servantes

5/11/2018 Servantes - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/servantes 1/5

DON KIHOT

knjizevna vrsta:U Spaniji će se roman pojaviti na isteku srednjeg veka kao nova književna vrsta,ali u sustini, on ce predstavljati spoj do tada popularnih knjizevnih rodova ivrsta, kako pesnickih, tako i proznih. Roman u Spaniji je nastao kao plodmenjanja, uzajamnog prozimanja i stapanja vise knjizevnih formi koje su poticaleiz raznih kulturnih tradicija.

Koreni spanskog renesansnog romana su u:- starim istocnjackim pricama,- arapskoj pripovednoj tradiciji,- vizantijskim narativnim formama,- tvorevinama bretonskog i karolinshkog ciklusa,- delima klasičnih pisaca,

- italijanskoj noveli. Na prelazu iz renesanse u barok (poc. 17 veka), uobličeni su ljubavni, viteski, pastoralni i pikarski roman, svaki sa određenim tematskim i strukturalnimosobenostima. Svaki je zasnovan na određenoj osnovnoj ideji, u svakom od njih je

primenjen je drugačiji pristup književnoj materiji koji istovremeno pokazuje idrugaciji odnos prema životu. Pikarski roman je u ekspanziji. Don Kihot je odsamog autora najavljen kao parodija viteskog romana, koji je jos uvek bio

popularan, ali i ismevan od književnika tog vremena. I tema i forma D.K. je podsecala na viteski roman, sa elementima pastoralnog, pikarskog, kao i saitalijanskim elementima. Sada vlada misljenje da ovo delo ne spada ni pod jednu

od navedenih knjiz. formi, ali da ima njihove elemente: Servantes je sve objedinio,ali je prevazisao okvire svakoga od njih. Napisan je u vremenu kada renesansaevoluira u barak.

Razvoj romana u Spaniji treba posmatrati u 3 faze: Sentimentalni i viteski roman, pastoralni i pikarski, i trecu fazu Servantesov Don Kihot.

1) viteški: razvija se na osnovu dela iz Francuske. Viteski roman pripoveda pustolovine gl. junaka, viteza. To je prica o neverovatnim događajima, uz mnostvocudesnih licnosti i natprirodnih zbivanja, u kome se mesaju elementi istorije i

legenda sa mitom.”San”, kao bitan elemenat v. romana otvara vrata `cudesnom`, i`carobnom`. To je pustolovni roman sa određenim odlikama istorijskog, ratnog,

psiholoskog, drustvenog, erotskog; kao važno, i umetnutnim epizodama.Uporedo, u sentimentalnom romanu se prikazuje analize strasti. Ima cilj: analizuljubavi, to je jedino sto ga zanima. Kako bi se nadoknadili nedostaci ova dva vidaromana, javlja se

1



2) pastoralni: Strukturalno, ovaj vid romana nije toliko zatvoren i ogranicen kaosentimentalni, ali ni neogranicen kao viteski. U odnosu na sentimentalni, uvodi viselikova sa njihovim ljubavnim jadima, i time je u mogucnosti da radnju uciniintenzivnijom.

Na nove mogucnosti ce ukazati pikarski roman. Poreklo vodi iz narodnih priča, ifolklora uopste. Zgode i nezgode gl. junaka su međusobno povezane i, sto je veomaznacajno, veoma vesto artikulisane. Kada se odigraju, ne nestaju iz dela vec ostajuu secanju gl. j. i uslovljavaju dalje dogadjaje; zatim, celokupan materijal dela

podređen je cilju koji je postavio autor; nije u pitanju zbirka pripovedaka idogodovstina, vec se događaji nadopunjuju u funkciji krajnjeg cilja. Znaci,originalnost pikarskog romana je u artikulisanju dogodovstina pikara, tj. njenog gl.

junaka. S pikarskim romanom Lasarija, uvodi se u poetiku romana u Spaniji pripovedanje u prvom licu-pripovedno ja.

