Село мирише на жетву, косидбу, орање, брање грожђа, винограде... Село мирише на поток, камен, пропланке, на задовољство после обављеног посла, на изломљену врућу погачу, на огњиште. Село мирише на земљу која се мери јутрима. Тај мирис скоро сви носимо као запис у генима. Тај мирис нам је најпотребнији. Он се осећа једним посебним чулом – чулом душе.

Мирис земље

2 С Е О С К И Т У Р И З А М С Р Б И Ј Е

Поштујући све могуће изборе, овде смо да вам понудимо нешто што је као концепт

новијег датума, а као суштина је исконско – село. Јер, где се најбоље можемо одморити од града но у нечему што је граду потпуно супротно?

Ритам живота којим живи село ритам је природе, смене годишњих доба, пресвлачења дана у ноћ, ритам откуцаја срца – једини и прави природни поредак ствари. Наслоњена на обале река, ушорена у бескрајној равници, расута по

планинским падинама и врховима, заогрнута шумама, шљивицима и виноградима, села Србије одишу миром. Окружени природом у првим тренуцима лаке опијености, ми скоро не морамо ништа да радимо. Само да посматрамо. Све око нас деловаће лековито.

3

Благодети дејства природе бивају употпуњене гостопримством већ у првом контакту са окриљем било којег сеоског домаћинства. Та добродошлица није ствар увежбаности, тренинга, очекиваног. Она је срдачна, једноставна и природна. Онаква каквом се дочекују драги гости, рођаци. У традицији је које зрно соли и погача, изворска вода, тек да спере талог пута, а по избору су вам најчешће на располагању домаће ракије, препеченице, траварице, вина из бачве или сокови истиснути из околних воћњака. Неки домаћин ће вас дочекати слатким од различитог воћа, по традицији одређеног краја, медом и водом, у сваком случају топлином и осмехом.Од Војводине на северу, преко западне, централне, источне и јужне Србије, сеоска домаћинства своје гостинске собе опремају у складу са традицијом свога краја. То је најчешће мало путовање у нека ранија времена када се није живело унисоно и по стандардима, већ по

специфичном осећају за лепо, топло, ушушкано и угодно. Најчешће руком, а не машином створено. Окружени мноштвом детаља који сећају на та и таква времена, спаваћете на перјаним јастуцима, у дрвеним креветима, у молованим собама са дуњама на ормару, или ћилимом на зиду. Једино што такве собе гарантују јесте здрав сан. То ће бити само једно од многих битних открића са вашег боравка на селу.

М И Р И С ИНајсличнији мирисима које познајемо јесу мириси сеоског цвећа. Пре свега шарено, укрштано у посебне сорте, са узорцима из рођачких башти, посађено у саксије, старе лонце и шерпе (преовлађују плаве боје са

белим туфнама), сеоско цвеће буја миомирисима из сваког

дворишног кутка. Овде цвеће живи са домаћинима у посебној хармонији и на сваком ћошку, а има и прилично лична имена, као, на пример, лепа Ката, лепи Јова, минђушица. На селу сасвим различито миришу јутро, подне, вече и ноћ, они имају своје различите боје и сасвим посебне звукове.

3

традицији одређеног краја, медом и водом, у сваком случају топлином и осмехом.Од Војводине на северу,

централне, источне и

М И Р И С ИНајсличнији мирисима које познајемо јесу мириси сеоског цвећа. Пре свега шарено, укрштано у посебне сорте, са узорцима из рођачких башти, посађено у саксије, старе лонце и шерпе (преовлађују плаве боје са

белим туфнама), сеоско цвеће буја миомирисима из сваког

дворцвеће живи са домаћинима у посебној хармонији и на сваком ћошку, а има и прилично лична имена, као, на пример, лепа Ката, лепи Јова, минђушица. На селу миришу јутро, подне, вече и ноћ, они имају своје различите боје и сасвим посебне звукове.

традицији одређеног краја, медом и водом, у сваком случају топлином и осмехом.Од Војводине на северу,

Најсличнији мирисима које познајемо јесу мириси сеоског цвећа. Пре свега шарено, укрштано у посебне сорте, са узорцима из рођачких башти, посађено у саксије, старе лонце и шерпе (преовлађују плаве боје са

белим туфнама), сеоско цвеће буја миомирисима из сваког

дворцвеће живи са домаћинима у посебној хармонији и на сваком ћошку, а има и прилично лична имена, као, на пример, лепа Ката, лепи Јова, минђушица. На селу миришу јутро, подне, вече и ноћ, они имају своје различите боје и сасвим посебне звукове.

4 С Е О С К И Т У Р И З А М С Р Б И Ј Е

З В У Ц И Петао је један од најчешћих симбола села. Искрено речено, немогуће га је искључити, па вам остаје само да се лагано разбудите и кренете у јутро. На селу ћете чути и како шкрипуће ђерам, најчешће у Војводини; дуж Србије, то је звук чекрка бунара док се конопац са лименом кофом спушта у његове дубине. Звук штале, кокошињца у коме се оглашава кока што је снела јаје, лавеж пса, најчешће шарова који се радује домаћину, пуцкетање ватре која греје или је подложена да би се припремила храна – само су још неки од типичних сеоских звукова. Симфоније зрикаваца, жаба из оближње баре или потока обично су вечерњи наступи.

У К У С ИПознато је да су многа сеоска домаћинства живела своје сасвим природне животе купујући у продавници само со, кафу и шећер. Дакле, све остало се на селу и данас производи у домаћој радиности. Од оброка до оброка, кухиње се разликују по поднебљу и традицији.

Заједнички су им здрави, домаћи састојци, лагана припрема јела и чаробни укуси. Војвођанске штрудле и паприкаши, шумадијске погаче и чварци, уштипци, гибанице, проје, пите дулечаре, пребранци или пуњене суве паприке, свадбарски купуси, печења и роштиљи, пршуте и кајмак, млади и масни сиреви - укуси су села Србије. Традиционални рецепти на вашу трпезу доносе храну која је чиста уметност, уз зачин који се нигде не може купити, а то је љубав с којом домаћице спремају своја јела.

У М Е Ћ АСело је најдиректнији и најпоузданији чувар традиције. То што одликује српски народ и друге народе у Србији, као својство и умеће, изворно се чува на селу, јер село јесте наше исходиште.

се конопац са лименом кофом спушта у и чварци, уштипци, гибанице, проје,

З В У Ц И Петао је један од најчешћих симбола села. Искрено речено, немогуће га је искључити, па вам остаје само да се лагано разбудите и кренете у јутро. На селу ћете чути и како шкрипуће ђерам, најчешће у Војводини; дуж Србије, то је звук чекрка бунара док се конопац са лименом кофом спушта у

Заједнички су им здрави,

домаћи састојци, лагана припрема јела и чаробни укуси. Војвођанске штрудле и паприкаши, шумадијске погаче и чварци, уштипци, гибанице, проје,

С Е О С К И Т У Р И З А М С Р Б И Ј Е 5

Најчешће самоука, уметност села је за дивљење. Као слика, дуборез, музика, цртеж, игра, вез, ткање, скоро заборављени занат, та уметност радује, растерећује, обнавља. Она је ватромет боја и звукова, али пре свега игра. Сан у

коме је све могуће. Село негује легенде, предања, митове, веровања... Међутим, постоји посебно умеће које даје арому српском селу. То је умеће живљења. Само комад тог умећа довољан је да нахрани наше

душе, раздвоји битно од небитног, да успостави тако жељени спокој и понуди баланс нашим градским животима. Вреди ли прихватити такав изазов?

В О Ј В О Д И Н А

Сликан светлошћу којом се сунце нигде тако не простире као над равницом, пејзаж Војводине ружичаст је од плодова, златан од сунцокрета и пшенице, зелен од багремова, плав од потока, река и неба што се огледају у оку Војвођана. Такав колорит природе боји посебним миром, топлином и гостопримством лица својих житеља.

Од земље до неба

С Е Л А С Р Б И Ј Е j В О Ј В О Д И Н А

В О Ј В О Д И Н А

В О Ј В О Д И Н А 7

Ширином војвођанског пејзажа башкари се неколико река. Обале

Дунава, Саве, Тамиша и Тисе права су природна уточишта птица, биљака и људи. Попут каквог вештим оком и још вештијом руком састављаног пачворка, земља је испресецана ораницама, виноградима, малињацима, јабучњацима... А све то мирише на плодност. Детаљ у пејзажу је и понеки још жив, усамљени ђерам који господари пољем и позива на појило. Ветрењаче на тој слици краду снагу ветрова. Пејзаж Војводине не може се замислити без коња. Коњи који јуре, упрегнути у фијакере, расути равницом, липицанери који се гиздају у двориштима кућа или многобројних војвођанских ергела, попут Зобнатице, Карађорђева, Келебије, посебна су снага Војводине. Њен шор, дуж великих „ајнфорт“ капија и „кућа на лакат“, док се чују звона сеоских звоника, поприште је сусрета њених житеља. Шеталиште, или корзо, место је на коме се

у неким ранијим временима упознавало и

заљубљивало.Гусани који се у Мокрину боре за

част свога јата и дворишта, петлови што најављују зору која се лењо разбуђује, орлови крсташи који свијају гнезда на Фрушкој гори, планини која као да збуњује равницу својим постојањем, или роде у ниском

и тромом лету над Обедском или Царском баром – слике су које само Војводина својим животом може да наслика. Посебан тон том невероватном запису даје мешавина култура народа који живе у њој, видљива у етнолошком трагу који улепшава, али и разликује сваку кућу, зид или полицу, начин ткања или веза, народне ношње, уређивање гостинских соба или припремање хране...Насликао је Војводину Сава Шумановић из Шида и разаслао светом, записао је Мирослав Антић све о небу и птицама. Родио се у Мокрину, а поему о Војводини почео је стихом: Волим је од штала до неба, од блата до пшенице, топлу од циганских гудала... Тако се једино може волети Војводина.

