seselj-Сведок-одбране-Слободана- Милошевића witness to the trial...

SVEDOK ODBRANESLOBODANA MILO[EVI]A

U HA[KOM PROCESU

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna strankaBeograd 2005.

Dr Vojislav [e{eq

SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]AU HA[KOM PROCESU

RecenzentiElena Boì}Talijan

Zoran Krasi}Direktor izdava~kog sektora

Ogwen Mihajlovi}Redakcija

Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i},

Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq

Izdava~Srpska radikalna stranka

Trg pobede 3, ZemunZa izdava~a

Dr Vojislav [e{eq[tampa

[tamparija Dragi}, ZrewaninZa {tampariju

Mom~ilo Dragi}Tira`

3000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd343 . 143 : 341.645(093.2)[E[EQ, Vojislav

Dr Vojislav [e{eq, svedok odbraneSlobodana Milo{evi}a u ha{kom procesuZemun : Srpska radikalna stranka, 2005(Zrewanin : Dragi}) - 1000 - str. ; 23 cm (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ;62)Na nasl. str. mesto izdawa: Beograd. Tira` 3000. Str. 3-4: Predgovor / MarinaRagu{. Sadrì i: Druga izmewenaoptu`nica protiv Slobodana Milo{evi}a.Komentari povodom svedo~ewa dr Vojislava[e{eqa u emisiji Proces TV na Televiziji B92.

ISBN 86-83451-85-2

a)Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{uJugoslaviju (Hag) Svedo~ewa Istorijskagra|a b) Milo{evi}, Slobodan (1941 ) Su|ewe Istorijska gra|aCOBISS.SR-ID 126843148

3PredgovorPostoje qudi koji svojim delima rezervi{u vreme za sebePostoje mesta koja se okade identitetima heroja i `rtavaPostoji vreme pro{lo vreme sada{we i vreme budu}e!Izvan svih tih granica koje odre|uju vreme, postoje opet, qudi koji su

prevazi{li sve te granice i upisali se u ve~nost! Qudi koji su uo~ili onuretko vidqivu me|u, preko koje ruke postaju krila; preko koje po~iwe ve~-nost u koju tek poneki mogu da stanu!

Ovo je jedna od tih pri~aPri~a o ~oveku koji je zbog svoje vizije i hrabrosti da je glasno izgovo-

ri i kao najteù istinu uglavi u u{ne {koqke svih onih koji }e sa velikimnemirom kukavi~ki ìveti ostatak svog intelektualnog ìvota.

Ovo je pri~a o ~oveku koji je nedvosmisleno i do kraja jasno pokazao svalica pomahnitalih savremenih hegemona i zbog toga platio najvi{om cenom-sopstvenom slobodom!

Ne}e pro}i dugo, ve} }e se Sarajevo oktobra 1954. u~iti kao mesto ro|e-wa jednog od najistaknutijih ideologa srpske slobodarske misli kojeg su sa-vremenici bezuspe{no poku{avali na najrazli~itije na~ine da poni-{teizbri{uda mu zatru svaki trag.

Uskoro }e se svaki intelektualni poku{aj utemeqewa prava na istorij-sku istinu pozivati na delo ovoga ~oveka.

Uskoro }e svi koji budu krenuli u potragu za srpskim nacionalnim bi}em,sti}i do iste one police do koje u ovoj potrazi dolazi i autor ovih redova.

Do police u biblioteci na kojoj su: Pravo na istinu, Disidentskispomenar Veleizdajni~ki proces, Zato~enik savesti, Hajka na jereti-kaIdeologija srpskog nacionalizma!

Ukoliko se tu saberete od naleta prezira i uspete da povratite makar,toliko snage da mu glasno priznate da je imao pravo imate {ansu da vas sedeca ne zastide kad u nekom budu}em momentu, neko usput bude pomenuo i va{e ime.

Pokatkad, kada i autoru ovih redova, koji strpqivo i pomno prati sve te{arene stakli}e kaleidoskopa srpske nacionalne istorije, zaglavi misao unekoj od malobrojnih sinapsi i okrane sam proces promi{qawa naopakoje-dan pasus, savr{eni sled nekoliko, tako qudski, jednostavno satkanih re~e-nica protr~i tim prostorom kojim, prema definiciji na{eg nasle|a, trebada ple{e srpska slobodarska misao.

Autor ovih redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa,`rtve i najteè ìvotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji senadvio nad wim i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istra-jeImam pri tom, u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~-kim divqawima. Slaba je uteha ako postoji samo teorijska mogu}nost da onikoji danas }ute i prave se neve{ti jednog dana i progovore, ako tada bude su-vi{e kasno, ako se u potpunosti promeni demografska karta Bosne i Herce-govine ako srpski etnos bude iz we definitivno proteran. Ako ve} mostar-ski proces Risti Radivijevi}u i drugima, tuzlanski Obrenu Jovi}u i drugi-ma, sarajevski Radomiru Kova~evi}u, oni raniji @arku Aleksi}u, @ivojinuLuki}u i Ne|i Jawi}u, su|ewa i {ikanirawa sve{tenika Srpske pravoslav-

4ne crkve, progon bawalu~kih univerzitetskih profesora nisu dovoqno re-~iti i alarmantni, ako dokumenta koja se ovde prezentuju nisu dovoqno ube-dqivo, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zasluùje boqu sudbinu od ovekoja ga je zadesila. Onda i daqe treba da trpi i da sluì, da ~eka da ga nekemisti~ne i magijske, iracionalne sile oslobode od zla jer sam nije dovoqnosposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave, mreèkominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pesme zakqi-nati da ne}e skrenuti sa puta jednog od glavnih ovovekovnih krivaca za sve we-gove neda}e i nesre}edr Vojislav [e{eq, Veleizdajni~ki proces.

Dakle, prozor koji je dr [e{eq otvorio i sa kojeg govori o vremenu bu-du}em koje se sada pi{e, je isti onaj prozor sa kojeg su prozorqivi srpski igu-mani i patrijarsi davali na uzbunu pred opsadom nekrsta u nekom pro{lomvremenu koje je utvrdilo zakonitost istorije da se ponavqa!

Ko sa tog prozora makar i jednom pogleda i u daqini ugleda taj svetlisrpski hram, zauvek promeni kurs svog ` ivota i pridruì se onima koji su sedrznuli da utvrde istinu i wom probude slobodarski duh u naroda koji je osu-|en da u krajwem zbiru dobije zbog svoje hristolike prirode. To {to trenut-no gubi tek jednu od bitakagubio je i ranije. Ali bi se dizao iz ni{tavilaja~i i ve}i, podupiru}i se na ìvote cara Lazara, Milo{a Obili}a....

Dakle, na ` ivotne pri~e onih ~ija je glasno izgovrena istina, ` rtva, bi-la ta energija koja je u bitnim istorijskim (onim prekretnim) momentima po-puwavala praznine u duhu naroda koji je nekada davno poloìo zakletvu da }ebraniti i odbraniti svaki poku{aj amputacije sopstvenog slobodarskog duha.

Nekada Kosovo, danas Hag, jesu istorijska mesta koja }e nesumwivo u}i usrpski ep i dizati mnoge budu}e srpske vojnike na noge kao najsve~anija pe-sma od koje krv krene da vri u ìlama.

Nekada na Kosovu, danas u Hagu srpska istorija pi{e stranice pred ko-jima }e svaka majka ridati pred sudbinom svog nero|enog sina delom èle-}i da joj zasvetli kao i oni i uznese prezime u nebeske visine; a delom ne da-ju}i svoje ~edo da prinese `rtvu sopstvenog ìvota za neko vreme koje dola-zi, u ime naroda koji ih je iz neznawa razapeo na krst!

Tako, sada ukoliko i najmawa sumwa izjeda vas koji boja`qivo, pipkaju-}i po ovom mraku, traìte pravi put; sumwa u to jesu li svi oni koji se nala-ze iza memqivih zidina ha{kih pritvorskih jedinica bili u pravu-prosto,zamenite mesta.

Jeste li spremni na tu `rtvu?NisteEto, vam odgovora!Stranice koje }e se re|ati pred va{im o~ima svakako, su svedo~anstvo

jednog vremena na prostoru koje je neko odredio da postrada za primer svako-me ko pomisli da ima pravo na sopstvenu istinu!

Re~i izgovorene tokom dela svedeo~ewa u istorijskom procesu nakada-{wem {efu ponosne srpske dràve, Slobodanu Milo{evi}u ve} odjekuju uve~nosti daju}i odgovore koji }e, sasvim smo sigurni, pokrenuti neke drugeprocese i dovesti ipak ovaj narod u istorijski tok koji mu po genomu pripada.

Jedino tako `rtva ha{kih pritvorenika ima smisla.Jedino tako i mi stajemo u red onih koji su se opredelili da kupe kartu

za vi{wi ìvotNa kraju, ili na po~etku iz smisla ve~nosti dolaze i u ve~nost odlaze sa-

mo oni koji se izbore za pravo na istinu a mi, ostali o nama }e govori-ti da smo ìveli u vreme dr [e{eqa.

Marina Ragu{

5ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJUPREDMET BR. IT-99-37-PT

TU@ILACME\UNARODNOG SUDA

PROTIVSLOBODANA MILO[EVI]A,MILANA MILUTINOVI]A,

NIKOLE [AINOVI]A,DRAGOQUBA OJDANI]A,VLAJKA STOJIQKOVI]A,

DRUGA IZMEWENA OPTU@NICA

Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sasvojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda zabiv{u Jugoslaviju (daqe u tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optuùje:

SLOBODANA MILO[EVI]AMILANA MILUTINOVI]A

NIKOLU [AINOVI]ADRAGOQUBA OJDANI]A

VLAJKA STOJIQKOVI]A

OPTU@ENI:1. Slobodan MILO[EVI] ro|en je 20. avgusta 1941. godine u Poàrevcu u

dana{woj Republici Srbiji (daqe u tekstu: Srbija). Godine 1964. diplomiraoje pravo na Univerzitetu u Beogradu i zapo~eo karijeru kao privrednirukovodilac i bankar. Slobodan MILO[EVI] je do 1978. godine biozamenik direktora, a zatim generalni direktor preduze}a Tehnogas,velikog preduze}a za proizvodwu gasa. Zatim je postao predsednik Beo-gradske banke (Beobanke), jedne od najve}ih banaka u biv{oj Socijalis-ti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (daqe u tekstu: SFRJ), i na tomradnom mestu je ostao do 1983. godine.

62. Svoju politi~ku karijeru Slobodan MILO[EVI] je zapo~eo 1983. go-dine. Postao je predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda1984. godine. Za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza ko-munista Srbije izabran je 1986, i ponovo 1988. godine. Savez komunistaSrbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije ujedinili su se 16. jula1990; nova stranka je nazvana Socijalisti~ka partija Srbije (daqe u tek-stu: SPS), a za wenog predsednika izabran je Slobodan MILO[EVI].I na dan podizawa ove optu`nice na funkciji je predsednika SPS-a.

3. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva Sr-bije 8. maja 1989. godine, i ponovo 5. decembra iste godine. Posle usvajawanovog Ustava Srbije 28. septembra 1990. godine, na vi{estrana~kim izborimaodrànim 9. i 26. decembra 1990. godine, Slobodan MILO[EVI] je iza-bran na novoustanovqenu funkciju predsednika Srbije; ponovo je izabran20. decembra 1992. godine.

4. Po isteku dva mandata na funkciji predsednika Srbije, Slobodan MILO-[EVI] je 15. jula 1997. izabran za predsednika Savezne Republike Jugo-slavije (daqe u tekstu: SRJ), a zvani~no je stupio na du`nost 23. jula 1997.godine. Posle poraza na predsedni~kim izborima odrànim u septembru2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je 6. oktobra 2000. godine prestaoda obavqa ovu funkciju. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica,Slobodan MILO[EVI] je bio na poloàju predsednika SRJ.

5. Milan MILUTINOVI] ro|en je 19. decembra 1942. godine u Beograduu dana{woj Srbiji. Milan MILUTINOVI] je diplomirao pravo na Beo-gradskom univerzitetu.

6. Tokom ~itave svoje politi~ke karijere, Milan MILUTINOVI] jeobavqao brojne visoke dràvne funkcije u Srbiji i SRJ. Milan MILU-TINOVI] je bio poslanik u Dru{tveno-politi~kom ve}u i ~lan Odbo-ra za spoqnopoliti~ke odnose Savezne skup{tine; bio je sekretar za obra-zovawe i nauku Srbije, ~lan Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije i direktorSrpske narodne biblioteke. Milan MILUTINOVI] tako|e je bioambasador u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i ambasador SRJu Gr~koj. Na du`nost ministra spoqnih poslova SRJ postavqen je 15. av-gusta 1995. godine. Milan MILUTINOVI] je ~lan SPS-a.

7. Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 21. decembra1997. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILU-TINOVI] je bio na poloàju predsednika Srbije.

8. Nikola [AINOVI] ro|en je 7. decembra 1948. godine u Boru, Srbija.Diplomirao je na Qubqanskom univerzitetu 1977. godine i ima titulu ma-gistra tehnologije. Politi~ku karijeru je zapo~eo u op{tini Bor, gde je nadu`nosti predsednika Skup{tine op{tine Bor bio od 1978. do 1982. godine.

9. Tokom ~itave svoje politi~ke karijere, Nikola [AINOVI] je bio ak-tivni ~lan Saveza komunista, odnosno SPS-a. Bio je na funkciji predsed-nika Op{tinskog komiteta Saveza komunista Bora. Za ~lana Glavnog od-bora SPS-a i wegovog Izvr{nog odbora Nikola [AINOVI] je iza-

bran 28. novembra 1995. godine. Imenovan je i za predsednika Odbora zapripremu Tre}eg redovnog kongresa SPS-a (odrànog u Beogradu 2-3.marta 1996. godine). Dana 2. marta 1996. godine Nikola [AINOVI] jeizabran za jednog od nekoliko potpredsednika SPS-a. Na tom poloàjunalazio se do 24. aprila 1997. godine.

10. Nikola [AINOVI] je obavqao vi{e funkcija u vladi Srbije i SRJ. Go-dine 1989. bio je ~lan Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije i sekretar zaindustriju, energetiku i tehnologiju Srbije. Za ministra za rudarstvo ienergetiku Srbije postavqen je 11. februara 1991. i ponovo 23. decembra1991. godine. Dana 23. decembra 1991. godine imenovan je i na funkciju pot-predsednika Vlade Srbije. Nikola [AINOVI] postavqen je za min-istra privrede SRJ 14. jula 1992. i ponovo 11. septembra 1992. godine. Natu funkciju dao je ostavku 29. novembra 1992. godine. Dana 10. februara1993. godine Nikola [AINOVI] je izabran za predsednika Vlade Sr-bije.

11. Dana 22. februara 1994. godine Nikola [AINOVI] je postao pot-predsednik Vlade SRJ. Ponovo je imenovan na ovu du`nost u tri narednevlade: 12. juna 1996, 20. marta 1997. i 20. maja 1998. godine. Slobodan MI-LO[EVI] je odredio Nikolu [AINOVI]A za svog predstavnika zaKosovo. Nikola [AINOVI] je bio predsednik Komisije za saradwu saVerifikacionom misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu(daqe u tekstu: OEBS) na Kosovu i zvani~ni ~lan srpske delegacije namirovnim pregovorima u Rambujeu februara 1999. godine. Nikola [AI-NOVI] prestao je da obavqa du` nost potpredsednika Vlade SRJ na danili pre 4. novembra 2000. godine, kada je formirana nova savezna vlada. Svevreme na koje se odnosi ova optu`nica, Nikola [AINOVI] je bio napoloàju potpredsednika Vlade SRJ.

12. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] ro|en je 1. juna 1941. godine u seluRavni kod Uìca u dana{woj Srbiji. Zavr{io je Pe{adijsku podofi-cirsku {kolu 1958. godine, a 1964. godine je diplomirao na Vojnoj akademi-ji kopnene vojske. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1985. godinezavr{io Komandno-{tabnu akademiju i [kolu narodne odbrane sa titulommagistra vojnih nauka. Svojevremeno je obavqao du`nost sekretara Sa-veza komunista u 52. korpusu Jugoslovenske narodne armije (daqe u tekstu:JNA), prete~i 52. korpusa Oruànih snaga SRJ (daqe u tekstu: VJ).

13. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1992. godine bio komandant37. korpusa JNA, kasnije VJ-a, u Uìcu u Srbiji. Dana 20. aprila 1992.godine unapre|en je u ~in general-majora i postao je komandant Uì~kogkorpusa. Pod wegovom komandom Uì~ki korpus je angaòvan u vojnim ope-racijama u isto~noj Bosni u vreme rata u Republici Bosni i Hercegovi-ni (daqe u tekstu: Bosna i Hercegovina). General-pukovnik DragoqubOJDANI] je 1993. i 1994. godine sluìo kao na~elnik General{taba Pr-ve armije VJ. Od 1994. do 1996. godine bio je komandant Prve armije. Go-dine 1996. postao je zamenik na~elnika General{taba VJ-a. Slobodan

7

MILO[EVI] je 24. novembra 1998. godine postavio general-pukovnikaDragoquba OJDANI]A za na~elnika General{taba VJ-a, gde je zameniogenerala Mom~ila Peri{i}a. General-pukovnik Dragoqub OJDANI]imenovan je za saveznog ministra odbrane 15. februara 2000. i tu funk-ciju je obavqao do 3. novembra 2000. Penzionisan je iz vojne slu`be pred-sedni~kim dekretom od 30. decembra 2000. godine. Sve vreme na koje se od-nosi ova optu`nica, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] nalazio sena du`nosti na~elnika General{taba VJ-a.

14. Vlajko STOJIQKOVI] ro|en je 1937. godine u Maloj Krsni u Srbiji.Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Beogradu, a zatim se zaposlio u op-{tinskom sudu. Nakon toga je postao na~elnik Me|uop{tinskog sekre-tarijata unutra{wih poslova u Poàrevcu. Vlajko STOJIQKOVI] jebio direktor PIK-a Poàrevac, potpredsednik i predsednik Privrednekomore Jugoslavije i predsednik Privredne komore Srbije.

15. Do aprila 1997. godine, Vlajko STOJIQKOVI] je postao potpredsed-nik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Srbije. Srpska skup{-tina je 24. marta 1998. godine izabrala novu vladu, a Vlajko STOJIQ-KOVI] je imenovan na funkciju ministra unutra{wih poslova Srbije.Tako|e je ~lan Glavnog odbora SPS-a. Vlajko STOJIQKOVI] je 9.oktobra 2000. dao ostavku na funkciju ministra unutra{wih poslovaSrbije. Poslanik je u Ve}u Republika u Saveznoj skup{tini. Sve vreme na ko-je se odnosi ova optu`nica, Vlajko STOJIQKOVI] nalazio se na du -`nosti ministra unutra{wih poslova Srbije.

INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST

^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda16. Svaki od optuènih individualno je odgovoran za zlo~ine za koje se te-

reti u ovoj optu`nici shodno ~lanovima 3, 5 i (7)1 Statuta Me|unarodnogsuda. Optuèni su planirali, podsticali, naredili, po~inili ili na drugina~in pomagali i podràvali planirawe, pripremu ili izvr{ewe tihzlo~ina. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ po~inili, tuìlac nemanameru da sugeri{e da je ijedan od optuènih li~no fizi~ki po~iniobilo koji od zlo~ina za koji se terete. Re~ po~initi se u ovoj optu -`nici odnosi na u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvusaizvr{ioca. Ciq ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata bio je, interalia, isterivawe znatnog dela albanskog stanovni{tva Kosova sa teri-torije pokrajine Kosovo u nastojawu da se obezbedi trajna srpska kontro-la nad ovom pokrajinom. Da bi ostvarili ovaj zlo~ina~ki ciq, svaki odoptuènih, deluju}i sam ili u sprezi me|usobno i sa drugim znanim i nez-nanim licima, zna~ajno je doprineo zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu,koriste}i de jure i de facto ovla{}ewa kojima je raspolagao.

17. Ovaj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat nastao je najkasnije u oktobru 1998.godine i trajao kroz ceo period u kome su se desili zlo~ini navedeni uta~kama od 1 do 5 ove optu`nice: po~ev od pribli`no 1. januara 1999. pa do

8

20. juna 1999. godine. Vi{e pojedinaca u~estvovalo je u ovom zajedni~komzlo~ina~kom poduhvatu za sve vreme wegovog postojawa, ili, alternati-vno, u nekom trenutku tokom wegovog postojawa, ukqu~uju}i optuèneSlobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikolu[AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI-]A i druga znana i neznana lica.

18. Zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice bili su deo ciqazajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Alternativno, zlo~ini nabrojani u ta~-kama od 3 do 5 bili su prirodne i predvidive posledice zajedni~kog zlo-~ina~kog poduhvata, a optuèni su bili svesni toga da su takvi zlo~iniverovatni ishod zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Uprkos tome {to subili svesni predvidivih posledica, Slobodan MILO[EVI], MilanMILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], VlajkoSTOJIQKOVI]i druga znana i neznana lica, u~estvovali su u ovom zajed-ni~kom zlo~ina~kom poduhvatu sa znawem i htewem. Svaki od optuènihi drugih u~esnika u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu delio je namerui stawe svesti potrebno za po~iwewe svakog od krivi~nih dela za koje seterete u ta~kama od 1 do 5. Po tom osnovu, prema ~lanu 7(1) Statuta, svaki odoptuènih i drugih u~esnika u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatusnosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ta~-kama od 1 do 5.^lan 7(3) Statuta Me|unarodnog suda

19. Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AIN-OVI], Dragoqub OJDANI] i Vlajko STOJIQKOVI], za vreme doksu se nalazili na poloàjima nadre|ene vlasti, tako|e snose individual-nu krivi~nu odgovornost za dela i propuste svojih podre|enih, u skladu sa~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Nadre|eni je odgovoran za kri-vi~na dela svojih podre|enih ako je znao ili je bilo razloga da zna da sewegovi podre|eni spremaju da po~ine takva dela ili su ih ve} po~inili,a nadre|eni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i takva delaili da kazni wihove po~inioce.

20. Slobodan MILO[EVI] izabran je za predsednika SRJ 15. jula 1997. go-dine, a na du`nost je stupio 23. jula 1997. godine. Sve vreme na koje se od-nosi ova optu`nica bio je na poloàju predsednika SRJ.

21. Kao predsednik SRJ, Slobodan MILO[EVI] je bio i predsednik Vr-hovnog saveta odbrane SRJ. Vrhovni savet odbrane ~ine predsednik SRJ ipredsednici republika-~lanica federacije, Srbije i Crne Gore. Vrhovnisavet odbrane utvr|uje nacionalni plan odbrane i donosi odluke vezane zaVJ. Kao predsednik SRJ, Slobodan MILO[EVI] je imao ovla{}ewa danare|uje sprovo|ewe nacionalnog plana odbrane i komandovao je VJ-om uratu i miru u skladu sa odlukama donesenim na Vrhovnom savetu odbrane.Slobodan MILO[EVI], kao vrhovni komandant VJ-a, vr{io je ovedu`nosti putem zapovesti, nare|ewa i odluka.

9

22. Po Zakonu o odbrani SRJ, Slobodan MILO[EVI], kao vrhovni ko-mandant VJ-a, imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicima republi~kepolicije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawapodre|ene VJ-u. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23.marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine.

23. Pored svojih de jure ovla{}ewa, sve vreme na koje se odnosi ova optu -`nica Slobodan MILO[EVI] je imao {iroku de facto kontrolu nadbrojnim institucijama koje su bile od su{tinskog zna~aja ili su u~estvo-vale u vr{ewu krivi~nih dela koja se ovde navode. Slobodan MILO-[EVI] je imao {iroku de facto kontrolu nad saveznim institucijamakoje su nominalno u nadle`nosti Skup{tine ili Vlade SRJ. Slobodan MI-LO[EVI] je tako|e imao de facto kontrolu nad funkcijama i institu-cijama koje su nominalno u nadle`nosti Srbije i wenih autonomnihpokrajina, ukqu~uju}i policijske snage Srbije. Pored toga, Slobodan MI-LO[EVI] je imao de facto kontrolu nad brojnim aspektima politi~kogi privrednog ` ivota SRJ, a posebno nad sredstvima javnog informisawa.Od 1986. godine do po~etka 90-tih godina, Slobodan MILO[EVI] jeprogresivno sticao de facto kontrolu nad ovim saveznim, republi~kim,pokrajinskim i drugim institucijama.

24. De facto kontrola Slobodana MILO[EVI]A nad dr`avnim organimaSrbije, SFRJ, SRJ i drugim delimi~no je proisticala iz wegovog vode}egpolo a`ja u dve glavne politi~ke stranke koje su vladale Srbijom od 1986. do2000. godine, a SRJ-om od 1992. do 2000. godine. Od 1986. do 1990. godine, bio jepredsednik Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Sr-bije, tada vladaju}e stranke u Srbiji. Godine 1990, izabran je za predsednikaSocijalisti~ke partije Srbije, stranke koja je nasledila Savez komunis-ta Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije. Tokom ~itavog perio-dadok je bio predsednik Srbije, od 1990. do 1997. godine, i predsednik SRJ,od 1997. do 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je bio i vo|a SPS-a.

