DOO R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K

Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

IZVODJA~KI PROJEKATza izme{tanje korita reke Mali Pek na radili{tu Mali Pek-2

Majdanpek, Avgusta 2005. god.

S A D R ` A J

Strana

1.0. Uvodne napomene i uslovi za izvodjenje radova pri izme{tanju deonice korita reke Mali Pek.............. 10

1.1. Stanje radova u vreme po~etka izrade Izvodja~kog projekta ................................ 111.2. Karakteristike korita reke ..........................1.3. Na~in izvodjenja radova .............................1.4. Uslovi za po~etak izvodjenja radova i pripremni radovi ..................................1.4.1. Plato po nivou eta`e 350 ............................2.0. Izvodjenje redova na izradi nove deonice korita reke Mali Pek ................................2.1. Organizovanje i izvodjenje radova ...................2.2. Vodjenje poslova u smislu usmeravanja radova ........2.3. Mera~ki radovi oko izrade korita reke ...............2.4. Lociranje minskih bu{otina ..........................2.5. Bu{a~ki radovi ......................................2.6. Prora~un bu{a~kih radova ............................2.7. Snimanje bu{otina ...................................2.8. Uzorkovanje i analiza ...............................2.9. Miniranje ...........................................2.9.1. Prora~un specii~ne potro{nje eksploziva .............2.10. Kopanje korita reke .................................2.10.1. Prora~un kapaciteta buldozera .......................2.11. Utovar izguranog materijala .........................2.12. Transport materijala ................................2.13. Odvodnjavanje korita u vreme izrade .................3.0. Dinamika izvodjenja radova ..........................3.1. Potrebno vreme za izvodjenje radova na jednom segmentu po glavnim tehnolo{kim operacijama .........3.2. Potrebno vreme za izvodjenje radova za izme{tanje celog korita po glavnim tehnolo{kim operacijama .....4.0 Mere za{tite pri izradi nove deonice korita reke Mali Pek na radili{tu Mali Pek - 2 .............4.1. Tehni~ka za{tita ....................................4.2. Li~na za{tita .......................................4.3. Protiv-po`arna za{tita ..............................4.4. Posebne mere za{tite ................................5.0. Ekolo{ka za{tita ....................................5.1. Op{te o ekolo{koj za{titi ...........................5.2. Posebne mere u okviru ekolo{ke za{tite ..............6.0. Ekonomski deo .......................................6.1. Tro{kovi izrade deonice korita reke Mali Pek ........6.1.1. Tro{kovi iskopa korita ..............................6.1.2. Tro{kovi prerade rude ...............................6.2. Prihod od dobijene rude, odnoisno metala dobijenog pri iskopu korita .........................6.2.1. Koli~ine metala u koncentratu .......................6.2.2. Prihod od metala ....................................6.3. Bilans ..............................................

S P I S A K P R I L O G A

1.1.1. Situacioni plan - stanje radova1.1.2. Plan zahvata M.Pek - 2 prema "DRP otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a".1.1.3. Plan potrebnog platoa po eta`i 3501.2.1. Plan trase novog korita reke1.2.2. Podu`ni profil po osi korita1.2.3. Popre~ni profili na osu korita1.2.4. Profil korita reke sa okolnim objektima1.2.5. Plan izvodjenja korita reke1.10.1. Plan rada mehanizacije pri iskopu korita1.10.2. Plan rada mehanizacije pri iskopu korita2.4.1. Plan bu{enja jednog segmenta2.9.1. Plan punjenja minskih bu{otina eksplozivom

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/601.09.2005. god.Majdanpek

Na osnovu ~l. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i ~lan 31. Zakona o izgradnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br.10/84, RTB Bor - grupa DOO Rudnik bakra Majdanpek izdaje slede}u

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB Bor - grupa, DOO Rudnik bakra Majdanpek, Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije izradila IZVODJA~KI PROJEKAT ZA IZME[TANJE KORITA REKE MALI PEK NA RADILI[TU MALI PEK-2

2. Da je isti izradjen u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz 1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o sadr`aju rudarskih projekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 27 od 26. juna 1997. god. ~l.43.)

3. Da je izvr{ena stru~na i ra~unska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehni~ke dokumentacije i u druge svrhe se nemo`e upotrebiti.

01. 09. 2005. god. VD DIREKTOR DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________ Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

SPISAK PROJEKTANATA

Odgovorni projektant: JOVANOVI] DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Re{enje br. III-02/6/2003.

_________________________________________

Saradnici i konsultanti:

Oblast rudarstva: Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud.

Oblast geologije: Djordjevi} Dragi{a , dipl.ing.geol.

Oblast rud.merenja: Izvonar Darko, dipl.ing.rud.

Oblast miniranja: Arizanovi} Petar, dipl.ing.rud. Andjelkovi} Dragi{a, dipl.ing.rud. Bogdanovi} Vladimir, dipl.ing.rud.

Oblast ekonomije: Planska slu`ba RBM-a

Tehni~ka obrada: Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud. Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud.

RTB BOR - grupa

D00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/608.08.2005. god.Majdanpek

Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu IZVODJA~KOG PROJEKATA ZA IZME[TANJE KORITA REKE MALI PEK NA RADILI[TU MALI PEK-2 odredjuje JOVANOVI] DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovla{}enje br. 152-966/79.

VD DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK___________________________________Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

PROJEKTNI ZADATAKza izradu izvodja~kog projekata za izme[tanjekorita reke Mali Pek na radili[tu Mali Pek-2

Za realizaciju zahvata Mali Pek - 2, koji predstavlja drugu fazu u otkopavanju zahvata Andezitski prst, potrebno je prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a", koji predstavlja osnovnu projektnu dokumentaciju za ovaj zahvat, izvr{iti privremeno izme{tanje korita reke Mali Pek, shodno tome za izradu ove deonice korita neophodan je izvodja~ki projekat. Projekatom treba definisati:

1. Plato po nivou et.350 po kome }e biti uradjena deonica korita2. Trasu korita3. Dimenzije korita4. Organizaciju i na~in izvodjenja radova5. Dinamiku izvodjenja radova6. Mere sigurnosti i za{tite7. Ekologiju8. Tro{kove izrade korita

Projekat treba da bude u svemu uradjen prema va`e}im propisima iz oblasti rudarstva i gradjevine.

VD DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ___________________________________ Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

1.0. UVODNE NAPOMENE I USLOVI ZA IZVODJENJE RADOVA PRI IZME[TANJU DEONICE KORITA REKE MALI PEK

Za realizaciju zahvata Mali Pek-2 koji predstavlja drugu fazu u otkopavanju zahvata Andezitski prst neophodno je izvr{iti prvo (privremeno) izme{tanje korita reke Mali Pek. Podlogu za izradu ovog izvodja~kog projekta predstavlja "Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a".

1.1. Stanje radova u vreme po~etka izrade Izvodja~kog projekta:

Na lokaciji (prilog br. 1.1.1.) na kojoj treba da se radi novo korito reke, odnosno na radili{tu Mali Pek - 2, do sada su izvedeni slede}i radovi: Uradjeno je pro{irenja Ju`nog revira ka severu (isto~no od postoje}eg puta za Severni ravir) radi izrade privremenog mosta i deoice puta za Severni rev, uradjena je deonica puta za Severni revir od privremenog mosta do ispod mosta na magistralnom putu. Pomenuti radovi su izvedeni prema "Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a". Prema Gradjevinskom izvodja~kom projektu, koji je uradila gradjevinska slu`ba RBM-a, uradjen je privremeni most. Izvodja~ radova je bilo specijalizovano preduze}e "TEHNOTRANS" iz Beograda.

