PITANJA IZ PREDMETA MEUNARODNO POSLOVANJE I INTERNACIONALNI MENADMENTPod pojmom meunarodno poslovanje podrazumijevamo redovnu razmjenu dobara i usluga s inostranstvom u obliku trajne i profesionalne djelatnosti. Taj dio prometa koji se obavlja, a prolazi carinsku liniju razgranienja, tj. naputa teritoriju zemlje prodavca (izvoza) ili ulazi na teritorij zemlje kupca (uvoz). Osim ove djelatnosti u okviru meunarodnog poslovanja ona obuhvata i neproizvodne usluge po nalogu i za raun inostranih dravljana (transport, pedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, privredne informacije i propagande, izdavake i druge uslune djelatnosti, prerada, dorada (lohn poslovi, geoloka istraivanja i dr.). Drutveni razlozi koi uslovljavaju postojanje meunarodne razmjene su mnogobrojni. U njih ubrajamo: - neravnomjernost dostignutog stepena razvoja zemalja u svijetu je posljedica razliitih geografskih, istorijskih i drutvenih uslova u kojima se svaka pojedina zemlja nalazila i razvijala. Danas u svijetu imamo razvijene i zemlje u razvoju. - Ekspanzija domae proizvodnje je jedan od ekonomskih parametara koji u znatnoj mjeri utie na obim meunarodne razmjene. Da bi se kapital odrao, mora neprestano da vri nova ulaganja u proirenje i unaprjeenje proizvodno-tehnolokog procesa proizvodne. U takvim uslovima obim proizvodnje prerasta okvire potreba domaeg trita i trai nova trita u meunarodnoj razmjeni. - Dostignuti stepen tehnike savrenosti savremenih sredstava saobraaja povoljno utie na proirenje obima meunarodne razmjene. Saobraajno tehnika sredstva i veze su mjesecima bile udaljene. To praktino znai da su mjesta proizvodnje robe vremenski mnogo blia mjestima potronje, nego to je to bio sluaj ranije. Takvo stanje tehnikog napretka saobraaja je pogodovalo uspostavljanju razmjene roba i usluga na irokoj osnovi i razvoju svjetskog trita koje je tijesno povezano u saradnji na zadovoljavanju svojih materijalnih i drugih potreba potroaa. Meunarodna razmjena obuhvata poslove meunarodnog prometa roba, usluga, kapitala, infomracija, intelektualne svojine, ugovoreni izmeu pravnih subjekata sa sjeditem u razliitim zemljama. Poslovi meunarodne razmjene su uvozni i izvozni posao.

1. Osnovni razlozi postojanja meunarodne trgovine (ekonomski i drutveni razlozi)

2. Evro novanica EU, koje su zemlje u EUZemlje lanice EU su: Austrija, Belgija, Bugarska, Cipar, eka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grka, Irska, Italija, Latvija, Litva, Luksemburg, Maarska, Malta, Nizozemska, Njemaka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovaka, Slovenija, panija, vedska, Ujedinjeno kraljevstvo.

10.Klasini oblici meunarodne trgovine, pojasnite poslove izvoza robeSvaka transakcija prodaje odnosno kupovine robe u kojoj domai rezident prodaje ili kupuje od inostranog rezidenta, a plaanje vri na nain i sredstvima meunarodne likvidnosti kako je to u ugovoru nareeno, naziva se redovan spoljnotrgovinski posao. Ovi poslovi se dele na: poslove redovnog izvoza robe, poslove redovnog uvoza robe. Preko 70% meunarodne trgovine se vri na principu redovnog izvoza i uvoza. Poto se plaanje, u principu, vri konvertibilnim devizama, redovan izvoz i uvoz daju najvie mogunosti izbora kupaca i prodavaca.

1

Bitno je naglasiti da pored ovih, postoje jo i privremeni spoljnotrgovinski poslovi, odnosno, poslovi privremenog izoza i poslovi privremenog uvoza. Oni se mogu javiti kao zasebni poslovi ili kao delovi nekog sloenog spoljnotrgovinskog posla. Svakako predstavljaju mogunost boljeg korienja kapaciteta i unapreenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Roba se moe privremeno uvoziti ili izvoziti: ukoliko elimo da potencijalnom inostranom partneru dostavimo uzorak proizvoda za koji oekujemo da bude vraen u odreenom periodu, radi izlaganja robe na meunarodnom sajmu, ako je u pitanju mehanizacija za izgradnju investivionih objekata koja e po izvrenoj izgradnji biti vraena isporuiocu, za poslove: dorade, oplemenjivanja i finalizacije u inostranstvu, meunarodnog lizinga, itd.

U klasine oblike meunarodne trgovine ubrajaju se poslovi uvoza i poslovi izvoza robe. Kada su u pitanju poslovi izvoza robe, cjelokupno izvrenje izvoznog posla sastoji se iz tri faze: pripremne radnje: ugovaranje posla i njegovo operativno izvrenje i zakljune radnje (naplata, finansijski obraun sa svim sudionicima u poslu, evidentiranje i arhiviranje dokumentacije). Pripremne radnje izvoznog posla, po uobiajenom redoslijedu, obuhvataju: - odreivanje vrste proizvoda namijenjenog izvozu, - pronalaenje domaih proizvoaa komitenata pogodnih za isporuku robe namijenjene izvozu, - pronalaenje potencijalnih stranih kupaca uvoznika odabranih roba (uspostavljanje poslovnih veza i prethodni trgovaki razgovori o predmetu izvoza), - dobijanje upita od stranog kupca uvoznika, - izrada vlastitog terminskog plana izvoznika za ostvarenje predmetnog izvoznog posla (podsjetnik), - slanje upita domaem proizvoau (proizvoaima), ije proizvode namjeravamo plasirati na strano trite (e-mail, dopis, fax, a ponekad, bude li hitno, telefonski ili usmenim dogovorom), - dobijanje vrste ponude domaeg komitenta proizvoaa robe namijenjene izvozu sa svim komercijalno-finansijsksim i tehnikotehnolokim uslovima pod kojim je voljan prodati robu na paritetu EXW Ex Works odnosno franko njegova tvornica. - Slanje upita izvoznika svom pediteru o zavisnim trokovima koji prate robu u izvozu, - Dobijanje pisane informacije peditera o svim zavisnim trokovima (transport, osiguranje, takse, pregledi robe, utovar, pretovar, skladinina, posebna pratnja robe i dr.). - Izrada pretkalkulacije izvoznog posla uz dodavanje ostalih prateih trokova i izraunavanje isplativosti predmetnog izvoza (uz pretpostavku da trebate znati koliku cijenu moete postii na inostranom tritu tzv. Mogua prodajna cijena na odgovarajuem paritetu npr. CIF Bombay Cost, Insurance and Freight, Bombay, odnosno cijena, osiguranje i vozarina sa naznakom odredine luke Bombay). - Traenje informacije o bonitetu stranog kupca uvoznika, ukoliko ga ne poznajemo dobro, ili je rije o posebno vrijednom izvoznom poslu, kreditiranju stranog kupca i riziku naplate izvoznog kredita i sl. (informaciju o bonitetu stranog partnera moe se zatraiti i od Privredne komore BiH, poslovnih banaka i drugih specijalizovanih agencija za pruanje raznih poslovnih informacija),

2

-

-

-

-

-

Izrada vrste ponude stranom kupcu uvozniku sa svim komercijalnofinansijskim i tehniko-tehnolokim uslovima za prodaju robe koja se izvozi (ponuda mora imati u zaglavlju oznaku da je rije o vrstoj ponudi s odreenim rokom vanosti, odnosno opcije ponude, npr. 30 dana od datuma izdavanja, a sadri obino sve elemente koji se poslije unose u kupoprodajni ugovor, ukoliko strani kupac prihvati ponudu. Naknadne korekcije komercijalno-finansijskih uslova iz vrste ponude, ako to kupac iz inostranstva trai i ako su mogue (npr. odgovarajui popust u cijeni, skraenje roka isporuke, odobravanje komercijalnog kredita stranom kupcu i sl.), s tim da se korekcije u cijeni prethodno moraju dogovoriti s domaim proizvoaem, a na zavisne trokove, osim na visinu provizije izvoznika, uglavnom je teko uticati ili ih uspjeti smanjiti, Definitivna vrsta ponuda izvoznika stranom kupcu uvozniku (recimo da se ispod tako ponuenih uslova ne isplati ulaziti u izvozni posao), Potvrivanje vrste ponude od strane stranog kupca, Zakljuivanje kupoprodajnog ugovora izvoznika sa stranim kupcem uvoznikom, Obezbjeenje naplate od stranog kupca (prije isporuke robe svaki e razuman izvoznik osigurati naplatu ugovorenog posla npr. ugovaranjem otvaranja meunarodnog neopozivog dokumentarnog akreditiva u njegovu korist odmah nakon zakljuenja ugovora; izvrenjem doznake cjelokupnog iznosa ugovorenog posla od strane kupca iz inostranstva u korist izvoznika, uz eventualne garancije izvoznikove banke da e doznaeni iznos kupcu biti vraen s kamatama ukoliko izvoznik ne izvri svoju obavezu; traenjem garancije poslovne banke uvoznika da e izvozniku biti plaen ugovoreni iznos, odmah nakon isporuke robe; ugovaranjem uplate avansa odreenog dijela ugovorenog iznosa u korist izvoznika, uz izdavanje bankovne garancije da e preostali dio ugovorenog iznosa biti plaen bankovnom doznakom odmah po preuzimanju robe od strane uvoznika; ugovaranjem inkaso naplate dokumentarne naplate uz garanciju banke i td.).

Operativno izvrenje izvoznog posla uobiajeno obuhvata sljedee:

-

-

-

obavjetenje domaem komitentu proizvoau da je ugovor zakljuen, naplata obezbijeena i da moe zapoeti sa proizvodnjom ili, ako ve ima robu na skladitu, da robu pripremi za izvoz, dostava dispozicije (naloga) pediteru da obavi svoj dio posla (sve ono to mu je napisano u dispoziciji), potvrda prijema dispozicije od strane peditera, obavjetenje proizvoaa da je roba spremna za isporuku, obavjetenje peditera da je rezervisao i ugovorio prevozno sredstvo te izvijestio proizvoaa o datumu kad e se roba moi ukrcati na prevozno sredstvo, dostava svih robnih i ostalih dokumenata pediteru radi izvoznog carinjenja (izvoznikove fakture, dozvole, uvjerenja o robi, specifikacije i sl.). Ostale dokumente za izvozno carinjenje i otpremu robe priprema pediter sam (izvozna carinska deklaracija, transportni dokumenti, polica osiguranja sanitarni, veterinarski ili fitopatoloki certifikati i dr.). Izvozno carinjenje robe kod nadlene carinarnice, odnosno carinske ispostave. Otprema robe u inostranstvo. Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe od strane kupca u inostranstvu.

3

-

-

Obavjetenje stranog kupca izvozniku da je uredno preuzeo isporuenu robu. Uobiajeno pismo zahvalnosti izvoznika kupcu za povjereni mu posao.

11. ta obuhvata uvozni posaoU pripremama za izvrenje uvoznog posla neophodno je dati odgovore na sljedea pitanja: ta uvoziti i za koga? Od koga uvoziti? Pod kojim uslovima uvoziti (cijena, rokovi isporuke, kvalitet robe, nain plaanja i sl.)? Kako osigurati finansijska sredstva za plaanje stranom dobavljau? Kako se osigurati od rizika koji prate uvoz robe (npr. kvalitet i koliina uvezene robe, pridravanje rokova isporuke od strane dobavljaa i ostalih ugovorenih obaveza, nekomercijalni rizici, mogui rizici promjene kursa zbog devijacije i dr.)? Na kom reimu uvoza se nalazi roba koja se uvozi i je li potrebno za takav uvoz obezbijediti odreene dozvole, saglasnosti, rjeenja, kontigentirani uvoz i sl..? Koji trokovi prate namjeravani uvoz robe? Koliko bi se na osnovu predraunske kalkulacije ili grube procjene, morala platiti roba iz uvoza (vano za dogovor sa domaim kupcem korisnikom uvezene robe odnosno komitentom preduzea)? Kako rijeiti problem nedostatka finansijskih sredstava (postoji li mogunost odgode plaanja ino-dobavljau, dobijanja kredita, djelominog plaanja, kompenzacije vrijednosti uvozne robe izvozom domae robe partneru u inostranstvo i sl.)?

