SADRAJ

SITO (ISTORIJA) 3 SITO TAMPA (DANAS) 4 SITO TAMPARSKE BOJE ZA TKANINU 5 DIGITALNA TAMPA (ISTORIJA) 6 DIGITALIZACIJA I TAMPARSKI POSTUPCI 7 KVALITET DIGITALNE TAMPE 8 TIRAI U DIGITALNOJ TAMPI 9 INK - JET 9 BOJE (INK JET) 13 BOJA ZA SITO I DIGITALNU TAMPU 14 PROCES SUENJA 15 DIREKTNA TRANSFER TAMPA 16 VERSATRONIC ALPHA - LINE 17 MIMAKI TX400-1800D 19 KONTROLA KVALITETA OTISKA 23 Denzitometar 23 Kolorimetar 24 Spektrofotometar 25 Akvatest 26 LITERATURA 27

3SITO (ISTORIJA)

Jo od davnina ljudi su imali potrebu za ukraavanjem svoje odee a tampanje na tkanini je predstavljao jedan od prvih naina ukraavanja. U prolosti bojenje tekstila prvenstveno je bio postupak ukraavanja drevnih predmeta ornamentikom koja je protekla od starih verovanja i sujeverja. Koristile su se boje koje smo mogli nalaziti u prirodi (koristili su korenje, lie, biljke...). Religijska ili magijska simbolika prikazana nam je u tetovaama koje je predstavljalo primitivan nain prekrivanja tela jedinstvenom ornamentikom i raznolikim elementima. Poznavanje tampe, stare kulture su jo u 4 milenijumu p.n.e. primenjivali. Herodot je u 5 p.n.e. naveo da su stanovnici Kavkaza bojama biljnog porekla tampali ljudske figure. Pretpostavlja se da je poreklo tampanja proteklo iz Indije i odatle se irilo preko Persijskog zaliva i Arabije do Sredozemlja. Najstariji oblici javljaju se u staroj Kini, Tibetu, Japanu i Egiptu. Najstariji ouvan primerak tkanine pronaen je u Gornjem Egiptu, u grobnici deaka i potie iz 4 veka p.n.e. To je tunika plave boje zvezdastog oblika u sredini bele boje. Sadri i dijagonalne pruge koji grade rombove. Rad sa ablonima u cilju ponavljanja ornamenata prethodilo je nastanku sito tampe. U Evropi, poetkom nove ere javlja se pored upotrebe drvenih, abloni izraeni od kostiju i pregamenata. Japanci i Kinezi su veoma rano usavrili izradu krojenih ablona od hartije za tampanje. Tada se i prvi put javlja fiksiranje boje odreenim metalnim solima. Delove su privrivali vlasima a kasnije ablone od hartije premazivali uljem. Polaganje ablona vreno je obostrano pomou mree od vlasi razapete u dvostruki okvir. Ovo je zapravo pretea sito-tampe kod koje su vlasi kose zamenjene razliitim vrstama svilenih mrea. tampanje tkanina se u veem obimu poinje poveavati u srednjem veku u Evropi. Motivi su na tkanine raeni po ugledu na skupocene materijale sa Istoka koristei lepljive materijale i razliite vrste prahova koje su nanosili u obliku odabranog crtea. Teksturu somota dobijali su nanoenjem vunenog praha preko lepljive materije. Vremenom dolazi do tampanja reljefnim blokovima od drveta ili glinene opeke. Prema proverenim izvorima prve tekstilne tamparije su poele sa radom 1676. godine u Engleskoj i 1678. godine u Holandiji (tada poinju da se koriste gravirane ploe od kojih se neki i danas usavravaju). Takoe sa radom su poele i 1689. godine u vajcarskoj i 1720 godine u Nemakoj. Najbitnije otkrie u oblasti tampanog tekstila jeste konstrukcija maine za tampanje tekstila u est boja.

SITO TAMPA (DANAS)

Sito tampa nam prua mogunost utiska stvaranja reljefa kao i trodimenzionalnosti. Otkrie sito tampe ne treba da povezujemo sa istaknutim linostima kao to su Gutenberg (visoka tampa) ili Senefelder (litografija). Danas moemo reci da sito tampa u grafikoj industriji zauzima veoma posebno mesto (prema nekim podacima oko 3%). Maine za sito tampu mogu biti:

* zaklopne;* rotacione;* i ravno tampajue.

4U sutini sito tampa je tehnika sa kojom dobijamo otisak tako to boju potiskujemo kroz delimino propustljivu mreu koja je izraena od svile zategnuta na drveni ili danas popularniji aluminijumski ram. Priprema forme za sito tampu podrazumeva detaljnu procedure i obuhvata sledee operacije:

* Nanoenje fotoosetljivog sloja na sito u ravnomernom sloju;* Kopiranje dijapozitiva na fotoosetljivi sloj na formi;* Razvijanje slike;* I na kraju pregledanje slike i vrenje korekcija na njoj ukoliko je potrebno.

Nakon osvetljavanja i ispiranja emulzije, sito je potrebno osuiti kako bi lik bio otporan na dejstvo koje vri rakel no sa kojim potiskujemo boju kroz sito. tampajue elemente dobijamo tako to netampajue elemente osvetlimo tako da ostanu na situ, a sa tampajuih elemenata se emulzija ispira kako bi mogli da propuste boju. tampanje se vri tako to se na jednoj strani forme nalije boja, i du lika se nanese sito. Nakon toga se specijalnim markerima postavi materjal za tampu (npr. majice) postavi na tano odreeno mesto. Posle toga, sputamo sito na materijal za tampu i sa rakel noem pod odreenim pritiskom prelazimo preko sita, istiskujemo vazduh izmeu sita i materijala, i potiskujemo boju na materijal za tampu. Nakon ovog postupka ram sa sitom se podie dok se podloga za tampu odlae na sua kako bi se uvrstila na podlogu. Takoe je bitno da sa pravilnim poloajem rakel noa i odreenim ravnomernim pritiskom koji ispoljavamo du linije noa reguliemo ravnopravnost otiska po celoj povrini podloge.

Slika 1: Princip sito tampe

Osobine: Jedna od glavnih karakteristika sito tampe je da se znaajno razlikuje od drugih tehnika tampe. Jedna od bitnih stavki posebno kod manuelne tehnike sito tampe jeste jednostavna izrada tamparske forme, jednostavan proces pripreme i rada, i niske cene neophodne opreme i materijala.