руком састављаног пачворка, земља је испресецана ораницама, виноградима, малињацима, јабучњацима... А све то мирише на плодност. Детаљ у пејзажу је и понеки још жив, усамљени ђерам који господари пољем и позива на појило. Ветрењаче на тој слици краду снагу

Пејзаж Војводине не може се замислити без коња. Коњи који јуре, упрегнути у фијакере, расути равницом, липицанери који се гиздају у двориштима кућа или многобројних војвођанских ергела, попут Зобнатице, Карађорђева, Келебије, посебна су снага Војводине. Њен шор, дуж великих „ајнфорт“ капија и „кућа на лакат“, док се чују

поприште је сусрета њених житеља. Шеталиште, или корзо, место је на коме се

у неким ранијим временима упознавало и

заљубљивало.Гусани који се у Мокрину боре за

част свога јата и дворишта, петлови што најављују зору која се лењо разбуђује, орлови крсташи који свијају гнезда на Фрушкој гори, планини која као да збуњује равницу својим постојањем, или роде у ниском

руком састављаног пачворка, земља је руком састављаног пачворка, земља је испресецана ораницама, виноградима, малињацима, јабучњацима... А све то мирише на плодност. Детаљ у пејзажу је и понеки још жив, усамљени ђерам који господари пољем и позива на појило. Ветрењаче на тој слици краду снагу

Пејзаж Војводине не може се замислити без коња. Коњи који јуре, упрегнути у фијакере, расути равницом, липицанери који се гиздају у двориштима кућа или многобројних војвођанских

Карађорђева, Келебије, посебна су снага Војводине. Њен шор, дуж великих „ајнфорт“ капија и „кућа на лакат“, док се чују

поприште је сусрета њених

корзо, место је на коме се

у неким ранијим временима упознавало и

заљубљивало.Гусани који се у Мокрину боре за

част свога јата и дворишта, петлови што најављују зору која се лењо разбуђује, орлови крсташи који свијају гнезда на Фрушкој гори, планини која као да збуњује равницу својим постојањем, или роде у ниском

Један од најбољих начина за достизање те и такве љубави јесу војвођански салаши. Помало издвојени од остатка света, они плене посебним шармом неких ранијих времена, чувајући и негујући традицију и све одреднице Војводине. Први салаши почињу на самом северу, а онда се, расути пољем, на обалама река или у близини језера, простиру читавом Војводином. Како неки од њих постоје и свих двеста година, с временом су постали музеји посебног начина живота. У њима је сакупљено и сачувано мноштво предмета којима су се људи некада служили на њиви, у кухињи, кући и дворишту. Посебна патина и лепота старе пегле, кудеље, рамови, фотографије, разбоји, везенине, па чезе, плугови или амови – украшавају салаше. Зидане пећи којима се и данас греју неки од салаша, набрекле од топлоте, господаре гостинским собама. Ормари који носе мирисне жуте дуње или тегле са слатким и обавезним кругом од лимуна залепљеним за стакло, и перина у коју се с вечери леже, само су додати зачин тој топлини.

ПРЕСТОНИ ГРАД Чак 50.000 година пре наше ере човек је живео на овим просторима. Римљани су баш ту, на Фрушкој гори, саградили град Сирмиум (данас Сремска Митровица), једну од четири престонице Римског царства.

8

Свега има и све се дешава разврстано од јутра до мрака, ред овога, ред онога, али је пословична војвођанска опуштеност то што одређује квалитет сваком тренутку.Ченејски Салаш 137 то умеће је уобличио у концепт припремања, служења и конзумирања хране – Slow food. Тако се чувена „спора сарма“ припрема лагано, крчкајући се сатима, а пробрана јела износе се на сто посебним темпом, као да прате мелодију река што надолазе равницом.

СЕВЕРНА СВЕТА ГОРА Фрушка гора је и место изразитог духовног набоја који чини присуство чак 16 православних манастира, познатих по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама, од којих неки, попут Привине главе, потичу из 12. века. Међу најпознатије фрушкогорске манастире убрајају се Крушедол, Раваница, Гргетег, Старо и Ново Хопово, Јазак... Фрушка гора такође има статус националног парка.

1 0 В О Ј В О Д И Н А

Шта се све може наћи на јеловнику традиционалне војвођанске кухиње? За предјело можете очекивати домаћу шунку, банатску сланину, паорске чварке, шварглу, сремске кобасице, словачки кулен, сомборски, швапски или банатски сир. Следе топла предјела: гибаница, проја са сиром и чварцима, кромпир у „гаћама” са гушчјом машћу, супе и чорбе са домаћим резанцима или флекицама...Војвођански јеловник има и посебну ставку: након супе, а пре главног јела, башкари се

риндфлајш са неколико врста сосова. Традиција краја су и паприкаши, рибљи или од певца, са резанцима. Штрудле с маком, орасима, рогачем или вишњама, пите од дулека или јабука, крофне, ванилице или шненокле изабрани су слатки залогаји. Било да их бирате сами или уз препоруку домаћина, домаће ракије и вина очараће вас и укусом и мирисом.На салашима се ужива у свему – у храни, у пићу, у звуцима тамбуре која прати живот и претаче га у песму. Можете изабрати да

се само и потпуно одмарате, да се бавите ловом или риболовом, да возите бицикл или учите јахање, да пловите чамцем или се труцкате фијакером, да се купате, скијате на води или санкате по залеђеном језеру...Можете и да се опробате у неком од старих заната или некој од народних уметности. Можете да ћутите, певате, слушате, да се смејете задовољно и гласно, диваните с домаћинима ... Једино што никако не можете – то је да не заволите Војводину.

НЕОБИЧНА ВОЈВОДИНА

Поред оних уобичајених и очекиваних музеја, какве имају велики градови, Војводина поседује и праву малу збирку необичних музеја. Музеј хлеба у сремском селу Пећинци, Музеј дувана у Телечкој, селу надомак Сомбора, Музеј пчеларства породице Живановић из Сремских Карловаца – само су неки од њих. А када се таквој музејској понуди прикључи и Ткачница свиленог дамаста у Бездану, једина те врсте у Европи, или Лицидерска радионица породице Јановић из Сомбора, Колекција народних ношњи породице Ковач из Бачког Моноштора, која чува уникатне, ручно израђене шокачке ношње, човек се с разлогом запита – где пре отићи? Прави одговор је – само полако и свуда ћете стићи.

В О Ј В О Д И Н А 1 1

НА ВИНСКОЈ КАРТИ ТИТАНИКА Одлуке од важности за српски народ под Аустријом и Угарском нису доношене без ковчега бермета, или којег другог карловачког вина. Ова навика наших митрополита и патријарха, али и имућнијег грађанства, била је полујавна тајна („дишкреција“). Можда је то и највећи доказ вредности карловачког бермета, који је био изузетно цењен, нарочито на бечком двору, и трошен у великим количинама. У време владавине Аустроугарске Карловци су имали речну луку, из које се вино возило за Беч. Прича се да се Марија Терезија, када је пробала бермет, распитивала одакле долази то тако лепо пиће, те да је, сазнавши порекло, ослободила фрушкогорске мушкарце ратовања и наложила им да се лате производње вина. О извозу карловачких вина широм света сведочи и заглавље отпратног листа чувеног произвођача вина и краљевског дворског лиферанта Петра Костића. Документ потиче из 1934. године, а предмет је извоз вина у Њујорк. Иначе, 22 године раније, бермет се нашао и на винској карти Титаника.

1 2 Ц Е Н Т Р А Л Н А С Р Б И Ј А

Ц Е Н Т Р А Л Н А С Р Б И Ј А 1 3

Шумадија је духовно и културно средиште Србије. Свему што

одликује Србију Шумадија је дала свој заметак, калем, печат. Овде се слуша труба, на саборима и заветинама преплиће се коло, овде се хладни дани греју „шумадијским чајем“ – куваном ракијом, а поселима и даље одјекују приче о српским јунацима и војводама, славним биткама и великим победама. Можда управо због тако јаког историјског наслеђа, сваки камен овог подручја приповеда своје предање. Посебна врста каменог обележја, крајпуташи, упућују путника намерника у историју краја или на знаменито место – а понекад га само маме да на тренутак застане и одмори се. Близу Тополе, у селу Божурња, подигнут је, у стилу традиционалних крајпуташа, јединствен камени обелиск, на коме су уклесани стихови Васка Попе: Љубиш ли стопалом земљу ову – дођи. Газиш ли је – врати се путниче. Ово слово о љубави једино је право упутство за наше путовање.Топоними попут Шумадије, Тополе, Трнове, Липовца и Брезовца сведоче о томе да су овим просторима увек господариле шуме. Када су шуме делом искрчене, засађени су виногради и воћњаци.

Кажу да су стари српски неимари за изградњу манастира бирали места изузетне природне лепоте. Као да је иста замисао водила људе који су градили села. Сасвим истинито, она могу бити описана само једном речју – идила. А шта је заиста сеоска идила, открићете тек ако кренете селу у походе.

Идила селаЦ Е Н Т Р А Л Н А С Р Б И Ј А

открићете тек ако кренете селу у походе.