-

-

-

U samoj pripremi uvoznog posla uvijek se moraju prikupiti ponude to vie potencijalnih ino-dobavljaa i to po mogunosti iz vie zemalja. Time se stie sigurnost da iz mnotva ponuda odaberemo najpovoljniju. Nakon prikupljenih ponuda izrauje se komparativna pretkalkulacija uvoznog posla u koju su ukljuene sve ponude koje se kalkulativnim postupkom svode na zajedniki paritet: franko skladite krajnjeg korisnika, odnosno kupca u zemlji. Svaka ponuda za neku robu sadri komercijalno-finansijske i tehniko-tehnoloke uslove. Treba imati na umu da cijena ne mora biti presudna za izbor dobavljaa, jer kvalitet i druge osobine robe mogu znaajno odstupati od ponuaa do ponuaa. U izboru dobavljaa neophodno je odabrati optimum koji se u konanici zasniva na tome ta komitent kupac eli i koliko je tu elju spreman platiti. Posebnu panju neophodno je posvetiti tome da se prije otpoinjanja priprema za uvoz provjeri postoje li za uvoz predmetne robe odreene restrikcije (npr. zabrana uvoza), obaveza obezbjeenja odreenih dokumenata (npr. uvjerenje o porijeklu robe, konzularna faktura, sanitarno ili neko drugo uvjerenje), te restriktivni reimi uvoza (da li je uvoz ogranien nekim vrijednosnim ili koliinskim kontigentom i saglasnostima u vezi sa istim, i sl.). Redoslijed pripreme i operativnog izvrenja nekog uvoznog posla je sljedei: - Istraivanje potreba domaeg trita za uvoznom robom (roba koja se ne proizvodi u domaoj zemlji, robom koja je na domaem tritu deficitarna,

4

-

-

-

ili, to ne bi trebalo biti pravilo robom koja je znaajno jeftinija ili kvalitetnija od domae), Pronalaenje inozemnih dobavljaa, spremnih da isporue robu koja je predmetom potranje i zahtjeva na domaem tritu, Prethodno pregovaranje s potencijalnim domaim komitentima o spremnosti preduzea da za njih obavi posao uvoza traene robe, Dogovor s domaim komitentima (kupcima uvozne robe) o njihovim promptnim i tekuim potrebama (dinamici isporuke tokom godine) za odreenim robama iz inostranstva, Obezbjeenje potrebnih finansijskih sredstava, odnosno deviznih sredstava ili domae valute za otkup deviznih sredstava (u zavisnosti od toga da li se poslovi uvoza obavljaju u svoje ime i za raun domaih komitenata ili u svoje ime i za svoj raun, kada preduzee samo finansira uvozni posao, a robu nakon toga prodaje drugom), Primanje vrstih ponuda iz inostranstva, Informacija peditera o zavisnim trokovima (jednako kao i kod izvoza). vrsta narudba domaeg komitenta kupca uvozne robe uvozniku i obezbjeenje finansijskih sredstava za plaanje u inostranstvo. Narudba uvoznika stranom dobavljau, Zakljuenje kupoprodajnog ugovora izmeu uvoznika i stranog dobavljaa izvoznika iz neke strane drave, Davanje naloga poslovnoj banci za plaanje u inostranstvo (akreditivom, doznakom i dr.) uz traenje garancije poslovne banke stranog dobavljaa kojom se uvoznik obezbjeuje od rizika neisporuke plaene robe, Dostava dispozicije pediteru s podacima iz kupoprodajnog ugovora o poslu, robe iz uvoza i potvrda peditera da je dispoziciju primio i da e izvriti sve radnje navedene u dispoziciji, Dostava robnih i ostalih dokumenata pediteru, potrebnih za uvozno carinjenje robe (fakture ino-dobavljaa, dozvole ili druga rjeenja potrebna za uvoz robe, izjava o krajnjoj namjeni robe, dispozicija za carinsku deklaraciju robe iz uvoza i dr.), Kvalitativna i kvantitativna kontrola uvezene robe i eventualno - prethodni pregled robe. Uvozno carinjenje robe i plaanje carinskih i ostalih pristojbi predvienih za odreenu uvoznu robu (carina, carinsko evidentiranje, posebna taksa, poreska optereenja i sl.) Raun peditera za obavljene usluge (s priloenim raunima ostalih uslunih preduzea i drugih uesnika koje je pediter angaovao za izvrenje uvoznog posla i prema dispoziciji uvoznika), Prikupljanje svih prispjelih faktura i ostale dokumentacije na osnovu koje uvoznik izrauje definitivnu kalkulaciju uvoznog posla. Isplata peditera i ostalih uesnika u poslu koji su za uvoznika izvrili neku uslugu.

12. Nabrojte sve vezane STP i pojasnite kompenzacioni posaoVezani spoljnotrgovinski poslovi predstavljaju trgovinske transakcije u kojima se u okviru jednog ili vie ugovora u meunarodnoj trgovini, plaanje isporuka robe ili usluga vri u cjelini ili delimino, takoe isporukama neke druge robe ili usluge. Vezani spoljnotrgovinski poslovi su: - barter poslovi - buy-back aranmani - reeksportni poslovi

5

-

klirinki, kompenzacioni poslovi

Kompezacioni poslovi su poslovi prebijanja koji se obavljaju izmeu nekih privrednih subjekata ili pravnih lica. Kada se ovo prebijanje potraivanja obavlja sa dravom onda su u pitanju klirinki poslovi. Po zakonu se poslovi kompezacije moraju obavljati preko ovlaenih institucija, banaka. Ova vrsta poslovanja moe da se izvede samo onda kada se pojave odreeni uslovi, recimo kada se samo na taj nain mogu uvesti ili se izvesti neka vrsta robe, jer se tako i obezbeuju bolji uslovi. Pod poslom dokumentarnog inkasa se podrazumeva posao koji banka preuzima uz obavezu da po nalogu i za raun svog klijenta naplati njegova potraivanja prema treem licu. Banka to radi posredstvom mjenice i na osnovu raznih dokumenata na osnovu kojih moe daraspolae robom. Klijent, odnosno nalogodavac se obavezuje da e banci da plati odreenu proviziju i sve trokove koje je imala u naplati potraivanja. Kao glavnu karakteristiku ovog posla moemo da smatramo da je to posao sa izvrenjem koje je trenutno. Ovaj ugovor spada u ugovore po nalogu. Postoji vie vrsta dokumentarnog inkasa, neki od njih su: takozvani, isti inkaso odnosno nerobni, kod njega se naplata vrsi potraivanjem HOV. A kod robnog inkasa obavlja se naplata HOV zajedno sa robnim dokumentima, ali moe da se naplati i samo robnim dokumentima bez HOV. Uesnici dokumentarnog inkasa mogu da budu nalagodavac koji i angauje banku, dostavna banka koja ima ulogu remitenta, i trasat odnosno kupac koji je duan da udovolji nalogu zanaplatu. Treba napomenuti da je banka i dosta ograena po pitanju nekih stvari, banka recimo nije odgovorna ako doe do nekih gubitaka dokumentacije. 13. ta su vezani, a ta barter posloviVezani spoljnotrgovinski poslovi predstavljaju trgovinske transakcije u kojima se u okviru jednog ili vie ugovora u meunarodnoj trgovini, plaanje isporuka robe ili usluga vri u cjelini ili delimino, takoe isporukama neke druge robe ili usluge. BARTER POSLOVI Predstavljaju oblik vezane trgovine izmeu dva poslovna partnera ili dve zemlje po posebnom sporazumu: predmeti razmene se utvruju u robnim listama izvoznika i uvoznika i za svaku listu je predvien najvii novani iznos do kojeg se moe obaviti izvoz. Offset aranman se koristi kod ugovora velikih vrednosti i predvia obavezu izvoznika tj. prodavca da u svoj finalni proizvod ukljui specifine materijale, dijelove ili komponente koje dobija od isporuioca iz zemlje izvoza. Prodavcu se moe nametnuti i obaveza da kupi robu koja nije u direktnoj vezi sa njegovom isporukom, ili da ulae u razvoj odreenog proizvoda ili u poveanje izvoza zemlje uvoznice. Ovi se aranmani praktikuju uglavnom izmeu razvijenih zemalja, a u vezi su sa veim dravnim nabavkama u vazduhoplovnoj industriji, telekomunikacijama i sl. Predstavljaju posebne oblike vezanih trgovinskih poslova u kojima se izvoz uslovaljava obavezom izvoznika da u svoje finalne (izvozne) proizvode ugradi unaprijed utvrene materijale, komponente, podsklopove i sl. iz zemlje uvoza.

6

Barter poslovi su najstarija forma vezane trgovine u kojoj se obavlja direktna razmjena proizvoda izmeu partnera bez ikakvog transfera novanih sredstava. U pitanju je bilateralna transa kcija, bez uea tree strane, stim to se razmjena dobara vri istovremeno i u kratkom intervalu.

14. Osnovni elementi kupoprodajnog ugovora navedite osnovne lanove tog ugovoraDa bi kupoprodajni ugovor bio zakljuen, stranke svojom voljom moraju postii saglasnost o bitnim elementima ugovora i to su: - stranke (kupac i prodavac), - predmet kupoprodaje - cijena. Strane u kupoprodajnom ugovoru prvi put se spominju punim imenom, a u daljem tekstu se navode kao kupac i prodavac i moraju se usaglasiti oko bitnih elemenata, a to su predmet i cijena. Predmet prodaje je odreenje stvari koju prodavac prodaje kupcu. Predmet kupoprodajnog ugovora moe biti roba i ostale pokretne stvari, prava, prava iz hartija od vrijednosti i nepokretne stvari, iako se one rijetko javljaju kao predmet trgovine (karakteristine za predmeta stvarnog, graanskog prava). Predmeti mogu biti i beztjelesne stvari (prava koritenja elektrine energije ili prava na prenos medijskih dogaaja). Ipak najei predmeti prodaje/kupovine su pokretne stvari roba. Njihov kvantitativni izraz (koliina), takoe mora biti naglaen u kupoprodajnom ugovoru. Cijena predmeta kupoprodaje je sljedei veoma vaan sastavni dio kupoprodajnog ugovora. Kao vrijednosna naknada za ustupljenu robu i preneseno svojinsko pravo cijena je ekvivalent vrijednosti ugovora i u principu se odreuje sporazumom stranaka. U strukturu cijene obino se ukljuuje pored novane protivvrijednosti neto teine robe i trokovi ambalae, poreza, taksi, vozarine, izdaci za uskladitenje, carinski trokovi itd. Najee se cijena utvruje ugovorom i to tako to se tano utvrde i daju elementi za njeno formiranje. Pri formiranju cijene u spoljnotrgovinskom poslovanju potrebno je rijeiti i pitanje valute plaanja. Valuta u kojoj ponuena cijena treba da bude izraena mora biti posmatrana sa gledita mjera obebjeenja od valutnih poremeaja (stabilnost valute ugovorene cijene i valute plaanja). Ovo obezbjeenje vri se valutnim klauzulama, a one treba da iskljue neopravanu korist kupca zbog eventualne devalvacije ugovorene cijene. To se postie unoenjem klauzule da e ugovorena cijena biti odgovarajue revidirana u mjeri i smislu nastale promjene u intervalnom kursu ugovorene valute plaanja do trenutka efektivne naplate isporuene robe ili izvrene usluge od strane prodavca. Ostali elementi ugovora pojavljuju se najee vezano za kvalitet, ambalau i transport

18. ta su reeksportni poslovi a ta sviReeksportni poslovi predstavljaju poslove pri kojima se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u drugu zemlju, sa ili bez naknadne dorade ili oplemenjivanja, kao i sa ili bez mogueg ulaska na sopstvenu carinsku teritoriju. Radi se, u stvari, o kupoprodaji robe na dva razliita trita uz ostvarivanje pozitivne razlike u cijeni. Ova vrsta poslova ima pekulativni karakter jer se ne pekulie samo na razlici cijena robe,ve i na kursnoj razlici deviza, eskontnim stopama, kao i drugim pojavama na svjetskom tritu. Reeksportni poslovi u velikom broju

7

zemalja podleu mnogobrojnim ogranienjima i administrativnim dozvolama zbog svog pekulativnog karaktera. Reeksportni poslovi se prvo pojavljuju kao isti posredniki poslovi motivisani razlikom u cijeni. Savremeni reeksportni poslovi su posledica rascepkanosti svjetskog trita kao i vjetaki stvorenih barijera. Motivi za pokretanjem ove vrste poslova su, osim razlike u cijenama i razlike u carinskim stopama, izbjegavanja kvalitativnih i kvantitativnih ogranienja za uvoz pojedinih roba.Kroz reeksportne poslove se obavljaju vrlo vani i odgovorni zadaci za domau privredu i odnose u spoljnotrgovinskoj razmeni: - konverzija klirinkih potraivanja iz nekonvertibilnih u slobodnekonvertibilne valute. Zemlja sa nekonvertibilnom valutom ima za cilj da se kroz reeksportne poslove umanji disproporcija kursnih odnosa, koja bi seinae morala platiti u valutnoj operaciji; - alimentacija kliringa je suprotna operacija od konverzije klirinkog potraivanja. Na odgovarajui nain treba odstranjivati nepovoljan razvoj u klirinkim odnosima, sa eljenom zemljom; - oivljavanje spoljnotrgovinske razmene u klirinkom prometu intervencijom na odgovarajui nain; - prodiranje na nova trita i pariranje konkurenciji. Vrsta reeksportnih poslova zavisi od toga za iji raun se obavljaju, a mogu se obavljati za sopstveni raun reeksportera, za raun inostranog ili domaeg nalogodavca "Switch" je transakcija ukojoj se robe kupljene za klirinko potraivanje pretvaraju u vrstu valutu kojom se plaa zemlji kreditoru za njen izvoz. Zbog sloenog procesa kroz koji trea strana prolazi da bi za robu dobivenu ovim putem dobila vrstu valutu, ovim se poslovima bave velike trgovinske kue specijaliziovane za switching. Ovom transakcijom se kri bilateralni sporazum (zbog ukljuivanja treeg uesnika), ali se omoguuje konverzija valuta i pokree zastala klirinka razmjena.Klirinki sporazum se moe sklopiti iz meu vie zemalja, a tada se radi o sluaj multilateralnog kliringu. Klirinkim sporazumima pribegavale su uglavnom socijalistike zemlje iji je sastav izazvao potrebu za balansom u trgovinskoj razmeni, te zemlje treeg svijeta. Poveanjem broja zemalja sposobnih za plaanja u vrstoj valuti,obim ovakvih poslova se smanjuje.