5Prednosti sito tampe:

* tampa na podlogama razliitih oblika i veliki broj materijala;* tampa na podloge razliitih debljina;* veliki izbor boja;* tampa na podloge razlicitih formata;* tampa bilo kog tiraa.

Sloj boje dobijen na otisku postupkom sito tampe moe da bude i do 15 puta deblji od sloja boje ravne tampe. To doprinosi veoj postojanosti otiska na svetlost i u nekim sluajevima donosi posebne efekte (npr. reljefni izgled nekih delova ili celih povrina). Pored svega ovoga, za razliku od jednobojne ili etvorobojne tampe (koje su karakteristine za druge vrste tampe), tehnikom sito tampe se mogu tampati sa vie boja na jednom otisku. Njegov broj moe varirati od jednog do vie desetina hiljada uz mogunost tampanja na bilo kom formatu. Takoe jedna od bitnih odlika tehnike sito tampe jeste mogunost da se sa svetlijim bojama ili nijansama moe tampati preko tamnijih. Ove prednosti nam dolaze iz injenice da su boje za sito tampu guste i zahvaljujui tome prekrivaju jedna drugu. Navedeni podaci su ujedno i glavne karakteristike zato je sito tehnika meu popularnijim tehnikama tampe. Npr. ako uzmemo sito tehniku kao runu tehniku i oduzmemo joj mogunost korienja fotopresa i tada je uporedimo sa mogunostima drugih tehnika imaemo i dalje dve prednosti koje druge tehnike ne mogu postii:

* rad sa velikim nanosom potpuno pokrivne boje (ak i u visokom dodirljivom reljefu) uz visoki intenzitet zraenja boje.

* mogunost otiskivanja znaka, lika ili slike na razliite vrste materijala (drvo, kamen, staklo) najrazliitijih svojstava povrine i oblika.

Forme za tampu imaju posebne osobine:

* prenos debljeg sloja boje i korienje grubljeg sastava boje * zbog elastinosti sito mreice mogue je do izvesnog stepena prilagoavanje

povrina predmeta na kom se tampa, forma je uglavnom jednostavna za izradu;* za vee formate u odnosu na druge znatno je jeftinija;* ne zahteva skupe investicije kao druge vrste tampe.

SITO TAMPARSKE BOJE ZA TKANINU

Sito tamparske boje za tampanje na tkanini nisu istovetne sa rastvorljivim tekstilnim bojama. Ove poslednje su vodeni rastvori sredstava za bojenje koje hemijskim putem vezujemo za tkaninu dok su sve ostale sito tamparske boje smea pigmenta u obliku praka i vezivnog sredstva i ostaju privrenje za povrinu materijala na koji se tampaju. Za tampanje na tekstilu najvie se upotrebljavaju emulzione i u vodi nerastvorive benzinske boje. Emulzione sito tamparske boje se razreuju vodom a suvi otisci prepeglavaju. U vodu nerastvorive sito tamparske boje za tkaninu se ne peglaju. Za potpuno suenje i ovravanje na tkanini potrebno je priblino tri nedelje.

6Mogu se tampati sa svim vrstama ablona od lepkova i fotoablona a isto tako i sa ablonima iz folije rastvorljive u vodi. Lazurnost sito tamparskih boja za tkanine postie se dodavanjem specijalnog firnajza (pomou njega tampamo na tkanine i sa bronzama). Na jedan zapreminski deo bronze dodaje se 2 do 4 zapreminska dela firnajza. Obine sito tamparske boje za tkanine su meke, elastine i vrlo intezivne. Na svetlosti su prilino postojane, a na pranje ili spoljne uticaje mnogo su osetljivije od boja za tkanine koje upotrebljavaju tekstilne industrije. Specijalna vrsta sito boja za tkanine, koja ima veliku otpornost prema vremenskim promenama, relativno je tvrda. Jo vie gubi od savitljivosti, kada se tampa, to se esto deava, u debelim slojevima.

DIGITALNA TAMPA (ISTORIJA)

Digitalna tampa je relativno nov nain tampe i javlja se krajem 20. veka sa pojavom savremenih raunara. Predstavlja nain tampanja gde eljeni dizajn tampamo preko raunara bez ablona i posebnog dodatnog truda. Omoguuje nam tampanje malih i velikih formata brzim i lakim radom, sa dosta preciznosti. Samim tampanjem na ovaj nain postiemo da odtampan dizajn dobro podnosi sunevu svetlost, i bude otporan na pranje i toplotu. Danas najee tampamo na tekstilu i uglavnom koristimo pamune materijale (48%), pamuk/poliester (19%), poliester (15%) i viskozu (13%).

DIGITALIZACIJA I TAMPARSKI POSTUPCI

tamparski postupci se razlikuju po nainu kako se na tamparskoj formi oslikavaju tampajui i netampajui elementi. Od ovog zavisi nain obojavanja i primenljivost tamparske boje i sa time:

* nain gradnje jedinice za boju;* prenoenje boje na materijal za tampu;* i suenje boje.

Pod pojmom digitalna tampa za razliku od tamparskog postupka, podrazumeva tamparsku sliku koja do ulaska u tamparsku mainu ostane u digitalnoj formi i tek u maini ponovo bude sastavljena u analognu tamparsku sliku. Prenos boje se kod ovog postupka sa tamparskom formom vri u najmanje dva procesa.

Ta dva postupka ine:

* prenoenje na tamparsku formu obojavanje* i prenoenje na materijala za tampu.

Kada ove procese boje vrimo povrinski, to je onda analogan nain. Ako se prenoenje boje vri rasterizovano takasto, najee kroz take rasporeene u redove, ovaj nain nazivamo

7digitalim. U ofset tampi, prenos boje na materijal za tampu se radi analogno i ako je tamparska forma u maini izraena digitalno, tamparska slika se kasnije dalje prenosi analogno. Ako se materijal odtampava elementima za nanoenje (bez tamparske forme odnosno sa virtuelnom - imaginarnom tamparskom formom), onda se i ovaj proces odvija digitalno. Od strane nekih strunjaka ona se oznaava i kao prava digitalna tampa. Dananje trite tampanih stvari, pored prinude ka nisko kalkulisanim cenama, obeleeno sledeim zahtevima i razvojima koji se prvo moraju ispuniti:

1. Kraim rokovima isporuke i time boljom aktulenosti proizvoda;2. Manji tirai, delom u formi predtiraa, dela tiraa ili probnih tiraa sve do

pojedinanog otiska. Pod ovim treba podrazumevati i tampu po narudbi (Print-on-Demand), to znai da se i knjige i broure tampaju tek onda (u najmanjim tiraima) kad su potroai (itaoci) predali zahteve za porudbinu. Manji, brzo aktuelizovani i ponovljenji svakodnevni tirai spreavaju i da tampane stvari brzo reavaju i da moraju da se unite. Ova prednost nazivamo i tampanje po potrebi;

3. tampa u boji i za manje vredne i brzo raspoloive, malotirane reklamne, ambalane i poslovne stvari;

4. Za jedan poseban deo tamparskih proizvoda se oekuje personalizacija. Pod tim se podrazumeva da se primalac (npr. reklamnog naslova ili sadraja) osea lino prozvan. Sa proirenim formama mogu ii ak na specijalna lina stanja stvari. Tako moe neki npr. snabdeva strujom da se obrati mnogim domainstvima reklamom, koja polazi od dotadanje potronje struje pojedinca;

5. Pod specifikacijom tamparskih proizvoda predviamo razliite tekstove ili slike unutar jednog tamparskog proizvoda, koji su podeeni na grupe italaca npr. prema njihovim podrujima stanovanja ili potroakim navikama.

6. Sadraj tamparskih proizvoda treba koliko god je mogue u takvoj raunarsko-tehnikoj formi da bude obraen i skladiten, i da ta forma omoguava i izdavanje kao elektronskog medija (CD, DVD, Internet). Digitalni podaci omoguavaju nam mnogostrukost primene koja se naziva Crossmedia (korienje jedne datoteke za razliite medije izdavanje, pri emu formati podataka i metode opisa podataka treba da dozvole, i po mogunosti kasnije podeavanje na specifinosti izdavanja pojedinih medija).

U standardu DIN16500 je utvreno da tamparski postupak u osnovi rad i sa alatom memorisane tamparske slike. To moe da bude tamparska forma, na kojoj je slika tako zapamena, da je omogueno obojavanje njenih tampajuih mesta i prenoenja boje na materijal za tampu. To moe da bude i raunarsko tehnika memorija tamparske slike sa elementima oslikavanja, koja omoguava oslikavanje materijala za tampu bez materijalne tamparske forme. Za ovu varijantu koristimo i pojam virtuelna imaginarna tamparska forma (virtuelno =zamiljeno).

8 Postupci za prenoenje (tene ili u obliku praha) tamparske boje bez mehanike sile (pritisak) ili ne samo mehanikom silom su:

* elektrofotografska tampa; * magnetografska tampa; * tampa mlazom boje ;* termotampa.

Digitalne tamparske sisteme najee koristimo za tampu sledeih proizvoda:

* Reklamne tamparske forme: leci, prospekti, prezentacije, direktna reklama (Direct Mailing), plakati, katalozi, uzorci ;

* poslovne tampane stvari: za poslovne izvetaje, prirunike, * cenovnike, ponude i jelovnike ;* izdavaki proizvodi: broure, katalozi i u malim predtiraima ili naknadnim

tiraima ;* za meuproizvode: probni otisak proof, izmeu ostalog ugovorni proof (pravno

obavezan za tampu tiraa).

KVALITET DIGITALNE TAMPE

tampani proizvodi, izraeni u digitalnoj tampi, mogu danas da ispune bitne zahteve u pogledu kvaliteta. Kako raste poveanje kvaliteta javlja se u porast trokova, naroito ukoliko se zahteva kvalitet slian kvalitetu ofset tampe. to se tie poreenja linijatura rastera moe se istai da u konvencionalnoj ofset tampi mogu bez teeg napora da se tampaju irine rastera do 80 lin/cm, a sa poveanim naporom do 120 lin/cm i FM raster. Dok sa druge strane, kod tamparskih postupaka koji digitalno rade irine rastera su do 60 lin/cm. irina rastera do 80 lin/cm uvek zahteva due vreme oslikavanja i ogranieni su na malo maina elektrofotografske tampe. Predstavljaju delom granicu rezolucije digitalno ofsetnih tamparskih formi tj. zahtevaju znatno dua vremena izrade u Ink Jet - u. Kroz tampu sa varijacijama gustine elemenata slike, ovo ogranienje moe da se kompenzuje. Jo jedna od bitnih osobina digitalne tampe je nemogunost reprodukcije finih pisama (slova), specijalno sa tankim linijama. Tada se moraju birati grublja pisma (npr. 8 taaka bold bez serifa zavrne crte). Isto tako, reprodukcija svetlog crtea je veina elektrofotografskih otisaka loija nego u ofset tampi. Dok dobri ofset otisci mogu raster tonske vrednosti od 2% odnosno 3% raster tonske vrednosti da reprodukuju, a reprodukcija ostalih tonskih vrednosti kod veine elektrofotografskih otisaka poinje tek nekoliko procenata raster tonske vrednosti vie. Ovim se javljaju nedostaci pri reprodukciji detalja u visokim svetlim slikama odnosno nastaje porast tonske vrednosti u slici izmeu nula-tonske vrednosti (nema raster taaka) i susednih graninih viih tonskih vrednosti. Kod otisaka dobijenih elektrofotografijom glatke povrine se iskazuju u neravnomernosti, kada specijalni tonovi boja moraju da se proizvedu tampanjem jednim preko drugih. Jedan od moguih problema koji moe da nastane kod otisaka dobijenih tehnikom elektrofotografije, moe da se manifestuje pri mehanikim obradama (savijanje,

9utiskivanje) i termikim optereenjima (iznad 60 C) jer je sloj boje osetljiviji nego slojevi boje drugih postupaka. Upravo zbog toga pri dizajnu na takvim mestima ostavljamo beline.

TIRAI U DIGITALNOJ TAMPI

Za tirae u digitalnoj tampi kritina veliina tiraa je visina tiraa, kod koje dve tamparske varijante prouzrokuju jednake trokove. Kod druge vee visine tiraa manji su trokovi po komadu. Posle saznanja ove veliine mogu da se koriste varijante sa povoljnijim trokovima, moglo bi se rei da tirai do 300 komada pripadaju podruju birotampe, od 300 do 3000 tehnoloki slobodnom prostoru i preko 3000 podruju tampe. Tirai digitalne tampe su prilagoeni podruju najvie do 300 otisaka. U podruju od 300 do 3000 otisaka, tamparija moe ima izbor izmeu konvencionalnih i digitalnih tehnika, mada se preteno sa poveanjem tiraa, tamparije pre odluuju za konvencionalne tehnike tampe. Svakako visina tiraa s nije sama odgovorna za odluku o korienju tehnike tampe.