1.2. Karakteristike korita reke:

"Dopunskim rudarskim projektom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" odredjen je plato potrebne {irine i du`ine za izme{tanje korita reke Mali Pek, prilog br. 1.1.2. Na prilozima br. 1.2.1. i 1.2.2. prikazan je plan trase i podu`ni profil nove deonice korita reke. Najzapadnija, najni`a ta~ka novoizgradjenog korita, (ta~ka "A") je na spoju novoizgradjenog korita sa postoje}im koritom ~ije su koordinate

x=19.687,5 ; y=74.429,5 i z=+349,2m. Deo korita sa isto~ne strane u du`ini od oko 25 m je uradjen u vreme izrade mosta te }e najisto~nija ta~ka (najvi{a ta~ka dna korita), ta~ka "B" biti na oko 10 m zapadnije od novoizgradjenog mosta, sa koordinatama x=19.872,0 ; y=74.679,5 i z=+350,2m. Dno korita na sredini novoizgradjenog mosta je na nivou +350,25 m. Ukupna horizontalna du`ina nove deonice korita je 320 m.

Popre~ni presek novog korita reke, prilozi br. 1.2.4. i 1.2.3, }e biti usvojen kao kod postoje}eg s tim {to }e dimenzije biti neznatno druga~ije {to je uslovljeno gabaritima mehanizacije kojom se izgradjuje, prvenstveno {irina dna korita od 4,5 m je uslovljena {irinom no`a buldozera (4,3 m za buldozer D9N). Pored ovoga, korito se izradjuje u tvrdoj steni koja dozvoljava kosinu boka korita od 52. Iz napred iznetog sledi da }e korito biti trapeznog popre~nog preseka {irine na dnu 4,5 m, {irine na vrhu 8,4 m i visine 2,5 m. Koli~ina stenske mase za izradu cele deonice korita je:

- Kubatura (zapremina) iskopa za celu deonicu korita:Vd = (((4,5+8,4)/2)*2,5)*320 = 5.160 m3

- Koli~ina matrijala (iskopa) za celu deonicu korita u tonama:

Qd = Vd * γ = 5.160 * 2,7 = 13.932 tgde je:

γ - Zapreminska masa materijala u masivu

1.3. Na~in izvodjenja radova:

Razmatraju}i ve}i broj mogu}ih varijanata za izme{tanje korita reke na ovoj deonici do{lo se do zaklju~ka da je kako u pogledu pogodnosti za izvodjenje radova tako i u ekonomskom pogledu najpovoljnije da se radovi izvedu sa {togod je mogu}e ve}im u~e{}em rudni~ke mehanizacije i rukovaoca. Radovi }e biti izvodjeni u sklopu svakodnevnih radnih obaveza tako da za ovaj posao ne}e biti formirana posebna izvodja~ka grupa ve} }e to obavljati radnici, stru~na i ovla{}ena lica u okviru svojih svakodnevnih obaveza prema smenskoj naredbi a radovima }e po svojoj funkciji rukovoditi tehni~ki rukovodioc proizvodnje Povr{inskog kopa.

Najpre bi se utovariva~em ULT-220, nizvodno od ta~ke "A", pro~istilo dno postoje}eg korita i dovelo na ranije izvedeni nivo (korito je dosta zapunjeno materijalom sa kopa i iz grada). Ovi radovi su neophodni zbog odvodnjavanja useka novog korita pri njegovoj izgradnji. Zatim bi se iznajmljenim rovokopa~em, po{to RBM ne poseduje ovakvu ma{inu, ve} uradjeni deo korita ispod mosta, sa zapadne strane privremeno a sa

severne strane kona~no, kratkim spojem, spojio sa postoje}im koritom reke, zatim bi se odgovaraju}im materijalom po uhodanom postupku nasipalo korito reke u pravcu novog mosta ~ime bi reka bila premo{tena na novom

mestu i uspostavljena nova veza (nova deonica puta) sa Severnim revirom. Postoje}im, starim mostom ostaje jo{ da se izveze deo materijala sa eta`e 350 u radovima pri izradi platoa i novog korita posle ~ega gubi funkciju. Kao slede}i korak, po pripremljenom platou za izme{tanje reke po obele`enoj trasi uradio bi se iskop i to u najve~em obimu spregom dveju ma{ina buldozer - bager i to tako {to bi se buldozerom izguravao materijal iz kanala, predhodno odminiran u koliko za to ima potrebe, bagerom utovarao u velika vozila ili pak ako to uslovi zahtevaju utovariva~em u mala vozila. Prema konkretnoj situaciji bi}e upotrebljen i utovariva~ ULT-220.

Radovi bi zapo~elli sa najzapadnijeg dela koji ujedno predstavlja i najni`i deo korita reke. Kona~no doterivanje korita i izrada priklju~aka, najpre na donjem, jugozapadnom, a potom na gornjem, severoisto~nom delu bi se izvr{ilo iznajmljenim rovokopa~em. Po{to se o~ekuje da je najve}i deo deonice korita u rudi vr{i}e se uzorkovanje i analiza (oprobavanje). U koliko se radi o rudi ona }e biti utovarana bagerom u velika vozila ili pak kada je to neophodno utovariva~em u mala i vo`ena na Primarno drobljenje. Ako se radi o jalovini bi}e na isti na~in utovarena i odlo`ena na privremenom odlagali{tu na istoku.

Zbog ~vrstine stene, osim deonice ispod i oko rudni~kog puta za Severni revir izmedju mosta kod Operative i mosta na magistralnom putu gde se nalazi nanos sa Severnog revira, radovi }e se izvodiiti nave}im delom u jedrom orudnjenom dacitu, te se o~ekuje da }e najve}i deo iskpa biti miniran.

1.4. Uslovi za po~etak izvodjenja radova i pripremni radovi:

Glavni uslov za po~etak radova na izradi novog korita je zavr{etak radova na izradi platoa po nivou eta`e 350.

1.4.1. Plato po nivou eta`e 350

Plato po nivou eta`e 350 }e biti uradjen u sklopu izvodjenja radova na radili{tu "Mali Pek - 2". Kako "Dopunskim rudarskim projekatom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" plato po nivou eta`e 350 nije precizno definisan, naro~ito u smislu visina, to }e biti u~injeno ovde. Naime, kako je napred re~eno, nivo platoa, prilog br. 1.1.3,

mora pratiti nivo dna korita i biti iznad njega za dubinu korita odnosno

vi{lji od dna korita za 2,5 m. Kako je usvojena visina dna korita na severoisto~noj strani, ta~ka "B" na nivou +350,2 m, nivo platoa iznad ove ta~ke mora biti na nadmorskoj visini od 352,7 m. Usvojena visina dna korita na jugozapadnoj strani, ta~ka "A" je na nivou +349,2 m {to uslovljava da plato na mestu iznad ta~ke "A" treba da bude na visini od +351,7 m. [to zna~i, plato }e biti sa blagim kontinualnim padom izmedju ta~aka B i A (od severoistoka ka jugozapadu) od 1 m, odnosno 3,1 promila.