34. Pojasnite standarde ISO 9000 i 14000Osnovna ideja i cilj serije standarda ISO 9000 jeste da se definie jedinstven sistem, koji prua mogunosti da isporuilac uvek bude siguran da proizvodi i usluge odgovaraju zahtevima trita i potrebama kupca. Serija standarda ISO 9000 sastoji se od 5 meusobno povezanih standarda: 9000, 9001, 9002, 9003 i 9004. Postoje dva razliita osnova za njihovu primenu - kada postoji ugovor, i kada ne postoji ugovor, to je i prikazano u tabeli koja sledi: Modeli serije standarda ISO 9000 i 9004 su opteg tipa i mogu se primeniti u preduzeima bilo koje delatnosti. ISO 9000 predstavlja koncepcijsko uputstvo kojim se definiu osnovni termini i koncepcijski pristup koji se odnose na savremeno tumaenje kvaliteta. ISO 9004 predstavlja uputstvo za operativni prilaz upravljanju kvalitetom. Standardi ISO 9001, ISO 9002 i ISO 9003 su integrisani u jedan novi: ISO 9001:2000. Ovaj standard precizira zahteve za sistem upravljanja kvalitetom za bilo koju organizaciju kojoj je potrebno da dokae svoju sposobnost da obezbeuje konstantno snabdevanje proizvodima koji ispunjavaju kupeve zahteve kao i zahteve odgovarajuih propisa i koja tei ka poveanju satisfakcije kupca. Neke od prednosti primene ovih standarda su sledee:

8

smanjivanje broja kontrola i reklamacija, kontinuirani proces vrednovanja i kontrole kao prihvaeni nain unapreivanja poslovanja preduzea, korienje sertifikata u promotivne svrhe, kao dokaz privrenosti kvalitetu, obezbeenje pristupa onim tritima na kojima se insistira na primeni organizovanog sistema kvaliteta. Standardi ISO 14000 su standardi upravljanja zatitom ivotne sredine koji istovremeno omoguuju preduzeu smanjenje trokova: racionalnijim korienjem sirovine i smanjenjem trokova energije zbog bolje kontrole sirovina, smanjivanjem karta zbog poboljanih proizvodnih procesa, stvaranjem novih proizvoda i tehnologije zbog uvoenja procesa usmerenih na zatitu ivotne sredine, izbegavanjem trokova koji se javljaju kao posledica zagaenja sredine, itd. Bitno je i napomenuti da preduzea uvoenjem ovih standarda dobijaju na ugledu u javnom mnjenju zbog zalaganja za zatitu ivotne sredine. U seriji standarda ISO 14000 objavljeni su sledei standardi: - ISO 14001 Sistemi upravljanja zatitom sredine - specifikacija sa smernicama za upotrebu - ISO 14004 Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - opte smernice za principe, sisteme i tehnike podrke - ISO 14010 Smernice za proveru ivotne sredine - ISO 14011 Procedura provere - proveravanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine - ISO 14012 Kvalifikacioni kriterijumi za proveravanje sistema za zatitu ivotne sredine Ovaj standard ne definie uinak u zatiti ivotne sredine, ve samo insitira na opredeljenosti organizacije u pogledu potovanja relevantnih zakona i uvoenja stalnih poboljanja. Osnova za uspostavljanje serije standarda ISO 14000 je ve uveden sistem kvaliteta prema standardu ISO 14000, jer se sutina obezbeenja kvaliteta bazira na prevenciji, a to se postie definisanjem procesa i odravanjem procesa u definisanim uslovima odnosno kontrolom procesa. Treba napomenuti da ISO 14000 zahteva dodatna ulaganja, a ISO 9000 bi trebalo da povea produktivnost. Centar za ISO 9000 je kupac, a cilj ISO 9000 je zadovoljstvo kupca, dok je centar za ISO 14000 ivotna sredina, a cilj ISO 14000 je zadovoljstvo ire drutvene zajednice. ISO 9000 daje garanciju o pouzdanosti isporuioca, dok ISO 14000 daje garanciju da e potovati zakonsku regulativu u cilju zatite ivotne sredine.

37. Istorijat razvoja Intercomsa, pojasnite ulogu carinske konvencije o karnetu ATA za privremeni uvoz robeTano i uredno izvrenje spoljnotrgovinskih ugovora, na obostrano zadovoljstvo poslovnih partnera, mogue je samo onda kada su i jednoj i drugoj ugovornoj strani potpuno jasne odredbe ugovora, kad oba partnera podjednako tumae i pridravaju se pojedinih trgovakih izraza navedenih u ugovoru. Jedan od bitnih elemenata svakog ugovora, pa tako i spoljnotrgovinskog, jeste klauzula o cijeni. Da bi se izbjegla razliita shvaanja, nejasnoe i sporovi pri tumaenju pojedinih ugovornih izraza od strane izvoznika i uvoznika, a posebno da se ugovaranjem odreenih klauzula tano odredi koje trokove u vezi s transportom, osiguranjem, manipulacijom robom i sl. snosi prodavac, a koje kupac, Meunarodna trgovinska komora u Parizu donijela je 1936. godine Meunarodna pravila za tumaenje trgovakih termina. Ta su pravila mijenjana i dopunjavana vie puta (1953., 1967., 1976., 1980., 1990., 2000.) i poznata su pod nazivom INCOTERMS (International Commercial Terms Meunarodni trgovaki izrazi).

9

Interkoms je skup pojmova, odnosno izraza kojima se neposredno i iscrpno reguliu ekonomsko-pravni odnosi izmeu prodavca (izoznika) i kupca (uvoznika), a posredno se odnose i na prevoznike, peditere, luke i pristanita, pomorske agente, carinske organe, preduzea za ugovornu kontrolu kvlaiteta i koliine robe u meunarodnom prometu, osiguravajua drutva i dr.

38. Odredbe intercomsa, 2010.INCOTERMS 2010 se ne dijeli na dosada nje etiri kategorije (E, F, C i D), ve na dvije osnovne vrste o prevozu i to: Paritet za bilo koji nain ili naine prevoza - EXW, franko fabrika; - FCA, franko prevoznik; - CPT,vozarina plaena do; - CIP, vozarina i osiguranje plaeni do; - DAT, isporueno na terminal; - DAP, isporueno na mjesto; - DDP, isporueno ocarinjeno Pravila za prev.morem i unutranjim vodama - FAS, franko uz bok broda; - FOB, franko paluba broda; - CFR, cijena i vozarina; - CIF, cijena, osiguranje i vozarina - EXW.........franko fabrika Obaveze prodavca su: - da isporui ugovorenu robu i dokumentaciju, - da u ugovorenom roku kupcu stavi na raspolaganje - da nabavi ambalau - da robu upakuje i koleta propisano i jasno obelei, - da snosi tr. uobiajene kontr., - da blagov. i na pouzdan nain obav kupca, - da snosi sve tr. i rizike za robu do trenutka njene predaje kupcu, - da na traenje kupca i na njegov tr.i rizik prui pomo pri nabavlj. dok Obaveze kupca su: - da u odre. roku preuzme robu, - da o roku isplati ugovorenu cenu, - da snosi tr. i rizik oko robe od tren kad mu je stavljena na raspolag., - da snosi sve tr. carine, dabina i taksa, tranzitom i uvozom u zemlju namere, - da izda blagovremo dispozicije pd. - da prod. izda dokaz o izvrenom preuzimanju robe, - da snosi stvarno nastale tr. koje je prodavac podneo oko pruanja pomoi na njegovo traenje. FCA.......franko prevoznik...(naznaeno mesto) Obaveze prodavca - da robu sa trg.fak. preda prevoz., - da o svom tr.nabavi ambalau, - da upakuje robu i koleta obelei, - da snosi tr. ugov. kontrole robe, - da pribavi sve isprave za robu - obavesti kupca da je izvrio isporu po njegovoj dispoziciji, - snosi sve rizike za robu do trenutka njene prodaje prevozn. sa dokum. - da na zahtjev, rizik i tr.kupca pribavi nedostajue isprave u zemlji porekla. Obaveze kupca su: - da prod. blagovr. izda dispoz. za prevoz i osig. na celom prevoznom putu, - da plati ugovorenu cenu,

10

- da o svom tr. ugovori prevoz i osig. - pribavi uvoznu dozvolu za robu, - snosi tr.za robu od asa kad je ona stavljena na raspolag.prevoz., - da preuzme robu sa ugovorenim dokumentima, - ako prevoznik ne preuzme robu do isteka ugovora snosi trokove nastale kod prodavca, DAT....isporueno na terminal u praksi je poznat pod nazivom paritet terminal, ovo je najee primjenjivani parit. isporuke, Obaveze prodavca su: - isporui robu i ispostavi ugovorena robna dokumenta, - da snosi tr. tran., do nazna. termi nala u luci ili mj.odredita, - mora ukrcati robu, - ispor. je stavljanj kupcu na rapolaganje, - u imenovanom term.u dogovor.vrijeme, - te snosi tr. i rizik dok roba nije ispor.uklj ujui izvozne formalnosti i tranzit kroz treu zemlju. - da kupcu u naznaeno mjesto urui robu i dokumenta, - da o svom tr. i riziku zaklj.ugovor o prevozu do ugovorenog mjesta, - da obavjesti kupca ili njegovog pe o izvrenoj otpremi robe na granici - da obavi carinski postupak na robi u izvozu i plati sve propis.dabine Obaveze kupca su: - da preuzme robu u nazna.mjestu kad mu je prod. stavi na rasplag. - da izvri uvozno carinjenje, - da pribavi uvozne dozvole, saglas. - da blagovremeno izda dispoziciju za otpremu i osiguranje robe, - da plati ugovorenu cijn robe prod. - da snosi tr. pribavljanja cert. o izvr pregledu robe, - da snosi rizik i troak nakon to je roba isporuena, ukljuujui uvozne formalnosti, carinu, porez i os. tro. - da nadoknadi sve stvarno nastale tr. kod prodavca oko pruanja pomoi za pribavljanje dokum. FAS franko uz bok brodasa naznakom luke ukrcaja) obaveze prodavca su: - da isporui ugovor. robu, dokum., - da nabavi o svom tr. ambal. i robu upak. i obelei po upustvima kupca - da snosi tr. uobiajene kontrole kv - da robu dopremi o svom tr. u luku i postavi je uz bok broda, - da o svom tr. pribavi istu ispravu izdatu od brodara - da je roba postavljena uz bok brod ili na mjesto koje mu odredi luka uprava. Obaveze kupca: - da robu preuzme pod ugovorenim uslovima, - da isplati ugovorenu cenu robe, - da o svom troku pribavi izvoznu, tranzitnu i uvoznu dozvolu za robu, - da izda prodavcu dispoziciju za otpremu robe, - da snosi sve tr. i rizik za robu od trenutka kad je ona stvarno postav ljena uz bok broda u luci ukrcaja, - da snosi sve tr. i rizik za robu ako na vreme ne saopti prodavcu ime broda, vreme i luku ukrcaja, - da prodavcu nadoknadi sve stvarno nastale tr. oko pribavlj. isprava. FOB...naznaka luke ukrcaja Obaveze prodavca su: - da ispor. robu sa robnim dokument - da o svom troku pribavi sve potrbena dokum. za ispor. robe u izvozu, - da nabavi ambal.upakuje i koleta obelei po upustvima kupca, - da robu ukrca na brod koji e kupac postaviti u luci ukrcaja, - snosi sve tr. i rizike za robu dok ne pree ogradu broda, - snosi sve tr. carinskog postupka, prevoza, osiguranja,