Вина из жупског краја, из краљевских подрума на Опленцу, ракије из Чачка, Краљева, Аранђеловца, капи су сокова историје преточених у традицију. Централном Србијом теку мале и велике реке попут Западне Мораве, Студенице, Ибра, Груже, али су многобројни природни извори необично хладне и

питке воде, проверених лековитих својстава, донели

посебну

благодет овом крају. Буковичка и Рибарска бања само су нека од изворишта лековите воде. Путописац и географ Евли Челеби, пропутовавши овим крајем 1664. године, записао је да на истоку од тврђаве Рудник „тече на стотине извора воде хладне као комад леда. Оне покрећу многе млинове. То су тако хладне воде да се у јулу од тих вода не могу попити ни три гутљаја. Али она тако брзо свари храну у човеку да су тројица или четворица људи у стању да поједу дебело јагње” .

Села централне Србије, било да су у околини Аранђеловца, Тополе, Горњег Милановца, Чачка, Кнића, Лучана, Крушевца, Краљева, Александровца или у копаоничком крају, негују традицију доброг здравља

свога поднебља. Од сваког зрна које

ЖЕЉИНСКА АЛА„Ово је друга европска Шпанија” – изјавио је усхићено француски конзул Деко 1904. године, приликом посете Жупи, видевши благо заталасане жупске косе под виноградима. И данас је Жупа позната по вину. Виноградарство потиче из давних дана, када су овим крајевима владали Келти, познати виноградари, али и винопије. Три деценије пре наше ере Жупом су завладали Римљани, под вођством Гаја Октавијана Августа. Они су ту остали вековима, а легенда каже да је то било стога што су се Римљани увек задржавали тамо где је било доброг вина. Винограде у Жупи имали су и наши чувени манастири Хиландар, Студеница и Жича. Славни српски кнез Лазар је ту такође имао своје винограде и подруме. Он је монаху Данилу и његовом сину Данилу, који су градили манастир Дренчу – кнежеву дворску цркву, 2. марта 1382. године даровао велико имање у Жупи. Село Тржац, метох манастира, у коме се гаје најбољe жупске лозе, добило је име по тржници на којој се вековима трговало винима са манастирског имања. Према легенди, у оближњем Жељинском језеру живела је ала, пола жена пола риба, која је зарад љубави сваке ноћи узимала младиће из тог краја, све док је, испијајући с њом вино, један младић из Жупе није убедио да постане заштитница жупских винограда.

су тако хладне воде да се у јулу од тих вода не могу попити ни три гутљаја. Али она тако брзо свари храну у човеку да су тројица или четворица људи у стању да поједу дебело јагње” .

Села централне Србије, било да су у околини Аранђеловца, Тополе, Горњег Милановца, Чачка, Кнића, Лучана, Крушевца, Краљева, Александровца или у копаоничком крају, негују традицију доброг здравља

свога поднебља. Од сваког зрна које

природни извори необично хладне и питке воде, проверених лековитих

леда. Оне покрећу многе млинове. То су тако хладне воде да се у јулу од тих питке воде, проверених лековитих

својстава, донели посебну

су тако хладне воде да се у јулу од тих вода не могу попити ни три гутљаја. Али она тако брзо свари храну у човеку да су тројица или четворица људи у стању да поједу дебело јагње” .

Ц Е Н Т Р А Л Н А С Р Б И Ј А 1 5

као проја или погача стигне на трпезу, преко лековитог биља, шумског воћа, сира, кајмака и сушеног меса, до јагњетине испод сача или прасећег печења – овде се укус залогаја дотерује дахом чистог ваздуха, гутљајем изворске воде и лековитим својством природе, из које све потиче и која све окружује. Гибаница, пита од јабука или шљива, пилећа или ћурећа супа, пребранац – такође су често на трпези. У близини река, извора и потока, у подножју планина, ова села нуде могућности за садржајан одмор, који, у зависности од доба године, може бити проткан риболовом, ловом, скијањем,

КАРАЂОРЂЕВИЋИНа Опленцу се налази Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића. Имање краљевске породице богато је воћњацима, винским подрумима и виноградима. Посебна знаменитост је црква светог Ђорђа, позната по мозаицима необичне лепоте. Првобитна замисао краља Петра Првог, оснивача храма, била је да се на зидовима цркве урежу имена свих војника и официра погинулих у балканским ратовима 1912. и 1913. године. Међутим, пошто црква још није била довршена, а уследио је Први светски рат, од те замисли се морало одустати. Тако је унутрашњост храма украшена мозаиком, који је нека врста музеја репродукција најлепших фресака српског средњовековног сликарства.

1 6 Ц Е Н Т Р А Л Н А С Р Б И Ј А

пливањем, јахањем, сакупљањем лековитог биља и шумских плодова, шетњама, вожњом бицикла, припремањем хране и зимнице заједно са домаћинима, у печењу ракије, берби грожђа... У неким сеоским домаћинствима организују се обуке у изради ручних радова, спремању традиционалне хране или сушењу шљива. Обилазак манастира, који су знаменитост средњовековне Србије,

додатно доприноси осећају снажног духовног набоја читавог краја. Песма Шумадије, Груже и Гуче налази свој пут до срца, јер она се једино срцем и чује. И док се звуци трубе или фруле разлежу пољима, шумама, баштама што с вечери миришу на свежину, с њима путује и радост домаћина. Овде се, упркос тешкој и суровој историји, или баш због ње, слави живот. Овде сте увек и истински – добродошли.

ДОЛИНА ЈОРГОВАНАКада се српски краљ Урош Први Немањић женио француском принцезом Јеленом Анжујском, у знак добродошлице наредио је да се целом долином Ибра посаде све до тада познате врсте јоргована. Јелена Анжујска свог будућег мужа вероватно раније није ни видела, али је његов свадбени дочек био такав да је потпуно везао њено срце за Србију. Целим путем којим је њена свита пролазила пратио ју је опојни мирис јоргована. Једним краљевским гестом, који је српске ратнике приморао да накратко постану баштовани, Србија је добила више него свим дотадашњим ратовањима.

Ц Е Н Т Р А Л Н А С Р Б И Ј А 1 7

ГУЧА – ЕГЗОТИКА СРПСКЕ ТРУБЕГуча је данас међународна престоница трубе, место које исијава позитивну енергију, спонтаност и весеље, а о томе неоспорно говори и изјава најпознатијег трубача свих времена Мајлса Дејвиса: „Нисам ни знао да труба може да се свира на тај начин.” Сваке године у августу, када се подигне саборска застава и више од 200 трубача заједнички засвира химну Сабора - Са Овчара и Каблара, присутнима се чини као да околна брда подрхтавају. Отварају се шатре, адреналин се подиже, а после традиционалне прве здравице, почиње вишедневно весеље без премца у читавом региону. Љубав мештана Драгачева према музици, нарочито према труби, траје скоро два века. Још од владавине кнеза Милоша Обреновића, који је 1831. године наредио оснивање првог војног оркестра, звук трубе који крепи душу и загрева тело незаобилазни је састојак славља, а у Гучи нико не може да се одупре његовој магији.Прожет духом аутентичног изворног фолклора, Драгачевски сабор трубача помогао је да име Србије постане познато широм света по богатој и јединственој традицији, прослављеној и доброј музици, врхунској забави и искреном гостопримству.

КОСИДБА НА РАЈЦУСело учи заједништву. Оно је у најтежим временима опстајало захваљујући мобама којима су рођаци, комшије и пријатељи заједнички обрађивали земљу. Управо је та и таква традиција основа за Косидбу на Рајцу, којом се, уз изворну песму, средином лета косе планинске ливаде. Подно Рајца, у непосредној близини Љига, налази се око сто година стара воденица подигнута на јазу истоимене реке, која и данас меље житарице под притиском камена што га покреће снага воде.

1 8 З А П А Д Н А С Р Б И Ј А

З А П А Д Н А С Р Б И Ј А 1 9

Било да су то етносела попут Косјерића, Сирогојна и Мећавника,

или обична сеоска домаћинства на падинама Мокре горе, подно Златибора у ужичком крају, на обалама смарагдне Дрине, за коју кажу да је у давна времена носила име Зеленика, крај језера Перућац или Заовине, куће су грађене од племенитих материјала. Дрво преовлађује, а сви детаљи у ентеријеру бирани су с пажњом и љубављу, поштујући стил поднебља где се налазе. За наше време необични предмети, којима су се људи у свакодневном послу служили пре једног века, поделили су хармонију простора са неким модернијим уређајима а да једни другима ни најмање не сметају. Унутрашњост испуњава топлина, понекад је то камин, понекад тек облик сведене природе, вуне, керамике... Зато се ту осећате као да вас је неко драг позвао у своју кућу на неко време, да се окрепите, оснажите и мало ојачате за живот.

Већ после Ваљева пејзаж западне Србије се попут природног акварела прелива из облине у облину ка хоризонту. Од Шапца, преко Тршића, мионичког и ужичког краја, од Повлена, преко Златибора, Таре, Шаргана, Златара и Ивањице, до Камене горе и Јабуке, планине пуне четинарских шума и потока – подсећају на длан коме је линија живота изузетно дуга. Ту, на том длану, сместила су се многобројна сеоска домаћинства – с разлогом.

