skipta tehnike stampe

7/23/2019 Skipta Tehnike Stampe

http://slidepdf.com/reader/full/skipta-tehnike-stampe 1/103

1

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

NOVI SAD

GRAFIČKO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Dr Dragoljub Novakovi ć

MATERIJAL ZA PRIPREMU ISPITA IZ PREDMETA

TEHNIKE ŠT MPE

Školska 2003/04



2

Ovaj materijal je sastavljen u cilju

olakšanja pripreme ispita iz predmeta

Tehnike štampe u školskoj 2003/04 godini.

On predstavlja osnovni materijal sa

predavanja a šira literatura za ispit je

literatura pod /1/ i /2/ data u popisu

literature. Osnovni sadržaj nastavne

materije obuhvata obradu osnovnih tehnika

štampe obuhva ć enih izlaganjem na

predavanjima prethodne tri godine i to:

VISOKE ŠTAMPE, RAVNE ŠTAMPE,

DUBOKE ŠTAMPE, PROPUSNE ŠTAMPE I

NOVE TZV. NON IMPACT PRINTING

TEHNOLOGIJE.



3

UVOD

Tehnike štampe obuhvataju izradu grafi čkih proizvoda korišćenjem različitihtehnika dobijanja otiska.

Realizuju se tehnikama koje se dele na:manuelne i

industrijske

Proizvodni segmenti za realizaciju tehnika štampe obuhvataju:

Tehničke resurse – različite uređaje, alate, mašine...

Tehnološke postupke – propisana pravila za izradu proizvoda

Vrste materijala za štampu – na koje će se vršiti prenos otisaka

Kadrovsku struktura – ljudi ...Finansije ...

Prvo pitanje koje se postavlja u procesu štampe jeste: Sa kojom tehnikom(visoka, ravna, duboka, propusna ili digitalna) štampe je isplativo štampati ?

Cilj nam je uz najmanji trošak postići što veći kvalitet otiska (gradacija,raster).

VRSTE ŠTAMPE

Podela štampe se najčešće vrši na osnovu štampajućih elemenata

štamparske forme i same štamparske forme. Na ovoj osnovi se razlikuje petvrsta štampe:

četiri sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom – konvencionalnaštampa i

peta sa skrivenom (latentnom) štamparskom formom –nekonvencionalna štampa.

U okviru vrsta štampe se nalaze štamparski postupci, a unutar postupaka sutehnike štampe koje podrazumevaju kvalitet. Kada kažemo vrste štampe,mislimo na vrstu štamparske forme koju ćemo koristiti u štamparskim

postupcima.Za svaku vrstu štampe postoje strogo definisane štamparske forme. Osnovnekarakteristike štampe su štampajući i neštampajući elementi na štamparskojformi.

Podela prema štamparskoj formi:

1) Visoka štampa - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom –štampajući elementi su izdignuti, a neštampajući udubljeni. Sa izdignutihštampajućih elemenata se otisak prenosi na materijal za štampu.

2) Duboka štampa - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom –

štampajući elementi su udubljeni, a neštampajući elementi leže nakonstantnom izdignutom nivou. U procesu pod velikim pritiskom prenos bojena materijal za štampu se vrši iz udubljenja.



4

3) Ravna štampa - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom –štampajući i neštampajući elementi leže u prividno istoj ravni (prividno značida u mikronskoj veličini mogu biti ili malo izdignuti ili malo udubljeni).

4) Propusna štampa (šablonska štampa) - sačvrstom (postojanom)štamparskom formom – na štamparskoj formi razlikujemo štampajuće

elemente koji su otvoreni i propuštaju boju, i neštampajuće elemente koji suzatvoreni i ne propuštaju boju. Štampajući i neštampajući elementi su uprividno istoj ravni.

5) Digitalna štampa - sa skrivenom (latentnom) štamparskom formom –štampa na bazi NIP tehnologija (Non Impact Printing) takozvana bezkontaktnaštampa koja je još u fazi razvoja.

Štamparske forme su različite za različite tehnike tj. postupke štampanja(kvalitet, isplativost). Prvo smo imali drvene pa metalne štamparske forme,

graviranje, pokretna olovna slova, linotip i danas fotopolimerne ploče.Formati podloga za štampu

Formati podloga za štampu su: A, B, C i D. Format A je osnovni format(površina A0 je 1m²) i na osnovu njega su definisani ostali formati. B, C i D sudopunski formati. Format B je pogodan za štampu knjiga (udžbenici senajčešće štampaju u formatu B5). Za obrasce i formulare se koristi format A4,izveden iz formata A0. Mašine se takođe izrađuju u više formata.

VISOKA ŠTAMPA

Visoka štampa je direktni štamparski postupak koga karakteriše štamparskaforma sa izdignutim štampajućim i udubljenim neštampajućim elementima. Uokviru visoke štampe izdvajaju se sledeći postupci:

knjigoštampa,

akcidenična visoka štampa,

novinska rotaciona štampa,

štampanje beskonačnih obrazaca,

fleksografska štampa,

leterset štampa.Otisak visoke štampe se može prepoznati po vencu boje koji se stvara usledpotiskivanja boje ka ivicama – tzv. “kveč” efekat, venac boje koji prljapovršine prilikom slaganja tabaka. Kao posledica toga boja je bleđa u sredininego na krajevima štampajućeg elementa. Isto tako, na poleđini otiska, kaoposledica direktnog pritiska štamparske forme na podlogu, se javlja reljef.

Ograničenje kvaliteta visoke štampe je linijatura rastera koja može biti oko 60linija/cm.

Kod visoke štampe moraju postojati četiri osnovna elementa za odvijanje

procesa i to:štamparska forma,



5

deo za pritisak,

podloga,

boja.

Štamparska forma igra vrlo bitnu ulogu. Ranije se najčešće koristila olovnaštamparska forma:

monotip – svako slovo i slovni znak se izlivao posebno. Problem koji se javljao jeste nejedenaka visina slovnih znakova i neujednačen otisak.Razlog tome je što su se neka slova koristila česće, a neka ređe.

linotip – liveni su redovi teksta.

Osim olova štamparska forma može da se radi i od nekog drugog metala,drveta ili plastike.

Deo za pritisak određuje kvalitet otiska. Ako je pritisak prevelik može doćido deformacije štamparske forme tj. otiska ako je štamparska formanedovoljno kvalitetna odnosno nedovoljno tvrda.

Zato važnu ulogu igra navlaka koja se nalazi na delu za pritisak. Ona možebiti:

tvrda navlaka,

srednje tvrda navlaka,

meka navlaka,

elastična navlaka.Koju ćemo navlaku odabrati zavisi od kvaliteta boje, materijala štamparskeforme i materijala na koji se štampa.

Boje za visoku štampu treba da su što tvrđe. Suše se oksidativnim putem(dodaju im se sikativi – dodaci za sušenje).

Materijal za štampu je raznolik, mada je to najčešće papir i karton izuzevkod flekso štampe. On treba biti prilagođen boji, štamparskoj formi i mašini nakojoj se štampa.

Sva ova 4 elementa moraju biti strogo usklađena ako želimo dobiti

kvalitetan otisak. Tako na primer ako želimo dobiti tanku finu liniju, a nahrapavom papiru, ne možemo koristiti tvrdu boju. Stoga podloga koje seštampa mora biti glatka, a i štamparska forma tvrda.

Isto tako tvrda boja, tvrda štamparska forma, tvrd materijal na koji se štampazahteva postavljanje tvrđe navlake na cilindar za pritisak da bi dobili kvalitetanotisak, uz minimalan pritisak.

Ako radimo sa materijalom lošeg kvaliteta moramo povećati pritisak, što ćedeformisati štamparsku formu. Uz to boja se mora razrediti i njen nanospovećati. Istiskivanje boje ka ivicama biće očigledno (“kveč” efekat) i za

posledicu će imati deformisanu liniju (rastersku tačku). Zaključujemo, da akoradimo sa lošim materijalima ne možemo raditi sa finim linijama i oblicima već samo sa grubljim. Za reprodukciju visoko kvalitetnog otiska neophodan je



6

minimalni pritisak, potpuno ravan i gladak materijal, tvrda boja sa što jemoguće manjom lepljivošću (bez rastezanja, da puca kada se odvoji) uminimalnom nanosu.

Visoka štampa je na svom zalasku ali `70 – tih godina zahvaljujući hemijskimtehnikama - pronalazak novih materijala za izradu štamparskih formi -

fotopolimerne ploče (elastične su) se razvila flekso štampa.

U flekso štampi se mogu izrađivati vrlo kvalitetni klišei. Raster je oko 60linija/cm. Karakterišu je specijalne tzv. SLEEVE štamparske forme u domenuambalaže i etiketa (kozmetička, hemijska industrija). `74 – te godineHeidelberg je proizveo leterset štamparsku mašinu, koja se koristi za štampukutija i ambalaže. Iz ove štampe se kasnije razvio bezvodni ofset. Ova mašina je danas iskorišćena za štampu boja za oplemenjivanje (zlatna, srebrna,metalik). Ove boje se ne mogu koristiti u ofset štampi zbog oksidacije.

Za svaki postupak visoke štampe postoji specijalna štamparska forma.Otiskivanje sa izdignutih štampajućih elemenata se vrši direktno na materijalza štampu (osim kod leterset štampe gde je način otiskivanja indirektan sameđuprenosačem).

Gutenberg je izumeo pokretna slova (slog) da od njih slaže slogove, kasnije sepokretna slova rasture i ponovo koriste, prema načinu izrade prednost je štosu unapred mogli sastaviti garniture slova.

Linotip mašine - slaganje čitavih redova (linotip), nedostatak je bio udirektnom otiskivanju (tvrdi materijal) – olovna forma – Otisak je bio uslovljen

jačinom pritiska. Da bi dobili kvalitetan otisak trebao je veliki pritisak što jedovelo do deformacije štamparske forme i podloge za štampu. Forma je bila unegativu (nečitka), brzo se trošila, kvalitet nije bio očekivan. To je bilo vremerazvoja štamparstva.

Monotip mašine - pojedinačna slova sa pojačanom legurom, kvalitetniji slogoviali posle jedne upotrebe su se bacali.

Otiskivanje se vrši direktno na materijal za štampu. Prilikom otiskivanja bojase iz sredine potiskuje prema ivicama i stvara se venac. Treba koristiti štotvrđe boje da se ne bi desilo rasterivanje boje po štamparskoj formi usledpritiska, ali dolazi do čupanja boje i zato se u boju ubacuje razređivač. Bezrazređivača otisak nam je lep ali prilikom razdvajanja štamparske forme ipodloge za štampu dolazi do čupanja boje. Sa razređivačem imamo razmazanotisak.

Visoku štampu karakteriše tvrda štamparska forma. Prilikom štampanja trebada težimo što manjem pritisku. Kod velikih pritisaka dolazi do deformaciještampajućih elemenata i do zaprljanja neštampajućih elemenata štamparskeforme.

Najidealnije bi bilo da je štamparska forma i materijal na koji štampamo tvrd ida uz minimalan pritisak prenesemo boju. To se u praksi ne dešava! Tvrda

forma ne može da ide na tvrdu podlogu.



7

Koristili su se specijalni cinkani klišei za prenos slike u visokoj štampi. Klišei suse preko rasterske mrežice snimali na fotoosetljivi materijal i tako su slikurazbili na rasterske tačkice tj. raster. Rasterske tačkice se postižu prekorasterske mrežice. Što je finija struktura rastera više detalja se dobija na slici.

Kvalitet otiska zavisi od štamparske forme i od materijala za štampu. Uzavisnosti od materijala na koji ćemo vršiti otiskivanje koriste se različite boje irazličite tvrde štamparske forme. Finoća štamparske forme je granica kvalitetaštampe. U visokoj štampi rasterska granica je oko 60 linija/cm.

Efekat otiska visoke štampe je ″ masno slovo ″ zbog ja čeg otiska.

Karakteristika visoke štampe je da su štampajući elementi štamparske formeizdignuti, a neštampajući elementi udubljeni. Kod visoke štampe radi se odirektnom kontaktu valjaka sa štamparskom formom. Treba paziti da ne dođedo zaprljanja neštampajućih elemenata bojom. To je jako teško zbog toga što

po formi prelaze valjci koji prenose boju. Ovi valjci imaju zadatak da prenesuboju samo na najviše izdignute elemente.

Kvalitetna priprema štamparske forme je u suštini najvažnija. Ako je dobrapriprema štamparske forme i na jeftinim mašinama mogu da se dobiju otiscivrhunskog kvaliteta. Kada se iz pripreme preuzima štamparska forma i predajeu proizvodnju, tj. štampu, forma mora da bude besprekorna. Tačno treba daznamo šta možemo da dobijemo od bilo koje štamparske forme u procesuproizvodnje. Kod cinkanog klišea važno je znati njegove karakteristike. Cink jevrlo krt i nakon određenog broja otisaka se deformiše i lako oksidiše. Ploče odmesinga, koji je tvrd, sa pozlatom daju visoko kvalitetan otisak. Moramo tačnoznati kojim tehnologijama možemo napraviti proizvod i sa kakvim štamparskimformama treba da radimo.

U visoku štampu spadaju: ksilotipija, metalotipija. Prve štamparske forme subile od drveta (ksilografija). Ksilografija – drvorez – sa drvenim štamparskimformama. Najbolji majstor je bio Direr. Ksilos (grčki) znači drvo, a grafos –pisati. Neštampajući elementi su se izrezivali rezbarenjem. Svaka štamparskaforma se morala unapred dobro pripremiti, da bi postigli vrhunski kvalitetotiska. Drvo treba da bude tvrdo i elastično, preparirano sa lanenim uljima dase boja lakše prihvata (i u boji ima lanenog ulja), da ne utiče vlaga i suvo

vreme na podlogu. Forma može biti i metalna (bakar, cink). Metalotipija –metalografija – metalne (gvožđe, olovo, bakar, mesing, aluminijum, cink)forme kasnije nazvani klišei rezani su rukom ili hemijskim putem, nagrizanjemkiselinama. Veliki umetnik i majstor metalografije bio je Rembrant.

Visoka štampa - štamparski postupci:

štamparski postupak knjigo štampe (iz tabaka i iz rolne)

štampanje aksidencija (svi proizvodi koji se učestalo koriste usvakodnevnom životu)

postupak štampanja novina (konvencionalna štampa iz tabaka i štampa

iz rolne)postupak štampanja ambalaže (pakovanja, etikete – leterset štampa)



8

štampanje beskonačnih obrazaca

Finoća linija – za slike (rasterska tačka), za tekst (idealne linije). Postoje dvevrste modulacije rastera: AM (analogno modulirani) i FM (frekventno

modulirani rasteri). Umesto linija/cm, danas se koristi dpi (tačaka po in

ču).Maksimalni raster sa cinkanom pločom iznosi 60 linija/cm (praktično je

dokazano). Da bi ostvarili raster od 54 linije/cm moramo imati besprekornimaterijal. To je kunstdruk, koji ima sastav: celuloza, keljiva, punila i tekstilnavlakanca koja mu omogućavaju da ima elastičnost u gornjem sloju.

Značajnu ulogu ima izrada štamparskih mašina. Papir specijalnokondicioniran se dovodi do štamparske mašine pod temperaturom koja je umašini. U svetu je ovo kompjuterizovano i preko kolor menadžmenta sve jeumreženo. Da bi se znalo koliko je stara neka mašina u njemu imamo uređajtotalizator koji određuje iskorišćenost mašine. Jedna mašina može da bude 2 –

3 godine korišćena ali to ne znači da je nova. Iskorišćenost mašine zavisi odbroja odštampanih otisaka.

Vodeće firme su:

Heidelberg

Roland

KBA...

Karakteristike otiska u visokoj štampi:

Jak pritisak ima za posledicu trajnu deformaciju i na suprotnoj strani

papira – reljef otiska.Masno slovo – otisak ima venac, i boja polako bledi ka unutrašnjosti,zbog velikog pritiska.

Rasterske tačkice su vidljive.

Fleksografija

Kod flekso štampe postoji velika razlika u debljini ploča (0,76mm – 6,35mm),zato je bitno zaštititi neštampajuće elemente od zaprljanja. Ako je štamparskaforma jako tanka, dolazi do deformacije. Na mašini treba sve da bude

besprekorno podešeno da bi moglo da se štampa sa vrlo tankim štamparskimformama. `70-tih godina je proizvedena štamparska forma od polimera, to jebila prekretnica u visokoj štampi – fleksografija, koja se ranije nazivalaanilinska štampa. Kod anilinske štampe forma je bila od gume koja se prištampanju deformisala (štampanje crne boje: sredina je bila siva, a samo suivice bile crne). Bio je loš kvalitet štampe, dovoljan za štampanje omotnihpapira. Primenom novih vrsta štamparskih formi (fotopolimeri), koje jeproizveo WSF, postižu se vrlo visoki tiraži, bez deformacije i sa raznimdebljinama ploče. Ploča debljine 0,76 mm je za fine metalne ili plastične folije.Specijalne višeslojne ploče se koriste da bi se izbegle deformacije.Fotopolimerna štamparska forma omogućava linijski raster od 60 – 80linija/cm. Postoji velik dijapazon debljine ploče zbog štampanja na različitimproizvodima (od tankih papira i folija do veoma debelih kartona, elastičnihmaterijala). Štamparska forma mora da bude elastična da bi se lako



9

deformisala u mašini. Danas se može raditi na najrazličitijim proizvodima (odnajtanjih papira do debelih, elastičnih folija). Fleksografija je u Vojvodiniprilagođena za štampanje ambalaže u prehrambenoj industriji.

Štamparske forme1) gumeni klišei- bili su prva štamparska forma (ranije anilinska štampa,

nazvana po bojama koje su se dobijale od anilina)

2) fotopolimerne ploče- postoje u različitim debljinama od 0,76 mm do 6,35mm. Debljina i tvrdoća strogo zavise od vrste materijala na koji se štampa i sanjime se bira i kliše. U flekso štampi možemo štampati na svim vrstamamaterijala (talasasti kartoni, sve vrste papira, kartoni različitih debljina,plastične i metalne folije i kombinovani materijali). Talasasti kartoni mogu bitidvoslojni, troslojni i petoslojni za ambalažu, mekši ili tvrđi od lepenke.Koristimo boje koje su prilagođene vrstama materijala koji obrađujemo i

moraju biti usaglašene sa materijalom u koji se pakuje. Moraju biti stručnokontrolisane i ne smeju u sebi da sadrže štetne reagense koji mogu da izazovuhemijsku reakciju sa prehrambenim proizvodima koje pakujemo u ambalažu.

Slika 1. Raster elektronski mikroskopski snimak (REM) jedne forme visokeštampe za kvalitetnu štampu od fotopolimera, elementi štampe na štamparskoj

formi za razli č ite vrednosti boje (Nyloflex, BASF)

Boje mogu biti:

Na bazi vode

Sa sadržajem alkohola

Sa sadržajem benzina

Na bazi estera

UV boje

Sa dodatnim raznim razređivačima



10

Fluorescentne boje ne smeju da se koriste za štampu ambalaže prehrambenihproizvoda.

Štamparska forma za flekso štampu može da se izrađ uje na dva nač ina:

Kao ravna ploča (BASF) u specijalnom uređaju gde se kroz trostepenuizradu izrađuju štamparske forme osvetljavanjem, ispiranjem i sušenjem.

Direktno se izrađuje na cilindričnom telu SLEEVE (polimerizaciju vršimodirektno na cilindru van mašine, pa se gotov cilindar stavlja u mašinu).

Štampa se vrši iz rolne u rolnu, pa je mašina rotaciona. Kada stavimoštamparsku formu od 0,76 mm – 6,35 mm debljine na cilindar, takopovećavamo njegov obim. Povećanjem obima cilindra skraćujemo crtež,a smanjivanjem obima tj. sa tankim štamparskim formama produžujemocrtež koji se nalazi na štamparskoj formi. Obim cilindra se naziva

dijametar i on je vrlo značajan faktor. Svaki put kada menjamoštamparsku formu i materijal za štampu stvaramo nove dijametar uslove

i unapred moramo meriti debljinu ploče. Štamparska forma se lepiduplom folijom na cilindar. Dijametri cilindara uvek utiču na preciznostonog što radimo, remete dužinu a ne širinu crteža i gubi se paser prištampanju. Bitno je da uvek imamo dovoljan broj rezervnih cilindararazličitih obima.

Vrste klišea

1. Gumeni klišei - izrađuju se od sirove gume, posredstvom matrice,vulkanizacijom. Kada su sa gornje strane naneti štampajući elementi,mora da se obrusi sa donje strane da bi se dobila potpuna ujednačenost.Ovakav kliše ne daje dovoljno dobar otisak, jer je mekan i elastičan ideformiše se. Guma mora biti vrhunskog kvaliteta, ne sme da ima rupicei pore. Što je guma svetlija, to je kvalitetnija. Sa gumenim klišeima semože postići raster 24 linija/cm. Koriste se tamo gde se ne zahteva visokkvalitet (za štampu velikih i tvrdih materijala).

2. Fotopolimerni klišei - proizvode se u dve osnove: kao likvid (tečni) sistemii solid (čvrsti) sistemi. Sirovi polimer se sastoji od elastomernih veziva,nezasićenih monomera i UV fotoinicijatora. Ploču moramo obraditi(otvrdnuti). Vrši se nekoliko načina osvetljavanja: predosvetljavanje,glavno i potpuno osvetljavanje. Predosvetljavanje se vrši sa gornje idonje strane da se ploča ne raziđe. Pri osvetljavanju štampajući elementiotvrdnjavaju, a neštampajući se speru vodom. Sa najtanjim pločama od0,76 mm se ne može postići vrhunski kvalitet. Višeslojne ploče od 2,3mm – 2,8 mm omogućavaju štampanje najkvalitetnijih otisaka. Priglavnom osvetljavanju negativ film postavljamo na sirovi polimer iosvetljavanjem očvršćavamo štampajuće elemente. Moramo ostvaritibesprekornu kosinu bokova štampajućih elemenata da bi rasterskatačkica bila postojana i tvrda (onda može da izdrži do 5 miliona otisaka).Između polimerne ploče i negativa otiska treba izvući vazduh. Posleosvetljavanja, polimerne ploče se ispiraju. Klišei treba da budubesprekorno izrađeni da ne bi došlo do deformacije.



11

Slika 2. Glavno osvetljavanje, dejstvo vremena osvetljavanjaa) tač kasto stvaranje bregova (npr. kod linijske strukture) /UV osvetljavanjeb) Ugao boka i međ udubina (kod rasterovanih elemenata slike) kod jedne 1,14

mm digifleks ploč e cca 0,6 do 0,7 mm, međ udubina min 70 µm

U visokoj štampi postoje dva načina otiskivanja: direktno i indirektno. Umanuelnu visoku štampu spadaju: drvorez (ksilografija) – ksilotipija imetalotipija. Olovna slova su se kasnije izlivala u monotip i linotip. Štampalose na pergamentu (koži mladih životinja). Štamparska forma predstavljaosnovni oblik u bilo kojim štamparskim postupcima i štamparskim tehnikama.Štamparski slog je celina sastavljena iz pojedinačnih slova, ubačenih ukrasnih

linija (može da se sastoji iz teksta, slika i grafika).Štamparski kliše se može izraditi metalotipski, hemijski (nagrizanjekiselinama), mehaničkim graviranjem, elektronskim i laserskim graviranjem.

Postoje dve vrste klišea:

1) Fototipski

2) Autotipski

Fototipije na sebi imaju samo linije ili isprekidane ta čkice (to su grafikoni icrteži u udžbenicima).

Autotipije vrše prenos slike sa višestepenim tonskim prelazom. Postoje ikolorne autotipije koje se posebno pripremaju razbijanjem slike na sitnedetalje (tačkice) pomoću rasterske mrežice, taj proces se naziva rastriranje.Svaka tačkica, koja se naziva raster, predstavlja štampajući element. Natačkicu možemo da utičemo posredstvom pritiska, dodavanjem boje iretuširanjem.

Knjigoštampa - je veoma stari postupak, izvodi se kroz različite proceseštampe.

Postoje tri štamparska principa primenjena u visokoj štampi:

1) Ploča prema ploči



12

2) Ploča prema cilindru

3) Cilindar prema cilindru

Slika 3. Štamparski principi sa primerima mašinaa) štamparske mašine (ploč a-ploč a) b) štamparske mašine sa ravnom formom

(cilinda-rploč a) c) rotacione štamparske mašine (cilindar prema cilindru)

Postoji č etiri sistema zaklopnih mašina:1) Liberti

2) Boston

3) Gordon

4) Gali

Liberti - ploča je ugrađena u štamparsku formu, u slogu se nalaze potpunorazličiti elementi.