2.0. IZVODJENJE RADOVA NA IZRADI NOVE DEONICE KORITA REKE MALI PEK:

2.1. Organizovanje i izvodjenje radova:

Kako je napred re~eno za vodjenje i izvodjenje radova i radove na terenu ne}e biti formirana posebna grupa radnika ve} }e radove izvoditi postoje}i radnici rasporedjeni na svojim radnim mestima i u okviru redovnih zadataka i obaveza a radovima }e po svojoj funkciji rukovoditi i objedinjavati ih tehni~ki rukovodioc proizvodnje Povr{inskog kopa. Tehni~ki rukovodioc }e tokom izvodjenja radova naredbe davati pismeno kroz knjigu smenskih i dnevnih naredbi ili u koliko to uslovi nala`u usmeno (ovo se uglavnom odnosi na sitne korekcije oko izvodjenja radova prilikom obilaska radili{ta).

2.2. Vodjenje poslova u smislu usmeravanja radova:

Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije }e u dogovoru sa izvodja~ima radova odnosno sa rukovodiocem izvodjenja radova, grupom za bu{enje i miniranje, geodetskom slu`bom i ostalim u~esnicima u izvodjenju radova prema "Dopunskim rudarskim projektom otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" i "Izvodja~kom projekatu za izme{tanje korita reke Mali Pek na radili{tu Mali Pek-2 usmeravati i voditi radove u smislu davanja pravaca, granica i nivoa za izvodjenje radova i vr{iti kontrolu izvedenih radova u pogledu kvaliteta i ta~nosti. Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije mora neposredno saradjivati sa rukovodiocem izvodjenja radova na terenu, sa njim planirati na~in i dinamiku izvodjenja radova i analizirati

izvedene radove u pogledu kvaliteta i ta~nosti u odnosu na planiranu trasu a u koliko u toku izvodjenja radova dodje do ve}ih odstupanja dogovaraju korekciju trase.

2.3. Mera~ki radovi oko izrade korita reke:

Mera~ke radove oko izrade korita reke }e obavljati geodetska slu`ba RBM-a. Radovi }e se uglavnom sastojati u nano{enju pravaca, nivoa i granica i snimanja izvedenih radova po nalogu za to kompetentnih ljudi. Kao stalni zadatak }e biti mera~ki poslovi oko miniranja. Radi obavljanja ovog zadatka geodetska slu`ba mora neposredno saradjivati sa grupom za sekundarno bu{enje, minerima i geolo{kom slu`bom. Nijedna serija nemo`e biti minirana bez snimanja a svaka bu{otina u seriji mora biti vrlo precizno snimljena kako bi se u slu~aju otkazivanja punjenja moglo rekonstruisati mesto punjenja i prema propisima izvr{ilo uni{tenje punjenja.

2.4. Lociranje minskih bu{otina:

Rukovodioc bu{enja ili miniranja }e prema datoj skici (planu bu{enja, prilog br. 2.4.1), prema na terenu od strane Rudarske pripreme i geodetske slu`be datoj osi i granicama korita, utvrdjenoj {emi miniranja, dogovorenoj veli~ini serije i iskustvu sa radom u sli~nim stenama izvr{iti lociranje minskih bu{otina i odrediti njihovo usmerenje.

2.5. Bu{a~ki radovi:

Bu{enje minskih bu{otina }e biti vr{eno bu{ilicom za sekundarno bu{enje tipa CRAUWLER pre~nika bu{otine 89 mm. Po izvr{enom lociranju i dobijanju zadatka od neposrednog rukovodioca odnosno ovla{}enog lica rukovaoc bu{ilice vr{i bu{enje minskih bu{otina. Rukovaoc je du`an da se strogo pridr`ava lokacije bu{otina, usmerenja i propisane dubine.

U koliko se u toku izvodjenja radova poka`e da se kopanje buldozerom mo`e vr{iti bez miniranja, bu{enje }e se vr{iti u dogovoru sa geolo{kom slu`bom kako bi se mogao uzeti reprezentativan uzorak i izvr{ila analiza. U ovom slu~aju geolo{ka slu`ba }e dati raspored bu{otina a bu{otine }e poslu`iti samo radi uzorkovanja odnosno ne}e biti minirane.

2.6. Prora~un bu{a~kih radova:

Za jednu seriju bu{otina (jedan segment korita reke) usvojenog oblika i dimenzija, skica (prilog br. 2.4.1.), treba izbu{iti nb=80 bu{otina. Prema usvojenoj {emi bu{enje serija }e se sastojati od 20 redova sa naizmeni~no 5 i 3 bu{otina u redu. Razmak izmedju bu{otina u redovima sa po 5 bu{otina }e biti po 1,8 m a u redovima sa po 3 bu{otine po 3,6 m. Razmak izmedju redova }e biti 1,0 m. Bu{otine u koloni po osi useka (korita) }e biti bu{ene pod uglom od 60 prema horizontali i sa usmerenjem ka jugozapadu u pravcu ose korita. Bu{otine u ostalim kolonama }e takodje biti bu{ene pod uglom od 60 prema horizontali ali sa usmerenjima ka osi (srednjoj koloni) korita. Stvarna (kosa) dubina minskih bu{otina (sa probu{enjem) za bu{otine po osi korita iznosi 2,5 m a za bu{otine u ostalim kolonama (sa usmerenjem ka osi korita) iznosi po 3,4 m.

Prema izvr{enom snimanju ciklusa bu{enja na ovoj lokaciji u toku radova na pro{irenju kopa Ju`ni revir ka severu isto~no od postoje}eg puta za Severni revir (radili{te Mali Pek - 2), gde su stene sli~nih karakteristika mo`e se re}i da je potrebno vreme za bu{enje prve {ipke u proseku 7 minuta po bu{otini, vreme monta`e i demonta`e druge {ipke 6 minuta, vreme bu{enja drugom {ipkom (pribli`no 1/3 {ipke) 3 minuta i vreme manevrisanja, preseljenja i zauzimanje pozicije za bu{enje 4 minuta {to ukupno za zauzimanje pozicije i bu{enje jedne cele bu{otine (1 + 1/3 {ipke), 3,4 m, iznosi:

Tb3,4m= (7+3+6+4) = 20 minuta.

Za zauzimanje pozicije i bu{enje bu{otina po osi korita (od 2,5 m, 1 {ipka), iznosi:

Tb2,5m= (7+4) = 11 minuta.

Potrebno vreme za bu{enje jednog segmenta korita (jedne srije bu{otina) iznosi:

- Potrbno efektivno vreme je:Tp = (nb3,4m * Tb3,4m)+(nb2,5m * Tb2,5m)Tp = (60 * 20)+(20*11) = 1.420 min. odnosno 23,7 sati efektivnog

rada

- Broj efektivnih smena:Nefs = Tp / Tefs = 23,7 / 6,5 = 3,65 smenagde je:Tefs = 6,5 sati ef. rada po smeni

Ako se usvoji takav na~in rada da se bu{enje vr{i tokom I i II smene za bu{enje jednog segmenta korita (jedne serije) je potrebno 2

dana.Za bu{enje u toku druge smene je neophodno obezbediti

osvetljenje.