На длану светаЗ А П А Д Н А С Р Б И Ј А

2 0 З А П А Д Н А С Р Б И Ј А

Овде вас људи поздрављају са – свако добро, а традиционална кухиња нуди бескрајан низ занимљивих јела.Пробаћете проје и пројарице од домаћег, интегралног брашна, црни хлеб са премазима од сира, печурки, пите са домаћим корама, чорбе од поврћа, коприва, ђувеч и пуњене паприке, ужичке лепиње запечене са кајмаком и јајима, качамак са сиром или домаћим киселим млеком, ванилице, траварице различитих сорти, са хајдучицом, ивом, кантарионом, купиново вино, сок од боровница... Aко сте после доброг залогаја расположени за шетњу, сви путеви воде у природу.

Чувена „Дринска регата“ крајем јула позива на посебно дружење. Више од пет хиљада људи на води, уз много традиционалних дрвених сплавова, спуст пун хедонистичког угођаја за око, уво – трубачи се такође спуштају реком, а на неким од сплавова нађе се и роштиљ. Вашу жеђ за необичним садржајима допуниће Шарганска осмица на Мокрој гори, градитељско ремек-дело међу пругама узаног колосека у свету.Не смете пропустити ни посматрање белоглавих супова у њиховом природном станишту, кањону реке Увац. Путовање, за које су вам неопходни прикладна

гардероба, удобна обућа и глад за авантуром, организоваће вам домаћини. Постоји могућност да Тару обиђете и на магарцу или коњу, у једнодневној, викенд или седмодневној караванској тури.Археолошка налазишта, утврђење Солотник, које потиче из 14. века, манастири и цркве, попут манастира Рача из раног византијског доба, те ликовне колоније, понудиће вам садржаје духовности и културе који употпуњују свако путовање. Путовање западном Србијом није ни пут у прошлост, ни пут у будућност. То је пре повратак себи.

З А П А Д Н А С Р Б И Ј А 2 1

ПРШУТИЈАДАСваког јануара у селу Мачкат, на пола пута између Ужица и Златибора, одржава се Пршутијада – сајам сухомеснатих производа. Ужичка пршута се на исти начин припрема вековима. Мачкат се налази на идеалној надморској висини за сушење пршуте - 700 метара, што, уз мешавину медитеранске и континенталне климе и дејство руже ветрова типичне за овај крај – производима сушеног меса додаје посебну арому и квалитет.

ЗЛАКУСАМеђународна колонија уметничке керамике „Злакуса“ у мало село у близини Ужица сваког лета, крајем августа, привлачи уметнике из читавог света. Колонија је јединствена на нашим просторима и значајна, јер негује уметнички израз старог грнчарског заната чија традиција у селу Злакуса сеже уназад више од 300 година, а технолошки процес израде керамике сличан је ономе у праисторији. Овај стари занат за израду посуђа у домаћинству (лонци, сачеви, ђувечаре) до пре неколико година био је пред гашењем. Њиме се бавило само неколико старих мајстора који су чували тајну израде веома квалитетних и постојаних употребних предмета. Мисија Колоније је да занат сачува, а уметност обогати новом техником, до тада непознатом у савременој уметничкој керамици.

2 2 З А П А Д Н А С Р Б И Ј А

ПОТПЕЋКА ПЕЋИНАУ близини Ужица, у селу Потпећ, налази се истоимена пећина, јединствена по монументалном улазу у облику потковице. Највећи пећински улаз у Србији издубљен је у кречњачкој литици, а иза њега је 555 метара истраженог и уређеног простора за посетиоце. Пећину изворског типа саградиле су воде понорница које нестају у Дрежничкој котлини и, после подземног тока, избијају из пећине или из врела испред пећине, градећи пећинску реку – Петницу. Претпоставља се да је пећина била човеково станиште још за време неолита, јер су у њој пронађени археолошки остаци: керамика, обрађени јеленски рогови и кремено оруђе. Као споменик природе, Потпећка пећина заштићена је законом.

УЖИЧКA ЛЕПИЊА С КАЈМАКОМ Ужичка лепиња је надалеко познат локални специјалитет. Позната је и под именом „комплет лепиња”. У изворној варијанти лепиње су се пекле у пећи на дрва, али може да се припреми и од готових лепиња, на следећи начин: лепиња се засече по хоринзонтали, тако да доњи део буде као посуда, а горњи као поклопац, издуби се средина доњег дела и на дно се стави кашика кајмака и једно јаје, кајмак и јаје се измешају и врати се средина која је извађена из лепиње. Стави се горњи део и пече у загрејаној пећници око10 минута. Служи се топла.

З А П А Д Н А С Р Б И Ј А 2 3

МОКРА ГОРА Смештена између три планине: Златибора, Таре и Шаргана и три реке: Белог и Црног Рзава и Камешине, Мокра гора је одувек капија којом су пролазили народи. Повезивала је Србију и Босну. Богата је лековитим водама, попут извора Беле воде, Чесме, Дулове воде, Радованове или Глишове воде. У месту које се зове Јејињак расте џиновска јела, највеће стабло у Србији. Висока је 50,5 метара, а њено стабло има пречник од 1,70 метара. На једном од обронака Мокре горе смештено је и необично етносело, Мећавник или Дрвенград, креативни вилајет нашег познатог редитеља Емира Кустурице. Крај је познат и по пчеларству и производњи катрана. Мокра Гора је једно од ретких села где се још чува стари занат катранџија. БЕЛИ АНЂЕО

„Ништа што је Ђото створио не може се поредити са лепотом Анђела из српске краљевске задужбине, манастира Милешеве“, узбуђено је записао чувени британски археолог сер Артур Еванс. Средњовековни манастир Милешева налази се у близини Пријепоља, узводно од ушћа Милешевке у Лим. Седиште је истоимене Епархије Српске православне цркве, а широм света познат је по фресци Белог анђела и као место на коме је 358 година, до спаљивања моштију на београдском Врачару, почивао Свети Сава, први српски светитељ, архиепископ и просветитељ.

ТАРАМеђу више од хиљаду биљних врста Националног парка Тара, Панчићевој оморици, као изузетно реткој врсти, припада почасно место. У разноврсном животињском свету Таре издвајају се мрки медвед, чије је то једино веће природно станиште, дивокоза и ендемска врста Панчићевог скакавца. Планина је уточиште за око 130 врста птица. У водама парка живи четрдесетак врста рибе. Национални парк Тара један је од пет националних паркова Србије.

ТРШИЋСигурно је да село у близини Лознице данас не би било толико познато да се у њему није родио Вук Стефановић Караџић, утемељивач азбуке српског језика. „Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије и љепшег места од Тршића“ – записао је Вук. А Тршић, који и данас негује домаћински дух западне Србије, гостопримство и Вукову заоставштину, све речено потпуно оправдава.

2 4 И С Т О Ч Н А С Р Б И Ј А

Мистика простораИ С Т О Ч Н А С Р Б И Ј А

2 52 5

Велике реке су својим током увек одређивале животе људи.

Природне терасе крај Дунава, плодна и здрава земља, условили су да се уз његове обале настањују људи, баве риболовом, подижу воћњаке, а посебно винограде. Крај Дунава су временом никла и многобројна утврђења, бедеми на којима су се уздизала, бранила и нестајала царства. На десној обали Дунава, низводно од Београдске тврђаве, деспот Ђурађ Бранковић подигао је средином 15. века своју престоницу – Смедеревски град. То је био град облика неправилног троугла, са 25 кула, по угледу на Цариград. Због величине простора на којем се налази сматра се једном од највећих средњовековних тврђава равничарског типа у Европи. Смедеревска тврђава, као и тврђаве Рам и Голубац, с једном од најлепших клисура у Европи, Ђердапском

клисуром, истоименим националним парком и хидроелектраном и Трајановом таблом, којом су Римљани 103. године означили завршетак радова на путу кроз Ђердап – места су која никако не би требало пропустити. Да вам буде удобно колико и занимљиво, побринуће се многобројна сеоска домаћинства у близини Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Мајданпека и Неготина која се баве сеоским туризмом. Још једна река, Тимок, одредила је живот источне Србије. Тимочка крајина је такође позната по традицији виноградарства. Услови за узгој винове лозе су овде једноставно идеални. Од села Рајац до Рајачких пимница

Исток одувек подразумева дозу мистике, тајновитости, посебне филозофије и веровања којима се тумачи живот. Источна Србија такође чува такве састојке у себи – побуђујући машту. Њене просторе насељавали су људи још у прадавна времена. Њихове културе, веровања и умећа оставили су трагове који се и данас могу наслутити на лицима људи и ствари.

2 6 И С Т О Ч Н А С Р Б И Ј А

стиже се за петнаестак минута вожње кроз предивну шуму у којој ентузијасти беру печурке, зовин цвет и лист матичњака од кога се прави чај нарочито добар за смирење. У овом крају, у околини Зајечара, Књажевца, Бољевца, Сокобање или Бора домаћини ће вас послужити качамаком званим белмуж, гулашом од срнетине, чорбом од коприва, а пасуљ пребранац је посебан гурмански догађај. На вашем путовању планина Ртањ је неизоставно одмориште. За ту планину везане су многе митске приче. Било да верујете у њих или не, ваздух, храна и лековито биље овог простора граниче се с магијом. Упечатљив призор обриса планине у перспективи делује као људском руком изграђена пирамида. На овом месту спајају се руже ветрова са Карпата, Јадранског мора и северних равница, па не само што осећате благодет чистог ваздуха, већ истински удишете лековитост која уклања кашаљ, чисти плућа и јача одбрамбене снаге организма.