Boston - nosilac štamparske forme je ugrađen i konstruisan zajedno sa

masivnim postoljem, spolja se zatvara i steže. Kod ovog sistema nemamogućnosti podešavanja pritiska po stranama. Štamparski klišei se rade naravnoj površini. Olovna slova, aluminijum, mesingani elementi (linije) se rade



13

pritegnuti u ram, da ne bi ispali. Ako u ovakvom sistemu štamparska formanije bila dobro zatvorena, prelaskom valjaka moglo je doći do ispadanja ilomljenja slova. Da bi slog bio besprekorno ravan, ispod se lepio mekani papir.O odlaganju slova se vodilo računa i uvek su se koristila slova iste istrošenosti i

starosti (nije bilo mešanja slova). Kod monotipa se zbog greške menjalo samo jedno slovo, dok kod linotipa to nije bilo moguće (morao je da se menja ceored). Na otisku mora da bude ujednačen istisni oblik svakog elementaštamparske forme. Navlaka sa kojom radimo mora da obezbedi da uzminimalni pritisak dobijemo efekat najvećeg kvaliteta. Ako imamo prevelikpritisak, dolazi do pojave reljefa na poleđini otiska (to je vrlo ružno, reljef morabiti što je moguće manji).

Ploča prema ploči - ako imamo dva elementa koji deluju jedan nadrugi. Jedan element je štamparska forma, a drugi je štamparska ploča kojadeluje na formu i vrši pritisak. Prvo se stavi tvrda štamparska forma, ona sebojadiše, na nju se stavi materijal koji se oštampava (papir), a na papir sestavi pokretna metalna ploča i vrši se pritisak sa gornje strane. Izmeđuštamparske forme, boje i papira mora postojati elastična navlaka, da bi seobezbedio najbolji prenos boje sa štamparske forme na materijal za štampu itime kvalitetan otisak. Uvek moramo dobiti beskrajno istovetan otisak. Pritisakse vrši odjednom po celoj površini. Suština je da uz što manji pritisakprenesemo otisak na materijal za štampanje. Što je materijal mekši, pritisakmora da bude veći. Što je materijal upojniji treba da bude veći nanos boje, dane bi dobili bledu sliku. Zaklopne mašine štampaju sa principom ploča premaploči. Štampaju u formatu A4 do A3 (ne rade se u velikim formatima).

Potrebna je velika snaga da bi se ostvario prenos boje. Jedna odnajkvalitetnijih mašina ovog tipa je zaklopni Heidelberg tipa TP i TG. Ovemašine se više ne proizvode, ali se i danas koriste za štampanje numeracije.

Otisak se postiže pritiskom ploče na čitavu površinu štamparske forme. Upravozbog toga ove mašine ne mogu biti velikih formata, jer bi bila potrebna suviševelika snaga za otiskivanje. Zato se zaklopne mašine rade do formata A3.Takođe, ovakav način otiskivanja zaheva punu površnu sloga po čitavojštamparskoj formi. Ploče kod zaklopne mašine mogu stajati:

horizontalno

uspravnokoso tj. pod određenim uglom.

Bez obzira kako su ploče postavljene njihova potpuna paralelnost jeneophodna.

Ulaganje tabaka vrši se polaganjem tabaka ručno na štamparsku formu.Brzinazaklopnih mašina je 100 – 200 kom/sat.

Najkvalitetniji otisak u visokoj štampi se dobija na zaklopnom Heidelberg GT(Gross Tiegl) mašinom. Na ovim mašinama su se najviše radile akcidencije.

Danas se one koriste za postupke oplemenjivanja:pregovanje



14

tzv. pozlata

štancovanje ...

Cilindru prema ploči - Uređaj koji se realizovan na principu cilindar prema

ploči izumeo je Fridrich Köening. Ovde se pritisak ne vrši po celoj površini već postupnim prelaskom cilindra po liniji pritiska. Ona može biti tanja ili deblja,što zavisi od dijametra cilindra i od materijala na koji se štampa. Većidijametar cilindra znači i širu liniju pritiska. Kvalitetniji materijal, kvalitetnijetvrde boje i tvrda štamparska forma zahtevaju manji pritisak, a samim tim imanju širinu linije pritiska. Za štampu na grubljim materijalima potrebno jepovećati pritisak što se može postići podmetanjem navlaka ispod površinecilindra. To prouzrokuje potiskivanje boje, ali i potiskivanje navlake čime sestvara efekat talas boje i deformiše se otisak.

Smanjena je površina pritiska, snaga se postupno prenosi po jednoj liniji

pritiska koja može da se poveća. Mnogo je veća ravna površina štamparskeforme, pa sada umesto jedne možemo istovremeno da štampamo 16, 32, ili 64strane. Veći je format na koji može da se štampa (A1). Ovo su dobre mašineza knjigoštampu. Primer je cilindar Heidelberg (kasnije je ova mašina `65.-tegodine pretvorena u ofsetnu mašinu sa oznakom K). Još i danas je u upotrebiza numeraciju i štancovanje. Ovo je tačna mašina jer je sa donje stranepostavljen zupčanik i zupčasta letva koja usporava kretanje cilindra, a cilindarse vraća ubrzano jer je zupčasta letva uvučena i nema gubitka u vremenu.Može se štampati puna tonska površina. Tabak nema toliko iskrivljenja,možemo štampati deblje kartone. Prednost u odnosu na štamparski princip

ploča prema ploči je što se dobija mnogo kvalitetniji otisak uz manju snagu, savećom brzinom. Sila koja je potrebna za otiskivanje iste površine kod ovihmašina je mnogo manja nego kod zaklopnih, jer se prenosi preko linijepritiska. Tabak se dovodi pod pravim uglom u tri tačke dodira – na dve čeone i jednu bočnu marku. Brzina štampe je 1000 kom/sat. Kod ovih mašina jepostojala mogućnost da se na ravnu štamparsku formu postavi bočnakonstrukcija sa valjcima (koji su u početku bili presvučeni kožom) koji su služiliza nanošenje boje. Ovo je predstavljalo veliki napredak u odnosu na zaklopnemašine kod kojih se štamparska forma ručno premazivala bojom. U samompočetku postojao je problem štampe punih tonskih površina, jer su se na

otisku videli tragovi nanosa boje. Ovaj problem je prevaziđen uvođenjem viševaljaka koji su više puta premazivali štamaprsku formu pre nego što bi sevršilo otiskivanje. Uređaj za boju je dalje usavršen uvođenjem čeličnog noža ivaljka duktora, koji su omogućivali doziranje boje, valjcima razribačima ivaljcima nanosačima.

U početku su sva 4 valjka nanosača bila istog prečnika, ali kako bi tragovi napovršini otiska nestali uvedeni su valjci nanosači različitog prečnika i to tako da je prvi manji, drugi veći, treći nešto manji, četvrti veći.

Boja se ručno sipala u bojanik.

Valjci za nanošenje boje su se primenjivali i kod zaklopnih mašina ali su semorali iznositi van mašine da bi se izvršilo otiskivanje.



15

Ravna štamparska forma je predstavljala faktor ograničenja brzine ovihmašina. One su ostale i danas u upotrebi jer su visoko kvalitetne (naročito “Cilindar Heilderberg”). Danas se koriste za perforaciju i u štampi navčanica.

Cilindar prema cilindru - Štamparska forma se ovde postavlja na cilindar, asila se prenosi po liniji za pritisak. Konstukciono ograničenje kod cilindričnihmašina su cilindrični prstenovi. Ovde je jako bitna paralelnost cilindara sobzirom da nema nikakve mogućnosti kontrole pritiska već se on mogao samosmanjivati ili pojačati. U cilju dobijanja kvalitetnog otiska cilindar za pritisak sepresvlačio navlakom. Međutim, zbog nemogućnosti kontrole pritiska nikada senije mogao dobiti visoko kvalitetan otisak.

U slučaju neravnina na štamparskoj formi pritisak se povećavao čime su tamnepovršine postajale još tamnije, slova gotovo nečitljiva, boja jako razlivena, aštamparska forma se jako utiskivala u podlogu na kojoj se štampa.

Do pojave ovih mašina štamparske forme za visoku štampu su rađene u ravnojformi pa se sada javio problem izrade cilindrične štamparske forme.

Hajderberg firma pravi dvobojnu mašinu – Flach Rund – uz koju su napravili iuređaj za izradu štampraske forme cilindričnog oblika-stereotipne mašine.Način izrade bio je sledeći: štamparska forma se prvo radila u ravnoj formi,zatim se utiskivala pod presom u vlažnu lepenku a onda postavljala na cilindarda bi se osušila nakon toga se ubacivala u stereotipnu mašinu gde se onaizlivala olovo. Tako bi se dobila stereotipna štamparska forma za rotacionemašine. Brzina koja se štampala je 20.000 otisaka na sat. Na ovim mašinamasu štamapani beskonačni obrasci i novine a one su imale dodatne uređaje zasavijanje tabaka. Nekada se vršilo ubacivanje indigo trake i trećeg papira.

Danas su razvijene mašine za akcidentičnu štampu, a one rade sa dodatnimsušarama.

Rotaciona mašina za štampu iz tabaka – štamparska forma je ravna ploča, pase kao kod ofseta zateže na cilindru. Postoji opasnost da dođe do deformacije.Javlja se problem kod slike koju krivimo da bismo je postavili na cilindar.Imamo razdvajanje raster tačkica, koje sada nemaju isti odnos i pojavljuju sebele površine između njih, pa se ovakva mašina može koristiti samo kao jednobojna. Ovde je moguće ostvariti pune tonove. Veća je brzina štampanja

iz rolne (danas u preko 100.000 otisaka/h), nego iz tabaka (18.000 - 20.000otisaka/h). Štamparska forma je tvrda, a kod flekso štampe je meka. Pritisakigra značajnu ulogu. Ako na cilindar za pritisak stavimo tvrdu navlaku, takosmanjujemo pritisak. Pritisak utiče na fleksibilnost štamparske forme. Cilj nam je samo dodir između cilindra za pritisak i štamparske forme (to je ostvareno uflekso štampi). Suština je da uz minimalni pritisak dobijemo kvalitetan prenosboje. Ako imamo vibracije, onda ne možemo dobiti ujednačenu sliku na otisku.

Štamparske forme za flekso štampu mogu biti: jednoslojne, višeslojne ivišeslojne za digitalnu Computer to Plate štampu. Flekso štamparske forme usuvoj strukturi imaju stabilizacioni sloj. Jednoslojne forme su debljine 0,7 mm- 6,4 mm i imaju stabilizacionu foliju, koja služi da ne gubimo paser (da seploča ne rasteže), prima sve deformacije. Kod višeslojnih formi noseći sloj



16

prima deformacije. Kod digitalnih Computer to Plate formi štampajući elementise odvajaju laserom od crnog sloja. Ove forme su još uvek u fazi razvoja.

Mašine sa centralnim cilindrom (vrlo precizne) imaju 4, 6, 8 agregata za

štampu. Vrši se sušenje između agregata. Direktan je prenos boje saštamparske forme na cilindar za pritisak. SLEEVE se ubacuje u samu mašinu.

Treba 1 ili 2 minuta da se promeni. Cilindar je okrugao (nema šav) i može ceoobim da se iskoristi kao štamparska forma.

Knjigo štampa: štamparska forma je tvrda, štamparski cilindar ima elasti čnunavlaku.

Flekso štampa

Štamparska forma je meka, štamparski cilindar je tvrd. Štamparska forma jeizrađena od fotopolimera sa ugrađenim efektom tzv. vazdušnih mehurića

unutar štamparske forme koji preuzimaju deformacije (venac boje) na sebe pase dobija kvalitetan otisak. Od kvaliteta fotopolimera zavisi i kvalitet otiska.Štamparska forma se radi debljine od 0,8 – 6,4 mm, a najbolji efekat sepostiže ako je njena debljina na 1,76 mm. Ova debljina štamparske formedozvoljava da se prave manji ili veći odnosi između štampajućih ineštampajućih elemenata. Suviše tanka štamparska forma daje nezadovoljavajući odnos između štampajućih i neštapajućih površina. Visokkvalitet u flekso štampi se dobije pomoću raster valjka (aniloks valjka) sarakelom. Aniloks valjak može biti napravljen od dva materijala: čelični ikeramički. Keramički raster valjak je tvrđi i kvalitetniji (mnogo je finijastruktura zrna). Prostorni ili kamel rakel se sastoji iz dva noža koji naležu nacilindar. Sa zadnje strane je zatvoreni prostor kroz koji neprekidno cirkulišesveža boja. Kamel rakel omogućava besprekoran prenos boje i skida višak boje(ograničava suvišan protok boje). Nema taloženja boje (tiksotropije). Na rastervaljku može da bude 100-600 linija/cm. Za svaku štamparsku formu saodređenom rasterskom finoćom moramo da napravimo 5,5 puta veću finoćuraster valjka, da bismo boju kontrolisano preneli na štamparsku formu. Finoćarastera u flekso štampi iznosi i do 80 linija/cm. Da bi izbegli prljanje otiska,moramo da imamo besprekorno skidanje boje sa površine pomoću čeličnognoža. Rakel ne sme da ošteti raster tačkicu. U specijalnom koritu za boju, bojase stalno meša i mora da uđe u udubljenja raster valjka (i kod 600 linija/cm).

Što je manja raster tačkica, raster valjak mora da bude finiji. Što višepovećavamo gradaciju rastera, to ćemo više detalja dobiti na otisku i obrnuto,što je gradacija manja dobijamo manje detalja. Danas imamo i do 100linija/cm raster u flekso štampi, sve se više približavamo kvalitetu ofsetštampe sa aniloks valjcima.

Prilikom štampanja treba da postignemo što verniju sliku originalnogpredloška. Ako pojačamo pritisak odmah deformišemo fleksibilnu štamparskuformu. Da bi se to izbeglo, kod fotopolimernih ploča se prave višeslojne formekoje sadrže kompresibilni sloj koji preuzima na sebe deformaciju.

Kompresibilni sloj se nalazi ispod reljefnog sloja. Savremena ofsetna guma u



17

sebi ima kompresibilni sloj koji na sebe prima deformacije. Ovaj sloj treba daomogući 100 linija/cm.

Slika 4. Knjigoštampa (Princip postupka)

Slika 5. Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema rakela



18

Slika 6. Prenos štamparske slike u fleksoštampi

a) deformacija štamparske forme jednoslojna ploč a b) dobar prenosštamparske slike kod štamparske ploč e sa kompresibilnom podlgom, višeslojna

ploč a (BASF)

Tipovi fotopolimernih ploč a:

Jednoslojne ploče (debljina 0,8 mm - 6,4 mm) - možemo vršitištampanje na vrlo tankim folijama ili debelim materijalima. Ove ploče su

elastične, nemamo visok kvalitet slike. Gradacija rastera je do 24 linija/cm.Višeslojne ploče (1,7 mm - 2,8 mm)- sa gornje i donje strane se nalaze

zaštitne folije koje se pre početka rada skidaju (one štite ploču od oštećenja).Moramo dobiti besprekorno ujednačen prenos štampajućih elemenata sa formena materijal za štampu, da nema “lufta” između njih. Pritisak po celoj površiništamparske forme mora da bude jednak (konstantan), zbog toga cilindar trebada bude ravan i štamparska forma mora da bude ujednačene tačne debljine.Radi se o termostatičkim principima prilikom formiranja konstrukcionepostavke cilindra. Meri se svi izrađeni delovi. Svaki mašinski element prolazikroz elektronsku kontrolu, nema velikih tolerancija, mora biti besprekornamontža sa dozvoljenim merama tolerancija. Kvalitetna mašina treba da napravi300.000.000 otisaka. Moramo postići 100 pa čak i više tačkica u 1 cm. Da bimašina bila svrstana u klasu A, ne smeju da postoje vibracije. Japan praviznatno teže mašine od Heidelberga (koriste mnogo više materijala), da biublažili vibracije. Da bi mašina kvalitetno štampala, ne smeju da postojevibracije.

Prilikom velikih brzina rada svako trenje stvara toplotu. Zagrevanje direktnoutiče na vrstu materijala na kojem radimo, na štamparsku formu i na samumašinu. To primetimo mereći otiske na početku i završne otisake (velika suodstupanja). Te velike tolerancije stručnjaci se danas trude da smanje i da naneki način usaglase. Mašina, materijal, boja i štamparska forma se prate u



19

procesu trudeći se da imamo vrlo malo škarta. Veoma je važno voditi računa oklimatskim uslovima u štampariji (što kod nas izaziva velike probleme).

Slika 7. Gradnja razli č itih fleksoštamparskih ploč a

a) jednoslojna ploč a (BASF) b) višeslojna ploč a (BASF) c) CtP štamparska ploč a digiflex BASF

Tu dolazi do improvizacije, a svaka improvizacija ne dovodi do kvalitetneštampe. Nas u tehnikama štampe u suštini zanima kvalitet otiska. Treba dabudemo objektivni. Moramo znati na kojim mašinama možemo postići rezultatekoje želimo.

Tipovi mašina koji nam stoje na raspolaganju u flekso štampi:

1) Sistem centralnog cilindra - papir koji se kreće iz trake prolazizategnut na jednom velikom cilindru istovremeno kroz sve agregate. Mašinamože da radi sa 8 boja (ima 8 agregata). Između štamparskih agregata senalazi sušara u zavisnosti od vrste boje koju koristimo (UV sistem sušenja, IR,toplim vazduhom…). Ove mašine se rade u velikim formatima.



20

Slika 8. Koncepti mašina za višebojnu – fleksoštampu

a) sistem centralnog cilindra, b) redni nač in gradnje – sistem u nizuc) kompaktni sistem gradnje

2) Sistem u nizu - Štampanje se vrši iz trake. Agregati se nalaze u nizu.

Iza svakog agregata se nalazi sušara, koja donekle suši otiske, a na kraju senalazi specijalna sušara koja jače suši. Sušenje je drugačije za upojne ineupojne podloge. Upojni materijali su jeftiniji, satiniraju se sa obe strane,upijaju boju, ali ona ne sme da probije na drugu stranu. Danas se najčešćeštampa na neupojne podloge (one sadrže u sebi razređivač koji isparava uštampi i ne sme da se koristi sušara sa vatrom, da ne dođe do požara). Ovajsistem je dosta kvalitetan u srednjem formatu. Mana je što je dugačak puttrake između agregata i u zavisnosti od temperature se širi ili sužava, nemamosiguran visok kvalitet. U ovakvoj mašini imamo čitav niz različitih tehnikaštampe (nemoguć je falsifikat proizvoda). Moramo koristiti dimenziono stabilne

materijale.3) Kompakt sistem- ovo je najnestabilniji sistem. Specijalne fotopolimerne

ploče za Computer to Plate su tvrdoće do 75º Shore skala A. Merenje tvrdoće:



21

Shore A (za mekane gumene valjke i forme) i Shore D (za čvrste valjke odplastičnih materijala).

Negativ film je crn (transparentni providni - štampajući elementi). Laser skida

ablacioni sloj i dobijamo štampajuće elemente. Potrebno je 10-15 minuta zaizradu štamparskih formi. Skuplje su od ofsetne ploče, ali se tiražem

kompenzuje cena.

Leterset štampa predstavlja indirektan postupak visoke štampe. Štamparskaforma se radi sa izdignutim štampajućim elementima sa koje se boja prvoprenesi na gumeni cilindar, a zatim na podlogu koja se štampa. Ove mašine subile konstruisane za finu štampu teksta jer tadašnja ofset štampa nije imala tumogućnost. Problem koji se javljao bio je taj što se štamparska forma radila uravnoj formi putema galvanizacije, a zatim navlačila na cilindar usled čega semanje ili više deformisala u zavisnosti od njegovog obima. Prednost ovih

mašina je u tome što se boja prenosi indirektno pa dobijamo efekat punetonske pokrivenosti, a uz to se i ne koristi voda pa je moguće nanositi i većisloj boje . Zato su one korišćene za štampu ambalaže, a naročito kartona sametalnim bojama. Koriste se kao dopunske mašine za štampu ambalaže, a višese ne proizvode.

Proizvodi visoke štampe su:

novine (koje su se nekada i štampale samo u ovoj tehnici na rotacionimmašinama)

svi mogući obrasci

nalepniceknjige (koje su uglavnom štampane na cilindričnim mašinama)

RAVNA ŠTAMPA

OFSET ŠTAMPA - Štampaju ći i neštampajući elementi se nalaze u prividnoistoj ravni, štampajući elementi su nekoliko mikrona izdignuti ili udubljeni uodnosu na neštampajuće elemente. Cilj nam je da postignemo otisak sa 240linija/cm. Fizikalno-hemijski postupak – ostvaruje se promena fizičkimefektima, a hemijskim postupkom se odvijaju reakcije.

Ofset štampa pokriva 85% štamparske delatnosti u celom svetu. Postoji velikibroj različitih firmi i ustanova koje se bave proučavanjem ove tehnike štampe(mašinska industrija, hemijska industrija, proizvodnja boja i pomoćnihmaterijala). Na prvi pogled se čini da je u ofset štampi najjednostavnijapriprema (ovo je varka jer ima mnogo parametara koji utiču na štampu).

Litografija je prvi i najstariji postupak ravne štampe koji je 1796. godinepronašao i usavršio Alojz Senefelder . To je direktan postupak ravne štampe sanečitkom štamparskom formom. Naziv litografija potiče od grčke reči litos-kamen i grafia-pisati . Alois Zenefelder je 1796 god. izmislio hemijsku(litografsku) štampu, koja je preteča ofset štampe. Zasniva se na tome da se

na neravnu površinu (kamen) masnom bojom iscrta lik. Litografski kamen imadebljinu 6-8 mm. Njegova mana je što svaka neravnina prilikom otiskivanja(pod pritiskom) puca. Zato je priprema morala biti temeljna. Površina se sa



22

gornje strane brusila da bi se dobila hrapavost, da pri vlaženju prima vodu (dabude hidrofilna). Na osnovu štampe sa litografskim kamenom se razvila ofsetštampa. Litografija se danas koristi kao umetnički izraz, nije više industrijski.

Hidrofilna površina lako zadržava vodu, dok hidrofobna odbija vodu i primaboju (oleofilna). Oleofobna površina ne mora da bude hidrofilna.

Masnom (litografskom) kredom možemo da ispisujemo po površini (takodobijamo štampajuće elemente, ali ih nismo vezali za površinu) – nismo dobilištamparsku formu. Moramo površinu ovlažiti i da ona ostane vlažna dok nenapravimo otisak, tako razdvajamo štampajuće i neštampajuće elemente(vlažni moraju biti neštampajući elementi). Tečnost ostaje i na štampajućimelementima, deo tečnosti se upije u papir prilikom otiskivanja.

Litografija je fizičko-hemijski postupak sa kamenom štamparskom formom nakoju se masnim tušem ili kredom nanosi crtež. Na čistim poljima porozne

litografske ploče obrađene rastvorom azotne kiseline i gumiarabike stvara seazotno kiseli kalcijum koji je sklon upijanju vode i koji odbijajući masnoćusprečava prijem litografske boje . Na ovaj način stvorene su štampajuće ineštampajuće površine. Da bi se rešio zamornog crtanja tekstova i slika uobrnutom liku nastojao je da pronađe neki jednostavniji način rada.A. Senefelder je sasvim slučajno došao do ove tehnike štampe. On je počeo odvisoke štampe tj. radio je kamenu štampasrsku formu sa blago izdignutimštampajućim elementima koje je dobijao graviranjem. Međutim, nije dobijaozadovoljavajuće rezultate jer su se štampajući elementi krunili. Na vlažanotisak slučajno mu je pala kapljica ulja. Primetio je da je ulje prihvatila samo

boja na otisku, dok su vlažni delovi papira ostali nezamašćeni. To ga jepodstaklo da jedan papirni otisak nakvasi vodom, premaže ga ređimrastvorom gumiarabike, a potom litografskom bojom. Boja se hvatala samo naobojena mesta, dakle na predhodno odštampana, dok su neodštampani deloviostali čisti. Preko ovog lista postavio je čisti tabak papira i otisnuo ga u presi.Tako je dobio nov otisak, ali sa obrnutim likom crteža. Ovim je otkrio nov načinprenosa crteža i odmah je počeo sa usavršavanjem. Uskoro pronalazi načinprenošenja crteža sa papira na litografski kamen.

U litografskom štampanju nosilac štamparske forme može biti litografskikamen, cinkane ili aluminijumske ploče.

Litografski kamen je vrsta krečnjačkog kamena specifične strukture koji morabiti tvrd i sa finom strukturom zrnaca. Da bi kamena ploča bila podesna zaštampanje morala se prethodno pažljivim brušenjem i glačanjem. Morala je daima jednaku debljinu i potpuno ravnu površinu. Brušila se i glačala ručno saspecijalnim diskom izrađenim od livenog gvožđa. Izbrušena ploča ploča ispiralase vodom, sušila upijajućom hartijom i do upoterebe pokrivala. zaštitnimmaterijalom radi zaštite od prašine. Ozrnčavanje ploče se vršilo ručno. Prekoploče se postavljala druga manja ploča. Prethodno se po površini posipalaspecijalna vrsta zrnčanog peska i prelivala vodom. Trljanjem dve ploče napovršini se stvarala fina ozrnčana struktura.

Za određene vrste poslova ploča se morala i polirati. Poliranje se vršilotamponom (drvena ploča 10x12 cm) natopljenim u oksalnu kiselinu i vodu.