11

- rukovanja robom, uslugom pedit. i druge tr. nastale do luke ukrcaja. Obaveze kupca su: - da preuzme robu i dokm. i o tome prodavcu izda odgovbarajuu potvr - da plati ugov. robu, - da o svom tr. pribavi uvoznu i tranz dozvol. - da o svom tr. obavi uvozno carinj. - da plati tr. prevoza robe brodom, od luke ukrcaja do luke odredita, - snosi sve tr. za robu od trenutka kad je ona u luci ukrcaja prela ogradu broda, - kupac snosi sve tr. i rizik za robu koji nastanu zbog njegovog propusta, - da snosi sve tr. i rizik za robu ako brod bude dostavljen sa zakanj. u luci ukrcaja, - da snosi sve tr.i takse u vezi trnzita robe preko usputnih zemlj. carine i druge dabine. CFR...cena sa vozarinom (naznaka luke opredeljenja) O b a v e z e p r o d a v c a su: - da isporui robu i dokum. na brod prema ugovoru, - da o svom tr. obezbjedi odgovaraj. brodski prostor za prevoz robe, - da snosi tr. prevoza robe i istovara u odredinoj luci, - da o svom tr. pribavi sva potrebna dokum. i isprave za uredno izvozno carinjenje robe, - da o svom tr. obavi izvozno carinj. - da nabavi ambalau i upakuje robu - snosi tr. uobi. kontr. kvalit. i koli. - snosi sve tr. dabine i takse uklju. i izvozno carinjenje robe do zakljuno sa utovarom robe u brod, - kupac ne snosi tr.osig.robe na putu - prodavac o svom tr. utovari robu u brod u odreenoj luci, - po zavrenom ukrcaju obavjesti kupca da je roba ukrcana na ugovoreni nain, - kupac snosi i tr. istovara robe u odre. luci. O b a v e z e k u p c a su: - da preuzme robu i isprave od brodara u odredinu luku, - da plati ugovorenu cenu, - da snosi rizik za robu od trenutka njenog stvarnog prelaska ograde broda u luci ukrcaja, - da o svom tr. pribavi uvoznu i tranzitnu dozvolu za robu, - da prod. nadoknadi stvarno nastale tr.oko pribavljanja rob.dokumen. CIF...cena sa osigur. i vozarinom (naznaka odredita) O b a v e z e p r o d a v c a su: - da ispor. robu po ugovoru i ispost. robn. dokum. - nabavi ambal. - tr. kontr. kval. i kvantit. - da o svom tr.zakupi brod.prostor za prevoz robe do odredita luke, - da pripremi sva dokum. o svom tr., - da utovari robu u brod u luci ukrcaj - da pribavi polisu osiguranja o svom troku, - da snosi sve tr. do ukrcanj na brod - da na zahtjev tr. i rizik kupca prui svaku potrebnu pomo. O b a v e z e k u p c a su: - da u luci iskrcaja preuzme robu sa dokum, - da plati cijenu, - da snosi tr. za robu kad je iskrcana u luci, - da plati carinu, takse, porez, prevoz do krajnjeg odredita. CPT...vozarina plaena do O b a v e z e p r o d a v c a su: - da ispor. robu po ugovoru sa robn. dokum. - o svom tr. nabavi ambalau, - koleta obelei po upustv. kupca, - da najmi vozilo i ugovori prevoz do odredita, - da otpremi robu o svom tr. do odredita,

12

- da obavjesti kupca da je roba predata vozaru na prevoz, - snosi rizik za robu do trenutka njene predaje vozaru, - plaa sve tr. kontr. kvalit. - da kupcu preda sva robna dokum., - prodavac plaa izvozno carinjenje, - da na traenje kupca dostavi neophodna obavet. u vezi osigur., - da na traenje kupca prui pomo oko pribavljanja dokum.i isprava. O b a v e z e k u p c a su: - da na ugovoren. mjes. isporuke preuzme robu, - da snosi sve tr. dopreme do skladi - da plati ugov. cenu robe, - da snosi sve tr. i izdatke u vezi sa uvozom robe. DAP...isporueno na mjestu O b a v e z e p r o d a v c a su: - da ispor. robu po ugovor i ispostavi ugovorena dokum., - da o svom tr. pribavi izvoznu dozv. kao i dozvolu za tranzit, - da kupcu stavi robu na raspolaganj na brod, - da plati tr.brodskog prostora i prevoza robe do odredi.luke, - da o svom tr.ugovori transp. osigur - da nabavi uobiajenu ambal., - da snosi uobiajene tr. kontr. - da obavj. kupca o prispjeu broda - da na zaht. tr. i rizik kupca prui pomo oko pribavlj. dokum. O b a v e z e k u p c a su: - da preuzme robu na ugovor. nain. - da plati ugovorenu cenu, - da od asa kad mu je roba stavljen na raspolaganje snosi za nju tr.i rizik, - snosi tr. uvoza robe, - da prodavcu nadoknadi stvarno nastale trokove oko pruanja pomoi na njegov zahtjev. CIP...vozarina i osigur. plaeno do.. (naznaeno mjesto opredeljenja) O b a v e z e p r o d a v c a su: - da robu po ugovoru preda prvom vozaru na otpremu i ispost. dokum, - da ugovori i plati prevoz robe do odredita, - da o svom tro. pribavi uobiajenu ambal., - da snosi tro. uobiajene kontr. Kvalitet, - da o svom tro. pribavi izvoz.dozv. - da osigura robu kod osig.kue , - da snosi rizik za robu do trenutka kad je ona stvarno predata kupcu. O b a v e z e k u p c a s u: - da pruzme robu na ugovorenom mjestu i snosi sve tr. do krajnjeg odredita, - da plati ugovorenu cjenu, - da prihvati robna dokum. od kupca - da prod. nadoknadi nastale trok. DEQ.. isporueno franko obala.. (ocarinjeno)- (luka opredljenja) o b a v e z e p r o d a v c a su: - da isporui robu i dokum., - da kupcu stavi robu na raspolaganj na obalu, - klauzula mora biti jasno odreena - franko obala-ocarinjeno ili frank obala neocarinjeno, - da o svom tro. pribavi izvoznu doz - da plati tr.izvoznog i uvoznog carin postupka, - da nabavi odgovarajuu ambalau, - da plati tro.kontrole, o b a v e z e k u p c a s u: - da u luci opredeljenja preuzme istovarenu robu, - da prodavcu izda dispoz. za otprem

13

- kad mu je stavljena roba na raspol snosi sve tro.i rizik za robu, DDP..isporueno i ocarinjeno (naznaka luke opredeljenja) o b a v e z e p r o d a v c a su: - da isporui robu i dokum., - da nabavi ambalau, - da snosi trokove kontrole, - da kupcu stavi na rasp.robu sa plaenom carinom, DDU.. isporueno, neocarinjeno o b a v e z e p r o d a v c a s u: - da isporui robu i dokum., - da o svom tro. nabavi ambalau, - da snosi tro.kontr., - da o svom tr. pribavi izvoznu dozv., - da snosi sve tr. i takse oko carinsk. postupka u izvozu i tranzitu,

39. Vrste rizika u STP pojasnite svaki od njihPri izvrenju robnog i finansijskog dijela spoljnotrgovinske poslovne transakcije postoji mogunost nastupa budueg neizvjesnog dogaaja, nezavisno o volji uesnika spoljnotrgovinske razmje ili preciznije, nezavisno od volje onoga ko je takvim dogaajem direktno pogoen. Rizik u STP moemo definisati kao prijeteu mogunost da nastupe vremenski i prostorno nepredvieni dogaaji izazvani subjektivnim okolnostima (ljudski faktor) ili objektivnim okolnostima (okolnosti izvan mogunosti uticaja uesnika u SPT), zbog ega moe nastati teta. Dakle, rizik oznaava neku opasnost, gubitak ili mogunost neuspjeha upravo zato to, kao budui neizvjestan dogaaj, moe imati nepoeljne posljedice, bez obzira na to kako je nastao. Najjasnija i najjednostavnija je podjela poslovnih rizika u spoljnotrgovinskoj praksi na: - grupu robnih rizika i - grupu finansijskih rizika. ROBNI RIZICI se odnose na robni dio izvrenja posla i obuhvataju sve one dogaaje koji na bilo koji nain utiu na odstupanje od ugovorenih klauzula to se odnose na robu, odnosno na predmet kupoprodaje. Ove rizike moemo podijeliti u sljedee grupe: - rizik vrste, kvaliteta i koliine robe, - trini rizik nabave i prodaje, - rizik izvrenja kupoprodajnog ugovora i transportni rizik. Rizici vrste, kvaliteta i koliine robe mogu nastati zbog snienja kvaliteta robe u toku transporta, uskladitenja i drugih manipulacija robom ili gubitka u koliini robe od mjesta polaska do mjesta odredita, odnosno do trenutka njenog preuzimanja od strane kupca u inostranstvu. Rizik vrste i kvaliteta robe pogaa posebno sezonske robe ili robe prigodne potronje (npr. artikli za boine i novogodinje praznike, kljetna sezonska roba kupai kostimi, modni artikli za pojedine godinje doba i sl.). Iz toga slijedi da izvoznik mora obezbijediti sve uslove da se roba prema ugovorenoj vrsti, kvaliteti, izgledu, koliini, recepturi, standardu ( ako je predmet kupoprodaje standartizovana roba) i u tano ugovoreno vrijeme bude dopremljena na ugovoreno mjesto isporuke. Ukoliko izvoznik ne ispuni tano te svoje obaveze moe nastupiti rizik kvarenja robe manjeg ili veeg gubitka ugovorenog kvaliteta, koliinskog gubitka (kala) iznad uobiajenog (npr. pri isporuci svjeeg voa, povra ili drugih pokvarljivih roba, ivih ivotinja, eterinih

14

tenosti i dr.), rizik smanjenja cijene sezonske robe za koju naglo opada potranja ukoliko se pravovremeno nije pojavila na tritu, rizik da zbog neodgovarajueg standarda propisanog u zemlji uvoza nadleni organi zabrane njeno putanje u promet na tritu zemlje uvoza i sl. Navedeni rizici, izazvani neadekvatnim izvrenjem ugovornih obaveza od strane izvoznika, esto rezultiraju nepreuzimanjem robe od strane uvoznika odnosno stavljanjem takve robe na raspolaganje i njegov troak u smislud aljih postupaka sa robom (npr. vraanje robe o troku izvoznika u njegovu zemlju, uskladitenje robe na troak izvoznika, nemogunost naplate isporuene robe, zahtjev uvoznika za velikim smanjenjem cijene robe, to moe izazvati velike gubitke kod izvoznika i sl.). Protiv rizika vrste, kvaliteta i koliine robe izvoznik se moe osigurati na razliite naine, posebno ukoliko se pojavljuje iskljuivo, kao posrednik pri plasmanu robe na strano trite i to: a) pravovremeno osiguranje (ugovaranje) odgovarajueg transportnog sredstva adekvatnog za prevoz odreene vrste robe, b) adekvatno uskladitenje robe i osiguranje strunog rukovanja robom uz odgovarajuu brigu o robi u toku transporta i u skladitu, c) osiguranjem odgovarajuih uvjerenja sanitarnih, veterinarskih, fitopatolokih i drugih nadlenih inspektora prije otpreme robe stranom kupcu, d) ugovaranjem usluga specijalizovane ovlatene organizacije za kontrolu kvaliteta robe u meunarodnom prometu, e) dobrim poznavanjem trita prodaje i nabave, posebno za sezonske artikle ili artikle iji je plasman vezan za odreene datume, f) preciznim ugovaranjem izmeu kupca i prodavca svih pojedinosti kojima se odreuje vrsta, kvalitet i koliina robe, prevozno sredstvo, nain skladitenja, rok dopreme robe na trite kupca i nain kvalitativnog i kvantitativnog preuzimanja robe. Trini rizik nabave i prodaje, odnosno uvoza i izvoza u vanjskoj trgovini posljedica je subjektivnih i objektivnih okolnosti koje oteavaju ili potpuno onemoguuju izvrenje planiranog uvoza ili izvoza. Subjektivne okolonosti odnose se na slabosti u preduzeu, sistemu rada i strunosti osoblja u pripremi i izvrenju planiranih poslova izvoza i uvoza. Objektivne okolnosti odnose se na vanjske uticaje, na koje preduzee ne moe uticati, npr. sistemske mjere dravnih organa u oblasti regulisanja robnog i platnog prometa s inostranstvom (ogranienja uvoza i izvoza, devizna ogranienja, regionalno usmjeravanje izvoza i uvoza, privremeni ili dugotrajniji moratorij plaanja prema inostranstvu. Izvoznik se osigurava protiv takvih rizika preciznim istraivanjem stranog trita i informisanjem o stvarnom stanju na odreenom tritu, poveanjem produktivnosti rada, jaanjem konkurentske sposobnosti na stranom tritu, unapreenjem prodaje, poboljanjem ekonomske propagande, poboljanjem kvaliteta robe koju nudi na stranom tritu, davanjem povoljnijih uslova prodaje (nie cijene, popusti, krai rokovi isporuke, kreditiranje stranih kupaca i td.). Protiv rizika nabave (uvoza) uvoznik (kupac) se najbolje osigurava ako pravovremeno osigura stalne izvore opskrbe sirovinama, repromaterijalom, prehrambenim proizovodima, investicijskom opremom, rezervnim dijelovima i sl., ako potrebnu robu nabavlja u najpogodnije vrijeme, kad joj je cijena najnia i ako na osnovu srednjoronih i dugoronih planova unaprijed ugovori nabavu potrebnih koliina i tako postigne odreene popuste u cijeni i sl.