Храна је изврсна, а од богате понуде препоручујемо вам да свакако пробате чувену гибаницу, кисело млеко и све специјалитете од печурки и дивљачи. Не заборавите да купите или сами уберете састојке надалеко чувеног ртањског чаја, који расту искључиво у подножју ове магичне планине. А ако сте радознали да сазнате какве се све необичне приче причају о моћи планине – пирамиде, подстакните на разговор своје домаћине.Хомољски крај је посебан ентитет у источној Србији. Једна од његових специфичности су многобројне клисуре: Горњачка, Рибарска, клисуре Велике и Мале Тиснице, Осаничке реке и реке До.

И С Т О Ч Н А С Р Б И Ј А 2 7

ВИМИНАЦИЈУМ У првој деценији првог века, Римљани су изабрали област недалеко од ушћа Млаве у Дунав да ту поставе свој град. У атару села Костолац, 12 километaра од Пожаревца, и око сто од Београда, налазе се остаци Виминацијума –главног града римске провинције Горње Мезије и значајног римског војног логора у коме се налазила легија VII Клаудија. Археолошка истраживања овог локалитета трају, с прекидима, више од једног века.

ЛЕПЕНСКИ ВИР Уметност праисторијских житеља Лепенског Вира, коју одликују камене скулптуре – прикази риболиких божанстава, изненадила је и задивила свет. Откривена је до тада непозната култура, која је по истоименом локалитету добила назив Култура Лепенског Вира. Музеј у коме се могу видети трагови те културе налази се у Ђердапској клисури, на путу који преко Пожаревца и Голупца води у Доњи Милановац и Кладово.

ГАМЗИГРАД ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКАГамзиград – Ромулијана налази се недалеко од села Гамзиград, на територији општине Зајечар. Систематска археолошка истраживања, која су почела 1953. године и трају до данас, показала су да је Гамзиград раскошна палата, један од најрепрезентативнијих и најсложенијих споменика римске дворске архитектуре.

ТРАДИЦИОНАЛНА КУХИЊА – БЕЛМУЖКачамак од белог кукурузног брашна, звани белмуж, познати је специјалитет источне Србије. Припрема се на следећи начин:у широку посуду се најпре стави млади неслани овчији сир и полако отапа на лаганој ватри. Када се сир отопи, дода се бело кукурузно брашно и сасвим мало оштрог белог пшеничног брашна. Маса се лагано кува и меша све док се кашиком смеса не одвоји од дна посуде. Служи се топло са овчијим киселим млеком.

2 8 И С Т О Ч Н А С Р Б И Ј А

У најпознатијој, Горњачкој клисури, 1830. године, у славу кнеза Лазара подигнут је манастир Горњак, у коме монашки живот протиче без прекида до данас. У клисури се налазе и бројни остаци старих утврђења из римског доба, на њеном улазу могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris). Врело Млаве је посебна туристичка атракција. Река Морава путује Браничевским крајем у коме вас Пожаревац и Љубичево позивају на коњичке игре сваког септембра. А када се сасвим приближимо југу, Пирот са околином боји у црвене тонове скоро сваку слику: ћилимом, паприком или бојом земље на којој се налази.Ђавоља варош, са јединственом каменом колоном коју је ерозија тла обликовала у

фасцинантне облике, права је туристичка атракција. Људи су од давнина избегавали сабласне стубове и како нису могли да објасне њихов

настанак, испредали су легенде. Стара пиротска јела су кулинарска специфичност овог краја: сарме од јагњећих изнутрица и листова винове лозе, чорба ћисалица, која је типична за села Старе планине, уштипци од кромпира и све што можете замислити од паприка.

Где год да кренете источном Србијом – од моћног Ђердапа до предивних села око Бујановачког језера - чека вас по која занимљивост. Неке смо вам представили, а неке ћете сами открити. Видећете да се овде више него било где у Србији мешају стварност и легенда, тако да је тешко спознати границу између њих. Села источне Србије трепере шаренилом воћњака и башти, понегде се поносно издвоје у висину брест или јаблан, наткриљујући црвене кровове кућа ограђених плотом – око којег се заговарају многе тајне.

1. СУБОТИЦА

КелебијаУдаљеност од Бг.- око 190 км

Вински салаш „Чувардић“Собе/лежаји: 1/2(+1)Купатило: 1Садржај: вински подрум Цена: ноћење 10 еур, НД 14 еурТел: +381(0) 24 515-721; +381(0) 62 604-3542 кат.www.vinskisalas.com

ХајдуковоУдаљеност од Бг.- 200 км

Рокин салаш – Иштван ХулоСобе/лежаји: 2/4 Садржај: етно музеј, археолошка збирка.Цена: ноћење 5 еур, НД 10еурТел: +381(0) 64 1223-5044 кат.E-mail: hulo@tippnet.rswww.etnolife.org

ПалићУдаљеност од Бг.- 200 км

“Цветни салаш”Собе/лежаји: 4/2, (2/2фр.), 8/3, 1/4Свака соба са купатилом.Садржај: ресторан – музеј, базен, рибњак, јахање, игралиште за децу.Цена: НД 15 еур, ПП 20 еур, П 30 еурТел: +381(0) 24 753-276; +381(0) 24 753-672E-mail: majkinsalas@gmail.comwww.majkinsalas.rs1 кат.

Информације:Туристичка организација града СуботицеТрг Слободе 124000 Суботица Тел: +381(0) 24 670-350E-mail: info@visitsubotica.rswww.visitsubotica.rs www.palic.rs

2. СОМБОР

Бачки МоношторУдаљеност од Бг.- 200 км

Домаћинство Дејана МитићаСобе/лежаји: 1/2 Купатило: 1Цена: ноћење 8 еур Тел: +381(0) 25 807-173; +381(0) 63 8938-1282 кат.

Домаћинство Синише МаричићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Садржај: ресторанЦена: ноћење 8 еурТел: +381(0) 25 807-015; +381(0) 25 807-909; +381(0) 63 8348-2532 кат.

Домаћинство Марије КапларСобе/лежаји: 2/2 Купатило: 1Цена: ноћење 8 еурТел: +381(0) 25 807-564; +381(0) 63 765-97152 кат.

Кућа за одмор Марије КорицаСобе/лежаји: 2/1, 1/2фр.Купатило: 1Цена: ноћење 10 -12 еурТел: +381(0) 25 807-532; +381(0) 61 1904-2761 кат.

ВОЈВОДИНА

ИНФОРМАТОР СЕОСКИ ТУРИЗАМ СРБИЈЕ

2

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Домаћинство Јање ШомођварацСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 8 еур Тел: +381(0) 25 807-631; +381(0) 62 1352-5682 кат.

Информације:Туристичка организација града Сомбора Трг Цара Лазара 125000 СомборTел/факс: +381(0) 25 434-350E-mail: info@visitsombor.orgwww.visitsombor.org

3. БАЧКИ ПЕТРОВАЦ

ГложанУдаљеност од Бг.- 113 км

Домаћинство Ане ФекетеСобе/лежаји: 2/2 Купатило: 2Цена: НД 15 еурТел: +381(0) 21 788-3221 кат.

Бачки ПетровацУдаљеност од Бг. – 120 км

Домаћинство Марије ОжватСобе/лежаји: 1/1, 2/2

Купатило: 1Цена: НД 15 еурТел: +381(0) 21 780-461; +381(0) 64 9177-6151 кат.

Домаћинство Мирослава ЧањиСобе/лежаји: 2/1, 1/2 Купатило: 2Цена: НД 15 еурТел: +381(0) 21 782-039; +381(0) 62 231-7371 кат.

Информације:Туристичка организација општине Бачки ПетровацМаршала Тита 5-721470 Бачки ПетровацТел: +381(0) 21 780-478Факс: +381(0) 21 782-643E-mail:turizam@backipetrovac.rswww.turizambackipetrovac.com

4. НОВИ САД

ЧенејУдаљеност од Бг.- 85 км

“Салаш 137” Собе/лежаји: 9/2, (4/2фр.) Свака соба са купатилом.Садржај: етно ресторан, хиподромЦена: НД 55 еур - за две особе

Тел: +381(0) 21 714-505, +381(0) 21 714-497 E-mail: info@salas137.rswww.salas137.rs

БегечУдаљеност од Бг.- 97 км

“Цвејин салаш”Собе/лежаји: 1/1, 2/2 Купатило: 1Цена: НД 15 еурТел: +381(0) 21 898-045; +381(0) 63 538-9762 кат.

Информације:Туристичка организација града Новог СадаМодене 1 21000 Нови СадTел/факс: +381(0) 21 6617-344 ТИЦ: +381(0) 21 421-811, +381(0) 21 421-812E-mail: tons@turizamns.rs, info@turizamns.rswww.turizamns.rs

5. БЕОЧИН

ЧеревићУдаљеност од Бг.- 80 км

Еко-етно клуб „Черевић“Собе/лежаји: 3/2

3

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Купатило: 2Цена: НД 15 еурТел: +381(0) 21 876-268; +381(0) 63 592-044E-mail: minja01@eunet.rs, ljuba.etnoklub@gmail.comwww.seoskiturizam-dunav-fruskagora.com2 кат.