23

Litografski kamen je bio pun pora (kapilara) kako bi se mogao iscrtavati tušemili specijalnom litografskom masnom kredom. Specijalnom vrstom smole-gumiarabikom štitile su se gornje površine neštampajućih elemenata, a pritome se nisu štetili štampajući elementi. Gumiarabika se jako brzo suši,

rastvorljiva je u vodi, a ima ulogu zaštite od oksidacije. Razlikujemo slatku ikiselu gumiarabiku. Kisela gumiarabika ima blago agresivno dejstvo i samimtim efekat čišćenja.

Prvo litografsko štampanje vršilo se na litografskim presama, a prva litografskamašina izrađena je 1852. godine u Berlinu.

Danas se litografija primenjuje samo za umetničke štampane proizvode savrlo malim tiražima.

Zenefelder je izmislio i obradu metalne ploče.

Svetlo štampa je još jedan postupak ravne štampe kod koga se omogućavaprenos finih tonskih vrednosti bez razgrađivanja slike na rasterske tačke. Ona

se po svom tehnološkom postupku razlikuje od drugih tehnika štampanja. Iovde se na površini ploče nalaze delovi koji prihvataju boju i delovi kojiprihvataju vodu. Razlika je u tome što se štampanje ne vrši sa čvrsteštamparske forme već sa površine svetloosetljive želatinske mase. Za izraduštamparske forme koriste se negativ filmovi. U pripremnim radovima za svetloštampu najviše se pažnje treba posvetiti pripremi sloja na koji će sekopiranjem preneti crtež ili slika sa negativa.

Kao nosilac forme služi 1 cm debela staklena ploča. Osim staklenih koriste

se i plastične ploče koje su znatno veće krutosti u odnosu na staklo. Površinaploče se mora dobro očistiti sa vodom i sitno mlevenom kredom, a zatimodmastiti sa razblaženom sumpornom kiselinom. Na potpuno osušenu pločunanosi se tanak prvi sloj koji se sastoji od želatina i vodenog stakla. On jeosnova na koju će se kasnije naneti glavni svetloosetljivi sloj koga čini voda,vrlo kvalitetni želatin i kalijum bihromat. Ovaj sloj je nosilac štampajućih ineštampajućih površina i mora biti ujednačene debljine.Kopiranje se vrši ukopirnom uređaju, gde se na ovako pripremljenu ploču nanosi montaža safilmovima i osvetljava. Nakon toga se vrši razvijanje. Na taj način se napovršini ploče dobije veoma nežan reljef sa štampajućim i neštampajućim

elementima. Neosvetljena mesta se u toku razvijanja napune vlagom inabubre, dok osvetljena mesta očvrsnu.

Kao i litografija i svetlo štampa se primenjuje samo za umetničku reprodukciju.Sa ovom vrstom štampe se ne može postići visok kvalitet otiska.

Fransoa Rubel (štampar knjiga) je 1904 god. u SAD-u izmislio ofset štampu.To se desilo slučajno. Štampao je plakat sa velikim drvenim slovima direktnona papir. Pošto je dobijao loš kvalitet, stavio je gumeno platno na cilindar zapritisak. Način pritiska je cilindar prema ploči (otisak se dobija prenosom poliniji pritiska – pritisak je mnogo manji). Boje je razredio u potpunosti, a otisaknije mogao popraviti. Navlaku na cilindru je omekšao tako što je staviogumirano platno, ali još uvek nije dobio kvalitetan otisak. Ulagačica je jednomzaboravila da stavi papir u mašinu, pa je sledeći papir bio obostrano oštampan.Tako je nastala tehnika indirektne štampe (ofset). Posle njega svet je bio



24

preplavljen mašinama za ofset štampu. Heidelberg je sve do 1967 god. praviomašine za visoku štampu, a tada je počeo da pravi mašine za ofset štampu.

U ravnoj štampi može se izvršiti podela na:

manuelne postupke:-litografija – kamena štampa

-svetloštampa

industrijska ofsetna štampa koja je podeljena na štamparske postupkevezane direktno za:

- štampanje akcidencija

- štampanje knjiga

- štampanje ambalaže

- štampanje novina i časopisa

-štampanje beskonačnih obrazaca,

Danas primat u štampanju beskonačnih obrazaca preuzima digitalna štampa,gde razlikujemo štampanje po porudžbi (personalizacija) i uštampavanjetekstova na različitim jezicima na već odštampanim podlogama npr. katalozima(verzalizacija ).

Tri glavna elementa ofset štampe su:

1. Cilindar nosilac štamparske forme, iznad njega je uređaj za vlaženje (da

razdvojimo štampajuće i neštampajuće elemente).2. Cilindar nosilac gumenog omotača (sa kompresibilnim slojem), on na

sebe prima štampajuće elemente i prenosi na treći segment.

3. Cilindar za pritisak

Sa četiri elementa ofset štampa je obostrana (dva cilindra nosiloca štamparskeforme, dva cilindra nosilaca gumenog omotača i ujedno za pritisak).

Dilito postupak – sli čno kao kod litografske štampe, gde se vrši direktnootiskivanje sa ofset ploče na materijal za štampanje.

Mašine u ofset štampi: birografske (za umnožavanje), ofset mašine za štamputabaka i rotacione ofset mašine.

Baziraju se na tehnici štampe, potpuno razdvajanje štampajućih odneštampajućih elemenata. Najznačajniju ulogu igraju štamparske forme.Ofsetna ploča se može mikrofino obraditi.



25

Slika 9. Ofset štampa (ravna štampa - princip)

Vlaženje površina i uglovi kvašenja – Na štamparskoj plo či nikada nesmemo dobiti kap vode. Stvara se emulzija koja puca i ne daje kvalitetanotisak (neadekvatno vlaženje).

Slika 10. Vlaženje površina i uglovi kvašenja



26

Kad imamo veći površinski napon kap vode prelazi u polulopticu, isto jenekvalitetan otisak. Dobar otisak mora biti tanji od 1 µm. Sva četiri sloja bojemoraju biti unutar tog 1 µm. Najbolje je kada imamo tečnost za vlaženje i bojuujednačeno po celoj površini. Da ne postoji mogućnost emulgiranja (dozvoljeno

je do 20%). Ako u mašini čujemo šuštanje to znači da ima mnogo više boje navaljcima nego što treba, ali dobijamo bleđi otisak jer nismo koristili adekvatnuboju i sredstvo za vlaženje. Ne smemo koristiti vodu veće tvrdoće od 8-12 dH ipH ne sme biti veći od 5,5. Bitno je dobiti ujednačen nanos tečnosti zavlaženje.

Ovaj slučaj kvašenja, gde je ugao kvašenja Θ>90o, nije pogodan za ofsetštampu s obzirom da kapljica jako slabo kvasi površinu štamparske ploče.Razlog tome je što su kohezione sile (privlačne sile koje vladaju izmeđuistorodnih čestica), koje vladaju između čestica sredstva za vlaženje, dosta jake. Površinski napon čvrstog tela (forme) je manji od površinskog naponatečnosti. Dakle, može se konstatovati da u ovom slučaju nema vlaženja.

U ovom slučaju, kada je ugao kvašenja 0o< Θ <90 o, štampanje je moguće ali je ovaj način vlaženja, gde je kapljica u obliku polukruga, neodgovarajući jermože lako doći do emulgovanja boje i vode iznad dozvoljenih 25%. Površinskinapon forme je veći od površinskog napona tečnosti. Kohezione sile ovde jošuvek nisu dovoljno slabe.

U slučaju, gde je ugao kvašenja Θ =0 o, tečnost u finom filmu prekriva čitavupovršinu štamparske forme. Ovde je površinski napon forme mnogo veći odpovršinskog napona tečnosti, te sredstvo za vlaženje u potpunosti kvasi

štamparsku formu. Ovaj slučaj naziva se prošireno kvašenje i upravo ovakvovlaženje treba postići na svakoj ofset formi. Kohezione sile su ovde jako slabe.

Zaključuje se da je za ujednačen prenos boje u procesu štampanjaneophodno ostvariti prošireno vlaženje. U tom slučaju hidrofilne (oleofobne)površine odnosno neštampajući elementi primiće vodu, a oleofilne (hidrofobne)površine odnosno štampajući elementi prihvatiće boju.

Tečnost za vlaženje se proizvodi kao gotova sa kontrolisanim sastavom i satačno određenom pH vrednošću (pH 4.8-5.5) i dH vrednošću (8-12 dH), takoda je korišćenje obične vode neadekvatno jer je ona nekontrolisana i to dovodi

do lošeg otiska.Vlaženje štamparske forme ima višestruku namjenu. Osim što se posredstvomsredstva za vlaženje vrši razdvajanje štampajućih i neštampajućih elemenatana površini štamparske forme ono ima ulogu čišćenja površine forme. Osimkonvenionalnog ofseta postoji i suvi ili bezvodni ofset, čija je osnovnakarakteristika štamparska forma presvučena sa hidrofilnim silikonskim slojem.Osnovna površina je hidrofobna, te se uklanjanjem silikonskog sloja namestima štampajućih elemenata oslobađaju oleofilne površine. Na taj način sedobijaju blago izdignuti neštampajući elementi.

Flekso štampa nikad neće moći da postigne kvalitet ofset štampe zbogizdignutih štampajućih elemenata, koji imaju određen vek trajanja i raster.



27

Štampajući i neštampajući elementi kod ofseta su u prividno istoj ravni(izdignuti ili blago utisnuti). Štamparske ploče mogu biti na bazi bakra, cinka ialuminijuma. Ploče od papirne matrice se rade do formata A3, ali ne zakvalitetne poslove. One su predviđene za birografsku štampu. Kod papirne

matrice ne možemo da garantujemo kvalitet otiska jer se zbog vlaženja formadeformiše i paser nije stalan. Postoje i plastificirane matrice kod kojih je teškodobiti odvojene štampajuće i neštampajuće elemente.

Štamparska forma je glavni nosilac kvaliteta ofset štampe. Ona na sebe primasve ono što nam posle daje kvalitetan otisak.

Današnje ploče su na bazi diazo lakova. Diazo lak je jedan deo fotopolimera.Termo ploče rade na osnovu termoablacije. Debljine ploče su 0,10 0,15 i 0,30.Za jednu ofset mašinu nabavka ploče može biti samo iz kataloga. Formatpapira može biti manji, ali ploča nikako. Maksimalna brzina iz tabaka je 15.000

- 20.000 otisaka/h, dok je maksimalna brzina iz rolne 80.000 - 100.000otisaka/h.

Ofset štampa je višeparametarski sistem – postoji čitav niz dodatnih uticajakoji utiču na kvalitet štampe. Kontinuitet u štampi predstavlja postizanje tačnoutvrđenog kvaliteta i njegovo održavanje kontinualno u celom procesu štampe.

Uticaji na kvalitet otiska:

1) Uticaj štamparske forme

Vrste štamparskih formi: cinkane, bimetalne (od dva metala), trimetalne.

Jedan metal mora da bude tvrd, jer time omogućava kvalitetnu štampu. Drugimetal mora da bude mekan, da bi izradili štamparsku formu. Primer bimetalne

štamparske forme je bakar + nikl (hrom). Vrši se elektroliza, brušenje,čišćenje, pa opet elektroliza. Druga elektroliza omogućava veći broj otisaka.

Mana cinka je što je vrlo krt, brzo oksidira (što dovodi do toniranja štamparskeforme), prljanje štamparske forme, ploča mora biti neprekidno vlažena. Cink jeu početku bio vrlo pogodan jer se lako deformiše i savije za zatezanje cilindrana ploču. Nismo mogli da postignemo kvalitet otiska kao u visokoj štampi. Sacinkanom pločom maksimalni raster je bio 60 linija/cm.

Slika 11. Deo slike štamparske forme a) konvencionalne b) bezvodeneštamparske ploče



28

Obrada forme se vrši zato da bi se postigla svojstva prihvatanja vode i boje.Na površini cinkane ploče mora se dobiti kapilarnost. Razrađena kapilarnost –tečnost za vlaženje mora biti potpuno razlivena da bi održavala vlažnostpovršine (hidrofilnost). Na tu površinu treba da nanesemo štampajuće

elemente pomoću dodatnog sloja koji mora biti oleofilan. Danas se koristediazo lakovi na bazi fotopolimera, koji moraju biti fotosenzitivni, da vršetransformaciju štampajućih od neštampajućih elemenata. Diazo sloj se veže zaosnovu dodatnim sredstvom, sloj otvrdnjavamo ili razaramo.

Pozitivni sloj je razaranje kopirnog sloja na neštampajućim površinamadodatnim sastojcima u razvijaču.

Kod negativnog sloja, otvrdnjavamo štampajuće elemente. Mora biti u sirovomstanju (likvid).

Kod cinkane ploče morao se prethodno naneti jedan sloj “šihta”, vezati ga i

obrađivati. Cinkana ploča se morala zaštititi slojem gumiarabike protivoksidacije. Nakon toga smo pravili specijalne ploče koje se ne obrađujumehanički. Vrsta materijala od koga se ploča pravi je aluminijum + cink =kemolitna ofsetna štamparska ploča. Iskorišćenjem negativnih osobina cinkakao što je oksidacija, sa kontrolisanom oksidacijom dobije se oksid na pločidebljine 1 µm i hidrofilnost površine sa mnogo finijom mikro strukturom. Ovajproces se naziva anodizacija ili eloksiranje.

Najveći kvalitet u ofset štampi je linijatura rastera. Na ofset ploči se dobijanajfinija gradacija ili stepen iskorišćenosti raster tačkica. Danas raster u ofsetuiznosi do 240 linija/cm. To je strahovito velika preciznost (240 redovarasterske tačkice). Na orapavljenu površinu treba naneti 240 linija/cm. Ovajraster za kvalitet otiska znači da je slika mnogo jasnija, sa mnogo više detalja iverna kopija predloška.

Mikroskopske površinske odnose na štamparskoj formi postižemo anodizacijomili eloksiranjem aluminijumske legure. Zasluga hemičara je diazo sloj koji senanosi u vrlo tankom sloju na ploču i dobijemo najkvalitetniji otisak.

Hemijsko – fizički slojevi (površinski naponi) borba između kohezionih iadhezionih sila. Ploču obradimo hemijskim ili mehaničkim putem uticajemkohezije i adhezije, samim tim direktno preko površinskog napona delujemo na

segmente.Direktni uticaji na obradu štamparske forme:

Površinski napon

Granični napon

Delovanje kohezije i adhezije

Dolazi do diferencijacije kvaliteta štamparskih ploča. Da li je ploča pogodna zaštampu određenih proizvoda. Razlika u štamparskim pločama za razneproizvode je u raznim materijalima podloge za štampu (hrapav papir,

novinski), mikroskopskoj strukturi podloge, brzini štampe. Satinirani papiriimaju povećanu upojnost da boja ne probije na drugu stranu (prodire samo do



29

sredine). Na novinskom papiru raster ne može biti veliki (mikroskopskastruktura se mora uzeti u obzir).

Brzina mašine je 15.000 otisaka na sat, raster je 48 linija/cm. Lakše je

štampati 40 linija/cm nego 240 linija/cm.Ploču moramo ovlažiti pre puštanja mašine u rad (ako ploča nije ovlažena, niještamparska forma – prima boju po celoj površini).

Svaka tabačna ofsetna mašina se sastoji od segmenata: ulagačka jedinica,transportna daska, štamparski agregat – glavna komponenta se sastoji izuređaja za obojenje, za vlaženje i tri cilindra i jedinica za izlaganje.

Rotaciona mašina ima ulagač velike rolne i dodatni element levak (kodnovinskih rotacija). Može da se štampa iz rolne u rolnu i iz rolne u tabak. Ovemašine se sastoje iz tri segmenta sa dodatnim uređajima.

Pozitiv ofsetna ploča – osvetljavanjem ploče se razgrađuje osnovni sloj(razgrađuju se neštampajući elementi). Razvijanjem skidamo osnovni sloj(neštampajuće elemente) i na ploči ostaju štampajući elementi. Preko uređajaza vlaženje raspoređujemo tečnost po ploči. Površinski napon tvrde metalneploče je manji od površinskog napona kapi boje. Ova kap boje nam jenepotrebna u štampi. Boja i tečnost za vlaženje se mešaju i stvara se emulzija.Pri kretanju cilindra dolazi do pucanja kapi boje i do bleđeg otiska. Pufer jeneutralna masa (neutrališe pH i dH vrednosti i smanjuje površinski napon ukapljici boje). I u tečnost za vlaženje treba da dodajemo supstance kojesmanjuju površinski napon.

Kod Computer to Press sistema poliestarska ploča postoji u mašini i obrađujese. Vodu zamenjuje silikonski sloj (troslojne ploče), graviraju se laserskimputem direktno u mašini. Ablativnim procesom skidamo silikonski sloj i ostajuštampajući elementi. DI (Direct Image) - direktno oslikavanje na pločama kojese u mašini mogu direktno gravirati. Kod Computer to Print sistema nemaštamparske ploče.

Površinski napon igra vrlo značajnu ulogu u kvalitetu ofset štampe. Idealno bibilo kad bi koristili originalne boje i originalno sredstvo za vlaženje.

Štamparska forma može biti u cilindričnom obliku ili ravna ploča. Primer: u

Dnevniku postoji mašina za probni otisak koja umesto cilindričnog tela ima dveravne ploče između kojih se nalazi cilindar nosilac gumenog omotača.

2) Uticaj štamparskih valjaka

Konvencionalni uređaj za vlaženje ima 5 valjaka. Ovaj uređaj ima veliki uticajna kvalitet otiska. Valjci brisači (višeri) imaju dva zadatka: moraju neprekidnoda vlaže ploču i da je neprekidno čiste. Valjak razribač preuzima prljavštinu savaljka brisača i preko valjka hebera prljavština se vraća u korito za vodu. Izkorita se prljavština odstranjuje filtriranjem. Iznad ovih valjaka za vlaženje senalazi sistem valjaka za prenošenje boje u sistemu obojavanja. Što je

kvalitetnija ofset mašina, imamo više valjaka za obojenje. Sa gornje strane senalazi bojanik koji se sastoji iz kućišta i čeličnih noževa. U samom bojaniku senalazi valjak duktor (davač).



30

Slika 12. Šema mehanizma za boju i vlaženje jedne ofset mašine

Količina boje na duktoru (metalni valjak) se podešava sa nožem koji sepribližava i odaljava od njega (što je nož bliži sloj boje je tanji). Valjakprenosač (heber) je gumeni valjak, on prihvata odre đenu količinu boje ipredaje je valjku preuzimaču (metalni valjak) i on je prenosi dalje. Tačno jeodređen raspored valjaka. Valjak nanosač je gumeni.

Raspored valjaka je takav da se ne nalaze dva metalna ili dva gumena valjka jedan do drugog. Koristi se međusobni odnos metalnog i gumenog valjka zbogmirnoće kretanja štamparske mašine. Ako imamo dva gumena valjka jedan dodrugog javlja se erozija površina usled trenja i zagrevanje. Ako imamo dvametalna valjka jedan do drugog javlja se nepodnošljiv zvuk.

Svaka promena temperature veće od 30ºC utiče na viskozitet boje i kvalitetotiska (boja postaje ređa i menja joj se konzistencija). Tri različite postavke

uređaja za obojenje: Heidelberg, Roland i Kenig Bauer. Suština je kako bojastiže iz bojanika do štamparske forme. U svakom trenutku na otisku imamo



31

svežu boju. Kod Heidelberga je površina svih valjaka 8 puta veća u odnosu naštamparsku formu.

Slika 13. Koncepti mehanizma za boju za ofset štamparske mehanizmea - speed master 102 Heidelberg, b - Roland 700 MAN Roland,

c - Rapida 104 KBA

Osnovni uređaj za obojenje – Metalni valjak treba da bude besprekornoobrađen. Gumeni valjci su bitniji, jer oni prenose boju na štamparsku formu.Gumeni valjak u zavisnosti od korišćene ploče treba da ima odgovarajuću

strukturu. Površinski napon ploče treba da bude što manji, da bi plo

ča na sebilakše zadržala ofsetnu boju. Površinski napon ploče mora biti manji od

površinskog napona boje. U zavisnosti od vrste ploče sa kojom radimo moramoda znamo sa kakvim valjcima treba da radimo (da ne dozvolimo agresivnodejstvo UV boja na površinu valjaka). Ako koristimo UV boje moramo imativaljke prilagođene njima. Površinski napon treba da bude takav da sprečavaagresivno dejstvo boje. Hibridne boje se prilagođavaju valjcima i valjci nemoraju da se zamenjuju.

Valjci treba da imaju blago somotasti sloj

Valjci treba da budu besprekorno obrađeni

Kretanje valjaka mora biti potpuno ujednačeno pri rotaciji (da nemanikakvog skakanja, potpuna paralelnost u odnosu na osovinu)

Odnos valjaka mora biti kontrolisan. Veliki broj valjaka postoji zato da uvekista količina boje dođe do forme. Gumeni valjci se ne smeju prati sa čistimbenzinom, jer se tako uništi somotasti sloj koji prihvata boju. Svaki valjakmora imati određenu tvrdoću (Shore). Valjci se povremeno moraju vaditi iobrađivati. Kod ofseta moraju postojati 4 valjka koja naležu na cilindarštamparske forme. Ovi valjci se ne smeju vaditi, kao kod visoke štampe. Prekometalnih valjaka se stavlja plastična čaura – ako se valjak ošteti, menja se

samo plastika. Ovo se koristi zato što metal prihvata povećanje temperature, atvrda plastika ne. Na valjcima je dozvoljena temperatura 25-30ºC. Povišenatemperatura (50ºC) utiče na boju, opada njen viskozitet, postaje tečnija, pa se



32

umesto crne dobije siva boja (bled otisak). Plastična čaura je tvrda i elastična,da bi se dobio vrlo fini prenos boje. Valjci moraju biti besprekorno paralelni, dabi sloj boje bio besprekorno raspodeljen. Ako bi dva valjka spojili i napravilidodirnu liniju trebalo bi da je ta linija širine 1mm, tada bi valjci bili idealno

paralelni. U praksi je dodirna linija debljine 3, 5, 8mm jer zavisi od obimavaljaka. Okretanje valjaka treba da bude besprekorno, da linija uvek bude istedebljine. Proba da li su valjci nanosači dobro namešteni: ploča se opere i osuši,postavlja se tačno ispod valjaka nanosača, oni se spuštaju i odmah podignu,okreće se cilindar forme i vidimo liniju pritiska. Tako se dobija odgovor da li suvaljci nanosači postavljeni kako treba. Površina metalnih valjaka treba da budebesprekorno obrađena, ali ne i glatka (onda ne prihvata boju). Valjci treba dabudu podešeni (baždareni), da imaju dodir po celoj liniji pritiska.

3) Uticaj gumenog omotača

On omogućava besprekorni prijem štampajućih elemenata i njihovopredavanje. Njegov zadatak je da poboljša kvalitet otiska. Gumeni omotač treba da ima sledeće osobine:

besprekornu ujednačenost gornjih površina

viskozno-elastične osobine i tvrdoću

kapilarnost (da lako prihvata boju i zadrži sredstvo za vlaženje)

Danas gumeni omotač ima ugra đen kompresibilni (anulirajući) sloj, da na sebeu toku štampe prihvati sve deformacije. Nikada ne sme da se pere agresivnimsredstvima (čist benzin), jer se zbog brzog isparavanja javljaju ispucali kapilarii na otisku se pojavljuje kapilarni otisak (boja raznih nijansi). Gumeni omotač ima debljinu 1,95. Ispod njega podmećemo podlogu koja treba da se sastoji iz jednog ili dva elementa (za to se koriste kalibrirani UC kartoni). Ako stavimoviše papira, onda imamo nepotrebnu (dopunsku) elastičnost. Gumeni omotač se kupuje posebno za svaku vrstu posla. Ako radimo na tvrđim papirima, gumatakođe mora biti što tvrđa. Treba da budu što tvrđi međusobni odnosi priotiskivanju. Karakteristična linija pritiska (otiska) može se meritidenzitometrom. Merimo na ploči, na otisku i na filmu i moramo dobiti istidijagram (da nema odstupanja od karakterističnih linija na našem dijagramu).Nulta linija je ona koju treba da dobijemo. Što je linija bliža idealnoj, to imamo

manji prirast rasterske tačkice i kvalitetniji je otisak. Kveč efekat predstavljaširenje boje pod jačim pritiskom (boja se potiskuje tamo gde je pritisak manji).Svaka ofsetna guma se sastoji iz više slojeva koji moraju biti besprekornotkani. Linija tkanja pokazuje smer tkanja, mora da ide radijalno sa cilindrom(da ne bi pukla). Guma igra značajnu ulogu. Mora da bude viskozna, elastična.Skuplja se po širini. Guma treba da ima najmanje pet slojeva. Ako je gornjisloj najdeblji onda je ona ili za lakiranje ili za rotacionu novinsku štampu.Slojevi mogu biti od specijalno tkanih platna. Oni moraju da zadovolje:

elastičnost (da prihvataju boju)

kompresibilni slojdimenziono stabilni



33

Na gumi se stvara staklasti sloj, ako se ona prala sa agresivnim sredstvima itaj sloj vrlo lako puca pri delovanju pritiska. Guma se bira na osnovu proizvodakoji se štampa. Kapilarnost gumenog omotača se vidi pod mikroskopom. Prvisloj gumenog omotača je radni sloj, on ne sme da bude gladak nego treba da

ima somotastu strukturu koja obezbeđuje površinski napon (površinski napon je sila adhezije koja mora biti manja od sile u boji). Idealno bi bilo da celukoličinu boje prenesemo sa gumenog omotača na materijal za štampu.Međutim, zbog kapilarnosti na gumi uvek ostaje jedan sloj boje, na koji sekasnije nanosi drugi sloj boje i tako imamo veći nanos boje i dupli otisak. Nacepanje boje direktno utiče faktor α. Idealno je α = 0,5 (da uvek do đe docepanja polovine boje), što u praksi nije slučaj.