Bitnu dodatnu ulogu mogu da imaju i sledei navedeni faktori:

* Mogunost personalizacije; * Mogunost tampe i kontinualne tampe; * Zahtevani kvalitet (npr. veliina rezolucije); * Udeo povrine punog tona, jer trokovi tonera u elektrofotografiji iznose preko

40% ukupnih trokova i rastu kod velikih povrina ( u ofset tampi udeo tamparske boje u ukupnim trokovima je oko 15%)

* Vreme isporuke ;* Brza dalja obrada (vreme suenja tamparske boje) ;* Vrsta papira (kod elektrofotografije i Ink Jet tampe zahtevi za papir su vei nego u

ofset tampi, pa moraju da se slede preporuke proizvoaa maine).

INK - JET

Najee primenjena Non Impact tehnologija pored elektrofotografije je Ink Jet. Ovaj postupak pripada Computer to Print tehnologiji, kod koje se boja prska iz mlaznica, tako da u sutini nema potrebe za nosaem slike. Oslikavanje kod Ink Jet postupka vrimo direktno na materijal za tampu, tako da bi se ovaj postupak svrstavamo u pravu digitalnu tampu, pre svega jer povratno stvaranje u analognu tamparsku sliku vrimo tek na podlozi za tampu. Ovo u sutini znai da se podaci digitalno opisanog radnog naloga za tampu direktno prenose u upravljaki sistem jedinice oslikavanja. Jedinica oslikavanja u ovom sluaju je sam Ink Jet sistem, koji prema tehnologiji prenosi boju preko mlaznica direktno ili indirektno na materijal za tampu. Kod svih Ink Jet postupaka kapljice za dobru reprodukciju detalja moraju da budu vrlo male i potrebna je velika koliina za tamparsku sliku. Takoe, one smeju da se prskaju samo na mestima slike, tj. sa njima mora da se posebno upravljati.

10

Tabela 1: Podela Ink Jet postupaka Najznaajnije varijante postupka su:

* Continuous Ink Jet * Drop on Demand Ink Jet

Kod Continuous Ink Jet tamparska boja se pumpa u mlaznicu, iz koje se pomou vrlo brzo oscilujueg tela istiskuje napolje u obliku kapljica. Ovo oscilujue telo je preteno jedan piezo elektrini ugraeni element, koji osciluje po prijemu signala elektrine struje i u tom ritmu se primenju signali. Broj oscilacija u sekundi moe da bude vie hiljada. Razliiti kristali (npr. kristali kvarca) proizvode pri mehanikoj deformaciji elektrine naboje i obrnuto se pomeraju usled takvih naboja i u njihovom ritmu. Visoka voltaa se primenjuje na piezo kristale radi dobijanja direktnog mlaza i prenosa dizajna. Ova pojava se naziva piezoelektrini efekat. Ovim nainom moemo postii i velike rezolucije.

Tehnika Continuous Ink Jet tampe moe se nai u dve varijante:

* Binary Reflecting Continuous Ink Jet * Multi Deflecting Continuous Ink Jet.

Kod Binary Reflecting kapi mogu imati jedno od dva stanja naboja (bez naboja kod prenoenja na papir i sa nabojem kod skretanja u elektrino polje). Tenost pod pritiskom se istiskuje iz mlaznica. Visoko frekventni podraaj preko Piezo vibratora ima za posledicu da se na osnovu mehaniko strujnih efekata mlaz povezuje i da se iz njega izdvajaju pojedinane kapi.

11

Slika 2. Nain funkcionisanja Continuous Ink Jet tehnologije (Binary Deflecting)

Kod Multi Detecting Continuous Ink Jet nastale kapi su sa razliitim nabojima tako da su pri prolasku kroz elektrino polje razliito usmerene i preneene na razliite pozicije materijala za tampu. Kapi u elektrodi mogu biti punjene razliitim nainima na bojima i na osnovu toga izmeu odvodnih ploa, shodno jaini punjenja, koje vie ili manje mogu biti skrenute sa svoje putanje. Zbog toga se javlja upotreba kod oslikavanja uih redova (na primer irine 10mm) sistema mlaznica. Primerenim nainom moe biti izvedeno skretanjem mlaza u cca. 16 reprodukcionih pozicija. Duina na ovaj nain ispisane linije zavisi od odstojanja izmeu Ink Jet glave i povrine papira.

Slika 3. Nain funkcionisanja Continuous Ink Jet tehnologije (Multi Deflecting)

Drop on Demand Ink Jet tehnologija je specifina tehnologija jer proizvodi kap samo kada je neophodna. Ovaj postupak doputa razliite izvedbe pojedinanih kapi boje prema vrsti i nain postupka. Kod Thermal Ink Jet to se javlja zagrevanjem tene boje do isparavanja, gde e pritiskom mehura pare biti iz mlaznice izbaena koliina boje (zbog toga se koristi i naziv BubbleJet). (slika 4a).

12

Kod Piezo Ink Jet sistema vri se promenom volumena unutar komora za boju usled piezoelektrinih efekata gde kapi boje e i ovde biti izbaene kroz sistem mlaznica. (slika 4b)

Slika 4: Nain funkcionisanja Ink Jet tehnologije a) Drop on Demand Ink Jet/Thermal Ink Jet, b) Drop on Demand Ink Jet/Piezo Ink Jet

Kao trea varijanta za Drop on Demand Ink Jet postupak je takozvani elektrostatiki Ink Jet. Ovde postoje razliiti naini izrade postupaka, ali to je svima zajedniko, da se izmeu Ink Jet sistema i povrine za tampu nalazi jedno elektrino polje. Promenom slikovne zavisnosti moe se u Ink Jet sistemu mlaznica ili podesiti ujednaenost sila ili odnosi povrinskog napona izmeu boje i izlazne mlaznice. Takvom primenom da kada koristimo sile elektrinog polja odvajaju se kapi boje. Preko samog elektrinog polja se u izvesnoj meri moe pripremiti preuzimanje boje iz mlaznica. U tom sluaju, upravljaki impuls (na primer elektrini signal ili dovod toplote) prouzrokuje odvajanje kapi.

Slika 4c. Elektrostatiki Ink Jet

13

BOJE (INK JET)

Boje koje koristimo u InkJet tampi mogu biti tene ili hot melt boje.