Kako je usvojeno u {emi bu{a~ko minerskih radova, stvarna (kosa) dubina minskih bu{otina (sa probu{enjem) za bu{otine po osi korita iznosi 2,5 m a za bu{otine u ostalim kolonama (sa usmerenjem ka osi korita) iznosi po 3,4 m. Prema tome ukupna du`ina bu{enja za jedan segment (seriju) od 20 m iznosi:

L = 60*3.4 + 20*2,5 = 254 m'Za ceo iskop potrebno je izbu{iti 16 segmenata (serija) po 20 m

{to iznosi:Lu = 16*254 = 4.064 m'

Prose~ni u~inak bu{otine t/m }e biti:Ut/m = Qd / Lu = 13.932 / 4.064 = 3,428 t/m'

Posadu bu{ilice ~ini jedan VKV bu{a~. Za bu{enje jedne serije bu{otina potrebno je 3,65 smena (usvaja se 4 smene). Kako u celoj deonici ima 16 serija potreban broj VKV nadnica }e biti:

Nu = 4 * 16 = 64 nadnica (smena)

U~inak radne snage na bu{enju }e biti:Urs = Qd / Nu = 13.932 / 64 = 218 t/smeni (nadnici)

2.7. Snimanje bu{otina:

Geodetska slu`ba }e po zavr{etku bu{enja svake serije, pre miniranja, vrlo precizno izvr{iti snimanje svake bu{otine. Nijedna serija odnosno bu{otina u seriji nesme biti otpucana u koliko nije geodetski snimljena. Snimanje sa pove}anom ta~no{~u je neophodno zbog toga {to u slu~aju otkazivanja punjenja u nekoj bu{otini ta bu{otina, ako se vizuelno nemo`e odrediti, mora geodetski biti rekonstruisana. Po izradi skice u dogovorenoj razmeri jedna mora biti dostavljena minerima a druga geolo{koj slu`bi.

2.8. Uzorkovanje i analiza:

Po zavr{enom bu{enju jedne serije i izvr{enom geodetskom

snimanju, Geolo{ka slu`ba }e uraditi skicu bu{otina na terenu, uzeti uzorak od svake bu{otinei i poslati ga na analizu u Hemijsku laboratoriju. Po dobijanju rezultata hemijske analize i geodetskog snimka serija rezulti }e biti obradjeni i evidentirani u geolo{koj slu`bi a na osnovu toga usmeravani radovi na terenu.

2.9. Miniranje:

Miniranje }e izvoditi postoje}a minerska grupa. Miniranje }e se vr{iti prema postoje}im projektima i uputstvima a prema ve} uhodanom postupku za ovakav na~in miniranja.

2.9.1. Prora~un specii~ne potro{nje eksploziva:

I pored toga {to je grupa za miniranje vrlo iskusna u svom poslu i iskustveno mogu vrlo precizno u zavisnosti od vrste stena i konkretnih uslova na terenu da odredi potrebnu koli~ini eksploziva, ovde }e ipak, zbog nedovoljnog iskustva sa izradom useka miniranjem sa bu{otinama malog pre~nika i klasi~nim eksplozivom, biti izvr{en prora~un specii~ne potro{nje eksploziva i odredjena koli~ina eksploziva po bu{otinama za prvu seriju i predlo`en na~in aktiviranja eksplozivnog punjenja. U zavisnosti od toga kako serija bude "odradila" korigova}e se specii~na potro{nja odnosno koli~ine eksploziva po bu{otini i na~in vezivanja i aktiviranja.

Specifi~na potro{nja eksploziva zavisi od fizi~ko - mehani~kih karakteristika stene (raspucalost i struktura), vrste eksploziva, visine bloka i pre~nika minske bu{otine. Ona je u neposrednoj funkciji od veli~ine maksimalnog komada, tako da se njen interval definisanosti odredjuje slede}om zavisno{}u: qmax = f (Dmmax); qmin = f (Dmmin); Promena veli~ine maksimalnog komada u definisanim granicama (Dmmax; Dmmin) odra`ava promenu granulometrijskog sastava odminirane stenske mase i predstavlja promenljivu veli~inu pomo}u koje se defini{e minimalna tro{kovna funkcija. Gornji i donji intervali promene specifi~ne potro{nje definisani su tako da gornja grani~na specifi~ne potro{nje odgovara miniranju podesnom za primarno drobljenje. Optimalna specifi~na potro{nja kojom se minimizira ukupna tro{kovna

unkcija odgovara optimalnoj veli~ini maksimalnog komada qopt = f (Dmopt).Kvalitet drobljenja se pobolj{ava sa porastom specifi~ne potro{nje

eksploziva, sadr`aj negabarita kao jedan od pokazatelja stepena usitnjavanja opada sa pove}anjem specifi~ne potro{nje po pribli`no hiperboli~noj zavisnosti do granice energozasi}enja. Ovo nam ukazuje na ~injenicu da se promena kvaliteta miniranja ne mo`e vr{iti samo

promenom specifi~ne potro{nje eksploziva, ve} i promenom pre~nika minske bu{otine zajedno sa geometrijom miniranja.

Za izbor vrste eksploziva koji }e biti kori{}en za miniranje konsultovano je vi{e strucnjaka iz ove oblasti. Uzimaju}i sve okolnosti u obzir skoro svi su se slo`ili da bi najpogodniji eksploziv bio AMONEX-1 φ70/1500 proizvodja~a "MILOJE ZAKI}" iz Kru{evca. Glavne karakteristike ovog eksploziva su slede}e:

- Pre~nik patrone φ .................... 70 mm- Du`ina patrone (max.) ............... 390 mm- Te`ina jedne patrone .............. 1.500 gr- Toplotna energija eksploziva ...... 4.103 KJ/kg- Gustina eksploziva ........ 1,05 - 1,10 gr/cm3

Ovde treba napomenuti da }e se miniranje vr{iti u bu{otinama sa vodom, a kako ovo nije klasi~an vodootporni eksploziv, da nebi do{lo do otkazivanja punjenja, punjenje i opaljenje treba izvr{iti u {to kra}em roku, po mogu}nosti ne du`em od 4 sata od po~etka punjenja.

Secifi~na potro{nja eksploziva }e biti sra~unata po formuli u funkciji maksimalnog gabarita odminiranog komada koji zbog primarnih drobilica, veli~ine bagerske ka{ike kao i pogodnosti za rad buldozera nesme biti ve}i od 0,9 m.

q=f(Dmax) 0,5 2/5 4.330q = 0,13*γ*f*(0,6+3,3*de*lo) ---- ------ =

Dmax Qtq = 1,0175 (kg/m3)

Odnosno u (gr eksploziva/t iskopine):q = (1,0175/2,7)*1000 = 377 (gr/t)

gde je:γ=2,7 (t/m3) - zapreminska masa za ruduf=7 - usvojeni koeficijent ~vrsto}e po Protodjakonovu

Dmax=0,82 (m) - maksimalni (`eljeni) pre~nik komada u miniranoj maside=70 (mm) - pre~nik eksplozivnog punjenja

Qt=4.103 (KJ/kg) - toplotna energija eksploziva,lo=2,3 (m) - prose~na dimenzija bloka u masivu

Rasporedjivanje eksploziva u seriji po bu{otinama, prilog br. 2.9.1, }e biti izvr{eno na slede}i na~in:

Konturne bu{otine: 40 bu{. x 3 kg/bu{. = 120 kgSrednje bu{otine: 20 bu{. x 6 kg/bu{. = 120 kg

Osne bu{otine: 20 bu{. x 4,5 kg/bu{. = 90 kg -------------Ukupna koli~ina eksploziva za seriju: 330 kg

- Specifi~na potro{nja prema rasporedjenoj koli~ini eksploziva:qs = (Qekspl./Qs)*1000 = (330/871)*1000 = 378 gr/t

gde je:

Qekspl.= 330 (kg) - Ukupna koli~ina eksploziva za seriju:Qs = 871 (t) Koli~ina materijala u jednj seriji (odse~ku korita od 20

m)

Po rasporedjivanju eksploziva po bu{otinama proizilazi da je specifi~na potro{nja neznatno ve}a od specifi~ne potro{nje dobijene formulom. Ovako usvojenom {emom miniranja otpuca}e se prva serija, a zatim, prema tome kako serija bude "odradila", vr{i}e se korekcije na terenu.