4) Uticaj štamparske boje

U ofset štampi možemo štampati na: papir, polukarton, karton (razlika je u

gramaturi i debljini). Bitna je upojnost. Pošto koristimo vrlo različite podloge,moramo imati različite boje. Podela boja se vrši u odnosu na vrstu podloge.Boju takođe biramo u odnosu na mašinu sa kojom radimo. Uticaj štamparskeboje igra značajnu ulogu jer uvek treba da znamo na kojim materijalima ćemoraditi, iz toga znamo koja i kakva boja nam treba. Na osnovu vrste materijalabiramo boju. Kakvu ćemo boju nabaviti zavisi od karakteristika podloge nakoju se štampa (osobine gornje površine na osnovu sastava, koliko ima punila,smer vlakana, kako će primiti boju). Uređaj za obojavanje – boja treba dabude dobro razrađena. Primer mašine: ima 4 valjka nanosača na ploču, velikibroj valjaka povezanih sa bojanikom, da se boja dobro razrađuje.

Slika 14. Prenos boje u mehanizmu boje

Konzistencija – je suština kvaliteta boje. To je opšte stanje boje u svojojmasi. Usaglašeni odnos međusobno povezanih elemenata boje. Osnovni



34

elementi boje su pigment i vezivo. Dodaci boji su sušila i punila. Uređaj zavlaženje uslovljava neprekidni dodir graničnih površina između tečnosti zavlaženje i boje. Štamparska boja ima sastav na osnovu reoloških osobina(lepljivost, tečljivost, viskozitet, upojnost). Cilj nam je da radimo sa što tvrđim

bojama. Najveći teret štampanja nosi štamparska boja. Viskozitet boje opadasa porastom temperature, opada tiksotropija, boja se razliva i zato se bojidodaju usporivači. Sa svakim dodatkom boji menjamo njen sastav, razbijamopigmente i dobijamo bleđi otisak.

Da bi se to sprečilo, na valjke razribače se ubacuju uređaji za hlađenje(temperirni sistem) da bi se temperatura vazduha u mašini održavala do 32ºC(idealna temperatura mašine je 32ºC). Ako je temperatura dostigla 50ºC, ondane držimo proces tehnološki pod kontrolom. Tehnološki se moraju kontrolisatisve faze proizvodnje. Tehnički resursi moraju biti ispravni. Tehnološki resursisu vrlo različiti materijali i boje, moramo da kontrolišemo tehnološke faze.

Slika 15. Primer jednog "mehanizma kratkog toka boje" u jednom ofsetštamparskom mehanizmu za novinsku štampu



35

Bezdrvna ofset hartija – je prilagođena ofsetnom štampanju. Ima finu rapavustrukturu, upojna je, bezdrvna (izrađena od celuloze), omogućava vrhunskuštampu. Vlakanca imaju svoj volumen (oblik vlakanaca je bitan).

Ako je voluminiziran papir, lako upija i boja može da bude ređa (te

čljivija).Nevoluminiziran papir nije upojan, koriste se tvrđe (gušće) boje.

Kvalitet otiska tj. boje zavisi i od reoloških osobina tečnosti za vlaženje.

Oslojen papir – ima svoj osnovni sloj i preko njega nanet novi sloj.

Satiniran papir – je glačan papir. Može biti jednostrano satiniran (etiketnipapir) ili obostrano satiniran, koji se koristi u dubokoj štampi zbog vrlo retkihboja (sredina ostaje nerazređena, boja se razliva u srednjem sloju i nemaprobijanja na drugu stranu).

Razlika između novina i časopisa – novine su svakodnevni posao, loš kvalitetpapira, koriste se rotacione novinske mašine, boje su tečne, uređaj za obojenje je jednostavniji. Časopisi se štampaju na specijalnim mašinama, koriste sekvalitetniji (satinirani) papiri, boje koje se koriste su HEAT SET (visokokvalitetne boje za štampanje, prilikom rotiranja u mašini se zagrevaju i tope iu tom stanju se nanose na materijal za štampu, tu se vrši polimerizacija i brzose suše u sušari sa hladnim vazduhom i na kraju imamo sjaj a da nijepremazano). Postoje i COLD SET boje.

Vlaženje i obojenje su u stalnom međusobnom odnosu i oni su najvažnijitehnološki faktori.

Otiskivanje – je proces koji se dešava direktno u štamparskoj mašinimeđusobnim dodirom cilindra za pritisak i cilindra nosioca gumenog omotača.

Štampanje – je ceo proces.

Kopiranje ofsetne ploče – da nanesemo štampajuće površine na ofset ploču.Kupujemo predoslojene ploče, što znači da na ploči imamo fotosenzitivan diazosloj na bazi fotopolimera i pomoću ovog sloja možemo postići efekatštampajućih elemenata osvetljavanjem. Postoje dva postupka osvetljavanja:pozitiv i negativ. Pozitiv- pozitiv montaža (P), predoslojen sloj je suv, montažasa pozitiv filmom, štampajući elementi su crni, a neštampajući su providni.

Prilikom osvetljavanja (jeftin postupak) suve ploče svetlo prodire kroztransparentna područ ja, razgrađuje sloj. Razvijanjem skidamo razorenedelove, na površini ostaju štampajući elementi. Negativ- oznaka je N, ploča jeblago vlažna sa negativ filmom, štampajući elementi su transparentni, aneštampajući elementi su crni. Štampajuće elemente otvrdnjavamo kadaskinemo film. Razvijanjem skidamo površinu koja nije otvrdnjena. Konačniefekat oba postupka osvetljavanja je isti. Zašto onda postoje dva postupka?Zbog kvaliteta. Kvalitetniji je pozitiv postupak. Kod negativ postupka efekatsvetla ima posledicu raspršivanje i dobijemo veću raster tačku i nemamoujednačen kvalitet otiska. Danas je to anulirano Computer to Plate sistemom,

jer termo ploče graviramo laserski (ablaciono skidanje sa mesta štampaju

ćihelemenata, dobijemo blago udubljene površine).



36

Na primer za etikete ćemo koristiti ilustracione boje, jer je to kvalitetnavišebojna štampa. Može da se koristi etiks papir ili metalizirani papir i uzavisnosti od toga koji se papir koristi, imamo različite boje. Ako radimo sametaliziranim papirima, koristimo metalizirane boje. Ne smeju se izlagati u

velikoj količini, jer će doći do slepljivanja. Apciguju se (dolazi do preslikavanjasa donje etikete na gornju) i odvaja se jedan sloj.

Ove boje su tvrđe, ne smeju biti tečljive. Moraju biti kratke, jer je podloganeupojna. Mora da postoji sušara u mašini. Štampaju se na 4-bojnim i 5-bojnim mašinama, mora da se štampa podloga (osnova je transparentna i bojabi probila) i zato se prvo štampa pokrivna bela boja koja u sebi sadrži olovo,da se boja čvrsto veže za podlogu. Zadatak bele boje je da zatvori pore nametalnoj osnovi, jer inače dolazi do promene nijanse štampane boje (dolazi domešanja boja). Treba da se štampa sa što je moguće tanjim slojem boje, jerposle bele boje koja se nije osušila, štampamo mokro na mokro sledeću boju.

5) Uticaj tečnosti za vlaženje

Valjci naležu direktno na štamparsku formu. Konvencionalni sistem vlaženja sesastoji od 5 valjaka (nulti položaj u međusobnom dodiru valjaka – besprekornaparalelnost). Valjci su u osnovi gumeni, preko je navučena somotasta čarapa.Oni direktno utiču na štamparsku boju ako nisu besprekorno paralelni, jer sepovećava pritisak i imamo više tečnosti koja je usled pritiska potisnuta, stvarase talas i boja emulgira. Provera uređaja za vlaženje se vrši kad su valjci suvi.Tada možemo da utičemo na njih. Na ofset ploči ne možemo da štampamozbog stvaranja emulzije, jer tada imamo celu kapljicu boje. Moramo

kontrolisati tečnost za vlaženje u koritu. Svaka tečnost za vlaženje mora imatiblagu kiselost. Provera kiselosti (pH vrednost) se vrši sa indikatorskim listićimai upoređuje sa skalom na kutiji. Ovi listići se kupuju u prodavnicamalaboratorijske opreme.

Najpogodnija pH vrednost je od 4,8 – 5,2. Ako je kiselost veća (3 ili 4) nemaštampe, jer agresivno deluje na boju i boja biva razgrađena. Tvrdoća vode (dHvrednost) stvara penušavost. Skala od 0 – 30. Treba da bude 8 – 12 dH.Danas kupujemo pufere (neutralizatori), ali oni nisu osiguracija. Tečnost zavlaženje ima dvostruku funkciju: da u toku procesa štampanja neprekidno vlažiploču i da održava ploču čistom. U uređaj za vlaženje se stavi specijalni gladak

valjak (potpuno hromiran ili od plastike) da bi u toku procesa valjci koji skidajunečistoću predali je ovom valjku. Dobro je da imamo neprekidni protoktečnosti (to je protočni sistem tečnosti).

Sistem sa alkoholnim vlaženjem sa 4 valjka (kod konvencionalnog imamo 5valjaka): jedan valjak za čišćenje (kod konvencionalnog imamo 2 valjka),imamo rezervni valjak i duktor. Nema mogućnosti povećanog emulgiranja zatošto je uređaj za vlaženje u direktnom dodiru sa uređajem za obojavanje.Alkohol agresivno deluje na masnoću. Možemo da imamo povećano vlaženjezbog vrlo brzog isparavanja alkohola.



37

Slika 16. Principi mehanizama za kvašenje

a) mehanizam za kvašenje sa podizačem b) filmski mehanizam za kvašenjec) indirektno nanošenje sredstva za kvašenje preko valjka za boju d)

mehanizam za kvašenej četkom e) centrifugalni mehanizam za kvašenje

6) Uticaj materijala za štampu

U zavisnosti od vrste materijala biramo boju i mašinu. Postoji čitav niz različitihmaterijala za štampu, kao i postupaka štampanja. Ofset štampa za štampanjena papir, karton i na plastične tabačne materijale sa sušarama bez grejanja(UV sušara). Najviše se štampa na papirima. Papiri sa drvenjačom – novinskipapiri su jeftini, najnekvalitetniji, upojni.

U ofset štampi se koriste kratki uređaji za bojenje preko aniloks valjaka sagraviranim čašicama. Koriste se vrlo retke boje. Štamparska forma je od



38

fotopolimera. Koristi se Computer to Plate graviranje štamparske forme. Bojase suši fizikalno (upijanjem), nikada se ne osuši u potpunosti. Dobro se vezujeza papir jer on ima dobro isprepletana vlakanca (izvanredan opacitet). Danasse novine štampaju u koloru.

Štampanje knjiga – koriste se bezdrvne pisaće hartije (danas ofsetne hartije,koje imaju vrlo finu belinu, oblakootpornost – ujednačena struktura sive boje).Motling efekat se dobija kada imamo povećanu oblakootpornost (kada imamobele oblake na sivoj površini). Može da se meri denzitometrom. Cilj nam je dadobijemo ujednačen otisak po celoj površini. Kad kupujemo mašinu treba daizvršimo proveru – da uključimo samo valjke za boju i napravimo otisak poceloj površini papira sa normalnim pritiskom (0,1mm) prenosa boje (visinskiodnos pritiska). Svaka kvalitetna ofsetna mašina treba sa strane da ima klizneprstenove (šmic ring) koji se međusobno dodiruju. Oni postoje zato da bi imalibesprekoran rad, da ne povećavamo pritisak, inače dobijemo pogrešan otisak.Na skali pojačamo pritisak i dobijemo otisak, na kome proveravamo prirastraster tačkice. Klizni prsten igra značajnu ulogu. Druga proba je sa specijalnimstandardnim tabakom, koji na sebi ima rasterske tačkice od 0 do 99, aksijalne,radijalne i poprečne linije. Dobijamo različit otisak kada radimo sa različitimpodlogama (etiks, kunstdruk papir), a sa istom bojom i štamparskom formom.Na etiks (ofset) papiru otisak će biti mnogo jači, nego na kunstdruk papiru. Nakustdruk papiru možemo da utičemo na veličinu raster tačkice sa pritiskom.Etiks papir će upiti više boje. Na kunstdruk papiru sa tvrđom bojom rasterskatačkica na otisku jednaka je sa rasterskom tačkicom na predlošku. Na ofsetpapiru otisak će biti bleđi, jer je veća upojnost papira, nije odgovarajuć

kvalitet, treba da se pojača boja i sredstvo za vlaženje a ne sme da se pojačapritisak. Pojačanjem boje dobijamo prirast rasterske tačkice (puna tonskapovršina). Prirast rasterske tačkice je ustvari povećanje veličine rastersketačkice. Na kunstdruk papirima izbegavamo punotonske prelaze. Fin prelaz(ferlauf) je najfiniji prelaz od 2 do 97 – 98 pun efekat rasterskih tonova(tačkica). Prilikom rada može doći do prirasta raster tačkice, povećanja ilismanjenja. Svako povećanje raster tačkice dovodi do odstupanja kvaliteta, asmanjenje do odstupanja tonskih nijansi otiska. Merimo veličinu tačkice nafilmu, ploči i na otisku. Treba uskladiti tako da dobijemo iste vrednosti, ali tozavisi i od vrste papira. Na kunstdruk papiru povećavanjem pritiska,

povećavamo veličinu rasterske tačkice. Na ofset papiru povećanje rastersketačkice se vrši pomoću osvetljavanja. Većim osvetljavanjem povećavamorastersku tačkicu, a manjim osvetljavanjem smanjujemo rastersku tačkicu. Izovog sledi da možemo direktno da utičemo na rastersku tačkicu. Radimo poprobnim otiscima (inprimatur), strogo propisanim otiscima. Uticaj papira igraznačajnu ulogu. Svaka promena papira u procesu može da izazove velikeprobleme.

7) Uticaj štamparskih mašina

Postoje klizni prstenovi koji se međusobno dodiruju (omogućavaju miran hod

mašine), onemogućavaju pove

ćavanje pritiska u procesu. Merni prstenovi – utoku procesa možemo da povećavamo pritisak, a samim tim i deformaciju

rasterske tačkice. Merni prstenovi se ne dodiruju. Roland koristi merne



39

prstenove, dok Heidelberg koristi klizne prstenove. Mašina mora bitibesprekorno podešena. Mora da ima konstrukcijke postavke koje omogućavajubesprekorno podešavanje. Osnovni elementi štamparske mašine su: cilindarštamparske forme, cilindar nosilac gumenog omotača i cilindar za pritisak.

Valjci nanosači boje nanose boju na materijal za štampanje po sledećemredosledu: prvi valjak nanosi 45% boje, drugi 38%, treći 10% i četvrti 7%boje.

Treći i četvrti valjak vrše izravnavanje nanosa boje i vraćaju višak u bojanik.Suština je da je nanos boje još na početku određen. Na sredini tabaka senanos boje povećava jer se pri sleganju boja izjednačava po celoj površini, dok je prema kraju tanji sloj boje. Boja na otisku mora ujednačeno da se suši.

Slika 17. Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretanja tabaka sa dvostruko već imcilindrom za pritisak

Postoji čitav niz različitih mašina. Birografske mašine – mašine zaumnožavanje. Kod njih se za najkraću moguću pripremu dobije otisak, ali nemožemo da očekujemo naročit kvalitet (umesto 4 valjka nanosača imaju 1 ili2). Koriste sistem hidrokolora (boja i voda se unapred mešaju). Kasnije jestvoren komplikovaniji alkoholni sistem (voda i boja cirkulišu kroz mašinu ispajaju se tek na površini ploče). Štamparska forma je jednostavnija (papirna,

plastificirana matrica, tanka metalna ploča). Ploča je perforisana i lakše sepostavlja na cilindar, ali nije dobar paser.



40

Mašine za štampu – mogu biti izvedene kao jednobojne (sa 3 osnovnacilindra), dvobojne mašine u nizu, trobojne, četvorobojne, šestobojne, 12-bojne. Nije svejedno da li jedan četvorobojni prospekt štampamo u jednobojnoj ili dvobojnoj mašini. U jednobojnoj mašini imamo štampanje

mokro na suvo (posle sušenja prve boje štampamo na suvu neupojnu podlogu,može se desiti da prva boja dobije glazuru pa ne može da se prihvati sledećisloj boje). Da se ovo ne desi nanosi se vrlo tanak sloj firnajsa (prajmer). Ako je višebojni posao započet na jednobojnoj mašini onda se štampa mora završitiu kontinuitetu (bez prekida). Na dvobojnoj mašini imamo štampanje mokro namokro. Boje za višebojnu štampu se kupuju iz skale. Nije svejedno kojim ćemoredosledom štampati boje. Kod jednobojne štampe žutu ne smemo štampatikao prvu boju zato što za naše oči ona nije dobro uočljiva (zbog vizuelnogefekta).

Startujemo sa plavom bojom jer ona ima puno štampajućih elemenata. Crnane ide prva zato što nema puno štampajućih elemenata, malo ima nijansi ikoristi se za kontraste. Štampa se zato prvo plava, zatim crvena, pa žuta i nakraju crna boja.

Postoji veliki broj različitih mašina. Svaka ofsetna mašina za štampanje iztabaka ima: ulagački aparat sa svim dodatnim segmentima, transportnu traku,štamparski agregat (3 osnovna cilindra + uređaj za vlaženje i obojavanje) iizlagački uređaj kao dodatni.

Uređaj za ulaganje – svaki tabak mora da bude odvojen i postavljen naulagaću dasku. Pozicioniranje tabaka se vrši tako da se on postavi u poziciju

pravog ugla (3 tačke). Iz stanja mirovanja tabak treba da se ubrza na brzinukretanja mašine (10.000 ili 20.000 tabaka/h). Postoji 4 vrste ubrzivača tabaka.Svaki tabak treba da se podigne od ostalih, da se postavi na čeonu marku.Tabak prihvataju hvataljke (donje, gornje, usisni stop doboš). Rendžer dobošprihvata tabak i predaje ga cilindrima. Postoji dva sistema ulagajućih aparata:stepenasto i pojedinačno (direktno) ulaganje. Stepenasto ulaganje omogućavaveće brzine mašine. Tabaci se kreću u kontinuitetu, kao krljušt. Kretanjetabaka kroz mašinu je najvažniji uticaj na paser. Tabak se kreće pododređenim pritiskom. Čeone marke (3 tačke pozicioniranja) moraju biti poduglom od 90º. Nikada se ne smeju pomeriti pre prve boje (imaju nultu poziciju

za nameštanje tabaka). Kada završimo posao pomerene marke moramo vratitiu nulti položaj. Tabak mora biti obrezan sa 3, a nekada i sa 4 strane. Bočnamarka je graničnik do koga stavljamo papir. Čeone marke utiču napodešavanje tabaka. Odnos tabaka prema bočnoj marki treba da bude pod90º. Ako tabak nije isečen po 90º, nije paralelan, iskriviće se stranice ako seštampa knjiga. Fan efekat je unapred predviđanje poremećaja dimenzionihosobina papira, pa prema tome forma se pravi unapred manja ili veća. Registarpoložaja za štamparsku formu je vrlo važan, kao i registar boje. Dvobojnamašina Speedmaster može u toku rada da obrne tabak i da štampa na drugojstrani.

Predložak je dokument na osnovu koga radimo. To može biti fotografija,iscrtani tabak, prethodno odštampani tabak. Na osnovu predloška pravimoštamparsku formu posredstvom tehničkog resursa (računara). Postoji velika



41

prepreka između aparata i uređaja jer imaju različite postavke boje: skener(RGB), u štampi nam treba CMYK. Kombinacija RGB i CMYK se nazivaheksaton.

Registar oblika – tabak se uvek postavlja pod pravim uglom.Registar boja (paser) – boje moraju biti međusobno uklopljene da bi dobiliprecizan otisak.

Otisak pune površine iznosi 98-100%. Apsolutne vrednosti rasterskih tačkica(površina) iznose 2-98%. Određivanje kvaliteta u ofsetu – glatkoća i sjaj semogu meriti u procesu (lakiranje, plastificiranje). Ispituje se belina tabaka preštampanja, ne sme da bude prejaka da ne bi iritirala oči. Za štampu knjigakoriste se tabaci sa perl belinom (nisu sjajni).

Apsolutna vrednost punog tona – nema rastera, debljina sloja svugde treba da

bude ista.Osnovna karakteristika ravne štampe je ta da neštampajuće elemente moramoovlažiti da bi ih odvojili od štampajućih elemenata.

Osnovne karakteristike duboke štampe su - neštampajući elementi se nalaze u jednoj ravni, štampajući elementi su udubljeni (nagrizanjem –elektromehanički, graviranje dijamantskom iglom – laserskim putem). Tipoviduboke štampe su: bakro, čelična, tampon – indirektna duboka štampa (imameđuprenosnik silikonsku gumu). Silikonska guma karakteristika ofset štampeteško prima boju, dok kod tampona (silikon + dodaci) može pomoći kodprihvatanja boje pod pritiskom vakuumskim efektom koji boju sabije u

udubljenja i povuče svu boju iz čašica tj. štampajućih elemenata. Kodbezvodnog ofseta supstitut neštampajućih površina je u vidu silikonskog sloja.

Digitalna štampa (NIP) – ne postoji čvrsta štamparska forma. Za svaki otisakmora se vršiti ponovno oslikavanje štamparske forme. U odnosu na ofset to jenegativno jer svaki put kad vršimo ponovno oslikavanje ako padne naponstruje imamo drugačije oslikavanje, odnosno otisak.

Propusna štampa se deli na: sito štampu i šablon.

Štamparski postupci u ravnoj štampi zavise od vrste materijala koji se štampa.Akcidencije – su štamparski proizvodi u svakodnevnom životu (vizit karte,ulaznice, čestitke, plakati - afiš je specijalna vrsta plakata). Etikete spadaju uštampu amabalaže. Beskonačni obrasci – štampaju se iz rolne, mogu sedoraditi perforacijom.

U rotacionoj mašini štamparska forma osim rolne, može biti i ploča.

Leterset – je indirektna visoka štampa, princip je isti kao kod ofseta (imaizdignute štampajuće elemente).

Svaka štamparska mašina je objekat za sebe, radi se za dobro poznatogkupca, zavisi od vrste proizvoda koji se štampa. Na osnovu tehničkihkarakteristika moramo da znamo šta mašina može da uradi. Heidelberg-ovGTO je idealan za štampu akcidencija. Za svaki proizvod moramo da radimokalkulaciju, da bi videli da li nam se isplati raditi neki posao. Ako za jednumašinu piše da štampa papire gramature od 30-600g/m², ne treba verovati da



42

je to zaista tako jer ako mašina dobro štampa tanke papire, onda je njenakontrukcija slaba tako da dolazi do istezanja lanaca i njihove deformacije prištampanju kartona. Mašine za štampu kartona imaju oznaku CD (imaju ojačancilindar).

Jednobojna ofset mašina može biti izvedena u više formata:

Sorm 52x74cm (B2)

Sord 64x91,5cm (C)

Sors 72x102cm (B1)

Delovi ofset mašine:

Aparat za ulaganje - se sastoji iz stola na kome su nare đani tabaci, usisneglave i transportne daske. Aparat za ulaganje radi na principu kompresije(sabijanja vazduha) i dekompresije (usisavanja vazduha). Usisna glava sekoristi i na aparatu za izlaganje i kod razribavanja valjaka za izduvavanjetečnosti.

Glava ulagaćeg aparata se sastoji iz klipova, koji uduvavaju vazduh, ili to čineusisni pipci, zatim prenosni pipci; oni ne bi bili dovoljni da nema razduvača(koji odvajaju tabake i omogućavaju pipcima da uhvate samo jedan tabak). Zasvaku vrstu materijala mora da se odredi jačina usisavanja i razduvavanja. Zasvaki otisak mora biti podignut samo jedan tabak. Usisni i prenosni pipci uvekmoraju biti u parovima. Mora da se poštuje zakon centralne simetrije- svakitabak u mašini mora da bude postavljen po centralnoj simetriji. Svaki tabak

pre stavljanja u mašinu mora biti savijen po polovini i tako se postavlja nasredišnju liniju mašine. Usisni i prenosni pipci takođe treba da se nalaze pocentralnoj simetriji. Transportni valjak je prvi noseći prenosni valjak na komese nalaze dva ili četiri gumena valjka postavljena na jednakoj udaljenosti.

Dve vrste ulaganja:

Stepenasto ulaganje

Pojedinačno ulaganje

Sa stepenastim ulaganjem skraćujemo vreme trajanja ulaganja.