25. Najkasnije od oktobra 1988. godine i sve vreme na koje se odnosi ova optu-`nica, Slobodan MILO[EVI] je vr{io de factokontrolu nadvladaju}imi rukovode}im institucijama Srbije, ukqu~uju}i MUP. Najkasnije od ok-tobra 1988. godine, vr{io je de facto kontrolu nad dvema autonomnimpokrajinama Srbije - Kosovom i Vojvodinom - i wihovim predstavnicima usaveznim organima SFRJ i SRJ. Najkasnije od oktobra 1988. godine do sre-dine 1998. godine, Slobodan MILO[EVI] je tako|e vr{io de facto kon-trolu nad vladaju}im i dr`avnim institucijama Republike Crne Gore(daqe u tekstu: Crna Gora), ukqu~uju}i i wihove predstavnike u svim savez-nim organima SFRJ i SRJ.

26. Na zna~ajnim me|unarodnim pregovorima, sastancima i konferencijamaod 1989. godine i sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, SlobodanMILO[EVI] je bio glavni sagovornik sa kojim je pregovarala me|u-narodna zajednica. On je u~estvovao u pregovorima koji su zakqu~eni me-|unarodnim sporazumima i kasnije sprovedeni u Srbiji, SFRJ, SRJ i dru-

10

gde na prostoru biv{e SFRJ. Slobodan MILO[EVI] je, izme|u osta-log, bio glavni predstavnik SFRJ i SRJ na slede}im konferencijama ime|unarodnim pregovorima: na Ha{koj konferenciji 1991. godine; Pa-riskim pregovorima u martu 1993. godine; Me|unarodnoj konferenciji obiv{oj Jugoslaviji u januaru 1993. godine; pregovorima o Vance-Oweno-vom mirovnom planu od januara do maja 1993. godine; @enevskim mirovn-im pregovorima u leto 1993. godine; sastanku Kontakt grupe juna 1994.godine; pregovorima o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 9. do 14.septembra 1995. godine; pregovorima o prekidu bombardovawa Sever-noatlantskog saveza (NATO) u Bosni i Hercegovini vo|enim od 14. do 20.septembra 1995. godine; i Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru1995. godine.

27. Kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ-a i predsednik Vrhovnog sa-veta odbrane, a u skladu sa svojim de facto ovla{}ewima, Slobodan MI-LO[EVI] je krivi~no odgovoran za postupke svojih podre|enih u sna-gama SRJ i Srbije, koje su ukqu~ivale, me|u ostalim, VJ, Ministarstvounutra{wih poslova Srbije (daqe u tekstu: MUP), vojne teritorijalnejedinice, jedinice civilne za{tite i druge naoruàne grupe koje su de-lovale sa ovla{}ewem, ili sa znawem, petorice optuènih ili wihovihpodre|enih koji su po~inili zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove op-tu`nice.

28. Slobodan MILO[EVI], kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ-ai predsednik Vrhovnog saveta odbrane, tako|e je, ili alternativno, kri-vi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Sta-tuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i me|u ostalim pripadnike VJ i go-repomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene uta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla-{}ewima, Slobodan MILO[EVI] je tako|e, ili alternativno, kri-vi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Sta-tuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i me|u ostalim pripadnike VJ-a i za-poslene u MUP-u, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice.

29. Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 21. decembra1997. godine, a na du`nosti predsednika nalazi se i na dan podizawa oveoptu`nice. Kao predsednik Srbije, za sve vreme na koje se odnosi ova optu -`nica, Milan MILUTINOVI] je bio {ef dràve. On predstavqa Srbijui vodi wene odnose sa stranim dràvama i me|unarodnim organizacijama.On organizuje pripreme za odbranu Srbije.

30. Kao predsednik Srbije, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Mi-lan MILUTINOVI] je bio ~lan Vrhovnog saveta odbrane SRJ i u~es-tvovao u odlukama vezanim za upotrebu VJ-a.

31. Kao predsednik Srbije, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, MilanMILUTINOVI] je, zajedno sa Skup{tinom Republike Srbije, imao ovla-{}ewa da traì izve{taje kako od Vlade Srbije, o pitawima iz wenenadle`nosti, tako i od MUP-a u vezi sa wegovim delatnostima i bezbed-

11

nosnom situacijom u Srbiji. Kao predsednik Srbije, Milan MILUTI-NOVI] je raspolagao ovla{}ewem da raspusti Skup{tinu RepublikeSrbije, a sa wom i Vladu na predlog Vlade, kada za to postoje opravdanirazlozi, mada se ovo ovla{}ewe primewuje samo u miru.

32. U slu~aju progla{ewa ratnog stawa ili neposredne ratne opasnosti,Milan MILUTINOVI], kao predsednik Srbije, mogao je da donosi me-re koje ina~e spadaju u nadle`nost Skup{tine Republike Srbije, ukqu-~uju}i i dono{ewe zakona; te mere mogle su obuhvatati i reorganizacijuVlade i ministarstava, kao i ograni~ewe odre|enih prava i sloboda.

33. Pored svojih de jure ovla{}ewa, sve vreme na koje se odnosi ova optu-`nica, Milan MILUTINOVI] je vr{io zna~ajan de factouticaj ili kon-trolu nad brojnim institucijama koje su bile od su{tinskog zna~aja ilisu u~estvovale u vr{ewu zlo~ina koji se ovde navode. Milan MILUTI-NOVI] je vr{io de facto uticaj ili kontrolu nad funkcijama i insti-tucijama koje su nominalno u nadle`nosti Vlade Srbije i Skup{tine Srbijei wenih autonomnih pokrajina, ukqu~uju}i, me|u ostalim, i policijskesnage MUP-a.

34. Na zna~ajnim me|unarodnim pregovorima, sastancima i konferencijamaod 1995. godine i za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, MilanMILUTINOVI] je bio jedan od glavnih sagovornika sa kojim je me|unarod-na zajednica vodila pregovore. Milan MILUTINOVI] je, me|u ostalim,bio jedan od glavnih predstavnika SRJ na slede}im konferencijama ime|unarodnim pregovorima: preliminarnim pregovorima o prekidu vat-re u Bosni i Hercegovini od 15. do 21. avgusta 1995. godine; sastancima uvezi sa prekidom vatre u Bosni odr`anim u @enevi 7. septembra 1995. go-dine; nastavku pregovora o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 9. do14. septembra 1995. godine; pregovorima o prekidu NATO bombardovawau Bosni i Hercegovini odr`anim od 14. do 20. septembra 1995. godine; sas-tanku ministara spoqnih poslova balkanskih zemaqa u Wujorku 26. septem-bra 1995. godine; i na Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru 1995.godine. Milan MILUTINOVI] je prisustvovao i pregovorima u Ram-bujeu u februaru 1999. godine.

35. Po Zakonu o odbrani SRJ, Milan MILUTINOVI], kao ~lan Vrhovnogsaveta odbrane, imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicama republi-~ke policije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog sta-wa podre|ene VJ-u. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23.marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine.

36. Kao predsednik Srbije i ~lan Vrhovnog saveta odbrane, Milan MILU-TINOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svo-jih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu-~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i gorepomenute pripadnike dru-gih snaga SRJ-a i Srbije, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 oveoptu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Milan

12

MILUTINOVI] je krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, uskladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim,pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~ka-ma od 1 do 5 ove optu`nice.

37. Nikola [AINOVI] je, 20. maja 1998. godine, ponovo izabran za potpred-sednika Vlade SRJ. U tom svojstvu bio je ~lan vlade SRJ koja je, izme|uostalih zadataka i odgovornosti, formulisala unutra{wu i spoqnu po-litiku, sprovodila savezno zakonodavstvo, rukovodila i koordinisalarad saveznih ministarstava i organizovala odbrambene pripreme.

38. Pre decembra 1998. godine, Slobodan MILO[EVI] je odredio Nikolu[AINOVI]A za svog izaslanika za Kosovo. Vi{e diplomata i drugihme|unarodnih funkcionera koji su trebali da razgovaraju sa nekim pred-stavnikom vlade u vezi sa doga|ajima na Kosovu upu}eno je na Nikolu [A-INOVI]A. On je imao aktivnu ulogu u pregovorima o uspostavqawuVerifikacione misije OEBS-a za Kosovo, a u~estvovao je i na mnogimdrugim sastancima u vezi sa kosovskom krizom. Sve vreme na koje se odno-si ova optu`nica, Nikola [AINOVI] je nastupao kao ~ovek za vezuizme|u Slobodana MILO[EVI]A i raznih vo|a kosovskih Albanaca.Na osnovu svog poloàja potpredsednika Vlade SRJ i uloge odabranogpredstavnika Slobodana MILO[EVI]A za Kosovo, Nikola [AINO-VI] je vr{io efektivnu kontrolu nad brojnim pojedincima i institucija-ma koje su bile odsu{tinskog zna~aja, ili u~estvovale, ili bile odgovorneza vr{ewe krivi~nih dela koja se ovde navode.

39. Shodno svojim de facto ovla{}ewima, Nikola [AINOVI] je krivi~-no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) StatutaMe|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposleneu MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice.

40. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je imenovan za na~elnika General-{taba VJ-a 24. novembra 1998. godine. Sve vreme na koje se odnosi ovaoptu`nica nalazio se na poloàju na~elnika General{taba VJ-a. Kao na-~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] jekomandovao, nare|ivao, izdavao uputstva, donosio propise i na druge na-~ine rukovodio VJ-om, na osnovu akata predsednika SRJ i u skladu sa zah-tevima komandovawa VJ-om.

41. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDA-NI] je utvr|ivao organizaciju, plan razvijawa i formirawa komandi,jedinica i ustanova VJ-a u skladu sa prirodom i potrebama VJ-a i na osno-vu akata donetih od strane predsednika SRJ.

42. Na svom poloàju vlasti, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] jetako|e utvr|ivao plan regrutacije i popune unutar VJ-a i raspored re-gruta; donosio propise u vezi sa obukom VJ-a; utvr|ivao plan obrazovawai obuke profesionalnih i rezervnih oficira; i obavqao druge zadatkepredvi|ene zakonom.

13

43. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI]ili drugi oficiri koje je on ovlastio raspore|ivao je aktivne oficire,podoficire i vojnike i unapre|ivao podoficire, rezervne oficire i ofi-cire do ~ina pukovnika. Pored toga, general-pukovnik Dragoqub OJDA-NI] je imenovao predsednika, sudije, tuìoce i wihove zamenike i se-kretare na slu`bu u vojnim disciplinskim sudovima.

44. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je sprovodio pripreme za pozi-vawe gra|ana na vojnu obavezu i za mobilizaciju VJ-a; sara|ivao sa MUP-omi sa Ministarstvom odbrane SRJ na mobilizaciji organa i jedinicaMUP-a, pratio i predlagao mere za re{avawe problema i obave{tavaoVladu SRJ i Vrhovni savet odbrane o sprovo|ewu mobilizacije.

45. General-pukovnik Dragoqub OJDANI], kao na~elnik General{tabaVJ-a, po Zakonu o odbrani SRJ imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinica-ma republi~ke policije podre|enim 3. armiji VJ-a u vreme neposredneratne opasnosti ili ratnog stawa. Progla{ewe neposredne ratne opasnostiobjavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine.

46. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDA-NI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih po-dre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i,me|u ostalim, pripadnike VJ-a i gorepomenute pripadnike drugih snagaSRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Po-red toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, general-pukovnik Dra-goqub OJDANI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran zadela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog su-da, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, zazlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice.

47. Vlajko STOJIQKOVI] je imenovan za ministra unutra{wih poslovaSrbije 24. marta 1998. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nicaVlajko STOJIQKOVI] je bio na poloàju ministra unutra{wih pos-lova Srbije. Kao rukovodilac jednog od dràvnih ministarstva Srbije,Vlajko STOJIQKOVI] je bio odgovoran za sprovo|ewe zakona, propisai op{tih akata koje donese Skup{tina, Vlada ili predsednik Srbije.

48. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] jerukovodio radom MUP-a i wegovih slu`benika. On je utvr|ivao struktu-ru, mandat i obim operacija organizacionih jedinica u okviru MUP-a. Bioje ovla{}en da poziva pripadnike rezervnog sastava MUP-a na vr{ewedu`nosti u vreme mira, i da spre~i aktivnosti koje ugroàvaju bezbed-nost Srbije. Nare|ewa koja su on i vi{a slu`bena lica MUP-a izdavalipripadnicima MUP-a morala su se obavezno izvr{avati osim u slu~aju dapredstavqaju krivi~no delo.