Информације:Туристичка организација општине Сремски КарловциПатријарха Рајачића 121205 Сремски КарловциTел: +381(0) 21 882-127Факс: +381 (0) 21 883-885E-mail: info@karlovci.org.rswww.karlovci.org.rs

6. ИРИГ

НерадинУдаљеност од Бг.- 65 км

„Перков салаш“ – (само излети)Тел: + 381(0) 63 7123-776E-mail: perkovsalas@yahoo.com

Информације:Туристичка организација општине ИригРибарски трг 1622406 Ириг

Тел/факс: +381(0) 22 461-126E-mail: tur.orgirig@neobee.net, tur.orgirig@nadlanu.comwww.turorgirig.org.rs

7. СЕНТА

Горњи брегУдаљеност од Бг.- 170 км

Пансион „Краљица воћа”АПП: 6/2 Купатило: 6Садржај: ресторан, подрум винаЦена: ноћење 13 еур, НД 16 еурТел: +381(0) 24 843 033; +381(0) 63 505-9821 кат.

Информације:Туристичка организација општине СентаГлавни трг 124400 СентаТел: +381(0) 24 817-818E-mail: info@sentainfo.orgwww.sentainfo.org

8. ЗРЕЊАНИН

ЕлемирУдаљеност од Бг. – око 75 кмДомаћинство Наде Станков

Собе/лежаји: 1/2, 1/3, 1/4 Купатило: 2Цена: ноћење 12 еур, ПП 15 еурТел: +381(0) 23 738-0362 кат.

СтајићевоУдаљеност од Бг. – око 60 км

Банатско етно село „Тигањица“Собе/лежаји: 1/1, 5/2, 2/3 Свака соба са купатилом.Садржај: ресторан, етно музеј, ветрењача, мини зоо врт, мини ергела, садржаји за децу.Цена: НД 1/1- 27 еур, 1/2- 37 еур, 1/3- 47 еурТел: +381(0) 23 884-122; +381(0) 64 060-2335E-mail: restorantrofej@open.telekom.rswww.restorantrofej.com1 кат.

БотошУдаљеност од Бг. – око 65 км

Кућа за одмор „Бреза“Собе/лежаји: 1/1, 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 12 еурТел: +381(0) 23 877-087; +381(0) 63 1297-9641 кат.

4

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Информације:Туристички центар града ЗрењанинаКоче Коларова 6823000 ЗрењанинТел: +381(0) 23 523-160 Факс: +381(0) 23 523-161ТИЦ: +381(0) 23 581-890; +381(0) 23 523-260 E-mail: office@zrenjanintourism.orgwww.zrenjanintourism.org

9. КОВАЧИЦА

КовачицаУдаљеност од Бг.- 30 км

Домаћинство Ане ШипицкиСобе/лежаји: 2/2, 3/3Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, НД 11 еур, П 23 еурТел: +381(0) 13 662-019; +381(0) 63 1206-3573 кат.

Домаћинство Маријане ФаркашСобе/лежаји: 4/2Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, НД 11 еур, П 23 еурТел: +381(0) 63 8890-5063 кат.

Домаћинство Зузане ВењарскиСобе/лежаји: 3/1, 1/2, 1/3, 1/5, 1/6 Купатило: 2

Цена: ноћење 8 еур, НД 11 еур, П 23 еурТел: +381(0) 13 661-525; +381(0) 62 8504-3093 кат.

Информације:Туристичка организација општине КовачицаМаршала Тита 5026210 КовачицаТел: +381(0) 13 660-460Факс: +381(0) 13 660-490E-mail: office@took.org.rswww.took.org.rs

10. КОВИН

СкореновацУдаљеност од Бг.- 46 км

Домаћинство КоршошСобе/лежаји: 2/2, 2/3 Купатило: 3Цена: П 20 еурТел: +381(0) 13 764-066; +381(0) 64 1421-0692 кат.

Домаћинство ДаниСобе/лежаји: 1/1, 3/2Купатило: 3Цена: П 20 еурE-mail: danierne@gmail.comwww.szekelytur.com

2 кат.

Домаћинство СабљовСобе/лежаји: 4/2Купатило: 2Цена: П 20 еурТел:+ 381(0) 64 1421-0692 кат.

Домаћинство УзонСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: П 20 еур2 кат.

Информације:Туристичка организација општине КовинЦара Лазара 85 26220 КовинTел/факс: +381(0) 13 745-860E-mail: too@kovin.infowww.tookovin.info

5

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

11. АРАНЂЕЛОВАЦ

ОрашацУдаљеност од Бг.-70 км

„Карађорђев вајат“Собе/лежаји: 3/2АПП: 1/4Купатило: 4Садржај: ресторанЦена: ноћење 10 еур, НД 12 еурТел: +381(0) 34 6709-501; +381(0) 64 1652-725E-mail: karadjordjevvajatorasac@gmail.comwww.karadjordjevvajat.com2 кат.

Информације:Туристичка организација општине АранђеловацКњаза Милоша 26734300 АранђеловацTел/факс: +381(0) 34 724-097; +381(0) 34 725-575 ТИЦ: +381(0) 34 715-335E-mail: office.toar@gmail.com www.bukovickabanja.org.rs

12. ТОПОЛА

ЛиповацУдаљеност од Бг.- 86 км

Домаћинство Марије РистовићСобе/лежаји: 1/2Купатило: 1Цена: ПП 20 еурТел: +381(0) 34 834-7822 кат.

Информације:Туристичка организација „Опленац“-ТополаКнегиње Зорке 1334310 ТополаТел/факс: +381(0) 34 811-172; +381(0) 34 814-027E-mail: info@topolaoplenac.org.rswww.topolaoplenac.org.rs, www.oplenackab-erba.org.rs

13. ЉИГ

БаУдаљеност од Бг.- 88 км

Домаћинство КрстићСобе/лежаји: 3/1 Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, НД 10 еур, ПП 13 еурТел: +381(0) 14 86-218; +381(0) 64 9646-899

1 кат.

ШутциУдаљеност од Бг.- 90 км

Домаћинство Душана СаратлићаСобе/лежаји: 1/1, 1/2Купатило: 1Цена: ноћење 8 еур, НД 10 еур, ПП 13 еурТел: +381(0) 14 89-602; +381(0) 64 4680-8302 кат.

ГукошУдаљеност од Бг.- 85 км

Домаћинство Гордане ПоповићСобе/лежаји: 2/2 Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, НД 10 еур, ПП 12 еурТел: +381(0) 14 3443-345; +381(0) 60 7210-8961 кат.

КозељУдаљеност од Бг.- 88 км

Домаћинство Љиље МиловановићСобе/лежаји: 1/1, 2/2Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, НД 10 еур, ПП 15 еурТел: +381(0) 14 87-194; +381(0) 65 8719-4001 кат.

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

6

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

ВелишевацУдаљеност од Бг.- 80 кмВоденица “Код уче” Собе/лежаји: 6/2 АПП: 2Свака соба са купатилом.Садржај: ресторан, воденица Цена: ноћење 10 еур, НД 13 еур, ПП 15 еурТел: +381(0) 14 3443-760; +381(0) 14 3445-840; +381(0) 64 2423-7951 кат.

СлавковицаУдаљеност од Бг.- 98 км

“Код Горана” Собе/лежаји: 1/2, 2/3, 2/4 Свака соба са купатилом.Садржај: ресторанЦена: ноћење 8 еур, НД 10 еур, ПП 15 еурТел: +381(0) 14 800-80; +381(0) 14 80-363

.Информације: Туристичка организација општине ЉигКарађорђева 714240 ЉигTел: +381(0) 14 3443-300Факс: +381(0) 14 3445-242E-mail: tolj@ptt.rs, office@selo.co.rs, info@kosidba.com, www.rajac.net, www.selo.rs, www.kosidba.com,

14. ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

МајданУдаљеност од Бг.-115 км

Домаћинство Слободана БаралићаСобе/лежаји: 1/2, 1/3 Купатило: 1Цена: ноћење 7 еур, ПП 18еурТел: +381(0) 32 727-160; +381(0) 64 1538-4221 кат.

ГрабовицаУдаљеност од Бг.-122 км

„Вила Мелодија“- Иван Ивановић Собе/лежаји: 2/2, 1/3 Купатило: 3Цена: ноћење 7 еур, ПП 18 еурТел: +381(0) 32 716-468; +381(0) 63 1822-684E-mail: vila_melodija@yahoo.comwww.vilamelodija.com1 кат.

ЛеушићиУдаљеност од Бг.-156 км

Домаћинство Слободана ЈевтовићаСобе/лежаји: 12/2 Купатило: 6Цена: ноћење 15 еур, ПП 17 еурТел: +381(0) 32 8442-322; +381(0) 63 353-215 www.rajski-konaci.com

1 кат.

Домаћинство Радосава Жижовића Собе/лежаји: 1/1, 3/2АПП: 1/2 Купатило: 2Цена: ПП 18 еурТел: 381(0) 32 844-321; +381(0) 64 1440-0971 кат.

Клатичево Удаљеност од Бг.-128 км

Домаћинство Милене ВељићСобе/лежаји: 4/2 Купатило: 3Садржај: билијар сала, библиотекаЦена: ноћење 10 еурТел: +381(0) 63 629-923; +381(0) 63 8029-4661 кат.

“Три храста”- Гордана МилошевићСобе/лежаји: 2/2, 3/3Купатило: 3Садржај: базенЦена: ПП 18 еурТел: +381(0) 32 701-287; +381(0) 64 1742-2092 кат.

Богданица Удаљеност од Бг.-150 км

Домаћинство Веселина Чоловића

7

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Собе/лежаји: 2/2 Купатило: 1Цена: ПП 16 еурТел: +381(0) 32 846-012; +381(0) 63 642-4752 кат.

КоштунићиУдаљеност од Бг.-150 км

Домаћинство Стојке ОбрадовићСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ПП 16 еурТел: +381(0) 32 844-073; +381(0) 64 2146-320; +381(0) 64 000-52142 кат.