Pri pojedinačnom ulaganju prvi tabak biva prihva

ćen od

čeonih valjaka i tekkad on ode u mašinu, drugi tabak se pomeri. Ne sme se desiti da se otvaraju

pipci. Sa usisnim pipcima u nizu (univerzal) možemo podizati 2-3 tabakaodjednom, da se to ne bi desilo dva pipka otvorimo i oni duvaju u prazno (lažnivazduh). Kada radimo sa kartonom, zatvorimo sve pipke; da bismo stvorilidodatni vakuumski efekat povećaćemo gumicu na pipku (gumeni šeširić). Špisulagaći aparat je visoko precizan aparat (po nazivu firme koja se bavilanjihovom proizvodnjom). Frikciono ulaganje se vrši pomoću malih frikcionih(gumenih) valjaka, nemamo garanciju kvaliteta. Preciznost ulaganja danasiznosi stoti deo milimetra. Rolnice treba da prihvate transportni valjak i natransportnu dasku transportuju tabake od ulagaćeg aparata. Postoje dva tipa:sa konvencionalnim transportnim trakama- trake moraju biti jednakozategnute i univerzalni- bitno je da tabak na čeonim valjcima bude takonamešten da uvek dobijemo ugao od 90º. Iskrivljena transportna daska drži



43

tabak dok ga ne prihvate hvataljke. Uređaj za kontrolu dvostrukih tabaka –mehanički, zvučni i optički. Ovo je veoma osetljiv uređaj, ne sme da propustidva spojena tabaka. Kod malih mašina imamo odvod viška tabaka ispodmašine u korito. Transportne trake se postavljaju preko daske i moraju se

zateći. Trake se nalaze u parovima i moraju se isto zateći (istom jačinomzatežemo sve trake da ne bi došlo do iskrivljenja tabaka). Mogu biti gumirane,platnene i ojačane, širine 2-3cm. Ako su suviše jako zategnute mogu dapuknu.

Slika 18. Podešavanje tabaka na stolu za ulaganje na prednjim reperima iboč nom reperu

Glavni zadatak – sa gornje strane se nalazi metalni okvir koji se može podići ispustiti. U njemu su postavljeni mali sistemi četkica, gumenih rolnica, limenepločice da bi se prilikom prenosa tabak lakše kretao. Svaki od tih elemenataima oprugicu koja vrši pritisak na četkice, gumene rolnice. Metalne rolnice od

gvožđa ili čelika treba postaviti tako da nikad ne pritiskaju tabak na dole, jeronda ne bi imali poziciju od 90º. One se postavljaju na transportnu dasku izatabaka. Treba da budu 5mm udaljene od tabaka (da drže tabak blagopotisnutim da se ne vrati sa čeonih marki, a ne pritisnutim). Tabak je stigao dočeonih marki, ali ga nismo pozicionirali. Bočne marke imaju zadatak da dovedutabak na poziciju 90º. Postoji dva tipa bočnih maraka po sistemu potiskivanja.Skoro sve mašine imaju dve bočne marke, sa obe stane po jedna ali je jednauvek isključena a drugu koristimo.

Okretanje tabaka se vrši na tri načina:

Po dužoj strani

Po kraćoj strani

Samo po svojoj osi



44

Okretanjem po dužoj strani tabaka čeoni deo ostaje isti od linije početkaštampanja do početka tabaka.

Okretanjem po kraćoj strani smo poremetili odnos ivice tabaka do početka

štampe. Svi tabaci moraju biti besprekorno izrezani.Okretanje samo po svojoj osi se vrši samo kod kvadratnih papira pri štampanjuakcidencija.

Mašina sa oznakom P (perfektor) ima uređaj za okretanje tabaka (dobro kodknjigoštampe).

Pretpostavka kvalitetnog otiska u ofset štampi je da papir uđe na pravi način umašinu. Pozicioniranje tabaka u tri tačke (tri tačke čine dve čeone marke i jedna bočna). Čeone marke se nalaze sa prednje strane, a bočna marka sabočne strane tabaka.

Najvažniji podatak kod ofset mašine je njen broj. Ovaj broj je lični broj svakemašine, označava datum proizvodnje i sve ostale informacije o toj mašini;ugraviran je u mašinu. Ako se jedan deo mašine pokvari, ne možemo danabavimo novi ako ne znamo ovaj broj. Svaka mašina se radi u granicamatolerancije, zato ima svoj identifikacioni broj. Mašina ima svoje tehničkepodatke i moramo ih poštovati. Ne možemo nikada odstupiti od parametarakoji su dati u dokumentaciji svake pojedinačne mašine.

Kod mašina velikih formata nisu dovoljne tri marke (tvrd karton može da seidealno pozicionira sa tri marke, ali etiks papir ne može). Zato se tu koristečetiri, pa čak do deset čeonih marki, postavljenih prema centralnoj simetriji.

Čeone marke treba da obezbede odgovarajuće naleganje papira i da ne dođedo njegove deformacije. U odnosu na osu mašine čeone marke treba da leže ubesprekorno istoj liniji. Svaku marku treba postaviti u nulti položaj, to namgarantuje da je to fabrički baždaren prav ugao. Prva kontrola je provera čeonihu odnosu na bočnu marku. Ako imamo četiri čeone marke, moraju bitipostavljene besprekorno u odnosu na osu mašine u istoj liniji po celoj dužinitabaka. Naslaga papira u ulagaćem aparatu mora biti postavljena u odnosu naosu simetrije, i tabaci moraju potpuno pravilno da se kreću u mašinu.Dozvoljeno odstupanje je 1-2mm levo ili desno zbog pasera. Elementi zausisavanje imaju zadatak da uzmu samo jedan tabak. Njihovi uslovi rada za

različite gramature papira nisu isti. Treba nam jači pritisak kod većih, a manjikod manjih gramatura, da bismo obezbedili prihvatanje samo jednog tabaka.Vazduh mora biti prilagođen vrsti papira. Gumeni šeširići se postavljaju kadausisni agregat nije u mogućnosti da podigne papir. Ovi šeširići su različitetvrdoće u Shore-ima, potrebni su da se napravi veća površina i da ne bi došlodo deformacije tabaka. Moraju biti tačno određenog kvaliteta. Danas ima dostastvari koje se u mašini moraju uraditi ručno.



45

Slika 19. Sistemi za ubrzavanje tabaka u mašini

Proces ubrzavanja tabaka u mašini je značajan segment. Prenosni grajferi(hvataljke) su veoma bitni. Sistem hvataljki se sastoji iz jednog mosta sa puno

pojedinačnih sistema (grajfera). Hvataljke su prvo otvorene, pa kada tabakpadne na njih zatvaraju se. Prihvataju tabak u tačno određenoj poziciji, i



46

prenose ga sa prenosnim dobošom. Negde umesto hvataljki imamo usisnemostove.

Sistem za ubrzavanje tabaka može biti postavljen sa:

gornje stranedonje strane

na rendžer dobošu

na stop dobošu

Mašina koja nema sistem za ubrzavanje tabaka iz stanja mirovanja, ne bimogla da štampa brže od 2.000 otisaka/h. Ispod tabaka se formira vazdušni jastuk, transportni valjak i transportne rolnice ga dovode na transportnudasku. Vazdušni jastuk prati tabak po celoj putanji u mašini. Ako su rolnice jako pritisnute, nastaje vakuum (vazduh stvara efekat balona).

Postoji opasnost od gnječenja (falcovanja) tabaka, svaki dodatni pritisak stvaradeformaciju. Tako dobijamo loš otisak i gubimo tačnost registra. Sa takvimpapirom ne možemo raditi. Zato se svi dodatni elementi na transportnoj dascimoraju podešavati na pritisak, da ne bi došlo do stvaranja vakuuma. Vazdušni jastuk treba da bude zaštita kretanja, zato se podešava blag pritisak pomoćuopruga. Prednje hvataljke prihvataju tabak, ispod njega je još uvek vazdušni jastuk. Predaju ga cilindru za pritisak, vazduh ispod tabaka biva potisnut, danema falcovanja na površini papira (da imamo ravnu površinu tabaka). Nakrajevima tabaka može doći do gužvanja, treba istisnuti vazduh. U praksi to

moramo ispraviti – smanjimo razduvavanje, promenimo šeširiće. Pritisakizmeđu dva cilindra ne sme biti veći od 0,1 visinske razlike (izuzev cilindra zapritisak i cilindra nosioca gumenog omotača, kada imamo kompresibilnu gumu– tada je 0,15). Svuda imamo prisilno kretanje tabaka kroz štamparskumašinu, kao i ograničeno kretanje. Da ne bi došlo do falcovanja tabaka, trebada smanjimo format papira iako time produžavamo vreme štampanja. Najboljebi bilo da smo papir kondicionirali kad smo ga primili. Hidro uređaj (mač) sadigitalnim pokazivačem se koristi za merenje vlažnosti u papiru.

Danas se fabrike papira trude da naprave nove vrste papira sa isprepletanimvlakancima, da bi dobili dimenzionu stabilnost. Konstrukcija mašine doprinosi

sasvim različitom otisku, rasterska tačka nije ista, svaka promena utiče navizuelni izgled otiska.

Rendžer doboš ima rebra (nije ceo cilindar), nema vazdušnog jastuka. Predajetabak cilindru za pritisak. Isti sistem hvataljki postoji i na cilindru za pritisak.Prilikom primopredaje dok hvataljke doboša drže tabak, i hvataljke cilindra zapritisak ga hvataju (u stotom delu sekunde hvataljke doboša i cilindra zapritisak ga zajedno drže). Kad je cilindar za pritisak prihvatio tabak, doboš gaispušta. Paser treba da bude odgovarajući u stoti deo milimetra.

Tri osnovna segmenta kod ofset štampe su: cilindar nosilac štamparske forme,

cilindar nosilac gumenog omotača i cilindar za pritisak.Cilindar nosilac štamparske forme – ovaj cilindar je okruglo cilindrično telo,

štamparska forma se nalazi na njemu. Sastoji se od besprekorno obrađenog



47

cilindričnog tela (sa unutrašnje strane ima ojačanje – rebra). Ova rebraodržavaju jednakost gornje površine cilindra. Sa strane ima klizne ili merneprstenove. Da bi cilindar bio tehnički prilagođen ofset štampi ima svojerotiranje. Dodirna tačka prilikom okretanja i dodirivanja uvek mora da bude

ista. Idealno okretanje cilindra: mora da ima svoju osu, pri okretanju moraimati idealan krug. Mora pored kliznih prstenova da ima paralelne zupčanike.Zadatak zupčanika je da okreću cilindre. Zupčanici se međusobno prinudnookreću. Imamo tri cilindra sa tri para zupčanika.

Postoje dva identična cilindra koji stoje jedan pored drugog. Kada bismo ihrukom okrenuli (bez zupčanika) dobili bismo istu liniju dodira, zato što supravljeni od istog materijala i istih dimenzija.

Kod ofset štampe imamo tri cilindra koji u svojoj osnovi imaju isti materijal, alina cilindar nosilac štamparske forme se postavlja štamparska forma, na

cilindar nosilac gumenog omotača se postavlja gumeni omotač, a na cilindar zapritisak se postavlja papir. Imamo tri različita materijala na cilindrima. Ta tricilindra pri kontruisanju nisu po obimu iste veličine, jer je gumeni omotač deblji od štamparske forme, a oba su deblja od papira.

U procesu štampe dijametri sva tri cilindra treba da su isti. Na te cilindre supostavljeni zupčanici koji ih na prinudan način okreću i ovako dobijamo istutačku dodira cilindara. Ovi zupčanici su za sva tri cilindra isti.

Odštampavanje punog rasterskog tona je dobar pokazatelj kvaliteta mašine.

Prilikom montaže mašine samo delovi istih tolerancija se smeju montirati, ili sa

jako malim odstupanjima tolerancija. Kada se istroši neki zupčanik ili cilindar,trebalo bi menjati sva tri.

Okretanje dva međusobno različita cilindra bez zupčanika je sa totalnorazličitim dodirnim tačkama. To možemo ostvariti sa zupčanicima, ali dolazi doporemećaja površina cilindara. Pod prinudom vršimo dodir dva cilindra u istojtački. Treba da se postignu istovetni dijametri cilindara. Da bismo dodirnutačku dobili u istoj tački, bez deformacija površinskog sloja cilindara, zupčanicimoraju biti u deobnom krugu (visina teoretskog dodirivanja zupčanika).

Tri teoretska kruga prilikom okretanja zupč anika su:

deobni krug (prečnika našeg cilindra sa formom, papirom i gumom)podnožni krug

temeni krug

podnožni i temeni krug se nikada ne smeju dodirivati.

Postolje mašine se lije iz jednog komada da bi imalo svoju kompaktnost i da biu procesu okretanja cilindara izbegli vibracije (svaka vibracija u toku štampesmanjuje kvalitet i tačnost otiska).

Cilindar dimenzija 205cm x 150cm se kreće brzinom od 15.000 otisaka/h.

Klizni prstenovi se međusobno dodiruju u nultoj tački, ali se međusobno nepritiskaju. Ovako mogu u toku štampe da prime na sebe sve deformacijecilindara.



48

Na cilindru za pritisak umesto kliznog prstena postavljen je merni prsten. Kodnjega je ravna površina na podeonom krugu (podeoni krug je zamišljena linijadodirnih tačaka naših cilindara).

Cilindar nosilac štamparske forme ne treba dirati u toku procesa. Jedinocilindar nosilac gumenog omotača možemo pomerati pri regulisanju pritiska.Cilindar za pritisak nema klizni prsten da bismo mogli privući cilindar nosilacgumenog omotača. Zbog pasera nikad ne pomeramo cilindar za pritisak, negoploču na cilindru.

Imamo tri potpuno različite površine cilindara u procesu (u mašini). Cilindarnosilac štamparske forme nije uvek metalni, može da bude i papirni.Anodizirana površina je anodnom oksidacijom (kontrolisanom oksidacijom)obrađena površina ploče. Cilindar nosilac štamparske forme mora da budebesprekorno ravan. Na pritisak utiče visinska razlika čak 0,1mm. Mora da ima

besprekornu rotaciju.Odnos između radne površine i visine kliznih prstenova – kada imamo pločudebljine 0,3 mm onda visina kliznih prstenova iznosi 0,2mm. Visinski odnosizmeđu deobnog kruga, tj. visine kliznih prstenova i radne površine gumenogcilindra je 3,2mm.

U ofset štampi dobijamo kvalitetan otisak. Boja ulazi čak i u pore gumenogomotača. Te pore gume boju prenesu i na rapave površine podloge za štampu.Kod montiranja forme na cilindar, obim cilindra zajedno sa formom uvisinskom odnosu višlji je 0,1mm od kliznih prstenova. Komparater – meridebljine navlake na cilindrima. Nama na cilindru nosioca gumenog omotačavisinski odnos pri montiranju gume treba da bude u istoj ravni sa kliznimprstenovima. Kalibrisani papiri su za stavljanje ispod gume na cilindar. Gumeniomotač se sastoji od 5, 6 ili 8 slojeva. Kod kompresibilne gume možemo daidemo sa ±0,05mm jačim pritiskom (bolje je +0,05). Kod cilindra za pritisakimamo merne prstenove da bismo mogli raditi sa različitim debljinama papira.Klizni prstenovi se dodiruju u nultoj tački i tako primaju na sebe sve vibracijestvorene okretanjem cilindara.

Frikciono ulaganje papira se vrši preko rolnica.

Svaki porast rasterske tačke posredstvom pritiska kvari otisak.

Visina gumenog omotača–visina navlake koju stavljamo je 3,2mm kod SORM.

Guma se radi 1,90mm debljine. Kupujemo uvek ove debljine gume, pa ispodstavljamo kalibracioni papir da bismo dobili visinu gumene navlake 3,2mm.Umesto kalibracionog papira kod štampanja na teškim kartonima koriste setanje gume za postavljanje ispod štamparske gume. Kompresibilna gumadozvoljava jače pritiske, pa kad nestane pritisak vraća se u prvobitni oblik ipoložaj. Kada radimo sa debljim papirima mi povećavamo dijametar cilindra zapritisak, i dobijamo duži otisak. Na svaki 0,10 mm povećanja dijametra,dobijamo 0,4 mm kraći otisak. Kada cilindru za pritisak stavimo deblji papir za

0,10 mm onda ako smo idealne uslove ostavili na formi i na gumi dobićemo0,4 mm duži otisak.



49

Idealni uslovi za štampu su: ploča 0,1 mm izdignuta od kliznih prstenova,guma na nuli, papir debljine 0,1 – sada dobijamo idealne otiske.

Filmove pravimo kraće ili duže u odnosu na vrste i debljine materijala.

Površina cilindra štamparske forme se naziva radna površina. Ova površinamora biti besprekorno obrađena, da bi imali dobar nanos boje. Boja se moženaneti na dva načina: krećemo sa većim nanosom pa ga smanjujemo ilikrećemo sa jednom debljinom pa na sredini povećamo nanos boje i pri krajusmanjujemo debljinu na početnu.

Ako je loš kvalitet cilindra za pritisak, onda ako smo štampali milionski tiražmanjeg formata, posle ako radimo sa većim formatima tabaka doći će domanjeg pritiska u sredini slike. Radna površina cilindra za pritisak treba dabude što tvrđa, prekrivena hromom ili niklom zbog pritiska. Rebra unutarcilindra se vezuju za osovinu. Moramo da koristimo ploče koje odgovaraju u

mašini. Ploča treba da se namesti do kliznih prstenova. Žljeb služi da se unjemu nakupi nečistoća. Iza se nalazi radna površina. Ležajevi moraju bitivišeredni, sa igličastim postavkama da prihvataju vibracije. Navlaka na cilindrumože biti papirna, metalna sa fotopolimerima (termo ploče) – mora bitipolimerizovana zbog razdvajanja neštampajućih i štampajućih površina.

Ofset štampa može biti na bazi tečnosti za vlaženje i bez tečnosti za vlaženje.Supstitut neštampajućih površina je silikon, a polimer je nosilac štampajućihpovršina. Kada radimo sa bezvodnim ofsetom jači je nanos boje, postojiopasnost da prašina dođe na sloj gde su štampajući elementi i da se lepi zaboju. Tada dobijamo otisak sa tačkicama, pa moramo da peremo mašinu. Zatomora biti besprekorna čistoća mašine i okoline.

Postoje različiti uređaji za vlaženje postavljeni na cilindru nosiocu štamparskeforme. Uređaj za vlaženje mora biti postavljen paralelno sa cilindrom nosiocemštamparske forme. Cilj nam je da stvorimo na otisku što tanji nanos boje.

Konvencionalni uređaj za vlaženje – se sastoji iz pet valjaka (dvavišera koji direktno naležu na štamparsku formu, razribač, prenosač heber ivaljak duktor u posudi – dozirni valjak). Funkcija ovih valjaka je da neprekidnovlaže i čiste štamparsku formu u toku procesa štampanja. Kod bezvodnogofseta radimo sa malo debljim nanosima boje, nego kod konvencionalnog

ofseta. Na površini našeg otiska moramo postići nanos boje manji od 1µm.Kada bismo za svaki sloj boje dobili 1µm, mogli bismo da smanjimo sušenje.

Alkoholni uređaj za vlaženje – broj valjaka je isti kao kodkonvencionalnog vlaženja, ali donji valjak ne naleže na štamparsku formu negoprihvata višak alkohola. Pošto alkohol brzo isparava koristimo izopropil alkohol,koji u sebi vezuje čestice tečnosti za vlaženje. Možemo zbog neprekidnogisparavanja naneti veći nanos tečnosti za vlaženje. Mana je to što je zbogisparavanja teško održati kontinuitet tečnosti za vlaženje u mašini i može doćido poremećaja. Osim toga, isparavanja su veoma štetna.

Dalgrin uređaj za vlaženje – smanjen je broj valjaka, ali im jepovećan obim. Doziranje se vrši suprotnim okretanjem valjaka.



50

Alkolor sistem – tzv. trostepeni sistem vlaženja. Kod njega je ure đaj zaobojenje odvojen od uređaja za vlaženje. Zasniva se na vlaženju alkoholom(supstitucijama alkohola). Ovo je idealan način vlaženja za ujednačen nanosboje.

Štampar prvo uzima kanticu i poliva sa tečnosti za vlaženje. Zatim puštamakulature (loše odštampane tabake) da bi izvršio balans tečnosti za vlaženjei boje pre nego što krene sa štampom. Vrši se neprekidno mešanje i doziranjealkohola i vode u filteru (uređaj sa dve posude za alkohol i vodu) iregenerisana tečnost dolazi u uređaj za vlaženje.

Trostepeni sistem:

1) Tečnost iz Baldvin uređaja (uređaj za regeneraciju tečnosti za vlaženje) utačno određenim odnosima dolazi u posudu za vodu, prenosi se sa dva valjka.Istovremeno se boja razrađuje.

2) Boja i tečnost za vlaženje se mešaju u besprekornom međusobnomodnosu.

3) Dolazi do otiskivanja.

Prednost je što ne treba da se koristi makulatura. Alkohol ima specijalnasvojstva da skida nečistoće, a ne deluje na štamparsku formu. U alkoholnomsistemu tečnost za vlaženje je besprekorno čista. Treba da kupujemo gotovespecijalne tečnosti usaglašene sa bojom, od istog proizvođača.

Uređaj za obojenje

Moramo da znamo sa kojim kvalitetom mašina može da radi. Vrhunski kvalitetotiska zavisi od uređaja za vlaženje. Uređaj za vlaženje je prilagođen uređajuza obojenje. Od broja valjaka zavisi kvalitetan prenos boje. Bitan je površinskiodnos svih valjaka sabranih, u odnosu na štamparsku formu (1:8 kodHeidelberga – osam puta je veća količina boje nego što je potrebno zaobojavanje podloge). Da bi imali potpun nanos boje na otisku, na početku jeisti nanos boje kao na kraju a u sredini se povećava jer se boja sleže poslesušenja. Jednak nanos boje po celoj površini daje kvalitet ofset štampanja.Nanos boje se meri denzitometrom. Denzitometar meri: gustinu boje, kontrastboje, prepoznavanje linije otiska. Spektrofotometar je skup uređaj, meri nanos

boje, nijansu boje. Može da meri horizontalno, vertikalno ili dijagonalno. Faktorcepanja boje u procesu je α. Kada je α=0,5 to znači da ½ boje ostaje nagumiranom platnu. Kada je α=0,8 imamo veći nanos boje. Područ je kvalitetaboje – moramo tačno znati koje boje kupujemo za koju štamparsku mašinu. Uofset štampi zbog indirektnog prenosa možemo sa lošijim materijalima dadobijemo bolji otisak. Imamo mašine sa 2, 3, 4 ili 1 valjkom nanosačem. Jedanvaljak nanosač postoji kod hidrokolor sistema. Kod savremenih mašina trivaljka razribača se kreću u suprotnim smerovima aksijalno 3,5 cm, da bi se nataj način uradilo potpuno razribavanje boje. Na štamparskoj formi se valjcinanosači kreću 4-7 mm aksijalno. Postoji minimalni efekat preoblikovanja

količine boje na štamparskoj površini: minimalna debljina, maksimalnadebljina i aritmetička sredina. Za prenos boje u procesu vezan je površinskinapon omotača gumenih valjaka. Valjci razribači su tvrđi od valjaka nanosača,



51

da ne dođe do frikcije, proklizavanja i potiskivanja (stvaranja talasa boje).Koristi se kratak uređaj za obojenje sa malim brojem valjaka i sa kratkimkretanjem boje.

Funkcija uređaja za obojenje je da prenese boju od bojanika do štamparskeforme. U tom procesu se boja razribava, jer je cilj da se podjednako nanosi sloj

boje. Suština je kakve proizvode radimo, na kakvim materijalima radimo, paprema tome biramo boju i mašinu na kojoj radimo. Vrste ofset mašina: 1, 2, 3,4, 6, 8, 10, 12 – bojne (trobojna mašina se koristi ako proizvod to zahteva –etikete u tri boje). Mašinu biramo po vrsti proizvoda koji radimo, osim kodakcidencija. Za štampu na kartonima se koristi Speedmaster CD, a za štampuna papirima se koristi Speedmaster SM. Za štampu dnevnih listova se koristirotaciona novinska mašina, dok se za štampu kataloga (potreban bolji kvalitetštampe) koristi ilustraciona rotaciona mašina (Veb rotacija)– obostranaštampa. To je 4-cilindrični sistem (2 cilindra vrše dvostruku funkciju) - Isistem.

Da bi se izvršio pritisak koristi se tvrđi gumeni omotač. Papir za ilustracije jekvalitetniji i možemo regulisati zatezanje trake. U nizu se nalazi 4 agregata,traka prolazi kroz njih i imamo vrlo visok kvalitet štampe. TabačniSpeedmaster se ne može porediti sa Veb rotacijom. Kod novinske štampebojanici su u postavci vrlo različiti. Za štampanje tabaka postoje raznasušenja: upijanjem, UV zracima, toplim zracima, isparavanjem. IR sušenjestvara toplotu, pa je ograničeno brzinom. Ako štampamo 15.000-20.000otisaka/h moramo imati UV sušaru. Takođe valjci moraju biti prilagođeni UV

sušenju. HEAT SET boje (specijalne boje) se koriste kod 4-bojnih rotacija, onesu topive na visokim temperaturama a hlađenjem vrlo brzo otvrdnjavajupolimerizacijom. Sušara radi na principu gasa, traka ide kroz komoru izmeđudva grejača bez dodira jer je boja rastopljena (pri dodiru nastaju ogrebotine).Sa ovim bojama na nekvalitetnim papirima dobijemo kvalitetan nanos boje.