14

49. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] jeimao ovla{}ewa da preispituje odluke i postupke predstavnika MUP-a.On je razmatrao àlbe protiv prvostepenih odluka koje su donosilirukovodioci organizacionih jedinica MUP-a. [tavi{e, bio je ovla{}en dadonosi odluke po ` albama pojedinaca koje je pritvorila policija.

50. Dana 8. aprila 1999. godine, ovla{}ewa Vlajka STOJIQKOVI]A, kaoministra unutra{wih poslova Srbije, za vreme ratnog stawa pro{irena sute su od tada obuhvatala i raspore|ivawe slu`benika MUP-a na drugudu`nost u okviru MUP-a sve dok za to postoji potreba.

51. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] jebio odgovoran za odràvawe reda i mira u Srbiji.

52. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] jetako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih,u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostal-im, zaposlene u MUP-u i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ iSrbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Poredtoga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Vlajko STOJIQKOVI] je ta-ko|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, uskladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim,zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu-`nice.

OPTU@BE

53. Nakon {to je zapo~et zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, po~ev od 1. januara1999. ili otprilike od tog datuma pa do 20. juna 1999, Slobodan MI-LO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dra-goqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznanalica planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~inpomagali i podràvali hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistema-tsku kampawu terora i nasiqa uperenu protiv albanskog civilnog sta-novni{tva koje ìvi na Kosovu u SRJ.

54. Ovu hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu terora inasiqa uperenu protiv kosovskog albanskog stanovni{tva vr{ile susnage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{kuSlobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole[AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A idrugih znanih i neznanih lica. Snage SRJ i Srbije preduzele su operaci-je usmerene protiv kosovskih Albanaca sa ciqem da se znatan deo ko-sovskog albanskog stanovni{tva protera sa Kosova u nastojawu da se obez-bedi daqa srpska kontrola u pokrajini. Radi postizawa tog ciqa, snageSRJ i Srbije, deluju}i u sprezi, preduzele su dobro planirane i iskoor-dinirane operacije kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 61 u daqemtekstu.

15

55. Snage SRJ i Srbije, na na~in koji je bio hotimi~an i {iroko raspros-trawen ili sistematski, silom su proterale stotine hiqada kosovskihAlbanaca iz wihovih domova {irom cele pokrajine Kosovo i raselile ihunutar Kosova. Da bi omogu}ile ova proterivawa ili raseqewa, snageSRJ i Srbije su namerno stvarale atmosferu straha i pritiska prime-nom sile, pretwe silom i delima nasiqa.

56. [irom Kosova, snage SRJ i Srbije vodile su hotimi~nu i {iroko ra-sprostrawenu ili sistematsku kampawu uni{tavawa imovine albanskihcivila na Kosovu. To je postignuto {iroko rasprostrawenim granati-rawem gradova i sela; spaqivawem i uni{tavawem imovine koja ukqu-~uje ku}e za stanovawe, poqoprivredna gazdinstva, privredne objekte,kulturne spomenike i verske objekte; i uni{tavawe li~ne imovine. Us-led tih usagla{enih aktivnosti, sela, gradovi i ~itave oblasti postalisu nenastawivi za kosovske Albance.

57. Pored hotimi~nog uni{tavawa imovine u vlasni{tvu albanskih civilana Kosovu, snage SRJ i Srbije su ~inile {iroko rasprostrawena ili sis-tematska dela brutalnosti i nasiqa nad albanskim civilima na Kosovu dabi odràle atmosferu straha, stvorile haos i podstakle stalni strah odsmrti. Snage SRJ i Srbije i{le su od sela do sela, a u gradovima i mestimaod jednog do drugog dela grada ili mesta, prete}i i proteruju}i stanov-nike kosovske Albance. Kosovski Albanci su ~esto zastra{ivani, napa-dani ili ubijani pred o~ima drugih, ~ime se wihove porodice i kom{ijehtelo prisiliti na odlazak. Mnogi kosovski Albanci koji nisu direkt-no proterani iz svojih mesta pobegli su zbog klime terora koju su stvara-la {iroko rasprostrawena ili sistematska batinawa, maltretirawe,seksualno zlostavqawe, protivpravno li{avawe slobode, granatirawe ipqa~ka {irom cele pokrajine. Snage SRJ i Srbije konstantno su kosovskeAlbance izlagale uvredama, rasnim pogrdama, poniàvaju}im postupcimai drugim oblicima fizi~kog i psihi~kog maltretirawa na osnovu wihoverasne, verske i politi~ke pripadnosti. Raseqavani su kosovski Albanciiz svih delova dru{tva, ukqu~uju}i ène, decu, i stare i nemo}ne.

58. Hiqade kosovskih Albanaca koji su beàli iz svojih domova zbog postu-pawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvarane klime terora koja se pro-{irila na celu teritoriju Kosova, prikqu~ili su se konvojima premagranici sa Republikom Albanijom (daqe u tekstu: Albanija) i biv{omjugoslavenskom republikom Makedonijom (daqe u tekstu: Makedonija).Du `puta prema grani~nim prelazima, snage SRJ i Srbije dràle su kon-trolne punktove na kojima su raseqeni kosovski Albanci bili podvrga-vani daqim batinawima, otima~ini, razbojni{tvu, maltretirawu, napa-dima, protivpravnom li{avawu slobode i ubijawu. Ponekad su snage SRJi Srbije pratile grupe proteranih kosovskih Albanaca do granice. Timmetodama su snage SRJ i Srbije dràle pod kontrolom kretawe prote-ranih kosovskih Albanaca do granica. Raseqeni kosovski Albanci su~esto do granice Kosova dolazili pe{ice u kolonama od po nekolikohiqada lica, ili na traktorima, kamionima i prikolicama, kao i vozovima,

16

autobusima ili kamionima koje su organizovale i obezbedile snage SRJ iSrbije.

59. Pored toga, hiqade kosovskih Albanaca koji su pobegli iz svojih domova,i na taj na~in bili prisilno preme{teni, zbog postupawa snaga SRJ iSrbije i hotimi~no stvorene klime terora koja se pro{irila celom ter-itorijom Kosova, morali su potraìti skloni{te za dane, nedeqe i mesecekoje }e provesti u drugim gradovima i selima i/ili po {umama i plani-nama {irom pokrajine. Neka od tih interno raseqenih lica ostala suunutar pokrajine Kosovo tokom ~itavog perioda na koji se odnosi ovaoptu`nica, a mnogi su umrli usled te{kih vremenskih uslova, nedo-voqnih koli~ina hrane, neadekvatne medicinske nege i iscrpqenosti.Drugi su na kraju pre{li preko neke od granica Kosova sa Albanijom,Makedonijom, Crnom Gorom, ili su pre{li granicu pokrajine premaSrbiji. Snage SRJ i Srbije kontrolisale su i koordinirale kretawe mnogihkosovskih Albanaca raseqenih unutar Kosova sve dok i oni napokon nisubili proterani sa Kosova.

60. [irom Kosova, u {iroko rasprostrawenom ili sistematskom nastojawuda se proterane kosovske Albance odvrati od povratka svojim domovima,snage SRJ i Srbije harale su i pqa~kale li~nu imovinu i privredneobjekte kosovskih Albanaca. Snage SRJ i Srbije su pomo}u masovnih ra-cija, pretwi silom, i nasiqem kosovskim Albancima pqa~kale novac idragocenosti, a na na~in koji je bio {iroko rasprostrawen ili sistem-atski, vlasti na grani~nim prelazima SRJ krale su li~na vozila i druguimovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz pokrajine.

61. Pored toga, {irom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimalei uni{tavale dokumenta za li~nu identifikaciju i saobra}ajne dozvole zavozila koja su pripadala albanskim civilima na Kosovu. Kako su kosovs-ki Albanci isterivani iz svojih domova i upu}ivani ka granicama Ko-sova, na odabranim punktovima na putu ka grani~nim prelazima i nagrani~nim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od wih je traèno dapredaju li~na dokumenta. Ove radwe su preduzimane kako bi se izbrisaosvaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kakobi im se uskratilo pravo na povratak domovima.

TA^KA 1DEPORTACIJA

62. Pozivom na paragrafe od 55 do 61, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tavau ovu ta~ku.

63. Po~ev od 1. januara 1999. godine ili pribli`no od tog datuma pa sve do 20.juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uzpodr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A,Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQ-KOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, po~inile su dela navedena uparagrafima od 55 do 61, {to je imalo za posledicu prisilnu deportaci-

17

ju pribli`no 800.000 civila kosovskih Albanaca. Da bi omogu}ile taproterivawa i raseqavawa, snage SRJ i Srbije su hotimi~no stvaraleatmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretwi silom, i nasiqem,kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 61 gore. [irom Kosova, snageSRJ i Srbije sistematski su granatirale gradove i sela, palile ku}e zastanovawe i gazdinstva, nanosile {tetu i uni{tavale kulturne i verskeustanove kosovskih Albanaca, ubijale civile kosovske Albance i seksualnozlostavqale kosovske Albanke. Te radwe su vr{ene u svim krajevimaKosova i ta sredstva i metode su kori{}eni {irom pokrajine, ukqu~uju-}i i slede}e op{tine:

a. Orahovac/Rahovec: Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opko-lile su selo Celina/Celine tenkovima i oklopnim vozilima. Nakon gra-natirawa sela, snage SRJ i Srbije u{le su u selo i sistematski harale ipqa~kale iz ku}a sve {to je imalo ikakvu vrednost, palile ku}e i rad-we i uni{tile staru yamiju. Ve}ina me{tana kosovskih Albanaca po-begla je u obli`wu {umu pre nego {to su stigle vojska i policija. Nadan 28. marta 1999. snage SRJ i Srbije prisilile su hiqade qudi koji suse skrivali u {umi da iza|u. Po{to su te civile naterali da otpe{a~edo obli`weg sela, mu{karci su odvojeni od ` ena, pretu~eni i opqa~kani,i oduzeta su im sva li~na dokumenta. Mu{karci su naterani da otpe{a-~e do Prizrena, a na kraju prisiqeni da odu u Albaniju.

(i) Dana 25. marta 1999. godine, jedna velika grupa kosovskih Albanacaoti{la je na planinu u blizini sela Nogavac/Nagavc, tako|e u op{tiniOrahovac/Rahovec, traè}i spas od napada na obli`wa sela. Snage SRJi Srbije su ih opkolile i narednog dana naredile da 8.000 qudi koji sutu potraìli skloni{te ode s planine. Kosovski Albanci su prisi-qeni da odu u obli`wu {kolu, a zatim su prisilno raspr{eni po obli -`wim selima. Tri ili ~etiri dana kasnije, snage SRJ i Srbije u{le su usela, i{le od ku}e do ku}e i isterivale qude iz ku}a. Na kraju su ih po-novo naterali da u|u u ku}e i rekli im da ne izlaze. Oni koji nisu mo-gli da se smeste u ku}e morali su da ostanu u automobilima i trakto-rima koji su bili parkirani nedaleko odatle. Dana 2. aprila 1999. go-dine, snage SRJ i Srbije po~ele su da granatiraju sela i ubile pritomjedan broj qudi koji su spavali u traktorima i automobilima. Preì-veli su se uputili ka albanskoj granici. Dok su prolazili kroz druga selakosovskih Albanaca koja su bila uni{tena, pripadnici snaga SRJ iSrbije su im se rugali. Kada su ovi seqani stigli na granicu, oduzeta suim sva li~na dokumenta. Tokom ovih proterivawa, na celoj terito-rijiop{tine Orahovac/Rahovec, snage SRJ i Srbije sistematski su pa-lileku}e, radwe, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca.Uni{teno je nekoliko yamija, ukqu~uju}i yamije u BelojCrkvi/Bellacrk, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kru{i/Krush e Madhe idruge.