Tabela 2. Podela boja korienih u Ink Jet tampi

Tene boje se delimo na standardne boje, koje mogu biti na bazi vode ili na bazi rastvaraa i UV boje. U zavisnosti od korienih boja, razlikujemo i debljina sloja boje kod jednobojne tampe. Posebnu panju treba obratiti na to da primena tenih boja doputa nanos vrlo tankih debljina slojeva (mali volumeni kapi), a to je osnova za visoki kvalitet otiska pre svega slika u boji. Najvieg kvaliteta otisci u boji mogu se proizvesti korienjem specijalno oslojenih papira, koji slue da spreavaju razlivanje boje i pored toga obezbeuju dobru upojnost i rezultate suenja. Ove boje imaju viskozitet od 1 do 3 mPas, dok je u ofset tampi viskozitet boja vei od vie 100-tina mPas (Paskal sekunda (Pas) je merna jedinica za dinamiki viskozitet neke tenosti i izraava koji pritisak u kom vremenu treba utroiti da bi se slojevi neke tenosti meusobno pomerili). U ovom sluaju govori se o pritisku od hiljaditih Paskalsekundi = m Pas. UV i Hot melt su boje vee gustine, pa se pomou njih moe dobiti vea debljina sloja boje. Prvenstveno imaju malu viskoznost i debljinu sloja boje, ali Ink Jet boje su pokazale vrlo dobru vrstou prema svetlu, vodi i ogrebotinama, tako da u spoljnoj reklami mogu i vie godina da budu otporne na svetlost. Ink Jet otisci na nekim materijalima ne budu odmah suvi i za brzu dalju obradu im je potrebna dalja energija za suenje. Ovo je jako bitno i odnosi se naroito na deblje UV slojeve boja. Velika prednost Ink Jet tampe je izbor velike palete materijala za tampu. Ona se moe protezati od papira (kartona), debelog papira preko folija od vetakog materijala do tekstila. Tako da postoji veliki izbor velikog broj reklamnih sredstava sve do transparentnih tabli za svetlee reklame (backlit). Veoma je bitno da tamparska boja ima materijal za otampavanje i da oni budu meusobno dobro usaglaeni, mogunost da retka boja uvek u istoj meri prodre u materijal za tampu odnosno da se to manje proiri. Dalje poveanje kvaliteta je mogue tada, ako tada dolazi do primene Ink Jet sistema, kod kojih se moe proizvesti vie sivih vrednosti po jednoj slikovnoj taki.

14

BOJA ZA SITO I DIGITALNU TAMPU (VERSATRONIC ALPHA LINE I MIMAKI TX400-1800D)

Tekstilna boja Texilon 58.000

Tekstilna boja koju moemo nai u ponudi za sito tampu je Texilon, boja na bazi solventa i karakterie je velika pokrivnost i sjaj matiranog satena. Ova tekstilna boja odgovara tamnim, grubim, apsorbujuim tekstilima kao to su najlon i drugi koji se koriste za proizvodnju torbi i odevnih predmeta.

Argon Manoukian Texiplast 5000 Plastisol

Argon Manoukian Texiplast 5000 Plastisol je boja za tekstilnu tampu, namenjena za direktnu tampu i transfer.

Glavne karakteristike:

* brzo meusuenje;* namenjena za direktnu tampu i transfer, pokrivna, sjajna i mekana;* polimerizuje na niskoj temperaturi.

Priprema:

Boja je odmah spremna za upotrebu. Viskozitet se moe smanjiti bez uticaja na pokrivnost dodavanjem do 2% Texiplast Aditiva 544. Da bi se dobila sjajna i elastina tampa dodaje se do 5% Texiplast Aditiva 33. Dodavanjem 5-20% aditiva za bubrenje dobija se reljefni efekat pri direktnoj tampi.

Boje: Izbor 18 razliitih boja, bela, ekstra bela sa poveanom pokrivnou i bela Fast za brzo suenje sa infra crvenom lampom. Boje se mogu meusobno meati u bilo kom odnosu. uta i crvena se mogu dobiti bez olova i tekih metala u svom sastavu pod imenom Giallo medio i Rosso medio. Preporuuju ne meanje vie od tri osnovne boje, ne raunajui belu.

tampa: matrice mogu biti izraene od svile maksimalne gustine 90 niti/cm (praksa je pokazala da se odlini rezultati dobijaju sa reim sitima /34 linije/, a kolori od 60-90 linija).

Pranje: matrice i alat se peru sa preparatom Screen Clean ST.

Suenje: sve boje izuzev Bianco Extra sue se na temperaturi 140-150 C u roku 2-4 minuta.

15

Tekstilna boja Texilac mono /AF/

Texilac mono /AF/ je jednokomponentna boja na vodenoj bazi i moemo je koristiti sa katalizatorom da postignemo bolju otpornost na pranje ili pri tampi na zahtevnijim tkaninama. Pogodna je za svetlu i tamnu podlogu i sui se na sobnoj temperaturi. Otisak je mekan na dodir i boje imaju mali sadraj formaldehida.

Upozorenje

* Texilac Mono /AF/ ne sme se meati sa Texilac AF;* Preporuuju se prvo izvravanja preliminarnih testova u cilju postizanja najboljih

rezultata;* Mora se voditi rauna o stvaranju kore (treba dobro izmeati boju pre upotrebe);* Ovaj proizvod ne trai posebno oznaavanje prema standardima EEZ.

Specijalni efekti

* Specijalni efekti mogu se dobiti dodavanjem sedefastog, metalik, fluorescentnog ili fosforocentnog pigmenta sredstvu Texilac Mono /AF/ Transparent.

* Texilac Mono /AF/ Base per colorati moe se meati sa max 5-7% Texilac Colorati ili Ecotex P.

Pakovanje

Boje su spakovane u kutijama od 1kg i 5kg, osim bele boje 1kg, 5kg, 25kg i 50kg; crne boje 1kg, 5kg i 25kg; transparentne baze 1kg, 5kg, 20kg i 50kg.

PROCES SUENJA

Proirenje i prodiranje boje u materijal za tampu je zavisno od povrinskih karakteristika papira. Predstavljanje se moe odnositi na standardne boje bazirane na vodi ili razreivaima, kod kojih pigmenti ili obojene materije i vezivna sredstva, posle isparavanja i upijanja nosee tenosti, ostavljaju kod nanosa boje vrlo malu debljinu sloja (manju od jednog mikrona).