COLD SET – hladne boje.

HEAT SET i COLD SET postavka – trake dolaze sa dve strane (hibridnarotaciona mašina koja je na sredini sa uređajem za savijanje), jedna strana seštampa 4/4 boje a druga jednobojno. Na sredini se seku, spajaju u časopis.Časopis je kombinacija četvorobojnih i jednobojnih stranica.

Novinske rotacije mogu biti izvedene: parterno i etažno (na 1, 2, 3 sprata).Novinske rotacije se grade za tačno određen časopis (koliko ima stranica, ukoliko boja se radi).

Kod I sistema rolna se nalazi u istoj ravni sa agregatima.

Y sistem za štampu 2/1 - ovaj sistem nije za štampanje punog kolora.

Sistem mostne postavke (most sistem)

Sistem sa 8 cilindara – možemo štampati 4 boje sa jedne i 4 boje sa drugestrane.

Kod rotacionih mašina postoji postavka sa jednom rolnom, kod jednostavnihmašina. Kod sistema sa dve trake kada je traka pri kraju to se detektuje



52

poluautomatski, pa se pušta druga traka. Automatski sistem – sa tri trake(jedna traka je rezervna) automatsko prebacivanje i menjanje trake, pri čemumašina ne usporava.

Najmanja brzina rotacione mašine je 25.000 otisaka/h, a najveća do 100.000-110.000 otisaka/h.

CIM sistem – kompjuterom integrisana proizvodnja - štampa.

Geometrija uređaja za obojenje – treba da bude takva da smanjimo količinuboje i sredstva za vlaženje. Treba da imamo optimalnu gustinu rastera popovršini da bi bio potpuno ujednačen nanos boje. Kod Heidelberga je odnos1:8. Imamo 8 puta veću količinu boje na valjcima za obojenje, da bi se dobilaoptimalna količina boje na formi. Treba da imamo dugačak sistem obojavanja.

Kod novinskih rotacija se koristi kratki sistem obojavanja zbog retkih boja,

brzine uređaja, lošeg kvaliteta papira, upijanja penetracijom (prirodnimsušenjem upijanjem).

Fan efekat – traka se u toku procesa širi ili sakuplja. Kod jako širokih traka fanefekat se mora unapred uzeti u obzir. Fan efekat je posledica vlažnosti papira.

Karakteristika otiska u ravnoj štampi:

Rasterske tačkice su ravnomerno i ujednačeno raspoređene na otisku.Intenzitet boje je jači nego kod visoke štampe.

KONTROLA ŠTAMPE

.... RASTERSKA REPRODUKCIJA U OFSETU

Lanac je onoliko kvalitetan koliko je kvalitetna njegova najslabija karika

Industrijski način proizvodnje zahteva tehnologiju i odreden pristup radu.

Uslov za takav pristup:

o opremljenost mašinama, uređajima, aparatima i

o raspolaganje odgovarajućim stručnim kadrom.

Koji vid modernizacije ima najveću ekonomsku opravdanost?

Korišćenje iskustva, ili mehanizacije zavisi od:

o zahteva proizvoda koji se izrađuju,

o zahteva kupaca

o spremnosti da plate viši kvalitet.

Automatizacija i kompjuteri umnogome smanjuju odstupanja u kvalitetu

Savremena tehnologija zahteva stručni kadar

Otisak koristi vrlo često raster za reprodukciju originala.

Dobijanje reprodukcije koja će, odgovarati originalu.

Kada je optička gustoća na otisku jednaka optičkim gustoćama naoriginalu, smatra se da je reprodukcija u potpunosti objektivna.



53

Reprodukcije gde se postižu optimumi, a ne objektivni prenosi, nazivajuse relativnim reprodukcijama tonova odnosno originala.

PRIKAZ TEHNOLOŠKOG PROCESA POMOĆU GUSTOĆA OBOJENJA original ---------------> višetonski negativ

višetonski negativ ----> rasterski dijapozitiv

rasterski dijapozitiv --> štamparska forma

štamparska forma ---> otisak

Ponekad je objektivna reprodukcija u potpunosti moguća.

Da li je objektivna reprodukcija uvek ono što je potrebno postići

Da li će se težiti objektivnoj ili najpovoljnijoj reprodukciji?

Efekti su naročito važni kod reklamnih otisaka

U praksi se gotovo nikad ne radi o objektivnoj već o relativnoj reprodukciji

RASTERSKA TAČKICA

Uticaji od samog početka sve do konačnog položaja na otisku.

o napon gume,

o kvalitet gume,

o vlažan ili suv vazduh u pogonu,



54

o toplota ili hladnoća,

o kiselost sredstva za vlaženje,

o hrapavost podloge,

o upojnost podloge,

o karakteristike boje,

o karakteristike postupka štampe.

Glavne osobine tačkice:

o veličina i forma rasterske tačkice,

o tonska vrednost,

o broj linija i vrsta rastera.

Ponašanje rasterske tač kice od filma do papira

NEPRAVILNOSTI RASTERSKE TAČKICESmanjenje rasterske tačkice: smanjenje slobodnostojeće tačke i

povećanje neotisnutih površina uz održavanje značajnih osobina forme tačkice.

Povećanje rasterske tačkice: povećanje slobodnostojeće tačke ismanjenje neotisnutih površina uz održavanje značajnih osobina forme tačkice.

Povećavanje rasterske tačkice (pozitivna deformacija tačkice)

Smanjenje rasterske tačkice (negativna deformacija tačkice)



55

SMANJENJE POVEĆANJE DEFORMACIJA POLOŽAJ

Probniotisak

Kopija

Motiv

Navlaka

Klima Štamparskamašina Podloga

i boja

Ploča

Vrednosttona

rastera

Brojlinija

Vlaženje

Nagiblinija

Formarasterske

tačke

Reprodukcija

RASTERSKA TAČKICA

Razli č iti uticaji na rastersku tač ku

Rasterska tačkica je teoretski definisana onda kad pokriva tačno određendeo elementarnog kvadratića

Elementarni kvadrati ć za merenje rastera

Geometrijska deformacija rasterske tačkice je površina kružnog prstenakoja se najčešće izražava u %.



56

Pozitivno i negativno deformisanje rasterske tač kice

ČEMU U OTISKU TREBA POSVETITI PAŽNJU ?

Za rastere manjih linijatura postotak povećanja je manji, jer oni sadrževeće rasterske tačkice, dok je kod rastera većih linijatura postotak veći, oniformiraju rasterske tačkice manjih površina.

Svaka promena određenog položaja tačkice na tabaku je greška.

Punija i slabija rasterska tačkica - stanje kad je tačkica u otisku punijanego na filmu (otklanjanje - manipulacijom uređajem za obojenje).

Proširenje rasterske tačke najlakše se otkriva pomoću kontrolnih mernihtraka (stripova) - vizuelno ili pomoću mernog instrumenta

Prikaz izgleda punije tač ke na kontrolnoj mernoj traci

Punija rasterska tačka može imati za posledicu zatvaranje rastera. U tomslučaju slobodne površine crteža počinju primati boju, mogu i sasvim nestati

Zatvaranje slobodnih mesta na otisku nastaje od prevelikog dodavanjaboje ili preslabog dodavanja vode, ako gumena navlaka nije dobro zategnuta.



57

Prikaz zatvaranja rastera na kontrolnoj mernoj traci

Vrlo retko rasterska tačkica može postati oštrija, čak manja nego nafilmu

Oštrija rasterska tač ka na kontrolnoj mernoj traci

U normalnim uslovima otiska i kod tačne kopije rasterska će tačka bitiuvek punija na otisku nego na filmu. Zbog grešaka pri kopiranju ofsetna ploča

može postati slepa ili postati oštrija ( pomaže pranje gumenih navlaka ibojanika, te eventualno promena redoseda boja).

Deformacije rasterske tačkice

Izdužena rasterska tačkica - neusklađenost hoda cilindra, odnosnorazličitih radiusa cilindara.

Neusklađenost između ofsetne ploče i gumene navlake ili između gumenenavlake i papira dolazi do prinudnog povlačenja rasterske tačke.

Umesto okruglog dobija izdužen ovalni oblik i to u smeru otiska ilipopreko

Ako istovremeno dolazi do povlačenja u oba smera, onda će rasterskatačkica biti razvučena u kosom smeru na tok otiska.

Prikaz izduženja rasterske tač kice na kontrolnoj mernoj traci u smeruštampanja



58

Prikaz izduženja rasterske tač kice na kontrolnoj mernoj traci popreč no uodnosu na smer štampanja

Izduženje rasterske tačkice najbolje se pokazuje na kontrolnoj mernojtraci s linijskim rasterom. Te, linije su međusobno u okomitom položaju i umnogim slučajevima mogu pokazati smer izduženja.

Izduženje po strani retko nastupa samo po sebi, naročitu pažnju posvetitimaterijalu na kojem se štampa i gumenoj navlaci.

DUBLIRANJE

Prikaz dubliranja na kontrolnoj mernoj traci

Mrljanje. Mrljanje odnosno razmazivanje boje sa rasterske tačkicenastaje zbog mehaničkih uticaja nakon otiska.

Efekt mrljanja na kontrolnoj mernoj traci

KONTROLA KVALITETA U OTISKU

Kod svakog posla kvalitet i vremenski rokovi moraju biti usklađeni

Kvalitet štampanog proizvoda može se vršiti merenjem samo upoređujući

predložak i gotov otisak.



59

Stepen podudaranja predloška i gotovog otiska zavisi od mnogih faktora:registra, pasera, tona boje, kontrasta itd.

Način kontrole kvalitetaObeležjekvaliteta samo vizuelno

bez kontrolnihmernih traka

vizuelno i sakontrolnom

mernom trakom

sakontrolnom

mernomtrakom ivizuelno

Jednomerannanos

boje

(gustoća)

X X O

Punija ioštrijatačkica

X # O

Pomeranje X # O

Dubliranje X # #

Balans sivog

(odstupanjeboja)

X # #

Primanjeboje

X X O

Nečistoće,ogrebotine,

mazanje,greške

papira i sl.

# # #

Kontrolakopironja

X # O

X - ne baš dobro O - dobro # - vrlo dobro

Tabela moguć ih kontrola samo vizuelno, vizuelno sa kontrolnom mernomtrakom i vizuelno uz kontrolnu mernu traku

Vizuelno - iskustvom je moguće odrediti u kojoj se meri predložak ikonačni proizvod podudaraju.

Upotpunjavanje sa nekim pomoćnim sistemima.

Kontrolne merne trake koje imaju i polja koja se mogu meriti. Kontrolakvaliteta pomoću mernih polja postaje objektivnija



60

KONTROLA KVALITETA BEZ KONTROLNE MERNE TRAKE

Kontrola kvaliteta bez kontrolne merne trake

UPRAVLJANJE KVALITETOM

Kvalitetom se počinje upravljati u ofsetu još u reprofotografiji

Pratiti kvalitet otiska i njime upravljati znači kretati se u stalnomzatvorenom krugu, pri čemu se sam proces kontrole odvija kontinualno.

Zajedničko svojstvo svih kontrolnih mernih traka za vizuelnu kontrolu jeda optički pojačavaju grešku koja je nastala kod otiska. Te trake pritommoraju biti što manje tako da se mogu smestiti na rubovima, odnosnodelovima koji se kasnije odrezuju od tabaka.

Kontrola proizvoda, treba rezultirati boljim finansijskim efektima.

Kružni proces kontrole u štampi

Oznaka kvaliteta Pomoćna sredstva za

vizuelnu kontrolu

Boja tona Odobreni tabak

Nanos boje Odobreni tabak

Primanje boje Odobreni tabak

Jačina rastera Odobreni tabak, Lupa

Deformacija rasterske tačke Lupa

Paser, registar Registri, krstići, registarmarke, lupa

Mehanička oštećenja štampe Nema pomoćnih sredstava



61

Povećanje ili smanjenje rasterskih tačkica

Sve kontrolne merne trake uglavnom pokazuju povećanje ili smanjenjerasterskih tačkica na jednakom principu, na principu grubog i finog rastera.

Ako otisak postaje puniji, mogući uzroci: previše boje, pomicanje ilidubliranje.

Ako otisak postaje slabiji, uzrok može biti u preslabom obojenju ilineodgovarajućoj ofsetnoj ploči.

Traka oko brojeva je izrađena u jednakom tonu grubog rastera. Brojeviod 0 do 9 koji su smešteni na navedenoj traci izrađeni su od finijeg rastera, anjihova tonska vrednost opada od broja 0 prema 9 (GSTF Dot Gain Scale).

Kod kvalitetnog otiska brojka 3 i polje grubog rastera trebaju pokazivati jednake vrednosti. U takvom slučaju brojka 3 se praktično na prvi pogled više

ne razlikuje, odnosno gubi se u tonu grubog rastera koji je okružuje.Ako prilikom otiska dođe do pojave punije rasterske tačkice, dolazi do

pomicanja jednakih gustoća objenja prerna broju 9.

Uveć ani signalni strip u obliku trake: dobar otisak, punija te slabija rasterska

tač ka (a) i signalni strip u prirodnoj veli č ini (b)+tekst SLUR



62

Otisak slabije rasterske tačkice dovodi do izjednačavanja rastertonskevrednosti grubog rasterskog polja i rastertonskih vrednosti navedenih brojkikod broja koji je niži od broja 3.

U tom slučaju brojka 3

će se isticati od grubog rastera kojim je okruženamanjim stepenom zacrnjenja.

Osim vizuelnog posmatranja signalnog stripa golim okom, mogu seposmatranja sprovesti i upotrebom povećanja. Poželjno je da vidno poljepovećanja bude što veće.

Prikaz uz upotrebu poveć anja dobrog punijeg i slabijeg otiska

Prostim okom bez jakog povećanja teško je samo pomoću brojeva sasigurnošću odrediti da li se stvarno radi o punijem otisku ili se radi o pomicanjuili dubliranju.

Da bi se uklonila ta poteškoća, u nastavku trake stripa nakon brojeva

nalazi se upisan jedan tekst (SLUR - nejasno) koji se pojavljuje u slučajudubliranja ili pomicanja. Kad se radi samo o punijem ili slabijern otisku rasterataj tekst ostaje gotovo nevidljiv.

Prikaz dobrog, punijeg i slabijeg otiska pomoć u signalnog stripa u obliku zvezde

Pomicanje i dubliranje na signalnom stripu u obliku trake

Bočno pomicanje se golim okom vidi kao puniji otisak.

Boč no pomicanje otiska prikazano na delu stripa SLUR



63

Ponašanje tač kastog i linijskog rastera prilikom boč nog pomaka otiska, prikazano kroz uveć anje ili mikroskop

Pomicanje u pravcu otiska lepo je uoč ljivo na delu stripa s tekstom SLUR

Ponašanje tač kastog i linijskog rastera prilikom pomaka u smeru otiska prikazano uz poveć anje uveć anjem ili mikroskopom

Prikaz dijagonalnog dubliranja na signalnom stripu u obliku trake

Dubliranje na signalnom stripu u obliku trake, posmatrano sa mikroskopom sa jakim poveć anjem



64

Prikaz pomicanja u stranu i po obimu, dubliranje pod 45° na zvezdastom

signalnom stripu

Dodatni signalni elementi

Za kontrolu registra i pasera u višebojnom otisku

Koncentri č ne kružnice za kontrolu registra kod višebojnih radova

FOGRA-nonius merni element pokazuje veličinu deformacije tabakapapira zbog prevelikog pritiska izmedu ofsetnog i štamparskog cilindra,pogrešno odabrane gumene navlake, pogrešnag smera toka vlakanaca papira,prevelikog dovodenja sredstva za vlaženjei sl.

FOGRA-nonius merni element



65

primer signalnog stripa kako bi on trebao izgledati na ofsetnoj ploči tajstrip radi na principu fini raster - grubi raster pri normalnom, punijem islabijem kopiranju, sitniji raster jače reaguje od grubljeg na punije ili slabijekopiranje,odnosno na pozitivnu i negativnu grešku tačkice.

Prikaz kontrole kopiranja pomoć u signalnog stripa

DUBOKA ŠTAMPA

Karakteristika duboke štampe je da su štampajući elementi udubljeni. Naklišeu postoje štampajući elementi koji su različite dubine i širine. Koriste seploče od cinka (ima loše osobine, ali se lako obrađuje). Manuelne tehnike udubokoj štampi su: bakrorez, radirung, akvatinta. Danas su to umetničketehnike crtanja. Vrste duboke štampe su: čelična, bakro i tampon štampa.

Vrste izrade duboke štampe su:

1) Konvencionalna duboka štampa (dubinski promenljive štamparskeforme)

2) Poluautotipska (dubinski i površinski promenljive štamparske forme –možemo štampati višetonske radove)

3) Autotipska (površinski promenljive štamparske forme – nemamo svetonske različitosti)

Za nas je bitna veličina i dubina čašice.

Boja za duboku štampu je retka (kao mastilo). Gradacija (stepenovanje)rasterskih površina – veća ili manja udubljenja. U dubokoj štampi imamorastersku mrežicu od 40 – 140 linija/cm, štampajući elementi su udubljenepovršine u mrežici. Između dva udubljenja se nalazi ravna površina (štegovi).

Funkcija štega je da održava rakel uvek u istom nivou. Rakel ima ulogu daneprekidno skida boju sa neštampajućih elemenata. Rasterska površina jebesprekorno obrađena mreža koja naleže na cilindar. Rakel nož je od finogčelika i naleže malo položno na površinu rasterske mrežice i pri okretanjucilindra klizi i skida svu boju sa neštampajućih elemenata. Boja ostaje samo

unutar čašica. Svako oštećenje rakela dovodi do propuštanja boje i dobijamoliniju na otisku. Svaka štamparska forma je prevučena niklom ili hromom, kojisu tvrđi od čeličnog rakela.



66

Slika 20. Varijante izrade formi duboke štampe

Slika 21. Mikro foto duboke štampea) elektromehani č ki gravirana forma duboke štampe b) Otisak sa jedne

gravirane forme duboke štampe (poluautotipijske, č etvorobojna) struktura"zuba testere" na ivicama - znak raspoznavanja duboke štampe.



67

Cilindar za pritisak (preser) preuzima boju vakumskim efektom iz čašica iprenosi je na materijal za štampu.

Razlika izmeđ u visoke, ofset i duboke štampe:Visoka štampa: vidljiva rasterska tačkica;

Ofset štampa: vrhunski kvalitet štampe sa ujednačenim izgledomrasterskih tačkica;

Duboka štampa: nemamo više rasterskih tačkica, imamo štegove kojirazdvajaju naše čašice. Boje se sastavljaju bez rasterskih tačkica.

Duboka (bakro) štampa – posle završene obrade bakarnog cilindra elektrolitičkise nanosi nikl i hrom.

Bakarni cilindar se gravira:mehanički (dijamantskom iglom)

hemijski (nagrizanjem)

laserski (ablacioni postupak)

Nakon graviranja se cilindar galvanizuje (na slobodne površine nanosi nikl ihrom). Čašice tj. štampajući elementi se ne nikluju.

Duboka štampa je jedan od najjednostavnijih postupaka.

Slika 22. Princip duboke štampe

Imamo korito sa bojom, štamparski cilindar sa formom je uronjen u korito,rakelom skidamo višak boje i iznad štamparskog cilindra se nalazi cilindar zapritisak (preser) koji je gumeni. Cilindri su širine 2,4 m – 3,6 m za ilustracionuduboku štampu i 1,2 m – 1,4 m (max 1,6m) za ambalažnu duboku štampu.

Danas se u dubokoj štampi štampaju ilustrovani časopisi, ambalaža nametalnim folijama. Treba na glatku površinu naneti tečnu boju pri brzini 15m/s (80.000 otisaka/h).



68

Dve vrste duboke štampe:

1) štampanje na upojne podloge (retke boje koje se upijaju penetracijom)

2) štampanje na neupojne podloge (boje sa razređivačem koji brzo ispari

kada dođe u dodir sa podlogom)Sušenje treba da bude takvo da ubrza isparenje razređivača. Ova isparavanjasu štetna po zdravlje ljudi. Ne možemo da radimo bez sušara (sa plinom,živom vatrom, UV…). UV sušare ne koristimo zato što imamo retke boje. Vršise sušenje sa toplim vazduhom i dodatni deo sa hlađenjem. Kod dubokeštampe iza svakog agregata mora da se nalazi sušara.

Slika 23. Konstruktivna gradnja jedinice za probno štampanje - dubokeštampe (KBA)

Papir mora biti upojan i obostrano satiniran (da bi se postigao visoko kvalitetanobostrani prenos boje), sa upletenim mrežicama u papiru koja omogućava daboja prodre u materijal za štampu, ali da ne izbije na drugu stranu.

Papir mora imati svoju određenu vlažnost. Papir se mora kondicionirati! Papirtreba da se donese do štamparske mašine (48 sati pre upotrebe) i na njega sestavi neki teret (daske). Svakih 7 sati se najlon u koji su upakovani tabaci



69

malo iseče da bi ušla vlaga i vazduh. U velikim štamparijama postoji mašina zamerenje vlažnosti.

Papiri na bazi drvenjače su vrlo nekvalitetni.

Nije isplativo štampati samo jednu boju, već treba da štampamo višebojno saobe strane. Treba da postoji uređaj za okretanje papira. Kod duboke štampeimamo izvanredan prenos boje, dok kod ofseta imamo veliku preciznost otiska.Knjige se ne štampaju u dubokoj štampi. Tiraž ispod 500.000 primeraka jeneisplativo štampati u dubokoj štampi zbog skupe pripreme štampe. Debljinaboje na otisku u dubokoj štampi je 3, 4, 5, 6, ili 8 µm. 80% proizvoda udubokoj štampi su ilustracioni časopisi.

Mašina za štampu iz tabaka za kartonažu ima jedan agregat, a višebojna imadva agregata. Ovo su vrlo skupe mašine. Tabak se vodi kao kod ofset štampe.

Kod duboke štampe je najveći problem sušenje.

Štamparska forma

Priprema štamparskog cilindra – kupujemo gotov cilindar. Cilindar se morabesprekorno odmastiti, zatim ulazi u mašinu za glačanje, nanosi se prvibakarni sloj, pa sloj za odvajanje Balardovog sloja i radni sloj bakra. Balardovsloj se sastoji od bakra i košuljice. Sloj za odvajanje Balardovog sloja je nekavrsta masti. Elektrolizom se nanosi bakarni sloj, pa cilindar ide na mašine dase izglača, zatim da se odmasti, pokriva se specijalnom košuljicom i ide udrugu fazu.

Heliograf se sastoji iz dva dela:1) sa jedne strane se nalazi naš cilindar odmašćen sa bakarnim slojevima

2) cilindar sa dobošom sa originalima (ono što želimo da prenesemo nacilindar) sa 8, 12, 16 ili 32 očitavajućih glava – za skeniranje. Iznad cilindra senalaze glave za graviranje.

Slika 24. Oč itavanje opal-a skener do 12 sken jedinica (Helio-multi scan, Hell-svetlo-sistem gravure



70

Kada se mašina pusti, očitavajuće glave očitavaju nijanse od bele do crne ipretvaraju u impuls. Na svetlijim delovima daje slabiji impuls, a na crnim daje jači impuls. Slabiji impuls – male čašice, a jači impuls uzrokuje dublje čašice.Sive partije uzrokuju srednja udubljenja. Ovde ne možemo da dobijemo lep

prelaz (ferlauf), jer dubine čašica određuju veličinu nanosa boje.

Slika 25. Graviranje cilindra pomoć u igle- dleta (peckanje-ubadanje)a) upravljanje glavom za graviranje

b) elektromehani č ko graviranje cilindra (Hell gravirni sistem)

Ranije se koristilo hemijsko nagrizanje – pigmentna hartija se lepi na cilindar isa njom se zaštićuju neštampajući elementi od nagrizanja. Pigmentni papir neomogućava dobar kvalitet. Doboš i bakarni cilindar se nalaze jedan poreddrugog, sinhronizovani su, kako doboš očita tako se gravira.

Bakarni cilindar koji je izgraviran ide na čišćenje i svaki cilindar ide na probniotisak i na osnovu toga na bakarnom sloju vršimo korekturu. Zatim cilindar idena niklovanje, izglača se, izbrusi i potpuno gotov ide na odmašćivanje i stavi seflanelska košuljica za zaštitu. Sada se cilindar stavi u magacin. Cilindri se nikadne dižu ručno, nego postoje uređaji za ubacivanje i izbacivanje cilindara u i izmašine. Proces izrade gotovih štamparskih cilindara traje 2-8 sati.