15

Rizici izvrenja kupoprodajnog ugovora u SPT postoje zbog mogunosti neizvrenja dospjelih obaveza jedne ugovorne strane, imeona direktno nanosi tetu drugoj ugovornoj strani. Obino se taj rizik pojavljuje u dvojako: - kad prodavac ne isporui ugovorenu robu ili ne izvri ugovorenu uslugu (bilo da kasni u isporuci robe ili izvrenju usluge, bilo da uopte ne izvri svoju ugovornu obavezu) i - ka kupac odbije preuzeti isporuenu robu ili kad uskrati isplatu primljene robe. Kupac se osigurava od rizika isporuke robe tako da ispita solidnost poslovanja stranog dobavljaa, da ugovori penale za neizvrenje isporuke ili za kanjenje u isporuci i da ugovornom klauzulom zahtijeva od prodavatelja bankovne garancije za uredno izvrenje posla. Prodavac se osigurava od rizika preuzimanja robe i isplate od strane kupca tako da iscrpno ispita bonitet stranog kupca, ugovorom tano odredi trenutak prelaza rizika i plaanja robe, da od kupca zatrai izdavanje bankovne garancije i ugovori kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe u svojoj zemlji (najbolje u svom skladitu). Ukoliko doe do spora izvoznik je u posebno tekom poloaju kad se postupak oko naplate njegovih potraivanja vodi u stranoj zemlji, pa je preporuljivo uvijek ugovarati nadlenost domae spoljnotrgovinske arbitrae ili barem neutralne arbitrae u nekoj treoj zemlji.. Transportni rizik predstavlja zbroj svih moguih teta koje mogu nastati na robi pri njenom prevozu, odnosno opasnosti koje se mogu dogoditi na transportnom putu od mjesta polaska do mjesta odredita. Rizici se u transportu najee dijele na ove vrste: - osnovni transportni rizici, - dopunski transportni rizici, - ratni i politiki rizici. U osnovne transportne rizike ulaze: opasnosti od saobraajnih nezgoda nesrea (sudar vozila, iskliznue prevoznog sredstva, prevrtanje, pad aviona i dr.), elementarne nesree (oluja, prolom oblaka, poplava, snjene meave, zaleivanje dijelova mora, rijeka jezera i kanala, klizanje tla, grom, zemljotres i dr.), poar i eksplozija u prevoznom sredstvu (jedino poar izazvan samozapaljenjem robe ne ulazi u osnovne rizike, jer je rije o teti koja je nastala zbog prirodne mane ili nekog drugog svojstva robe), razbojnitvo i provalna kraa (djelomina kraa pilferage, ili kraa cijelih koleta), kao i neisporuka poiljke. Dopunski rizici vezani su uz osobinu robe koja se prevozi i obuhvataju: krau, vlagu, lom, curenje, rasipanje, ranje, pokisnue, tete od slatke i morske vode, kvarenje robe, znojenje i zagrijavanje robe i sline tete koje nastaju zbog loe ambalae i prirodnih karakteristika robe. Ratni i politiki rizici su takvi do kojih dolazi zbog neprijateljstava izmeu pojedinih zemalja ili zbog vanrednih dogaaja odnosno stanja u nekoj dravi. Izvoznik i uvoznik osiguravaju se od transportnih rizika tanim ugovaranjem transportne klauzule (FOB, CIF, FAS, EXW, CIP i dr.) i posebnim ugovaranjem osiguranja od transportnih rizika. Prema predmetu osiguranja transportna osiguranja dijelima: - osiguranje prevoznih sredstava ili kasko osiguranje - osiguranje robe ili kargo osiguranje - osiguranje vozarine (koja se moe osigurati u bruto ili u neto masi) - osiguranje odgovornosti prevoznika. Da bi se osigurana novana masa mogla isplatiti, osiguravajuem drutvu neophodno je podnijeti odtetnu dokumentaciju koja obuhvata: polisu osiguranja, prevoznu ispravu (teretnica ili tovarni list), zapisnik o utvrivanju tete, trgovake fakture za robu koja je predmet osiguranja, korespodenciju s pojedinim

16

uesnicima u transportu, zapisnik nadlenih inspektora o nastaloj teti, zapisnik policije ukoliko je rije o krai i td. U prikupljanju ovih dokumenata i provoenju postupka odtetnog zahtjeva preduzeu pomae pediter.

40. Spoljnotrgovinske kalkulacije pojam, uloga i znaajKalkulacija uvoznog posla ima za cilj da pokae koliko je neki uvozni posao rentabilan. Uvezena roba moe imati razliite namene. Ona moe biti namenjena prodaji na domaem tritu, moe biti isporuena proizvodnoj firmi i upotrebljena u njenom procesu reprodukcije i moe biti realizovana na inostranom tritu,tj. reeksportovana. Svaki uvoznik obavezno pribegava kalkulaciji uvoznog posla da bi na osnovu nje doneo definitivnu odluku da li e ui u uvozni posao ili e odustati od njega. Na osnovu kalkulacije on ocenjuje svoje trokove i zaradu nastalu po osnovu posla uvoza. Kalkulacija kod poslova uvoza treba da da odgovor na pitanje koja je to najvia cena uvoza po jedinici prizvoda do koje je rentabilno uvoziti robu. Ovo pitanje je vrlo bitno kod uvoza u svoje ime i za svoj raun, jer se u tom sluaju uvozna cena uveana za trokove distribucije na domaem tritu, poredi sa cenom konkurentnih proizvoda na domaem tritu iz ega se mogu sagledati mogunosti realizacije uvezenog proizvoda na domaem tritu. Kod uvoznog komisiona uvozna kalkulacija je od izuzetne vanosti za odreivanje poslovnog rezultata kako za komitenta, tako i za komisionara. Cena uvoza robe, u sluaju uvoznog komisiona, se dobija sabiranjem vrednosti uvezene robe, zavisnih trokova uvoza i iznosa provizije uvoznika. Zavisne trokove ine: trokovi u inostranstvu-trokovi prevoza, trokovi osiguranja, trokovi manipulacije, ambalae, bankarski trokovi, ostali trokovi trokovi uvoza u zemlji-iznos uvozne carine, trokovi carinskog evidentiranja, akcize (ako se radi o robi iroke potronje), porez na dodatu vrednost, ostale dabine, pediterski trokovi, bankarski trokovi, kamate na angaovana sredstva uvoznika, ostali trokovi, ostali doprinosi Ovu cenu u krajnjoj instanci plaa nalogodavac. A ukoliko nalogodavac eli da proda uvezenu robu na domaem ili stranom tritu, na ovaj iznos dodaje i svoju proviziju, i time se dobija trina cena. Ova cena mora biti konkurentna o odnosu na ostale ponuae iste vrste robe. U sluaju direktnog uvoza, proizvodno preduzee uvozi u svoje ime i za svoj raun, za svoje potrebe ili trgovako preduzee, takoe, uvozi u svoje ime i za svoj raun radi dalje prodaje robe. U ovom sluaju se uvozna cena dobija sabiranjem vrednosti uvezene robe sa zavisnim trokovima uvoza, koji su isti kao i kod komisionog posla, samo to ne postoji stavka o obraunu kamate na angaovana sredstva uvoznika. Trgovaka preduzea konanu prodajnu trinu cenu dobijaju tako to uvoznu cenu uveaju za vrednost svoje provizije (zarade). Uvozni referent mora biti upoznat sa nainom obrauna i naplaivanja carine i drugih uvoznih dabina. Za sprovoenje carinskog postupka je nadlean pediter uvoznika, ali je potrebno da uvozni referent poznaje sistem obrauna carine, kako bi mogao da prati podatke u prispelim relevantnim dokumentima. Svetska trgovinska organizacija odreuje pravila za odvijanje meunarodne trgovine. Zemlje lanice moraju strogo da se pridravaju ovih pravila. Svetska trgovinska organizacija je formirana sa ciljem eliminisanja svih prepreka u meunarodnoj razmeni i njihovim svoenjem na carinske prepreke. Ova organizacija ima krajnje negativan stav o uvoenju necarinskih barijera kao to su kontigenti, kvote, dozvole, tehnike prepreke trgovini, bilateralni aranmani. Veina zemalja lanica je izvrila liberalizaciju svoje spoljne trgovine, jer Svetska trgovinska organizacija prihvata iskljuivo carine kao osnovne instrumente spoljnotrgovinske politike svojih lanica. Bitne injenice kod obrauna carine su : - Carinska osnovica predstavlja vrednost robe, na koju se obraunava carina u procentualnom iznosu

17

- Carinska osnovica, po pravilu nije jednaka fakturnoj vrednosti robe, ve ona predstavlja zbir fakturne vrednosti robe, trokova prevoza do granice i vrednost plaenog osiguranja za robu. Na ovako dobijeni iznos carinske osnovice se obraunava iznos carine po konkretnoj carinskoj stopi. Kada se uvozi roba iroke potronje, namenjena daljoj prodaji, prilikom uvoznog carinjenja se mora platiti i akciza. Osnovica za obraun akcize se dobija sabiranjem carinske osnovice, iznosa obraunate carine i iznosa obraunatog za carinsko evidentiranje robe.

41. Pojasnite i nabrojte sva dokumenta koja se spominju kao robna dokumenta u STP - Trgovaka fakturaKao osnovni robni dokument javlja se trgovaka faktura. Nju izdaje poverilac - prodavac, odnosno izvrilac usluge, kao ispravu za prodajnu vrednost uinka. U njoj se navodi vrsta robe, koliina, vrsta pakovanja, jedinina cena i ukupna vrednost isporuene robe, broj oznake i datum ugovora, nain plaanja, paritet isporuke, broj koleta i njihove oznake. U fakturu se mogu uneti i jo neki dodatni elementi, kao to su: odredbe o osiguranju robe, nainu prevoza, prevoznom putu, i dr. Faktura se ispostavlja na ime i adresu kupca, na jeziku na kom je napisan i kupoprodajni ugovor. Obaveza kupca za plaanjem nastaje onda kada se roba isporui, odnosno onda kada se izvri usluga. Faktura se obino izdaje u vie primeraka koja uvozniku slue carinjenje robe, pravdanje deviznog odliva, komercijalnu i finansijsku evidenciju, i sl. - Proforma faktura Proforma sadri sve elemente trgovake fakture, ali je neobavezujua jer navedena cena nije cena isporuene robe niti predstavlja bilo iju obavezu plaanja. Ovakva faktura se ponekad prilae neobaveznoj ili obaveznoj ponudi prodavca ili se dostavlja kupcu na njegov zahtev da bi mogao da izradi pretkalkulaciju, dobije izvoznu dozvolu, pribavi devizna sredstva, itd. Ako kupac prihvati proforma fakturu u roku njene vanosti ona dobija znaenje kupoprodajnog ugovora. - Pretfaktura Pretfaktura je robni dokument koji se izdaje pri prodaji robe koja je podlona veem gubitku prilikom transporta, tako da se preuzimanje robe ugovara u odredinoj luci gde se vri kvantitativna i kvalitativna analiza. Na osnovu podataka dobijenih analizom prodavac izdaje konanu fakturu koja slui kao osnova za plaanje. - Konzularna faktura Konzularna faktura je raun kojim konzul zemlje namene u zemlji izvoza potvruje verodostojnost fakturisane cene. Takva potvrda je potrebna u zemljama u kojem se carinske dabine na uvoznoj robi naplauju po carinskom sistemu ,,ad valorem" (od vrednosti fakturisane robe). Konzularnom fakturom se potvruje da je fakturisana cena u stvari trina cena i dokazuje se da je roba navedena u fakturi poreklom iz zemlje izvoza. Tako se izbegava mogunost da prodavac ispostavi fakturu na manju vrednost od stvarne vrednosti robe i da uvoznik ne plati pun iznos carinskih dabina. - Carinska faktura Carinska faktura je identina trgovakoj fakturi. Naziv carinska ima zbog injenice da ovu fakturu overava carinarnice prilikom naplate carinskih dabina pri uvozu robe. U carinsku faktutu se jo unosi i izjava prodavca da roba koja se uvozi u potpunosti odgovara propisima o kvalitetu zemlje uvoza, i da ne sadri tetne sastojke iji je uvoz u odnosnu zemlju zabranjen. - Specifikacija robe Ovaj robni dokument sadri detaljan popis svih naziva robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Izdaje se ukoliko se radi o velikom broju razliitih naziva sa razliitim jedininim cenama ili na izriit zahtev kupca. Specifikacija robe se uglavnom prilae uz fakturu, ali moe biti i dodatak kupoprodajnom ugovoru.