18

b. Prizren: Dana 25. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije opkolile suselo Pirane tenkovima i raznim vojnim vozilima. Selo je granatiranoi jedan broj me{tana je poginuo. Nakon toga, snage SRJ i Srbije u{le su uselo i palile ku}e kosovskih Albanaca. Posle napada, preostalime{tani su napustili Pirane i oti{li u susedna sela. U mestu Lando-vica/Landovice snage SRJ i Srbije zapalile su i te{ko o{tetile staruyamiju. Neki kosovski Albanci koji su beàli prema mestu Srbi-ci/Serbica ubijeni su ili raweni snajperima. Snage SRJ i Srbije su za-tim zapo~ele ofanzivu u okolini Srbice/Serbica i granatirale selaDowe Retimqe/Reti e Ulet, Retimle/Reti i Randubrava/Randobrave. Se-qani, kosovski Albanci, isterani su iz svojih domova i poslati naalbansku granicu. Od 28. marta 1999. godine, u samom gradu Prizrenu,snage SRJ i Srbije su i{le od ku}e do ku}e nare|uju}i stanovnicima,kosovskim Albancima, da odu. Bili su prisiqeni da se prikqu~e kon-vojima vozila i qudi koji su i{li pe{ice do albanske granice. Putemsu snage SRJ i Srbije tukle i ubijale mu{karce kosovske Albance, izdva-jale iz konvoja kosovske Albanke i te ène seksualno zlostavqale. Nagranici su snage SRJ i Srbije oduzimale sva li~na dokumenta.

c. Srbica/Sknderaj: Po~ev od 25. marta 1999. godine ili pribli`no od togdatuma, snage SRJ i Srbije napale su i razorile sela Vo}wak/Vojnike,Leo~ina/Leine, Kladernica/Klladernic, Turicevac/Turiec i Izbica/Izbic granatirawem i paqewem. Uni{tene su mnoge ku}e, radwe i ya-mije, ukqu~uju}i yamiju u centru sela ]irez/Qirez. Snage SRJ i Srbijesu odvele neke ène i decu i dràle ih u jednoj {tali u ]irezu/Qirez.@ene su podvrgnute seksualnom zlostavqawu, i ukrali su im novac idrugu imovinu. Najmawe osam èna je prvo seksualno zlostavqano azatim ubijeno, a wihova tela su ba~ena u tri bunara u selu ]irez/Qirez.Dana 28. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, grupa od najmawe 4.500kosovskih Albanaca iz ovih sela okupila se u selu Izbica/Izbic, gde supripadnici snaga SRJ i Srbije od ovih kosovskih Albanaca traìlinovac i odvojili mu{karce od èna i dece. Veliki broj mu{karaca jezatim ubijen. Preìvele ène i deca prisilno su u grupi preba~eniprema Klini/Klin, \akovici/Gjakov i na kraju do albanske granice.

d. Suva Reka/Suhareke: Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbijeopkolile su mesto Suva Reka/Suhareke. Tokom narednih dana policajcisu i{li od ku}e do ku}e, pretili, napadali i ubijali stanovnike ko-sovske Albance i pod pretwom oru jà odveli mnoge qude iz wihovihdomova. Mnoge ku}e i radwe koje su pripadale kosovskim Albancimazapaqene su, a o{te}ena je yamija u Suvoj Reci/Suharek. Policija jeoterala ène, decu i starce, a tada su snage SRJ i Srbije ubile odre|e-ni broj mu{karaca. Kosovski Albanci bili su prisiqeni da beè, pro-bijaju}i se u kamionima, traktorima i prikolicama prema granici saAlbanijom. Dok su prelazili granicu, oduzeta su im sva dokumenta inovac.

19

(i) Dana 31. marta 1999. godine, otprilike 80.000 kosovskih Albanaca ra-seqenih iz sela u op{tini Suva Reka/Suhareke okupilo se u blizinimesta Belanica/Bellanice. Slede}eg dana, snage SRJ i Srbije granatiralesu selo Belanica/Bellanice, prisiqavaju}i raseqena lica da beè premaalbanskoj granici. Pre nego {to su pre{li granicu, oduzeta su im svali~na dokumenta.

e. Pe}/Pej: Dana 27. i 28. marta 1999. godine ili pribli`no tih datuma, ugradu Pe}/Pej, snage SRJ i Srbije i{le su od ku}e do ku}e prisiqavaju}ikosovske Albance na odlazak. Neke ku}e su zapaqene, a u vi{e qudi jepucano iz vatrenog oru jà. Vojnici i policajci bili su razme{tenidu `svake ulice i usmeravali kosovske Albance ka centru grada. Kadasu qudi stigli do centra grada, oni koji nisu imali kola ili vozilabilu su prisiqeni da u|u u autobuse ili kamione kojima su odvezeni ugrad Prizren. Pred Prizrenom su kosovski Albanci prisiqeni daiza|u iz autobusa i pe{a~e oko 15 kilometara do albanske granice, gdeim je nare|eno da predaju svoja dokumenta snagama SRJ i Srbije pre nego{to pre|u granicu.

f. Kosovska Mitrovica/Mitrovic: Po~ev od 25. marta 1999. ili pribli-`no od tog datuma pa sve do polovine aprila 1999. godine, snage SRJ i Sr-bije po~ele su se sistematski kretati kroz grad Kosovska Mitro-vica/Mitrovice. Ulazili su u ku}e kosovskih Albanaca i nare|ivalistanarima da odmah iza|u iz ku}e i idu na autobusku stanicu. Neke ku-}e su zapaqene pa su stanari bili prisiqeni da pobegnu u druge delovegrada. Spaqena je i o{te}ena najmawe jedna yamija u gradu. U perioduod tri nedeqe snage SRJ i Srbije nastavile su da proteruju kosovskeAlbance, stanovnike tog grada. Tokom tog perioda je imovina u vlasni-{tvu kosovskih Albanaca uni{tavana, kosovskim Albancima je oti-man novac, vozila i druge vrednosti, a kosovske Albanke su seksualnozlostavqane. Sli~no se ponovilo i u drugim selima u op{tini Koso-vska Mitrovica/Mitrovic, u kojima su snage SRJ i Srbije isteralekosovske Albance iz wihovih domova a sela razorile. Kosovski Al-banci, stanovnici ove op{tine, prisiqavani su da se prikqu~e konvo-jima koji su i{li prema albanskoj granici prolaze}i kroz mesta Sr-bica/Skenderaj, Pe}/Pej, \akovica/Gjakov i Prizren. Na putu do gra-nice, pripadnici snaga SRJ i Srbije pqa~kali su im dragocenosti ioduzimali im li~na dokumenta.

g. Pri{tina/Prishtin: Po~ev od 24. marta 1999. ili pribli`no od tog da-tuma pa sve do kraja maja 1999. godine, srpska policija je obilazila ku}ekosovskih Albanaca u gradu Pri{tina/Prishtin i prisiqavala stanarena odlazak. U toku ovih prisilnih proterivawa jedan broj qudi je ubi-jen. Mnogi od onih koji su isterani iz svojih domova oti{li su direkt-no na ` elezni~ku stanicu, dok su drugi potraìli skloni{te u obli`-wim naseqima. Stotine etni~kih Albanaca, koje je na svakoj raskrsni-ci usmeravala srpska policija, okupili su se na ` elezni~koj stanici, a

20

zatim su, posle dugog ~ekawa bez hrane i vode, ukrcani u pretrpanevozove ili autobuse. Oni koji su ukrcani u vozove stigli su do sela\eneral Jankovi}/Hani i Elezit u blizini makedonske granice. Za vremeputovawa vozom mnogim qudima su oduzeta li~na dokumenta. Kada susi{li iz voza, snage SRJ i Srbije su kosovskim Albancima rekle da doMakedonije pe{a~e hodaju}i prugom po{to je okolni prostor miniran.Oni koji su poku{ali da se sakriju u Pri{tini/Prishtin na kraju suisterani na sli~an na~in. Tokom ovih prisilnih proterivawa, jedanbroj qudi je ubijen, a nekoliko èna je seksualno zlostavqano.

(i) U istom periodu, snage SRJ i Srbije ulazile su u sela u op{tini Pri-{tina/Prishtine gde su pretukle i ubile mnoge kosovske Albance, otele imnovac, opqa~kale wihovu imovinu i spalile im ku}e. Mnogi seqani sukamionima odvezeni u grad Glogovac/Gllogoc u op{tini Glogo-vac/Gllogoc. Odatle su vozom preba~eni do mesta \eneral Jankovi}/Hani eEleziti nastavili pe{ke do makedonske granice. Drugima su, nakon {tosu se probili do grada Uro{evac/Ferizaj, snage SRJ i Srbije naredile dase ukrcaju na voz za \eneral Jankovi}/Hani e Elezit, odakle su pe{icepre{li granicu i u{li u Makedoniju.

h. \akovica/Gjakov: Do marta 1999. godine broj stanovnika u gradu \ako-vica/Gjakov zna~ajno je porastao zbog velikog broja interno raseqe-nih lica koja su napu{tala svoja sela beè}i pred hotimi~nim grana-tirawem od strane snaga SRJ i Srbije tokom 1998. godine, i beè}i od oru-ànog sukoba izme|u tih snaga i Oslobodila~ke vojske Kosova. Stalnokretawe tih interno raseqenih lica poja~ano je nakon 24. marta 1999.kad su se, nakon nasilnih proterivawa u gradu \akovica/Gjakov, mnogainterno raseqena lica vratila iz grada \akovica/Gjakov u okolnasela, iz kojih }e ih snage SRJ i Srbije ponovo proterati. Srpske snagesu kontrolisale i koordinirale kretawe ovih interno raseqenih lica naputu iz ovih sela u grad \akovica/Gjakov i natrag, a na kraju i do gra-nice izme|u Kosova i Republike Albanije. Oni koji su i{li pe{iceposlati su iz grada \akovica/Gjakov direktno na jedan od nekolikograni~nih prelaza. Oni koji su putovali motornim vozilima usmera-vani su tako da pre granice i prelaska u Republiku Albaniju skrenuprema gradu Prizrenu.

(i) Po~ev od 24. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do 11. maja1999, snage SRJ i Srbije po~ele su da prisiqavaju stanovnike grada\akovica/Gjakove na odlazak. Snage SRJ i Srbije rasporedile su se pogradu i idu}i od ku}e do ku}e nare|ivale kosovskim Albancima danapuste svoje domove. U nekim slu~ajevima qudi su ubijani, a mnogima jepre}eno smr}u. Mnoge ku}e i radwe koje su pripadale kosovskim Al-bancima zapaqene su, dok su radwe Srba bile za{ti}ene. Dana 24. mar-ta 1999. godine, stara yamija u Rogovu/Rogov i istorijska ~etvrt u \a-kovici/Gjakov, gde je bio i bazar, yamija Hadum i islamska bibliote-ka pored we, bili su me|u nekoliko kulturnih objekata koji su veli-

21

kim delom i/ili potpuno uni{teni. U periodu od 2. do 4. aprila 1999.godine, na hiqade kosovskih Albanaca koji su ìveli u gradu \ako-vica/Gjakove i susednim selima prikqu~ili su se velikoj koloni, bi-lo pe{ice ili kolima, kamionima i traktorima, i krenuli premagranici s Albanijom. Snage SRJ i Srbije usmeravale su qude koji subeàli na unapred odre|ene pravce, a putem su na kontrolnim punkto-vima ve}ini kosovskih Albanaca oduzimani li~ni dokumenti i auto-mobilske tablice. U nekim slu~ajevima, za prevoz lica do granice sAlbanijom kori{}eni su kamioni jugoslovenske vojske.

(ii) Pored toga, krajem marta i u aprilu 1999. godine, snage SRJ i Srbijesilom su proterale kosovske Albance, stanovnike mnogih sela u op{-tini \akovica/Gjakov, izme|u ostalog iz sela Dobro{/Dobrosh, Ko-renica/Korenici Meja/Mej. Mnogim stanovnicima je zatim nare-|eno,ili im je bilo dozvoqeno, da se vrate u svoja sela, da bi ih snage SRJ iSrbije ponovo odatle proterale. U ranim jutarwim ~asovima 27. apri-la 1999. ili otprilike u to vreme, snage SRJ i Srbije krenule su uveliku ofenzivu na doline Carragoj, Eerenik i Trava (op{tina \a-kovica/Gjakov), i na preostale stanovnike gorepomenutih sela, unameri da isteraju stanovni{tvo iz tog kraja. Ovde je raspore|en veli-ki broj vojnika i policajaca, i postavqeno nekoliko kontrolnih punk-tova. U mestima Meja/Mej, Korenica/Korenic i Meja Orize/Orize,veliki ali jo{ uvek neutvr|eni broj kosovskih Albanaca, civila mu-{kog pola, izdvojen je iz mase seqana koji su beàli, odveden i pogu-bqen. Tokom celog tog dana su seqani, pred direktnim pretwama snagaSRJ i Srbije, napu{tali svoje ku}e i prikqu~ivali se nekom od neko-liko konvoja izbeglica na traktorima, kowskim zapregama i u kolima,i na kraju pre{li u Albaniju. Mnogim kosovskim Albancima snage SRJ iSrbije su pre nego {to }e pre}i granicu oduzele li~na dokumenta.