Duboka štampa je zastupljena 15% u svetu (Nemačka, SAD). Duboka štampa je danas sa trendom opadanja (jeftinija flekso štampa joj preuzima posao).

Tampon štampu je indirektan postupak duboke štampe. Kod tampon štampe

postoji otvoren i zatvoren sistem. Otvoren sistem – boja se direktno nanosi naštamparsku formu, pa se rakelom svlači.



71

Nikada se ne štampa boja preko boje. Boja do boje – DA (da bi se otisakmogao lakše osušiti).

Najbolje boje su sušive boje.

UV (polimerizovane) boje su sjajne i glatke. Zabranjeno ih je koristiti u štampiza prehrambenu industriju. Boja se naglo suši i nikada se ne može osušitiskroz. Unutar boje na otisku može doći do probijanja tečnosti na površinu.

Karakteristike otiska u dubokoj štampi:

Imamo ”razlivanje” pojedinih elemenata slike uz efekat ”testere”.

Primetne su čašice i staze – štegovi.

Vrlo je dobra reprodukcija slika zbog raster čašica različitih dubina.

SITO ŠTAMPA

Sito štampa je vrlo rasprostranjen postupak. Koristi se u štampi ambalaže. Safluoroscentnim bojama (sa fosforom) se štampa sito štampom u SAD-u.Debljinu nanosa boje kontrolišemo šablonom.

Slika 26. Područ ni delovi kod postupka štampanja (sito štmpa)

Tri nač ina nanošenja šablona su:

1) direktni šablon – diazo sloj (vrsta fotopolimera) se osvetljava UVsvetlošću i otvrdnjava (tečni, likvid šablon)

2) indirektni šablon – posebno se radi šablon van sita. Osvetljavamopigmentne folije i nanosimo na donju, štampajuću, stranu sita zbog rakela.

3) direktno – indirektni šablon (kombinacija) – pigmentnu foliju lepimo sadonje strane sita i nakon toga je obrađujemo.

Sa direktnim šablonom nanosimo emulziju, šablonat. Ne možemo dobitikontrolisane debljine nanosa boje na materijal za štampu, dok sa ostala dvanačina možemo.

Tehničko oslojavanje – provodni elementi koji provode temperaturu, energiju isl. štampaju se u sito štampi.



72

Najjednostavnija vrsta šablona je solid (čvrsti) šablon. Izrezivanje se vrši načvrstoj osnovi, otvaramo otvore kao štampajuće elemente i postavljamo nastaklenu ili drvenu osnovu. Sa četkom pređemo preko šablona i boja prođe naosnovu. Ovim poslom se bave firmopisci. Četka koja se koristi može biti

obična, mekana i boja se direktno prenosi na materijal za štampu. Savremenijipristup je sa samolepljivim šablonom. Grafički programi i AutoCAD služe zadirektno izrezivanje štamparske forme.

Sito štampa omoguć ava besprekoran prenos boje, na najjednostavniji nač in.

Slika 27. Štamparska forma: sito sa šablonom a) vi đ eno sa strane

štampanja b) štamparska forma u presekuMana – da se šablon ne raspadne, moramo da ostavimo veze izme đuštampajućih elemenata.

Slika 28. Šablon za predložak jednog veza



73

Somotski efekat – nanos specijalne boje na materijal, boja se potpuno osuši ikada pređemo preko nje čeličnom četkom dobijamo somotski efekat. Ovo semože raditi ručno i sa rotacionom mašinom.

Sito – nije štamparska forma, nego samo nosač šablona i ostvaruje direktnuvezu između štampajućih elemenata. Na sito možemo besprekorno naneti

štampajuće elemente pomoću tehnika nanošenja šablona. Možemo štampati odlinijskih crteža do kolornih višebojnih slika. Raster je 40 linija/cm. Gustina sitamora biti najmanje 200 niti/cm, jer treba da bude najmanje 4 puta veća odrastera sa kojim radimo. To je zato da bi kroz otvore mogli proći pigmentiboje. Trebali bi da koristimo mikro mlevene pigmente za veću rasterskugradaciju i veću gustinu sita. Nit treba da bude što je moguće tanja, da bismoimali veće otvore.

Značajne su dve stvari: broj niti u 1cm i debljina niti.

Slika 29. Specifikacija geometrije sita

Gustina sita je 10 – 200 niti/cm.

Najkvalitetnije sito je od nikla.

Tri osnovna elementa kod sito štampe su:

1) sito

2) ram

3) zategnutost sitaKod višebojne štampe kada vršimo izdvajanje boje, pomeramo ugao za 7,5º dane bi imali rozetu ili moare.

d - debljina niti (prečnik)a - odstojanje nitiw - mera (otvor petlje)



74

Ram mora biti besprekoran (drveni, čelični, najbolji je od aluminijumskogprofila), dovoljno čvrst da ne dođe do deformacije zategnutosti sita. Sito morabiti potpuno zategnuto u oba pravca. Šablon može biti tečni i čvrst. Tečnišablon je na bazi fotopolimerne emulzije. Imamo pozitiv film, očvršćavaju se

neštampajući elementi. Zatezači sita se stavljaju sa sve 4 strane. Zatezanje nesme biti ni preveliko da ne bi došlo do razilaženja sita. Ovo se kontrolišeuređajima za merenje. Koristi se dvostruki ram – kada se zategne sito stavi seram koji omogućava da sito ostane u zategnutom stanju. Sito mora da bude upunom elasticitetu, da bi se posle prelaska rakela vratilo u početni položaj.Umetnici koriste drvene ramove. U industrijskoj proizvodnji sito mora da imaelastičnost.

Slika30. Uređ aji za zatezanje sita sa ruč nim zateznim stezač ima i mernimuređ ajem

Kalander – je dodatni ure đaj za glačanje. Sito se glača sa gornje strane, dane bismo imali problema prilikom otiskivanja kada rakelom prelazimo prekosita.

Šablon isto mora da ima elasticitet, vezan je za sito.

U sito štampi možemo da radimo na svim vrstama materijala. Za svaku vrstu

materijala moramo kupiti novu vrstu boje i moramo uraditi test probu(napravimo otisak, osuši se i posle 48h operemo u veš mašini).

Korona – vrši se razgra đivanje (bombardovanje) osnovne površine da bi seboja prihvatila.

Direktni postupak koristimo u dva slučaja: mehaničko (sa solidnim šablonima) ihemijsko (sa likvidnim šablonima). Likvid šablon nanosimo sa rakelom, radimosa vrlo tankim slojem, može da se nanosi 2-3 puta, treba da bude besprekornonanešen na celu površinu sita. Koriste se za svakodnevne akcidenične poslove.Likvid šablon ima u sebi sastojke fotopolimera, tj. fotoosetljiv je, da bi kasnijefilm dorađivali ili razvijali. Brzo se priprema.

U sito štampi radimo sa dek bojama, ne stavlja se boja preko boje nego bojapored boje. Ne koristimo transparentne boje.



75

Serigrafija – je umetni čka sito štampa, crta se sa bojama od voska.

Kružna sita – ne rade se na ramu, nego se stave u rotacionu mašinu. Boja senalazi unutar cilindra i rakelom se potiskuje. Postoje i bešavni cilindri sa sitima,

kao što je dekorativna štampa (tapete). To su cilindri na kojima imaštamparska forma i nema prekida. Cilindar za pritisak je gumeni cilindar.

Postoji tri nač ina dobijanja otiska:

1) princip štampanja ravno-ravno (ravno ležište)

2) princip štampanja ravno-kružno (štampanje na telo)

3) princip štampanja kružno-kružno (rotaciono sedište)

Slika 31. Štamparski principi u sito štampia) ravna osnova b) štampanje na telu c) rotaciona štampa



76

Kod fluoroscentnih boja radimo sa što većim nanosom boje, jer ako je nanostanak onda ne vidimo efekat fluoroscentne boje.

Slika 32. UV - Direktna projekcija kod osvetljavanja šablona sito štampe

U sito štampi možemo da štampamo bilborde 3m×6m sa velikim sitima. Da bise uštedeo film, pravi se manji film, stavlja se u projekcioni aparat iprojekcijom se uveličava na film na kojem želimo da radimo. Osvetljavanje saovim projektovanim filmom ide jako brzo. Radi se sa gigantnim rasterom (3-4tačke u 1cm). Gigantografija služi za projekciono povećavanje rastersketačkice.

Ink-jet postupak – direktno sa kompjuterom upravljamo sa nanosom voska iboje, zatvaramo štampajuće elemente, dolazi do očvršćavanja neštampajućih

elemenata i zatim ispiramo vosak.

Slika 33. Prenos slike na štamparsku formu (Izrada maske u ink-jet postupku), Voštana boja, 1016 dpi (firma JetScreen), Svetla mesta

odgovaraju štamparskoj slici (štampajuć i elementi); Voštana boja ć e posle

osvetljavanja biti ispranaComputer to Screen – direktno na suv cilindar se nanosi sito, laserom se vršioslikavanje. Ovo je najnoviji postupak.



77

Kod rotacione sito štampe rakel se kreće napred i vraća se podignut i opetkreće. Imamo razne varijante: rakel se kreće - sito stoji, rakel stoji - sito sekreće, itd.

Kod sito štampe nikada se ne sme dva puta preći preko slike. Rakel ide napredi ne sme se prevući nazad, jer bi dobili dve slike. Rakel se vuče samo u jednom

smeru.

NON IMPACT PRINTING TEHNOLOGIJE

Kvalitet otiska biće određen kroz mogućnost razgradivosti slike, sistemaoslikavanja (izraženo u dpi, dots per inch), kroz kvalitet oblika pojedinačnihelemenata slike (Pixel), mogućnosti prenosa različitih količina boje poslikovnom elementu i rastriranju.

Slika 33. Struktura slike otiska iz pojedinač nih slikovnih elemenata u digitalnoj

štampi.a. Rasterska tač ka iz Pixel-a (slikovni elementi) kod razli č iterazgradivosti, b. Izvedba slikovne strukture sa sistemom razli č ite razgradivosti,c. Modulacija gustine rasterske tač ke (Pixel-a) kroz razli č iti nanos boje



78

Slika 34. Međ uzavisnost širine rastera, razgradivosti i sivih vrednosti kod

digitalnog rastriranja slike

Sistemski koncept za višebojnu štampu na bazi jedne štamparske jedinice(Multipass sistemi)

Slika 35. Multipass sistem za višebojnu štampu (Satelitska postavka uređ aja za obojenje); sakupljanje izvadaka boja na traku kao međ unosač (NC 5006,

Ricoh)



79

Slika 36. Multipass sistem za višebojnu štampu (Karusel sistem sa prebacivanjem dovoda tonera), sakupljanje izvadaka boja na materijalu zaotiskivanje sa č etiri obrtaja prenosnog doboša za č etvorobojni otisak (Canon)

Slika 37. Multipass sistem za višebojnu štampu sa prebacivanjem dovodateč nog tonera i sakupljanjem izvadaka boja na otisnom cilindru kod č vrsto

zategnutog otisnog tabaka, prenos boje posredstvom međ ucilindra (E-Print1000, Indigo)



80

Sistemski koncepti za višebojnu štampu sa više štamparskih jedinica(Singlepass sistemi)

Slika 38 Sistemski koncepti sa više štamparskih jedinica za višebojnu štampu(Singlepass sistemi)

Uređaji za okretanje/mogućnosti za obostranu štampu (Duplex)

u jednom štamparskom sistemu

Sa Computer to Print sistemima je takođe moguća i obostrana Inline štampa,što znači bez međuodlaganja posle štampe prve strane, posebno na osnovučinjenice, da je kod Non Impact štamparskih tehnologija sistemski uslovljenosušenje boje, koja je obično posle otiskivanja več suva i da tabaci ili papirnatraka mogu biti direktno odnešeni na dalju obradu. Posle otiska prednje strane je materijal za štampu ponovo doveden do iste štamparske jedinice nakonizvedenog okretanja ili je to druga štamparska jedinica specijalno instalisanaza štampu poleđine, ovo je naročito pogodno za jednobojnu štampu prednje izadnje strane sa visokom produktivnošću.

Boje za Non Impact Printing sisteme

Principijelno zahtevaju Non Impact Printing tehnologije postupku prilagođeneboje. Kod uobičajenih postupaka bez štamparske forme biće na nosaču slikeformirana latentna (skrivena) slika (ne kod Ink Jet). Ona može biti izvedena

kao uzorak električnog naboja ili magnetnog polja. Prenos boje na ovakvenosače slika zahteva zbog toga boje, koje odgovaraju njihovim fizikalno-hemijskim osobinama a koje su prilagođene fizikalnim efektima strukture



81

latentne slike. Tako se naprimer kod električnih polja, koja nastaju kodelektrofotografije, koriste boje sa prilagođenim polaritetom kod procesaobojavanja, kako bi usledio nesmetan transport boje od uređaja za obojenje naoslikavajuću površinu.

Tako zahteva naprimer, pozitivni naboj (potencijal napona) oslikavajućepovršine, koji odgovara štampajućoj slici, negativni naboj čestica boje (Toner).

Sistemske komponente za Computer to Print

Na blok šemi prema slici 39 pretstavljene su komponente jednog Computer toPrint sistema na bazi NIP tehnologije. Iz ove sistemske strukture proizilazi, daupravljanje štamparskog sistema preko Raster Image Processor-a proizilazi izdigitalno definisanog radnog naloga koji razrađuje Bitmap, za upravljanje jedinicom osvetljavanja i štamparskom jedinicom. Zatim je pretstavljeno, dapreko Scaner-a predložak može biti digitalizovan kao originalni predložak i

doveden u štamparski sistem na dalju obradu, za dopunu predloženog setainformacija štamparskog naloga ili direktnu reprodukciju analognog predloška,eventualno posle prethodne obrade slike/poboljšanja preko upravljačkogsistema. Več prema zahtevima finalnog proizvoda može sistem biti dopunjenposredstvom uređaja dalje prerade.

Slika 39 Sistemske komponente za Computer to Press sa NIP tehnologijom(Computer to Print)

ELEKTROFOTOGRAFIJA

Princip elektrofotografije

Na slici 40 pretstavljen je princip elektrofotografije. Proces elektrofotografskeštampe može se podeliti u pet faza:

1) Oslikavanje,



82

2) Obojavanje,

3) Prenošenje tonera (otisak),

4) Fiksiranje tonera,

5) Čišćenje (kondicioniranje).

Slika 40 Princip elektrofotografije

Za izvedbu oslikavajućeg doboša odnosno fotoprovodnog sloja postojeuglavnom tri mogućnosti:

oslojavanje sa Arsentriselenidom (As2 Se3) ili sličnom vezom sasadržajem Selena;

organski fotoprovodnik (OPC: Organic Photo Conductor)

amorfni Silicijum (označen sa a-Si ili -Si).

Najproširenije je oslojavanje sa organskim višeslojnim sistemima, uvođenjeamorfnog Silicijuma ( -Si) je u porastu, a primena legura sa sadržajemSelena u opadanju.

1. Oslikavanje

Oslikavanje se izvodi posredstvom naboja pogodne fotoprovodne površine(izrada homogene slike naboja) priključnim oslikavanjem preko upravljanogizvora svetlosti; ovo može biti skenirajuće lasersko svetlo ili svetlo, koje će bitiemitovano sa dioda LED Array (Light Emitting Diodes)(kod jednostavnijihkopirnih uređaja takođe i direktnom optičkom projekcijom analognog

predloška). Pozicioniranje svetlosnog impulsa na fotoprovodnom dobošuodgovara slici otiska. Osvetljavanjem će homogena slika naboja na površini bitidelimično ispražnjena, što znači da će željena slika otiska biti srazmerno



83

promenjena. (Kako se kod elektrofotografije može oslikavati laserskim svetlomali i sa svetlosnim diodama, pa zbog toga najčešće korišćeni naziv »laserskištampač« umesto »elektrofotografski štampač« nije korektan.) Kod direktnogoslikavanja kopirnim aparatom, za osvetljavanje originalnog predloška biće

primenjeno Halogeno svetlo. Bela, slobodna mesta predloška reflektujusvetlost, osvetljavaju fotoprovodni doboš a stvaranje naboja izvodi sesrazmerno postupku. Več prema podru č ju talasnih dužina jedinice oslikavanjaprilagođena je i osetljivost oslojenja. Kod digitalnog oslikavanja obično seosvetljavanje vrši u područ jima talasnih dužina od ca. 700 nm.

2. Obojavanje

Za elektrofotografiju su primenjene specijalne boje. One mogu biti praškastitoner ili tečni toner, strukturno različitog sastava ali je značajno, da slika otiskasadrži određujuće komponente boje u obliku pigmenata ili obojenih materija

(dyes) (vidi takođe sliku 5.1-4). Obojavanje se postiže preko sistema (uređajaza obojenje), koji fine čestice tonera veličine oko 8 m usled potencijalnerazlike (električnih polja) bez dodira prenosi na fotoprovodni doboš. Nabojtonera je tako konfigurisan, da regioni naboja fotoprovodne površinepreuzimaju toner. (U pojednostavljenoj postavci na slici 40 sledi oslikavanjeslike negativa, koja odavde osvetljavanjem odvodi pozitivni naboj čestica.)Posle obojavanja je latentna slika pod nabojem na fotoprovodnom dobošu,nanosom tonera, postala vidljiva. ( zbog toga je sistem obojavanja označen ikao jedinica za razvijanje).

3. Prenošenje tonera (otisak)

Prenošenje tonera može biti izvedeno direktno na papir ali i preko posrednogsistema, naprimer doboša ili trake. Kako je prikazano na slici 40, toner senajćešće direktno prenosi sa fotoprovodnog doboša na materijal za otiskivanje.Da bi se čestice tonera pod nabojem mogle transportovati sa površine dobošana papir, biće posredstvom nabojnog izvora (Corona) u liniji cepanja otiska(engleski: nip, nikako zameniti sa NIP!) proizvedene elektrostatičke sile, kojeobezbeđuju prenošenje tonera na papir. Ovo prenošenje biće podržano otisnimkontaktom između površina doboša i papira.

4. Fiksiranje tonera

Da bi se čestice tonera kod izrade stabilne slike otiska čvrsto vezale za osnovupapira, neophodna je fiksirna jedinica. Ovo je konstrukcijski rešeno tako, dadovodom grejanja i otisnog kontakta dođe do topljenja čestica a time vezivanjaboje za osnovu papira.

5. Čišćenje (kondicioniranje)

Kako je prikazano na slici 40, mogu posle prenošenja otiska slike safotoprovodnog doboša na papir ostati na dobošu ostaci naboja i pojedinačnečestice tonera. Da bi se doboš pripremio za otisak sledeće slike, neophodno jeizvršiti prvo mehaničko a zatim električno čišćenje njegove površine.

Mehaničko čišćenje preostalih čestica tonera može se izvesti četkanjem iliusisivanjem; električno »čišćenje« (neutralizacija) biće postignuto homogenimosvetljavanjem površine (često i promenom električnog polja/AC-Corona).



84

Time je površina električki neutralizovana i oslobođena čestica tonera.Kao i uprvom procesnom koraku sledi sada ponovo punjenje fotoprovodnog doboša sahomogenom slikom naboja za celu površinu preko Corona uređaja (ili zapostizanje višeg kvaliteta sa Scorotron uređajem, i konačno oslikavanje,

srazmerno željenoj slici otiska.Iz opisanih procesnih koraka postaje jasno, da elektrofotografija radi bezštamparske forme sa čvrsto utisnutom slikom otiska (fixed Image) i da svakimokretom može na fotoprovodni doboš naneti različitu sliku naboja – daklemoguće je svakim okretom proizvesti potpuno različitu sliku otiska (variableImage).

Treba li ovim postupkom proizvesti naprimer 100 indentičnih otisaka, mora sesuprotno drugim štamparskim postupcima sa štamparskom formom, proizvestisvakim okretom doboša nova slika otiska, ponovo, u obliku latentne slike

naboja.Ovo može dovesti, uslovljeno procesom, do odstupanja u kvalitetu slike otiska,sa jedne strane tolerancijom kod oslikavanja pri izvedbi naboja slike a sa drugei tolerancijom, koja nastaje tehničkim postupkom kod obojavanjafotoprovodnika tonerom i sledećim prenošenjem na papir, potpomognutaelektrostatičkim silama.

Time mogu kod elektrofotografije i generalno kod Non Impact štamparskihpostupaka načelno nastupiti veča odstupanja unutar tiraža nego, kod saštamparskom formom povezanih postupaka.

Kvalitet i stabilnost kod štampe sa elektrofotografijom značajno zavisi odkvaliteta oslikavanja, ujednačenosti i preciznosti prenošenja boje kroz jedinicurazvijanja, prenosa na papir ili međunosač kao i kondicioniranja oslikavaju ćepovršine (i, u slučaju da postoji, međunosač) za sledeći korak štampe. Ovozahteva proverene i tehnološki najkomplikovanije komponente. Različiti ineophodni izvori punjenja (naboja); Corotron-punjač za homogeni nabojfotoprovodnog doboša, Corona za preuzimanje tonera sa doboša na papir kao iCorona promenljivosti napona za neutralizaciju površine pre procesa čišćenja,usisavanje tonera i osvetljavanje lampom za pražnjenje naboja.

Na primeru, objašnjena je štamparska jedinica sa fotoprovodnom trakom.

JONOGRAFIJA

Na slici 41 pretstavljena je pricipijelna struktura jedne štamparske jedinice zaNIP tehnologiju postupka Jonografije. Oslikavanje se izvodi jonskim izvorom,koji sa danas raspoloživom tehnologijom može biti izgrađen kao bočnoprošireni Array (naprimer širine ca. 310 mm) razgradivosti 600 dpi.

Obojavanje se vrši tonerima, koji se koriste i za elektrofotografiju. Posleprenošenja na papir potrebno je čišćenje površine doboša posredstvommehaničkih i električnih uređaja. Neprovodno dielektrično oslojenjeoslikavajućeg doboša poseduje vrlo visoku mehaničku tvrdoču, tako da se

čišćenje rakel sistemom kontaktom prema površini doboša može izvršitidelotvorno i jednostavno (kako je to primenjeno i realizovano kod



85

fotoprovodnog oslojenja sa OPC materijalom; ali ne baš tako kod tvrđihoslojenja kao što su a-Si, vidi takođe 40).

Slika 41 Komponente kod izvedbe jedne štamparske jedinice za Jonografiju(Delphax)

MAGNETOGRAFIJA

Princip Magnetografije

Slika 42 Komponente jednog štamparskog agregata na bazi NIP tehnologijeMagnetografija (Nipson)

Na slici 42 pretstavljen je štamparski agregat jednog štamparskog sistema nabazi Magnetografije

Kao nosač slike služi magnetisani doboš, koji se sastoji od nemagnetnog jezgra, oslojenog mekomagnetnim FeNi slojem (ca. 50 m), na njega dolazidodatni tvrdomagnetni Co-Ni-P sloj (ca. 25 m) i najzad jedan zaštitni sloj(debljine ca. 1 m), kojim se održava visoka postojanost površine.



86

Oslikavanje se vrši preko magnetne ispisne glave.

Oblikovanje magnetnog uzorka na površini nosača slike počiva napreusmeravanju magnetnih dipolova unutar materijala. Kroz spoljnje

magnetno polje do preorijentacije magnetnih usmerenja unutar radnogpodruč ja, čime će biti izvršeno magnetisanje oslikavajućeg sloja, koje vodiproces dalje do magnetnog polja na površini oslikavanja. Iz Hystereznog tokaizmeđu postavljenih jačina magnetnog polja i datog magnetisanja, uprkosspoljnjoj jačini polja »nula« ostatak magnetisanosti, podleže jednojremanentnoj magnetizaciji. Ovo znači, da je posle nanošenja magnetnoguzorka na površinu doboša, latentna slika memorisana i da principijelno možebiti korišćena za otiskivanje sadržaja slike više puta, bez neophodnogponovnog ispisivanja. (Ovaj efekat, do sada nije iskorišćen, verovatno zbogkoncepcijsko sistemske postavke i destabilizujućih efekata unutar materijala iokoline, koji mogu dovesti do smanjenja kvaliteta u štampi.)

INK JET

Computer to Print sa Ink Jet postupcima

Pored elektrofotografije je Ink Jet najčešće primenjena Non Impact tehnologijau strukturi digitalnih štamparskih sistema. Pregled Ink Jet tehnologija Na slici 43 su Ink Jet postupci.Najznačajnije varijante postupka su Continuous Ink Jet i Drop on Demand Ink Jet.

Slika 43 Ink Jet tehnologije: pregled postupaka

Ink Jet postupak je jedna Computer to Print tehnologija, kod koje se boja

prska iz mlaznica, tako da principijelno nema potrebe za nosačem slike; vrši seoslikavanje kod Ink Jet postupka direktno na materijal za štampu. Podacidigitalno opisanog radnog naloga za štampu biće prenešeni direktno u



87

upravljački sistem jedinice oslikavanja. Jedinica oslikavanja je u ovom slučajusam sistem Ink Jet, koji več prema tehnologiji prenosi boju preko mlaznicadirektno ili indirektno na materijal za štampu. Funkcionalne jedinice sistemaoslikavanja, nosač slike i ure đaj za obojenje konstrukcijski spojeni i prenose

boju direktno na papir. (Postoje takođe i Ink Jet sistemi, kod kojih seštampanje vrši preko međunosača.)