Гојна гораУдаљеност од Бг. – 170 км

Домаћинство Бошка Мијаиловића Собе/лежаји: 5/2Купатило: 5Садржај: базенЦена: ПП 20 еурТел: +381(0) 32 846-266; +381(0) 63 616-3741 кат.

ТрудељУдаљеност од Бг. – 100 км

Домаћинство Милутина Матића - “Вила Милица”Собе/лежаји: 10/2 Купатило: 6

Садржај: базенЦена: ПП 20 еурТел: +381(0) 14 89-964; +381(0) 65 5577-690E-mail: mail@vilamilica.comwww.vilamilica.com1 кат.

РудникУдаљеност од Бг.-105 км

Домаћинство Миливоја МарковићаАПП: 1/4 Купатило: 1Цена: НА/апп 16 еурТел: +381(0) 32 741-042; +381(0) 64 897-32371 кат.

Домаћинство Милана Рашковића - „Вила Јелена“Собе/лежаји: 5/2, 2/3 Купатило: 8Цена: ноћење 15 еурТел: +381(0) 32 741-558; +381(0) 65 8041-4241 кат.

Рудник (потез Мали рај)Удаљеност од Бг. -115 км

Домаћинство Предрага МилинковићаСобе/лежаји: 1/2, 1/4АПП: 1/4, 1/5Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, ПП 18 еурТел: + 381(0) 32 711- 954; +381(0) 64

4637-2161 кат.

СавинацУдаљеност од Бг.-130 км

Домаћинство Милића ПејковићаСобе/лежаји: 1/1, 2/2Купатило: 1Цена: ПП 18 еурТел: +381(0) 32 711-839; +381(0) 32 714-540; +381(0) 61 1805-3072 кат.

СемедражУдаљеност од Бг.- око 120 км

Домаћинство Милоша Петаковића Собе/лежаји: 2/2, 1/3 Купатило: 1Цена: ПП 16 еур Тел: +381(0) 32 738 358; +381(0) 64 1939-0242 кат.

ВелеречУдаљеност од Бг.- око 120 км

Домаћинство Ивана С. ИвановићаСобе/лежаји: 1/1, 2/2, 2/3Купатило: 2Цена: ПП 18 еурТел: +381(0) 32 721-230; +381(0) 64 2040-5051 кат.

8

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Информације:Туристичка организација општине Горњи МилановацВојводе Милана 1332000 Горњи МилановацТел: +381(0) 32 720-566Факс: +381(0) 32 720-565E-mail: togm@open.telekom.rswww.togm.org.rs

15. ЛУЧАНИ

Горња КраварицаУдаљеност од Бг.- око 170 км

„Вајати“- Видан Радичевић Собе/лежаји: 2/1, 9/2АПП: 2/2-фр.Садржај: ресторан, игралишта, садржаји за децу, базен, сауна.Цена: ноћење 13 еур, НД 16 еур, ПП 24 еур, П 30 еурТел: +381(0) 32 861-146; +381(0) 32 861-093; +381(0) 63 870-4080Факс: +381(0) 32 861-145E-mail: vajati@eunet.rswww.vajati.com1 кат.

Драгачица Удаљеност од Бг.- око 170 км

Домаћинство Милана ФилиповићаСобе/лежаји: 7/2

Садржај: ресторан Цена: ноћење 12 еур, ПП 25 еурТел: +381(0) 32 5461-001; +381(0) 65 9620-5171 кат.

Каона- ВластељицаУдаљеност од Бг.- 190 км

Домаћинство Животе Кнежевића Собе/лежаји: 4/2 Купатило: 2Цена: ПП 15 еурТел: +381(0) 32 865-034, +381(0) 32 226-143; +381(0) 64 900-70752 кат.

ГрабУдаљеност од Бг.- око150 км

Домаћинство Зорана Јовичића - „Велики Грабовски“ Собе/лежаји: 2/2, 2/3Купатило: 2 Садржај: ресторанЦена: ноћење 10 еур, ПП 20 еурТел: +381(0) 64 2087-174; +381(0) 64 2990-387E-mail: velikigrabovski@gmail.comwww.velikigrabovski.com

ГучаУдаљеност од Бг.-160 км

Домаћинство „Божанићи“ – (ради само преко лета)

Собе/лежаји: 1/2, 1/3 Купатило: 1Цена: НА/куће 20 еурТел: +381(0) 32 854-403; +381(0) 63 8611-4843 кат.

Информације:Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани „Драгачево“ Гуча Трг Слободе бб 32230 ГучаТел/факс: +381(0) 32 854-110, +381(0) 32 854-765E-mail: domtrube@eunet.rswww.saborguca.com

16. ЧАЧАК

ДучаловићиУдаљеност од Бг.- око 150 км

Домаћинство Милије Д. Пантелића Собе/лежаји: 2/2, 1/3Купатило: 1Цена: ноћење 6 eурТел: +381(0) 32 892-264; +381(0) 64 644-60472 кат.

9

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Информације:Туристичка организација општине ЧачакТрг Устанка 432000 ЧачакТел: +381(0) 32 342-360 Факс: +381(0) 32 343-721E-mail: toc@ptt.rswww.to-cacak.com

17. КНИЋ

КнићУдаљеност од Бг. – 145 км

Домаћинство Градимира Обрадовића Собе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило: 13 кат.

ГуберевацУдаљеност од Бг.- око 150 км

Домаћинство Владанке АлексићСобе/лежаји: 4/1, 1/2Купатило: 22 кат.

ГрабовацУдаљеност од Бг. – 140 км

Домаћинство Животе МилићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 12 кат.

БорачУдаљеност од Бг. – око 150 кмДомаћинство Раденка Милошевића Собе/лежаји: 3/2, 1/3, 1/4Купатило: 3 2 кат.

ДрагушицаУдаљеност од Бг. – 145 км

Домаћинство Зорана АлексићаСобе/лежаји: 2/2, 1/2(+1) Купатило: 22 кат.

Домаћинство Братислава Марковића Собе/лежаји: 3/2, 2/3Купатило: 42 кат.

Домаћинство Градимира ПетровићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 13 кат.

Домаћинство Дамљана Танасијевића Собе/лежаји: 1/2, 3/3Свака соба са купатилом.2 кат.

Информације:Туристичка организација општине Кнић34240 КнићТел/факс: +381(0) 34 510-115E-mail: toknic@ptt.rs, turizam@knic.rs

www.knic.rs

18. КРАГУЈЕВАЦ

Велики ШењУдаљеност од Београда 125. км

Домаћинство Миодрага НедељковићаСобе/лежаји: 3/2, 1/1Купатило: 22 кат.

МаслешовоУдаљеност од Београда 115. км

Домаћинство Радослава ЋатићаСобе/лежаји 1/1, 2/2, 2/3, ¼Купатило: 21 кат.

Мала ВрбицаУдаљеност од Београда 145.км

Домаћинство Михајла ЋурчићаСобе/лежаји:5/2, 1/3Купатило: 61 кат.

Информације:Градска туристичка организација „Крагујевац“Тел/факс: + 381 (0) 34 332-172; + (0) 34 334-883E-mail: info@gtokg.org.rswww.gtokg.org.rs

10

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Туристички информативни центарТел/факс + 381 34 (0) 335-302; + 381 (0) 34 301-306E-mail: tic@gtokg.org.rswww.gtokg.org.rs

18. КРАЉЕВО

ЛопатницаУдаљеност од Бг.- око 200 км

Домаћинство МилојевићСобе/лежаји: 6/2, 1/3, 1/4Свака соба са купатилом.Цена: ноћење 10 еур, НД 13 еур, ПП 16 еур, П 20 еурТел: +381(0) 36 825-005, +381(0) 36 311-118; +381(0) 63 582-018E-mail: info@agritur-milojevic.comwww.agritur-milojevic.com1 кат.

Рудно на ГолијиУдаљеност од Бг. – око 270km

Домаћинство „Шеклер“Собе/лежаји: 3/2, 2 купатилаАпартмани 1/5, ¼ , 3 купатилаЦена: ПП 10 еур, П 16еурТел: 381 (0) 36 437-111, +381(0) 64 1276-977Е-mail: drsekler@gmail.comwww.domacinstvosekler.com

Вила „Селена“ Собе/лежаји: 3/2, 1 купатилоАпартман – брвнара 4 лежаја 1 купатилоЦена: ПП 11еур, П 16еурТел: + 381 (0) 36 351 864, + 381 (0) 36 437 -040, +(0) 65 351 8644E-mail: selenamilosevic@yahoo.comwww.vilaselena.com

Информације:Туристичка организација КраљеваТрг Српских ратника 2536000 КраљевоТел/факс: +381(0) 36 316-000; +381(0) 36 311-192E-mail: jutok@tron.rswww.jutok.org.rs

20. КРУШЕВАЦ

РибареУдаљеност од Бг.- 235 км

„Вила Етелка“- Домаћинство Кате и Марине СтевићСобе/лежаји: 3/2, 1/3АПП: 1/4Купатило: 3Цена: ноћење 7 еурТел: +381(0) 37 865-229; +381(0) 63 7893-4581 кат.

Домаћинство Драгомира СтошићаСобе/лежаји: 2/1, 3/2Купатило: 2Цена: ноћење 7 еурТел: +381(0) 37 865-235; +381(0) 64 9443-1702 кат.

Домаћинство Добривоја МитићаСобе/лежаји: 4/2Купатило: 2Цена: ноћење 7 еурТел: +381(0) 64 4601-7081 кат.