18

- Lista pakovanja Lista pakovanja je specifikacija robe po koletima kako je upakovana. Sadri popis svih pojedinanih komada i vrste ambalae i prilae se trgovakoj fakturi kako bi se mogao utvrditi sadraj svakog pojedinanog koleta. - Skladinica Skladinica je dokument koji izdaje skladitar vlasniku robe koja je za odreeno vreme uskladitena na uvanje. Ovim dokumentom skladitar potvruje da je robu oznaenu u skladinici primio na uvanje i uveo u skladinu knjigu i da e robu izdati njenom vlasniku ili licu koje vlasnik odredi. Skladinica se sastoji iz dva dela: priznanice i zalonice. Oba dela su hartije od vrednosti i mogu se prenositi. Priznanica omoguava raspolaganje robom, a zalonica daje pravo zaloga na robu do iznosa naznaenog u zalonici. Skladinica se izdaje kada se roba na putu od prodavca do kupca mora izvesno vreme zadrati u javnim ili slobodnim carinskim skladitima.

43. Uloga i znaaj uverenja o poreklu robe pojasnite svaki od njih- Uverenje o poreklu robe Uverenje o poreklu robe je specifina isprava koju, na zahtev izvoznika, daju nadlene institucije na propisanom obrascu, i kojom se potvruje da je naznaena roba poreklom iz zemlje izvoza. Zemlje uvoznice propisuju zahtev za ovim uverenjem ukoliko se radi o uvozu proizvoda na koji se primenjuju posebni reimi uvoza. Uverenje o poreklu robe se pojavljuje i kada je od znaaja geografsko poreklo robe. - Uverenje o direktnoj poiljci Ovim uverenjem se dokazuje da je odreena roba koja se prevozi preko teritorije neke zemlje direktna poiljka, tj. da nije zadravana na carinskoj teritoriji odreene zemlje bez carinskog nadzora i da na toj robi nije izvrena nikakva promena - obrada, dorada ili prerada. - Uverenje o krajnjoj nameni robe Izvoznik ili zemlja iz koje se izvozi odreena roba moe od uvoznika zahtevati uverenje o krajnjoj nameni robe kao potvrdu da e se roba koristiti u zemlji kupca, i da roba nije za dalju prodaju u treoj zemlji. Prodavac se ovako titi od konkurencije sopstvene robe koju bu kupac mogao ponuditi (reeksportovati) na ve osvojenom tritu po damping ceni, ili bi je mogao reeksportovati na nova trita po viim cenama. - Sanitarno uverenje Sanitarnim uverenjem se potvruje da je odreeni proizvod proizveden po vaeim sanitarnim normama i da ne sadri sastojke koji mogu biti tetni po ljudsko zdravlje. Uglavnom su u pitanju prehrambeni proizvodi i pia, sredstva za pranje i odravanje istoe, kozmetiki proizvodi, itd. Sanitarni pregledi se esto obavljaju na graninim prelazima. - Veterinarsko uverenje Veterinarskim uverenjem se potvruje da stoarski proizvodi, proizvodi od divljai i ribe, kao i ive ivotinje ne sadre sastojke koji mogu biti tetni za zdravlje ljudi i ivotinja, odnosno da potiu iz podruja u kojima u proteklom razdoblju nije bilo epidemije zaraznih stonih bolesti (salmonela, slinavka, trihinela, i sl.). Ovi proizvodi podleu veterinarskoj kontroli na graninom prelazu, i to pre carinjenja robe. - Fitopatoloko uverenje Fitopatoloko uverenje je isprava koji izdaju inspektori za zatitu bilja u zemlji porekla ili u zemlju izvoza robe. Uverenje sadri podatke o proizvodima biljnog i ivotinjskog porekla i tvrdnje da nisu zaraeni boleu ili biljnim tetoinama. - Uverenje o kvalitetu robe Uverenje o kvalitetu robe je dokument kojim se potvruje da su proizvodi i njihove preraevine propisanog kvaliteta, odnosno osobina koje se zahtevaju u spoljnotrgovinskom prometu.

19

44. Dokumenta o osiguranju robe- Polisa osiguranja Polisa osiguranja je dokument o ugovoru o osiguranju, kojim se osiguranik obavezuje da e platiti odreeni novani iznos (premiju osiguranja), a osiguravajua organizacija da e, ukoliko nastupe osigurani rizici, nadoknaditi gubitak osiguraniku, odnosno isplatiti naknadu tete. Dakle, osiguranik je fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj raun, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika, a osigurava (osiguravajua organizacija) je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje na naknadu tete, odnosno isplatu ugovorenog novanog iznosa korisniku osiguranja, odnosno osiguraniku kada se ostvari obuhvaeni rizik. Osiguravajua organizacija se generalnim ugovorom obavezuje da e, pod odreenim uslovima i uz cenu navedenu u ugovoru, osigurati sve poiljke osiguranika u odreenom vremenskom razdoblju ili do ispunjenja odreenog unapred ugovorenog iznosa osiguranja. Ukoliko je re o pojedinanim ugovorima osiguranja, osiguravalac redovno ispostavlja polisu osiguranja osiguraniku. Pod transportnim osiguranjem se podrazumeva zatita od tetnih posledica koje mogu nastati usled stihijskih ili drugih dogaaja kojima su izloena transportna sredstva i roba koja se prevozi tim sredstvima, i ono se takoe vri polisom osiguranja. Transportno osiguranje se, prema grani osiguranja deli na: pomorsko, osiguranje unutranje plovidbe, elezniko, drumsko, i osiguranje prevoza vazdunim putem, a prema objektu osiguranja deli se na: osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje), osiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) i na osiguranje odgovornosti vozara za tete. Polisa moe, ali ne mora sadrati sve odredbe ugovora o osiguranju. Ipak mora sadrati obaveze osiguravaa, opis robe i ambalae, koliine robe, osiguranu vrednost, vreme trajanja osiguranja i rizike protiv kojih se roba osigurava. Pokrie protiv teta i gubitaka na robi moe se svesti na tri glavne grupe: 1. Slobodno od partikularne havarije (F.P.A. - Free from Particular Average); Osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva samo etiri osnovna rizika: potonue, nasukanje, sudar i poar. 2. S havarijom (W.A. - with Average); Osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva sve osnovne pomorske rizike, a osiguranje poinje u trenutku kada roba napusti skladite prodavca i traje sve dok ne stigne u skladite kupca na odreditu. 3. Osiguravanje protiv svih rizika (A.A.R. - Against all Risks); Osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva najvei broj rizika - osnovne i dopunske rizike koji su naroito opasni za osetljivu robu, ali ne pokriva rizik rata i trajka, niti nadoknauje tete koje su posledica krivice osiguranika, prirodnih svojstava robe, mana robe, tete zbog nepravilnog i nedovoljnog pakovanja, i dr. - Potvrda o osiguranju Osiguravajua organizacija moe, umesto polise osiguranja, izdati sertifikat i potvrdu osiguranja. Sertifikat osiguranja se izdaje ukoliko se, iz bilo kojeg razloga, ne moe izdati polisa osiguranja, a na osnovu generalnog ugovora o osiguranju, i to pre otpreme pojedinanih poiljki. Potvrda o osiguranju se ispostavlja kada polisa nije nuna.

45. Transportni dokumenti nabrojte i pojasnite ih- Pomorski konosman Konosman predstavlja najvaniju ispravu u pomorskom prevozu robe. Konosman je isprava pomorskog prevoza kojom brodar potvruje prijem tereta na brod i preuzima obavezu da robu, po zavretku prevoza, preda odreenom licu, uz uslove navedene u konosmanu. Brodar konosmanom potvruje da je primio odreenu robu koju e prevesti morem i obavezuje se da e tu robu isporuiti imaocu konosmana,

20

uz uslove navedene u menici. Brodar sastavlja konosman na osnovu podataka koje mu daje krcatelj robe. Prema meunarodnim odredbama, ovaj sloeni dokument sadri sledee podatke: 1. ime i prebivalite brodara koji izdaje teretnicu, 2. podatke o identitetu broda, 3. ime i prebivalite krcitelja, 4. ime i prebivalite primaoca, ili oznaku ,,po naredbi", ili oznaku ,,na donosioca", 5. luku odredita, 6. koliinu tereta prema broju komada, teini, zapremini, ili nekoj drugoj jedinici mere, prema vrsti robe, 7. vrstu robe i oznake koje se na njoj nalaze, 8. stanje robe ili ambalae prema spoljanjem izgledu, 9. odredbe o vozarini, 10.mesto i dan ukrcaja robe i izdavanje teretnice. Dobijanjem konosmana, prodavac ispunjava sve uslove iz kupoprodajnog ugovora o isporuci robe, poto je predao robu na prevoz za odgovarajue odredite. Konosman istovremeno slui i kao dokument na osnovu kojeg e prodavac i naplatiti robu. U praksi spoljnotrgovinskog prometa i u meunarodnom pomorskom transportu, teretnica slui: kao pismeni dokaz da je zakljuen ugovor o pomorskom prevozu, kao pismena potvrda da je brodar primio robu na prevoz kao prevozna isprava sa statusom prenosive hartije od vrednosti koja predstavlja robu koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Kao i svaka druga hartija od vrednosti, i konosman se moe podeliti na konosman na ime (glasi na odreeno lice kojoj se roba treba predati na odreditu), konosman na donosioca (sva prava raspolaganja robom ima svaki zakonski imalac konosmana), i konosman po naredbi (ovakav konosman se kao hartija od vrednosti moe ustupiti treim licima ndosiranjem). Prema stanju ambalae i robe koja se ukrca na brod, konosman moe biti: isti (konosman na kome brodar prilikom prijema robe za prevoz nije uneo primedbe u vezi sa stanjem, koliinom, masom, ambalaom i pakovanjem robe) i neisti (konosman u koji brodar unese odreene primedbe, tipa ,,sanduci polomljeni", ,,loe vezano", i sl.). Konosman ,,ukrcano na brod" znai da brodar potvruje da je roba koja je u konosmanu navedena ukrcana na brod i obavezuje se da e je prevesti do odredine luke i predati donosiocu originala konosmana. Konosman ,,primljeno za ukrcaj" znai da brodar potvruje da je odreena roba primljena i smetena u skladite i da e biti ukrcana na jedan od njegovih brodova, otpremljena u odredinu luku i predata donosiocu konosmana. Luki konosman ispostavlja brodar i njime potvruje da je naznaenu robu primio u luci radi ukrcaja na brod koji je usidren u luci. Skladinim konosmanom brodar potvruje da e navedenu robu ukrcati u tano odreeni brod, koji e u luku ukrcaja prispeti najkasnije u roku od tri sedmice. Direktni konosman se javlja u kombinovanom prevozu: prevoz brodom, eleznicom, kamionom, itd., i on pokriva celokupni transport robe do primaoca. Grupni konosman izdaje brodar pediteru, koji e kasnije tu robu isporuivati raznim primaocima u manjim koliinama. pediterski konosman je dokument ijim ispostavljanjem pediter preuzima ulogu organizatora celokupnog transporta, kao i odgovornost ne samo za robu, ve i za sprovoenje celokupnog transporta. - Reni konosman Reni konosman izdaje rena brodarska organizacija ime potvruje da je odreenu robu primila na prevoz i da e je u odredinoj luci predati licu naznaenom na konosmanu. - Pristanina potvrda Pristanina potvrda je transportni dokument koji ispostavlja brodar ime potvruje da je naznaenu robu primio na pristanitu. Krcatelj u potvrdu unosi sve podatke o robi, ambalai, oznakama o ambalai, i sl., a zatim potvrdu podnosi brodaru koji je potvruje i krcatelju ispostavlja peti primerak kojim se dokazuje da je deklarisana roba predata brodaru radi otpreme.