Prema usvojenoj {emi punjenja najve}a koli~ina eksploziva za bu{otine dubine od 3,4 m po bu{otini }e biti 6 kg, odnosno 4 patrone po max. 390 mm, odnosno visina stuba punjenja ne}e biti ve}a od 1,6 m. Za za~epljenje preostaje dubina, odnosno du`ina ~epa od 1.8 m. Najve}a koli~ina eksploziva za bu{otine dubine od 2,5 m (bu{otine po osi korita) }e biti 4,5 kg, odnosno 3 patrone po max. 390 mm, odnosno visina stuba punjenja ne}e biti ve}a od 1,2 m. Za za~epljenje preostaje dubina od 1,3 m. U oba slu~aja du`ina ~epa nije manja od dozvoljene koja prema ~l.106 "Pravilnika o merama za{tite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima u rudarstvu" iznosi do 1/3 punjenja ali ne manja, kod pli}ih bu{otina, od 40 cm.

Miniranje na povr{inskim kopovima Severnog i Ju`nog revira RBM-a izvodi posebna radna grupa a vr{i se prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na povr{inskom kopu RBM-a", "Dopunskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-

EM na povr{inskim kopovima RBM-a" i ostalim va`e}im projektima i uputstvima za miniranje.

Radili{te koje obuhvata ovaj izvodja~ki projekat se nalazi na severnom delu Povr{inskog kopa Ju`ni revir. U okviru ovog radili{ta izvodi}e se radovi po nivou eta`e 350 od raskrsnice prema TS-1 pa prema severoistoku do novoizgradjenog rudni~kog mosta.

Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kratkom vremenskom periodu oslobadja velika koli~ina energije. Jedan deo

oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazivanju seizmi~kih pomeranja. Kako miniranje od svih tehnolo{kih operacija ima najve}i udeo na odr`anje stabilnosti bokova kopa i okolnih objekata, u cilju smanjenja {tetnih seizmi~kih efekata a istovremeno ve}eg iskori{}enja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je vrlo pa`ljivo odredjivati optimalne parametre bu{a~ko minerskih radova.

Uticaj seizmi~kog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u vi{e navrata. Najpouzdanije ispitivanje je obavljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizi~kog zavoda i Rudarskog instituta iz Beograda. Koriste}i njihova merenja i istra`ivanja kao i ste~eno iskustvo usvojeni su parametri za obavljanje bu{a~ko minerskih radova na pomenutom radili`tu.

Skre}e se pa`nja Radnoj grupi "Miniranje" da prilikom izvodjenja radova (miniranja) na radili{tu "Mali Pek", zbog blizine objekta od posebne va`nosti (radili{te je u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom iznad klizi{ta, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, magistralni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), obrate posebnu pa`nju.

Predostro`nost bi se sastojala u izboru optimalnog broja, rasporeda, usmerenja i za~epljenja bu{otina i odredjivanja maksimalne koli~ine eksploziva po intervalu i seriji.

Maksimalna koli~ina eksploziva "q" po intervalu usporenja u zavisnosti od rastojanja od ugro`enog objekta "d", prema Studiji ispitivanja i definisanja seizmi~kih dejstava miniranja na povr{inskom otkopu RBM-a koju je 1983. godine uradio Institut za bakar iz Bora, nesme da predje: q = (d-41,84)/k (kg)gde je:

k=0,14 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,21 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,35 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Maksimalna koli~ina eksploziva po seriji "Q" u zavisnosti od rastojanja ugro`enog objekta "d" nesme da predje:

Q = (d-41,86)/0,014 (kg)gde je:

k=0,014 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,021 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,035 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Formule se ne mogu primeniti za intervale usporenja manja od 20 milisekundi i rastojanja od ugro`enog objekta manja od 75 m.

Miniranje vangabaritnih blokova vr{iti isklju~ivo stavljanjem eksploziva u bu{otinu (nikako nalepljivanjem). O koli~ini eksploziva po bloku i usmerenju bu{otine vangabaritnog bloka strogo voditi ra~una.

2.10. Kopanje korita reke:

Kopanje korita reke odnosno vadjenje (izguravanje) materijala }e se vr{iti buldozerima (D9N i D10N i ULT-220) internih osnaka B-5, B-6 i B-30. Koji }e buldozeer biti upotrebljen zavisi}e od konkretnh uslova na terenu i raspolo`ivosti odnosno ispravnosti odredjene ma{ina. Stenski materijal, odnosno ruda od odminiranog segmenta korita (serija bu{otina) odredjene du`ina, naj~e{}e oko 20 m, ili ako se materijal mo`e izguravati bez miniranja, }e biti izguravan iz budu}eg korita po~ev{i od najni`eg, zapadnog dela korita ka istoku kako je to prikazano na skicama br. 1.2.5, 1.10.1. i 1.10.2. Izgurani materijal }e biti utovaran bagerom u velika vozila ili utovariva~em u mala {to zavisi od konkretne situacije, {to }e odrediti rukovodioc izvodjenja radova. U koliko je izgurani materijal ruda ona }e biti vo`ena na Primarnom drobljenju a ako se radi o jalovini ona }e biti vo`ena na privremeno odlagali{te na istoku.

2.10.1. Prora~un kapaciteta buldozera:

Uz predpostavku da }e za radove biti upotrebljavan buldozer tipa D9N, uzimaju}i u obzir specifi~nost radova, u~inci su slede}i:

Po{to }e buldozeri raditi uglavnom u miniranom materijalu u~inci }e biti ra~unati bez u~e{}a riperovanja.

- ~asovni kapacitet buldozera:

3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ------------------------ Tc

Gde je:V - Zapremina guraju}e prizmeKv - koeficijent vremenskog iskori{}enjaKn - koeficijent nagiba terenaTc - Vreme trajanja ciklusa

L * H2 4,0 * 1,302

V = ----------- = ---------------- 3,8 m3

2 * tg 2 * tg 42

gde je:L = 4,0 m - {irina guraju}e prizmeH = 1,30 m - Visina guraju}e prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju

- Vreme trajanja ciklusa

lp lvTc = ---- + ---- + 2 * tp (sec)

Vp Vv

Gde je:Vp = 0,6 (km/h) - Brzina pri guranju materijalaVv = 1,2 (km/h) - Brzina pri povratkulp = 14 m - Prose~na du`ina puta guranja materijalalv = 14 m - Prose~na du`ina puta povratkatp = 10 s - Vreme uklju~ivanja brzine, usmeravanja ma{ine i pripreme no`a

- Vreme jednog ciklusa

14 14 Tc = -------- + --------- + 2 * 10 = 146 sec

0,167 0,333

3.600 * 3,8 * 0,90 * 0,9Qh = -------------------------- = 75,9 m3/mh rada

146

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * Ts * Ki = 75,9 * 8 * 0,81 = 492 m3/smenugde je:

Qh - ~asovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskori{}enja smene

- Smenski kapacitet u tonama:

Qst = (Qsm * γ) / Kr = 916 t/smenugde je:

Qsm - Smenski kapacitet u kubnim metrimaγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska masa materijala u masivuKr - Koeficijent rastresenja materijala