16

DIREKTNA TRANSFER TAMPA

Ovaj metod tampanja ima direktan pristup prilikom prenoenja odabranog motiva ili teksta. Boja se moe odmah preneti na tkaninu pomou posebnih tampaa (i-Dot DTG 4100, I Dot 2100... ). Pomou termo prenosa dobijamo rezultat koji je opipljiv i moe biti mat ili sjajni. Sam proces je skuplji ali za krae vreme postiemo veliki kvalitet prilikom izrade. Lako postiemo neverovatne efekte na tkanini, perfektan otisak i postojanost boja. Ako se boje pravilno odravaju one mogu biti trajne, ne skidaju se, ne pucaju i ne ljute se jer se direktno impregniraju sa materijalom. Boje koje koristimo su ekoloke i na vodenoj bazi. Ovin nainom tampanja dizajner ima neogranienu slobodu u kreiranju sa brzom izradom probnog uzorka bez veih trokova pripremanja. Kod ove tampe postoji mogunost tampanja po elji i stvaranje unikatnih motiva bez bitne promene u ceni.

VERSATRONIC ALPHA - LINE

Slika 5: Maina Versatronic Alpha - line za sito tampu

17

Opis:

Automatski karuseli Versatronic su maine za sito tampu i flokiranje u vie boja, pre svega na gotovom tekstilu(majicama), a zatim i na svim ostalim ravnim materijalima, za bilo koji sistem boja. Automatski karusel, kao to sama re kae, ima automatizovan proces sito tampe.

Karakteristike:

Karusel 16/18 - Versatronic Speedline Alpha

Podeavanje sita :* Podeavanje sita za off-contact: centralno i individualno za svaku glavu;* Mikro pasovanje sita: u jednom potezu lako i brzo nametanje sa kontrolom nulte

pozicije;* Speedline 2;* Touch screen monitor kontrola;* Sa standardnim operacijama, dostupan irom sveta, jednostavan za rukovanje sa

dijagnostikim programom;* Pet programa za tampu + visoka gustina + hladno zaustavljanje + tampa uzoraka-

pokretanje i zavrsni programi + tastatura na svakoj glavi;* tampa/paseri: +/- 0,025 mm veoma jaka konstrukcija za viegodisnju tampu bez

problema granicnik Sistem rakela;* Jak zaotreni rakel sa etiri cilindra i to sa dva za oba smera za apsolutni paralelni

pritisak do 900N(180 funti) za visok pritisak ili bliski kontakt;* Precizno podeavanje visine sa skalom;* Kontrola pritiska vazduha za precizno podeavanje i oitavanje pritiska rakela;* Opcija: podesivost ugla rakela do 5 u smeru prolaza za jasnou ivice slike;* Rakel cilindar ima elektrino linearno pomeranje;* Duina prolaza rakela se utvruje pri upotrebi, bez prekidaa za limit;* Brzina prolaza rakela je beskrajno podesiva za svaku rakel ostricu;* Granicnik;* Palete; * Sigurnosni sistem sadri senzor za zaustavljanje paleta, zatitna traka oko maine;* Upravljanje paletama se ostvaruje preko kontrolisana uestalosti AC servo upravljanja.

Aplikacije

* majice u vie boja;* duksevi;* trenerke;* tkanine.

18

Karusel 16/18 - Versatronic Speedline Alpha i Karusel 18/20 - Versatronic Classic 5000

Veliina sita:Maksimalna veliina: 620 x 1000 mm

Minimalna veliina: 520 x 600 mmProfil: 30x30mm / 40x40mm

Proizvodna brzina:

10-12 polja, maksimalna brzina je 980 ciklusa po asu.

16 polja, maksimalna brzina je 720 ciklusa na sat

Dimenzije maine:10 polja 4.635mm12 polja 4.930mm16 polja 6.163mm

Potrebna energija:

Kompresovani vazduh 8 bara:5 boja 10m3 / 6 boja 11m3

8 boja 13m3 / 10 boja 15m312 boja 17m3

Sa 600 ciklusa na sat, sa jednim prolazom rakela 380/420 v PEN 3 KW 10 Bar , 50/60

Hz+ po polju za tampu: 0,35 kW.

Tabela 3: Specifikacija maine Versatronic Alpha - Line

19

MIMAKI TX400-1800D

Tekstilni tampa Mimaki TX400-1800D je tampa za direktnu tampu na tekstilu, visoke produkcije. Uz mogunost korienja 3 razliite vrste boja, ovaj tampa moe tampati na svili, pamuku, poliesteru i ostalim tkaninama. Ova maina za tampu na tekstilu je posebno primenjiva za tampu reklama sa lakim materijalima kao i za modne dezene i presvlake nametaja. TX400-1800D serija nam omoguuje rad na zahtev i eliminie stvaranje suvinih zaliha. Poto je to maina za tampanje bez ekrana, nema zauzetosti prostora sa njime. Dozvoljava nam rad sa manjim tiraima. Digitalno tampanje nam omoguuje manju upotrebu mastila i time povoljno utie na zatitu ivotne sredine. Pobeuje izazove modernog doba i cena upravljanja povezana direktno sa brzinom tampanja. Sva ova poboljanja pozitivno utiu na praktinu upotrebu digitalnog tampanja na tekstilu i omoguuje laku i jeftiniju dostupnost materijala raenim na ovaj nain tampanja sa svojim jedinstvenim dizajnom (majice, torbe, marame, tekstil za nametaj) u to kraem roku. Nema ogranienja u broju boja, glatki prelazi u nijansama su mogui i visok je kvalitet tampe (nema vika upotrebe vode).

* Direktni tekstivni tampa velike brzine do 99.2 m/sat;* tampa na svili, pamuku, poliesterima i drugim tkaninama;* Tri vrste boja: dye sublimaciona, reaktivna, acid;* Sistem tampe bez prekida;* Stabilan sistem protoka (transporta) materijala;* Visok intenzitet crne boje pri tampi.

Slika 6: Maina Mimaki TX400-1800D za digitalnu tampu

20

Karakteristike:

Direktna tampa - ovaj tampa omoguuje da tampanje direktno na pripremljenim poliesterskim materijalima sa dye sublimacionim bojama. U cilju postizanja perfektnog kolorita i visoke jasnoe boja potrebno je izvriti toplotnu fiksaciju boja nakon tampe.

Brzina tampe:

U zavisnosti od ostalih uslova ovaj tampa postie maksimalnu brzinu tampe od 99.1m/sat.