struktura: Don Kihot se sastoji iz dva dela. I – 1605., i drugi – 1615. Zbog popularnosti dela,nastaje Aveljanedin – apokrifni, Don Kihot. Upravo pojava ovog apokrifnog dela(1614.) podstice Servantesa da napise II deo. Po ugledu na viteške romane, svojedelo komponuje kao pripovednu celinu sastavljenu od velikog broja epizoda kojemedjusobno povezuje licnost gl. junaka, viteza-lutalice. Ipak, za razliku odnasleđa, Servantesovo nizanje epizoda ima kružni tok. Umesto linearnogvodjenja radnje viteskih romana, ovde imamo kruzni tok: 3 puta vitez krece na put,i svaki put, milom ili silom, se vraca na svoj pocetak. Svaki put taj krug se siri i

povecava. U I delu ima dva polaska: prvi kratki, drugi znatno duzi, dok 3 polazak, i

konacni povratak obuhvata radnju citavog II dela. Ta kruzna struktura dela posledica je piščeve misaone celine: Don Kihot moze da pokusa da udje u svojidealni svet, ali ne može u njemu da ostane. Cak ne moze u njemu ni da umre. Once morati da se vrati svom Alonso Kihanu, i da prizna da je Don Kihot bio samoželjeno, ali nikad u potpunosti ostvareno svoje drugo ja, koga ce se smireno odrecina posmrtnom odru. Struktura romana je majstorski sacinjena u funkciji njegovesadrzine.

I deo: obuhvata odlike gl. j. da postane vitez-lutalica. Po svojoj strukturi i deo u prilicnoj meri reprodukuje obrazac viteškog romana, ali Servantes u njega unosi

izvesne izmene. Pored dogodovština gl. j., Servantes u svoje delo unosi nekolikonovela, ali kojih su neke vise, a neke manje povezane sa tokom radnje.

- On sam objasnjava ovaj postupak time sto je zeleo da razbije jednolicnost pripovedanja o samo dvojici glavnih junaka.

- Te umetnute novele su tematski i stilski drugacije od Don K., i time je postignuto prekidanje radnje na trenutke, ili usporavanje glavne radnje (kao igore navedeni razlog).

2



Umetnute novele:a) novela o Grisostomovoj ljubavi i smrti zbog lepe pastirice (napisan u duhu

pastoralnog r.) i njenoj neuzvracenoj ljubavi. Ali tu je pokazana temaslobodnog izbora nacina zivota na koje i zensko bice ima pravo.

b) Novela o neopreznom radoznalcu - potpuno autonomna u odnosu na knjigukoju likovi Don Kihota čitaju u krčmi, dok gl. j. spava. To je novela napisanau italijanskom maniru. Ali, sve ove umetnute novele su zamisljene kaosastavni deo romana. ...

II deo: ima jedinstveniju strukturu. U njemu nema umetnutih novela. Drugi deo jemnogo slozeniji. Servantes svog literarnog junaka prikazuje kao stvarnu licnost isuočava ga sa onima koji su čitali prvu knjigu njegovih pustolovina, kao i – imnogo vise! – apokrifni drugi deo. Tako pisac suprotstavlja dva vida jedne

licnosti koja pripada fikciji. Udvajajuci Don Kihota on pokazuje zelju da svogviteza-lutalicu prikaze i ucini istinitim, stvarnim i da premosti granicu izmedjustvarnosti i umetnickog dela. Insistirajuci na istinitosti junaka, na uverljivostinjegovog psiholoskog lika, na sudbinskoj određenosti njegovih postupaka, on gakao takvog stavlja naspram fantastičnih likova iz viteskih romana.

jezik i stil: Hacfeld Din Kihota naziva “jezicko umetnicko delo”; on je proučavao korisćenje

jezika u ovom delu. Proucavao je stilisticke postupke i figure primenjene uizrazavanju odredjenih ideja (metafore, antiteze, poslovice, igre reci, ponavljanja,

gradacije); tumacio je prisustvo pastoralnog, retoricno-latinistickog, i bokacovskogstila; ukazivao na jezicka sredstva kojima je Servantes postizao humoristicke,satiricne i ironicne efekte. Ovde Servantes uspeva da ostvari i u delo unese jezik raznih drustvenih sredina, ljudi razlicitog nivoa obrazovanja, razlicitih karakternihosobina. Govor, u monoloskoj, ili jos cesce u dijaloskoj formi, vajao je psiholoske

profile mnogobrojnih likova. Način na koji je Servantes u ovom delu koristio jezik, posledica je njegove barokne koncepcije umetnosti reci koja se sastoji u tome dasistematski izbegava rec kao definiciju, da bi se podvukla rec kao mistifikacija.