-Koli~ina materijala u jednom segmentu (seriji):Segment korita (jedna serija), je trapeznog popre~nog preseka {irine

dna 4,5 m, {irine na vrhu 8,4 m i usvojene du`ine 20 m. Iz ovoga sledi da je masa jednog segmenta (serije):

Qmt = Vs * γ = (((4,5 + 8,4)/2) * 20) * 2,7 = 871 t/segmentu

- Potrebno vreme za izguravanje jednog segmenta (serije):Tpot = Qmt / Qst = 871 / 916 = 0,95 smena 1 smena

2.11. Utovar izguranog materijala:

Izgurani materijal }e biti itovaran u velika vozila, prilozi br. 1.10.1. i 1.10.2. Za utovar }e biti upotrebljen bager tipa MARION 182 interne oznake M-2 koji je ve} na ovom radili{tu. Prora~un kapaciteta bagera i uskladjivanja kapaciteta buldozer - bager - vozilo u ovom slu~aju ne}e biti vr{eno jer se ovde radi o specifi~nim radovima utovara gde bager ne zahvata punu ka{iku, pravi velika okretanjaje i ima ~esta pomeranja. Kapacitet buldozera pri izguravanju materijala je i u ovakvim uslovima utovara daleko ispod kapaciteta bagera. Iz iskustva, kapacitet bagera ovog tipa pri utovaru u sli~nim uslovima se kre}e oko dva vozila odnosno oko 300 t ef.satu a buldozera u ovakvim uslovima oka 120 t/ef.satu. Pri izvodjenju radova ovakvog tipa bi}e neophodno, naj~e{}e zbog ograni~enosti (sku~enosti) terena u odredjenim slu~ajevima izmedju buldozera koji izgurava materijal i bagera koji vr{i utovar uklju~iti utovariva~ tako da utovariva~

zahvata materijal koji izgurava buldozer iz useka i prenosi ga do bagera. U ovakvoj kombinaciji naj~e{}e ne u~estvuje vozilo ve} biva uklju~eno onda kada bude pripremljeno dovoljno materijala. U koliko se za to uka`e potreba jedan mali deo materijala mo`e biti utovaren utovariva~em u mala vozila.

Za svaku utovarenu turu bagerista je du`an da obavesti voza~a da li je utovarena ruda ili jalovina odnosno da li utovareni materijal ide na Primarno drobljenje ili pak na jalovi{te.

2.12. Transport materijala:

Transport materijala, kako je napred re~eno }e biti vr{en velikim vozilima. U izuzetnim slu~ajevima, ako je to neophodno, bi}e uklju~ena mala vozila s' tim {to }e ona biti utovarana utovariva~em. Zbog specifi~nosti radova vreme utovara jednog vozila }e biti daleko du`e od uobi~ajenog jer bager ne}e mo}i da zahvata punu ka{iku te }e i u~inak vozila biti daleko ispod njihove mogu}nosti. Da bi se kolikogod je to

mogu}e pove}ao u~inak u ovim uslovima, odnosno smanjili tro{kovi na transportu treba praktikovati da se vozila uklju~e u rad kada bude pripremljeno dovoljno materijala za utovar.

2.13. Odvodnjavanje korita u vreme izrade:

Prilikom izrade korita treba o~ekivati dosta veliki priliv vode i to iz vi{e izvora. Usek }e dobijati vodu od podzemnih voda Starice sa strane Andezitskog prsta (brda Praurije) i brda Plumbarije, od ispumpane vode sa Severnog revira i potoka Tenka, od atmosferskih padavina i iz postoje}eg korita reke Mali Pek. Da se nebi, ili pak u {togod je to mogu}e manjoj meri upotrebljavale pumpe, neophodno je da se usek u vreme izrade odvodnjava gravitaciono. To }e se posti}i na taj na~in {to }e najni`i deo useka, njegov jugozapadni deo biti uskim kanalom spojen sa koritom reke Mali Pek. Po{to je postoje}e korito reke dosta zapunjeno materijalom sa kopa i iz grada neophodno je da se najpre utovariva~em ULT-220, nizvodno od ta~ke "A", pro~isti dno postoje}eg korita i dovede na ranije izvedeni nivo. Ovi radovi su neophodni da bi se uklopili nivoi dna korita radi gravitacionog odvodnjavanja useka novog korita pri njegovoj izgradnji. I ovo je jedan od razloga zbog ~ega se izrada korita treba zapo~ti sa zapadne, najni`e, strane. U slu~aju ve}eg

priliva vode usled pljuskova pri ~emu }e se pove}ati nivo vode reke Mali pek a odatle podi}i u usek postoje dve mogu}nosti da se kanal koji spoja usek i korita reke pregradi i voda ispumpa ili pak da se sa~eka da se smanji nivo vode u koritu reke i voda iz korita u izgradnji sama otekne. Opasnost od prodiranja vode iz korita reke pri pove}anom nivou postoji samo prilikom izrade korita - useka u zapadnom delu gde je nivo ni`i kako se napreduje sa radovima prema istoku opasnost od prodiranja vode u usek se smanjuje.

Korito potoka Tenka treba kanalisati tako da voda ide u korito reke Mali Pek sve do momenta kada se sa izradom novog korita ne predje mesto sada{njeg puta za Severni revir a onda potok kanalisati u novo korito.

3.0. DINAMIKA IZVODJENJA RADOVA

Tehnolo{ke operacij za izradu deonice korita reke Mali Pek treba posmatrati kroz potrebno vreme za zavr{etak jednog odse~ka - segmenata (serije) i ~itavog zahvata.

3.1. Potrebno vreme za izvodjenje radova na jednom segmentu po glavnim tehnolo{kim operacijama:

Planiranje, koordiniranje i vodjenje radova .... celo vremePripremni radovi .................................. 2 sata Lociranje bu{otina (80 kom.) ......................1 sata Bu{enje minskih bu{otina ........ 23,7 sati odnosno 3,7 sm.Snimanje minskih bu{otina ......................... 2 sataUzimanje uzorka .................................. 2 sataMiniranje ......................................... 4,5 satiIzguravanje materijala buldozerom ................. 1 smenaUtovar materijala bagerom ......................... 1 smenaTransport - odvoz materijala ...................... 1 smenaGeodetska kontrola pravca korita i nivoa dna ...... 1 satOdvodnjavanje useka (korita u vreme izrade) ..... celo vremeDovodjenje u pravac i fino doterivanje bokova i dna 4 sata

3.2. Potrebno vreme za izvodjenje radova za izme{tanje celog korita po glavnim tehnolo{kim operacijama:

Planiranje, koordiniranje i vodjenje radova .... celo vremePripremni radovi ................................. 32 sata Lociranje bu{otina (80 kom.) .................... 16 sata Bu{enje minskih bu{otina ........ 416 sati odnosno 64 smenaSnimanje minskih bu{otina .........................32 sataUzimanje uzorka .................................. 32 sataMiniranje ........................................ 72 sataIzguravanje materijala buldozerom ................ 16 smenaUtovar materijala bagerom ........................ 16 smena

Transport - odvoz materijala ..................... 16 smenaGeodetska kontrola pravca korita i nivoa dna ..... 8 satiOdvodnjavanje useka (korita u vreme izrade) ..... celo vremeDovodjenje u pravac i fino doteriv. bokova i dna 16 satiZavr{ni radovi .................................... 2 danaPriklju~enje korita ............................... 1 dan

Pojedine tehnolo{ke operacije i radovi se mogu obavljati u isto vreme ili pak to tako zahteva tehnologija rada te }e se vremena izvodjenja nekih tehnolo{kih operacija preklapati. Dinamika izvodjenja radova

(grafi~ki prikaz) je dat na gantogramima br. 3.01. i 3.02. Kako se sa gantograma radova vidi potrebno vreme za izvodjenje radova za jedan segment iznosi 3 dana odnosno za ceo zahvat 50 dana. Gantogrami su uradjeni tako kao da }e na celoj du`ini i celo vreme morati da se izvode sve tehnolo{ke operacije u celosti, u slu~aju da se neka od operacija mo`e izostaviti, kao na primer bu{enje i miniranje, (ako se poka`e da na pojedinim deonicama mo`e da se materijal izgurava bez miniranja, {to treba o~ekivati), ukupno vreme }e biti kra}e za izostavljenu operaciju.