[4-boje bidirekciona tampa sa varijabilnom takom]Rezolucija Prolazi Brzina600 x 300 dpi 2 prolaza 99.1 m/sat600 x 600 dpi 4 prolaza 56.4 m/sat600 x 450 dpi 6 prolaza39.6 m/sat[8- / 6-boje bidirekciona tampa sa varijabilnom takom]Rezolucija Prolazi Brzina600 x 600 dpi 4 prolaza56.4 m/sat600 x 450 dpi 6 prolaza39.6 m/sat600 x 600 dpi 8 prolaza30.4 m/sat

Kontinualni dovod boja:

Koristite MIMAKI UISS(*1) sistem za neprekidno snabdevanje bojom. Kada jedan ketridz boje se isprazni, indikator crvena lampica se upali, dok sistem automatski prelazi na sledeci slot sa kertridzom iste boje. Ovim se obezbedjuje dugaka neprekidna tampa.

Boje:

TX400-1800D koristi boje visoke viskoznosti koje su dostupne u tri razliita tipa u zavisnosti koju vrstu tkanine elite tampati. Dye sublimacione, Dye reaktivne i Dye acid. Visok intenzitet crne boje pri tampi. Stabilan protok i unos materijala. Prilikom tampanja sa crnom bojom, sublimacionom bojom mastila postiemo bolju reprodukciju i gustinu boje. Ovu razliku lako moemo primetiti golim okom a posebno je lak za upotrebu za zastave, sportske aplikacije . Dotok boje u maini je neprekidan (Uninterrupted Ink Supply System -UISS). Visoka gustina crne boje za tampanje. Kod tampanja crne boje, Sb210 mastilo nam daje odlinu duboku crnu boju u reprodukciji i gustinu. Kada se javi nestaica boje dodavajui narednu moemo spreiti njenu nestaicu. Koliina koja moe da se koristi je 4L mastila po boji u jednom trenutku. Boje moemo menjati u toku tampanja. Zbog visokog kvaliteta tampe, veliina kapi mastila se moe podesiti prema tipu podloge i odabranom dizajnu koji tampamo radi dobijanja otre i tane

21

reprodukcije.

tampa TX400-1800D je opremljen ureajem za stabilan i konstantan protok materijala koji ine:

* Preka za istezanje;* Ureaj za automatsko namotavanje;* Preka za spoljno zatezanje.

Mimaki TX400-1800D moe da tampa sa tri vrste mastila:* dye sublimaciona; * reaktivna; * acid.

Poto Ink jet kapi izgledaju razliito na raznim vrstama podloga, uvek moramo testirati prvo za odabranu pre daljeg rada.

TKS400 serija koristi visoke viskoznosti boje i one su dostupne u dva tipa tako da odgovaraju vrsti tkanina koju koristimo:

* dye sublimaciona;* i reaktivna.

Mimaki Bulk Ink sistem ( MBIS )Sadri 16 slotova (po 2L za svaku boju) pa u 4 kolor modu je omogueno maksimalno 8L po

boji .

Neprekidno napajanje mastilom ( UISS )

Mimaki UISS e se automatski prebaciti kad god jedan kontejner sa mastilom je prazan na drugi za istu boju. Takoe, operateri mogu razmjenjivati kontejnere mastila ak i kada je ureaj u funkciji. Zato UISS omoguava duge i tirae u nizu.

Materijal:

Polister, meavina pamuk, elastin(i drugi vetaki materijali) i poliester.

tampa TX400-1800B moe tampati na svili, pamuku, poliesteru i drugim tkaninama.

Aplikacija

22

Aplikacije:

tampa TX400-1800D posebno primenjiv za tampu reklama na lakim materijalima: * Zastave;* Baneri;* Odea;* Zavese;* Presvlake za krevet, aravi;* Stolnjaci;* Kravate* Marame* I mnogo toga drugog...

tamparska glava Piezo glavaMax. irina tampe 1850mm

Rezolucija 600x600dpi, 600x900dpi, 900x900dpiVrste boja Dye sublimaciona, Dye reaktivna i Dye acid

Kapacitet rezervoara boje 2l po bojiirina medije (materijala) 210 1860mm

Teina rolne Do 38 kgUnutranji dijametar rolne 1.5 3 ina

RIP Softver Rasterlink Pro 5 TA

Napajanje strujomJedna faza AC200-240V 10%, 50/60 HZ, 1500VA

Dimenzije (w x d x h) 4300 x 1550 x 1600 mmTeina Ispod 550kg

Tabela 3: Specifikacija maine Mimaki TX400-1800D

23

KONTROLA KVALITETA OTISKA

Denzitometar

Slika 7: Denzitometar

Jedan od najrasprostranjenijih instrumenata u grafikoj industriji je denzitometar. Denzitometar u sutini ne meri boju ve optiku gustinu koja je sposobnost materijala ili povrine da propusti ili reflektuje svetlost. Denzitometri se koriste za merenje i kontrolu svakog stepena reprodukcije. Postoje dva tipa denzitometra:

* refleksioni denzitometar* transmisioni denzitometar.

Glavna razlika je ta da refleksioni denzitometar rauna optiku gustinu (absorbovanu svetlost) merei reflektovanu svetlost od povrine, dok transmisioni denzitometar meri svetlost koja zaostane prolazom kroz materijal.

Kako su refleksioni denzitometar i transmisioni denzitometar konstruisani za razliite namene, oni se koriste za veoma razliite zadatke u pripremi i tampi.

Denzitometri se koriste u grafikoj industriji za mnogobrojne zadatke, kao to su:* Merenje svetlog tona, srednjeg tona i senki na koji se reprodukuje u tampi;* Provera tanosti sistema za probni otisak;* Provera kvaliteta kao to je tamparska boja, papir ili film koji se koriste u tamparskoj proizvodnji;* Meri karakteristike fotografskog sloja (proces poznat kao senzitometrija);* Ispituje probne otiske i osvetljene i razvijene filmove koji stiu u pogon da bi se ti materi-jali ocenili i utvrdilo da li su u skladu sa standardima;* Meri raster tonsku vrednost (RTV) i porast rasterske take u filmovima, tamparskim for-mama i tamparskim otiscima;* Kontrolie nanos boje na uzastopno odamapanim tabacima i uniformnost boje na pojedinanim tabacima;

24

Kolorimetar

Slika 8 : Kolorimetar

Kolorimetar je instrument koji meri boju na nain koji je zasnovan na modelu ljudskog vienja. Kolorimetar meri vrednosti boja koji je slian ljudskom oku. Veina kolorimetra prikazuju vrednosti u jednom od glavnih CIE tristimulusnih kolor sistema kao sto su CIE, LAB ili LUV. Druga vana funkcija kolorimetra je proraun i prikazivanje bojne razlike AE izmeu dve boje.