i. Gwilane/Gjilan: Snage SRJ i Srbije u{le su u mesto Prilepnica/Perle-pnice dana 6. aprila 1999. godine ili pribli`no tog datuma i naredilestanovnicima da ga napuste rekav{i im da }e slede}eg dana to mestobiti minirano. Me{tani su oti{li i poku{ali da odu do drugog sela,ali su ih snage SRJ i Srbije vratile. Stanovnici Prilepnice/Perle-pnice su 13. aprila 1999. godine ponovo obave{teni da se grad do slede-}eg dana mora evakuisati. Slede}eg jutra me{tani, kosovski Albanci,oti{li su konvojem u kome je bilo otprilike 500 vozila. Ubrzo po{tosu me{tani oti{li, ku}e u Prilepnici/Prlepnic su zapaqene. [iromop{tine Gwilane/Gjilan snage SRJ i Srbije sistematski su palile iuni{tavale ku}e, radwe, kulturne spomenike i verske objekte kosovs-kih Albanaca, me|u ostalim yamiju u Vla{tici/Vlashtic. KosovskiAlbanci iz drugih sela u op{tini Gwilane/Gjilan tako|e su isteraniiz svojih domova. Na hiqade raseqenih lica iz sela kao {to su @e-gra/Zhegr, Nosaqe/Nosal i Vladovo/Lladov sklonilo se u selo DowaStubla/Stublle e Poshtme u op{tini Vitina. Mnoga od tih raseqenih

22

lica iz Gwilana/Gjilan pre{la su granicu pokrajine sa Srbijom, gde subili `rtve {ikanirawa i maltretirawa sli~nih onim koje su doì-veli na Kosovu, pre nego {to su u{li u Makedoniju. Drugi su putovalidirektno u Makedoniju. Kad su kosovski Albanci stigli na granicu saMakedonijom, snage SRJ i Srbije oduzele su im li~na dokumenta.

j. Uro{evac/Ferizaj: U periodu od 24. marta do 14. aprila 1999. godine, sna-ge SRJ i Srbije granatirale su i napadale sela u op{tini Uro{evac/Ferizaj, ukqu~uju}i sela Biba/Bibe, Muhayer Prelez/Prelez i Muha-xherve, Raka/Rakaj i Staro Selo, ubiv{i odre|eni broj wihovih sta-novnika. Nakon granatirawa, snage SRJ i Srbije su ulazile u neka sela,me|u ostalima Papaz i Sojevo/Sojev, i nare|ivale stanovnicima da ihnapuste. Drugi kosovski Albanci, iz sela Varo{ Selo/Varosh i Mi-rosavqe/Mirosal, pobegli su iz sela kad su u wih u{le srpske snage.Nakon {to su stanovnici napustili svoje ku}e, vojnici i policajci suih zapalili. Raseqena lica su oti{la u grad Uro{evac/Ferizaj, gde seve}ina ukrcala na vozove kojima su odvezeni na grani~ni prelaz zaMakedoniju u mestu \eneral Jankovi}/Hani i Elezit. Srpske snage su qudeiz voza uputile da po pruzi otpe{a~e do granice. Drugi su do istoggrani~nog prelaza iz Uro{evca/Ferizaj putovali u konvojima. Na grani-ci su im srpske snage oduzele sva dokumenta.

k. Ka~anik/Kaanik: U periodu izme|u marta i maja 1999. godine, snage SRJi Srbije napale su sela u op{tini Ka~anik i sam grad Ka~anik. Napadje imao za posledicu razarawe ku}a i verskih objekata izme|u ostalogi yamije u Kotlini/Kotline i Ivaji/Ivaje.

(i) Dana 8. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije na-pale su i delimi~no spalile selo Kotlina/Kotlin. Dana 24. marta 1999,snage SRJ i Srbije ponovo su napale Kotlinu/Kotlin iz te{kog naoru-àwa i vojnicima. Mnogi mu{ki stanovnici Kotlina/Kotlin pobeglisu tokom tog napada u obli`we {ume, a ènama, deci i starcima susnage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na kamione kojima su od-vezeni u grad Ka~anik. Oni koji nisu stali u kamione morali su za wi-ma pe{a~iti prema Ka~aniku/Kaaniku. U tom napadu je ubijen odre|e-ni broj mu{kih stanovnika Kotline/Kotlin, ukqu~uju}i najmawe 17mu{karaca ~ija tela su ba~ena u bunare. Pre nego {to }e oti}i iz Kot-line/Kotlin, snage SRJ i Srbije su spalile ostatak sela. Mnogi od onihkojisu preìveli prebegli su u Makedoniju.

(ii) Dana 27. i 28. marta 1999. ili pribli`no tih datuma, snage SRJ i Sr-bije napale su grad Ka~anik. Pripadnici snaga SRJ i Srbije {ikani-rali su, zatvarali, tukli i pucali u mnoge stanovnike Ka~anika, ko-sovske Albance. Hiqade lica pobeglo je u obli`we {ume i na krajupe{ice pre{lo granicu sa Makedonijom. Druga raseqena lica iz gradaKa~anika i okolnih sela pe{ice suoti{la do sela Stagovo/Stagov, gdesu se ukrcali na vozove kojima su odvezeni do makedonske granice.

23

(iii) Dana 13. aprila 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbijeopkolile su selo Slatina/Sllatin i zaseok Vata. Nakon {to su grana-tirali selo, pe{adija i policija su u{li u selo i pqa~kali i paliliku}e. U toj akciji je iz vatrenog oru jà ubijeno 13 civila. Nakon ovognapada ve}ina stanovnika Slatine/Sllatin prebegla je u Makedoniju.

(iv) Dana 25. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije na-pale su selo Dubrava/Lisnaj u op{tini Ka~anik. Tokom napada, snageSRJ i Srbije ubile su nekoliko kosovskih Albanaca, stanovnikaDubrave/Lisnaj. Mnogi stanovnici Dubrave/Lisnaj okupili su se ukonvoju na traktorima i prikolicama i prebegli u Makedoniju. Dru-gi me{tani su pobegli u druga sela ili u {ume pre nego {to }e na-posletku pre}i makedonsku granicu.

l. De~ani/Dean: Dana 29. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snageSRJ i Srbije opkolile su i napale selo Beleg i okolna sela u op{tiniDe~ani/Dean. Snage SRJ i Srbije i{le su od ku}e do ku}e govore}ime{tanima da smesta napuste svoje ku}e. Oko 300 mu{karaca, èna idece iseqeno je iz svojih ku}a i okupqeno na obli`woj poqani u seluBeleg. Snage SRJ i Srbije naredile su svim mu{karcima i ènama daskinu ode}u, te im je oduzeta sva li~na imovina. Mu{karci su odvojeniod ` ena i dece i odvedeni u podrum jedne nedovr{ene ku}e u blizini togpoqa. @enama i deci je nare|eno da odu u drugu ku}u. Tokom te no}i sek-sualno su zlostavqane najmawe tri ène. Slede}eg dana, snage SRJ iSrbije su me{tanima rekle da napuste selo kamionima i traktorima iodu u Albaniju.

m. Vu~itrn/Vushtrri: Dana 27. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snageSRJ i Srbije po~ele su da pale ku}e u gradu Vu~itrn/Vushtrri i spalileglavnu gradsku yamiju. Dana 2. maja 1999. ili pribli`no tog datuma,snage SRJ i Srbije napale su vi{e sela severoisto~no od grada Vu~itr-na/Vushtrri, ukqu~uju}i sela Skrovna/Skrom, Slakovce/Sllakofc, Ce-elija/Ceceli i Gorwa Sudimqa/Studime e Eprme. Me{tani su isteraniiz svojih domova, a mnoge wihove ku}e, radwe i verski objekti su pot-puno izgoreli. Me{tani, kao i lica koja su ranije raseqena iz drugihmesta u op{tini Vu~itrn/Vushtrri, bili su prisiqeni da oforme kon-voj u kome je bilo oko 20.000 qudi i koji se kretao putem kroz kawonStudime prema gradu Vu~itrnu/Vushtrri. Tokom no}i od 2. na 3. maj 1999.godine, snage SRJ i Srbije su maltretirale, tukle i ubile pribli`no104 kosovska Albanca, a mnogim drugim otele vredne stvari. Snage SRJi Srbije zato~ile su hiqade kosovskih Albanaca iz ovog konvoja upoqoprivrednoj zadruzi u blizini grada Vu~itrna/Vushtrri. Dana 3. maja1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije su u poqoprivred-noj zadruzi odvojile mu{karce u dobi za vojsku, kosovske Albance, odèna, dece i starijih osoba. @ene, deca i starci kosovski Albanciupu}eni su u Albaniju, a odre|eni broj mu{karaca kosovskih Alba-naca bio je prisiqen da odveze ta vozila sa ènama, decom i starcima

24

do granice sa Albanijom. Snage SRJ i Srbije su prebacile stotine mu{-karaca u dobi za vojsku, kosovskih Albanaca, iz poqoprivredne zadrugeu zatvor u selu Smrekovrica/Smrakonc. Nakon nekoliko nedeqa zato-~eni{tva u ne~ove~nim uslovima, u kome su bili podvrgnuti batinaw-ima, mu~ewu i ubijawu, mnogi od tih mu{karaca kosovskih Albanacapreba~eni su u selo Zur/Zhur, u blizini albanske granice, i prisiqenida pre|u granicu sa Albanijom.

Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILU-TINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STO-JIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, nare-dili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pri-premu ili izvr{ewe slede}eg dela:

Ta~ka 1: Deportacija, ZLOÎN PROTIV ^ OVE^NOSTI, ka`wiv po~lanu 5(d) Statuta Me|unarodnog suda.

TA^KA 2DRUGA NEHUMANA DELA (PRISILNO PREME[TAWE)

64. U odnosu na one kosovske Albance koji su interno raseqeni unutar teri-torije Kosova, pozivom na paragrafe 55 61, a naro~ito paragraf 59, tu-ìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku.Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILU-

TINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STO-JIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, nare-dili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pri-premu ili izvr{ewe slede}eg dela:

Ta~ka 2: Druga nehumana dela (prisilno preme{tawe), ZLOÎN PRO-TIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(i) Statuta Me|unarodnog suda.

TA^KE 3 4UBISTVO

65. Pozivom na paragrafe 55 63, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovuta~ku.

66. Po~ev od 1. januara 1999. godine ili pribli`no od tog datuma pa sve do 20.juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uzpodr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A,Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQ-KOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, ubile su na stotine civilakosovskih Albanaca. Ta ubistva vr{ena su na na~in koji je bio {iroko ras-prostrawen ili sistematski {irom pokrajine Kosovo i imala su za posle-dicu smrt mnogobrojnih mu{karaca, èna i dece. Me|u slu~ajevima ma-sovnih ubijawa nalaze se i slede}i:

25

a. Na dan 15. januara 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u ranim jutarwim~asovima, snage SRJ i Srbije napale su selo Ra~ak (op{tina [tim-qe/Shtime). Nakon granatirawa, kasnije istog jutra u selo su u{le snageSRJ i Srbije i po~ele da vr{i pretres idu}i od ku}e do ku}e. Po celomselu pucali su na me{tane koji su poku{avali da pobegnu pred snagamaSRJ i Srbije. Grupa od oko 25 mu{karaca poku{ala je da se sakrije u jed-noj zgradi, ali su ih otkrile snage SRJ i policije. Tukli su ih, a zatimodveli na obli`we brdo gde su ubijeni iz vatrenog oru jà. Snage SRJ iSrbije ubile su ukupno oko 45 kosovskih Albanaca u Ra~ku i wegovojokolini. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu Akoji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

b. Na dan 25. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ iSrbije opkolile su i napale selo Bela Crkva/Bellacerke (op{tina Ora-hovac/ Rahovec). Mnogi me{tani Bele Crkve/Bellacrk beàli su uz rekuBelaja pored sela i bili prisiqeni da se sklone pod èlezni~kimmostom. Pribliàvaju}i se mostu, snage SRJ i Srbije otvorile su va-tru na jedan broj me{tana i ubile 12 lica, od kojih su desetoro bile ` e-ne i deca. Jedno dvogodi{we dete je preìvelo ovaj incident. Snage SRJi Srbije su zatim naredile ostalim seqanima da iza|u iz korita potoka,i u tom trenutku odvojili mu{karce i starije de~ake od starih mu{ka-raca, èna i male dece. Snage SRJ i Srbije su mu{karcima i starijimde~acima naredili da se svuku, a zatim su im sistematski opqa~kali svevredne stvari. @enama i deci je tada nare|eno da krenu prema obli-`wem selu Zrze/Xrx. Jedan lekar iz Bele Crkve/Bellacrk je poku-{ao da razgovara sa komandantom snaga koje su ih napale, ali je ustre-qen, kao i wegov ne}ak. Ostalim mu{karcima i starijim de~acima jezatim nare|eno da se vrate u korito potoka. Kada su poslu{ali, snageSRJ i Srbije su na te mu{karce i starije de~ake otvorile vatru i ubileoko 65 kosovskih Albanaca. Jedan broj mu{karaca i starijih de~aka jepreìvio ovaj incident koji su videla i druga lica sakrivena u blizini.Pored toga, snage SRJ i Srbije ubile su i {estoricu mu{karaca koje suotkrile u wihovom skloni{tu u obli`wem kanalu za navodwavawe.(Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu B koji je pri-loèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

c. Na dan 25. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Sr-bije napale su sela Mala Kru{a/Krushe e Vogel i Velika Kru{a/Krushee Madhe (op{tina Orahovac/Rahovec). Me{tani Male Kru{e/Krushe eVogel potraìli su zaklon u {umovitom podru~ju pored Male Kru-{e/Krushe e Vogel, odakle su mogli da vide kako srpski policajci sis-tematski pqa~kaju i pale wihove ku}e. Me{tani su se kasnije sklo-nili u ku}u Sedje Batushe, sme{tenu na ivici sela Mala Kru{a/Krushe Vogel. U toku jutra 26. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije otkrile suseqane. Snage SRJ i Srbije su ènama i maloj deci naredili da napusteto podru~je i odu u Albaniju. Snage SRJ i Srbije su zatim zato~ile ipretresle mu{karce i de~ake i oduzeli im li~na dokumenta i vredne