21

- Oficirska potvrda Oficirska potvrda je dokument na osnovu koga krcatelj dobija konosman ,,ukrcano na brod". Ovom potvrdom brodar potvruje da je preuzeo robu koja je navedena u potvrdi, i da ju je ukrcao na brod. Oficirska potvrda se javlja u sluaju kada se ukrcaj robe obavlja u partijama i u duem vremenskom periodu. Tada kapetan broda ili prvi oficir broda izdaju potvrde za svaki deo ukrcane robe, da bi, kada se ukrca sva roba, krcatelj oficirsku potvrdu zamenio jednim konosmanom koji pokriva celokupni teret. - Nalog za isporuku (iskrcaj) Ukoliko primalac robe eli da proda deo robe koja jo nije pristigla u odredinu luku, i jo uvek se nalazi na brodu koji je u plovidbi, mora ispostaviti nalog za isporuku koji glasi na odreenu koliinu robe iz originalnog konosmana. Ukoliko je imalac konosmana ispostavio nalog za isporuku, brodar e isporuiti teret u partijama. - Meunarodni tovarni list Meunarodni tovarni list je potvrda vozara u eleznickom prevozu da je u njemu oznaenu robu primio na prevoz od utovarne do uputne stanice. Tovarni list izdaje otpremna eleznicka stanica na ime primaoca robe. Original tovarnog lista prati robu na njenom putu, a poiljaocu se izdaje njegova overena kopija od strane otpremne eleznicke stanice, kao potvrda da je roba preuzeta na prevoz. Tovarni list sadri sledee podatke: datum otpreme, otpremna i uputna eleznicka stanica i pravac prevoza, ime i adresa i poiljaoca i primaoca tereta, oznake robe - tereta, vrsta pakovanja, broj koleta, teina bruto i neto, oznaka prateih dokumenata uz teret, iznos trokova podvoza i nain njihove naplate - u gotovu ili pouzeem. Tovarni list ima vanost ugovora o prevozu tereta koji je u pitanju, zakljuenog izmeu poiljaoca i vozara na dan otpreme robe. Tovarni list postoji i kod drumskog i avionskog transporta sa slinim znaenjem i vanou. Takoe, postoje i potanske priznanice koje imaju znaaj kao i tovarni listovi i izdaju se kod potanske otpreme poiljaka. - Potvrda peditera Potvrda peditera o prijemu robe na neopozivu otpremu po nalogu poiljaoca se praktikuje u sluajevima kada se radi o poiljkama gde se mora saekati prikupljanje dovoljnih kol iina na zbirni vagon u odreenom pravcu. lzdavanjem ove potvrde pediterska firma preuzima garanciju u korist primaoca robe da e ona neopozivo biti otpremljena u mesto i na adresu, koji su naznaeni u izdatoj potvrdi. Ovaj dokument se koristi i kada se roba, bez krivice prodavca, ne moe otpremiti o roku na ugovoreni nain. lzdavanjem ovog dokumenta sa izjavom peditera da je predmetna roba neopozivo uskladitena u korist kupca i da e samo po njegovoj dispoziciji roba biti dalje otpremljena, se obino omoguuje honorisanje otpremnih dokumenata prodavaca iz otvorenog akreditiva po postojeem ugovoru ili ureenje meninih akcepata u korist prodavca.

46. Carinska dokumenta pojasnite ih- Jedinstvena carinska isprava Jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI) je je dokument koji se koristi za postupak uvoznog i izvoznog carinjenja, kao i za sprovoenje carinskog nadzora nad robom koja se doprema ili otprema iz carinskog podruja BiH ili naknadno upuuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima. JCI popunjava pediter i podnosi je na overu nadlenom carinskom organu pri svakom prelasku robe preko dravne granice Srbije u uvozu i izvozu, koja se vri nakon pregleda robe. JCI ima dva skupa rubrika u koje se upisuju podaci. U prvi skup rubrika, koji sadri rubrike od 1 do 30, upisuju se podaci koji su zajedniki za svu robu koja se carini po toj JCI (npr. vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, poiljalac, primalac, paritet isporuke, vrednost robe koja se carini, mesto utovara, mesto istovara robe, itd.), a u drugi skup rubrika, koji se sastoji od rubrika od 31 do 54 se navode podaci o konkretnoj robi koja se carini (reim izvoza i uvoza, koliina robe, registraske oznake vozila, vrednost robe,

22

pakovanje, priloene isprave, carinarnica tranzita, itd). Navedene rubrike koje su oznaene brojevima od 1 do 54 popunjava pediter, a tri rubrike oznaene velikim slovima (A - carinarnica odredita, B - detalji plaanja i C - polazna carinarnica) popunjavaju carinarnice. Podaci uneti u JCI moraju odgovarati stvarnom stanju robe i ne smeju biti protivureni podacima iz drugih dokumenata. Nakon izvrenog pregleda i plaanja carinskih dabina, carinarnica koja je dobila carinjenje overava JCI peatom na kojem je datum izvrenog uvoznog, odnosno izvoznog carinjenja. - Deklaracija za carinsku vrednost (DCV) DCV je propisan slubeni obrazac u koji se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu poiljku u svrhu naplate carinskih dabina i poreza na dodatu vrednost (PDV). DCV se podnosi u setu od dva primerka, od kojih jedan zadrava carinski organ, a drugi se vraa podnosiocu. DCV se prilae uz svaku uvoznu carinsku deklaraciju za robu koja podlee ad valorem carinskoj dabini (dabini na osnovu vrednosti robe), osim u sluajevima propisanim pravilnikom. Podnosilac DCV je duan da prui sve dodatne podatke i isprave neophodne za utvrivanje carinske vrednosti robe. Podnoenjem potpisane DCV, podnosilac odgovara za tanost i potpunost podataka datih na svim stranicama ove deklaracije, kao i za verodostojnost svih dokumenata koji se podnose uz tu ispravu. Deklaracija za carinsku vrednost uvezene robe sadri podatke o fakturnoj ceni i inostranim trokovima koji ulaze u carinsku osnovicu (npr. trokovi montae, kamate na kredite, i sl.). Na ovaj nain utvrena carinska osnovica unosi se u uvoznu carinsku deklaraciju i preraunava po vaeem deviznom kursu u vrednost izraenu u nacionalnoj valuti na koju se primenjuje vaea carinska stopa predviena za robu koja se carini.

55. Postupak voenja trgovakih pregovora i ugovaranje izvozne cene (pregovori i ugovaranje izvozne cene)Pregovaranje predstavlja organizovan proces razmene vrednosti u kojem svi dobijaju. Pregovaraki proces se moe podeliti u tri faze. Prva faza obuhvata planiranje, graenje odnosa i razmenu informacija. U okviru ove faze pregovarai treba da identifikuju ciljeve koje ele da postignu, posle ega razmatraju mogue opcije za postizanje utvrenih ciljeva, a to je vie opcija, to je vea ansa da pregovori uspeju. U drugoj fazi pregovarakog procesa dolazi do razmene vrednosti, odnosno do kompromisa koji u usmereni na zadovoljavanje potreba obe strane. Nijedna strana ne eli da popusti vie nego to je neophodno, ali svaka strana zna da bez ustupaka ne moe doi do finalnog sporazuma. Posladnja faza pregovaranja podrazumeva utvrivanje finalnog sporazuma. Uvoznik, kao kupac, je uglavnom taj koji bira mesto odravanja pregovora i on e se najee opredeliti da se pregovori vode na njegovom terenu. Uvoznik priprema svoj tim strunjaka, koji dobija odreeni mandat, odnosno precizira mu se limit ovlaenja i kompetencije u vezi sa poslom uvoza. Kupac upuuje poziv pregovarakom timu prodavca da pristupe pregovorima odreenog dana, u odreeno vreme i na odreenom mestu. Uvoznikova je obaveza da pripremi nacrt kupoprodajnog ugovora, prevodioca i odgovarajuu salu gde e se odrati poslovni sastanak. Nacrt ugovora, kao i konaan tekst ugovora se priprema na jeziku pregovaranja, koji je najee engleski ili neki od svetskih jezika. Najpovoljniji nain plaanja sa stanovita uvoznika je plaanje po izvrenoj isporuci robe, ali je ovaj nain plaanja vrlo redak. Najmanje povoljan vid plaanja za uvoznika je plaanje robe unapred, ali je uvoz robe uz ugovoreno plaanje unapred, takozvano avansno plaanje, ogranieno na maksimalni procenat od ugovorene vrednosti. Korektan nain plaanja sa stanovita obe strane je plaanje isporuene robe dokumentarnim akreditivom. Ovakvim nainom plaanja se tite interesi uvoznika koji je siguran da novac

23

sa akreditiva nee biti isplaen sve dok prodavac ne isporui robu i njenu otpremu dokae dostavljanje odgovarajuih dokumenata akreditivnoj banci. Kroz dokumentarnu naplatu uvoznik moe da obezbedi maksimalni kvalitet prispele robe tako to uslovi deo isplate sa akreditiva potpisivanjem kvalitativnog i kvantitativnog prijema isporuene robe, ili garancijom za dobro izvrenje posla. U interesu obe strane je da roba pristigne na svoje odredite neoteena, a to se postie propisnim pakovanjem, oznaavanjem i adekvatnim transportom. Rizik od prispea oteene poiljke uvoznik smanjuje tako to ugovorom predvidi proceduru prijema robe koja se vri u mestu dopreme robe. Koliinsko stanje robe konstatuje uvoznik u dokumentu zvanom Zapisnik o kvantitativnom prijemu robe. Ako bi se zapisnikom konstatovalo da je roba prispela oteena ili u neodgovarajuoj koliini, uvoznik treba da se obezbedi od ovog rizika ugovornim klauzulama, tako to e obavezati prodavca da narednom isporukom poalje nedostajue delove ili oteene robe da zameni novim ispravnim delovima, a sve o svom troku. Da bi se efikasno realizovao uvozni posao,odnosno da bi isporuena roba odgovarala ugovorenoj robi, prodavac se mora postarati da roba bude propisno upakovana, transportovana u odgovarajuim prevoznim sredstvima i odgovarajue obeleena.

56. Postupak izvrenja izvoznog poslaPripremne radnje izvoznog posla, po uobiajenom redoslijedu, obuhvataju: - odreivanje vrste proizvoda namijenjenog izvozu, - pronalaenje domaih proizvoaa komitenata pogodnih za isporuku robe namijenjene izvozu, - pronalaenje potencijalnih stranih kupaca uvoznika odabranih roba (uspostavljanje poslovnih veza i prethodni trgovaki razgovori o predmetu izvoza), - dobijanje upita od stranog kupca uvoznika, - izrada vlastitog terminskog plana izvoznika za ostvarenje predmetnog izvoznog posla (podsjetnik), - slanje upita domaem proizvoau (proizvoaima), ije proizvode namjeravamo plasirati na strano trite (e-mail, dopis, fax, a ponekad, bude li hitno, telefonski ili usmenim dogovorom), - dobijanje vrste ponude domaeg komitenta proizvoaa robe namijenjene izvozu sa svim komercijalno-finansijsksim i tehnikotehnolokim uslovima pod kojim je voljan prodati robu na paritetu EXW Ex Works odnosno franko njegova tvornica. - Slanje upita izvoznika svom pediteru o zavisnim trokovima koji prate robu u izvozu, - Dobijanje pisane informacije peditera o svim zavisnim trokovima (transport, osiguranje, takse, pregledi robe, utovar, pretovar, skladinina, posebna pratnja robe i dr.). - Izrada pretkalkulacije izvoznog posla uz dodavanje ostalih prateih trokova i izraunavanje isplativosti predmetnog izvoza (uz pretpostavku da trebate znati koliku cijenu moete postii na inostranom tritu tzv. Mogua prodajna cijena na odgovarajuem paritetu npr. CIF Bombay Cost, Insurance and Freight, Bombay, odnosno cijena, osiguranje i vozarina sa naznakom odredine luke Bombay). - Traenje informacije o bonitetu stranog kupca uvoznika, ukoliko ga ne poznajemo dobro, ili je rije o posebno vrijednom izvoznom poslu, kreditiranju stranog kupca i riziku naplate izvoznog kredita i sl. (informaciju o bonitetu stranog partnera moe se zatraiti i od Privredne komore BiH, poslovnih banaka i drugih specijalizovanih agencija za pruanje raznih poslovnih informacija),

24

-

-

-

Izrada vrste ponude stranom kupcu uvozniku sa svim komercijalnofinansijskim i tehniko-tehnolokim uslovima za prodaju robe koja se izvozi (ponuda mora imati u zaglavlju oznaku da je rije o vrstoj ponudi s odreenim rokom vanosti, odnosno opcije ponude, npr. 30 dana od datuma izdavanja, a sadri obino sve elemente koji se poslije unose u kupoprodajni ugovor, ukoliko strani kupac prihvati ponudu. Naknadne korekcije komercijalno-finansijskih uslova iz vrste ponude, ako to kupac iz inostranstva trai i ako su mogue (npr. odgovarajui popust u cijeni, skraenje roka isporuke, odobravanje komercijalnog kredita stranom kupcu i sl.), s tim da se korekcije u cijeni prethodno moraju dogovoriti s domaim proizvoaem, a na zavisne trokove, osim na visinu provizije izvoznika, uglavnom je teko uticati ili ih uspjeti smanjiti, Definitivna vrsta ponuda izvoznika stranom kupcu uvozniku (recimo da se ispod tako ponuenih uslova ne isplati ulaziti u izvozni posao), Potvrivanje vrste ponude od strane stranog kupca, Zakljuivanje kupoprodajnog ugovora izvoznika sa stranim kupcem uvoznikom, Obezbjeenje naplate od stranog kupca (prije isporuke robe svaki e razuman izvoznik osigurati naplatu ugovorenog posla npr. ugovaranjem otvaranja meunarodnog neopozivog dokumentarnog akreditiva u njegovu korist odmah nakon zakljuenja ugovora; izvrenjem doznake cjelokupnog iznosa ugovorenog posla od strane kupca iz inostranstva u korist izvoznika, uz eventualne garancije izvoznikove banke da e doznaeni iznos kupcu biti vraen s kamatama ukoliko izvoznik ne izvri svoju obavezu; traenjem garancije poslovne banke uvoznika da e izvozniku biti plaen ugovoreni iznos, odmah nakon isporuke robe; ugovaranjem uplate avansa odreenog dijela ugovorenog iznosa u korist izvoznika, uz izdavanje bankovne garancije da e preostali dio ugovorenog iznosa biti plaen bankovnom doznakom odmah po preuzimanju robe od strane uvoznika; ugovaranjem inkaso naplate dokumentarne naplate uz garanciju banke i td.).