Pojam reci kao mistifikacije odgovara nameni da se citaocu omoguci licnotumacenje fikcije odraza zivota. Odatle potice to da autor smislja delo sa

multiperspektivistickim, mnogostranim i, multitematskim kriterijumom. Njegovobjektivizam nije nezainteresovanost, neutralnost, niti je njegov subjektivizamsimpatija, srodnost, samilost..., vec su to dva vida za koje citalac veruje da ihotkriva u delu u skladu sa svojim temparamentom.

folklorni elementi (i izvor):

3



su cinili važan deo knjizevnosti spanskog baroka, posebno usmena knjizevnost,izreke, poslovice, legende, lirske pesme, i spanski pisci sve ove elemente-vise nego

bilo koji drugi pisci-unose u svoja dela. Tako je i Servantes, skoro sve zanroveusmene tradicije uneo u svoj roman o vitezu-lutalici.

- Anegdote, poslovice i izreke, spanske romanse, narodne pripovetke, kratke price... Servantes je isao stopama Erazma i Huan de Mal Lare, koji su to istocinili. Pogotovo je koristio poslovice i izreke, i one cine-prema Kastru-veoma vazan element Servantesovog dela. Podjednako ih koriste Sanco iDon Kihot, ali na drugaciji nacin.

- Treba li reci, da sam lik Sanče vuce korene iz stare, i svuda koriscene,usmene svetske tradicije o debeljuskastom, komicnom coveku iz naroda.

- Sto se tice narodnih pripovedaka, Servantes ih unosi u svoje delo, alinikada doslovno, cak i menja funkcije likova.

“mistifikacija” – `autor` prikazan u romanu:ovo je retko korisceni knjizevni postupak . Sa namerom da probudi citaocevuradoznalost, da svome delu da prizvuk neobicnog, a da sebe kao njegovog jedinogautora dovede u pitanje, Servantes u svoje delo unosi izmisljene autore, verovatnoda bi uspostavio izvesnu distancu izmedju svoga dela i sebe, tako da sebe

proglasava samo `posrednikom` izmedju pisca i citaoca. S vremena na vreme,Servantes sebe sve vise udaljuje od gl. j., i podseca na “pravog” autora – SidAmet Benendzela – da bi mistifikacija bila ubedljivija. One koji misle da je sve`laz` u ovoj knjizi, on podseca da su Arapi lazljivi (Sid). U II delu ovaj postupak je

jos slozeniji. Misli se na govor Sansona Karaska Don Kihotu i Sanco Pansi, na pocetku II dela : “... dobro delo ucini Sid Amet... kad je povest vaših dela ostavionapisanu, a dva puta dobro delo učinio je onaj priležni čovek koji se pobrinuo i dasa arapskog prevesti na nas običan kasteljanski jezik na sveopstu nasladu ljudi”Time on postize dvostruki efekat :

1) predstavlja svoga junaka kao stvarnu ličnost koja ce u toku dela imati da sesuoči sa sobom kao književnim likom.

2) povlači sebe u drugi plan obezbeđujući sebi pravo na punu objektivnost uodnosu na povest koju, uverava nas, samo prenosi tekst koji je napisaoMavar, a neimenovani Španac preveo. Da bi bio uverljiviji, ponekad se

kritički odnosi prema pojedinim delovima teksta.

Na samom kraju knjige, Servantes napušta ulogu nepristrasnog pripovedača i,krijuci se i dalje iza imena mavarskog pisca, iskazuje svoju duboku, sudbinsku

povezanost sa Don Kihotom kao i svoju povređenost Aveljandinom drskošću i bezobzirnošću: “jedino za mene rodio se Don Kihot i ja za njega; on je umeo delati, ja pisati; samo nas dvojica smo jedan za drugoga, u prkos i za pakost onom

4



izmisljenom tordesiljanskom piscu, koji se usudio, ili ce se usuditi da pise debelim,i rđavo zarezanim nojevim perom...”

Moskera je izračunao da se u Don Kihotu pojavljuju petorica autora: autor prvih8 poglavlja, Izdavač, Prevodilac, Sid Amet B., i Konačni autor.

5

servantes

Documents