26

stvari. Nakon toga su snage SRJ i Srbije naredile mu{karcima ide~acima da, pod pretwom smrti, pe{ice odu do jedne nenaseqene ku}eu Maloj Kru{i/Krush e Vogel. Snage SRJ i Srbije prisilile su ovemu{karce i de~ake da u|u u ku}u. Kada su se mu{karci i de~aci sakupiliu ku}i, snage SRJ i Srbije su na ovu grupu otvorile vatru iz mitraqeza.Posle nekoliko minuta paqbe, snage SRJ i Srbije su ku}u zapalilekako bi tela izgorela. U pucwavi i plamenu poginulo je oko 105 ko-sovskih Albanaca, mu{karaca i de~aka. (Ubijena lica ~ija su imena poz-nata navedena su u Prilogu C koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`-nici.)

d. Dana 26. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u jutarwim ~aso-vima, snage SRJ i Srbije opkolile su deo oko kompleksa porodi~nih ku}aporodice Berisha u Suvoj Reci/Suhareke (op{tina Suva Reka/ Suharek).U blizinu ku}a postavqeni su tenkovi, cevi uperenih u ku}e. Snage SRJi Srbije su stanarima jedne od ku}a naredile da iza|u. Mu{karci suodvojeni od èna i dece i {est ~lanova ove porodice je ubijeno. SnageSRJ i Srbije su preostale ~lanove porodice poterale u pravcu jednogkafi}a. Ove ~lanove porodice naterale su da, zajedno sa tri druge gru-pe {ire porodice Berisha, u|u u taj kafi}. Zatim su u kafi} u{le snageSRJ i Srbije i otvorile vatru na qude koji su se nalazili unutra. Ukafi} je uba~en i eksploziv. U toj akciji su ubijena najmawe 44 civila, adrugi su te{ko raweni. Tela ` rtava su potom izvu~ena iz kafi}a i uto-varena u prikolicu jednog kamiona, koji se zatim odvezao u pravcu Pri-zrena. Tri rawene osobe, koje su bile uba~ene me|u druga tela, isko-~ile su iz kamiona na putu za Prizren. Predmeti koji su pripadali naj-mawe {estoro ubijenih u kafi}u na|eni su u tajnoj masovnoj grobnicina poligonu za ve`be iz ga|awa VJ-a u blizini Koru{e/Korisha. Poredtoga, li~na dokumenta koja su pripadala najmawe petoro ubijenih ukafi}u na|ena su na le{evima ekshumiranim iz tajne masovne grobni-ce u Batajnici, pokraj Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica ~ija su imena poz-nata navedena su u Prilogu K koji je priloèn kao dodatak ovoj optu-`nici.)

e. Uve~e 26. marta 1999. godine ili pribli`no u to vreme, u gradu \akovi-ca/Gjakove, snage SRJ i Srbije do{le su u ku}u na broju 134a u ulici YmerGrezda. @ene i deca koji su bili u ku}i odvojeni su od mu{karaca inare|eno im je da odu na sprat. Snage SRJ i Srbije su zatim pucale iubile {est mu{karaca kosovskih Albanaca koji su bili u ku}i. (Imenaubijenih navedena su u Prilogu D koji je priloèn kao dodatak ovoj op-tu`nici.)

f. Dana 26. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u jutarwim ~a-sovima, snage SRJ i Srbije napale su selo Padali{te/Padalisht (op{-tina Istok/Istog). Ulaze}i u selo, snage SRJ i Srbije pucale su na ku}ei me{tane koji su poku{avali da pobegnu. Osam ~lanova porodiceBeke Imeraja isterani su i ubijeni ispred svoje ku}e. Drugi me{tani

27

sela Padali{te/Padalishte ubijeni su u svojim domovima i u koritu po-toka u blizini sela. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 20 kosovs-kih Albanaca iz Padali{ta/Padalishte. (Ubijena lica ~ija su imena poz-nata navedena su u Prilogu E koji je priloèn kao dodatak ovoj optu-`nici.)

g. Na dan 27. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Sr-bije napale su selo Izbica/Izbice (op{tina Srbica/Sknderaj) iz te{-kog naoruàwa. Najmawe 4.500 seqana iz Izbice/Izbic i okolnih selapotraìlo je uto~i{te na jednoj poqani u Izbici/Izbice. Dana 28. marta1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su seqane, a zatim im pri{letraè}i novac. Nakon {to su snage SRJ i Srbije otele seqanima vred-ne stvari, mu{karci su odvojeni od èna i male dece. Mu{karci su za-tim podeqeni u dve grupe, od kojih je jedna poslata na obli`we brdo, adruga u korito obli`weg potoka. Snage SRJ i Srbije su tada otvorilevatru na obe grupe mu{karaca, pri ~emu je poginulo najmawe 116 mu{-karaca, kosovskih Albanaca. Tako|e na dan 28. marta 1999, ène i decaokupqeni u Izbici/Izbic bili su prisiqeni da napuste to podru~je ipe{ice krenu prema Albaniji. Na jednoj traktorskoj prikolici sedilesu dve ène invalidi koje nisu mogle da hodaju. Snage SRJ i Srbije sutraktorsku prikolicu zapalile i te dve ène su ìve izgorele. (Licaubijena u Izbici/Izbic~ija su imena poznata navedena su u Prilogu F kojije priloèn kao dodatak ovoj optu`nici).

h. Kasno uve~e 1. aprila 1999. ili pribli`no u to vreme i u ranim jutar-wim ~asovima 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije su zapo~ele ak-ciju u delu grada \akovici/Gjakove koji se zove Qerim. Tokom nekolikosati, snage SRJ i Srbije su silom ulazile u ku}e kosovskih Albanaca uQerimu, ubijale stanare i zatim palile zgrade. Uni{teno je na desetineku}a i poginulo vi{e od 50 lica. Na primer, u ku}i u ulici Milo{ Gi-li}/Millosh Gilicbroj 157, snage SRJ i Srbije su pucale u stanare a zatimzapalile ku}u. U pucwavi i poàrima koje su zapalile snage SRJ i Sr-bije, na toj jednoj lokaciji je poginulo 20 kosovskih Albanaca, od kojih19 ` ena i dece. (Lica ubijena na toj lokaciji ~ija su imena poznata nave-dena su u Prilogu G koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

i. U ranim jutarwim ~asovima 27. aprila 1999. ili pribli`no u to vreme,snage SRJ i Srbije krenule su masovno u napad na kosovske Albance,stanovnike dolina Carragojs, Erenik i Trava (op{tina \akovica/Gja-kov) u nameri da isteraju stanovni{tvo iz tog podru~ja. Ovde je upo-trebqen veliki broj pripadnika snaga SRJ i Srbije i postavqeno ne-koliko kontrolnih punktova. Celog tog dana, seqani su napu{tali svojedomove pred direktnom pretwom snaga SRJ i Srbije i prikqu~ivali senekom od nekoliko konvoja izbeglica na traktorima, kowskim zaprega-ma i u kolima. U Meji/Mej, Korenici/Korenic i Meji Orize/Orize, izmase seqana koji su beàli izdvojen je velik i jo{ neutvr|en broj civi-

28

la mu{karaca, kosovskih Albanaca, i odveden. Mnogi od ovih mu{-karaca pogubqeni su po kratkom postupku, a nestalim se jo{ uvek sma-tra 300 lica. Li~na dokumenta koja su pripadala najmawe sedmoro oso-ba posledwi put vi|enih kod Meje/Mej 27. aprila 1999, na|ena su na le-{evima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, poredBeograda, u Srbiji. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su uPrilogu I koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

j. Dana 2. maja 1999, ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napalesu nekoliko sela severoisto~no od grada Vu~itrn/Vushtrri, ukqu~uju}isela Skrovna/Skrom, Slakovce /Sllakofc, Ceceli/Cecelija i Gorwa Su-dimqa/Studime e Eperm. Me{tani su isterani iz svojih domova, a mnogewihove ku}e, radwe i verski objekti potpuno su spaqeni. Nakon toga suih prisilili da se prikqu~e konvoju od oko 20.000 qudi koji se putemkroz kawon Studime kretao u pravcu Vu~itrna/Vushtrri. Tokom tih dejs-tava, snage SRJ i Srbije maltretirale su, tukle i pqa~kale kosovskeAlbance koji su putovali u tom konvoju i ubile oko 104 kosovskaAlbanca. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu Hkoji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

k. Dana 22. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u ranim jutarwim~asovima, jedno uniformisano lice u zatvorskom kompleksu Du-brava/Dubrave (op{tina Istok/Istog) objavio je sa straàrnice da svizatvorenici treba da uzmu svoje li~ne stvari i da se postroje na sports-kom terenu zatvorskog kompleksa kako bi ih prebacili u zatvor u Ni-{u, u Srbiji. Za veoma kratko vreme na sportskom terenu se okupilo nastotine zatvorenika sa torbama u kojima su bile li~ne stvari i postro-jilo se u redove da sa~ekaju prevoz. Bez upozorewa, uniformisana licasu na zatvorenike otvorila vatru sa straàrnice, iz otvora na zidu ko-ji okruùje kompleks i mitraqeskih gnezda sa druge strane zida. Mno-gi zatvorenici su na mestu poginuli, a drugi su raweni.

(i) Dana 23. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, u popodnevnim ~asovima,snage SRJ i Srbije bacale su ru~ne bombe i pucale u odvodne kanale,kanalizaciju, zgrade i podrume, i na taj na~in ubile i ranile i mnogedruge zatvorenike koji su na tim mestima potraìli zaklon nakononoga {to se desilo prethodnog dana. Ubijeno je ukupno oko 50 zatvore-nika. (Mnogi od ubijenih jo{ uvek nisu identifikovani, a lica za kojase zna da su ubijena i ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu J kojije priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

l. U periodu od marta 1999. do maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije pokre-nule su niz masovnih ofanzivnih dejstava na vi{e sela u op{tini Ka-~anik/Kaanik, ~iji je ishod bila smrt preko 100 civila.

(i) Na dan 24. marta 1999, ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije na-pale su selo Kotlina/Kotline. U toku napada spaqena je ve}ina ku}a, a naj-mawe 17 lica je ubijeno. Neki od ubijenih su bili uhva}eni u {umi, po-gubqeni i ba~eni u bunare. U te bunare je onda odozgo ba~en eksploziv.

29

(ii) Na dan 13. aprila 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ iSrbije opkolile su selo Slatina/Sllatine i zaseok Vata/Vata. Nakon gra-natirawa, u selo su u{li pe{adija i policija i opqa~kali i zapaliliku}e. Tokom ove akcije iz vatrenog oru jà je ubijeno 13 civila.

(iii) Na dan 21. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Sr-bije opkolile su selo Stagovo/Stagove. Stanovnici ovog sela su poku-{ali da pobegnu u planine isto~no od sela. Tokom ove akcije je poginu-lo najmawe 12 lica. Selo je najve}im delom opqa~kano i spaqeno.

(iv) Na dan 25. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Sr-bije opkolile su selo Dubrava/Lisnaje. Kada su ove snage u{le u selo,stanovnicima je nare|eno da se okupe kod {kole i da iza|u iz sela natraktorima. Zatim su mu{karci odvojeni od èna i dece. Tokom ove ak-cije ubijena su ~etvorica. Pored toga, ubijena su i ~etiri ~lana po-rodice Qorri dok su poku{avali da pobegnu u {umu. (Lica ubijena u op-{tini Ka~anik ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu L koji jepriloèn kao dodatak ovoj optu`nici.)

Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILU-TINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STO-JIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredi-li, po~inili ili na neki drugi na~in pomagali i podràvali planirawe,pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela:

Ta~ka 3: Ubistvo, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv prema~lanu 5(a) Statuta Me|unarodnog suda.