58. Likvidacija izvoznog poslaZakljune radnje (likvidacija) izvoznog posla obuhvataju sljedee: - Dostava svih robnih, transportnih, carinskih i dr.dokumenata od strane peditera izvozniku, uz raun peditera za izvrene usluge. - Dopis (e-mail, telegram, obian dopis) stranom kupcu uvozniku da mu je roba otpremljena sa podacima o poiljci i prevoznom sredstvu. - Dostava ovjerene izvozne dokumentacije poslovnoj banci izvoznika radi naplate (ako je plaanje ugovoreno akreditivom ili inkaso dokumentom), odnosno hitna dostava robne i ostale dokumentacije stranom kupcu radi preuzimanja robe od prevoznika (ako je plaanje izvreno doznakom banke ili nekim drugim instrumentom plaanja kod kojeg se dokumenti ne moraju predati poslovnoj banci na naplatu). - Obavjetavanje poslovne banke izvozniku o deviznom prilivu. - Izrada definitivne kalkulacije izvoznog posla na osnovu ostvarenog deviznog priliva (pretvorena u KM protivvrijednost po slubenom kursu) i svih trokova prema primljenim raunima svih sudionika u poslu, uz obraun poreza na dodatnu vrijednost (radi se kod uvoza i izvoza za robe u svoje ime, a za tui raun). - Isplata prema raunu peditera (koji sadri i trokove ostalih uslunih preduzea koja su uzela uee u ostvarenju izvoznog posla). - Prijem rauna domaeg komitenta proizvoaa za isporuenu robu.

25

-

-

-

-

Nalog izvoznika banci za isplatu, odnosno raspored isplate KM protivvrijednosti deviznog priliva, odnosno deviznog priliva domaem komitentu proizvoau (nakon odbijanja svih trokova) i preduzeu kao izvozniku. Isplata domaeg komitenta prema njegovom raunu i obraun provizije preduzea izvoznika. Evidentiranje izvrenog izvoznog posla u odgovarajuu poslovnu knjigu izvoznih zakljuaka. Dopis domaem komitentu uz zahvalu na povjerenom poslu. Raunovodstveno praenje izvrenog izvoza (komisionar u svom raunovodstvu provodi samo knjienje svote njegove fakture komitentu za izvrene usluge izvoza odnosno za visinu fakturisane provizije, a komitent u svom raunovodstvu provodi knjienja na temelju komisionarovog izvjetaja o obavljenom poslu izvoza, jer sva korist i teta po tom poslu pripada komitentu). Analiza rezultata izvenog posla i vlastite zarade (provizije izvoznika) nakon odbijanja svih trokova. Arhiviranje dokumentacije izvoznog posla (uvanje sve propisane dokumentacije potrebne pri provjeri poslovanja izvoznika od strane finansijskih i drugih inspekcija i zbog drugih razloga dokazivanja izvrenja ugovornih obaveza.

59. Pojasnite uvozni posao (poslovni kontakt, pripremne radnje, pribavljanje ponuda)U pripremama za izvrenje uvoznog posla neophodno je dati odgovore na sljedea pitanja: ta uvoziti i za koga? Od koga uvoziti? Pod kojim uslovima uvoziti (cijena, rokovi isporuke, kvalitet robe, nain plaanja i sl.)? Kako osigurati finansijska sredstva za plaanje stranom dobavljau? Kako se osigurati od rizika koji prate uvoz robe (npr. kvalitet i koliina uvezene robe, pridravanje rokova isporuke od strane dobavljaa i ostalih ugovorenih obaveza, nekomercijalni rizici, mogui rizici promjene kursa zbog devijacije i dr.)? Na kom reimu uvoza se nalazi roba koja se uvozi i je li potrebno za takav uvoz obezbijediti odreene dozvole, saglasnosti, rjeenja, kontigentirani uvoz i sl..? Koji trokovi prate namjeravani uvoz robe? Koliko bi se na osnovu predraunske kalkulacije ili grube procjene, morala platiti roba iz uvoza (vano za dogovor sa domaim kupcem korisnikom uvezene robe odnosno komitentom preduzea)? Kako rijeiti problem nedostatka finansijskih sredstava (postoji li mogunost odgode plaanja ino-dobavljau, dobijanja kredita, djelominog plaanja, kompenzacije vrijednosti uvozne robe izvozom domae robe partneru u inostranstvo i sl.)?

-

U samoj pripremi uvoznog posla uvijek se moraju prikupiti ponude to vie potencijalnih ino-dobavljaa i to po mogunosti iz vie zemalja. Time se stie sigurnost da iz mnotva ponuda odaberemo najpovoljniju. Nakon prikupljenih ponuda izrauje se komparativna pretkalkulacija uvoznog posla u koju su ukljuene sve ponude koje se kalkulativnim postupkom svode na zajedniki paritet: franko skladite krajnjeg korisnika, odnosno kupca u zemlji.

26

Svaka ponuda za neku robu sadri komercijalno-finansijske i tehnikotehnoloke uslove. Treba imati na umu da cijena ne mora biti presudna za izbor dobavljaa, jer kvalitet i druge osobine robe mogu znaajno odstupati od ponuaa do ponuaa. U izboru dobavljaa neophodno je odabrati optimum koji se u konanici zasniva na tome ta komitent kupac eli i koliko je tu elju spreman platiti. Posebnu panju neophodno je posvetiti tome da se prije otpoinjanja priprema za uvoz provjeri postoje li za uvoz predmetne robe odreene restrikcije (npr. zabrana uvoza), obaveza obezbjeenja odreenih dokumenata (npr. uvjerenje o porijeklu robe, konzularna faktura, sanitarno ili neko drugo uvjerenje), te restriktivni reimi uvoza (da li je uvoz ogranien nekim vrijednosnim ili koliinskim kontigentom i saglasnostima u vezi sa istim, i sl.). Redoslijed pripreme i operativnog izvrenja nekog uvoznog posla je sljedei: - Istraivanje potreba domaeg trita za uvoznom robom (roba koja se ne proizvodi u domaoj zemlji, robom koja je na domaem tritu deficitarna, ili, to ne bi trebalo biti pravilo robom koja je znaajno jeftinija ili kvalitetnija od domae), - Pronalaenje inozemnih dobavljaa, spremnih da isporue robu koja je predmetom potranje i zahtjeva na domaem tritu, - Prethodno pregovaranje s potencijalnim domaim komitentima o spremnosti preduzea da za njih obavi posao uvoza traene robe, - Dogovor s domaim komitentima (kupcima uvozne robe) o njihovim promptnim i tekuim potrebama (dinamici isporuke tokom godine) za odreenim robama iz inostranstva, - Obezbjeenje potrebnih finansijskih sredstava, odnosno deviznih sredstava ili domae valute za otkup deviznih sredstava (u zavisnosti od toga da li se poslovi uvoza obavljaju u svoje ime i za raun domaih komitenata ili u svoje ime i za svoj raun, kada preduzee samo finansira uvozni posao, a robu nakon toga prodaje drugom), - Primanje vrstih ponuda iz inostranstva, - Informacija peditera o zavisnim trokovima (jednako kao i kod izvoza). - vrsta narudba domaeg komitenta kupca uvozne robe uvozniku i obezbjeenje finansijskih sredstava za plaanje u inostranstvo. - Narudba uvoznika stranom dobavljau,

60. Pojasnite uvozni status robe i ugovaranje uvozne cene i izvrenje uvoznog poslaRedoslijed pripreme i operativnog izvrenja nekog uvoznog posla je sljedei: - Istraivanje potreba domaeg trita za uvoznom robom (roba koja se ne proizvodi u domaoj zemlji, robom koja je na domaem tritu deficitarna, ili, to ne bi trebalo biti pravilo robom koja je znaajno jeftinija ili kvalitetnija od domae), - Pronalaenje inozemnih dobavljaa, spremnih da isporue robu koja je predmetom potranje i zahtjeva na domaem tritu, - Prethodno pregovaranje s potencijalnim domaim komitentima o spremnosti preduzea da za njih obavi posao uvoza traene robe, - Dogovor s domaim komitentima (kupcima uvozne robe) o njihovim promptnim i tekuim potrebama (dinamici isporuke tokom godine) za odreenim robama iz inostranstva, - Obezbjeenje potrebnih finansijskih sredstava, odnosno deviznih sredstava ili domae valute za otkup deviznih sredstava (u zavisnosti od toga da li se poslovi uvoza obavljaju u svoje ime i za raun domaih komitenata ili u

27

-

-

svoje ime i za svoj raun, kada preduzee samo finansira uvozni posao, a robu nakon toga prodaje drugom), Primanje vrstih ponuda iz inostranstva, Informacija peditera o zavisnim trokovima (jednako kao i kod izvoza). vrsta narudba domaeg komitenta kupca uvozne robe uvozniku i obezbjeenje finansijskih sredstava za plaanje u inostranstvo. Narudba uvoznika stranom dobavljau, Zakljuenje kupoprodajnog ugovora izmeu uvoznika i stranog dobavljaa izvoznika iz neke strane drave, Davanje naloga poslovnoj banci za plaanje u inostranstvo (akreditivom, doznakom i dr.) uz traenje garancije poslovne banke stranog dobavljaa kojom se uvoznik obezbjeuje od rizika neisporuke plaene robe, Dostava dispozicije pediteru s podacima iz kupoprodajnog ugovora o poslu, robe iz uvoza i potvrda peditera da je dispoziciju primio i da e izvriti sve radnje navedene u dispoziciji, Dostava robnih i ostalih dokumenata pediteru, potrebnih za uvozno carinjenje robe (fakture ino-dobavljaa, dozvole ili druga rjeenja potrebna za uvoz robe, izjava o krajnjoj namjeni robe, dispozicija za carinsku deklaraciju robe iz uvoza i dr.), Kvalitativna i kvantitativna kontrola uvezene robe i eventualno - prethodni pregled robe. Uvozno carinjenje robe i plaanje carinskih i ostalih pristojbi predvienih za odreenu uvoznu robu (carina, carinsko evidentiranje, posebna taksa, poreska optereenja i sl.) Raun peditera za obavljene usluge (s priloenim raunima ostalih uslunih preduzea i drugih uesnika koje je pediter angaovao za izvrenje uvoznog posla i prema dispoziciji uvoznika), Prikupljanje svih prispjelih faktura i ostale dokumentacije na osnovu koje uvoznik izrauje definitivnu kalkulaciju uvoznog posla. Isplata peditera i ostalih uesnika u poslu koji su za uvoznika izvrili neku uslugu.

61. Izvrenje uvoznog poslaOperativno izvrenje izvoznog posla uobiajeno obuhvata sljedee: obavjetenje domaem komitentu proizvoau da je ugovor zakljuen, naplata obezbijeena i da moe zapoeti sa proizvodnjom ili, ako ve ima robu na skladitu, da robu pripremi za izvoz, dostava dispozicije (naloga) pediteru da obavi svoj dio posla (sve ono to mu je napisano u dispoziciji), potvrda prijema dispozicije od strane peditera, obavjetenje proizvoaa da je roba spremna za isporuku, obavjetenje peditera da je rezervisao i ugovorio prevozno sredstvo te izvijestio proizvoaa o datumu kad e se roba moi ukrcati na prevozno sredstvo, dostava svih robnih i ostalih dokumenata pediteru radi izvoznog carinjenja (izvoznikove fakture, dozvole, uvjerenja o robi, specifikacije i sl.). Ostale dokumente za izvozno carinjenje i otpremu robe priprema pediter sam (izvozna carinska deklaracija, transportni dokumenti, polica osiguranja sanitarni, veterinarski ili fitopatoloki certifikati i dr.). Izvozno carinjenje robe kod nadlene carinarnice, odnosno carinske ispostave.

-

-

28

-

Otprema robe u inostranstvo. Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe od strane kupca u inostranstvu. Obavjetenje stranog kupca izvozniku da je uredno preuzeo isporuenu robu. Uobiajeno pismo zahvalnosti izvoznika kupcu za povjereni mu posao.

29