Za razliku od denzitometara korienje kolorimetra je sasvim specificirano i namenjeni su za primenu u grafikoj i fotografskoj industriji:

* Kontrola kvaliteta procedure u odredenim proizvodnjama gde je lake koristiti kolorim-etar za proveru uzoraka u odnosu na standard u odnosu na vizuelno poreenje jedva primetnih varijacija pod specifinim uslovima osvetljenja;* U proizvodnji specifinih boja za repromaterijale kada isporuilac uz repromaterijal dostavlja i specifikaciju u obliku CIE tristimulusnih koordinata;* Kolorimetar se koristi kao ugovorni alat pomou kojeg se definiu ugovornespecifikaci-je, a kasnije za njihovo verifikovanje;* Sam kolorimetar ima sposobnost da sauva izmerene podatke i oni se mogu koristiti u statistikoj kontroli kvaliteta;* Dizajneri pomou ton karti odreuju neku boju. Pomocu kolorimetra mogu da probni otisak i tiranu tampu uporede sa naruenom bojom;* Umetnici, restauratori i istoriari umetnosti mogu pomou nedestrutivnog merenja kolori-metrom dati do podataka koji su im neophodni za reprodukciju, digitalnim katalozima, kolske studije i muzejsku dokumentaciju;* Korporacije mogu specifine boje u logotipu ili korporativnom znaku precizno odrediti pomocu CIE tristimulusnih koordinata;

25

Spektrofotometar

Slika 9: Spektrofotometar

Spektrofotometar je instrument koji meri spektralne vrednosti. Spektrofotometar moe da koristi displej za dobijanje spektralne vrednosti u obliku spektralnih krivi i posle toga spektralne vrednosti mogu biti konvertovane u tristimulusne vrednosti ili optiku gustinu. Mnogi spektrofotometri mogu da raunaju i prikazu kolorimetrijske ili denzitometrijske vrednosti veoma dobro. Spektrofotometri rade sa podelom spektra svetlosti koja ulazi u uredaj u vie traka. Svaka traka je region vidljivog spektra, i irina svake trake, u nanometrima, je irina trake. Mnogi spektrofotometri se mogu koristiti i kao kolorimetar i kao denzitometar, ili i jedno i drugo, ime je opseg primene spektrofotometra veoma irok:

* Spektrofotometar ima takvu osetljivost da moe da detektuje male promene u intezitetu svetla i ako je opremljen sa odgovarajuim filterima;* Veina modernih spektrofotometara je opremljena odgovorom za CIE standard-nog posmatraa, spektralnim krivama za vie standardnih osvetljenja i mikroraunarom za izraunavanje CIE tristimulusnih vrednosti i tada spektrofotometar obavlja sve kolorimetrijske funkcije;* Metamerizam moe biti identifikovan i njegovi uzroci odreeni ispitivanjem spektralnih profila boja. CIE koordinate mogu biti izraunate za boje ispod razliitog osvetljenja na osnovu ega se moe predvideti koji tip osvetljenja moe prouzrokovati primetan metamerizam;* Spektralne krive materijala su kao otisci prstiju. Visoko osetljivi spektrofotometar moe da pomogne identifikaciji neke gline ili keramike. Nauna primena spektrofotometra je velika i uopteno gledajui obuhvata spektrofotometre koji su specijalno konstruisani ili adaptirani za korienje odreene opreme kao to su teleskopi ili mikroskopi, ili za ispitivanje odreenih regiona elektromagnetnog spektra, ukljucujui nevidljivi deo spektra.

26

Akvatest

Slika 10 i 11: Akvatest

Akvatest je praktian aparat za brzo i jednostavno kontrolisanje vlanosti u ablonu.

Da bi se emulzija kvalitetno snimila, neophodno je da pre snimanja sloj emulzije na situ bude potpuno suv. Ako emulzija u toku snimanja nije potpuno suva, dolazi do problema u osvetljavanju, otvaranju i kasnijem pranju (skidanju) emulzije sa sita. Emulzija se teko skida, ili se uopte ne moe skinuti. Kontrola vlanosti emulzije na situ se utvruje pomou FOTECO AQUATEST aparata.

Zakljuak dobijenog reenja

Na osnovu tehnikih mogunosti navedenih tehnika odluili smo se za sito tampu, jer je isplativija za vee tirae sa istim kvalitetom otiska, moe se lake postii eljeni kvalitet i postojanost otiska. Proces proizvodnje je jednostavniji, mogue je koristiti razliite debljine boja i lako je primenljiva na razliitim materijalima.

27

LITERATURA

- Novakovi, D., Kaikovi, N., (2013) Digitalna tampa. Novi Sad, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu- Novakovi, D., Kaikovi, N., (2013) Propusna tampa. Novi Sad, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu- http://banovina.rs/izrada-buotina/item/127-karusel-automatski- http://www.hebbecker.com/en/printing_machines.vt-alpha.html- http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCcQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.skolest.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2012%2F10%2F%25C5%25A0tampanje-tekstilnih-materijala.doc&ei=Zf-bVNK1KYbOyQOUhILYBA&usg=AFQjCNE7hNbpTTY56s8xgkVrLhWH2O7NPQ&sig2=aPSkrGxkGai1sbeAC0QbgQ&bvm=bv.82001339,d.bGQ- http://www.nsgrafoprom.com/index.php?option=com_content&view=article&id=85:argon-manoukian-texiplast-5000-plastisol&catid=41:boje- http://www.stampabeograd.com/- http://www.mimakiusa.com/bid/9/eid/349/- http://eng.mimaki.co.jp/archives/009/DB30241-01_GP-1810-Series_ENG.pdf- http://sitotehnika.rs/boje-za-stampu/boja-za-sito-stampu/item/167- http://sitotehnika.rs/masine/tekstilna-stampa/tekstilni-stampac-mimaki-tx400- http://www.hebbecker.com/en/printing_machines.vt-alpha.flyer.pdf- http://www.grid.uns.ac.rs/predmet2.html?predmet=66- http://www.visokaskolacacak.edu.rs/nastavni-materijali/doc_download/20-softver-ski-alati-specijalisti-graficari.html- http://www.skolest.com/wp-content/uploads/2012/10/%C5%A0tampanje-tekstil-nih-materijala.doc- http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=7e1d842d0f7ee600116ffc6b2d87d83f