G A N T O G R A M R A D O V A Tabela br. 3.01.

╔═════════════════════╦══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗║ ║ J e d a n s e g m e n t ( o d s e ~ a k - s e r i j a ) ║║ ╟──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────╢║ ║ D a n - s m e n a o d p o ~ e t k a r a d o v a ║║ ╟────────────────────────────────────────────────────────┬────────────────────────────────────────────────────────┬────────────────────────────────────────────────────────║║ ║ I d a n │ II d a n │ III d a n ║║ O p e r a c i j a

╟──────────────────┬──────────────────┬──────────────────┼──────────────────┬──────────────────┬──────────────────┼──────────────────┬──────────────────┬──────────────────║║ ║ I smena │ II smena │ III smena │ I smena │ II smena │ III smena │ I smena │ II smena │ III mena ║╠═════════════════════╬══════════════════╪══════════════════╪══════════════════╪══════════════════╪══════════════════╪══════════════════╪══════════════════╪══════════════════╪══════════════════║║ Planiranje i koord. ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Vodjenje poslova ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Pripremni radovi ╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼─────────────────▀╢║ Lociranje bu{otina ╟▀─────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────╢║ Bu{enje ╟▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀├──────────────────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─────────────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────╢║ Snimanje bu{otina ╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼▀▀────────────────┼──────────────────┼──────────────────╢║ Uzimanje uzoraka ╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼▀▀────────────────┼──────────────────┼──────────────────╢║ Miniranje ╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─────┼──────────────────┼──────────────────╢║ Izguravanje

materij.╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───────────────────╢║ Utovar materijala ╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀┼──────────────────╢║ Odvoz materijala ╟──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀┼──────────────────╢║ Odvodnjavanje useka ╟▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Geodetska kontrola ║▀▀────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────┼──────────────────╢║ Fino doteriv.korita ╟───── Kontrolisanje pravca korita i nivoa dna (geodetski), dovodjenje u nivo i fino doterivanje dna i bokova bi}e vr{eno posle svakog ~etvrtog segmenta. ────────────╢╚═════════════════════╩══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╧══════════════════╝

G A N T O G R A M R A D O V A Tabela br. 3.02.

╔═════════════════════╦════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════╗

║ ║ D a n i o d p o ~ e t k a r a d o v a ║║ ╟───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────╢║ ║ S e g m e n t ( o d s e ~ a k - s e r i j a ) ║║ O p e r a c i j a ╟─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬─────────┬───────║║ ║ I │ II │ III │ IV │ V │ VI │ VII │ VIII │ IX │ X │ XI │ XII │ XIII │ XIV │ XV │ XVI │ ║║ ╟─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼───────║║ ║ 01.-03. │ 03.-06. │ 06.-09. │ 09.-12. │ 12.-15. │ 15.-18. │ 18.-21. │ 21.-24. │ 24.-27. │ 27.-30. │ 30.-33. │ 33.-36. │ 36.-39. │ 39.-42. │ 42.-45. │ 45.- 48.│48.-50.║╠═════════════════════╬═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═════════╪═══════║║ Planiranje i koord. ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Vodjenje poslova ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Pripremni radovi ╟▀────────▀─────────▀─────────▀▀────────▀─────────▀─────────▀▀────────▀─────────▀─────────▀▀────────▀─────────▀─────────▀▀────────▀─────────▀─────────▀▀────────┼▀──────╢║ Lociranje bu{otina ╟▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼───────╢║ Bu{enje ╟▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀

▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼▀▀▀▀▀▀───┼───────╢║ Snimanje bu{otina ╟──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼───────╢║ Uzimanje uzoraka ╟──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼───────╢║ Miniranje ╟──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼──────▀──┼───────╢║ Izguravanje materij.╟───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────╢║ Utovar materijala ╟───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────╢║ Odvoz materijala ╟───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────▀▀┼───────╢║ Odvodnjavanje useka ╟▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀╢║ Geodetska kontrola ╟▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀────────┼▀──────▀▀▀▀▀▀────╢║ Fino doterivanje ╟─────────┼─────────┼─────────┼▀▀───────┼─────────┼─────────┼─────────┼▀▀───────┼─────────┼─────────┼─────────┼▀▀───────┼─────────┼─────────┼─────────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─╢║ Zavr{ni radovi ╟─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─▀▀▀▀▀▀╢

║ Priklju~enje korita ╟─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────────┼─────▀▀║╚═════════════════════╩═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═════════╧═══════╝

4.0 MERE ZA[TITE PRI IZRADI NOVE DEONIZE KORITA REKE MALI PEK NA RADILI[TU MALI PEK - 2

4.1. Tehni~ka za{tita:

U cilju eliminisanja {tetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnolo{kim procesima prilikom izrade nove deonice korita reke Mali Pek na radili{tu Mali Pek - 2 u sklopu Pov. kopa Ju`ni revir moraju se primenjivati svi va`e}i zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

- Zakon o rudarstvu- Zakon o za{titi na radu- Zakon o `a{titi od po`ara- Zakon o `a{titi `ivotne sredine- Pravilnik o tehni~kim normativima za povr{insku eksploataciju

le`i{ta mineralnih sirovina- Pravilnik o tehni~kim normativima pri rukovanju eksplozivnim

sredstvima i miniranju u rudarstvu- Zakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima.

* Ovla{}eno tehni~ko lice treba, uz predhodnu saglasnost slu`be za{tite na radu i direktora preduze}a, uz potpis radnika, izdati uputstva za rad na pojedinim radnim mestima.

* Da bi radnik bio rasporedjen na odredjeno radno mesto, mora predhodno da prodje obuku za rad na konkretnom radnom mestu (sa odgovaraju}om ma{inom), obuku iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

* Smenski in`enjer, poslovodja smene ili pak drugo ovla{}eni lice koje vr{i raspored smene, prilikom davanja samenskog zadatka, mora svakom radniku (rukovaocu) detaljno obrazlo`iti {ta i kako treba raditi.

* Da tehni~ki rukovodilac uz saglasnost slu`be `a{tite na radu, u koliko dodje do posebnih okolnosti, izda pismena uputstva o na~inu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stru~no osposobljena lica.* Da svaka ma{ina u proizvodnji ima knjigu primopredaje odnosno

dnevnik rada u koji se upisuje stanje ma{ine pre po~etka rada, zapa`anja u toku rada i stanje ma{ine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vr{i pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora odr`avati ~isto; nesme biti po podu

prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeni{ta i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje ili uz pratnju ovla{}enog lica, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pristupa Kopu.

* Pomeranje visokonaponskog kabla vr{iti kukama ili odgovaraju}im elektrorukavicama.