U Ink Jet postupku mogu dakle za štampu značajne informacije najkračimputem, sa minimumom funkcionalnih elemenata (kod bočno proširenihmlaznica Arrays čak i bez pokretnih delova), biti prenešene na papir; ovo jetakođe i pokretačka snaga stalnog razvoja i novih tendencija u razvoju Ink Jetsistema i postupaka.

Na slici 44 data je jednostavna skica principa postupaka.

a

Slika 44 Nač in funkcionisanja Ink Jet tehnologije

a Continuous Ink Jet; b Drop on Demand Ink Jet/Thermal Ink Jet;c Drop on Demand Ink Jet/Piezo Ink Jet; d Elektrostati č ki Ink Jet



88

Varijante postupka

Dok kod Continuous Ink Jet postupka iz jednog kontinuirano proizvedenogprotoka malih kapi boje dospeva samo jedan mali deo, slikovno zavisnih, na

papir za otiskivanje, su kod Drop on Demand Ink Jet postupka pricipijelnoproizvedene kapi boje, kada su one potrebne za štampanu informaciju.

Continuous Ink Jet se može podeliti u varijante postupka Binary-Deflecting iMulti-Deflecting. U prethodnim poglavljima bile su opisane varijante binarnedefleksije (Binary-Deflecting), kod kojih kapi imaju jedno od dva stanjanaboja: bez naboja kod prenošenja na papir i sa nabojem kod skretanja uelektrično polje (vidi sliku 44a). Kod Multi-Deflecting postupka su proizvedenekapi sa razlićitim nabojem, tako da su kod prolaska kroz električno poljerazličito usmerene i prenešene na različite pozicije materijala za štampu.

Drop on Demand Ink Jet postupak dopušta različite izvedbe pojedinačnih kapi

boje prema vrsti i načinu postupka. Kod Thermal Ink Jet to se događazagrevanjem tečne boje do isparavanja, gde će pritiskom mehura pare biti izmlaznice izbaćena količina boje – zbog toga takođe i naziv »Bubble Jet« (slika44b).

Kod Piezo Ink Jet sistema vrši se izvedba kapljica promenom volumena unutarkomora za boju usled Piezo-električnih efekata. Kapi boje če i ovde bitiizbaćene kroz sistem mlaznica (slika 44c).

Kao treća varijanta za Drop on Demand Ink Jet postupak je principijelnopretstavljen na slikama 43 i 44d takozvani elektrostatički Ink Jet. Ovde

postoje vrlo različite izvedbe postupaka; ali je svima zajedničko, da se izmeđuInk Jet sistema i štampajuće površine nalazi jedno električno polje apromenom slikovne zavisnosti može se u Ink Jet sistemu mlaznica ili podesitiujednačenost sila ili odnosi površinskog napona između boje i izlazne mlaznicei tako promeniti, da se silama električnog polja odvajaju kapi boje. Prekoelektričnog polja se u izvesnoj meri može pripremiti preuzimanje boje izmlaznica, upravljački impuls (naprimer električni signal ili dovod toplote)prouzrokuje tada odvajanje kapi.

TERMOGRAFIJA

Pregled postupaka termografije

Može se NIP tehnologija Termografija podeliti na Termotransfer iTermosublimaciju.

Kod oba postupka je boja nanešena na jedan noseći materijal (tabak ili traku).Zagrevanjem sledi prenos na materijal za štampu (ili uslovljeno sistemom nameđunosač za kona čni prenos na materijal za štampu).

Na diagramu 45 je termografija podeljena na direktnu termografiju i transfernutermografiju. Transferna termografija će biti dalje podeljena na termotransfer itermosublimaciju.



89

Slika 45 Pregled termografskih postupaka

Kod direktne termografije je materijal za štampu snabdeven specijalnimoslojenjem, koje dejstvom toplote menja svoju boju. Ovakve vrste specijalnihpapira nalaze svoju primenu kod Fax uređaja i za etiketiranje ili kodiranje (BarCode i dr.). Odgovarajući uređaji sa termičkim ispisnim sistemima (termoštampači) koriste se i kao etiketni ili kaširni štampači. Direktna termografija

ovde neće biti obrađena, več će biti opisani postupci, nezavisni od supstrata akod kojih će boja biti dovođena sistemski.

Nasuprot direktnoj termografiji je kod transfer termografije boja akumuliranana jednom nosećem materijalu i biće na materijal za štampu prenešenadejstvom toplote.

Kod termotransfera će biti, uprošćeno rečeno, sa nosećeg materijala razgrađendeo obojenog sloja i prenešen na materijal za štampu (to ima za posledicuprenos veće količine boje). Boja na nosećem materijalu može biti vosak ilispecijalni polymer (Resin).

Termotransfer je zbog toga označen takođe i kao »Thermal Mass Transfer«.Kod termosublimacije suprotno tome sledi prenos boje sa nosećeg materijalana materijal za štampu difuzionim efektima. Zagrevanje ima za posledicu



90

topljenje boje, pa kroz to sledi difuzioni proces obojenog sredstva na papiru.Ovo zahteva specijalno oslojenje materijala za štampu kod preuzimanjadifundiranih obojenih materija. Termosublimacija je zbog toga nazvanafizikalno-hemijski precizno kao »Dye Diffusion Thermal Transfer«, skraćeno

D2T2.

Slika 46 Struktuiranje slojeva nosač a boje a Termotransfer; b Termosublimacija sa oslojenjem papira difuznim slojem

(prihvatni sloj za boju)

Na slici 46 pretstavljena je struktura slojeva nosača boje. Postaje jasno, da jeposebno kod termosublimacije (D2T2) potrebno usklađivanje između oslojenjamaterijala za štampu i sloja boje na nosećem materijalu.

Dok kod termotransfera kod prenosa u svakom slučaju nosač boje stoji u vezisa materijalom za štampu, može kod termosublimacije postojati maloodstojanje između prihvatnog sloja materijala za štampu i sloja boje, naprimerdržaćima odstojanja, koji se nalaze ili na prihvatnom sloju materijala zaštampu ili u nosaču boje (naprimer kuglaste čestice koje obrazuju specijalnu

strukturu površine).



91

Slika 47 Princip prenošenja boje na materijal za štampu kod termotransfera(Multipass sistem)

Na slici 47 je pojednostavljeno pretstavljen osnovni princip jedne štamparske jedinice na bazi termografije. Za višebojnu štampu su na jedan nosač bojenaprimer, nanešene procesne boje crna, žuta, magenta i cyan. Termografskaglava za oslikavanje je u kontaktu sa nosačem boje. Kroz slikovno zavisnoupravljanje grejnim elementima u termografskoj glavi (na raspolaganju susistemi razgradivosti do 600 dpi) sledi prenos boje sa nosača na papir. Nosač

boje je, kako je napred objašnjeno, u direktnom kontaktu sa papirom odnosnomaterijalom za štampu.

Shodno slici 47 sledi višebojno otiskivanje, pri čemu će termografskimpostupkom biti prenešeni izvadci boja, jedan za drugim, na materijal zaštampu.

Na slikama 48 i 49 pojednostavljeno su pretstavljeni principi termotransfera itermosublimacije.

Shodno slici 48 sledi kod termotransfera zagrevanjem nosača boje topljenjeboje na nosećoj foliji. Pod lakim pritiskom će tečna boja biti prenešena na

materijal za štampu. U jednostavnom binarnom procesu postignuta je optičkagustina u štampi kroz konfekcioniranje nosača boje sa definisanom debljinomsloja, koncentracijom sredstva obojavanja i tona boje.

Ovo je izvorna verzija termotransfera, jednog postupka, kod koga će biti, kako je pretstavljeno na slici 48, u jednom binarnom procesu boja prenešena namaterijal za štampu, što znači upravljanjem grejnim elementima ispisne glave,prenošenje celog sloja boje po Pixelu na papir; kod isključenih grejnihelemenata nema prenosa boje.



92

Slika 48 Termotransfer a Princip prenošenja boje kod termotransfera;

b Termotransfer kod štampanja sa boč no proširenom jedinicom oslikavanja;c Primer poređ aja kod izvedbe prenosnog sistema

Kroz mogućnosti mikromehanike i mikroelektronike kod mehaničkog razvojatermografskih glava i kontrolisanom elektronikom, moguće je finim doziranimzagrevanjam oslikanih mesta, preneti različite količine boje. Pri tome ostajeodržana koncentracija prenosa boje, uslovljena sastavom sloja boje, veličinatačke može svakako varirati, što znači da manje ili veće količine boje mogu biti



93

prenešene definisanim topljenjem. Ove varijante termotransfera označene sutakođe i kao VDT (Variable Dot Thermal Transfer) (vidi sistematiku na slici 45).

Slika 49 Termosublimacija (ili D2T2: Dye Diffusion Thermal Transfer).

a Princip nastajanja slikovne tač ke (Primedba: termo sistem može stajati udirektnom kontaktu sa trakom nosač a boje, naprimer sa termo ispisnomglavom ili bez dodira kod primene termi č kih laserskih izvora);

b Princip kod višebojne štampe sa bojama cyan, magenta i žuta (Tektronix)

Na slici 49 pretstavljen je princip termosublimacije. Kod termosublimacijedolazi do lokalnog isparavanja boje zagrevanjem i sublimacioni proces će bitiiskljućen.

Fizikalno definisano je sublimacija prelaz iz čvrste faze direktno u gasovitu fazubez međustepene tečne, ovo kod takozvane termosublimacije nije bezuslovnoslučaj, bolji odnosno primereniji opis za tekući proces je dat preko difuzionihefekata (Dye Diffusion Thermal Transfer, D2T2). Već prema toplotnoj energiji,koja je dovedena do slikovne tačke, biće prenešena na supstrat razlićitakoličina boje (obojeno sredstvo/Dyes u sloju boje). Materijal za štampu



94

zahteva, kako je i objašnjeno na slici 46, specijalno oslojenje, u koje će bojaprodreti difuzijom. Po slikovnoj tački mogu se posle toga, več premadifundiranoj količini boje, predstaviti više sivih vrednosti, upravljanihtemperaturom i/ili trajanjem toplotnog signala. Nasuprot prethodno

objašnjenom termotransferu sa varijabilnom veličinom tačaka ostaje ovdepromer slikovne tačke približno iste veličine ali se menja gustina boje.

ELEKTROGRAFIJA

Non Impact štamparski postupci na bazi elektrografije koriste nasuprotelektrofotografiji u principu jedno električno polje, da bi se slikovna informacijaprenela na materijal za štampu [50 i 51].

Ako je sada papir shodno slici 50a oslojen sa dielektričnim materikalom, možetako latentna slika naboja biti ispisana direktno na papir. Moguće je izvesti 3-stepeni štamparski proces: oslikavanje, obojavanje i fiksiranje. Shodno

prikazanoj predstavi (slika 50) sa vazdušnim procepom između papira i ispisneelektrode neophodne su velike sile u električnom polju.

Slika 50 Izvedba latentne slike kod elektrografije. a Ispisna elektroda (Stylo)

bez kontakta sa materijalom za štampu, b Ispisna elektroda u kontaktu samaterijalom za štampu, c Ispisna elektroda preko provodno sposobne teč nostiu kontaktu sa dielektri č nim slojem materijala za štampu



95

Slika 51 Oslikavanje i obojavanje kod elektrografije

Kod elektrofotografije biće posredstvom fotona proizvedena slika eletričnognaboja na nosaču slike (naprimer fotoprovodni doboš). Preko električnog poljaizmeđu jedinice razvijanja sa tonerom i oslikavajuće površine biće tonertransportovan na nosač elektro-naboja, a zatim sledi prenos tonera na

materijal za štampu.

Slika 52 Elektrografija u strukturi Non Impact štamparskih otisaka



96

Kod jonografije će uzorak elektro-naboja biti proizveden na dielektričnojpovršini preko jonskog izvora, a oslikavanje, obojavanje tonerom, vrši se kao ikod elektrofotografije. U oba postupka će slika elektro-naboja za otisak namaterijal za štampu biti proizvedena bez specijalnog oslojenja odnosno

dielektričnih osobina na jednom među nosaću, zatim obojena elektrostatičkimsilama, kod dodatnog prenosa boje na materijal za štampu, dakle indirektnim,elektrostatičkim procesom posredstvom jedne slike elektro-naboja. Ako ćeslika elektro-naboja biti proizvedena u električnom polju direktno između boje imaterijala za štampu a prenos boje sledi bez međunosača, biće ovaj procesoznaćen kao direktni elektrostatički štamparski proces.

Pojam elektrografija nije jasno definisan. Ako se elektrografija objasni kaopostupak, kod koga će slika kao uzorak elektro-naboja biti proizvedena prekoelektričnog polja i prenosa elektro-naboja (a ne preko fotona), mora bitiprikljućena i jonografija. Tamo će preko jonskog izvora biti proizvedene česticeelektričnog naboja a slika elektro-naboja će biti prenešena na dielektričnooslojeni papir za konačno obojavanje tečnim tonerom.

FOTOGRAFIJA

Otisak slike je proizveden na specijalno oslojenom materijalu. Na dielektričnisloj materijala za štampu biće dovedena latentna slika elektro naboja iz koje ćebiti proizvedena vidljiva slika otiska u jednom dodatno izvedenom procesuobojavanja i fiksiranja. Višebojni otisak nastaje višestrukim oslikavanjem iobojavanjem.

»X« - GRAFIJA

1) TonerJet Printing tehnologija (firma Array Printers);

2) Direct Imaging Printing tehnologija (firma Oce);

3) Elcography (firma Elcorsy Technology).

TONER JET PRINTING TEHNOLOGIJA

Godine 1993 izveštavalo se o jednom postupku, kod kojega se praškasti tonershodno slici 53 preko Array otvora, okružen prstenastim elektrodama, prenosio

direktno sa dovodnog sistema na papir. Pri tome je toner preko magnetnogvaljka elektroda Array (prstenaste elektrode) dovođen sa malom debljinomsloja, razgrađen električnom silom polja iz zatvorenog filma tonera i prenešenna papir.

Preko napona upravljačkih elektroda biće otvori ili uključeni za prolaz tonera ilizatvoreni.

Slika tonera će biti kao i kod drugih NIP postupaka na bazi tonera u daljemfiksirnom procesu zagrevanjem (najčešće pod pritiskom) na papiru rastopljenai fiksirana.

Ime TonerJet dato je sa osloncem na Ink Jet, gde se toner iz mlaznicadejstvom sila električnog polja prenosi na materijal za štampu. Kao i kod InkJet tehnologija mogu se sa Toner Jet postupkom principijelno izgraditi relativno



97

Slika 53 Toner Jet tehnologija: transport tonera u elektri č nom polju

posredstvom upravljanih prstenastih elektroda.a Princip kod transporta tonera; b Struktura štamparskog agregata;

c Prstenaste elektrode Array, (Array Printers)



98

jednostavni štamparski agregati, kod kojih se bez međunosača slika direktnoprenosi na papir.

Slika 54 Princip izvedbe jednog višebojnog štamparskog sistema posredstvomToner Jet tehnologije (Array Printers) a Princip kod transporta tonera; b

truktura štamparskog agregata; c Prstenaste elektrode Array, (Array Printers)

Elkografija (Elcography)

1996 godine bila je pretstavljena jedna tehnologija, koja se zasnivala naelektrokoagulaciji (zgrušavanju vrlo malih čestica boje u jednoj tečnosti).

Ovaj postupak je koristio specijalne boje, koje su se sastojale iz jedne vodenenoseće tečnosti, u koju su bili umešani kao koloidni rastvor kratkolančanipolimeri sa fino raspodeljenim pigmentima i drugim dodacima.

Slika 55 Štamparska jedinica na bazi NIP tehnologije elkografija

Preko električnog polja je izveden hemijski proces, kod kojega su iskorišćeni

metalioni (naprimer gvožđe), obrazovani iz površine oslikavajućeg cilindra; Uzavisnosti od vremenskog trajanja električnog impulsa koagulirali su fino



99

raspodeljeni sastavni delovi boje u veće delove, koji su se taložili naoslikavajućem doboš

Direct Digital Printing tehnologija

1996 godine prezentirala je firma Océ jedan digitalni višebojni štamparskisistem na bazi nove tehnologije oslikavanja.

Slika 56 Digitalni višebojni štamparski sistem na bazi NIP tehnologije

Direct Imaging Printing

Slika 57 Struktura oslikavajućeg cilindra i princip prenosa tonera posredstvommagnetskih i električnih polja



100

Literatura: 1. Helmut Kipphan (Hrsg.): Handbuch der Printmedien, Technologien und

Produktionsverfahren, Springer, 2000.2. Novaković, D.: Grafički procesi, deo II, skripta, FTN, Grafičkoinženjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2003

3. Novaković, D.: Prilog rukovanju grafičkim materijalom, Doktorskadisertacija, FTN, Novi Sad, 2001.

4. Bingold, K.: Tehnologija ravne štampe, I, II, III, IV, Zavod za izdavanjeudžbenika, Beograd, 1989.

5. Mesaroš, F.: Grafička enciklopedija, Tehnička knjiga, Zagreb, 1970.6. Heidelberg, prospektni materijal proizvoda, Drupa, Dieseldorf, 2000.7. Bolanča, S: SUVREMENI OFSETNI TISAK, Školska knjiga, Zagreb, 1991 .8. Drupa - 2000 Prospektni materijal9. Kauten, M. Šandor, M., Zeljković V,. Đurđić, Lj.: Tehnike štampe-

sistematizacija materijala sa predavanja, seminarski rad, FTN, Grafičkoinženjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2003.

10. Dedijer, S., Šegrt, M.: Tehnike štampe-sistematizacija materijalasa predavanja, seminarski rad, FTN, Grafičko inženjerstvo i dizajn, NoviSad, 2002.

TEHNIKE ŠTAMPE – ISPITNA PITANJA

1. Tehnike štampe sa čvrstom štamparskom formom i njihove osnovnekarakteristike

2. Tehnike ofsetne štampe i uticajni parametri na otisak (štamparske ploče,boje i vlaženje)

3. Uticaj uređaja štamparske jedinice ofset štampe na otisak (uređaji zaobojavanje, vlaženje)

4. Kvalitet ofset štampe - uticajni parametri

5. Ujednačenost optičkih gustina punih i rasterskih površina (ofset štampa)

6. Prenošenje rasterskih tonskih vrednosti i efekti u ofset štampi

(šabloniranje, motling, traping)7. Apsolutne vrednosti optičkih gustina, mesta boja i uticaji na otisak

8. Uticaj na otisak parametara transporta tabaka kroz mašinu u ofset štampi

9. Uticaj podloge za štampu na otisak u ofset štampi

10. Uticaj vrsta štamparskih agregata na otisak u ofset štampi (3-cilindričnisistem, 5-cilindrični sistem, prenosni sistemi, cilindar za ploču, klizniprsten, merni prsten, cilindar za gumu)

11. Jednostrana i dvostrana ofset tabačna štampa (varijante x/x) i načiniokretanja tabaka

12. Postupci i uticaj izlagajućih aparata na ofset otisk (vrste izlaganja,zaprašivanje)



101

13. Postupci sušenja otiska u ofset štampi (IR, UV, topli vazduh)

14. Oplemenjivanje ofset otiska (postupci, lakiranje, specijalni efekti) In linedalja obrada ofsetnog tabaka

16. Oplemenjivanje ofset otisaka17. Specijalni efekti oplemenjivanja ofset otisaka

18. Tehnike in line završne obrade ofset otisaka

19. Rasterska reprodukcija u ofsetu

20. Prikaz tehnološkog procesa pomoću gustoća obojenja

21. Goldberg-Jonesov dijagram

22. Ofsetna navlaka (uticaj na otisak, vrste, ispitivanja)

23. Rasterska tačkica (oblici, uticaji, glavne osobine)

24. Geometrijska deformacija rasterske tačkice25. Čemu u otisku treba posvetiti pažnju (ispravnosti i neispravnosti rasterske

tačkice)

26. Deformacije rasterske tačkice (izduženja, dubliranje, mrljanje)

27. Metode kontrole kvaliteta u otisku

28. Upravljanje kvalitetom u ofset reprodukciji (tok kontrole)

29. Kontrolne merne trake (signalni stripovi)

30. Pomicanje i dubliranje na signalnom stripu u obliku trake (tačkasti i linijski

raster)31. Dodatni signalni elementi

32. Identifikacija i odstranjivanje loših (makulaturnih) otisaka u ofset štampi

33. Tehnika rotacionog ofset štampanja i vrste otisaka

34. Potrebe sušenja otisaka kod ofset štampe različitih proizvoda

35. Uloga hlađenja ofset otisaka na rotacijama uz pomoć valjaka za hla đenje

36. Uticaj snabdevanja bojom i sredstvom za vlaženje na otisak

37. Uticaj kretanja trake (podloge za štampu) na ofset otisak

38. Uticaj koncepta gradnje štamparskih agregata na ofset otisak

39. Tehnike vlaženja i uticaj vlaženja na otisak

40. Tehnike novinske štampe

41. Identifikacija kvaliteta otiska na savremenim ofset mašinama

42. Tehnike merenja nanosa boja na ofset otisku

43. Merenje registra boje i podešavanje (lupe, čitač registarskih oznaka,optičke komponente)

44. Tehnike regulacije (podešavanja) kvaliteta otiska i merenja u sistemu zaštampu, In line merenje boja, In line merni sistemi registra boje

45. Automatizacija tehnike ofset štampe



102

46. Mogućnosti razvoja tehnike ofset štampe

47. Boje u ofset štampi i njihov uticaj na otisak

48. Tehnike duboke štampe - osnovne karakteristike

49. Tehnike duboke štampe - Konvencionalni - dubinski promenljiveštamparske forme

50. Tehnike duboke štampe - Autotipski - površinski promenljive štamparskeforme

51. Tehnike duboke štampe - Poluautotipski - dubinski i površinski promenljiveštamparske forme

52. Uticaj uređaja štamparske jedinice duboke štampe na otisak

53. Uticaj podloge za štampu na otisak u dubokoj štampi

54. Uticaj vrsta štamparskih cilindara i njihove izrade na otisak duboke štampe55. Postupci prenosa i nanošenja boje na podlogu u tehnici duboke štampe

56. Uticaj uređaja za obojenje na otisak duboke štampe

57. Postupci sušenja otiska u ofset štampi

58. Osnovne karakteristike otiska duboke štampe (prepoznatljivost, kvalitet..)

59. Uticaj koncepta gradnje štamparskih agregata na otisak duboke štampe

60. Jednostrana i dvostrana duboka štampa i načini okretanja i vođenjapodloge

61. Probni otisci duboke štampe (specifičnosti postupka i uređaja)62. Mogućnosti i prognoze razvoja duboke štampe

63. Boje u dubokoj štampi i njihov uticaj na otisak

64. Otisak u tampon štampi

65. Štamparske forme i podloge za tampon štampu

66. Tehnike tampon štampe - otvoreni sistemi

67. Tehnike tampon štampe - zatvoreni sistemi

68. Tehnike industrijske tampon štampe

69. Uticaj tampona, boje i podloge na kvalitet otiska70. Tehnike visoke štampe - osnovne karakteristike

71. Razvoj tehnika visoke štampe (tipografska štampa)

72. Leterset tehnika štampe

73. Karakteristike tehnika otisaka visoke štampe

74. Uticaj uređaja štamparske jedinice visoke štampe na otisak

75. Uticaj podloge za štampu na otisak u visokoj štampi

76. Uticaj uređaja za obojenje na otisak visoke štampe

77. Fleksografska štampa - osnovne karakteristike

78. Uticaj i vrste štamparskih formi fleksografske štampe



79. Sleeve tehnike dobijanja otiska

80. Uticaj koncepta gradnje flekso mašina na otisak

81. Boje visoke štampe i njihov uticaj na otisak

82. Propusna štampa - osnovne karakteristike83. Sito štampa

84. Uticaj vrste štamparskih formi na otisak sito štampe

85. Podloge sito štampe i uticaj na kvalitet otiska

86. Tehnike otiskivanja u sito štampi

87. Izrada velikih formata tehnikom sito štampe

88. Specijalne tehnike izrade otiska

89. Tehnike štampe vrednosnih papira

90. Tehnike štampe novčanica

91. Štampanje etiketa, dokumenata i formulara

92. Klasifikacija boja u ofset štampi, osobine, područ ja primene i načini sušenja

93. Klasifikacija lakova za oplemenjivanje otiska

94. Višebojne tehnike štampe i primena

95. Tehnike štampe bez štamparske forme

96. Principi i osnovne komponente tehnika štampe bez štamparske forme

97. Computet to press (Direct Imaging i Computer to print) tehnike dobijanjaotiska

98. Boje za tehnike štampe bez štamparske forme (Boje za inkjet, Termotransfer)

99. Elektrofotografija - tehnika dobijanja otiska

100. Jonografija - tehnika dobijanja otiska

101. INK Jet - tehnika dobijanja otiska

102. Termografija - tehnika dobijanja otiska

skipta tehnike stampe

Documents