Ta~ka 4: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA,ka`wivo prema ~lanu 3 Statuta Me|unarodnog suda i sankcionisano ~lanom3(1)(a) (ubistvo) @enevskih konvencija.

TA^KA 5PROGONI

67. Pozivom na paragrafe 55 66, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovuta~ku.

68. Po~ev od 1. januara 1999. godine, ili pribli`no tog datuma, pa sve do 20. ju-na 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uzpodr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A,Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKO-VI]A i drugih znanih i neznanih lica, koristile su se sredstvima i me-todama izloènim u paragrafima od 55 do 66 da bi sprovele kampawuprogona kosovskog albanskog civilnog stanovni{tva na politi~koj, ras-noj ili verskoj osnovi. Ti progoni su ukqu~ivali, me|u ostalim, slede}asredstva i na~ine:

a. Prisilno preme{tawe i deportaciju od strane snaga SRJ i Srbije pri-bli`no 800.000 civila kosovskih Albanaca, kao {to je opisano u para-grafima od 55 do 64.

30

b. Ubistvo stotina civila kosovskih Albanaca od strane snaga SRJ i Sr-bije, kao {to je opisano u paragrafima od 65 do 66.

c. Seksualno zlostavqawe kosovskih Albanaca, naro~ito èna, od stra-ne snaga SRJ i Srbije, ukqu~uju}i seksualno zlostavqawe opisano u pa-ragrafima 57 i 63.

d. Bezobzirno razarawe ili nano{ewe {tete verskim objektima kosovs-kih Albanaca. Tokom i nakon napada na gradove i sela, snage SRJ i Sr-bije sistematski su nanosile {tetu i uni{tavale kulturne spomenikei muslimanska sveta mesta. [irom pokrajine su yamije granatirane,paqene i ru{ene eksplozivom. Ovi incidenti ukqu~uju i slede}e: nano-{ewe {tete i/ili uni{tavawe yamija u Vu~itrnu/Vushtrri, Suvoj Re-ci/Suharek, Celini/Celin, Rogovu/Rogov, Beloj Crkvi/Bellacrk,]irezu/Qirez, Kotlini/Kotline, Ivaji/Ivaj, Brestovcu/Brestovc, VelikojKru{i/Krush e Madhe, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovic, Vla{tici/Llashtic, Landovici/Landovic i \akovici/Gjakov, kao {to je opisano uparagrafu 63.

Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILU-TINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STO-JIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, nare-dili, po~inili ili na neki drugi na~in pomagali i podràvali planirawe,pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela:

Ta~ka 5: Progoni na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, ZLOÎNPROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv prema ~lanu 5(h) Statuta Me|unarod-nog suda.

OP[TI NAVODI

69. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, na Kosovu u SRJ postojalo jestawe oruànog sukoba.

70. Sva dela i propusti koji se navode kao zlo~ini protiv ~ove~nosti bilisu deo {iroko rasprostrawenog ili sistematskog napada uperenog pro-tiv albanskog civilnog stanovni{tva na Kosovu u SRJ.

DODATNE ÎWENICE

71. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija nalazi se u ju`nom delu Repub-like Srbije, konstitutivne republike SRJ. Teritorija koju danas ~ini SRJbila je deo SFRJ. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija grani~i se naseveru i severozapadu sa Crnom Gorom, drugom konstitutivnom repub-likom SRJ. Na jugozapadu, Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija gra-ni~i se sa Republikom Albanijom, a na jugu sa Makedonijom. Glavni gradAutonomne Pokrajine Kosovo i Metohija je Pri{tina/Prishtine.

72. Godine 1990, Socijalisti~ka Republika Srbija proglasila je novi Ustavkojim su, izme|u ostalog, promeweni nazivi republike i autonomnihpokrajina. Naziv Socijalisti~ka Republika Srbija promewen je u Republi-

31

ka Srbija, naziv Socijalisti~ka Autonomna Pokrajina Kosovo prome-wen je u Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (daqe u tekstu za oba na-ziva: Kosovo), a naziv Socijalisti~ka Autonomna Pokrajina Vojvodinapromewen je u Autonomna Pokrajina Vojvodina (daqe u tekstu: Vojvo-dina). U istom tom periodu, Socijalisti~ka Republika Crna Gora pro-menila je naziv u Republika Crna Gora.

73. Godine 1974, novim Ustavom SFRJ je vlast decentralizovana i prenesenasa centralne vlade na {est konstitutivnih republika. U okviru Srbije,Kosovu i Vojvodini data je znatna autonomija, ukqu~uju}i kontrolu nadobrazovnim sistemom, sudstvom i policijom. Tako|e su dobili sopstvenepokrajinske skup{tine i bili su zastupqeni u Skup{tini, Ustavnom sudu iPredsedni{tvu SFRJ.

74. Prema popisu stanovni{tva iz 1981. godine, posledwem na kome je u~es-tvovalo skoro celokupno stanovni{tvo, Kosovo je ukupno imalo pribli-`no 1.585.000 stanovnika, od ~ega su 1.227.000 (77 odsto) stanovnika biliAlbanci, a 210.000 (13 odsto) su bili Srbi. Za 1991. godinu postoje samoprocene broja stanovnika jer su kosovski Albanci bojkotovali popissproveden te godine. Prema uop{tenim procenama broj stanovnika naKosovu u vreme na koje se odnosi ova optu`nica iznosio je izme|u 1.800.000i 2.100.000, od ~ega su oko 85-90 odsto bili kosovski Albanci, dok su 5-10odsto ~inili Srbi.

75. Tokom osamdesetih godina, Srbi su izraàvali zabrinutost zbog diskrim-inacije koju je prema wima sprovodilo pokrajinsko rukovodstvo na ~ijemsu ~elu bili kosovski Albanci, dok su kosovski Albanci izraàvalizabrinutost zbog ekonomske zaostalosti i zahtevali ve}u politi~ku lib-eralizaciju i status republike za Kosovo. Od 1981. godine pa nadaqe, ko-sovski Albanci su izlazili na demonstracije koje su vojska SFRJ i poli-cijske snage Srbije suzbijale.

76. U aprilu 1987. godine Slobodan MILO[EVI], koji je 1986. godine iza-bran za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komu-nista Srbije, otputovao je na Kosovo. Na sastancima sa lokalnim srpskimrukovodstvom i u govoru pred skupom Srba, Slobodan MILO[EVI] jepodrào srpski nacionalisti~ki program. Time je odstupio od partijske idràvne politike koja je jo{ od vremena osnivawa Jugoslavije posleDrugog svetskog rata, pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, ograni~avalaispoqavawe nacionalisti~kih ose}awa. Od tog trenutka Slobodan MI-LO[EVI]je koristio rastu}i talas srpskog nacionalizma kako bi oja-~aocentralizovanu vlast u SFRJ.

77. Septembra 1987. godine Slobodan MILO[EVI] i wegovi sledbenicipreuzeli su kontrolu nad Centralnim komitetom Saveza komunista Sr-bije. Slobodan MILO[EVI] je 1988. godine ponovo izabran za predsed-nika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Satog uticajnog poloàja, Slobodan MILO[EVI] je mogao daqe da ja~asvoju politi~ku mo}.

32

78. Od jula 1988. godine do marta 1989. godine, u Vojvodini i Crnoj Gori do{-lo je do niza demonstracija i skupova podr{ke Slobodanu MILO[E-VI]U takozvane antibirokratske revolucije. Ovi protesti su dovelido smewivawa pokrajinskog, odnosno republi~kog rukovodstva a nove vlade,koje su bile wegovi du`nici, tada su podràle Slobodana MILO[E-VI]A.

79. Istovremeno, u Srbiji su se sve ~e{}e ~uli zahtevi da se Kosovo stavi podja~u srpsku kontrolu, pa su tim povodom odràvane brojne demonstracije.Dana 17. novembra 1988. godine visoki albanski politi~ki funkcionerina Kosovu smeweni su sa rukovode}ih poloàja u Pokrajini, a umesto wihsu imenovani qudi lojalni Slobodanu MILO[EVI]U. Po~etkom1989. godine, Skup{tina Srbije predloìla je amandmane na Ustav Sr-bije kojima }e Kosovu biti oduzeta ve}ina autonomnih ingerencija, uk-qu~uju}i i kontrolu nad policijom, obrazovnom i ekonomskom politi-kom, izbor zvani~nog jezika, kao i pravo veta na daqe promene Ustava Sr-bije. Kosovski Albanci su masovno demonstrirali protiv predloènihpromena. Po~etkom februara 1989. godine, {trajk albanskih rudara naKosovu doveo je do daqeg zatezawa situacije.

80. Zbog politi~kih previrawa, Predsedni{tvo SFRJ je 3. marta 1989. go-dine proglasilo da se situacija u Pokrajini pogor{ala i da ugroàvaporedak, integritet i suverenitet zemqe. Vlada je tada uvela specijalnemere kojima je odgovornost za javnu bezbednost sa vlade Srbije prenelana saveznu vladu.

81. Skup{tina Kosova sastala se 23. marta 1989. godine u Pri{tini/Prishtinei izglasala usvajawe predloènih ustavnih amandmana, pri ~emu se ve-}ina delegata kosovskih Albanaca uzdràla od glasawa. I pored toga{to nije postojala potrebna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini, predsed-nik Skup{tine je proglasio da su amandmani usvojeni. Skup{tina Srbi-je je 28. marta 1989. godine izglasala usvajawe ustavnih promena, ~ime jeprakti~no ukinuta autonomija data Ustavom iz 1974. godine.

82. Dok su se na Kosovu de{avale ove promene, Slobodan MILO[EVI] jejo{ vi{e oja~ao svoju politi~ku mo} postav{i predsednik Srbije. Slo-bodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva Srbije8. maja 1989. godine, a wegov izbor je zvani~no potvr|en 6. decembra 1989.godine.

83. Po~etkom 1990. godine, kosovski Albanci organizovali su masovne demon-stracije traè}i ukidawe specijalnih mera. U aprilu 1990. godine, Pred-sedni{tvo SFRJ ukinulo je specijalne mere i povuklo najve}i deo sa-veznih policijskih snaga, a Srbija je preuzela odgovornost za sprovo|ewepolicijskih mera na Kosovu.

84. U julu 1990. godine, Skup{tina Srbije donela je odluku o raspu{tawuSkup{tine Kosova, ubrzo nakon {to je 114 poslanika od 123 predstavni-ka kosovskih Albanca u Skup{tini usvojilo nezvani~nu rezoluciju ko-jom Kosovo progla{avaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru

33

SFRJ. U septembru 1990. godine, mnogi od tih istih poslanika kosovskihAlbanaca proglasili su ustav Republike Kosovo. Godinu dana kasnije,u septembru 1991. godine, kosovski Albanci odr a`li su nezvani~ni referen-dum na kome su u ogromnoj ve}ini glasali za nezavisnost. Dana 24. maja1992. godine, kosovski Albanci odràli su nezvani~ne izbore za skup{-tinu i predsednika Republike Kosovo.

85. Dana 16. jula 1990. godine, Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki sa-vez radnog naroda Srbije udruìli su se u Socijalisti~ku partiju Srbije(SPS), a Slobodan MILO[EVI]izabran je za wenog predsednika. Kaonaslednik Saveza komunista, SPS je postao najja~a politi~ka stranka uSrbiji, a Slobodan MILO[EVI] je kao predsednik SPS-a imao znatnumo} i uticaj na mnoga podru~ja vlasti, kao i na privatni sektor. MilanMILUTINOVI] i Nikola [AINOVI] zauzimali su istaknutepolo a`je u SPS-u. Nikola [AINOVI] je bio ~lan Glavnog odbora iIzvr{nog odbora stranke i wen potpredsednik, a Milan MILUTINO-VI] je izabran za predsednika Srbije 1997. godine kao kandidat SPS-a.

86. Posle usvajawa novog Ustava Srbije 28. septembra 1990. godine, SlobodanMILO[EVI] je na vi{estrana~kim izborima odrànim 9. i 26. decembra1990. godine izabran za predsednika Srbije; ponovo je izabran 20. decem-bra 1992. godine. U decembru 1991. godine, Nikola [AINOVI] imeno-van je za potpredsednika Vlade Srbije.

87. Nakon {to je Kosovu 1989. godine prakti~no ukinuta autonomija, na Ko-sovu dolazi do sve ve}ih politi~kih podela. Krajem 1990. godine i tokomcele 1991. godine hiqade kosovskih Albanaca lekara, nastavnika, pro-fesora, radnika, policajaca i drà

seselj-Сведок-одбране-Слободана- Милошевића witness to the trial...

Documents