4.2. Li~na za{tita:

U cilju otklanjanja {tetnog uticaja radne sredine, spre~avanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zapra{enosti, klimatskih prilika, buke, vibracije i drugo, u cilju za{tite tela odnosno organa za disanje, sluha, o~iju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju li~na za{titna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i {tetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i na~in kori{}enja li~nih sredstava od strane radnika reguli{u se internim Pravilnikom o li~nim za{titnim sredstvima.

4.3. Protiv-po`arna za{tita:

Za{tita od po`ara je regulisana internim Pravilnikom preduze}a za protiv-po`arnu za{titu. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro ma{ine predviden je potreban broj protivpo`arnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obu~eni iz oblasti za{ite od po`ara a naro~ito o pravilnom aktiviranju i upotrebi protivpo`arnih aparata koji su postavljeni po ma{inama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-po`arnih aparata vr{e sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijaviti odgovornim licima za{tite od po`ara ili neposrednim rukovodiocima.

4.4. Posebne mere za{tite:

1. Zbog sku~enosti prostora i velike koncentracije mehanizacije u pojedinim momentima, ograni~iti prisustvo i kretanje radnika na radili{tu na neophodan broj.

2. U slu~aju potrebe odrediti lice - signalistu koje }e koordinirati izvodjenje radova i kretanje mehanizacije.

3. Deonica puta za Severni revir od rudni~kog mosta kod Operative Povr{inskog kopa do mosta na magistralnom putu je radjena preko starog nanosa sa Severnog revira, najverovatnije od potoka Tenka, te u vreme izvodjenja radova na ovoj lokaciji treba obatiti posebnu pa`nju kako nebi do{lo do zaglave te{ke mehamizacije.

4. Strogo se pridr`avati datih uputstava prilikom bu{enja u pogledu dubine, nagiba prema horizontali i usmerenja bu{otina.

5. Uraditi za{titnu bermu (bankinu) izmedju rudni~kog puta i nove deonice korita i redovno je odr`avati kako nebi do{lo do toga da neka od mehanizacije usled nepredvidjenih okolnosti upadne u korito.

6. Kako je radili{te Mali Pek u neposrednoj blizini zapadnog klizi{ta i iznad klizi{ta na severnom delu kopa (kod operative kopa) a pored ovoga u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), miniranje na ovom delu kopa treba da se vr{i sa posebnom oprezno{}u, uz sve mere predostro`nosti i po{tovanje ograni~enja u pogledu koli~ine eksploziva po bu{otini, koli~ine eksploziva po seriji, pravilan izbor usporenja izmedju bu{otina i redova, na~in otvaranja serije (redosled paljenja) i.t.d.

7. Miniranje vangabaritnih blokova vr{iti isklju~ivo stavljanjem eksploziva u bu{otinu (nikako nalepljivanjem). O koli~ini eksploziva po bloku i usmerenju bu{otine vangabaritnog bloka strogo voditi ra~una.

8. Po{to u blizini radili{ta postoji velika frekvencija kretanja ljudi (kako zapo{ljenih u rudniku tako i gradjanskih lica - slu~ajnih prolaznika) i kretanja vozila po javnom putu, prilikom miniranja na na ovom radili{tu treba uzeti u obzir i ovu okolnost.

5.0. EKOLO[KA ZA[TITA

5.1. Op{te o ekolo{koj za{titi:

Prilikom izvodjenja radova na izradi (izme{tanju) deonice korita

reke Mali Pek, uz primenu ve} postoje}ih mera za{tite a i kasnije kada ova deonica korita reke bude u funkciji, u ni~emu se ne}e remetiti ve} postoje}e stanje u pogledu ekolo{ke bezbednosti.

5.2. Posebne mere u okviru ekolo{ke za{tite:

1. Po izgradnji korita kao teku}a obaveza bi}e njegovo ~i{}enje, naime o~ekuje se da }e posle velikih ki{a do}i do deponovanja sitnog materijala sa Povr{inskih kopova u korito reke a bi}e i materijala iz kolektora gradske kanalizacije. ~i{}enje korita }e biti vr{eno od slu~aja do slu~aja prema potrebi.2. Uraditi predvidjene talo`nike za vode sa Severnog revira.3. Redovno kontrolisati PH i hemijski sastav vode.4. Prilikom ~i{}enja rudni~kog puta koji se nalazi neposredno uz korito voditi ra~una da materijal ne pada u korito reke.5. Uraditi za{titnu bermu po za{titnom platou sa severne strane korita kako bi se materijal koji dolazi iz eta`a sa severne strane kopa zadr`avao na platou.6. Redovno odr`avati za{titni plato sa severne strane korita kako materijal nebi upadao u korito.

6.0. EKONOMSKI DEO

6.1. Tro{kovi izrade deonice korita reke Mali Pek:

6.1.1. Tro{kovi iskopa korita:─────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi bu{enja (0,44 $/t * 13.932 t) = 6.130 $Tro{kovi miniranja (0,68 $/t * 13.932 t) = 9.474 $Tro{kovi rada utovariva~a (40 $/h * 32 h) = 1.280 $Tro{kovi rada buldozera (90 $/h * 104 h) = 9.360 $Tro{kovi utovara (0,10 $/t * 13.932 t) = 1.394 $Tro{kovi transporta (0,43 $/t * 13.932 t) = 5.991 $Tro{kovi rada rovokopa~a (70 $/h * 32 h) = 2.240 $Rukovod.rad.snaga (0,20 $/t * 13.932 t) = 2.786 $Osatai tro{kovi (0,09 $/t * 13.932 t) = 1.254 $─────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi iskopa korita: 39.909 $

6.1.2. Tro{kovi prerade rude:───────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi drobljenja rude (0,3 $/t * 9.752 t) = 2.926 $ Tro{kovi flotiranja: (3,1 $/t * 9.752 t) = 30.231 $ ───────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi prerade rude: 33.157 $

6.1.3. Ukupni tro{kovi:───────────────────────────────────────────────────────────Tro{kovi iskopa korita: 39.909 $Tro{kovi prerade rude: 33.157 $───────────────────────────────────────────────────────────Ukupni tro{kovi: 73.066 $

6.2. Prihod od dobijene rude, odnoisno metala dobijenog pri iskopu korita:

Procenjuje se da }e od ukupne koli~ine iskopa korita koji iznosi 13.932 t 70 % biti rude, odnosno 9.752 t, sa sadr`ajem od 0,32 % bakra i 0,25 gr/t zlata. Uz flotacijsko iskori{}enje od 79 % na bakru i 30 % na zlatu iskori{}eni metal u koncentratu bi bio:

6.2.1. Koli~ine metala u koncentratu:────────────────────────────────────────────────────────── Bakar: ((9.752 * 0,32)/100) * 0,79 = 24,6 t Zlato: ((9.752 * 0,25)/1000) * 0,30 = 0,7 kg──────────────────────────────────────────────────────────

6.2.2. Prihod od metala:────────────────────────────────────────────────────────── Bakar: 24,6 t * 1.700 $/t = 41.820 $ Zlato: 0,7 kg * 10.600 $/kg = 7.420 $────────────────────────────────────────────────────────── Ukupno: 49.240 $

6.3. Bilans:────────────────────────────────────────────────────────── Prihod od metala: 49.240 $ Ukupni tro{kovi: 73.066 $────────────────────────────────────────────────────────── Bilans: - 23.826 $

Kako se vidi iz bilansa, tabela 6.3, prihodi od rude, odnosno metala, dobijenog iz iskopa korita nemogu pokriti tro{kove izrade korita te se sredstva u iznosu od 23.826 $ moraju obezbediti iz drugih izvora.