Информације:Туристичка организација општине КрушевацУлица Мајке Југовића 3 37000 КрушевацТел: +381(0) 37 440-332Факс: +381(0) 37 445-180E-mail: turizamkrusevac@open.telekom.rswww.turizamkrusevac.com

21. АЛЕКСАНДРОВАЦ

ЛатковацУдаљеност од Бг.- око 220 кмЕтно село “Латковац”- Драган Кнежевић Собе/лежаји: 5/2, 4/3Купатило: 6Садржај: етно ресторан, сувенирница

11

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Цена: ноћење 10 еур, НД 15 еур, ПП 20 еур, П 24 еур Тел/факс: +381(0) 37 3554-410; +381(0) 37 751-381; +381(0) 63 1077-092E-mail: office@ethno.co.rswww.ethno.co.rs 1 кат.

Информације:Туристичка организација општине АлександровацУлица 10. август бб 37230 АлександровацTел/факс: +381(0) 37 3554-404 E-mail: zupa.turist@yahoo.com

22. БРУС

БрзећеУдаљеност од Бг.- 270 км

Вила “Ивановић”Собе/лежаји: 10/3, 6/4Свака соба са купатилом.Садржај: ресторан, воденицаЦена: ноћење 10 еур, НД 15 еур, ПП 20 еурТел: +381(0) 37 823-254; +381(0) 37 823-284; +381(0) 63 8106-8051 кат.РибареУдаљеност од Бг.- 235 км

Домаћинство Зорице Ђорђевић Собе/лежаји: 6/2

Купатило: 4Цена: ПП 20 еурТел: +381(0) 37 827-189; +381(0) 37 827 977; +381(0) 63 201-250 1 кат.

Информације:Туристичка организација општине БрусКраља Петра I бб37220 БрусТел/факс: +381(0) 37 825-185E-mail: toobrus@open.telekom.rswww.turizamopstinebrus.co.rs

23. ШАБАЦ

ВарнаУдаљеност од Бг.- 9о км

Вила “Албедо”- Mилојка КовачевићСобе/лежаји: 3/1, 2/2 Купатило: 4Садржај: конгресна салаЦена: ноћење 15 еур, НД 20 еур, ПП 22 еур, П 24 еурТел: +381(0) 15 284-233; +381(0) 64 4699-

220E-mail: vilaalbedo@open.telekom.rswww.vilaalbedo.com1 кат.

Информације:Туристичка организација града ШапцаКарађорђева 515000 ШабацТел: +381(0) 15 347-384Факс: +381(0) 15 347-383E-mail: tossabac@gmail.comwww.sabacturizam.org

24. ЛОЗНИЦА

ТршићУдаљеност од Бг.- 146 км

“Планински конак Милица”- Будимир МатићСобе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило: 1Цена: ноћење 7 еур, НД 15 еурТел: +381(0) 15 868-322; +381(0) 64 3238-7013 кат.

“Конак Мишић”- Предраг МишићСобе/лежаји: 2/2, 1/3АПП: 1/4, 1/5Купатило: 4Садржај: ресторан

ЗАПАДНА СРБИЈА

12

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Цена: ноћење 12 еур, НД 15 еур, ПП 20 еур, П 25 еур, НА/апп 55 еурТел: +381(0) 15 868-231; +381(0) 64 3014-526E-mail: misicpedja@gmail.comwww.trsic.co.rs, www.trsic.com1 кат.

Информације:Туристичка организација града ЛозницеЈована Цвијића 2015300 ЛозницаТел: +381(0) 15 878-520; +381(0) 15 878-521 Факс: +381(0) 15 878-523E-mail: togloznice@gmail.comwww.togloznice.rs

25. ОСЕЧИНА

ОстружањУдаљеност од Бг.- 110 км

Домаћинство Живољуба ТешановићаСобе/лежаји: 5/2Купатило: 2Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, П 20еур Тел: +381(0) 14 452-5362 кат.

ДрагијевицаУдаљеност од Бг.- око 120 км

Домаћинство Пауна СрећковићаСобе/лежаји: 4/2Купатило: 1Цена: ноћење 7 еур, НД 10 еур, П 15 еур Тел: +381(0) 14 457-1692 кат.

Информације:Туристичка организација општине ОсечинаКарађорђева 5914253 ОсечинаТел: +381(0) 14 452-311E-mail: topodgorina@gmail.comwww.osecina.com

26. ЉУБОВИЈА

ВрхпољеУдаљеност од Бг.- око 170 км

Етно село “Врхпоље”- Никола Кнежевић Вајат/АПП: 3/2, 6/3, 1/4Сваки вајат има своје купатило.Садржај: етно ресторанЦена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, ПП 16 еур, П 20 еурТел: +381(0) 15 667-133; +381(0) 69 4236-573; +381(0) 64 9222-226 E-mail:etnoselo@ptt.rswww.etnoselovrhpolje.com1 кат.

ДрлачеУдаљеност од Београда око 190 км

Тадића вајатиВајат АПП 2/2Купатило 1Цена: 30 еура Тел: +381(0) 061 162 63 15, + 381 (0) 066 932 53 83

УзовницаУдаљеност од Бг.- око 170 км

Домаћинство Братиславe ТомићСобе/лежаји: 1/1, 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 5 еур, П 12 еурТел: +381(0) 15 666-121; +381(0) 64 6641-3812 кат.

Бјеле Воде (Поднемић)Удаљеност од Бг.- око 200 км

Етно комплекс „Огњиште“ – Карађорђе РистановићСобе/лежаји: 3/2Купатило: 1Садржај: ресторан, летња позорница, манастирЦена: ПП 15 еур, П 22 еурТел: +381(0) 65 5000-433Е-mail: crnidjordje@ptt.rswww.etno-ognjiste.com1 кат.

13

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Информације:Туристичка организација општине ЉубовијаВојводе Мишића 45 15320 ЉубовијаTел: +381(0) 15 661-050Факс: +381(0) 15 662-870E-mail: sgtoolj@gmail.comwww.turistickaorganizacijaljubovija.rs

27. ВАЉЕВО

ПетницаУдаљеност од Бг.- 106 км

Домаћинство Милана Николића АПП: 2/2Купатило: 2Цена: ноћење 6 еур (*најмање 5 ноћења)Тел: +381(0) 14 251-195; +381(0) 64 1956-2901 кат.

Домаћинство Митра ЛукићаАПП: 1/2Купатило: 1Цена: П 18 еурТел: +381(0) 14 251-025; +381(0) 64 3607-2341 кат.

ПодбуковиУдаљеност од Бг.- 122 км

Домаћинство Милета Обрадовића

Собе/лежаји: 1/2, 2/3Купатило: 2Цена: П 17 еурТел: +381(0) 14 255-114; +381(0) 64 448-56052 кат.

ПопучкеУдаљеност од Бг.-90 км

Домаћинство ЈовановићСобе/лежаји: 3/2, 1/4Купатило: 2Цена: ноћење 8 еур, НД 11 еур, ПП 15 еур, П 18 еурТел: +381(0) 14 283-317; +381(0) 64 143-9392E-mail: popucke@yahoo.comwww.odmornaselu.com1 кат.

СуводоњеУдаљеност од Бг. – 145 км

Домаћинство Драгутина ЖиванићаСобе/лежаји: 5/2, 1/3Купатило: 2Цена: П 19 еурТел: +381(0) 14 271-1362 кат.

Информације:Туристичка организација општине Ваљево„ЈП Ваљево -Турист“

Проте Матеје 1/114000 ВаљевоТел/факс: +381(0) 14 221-138; +381(0) 14 236-393E-mail: valjevoturist@open.telekom.rswww.valjevo-turist.co.rs, www.divcibare.co.rs, www.valjevo.org.rs

28. МИОНИЦА

КључУдаљеност од Бг.- 85 км

Етно центар „Кључ раја“Собе/лежаји: 5/2Купатило: 4Садржај: ресторан, воденица, рибњакТел: +381(0) 14 342-3332; +381(0) 63 800-4264; +381(0) 64 900-4055E-mail: kljucraja@kljucraja.comwww.kljucraja.com2 кат.

Информације:Туристичка организација општине Мионица Војводе Мишића 2314242 МионицаTел/факс: +381(0) 14 62-080E-mail: tomionica@gmail.comwww.mionica.web.com

14

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

29. КОСЈЕРИЋМионицаУдаљеност од Бг.- 145 км

Домаћинство Марије Луковић- СредићСобе/лежаји: 3/3, 1/2Вајат/АПП: 5/3, 1/4Купатило: 8Садржај: ресторан, базенЦена: ноћење 10 еур, ПП 15 еур, П 20 еурТел: +381(0) 31 587-675; +381(0) 60 7177-277; +381(0) 60 3273-327E-mail: eko.selo.gostoljublje@gmail.com, of-fice@gostoljublje.comwww.gostoljublje.com1 кат.

Домаћинство Милутина ЈовановићаСобе/лежаји: 1/2, 2/3Свака соба са купатилом.Цена: ПП 13 еурТел: +381(0) 31 587-685; +381(0) 64 3308-3111 кат.

Домаћинство Мила ПантовићаСобе/лежаји: 3/3Купатило: 4Цена: ПП 15 еурТел: +381(0) 31 587-670; +381(0) 64 1575-143E-mail: milogosce@gmail.comwww.milogosce.com1 кат.

Сеча РекаУдаљеност од Бг.- 136км

Домаћинство Радомира ИгњатовићaСобе/лежаји: 3/2Купатило: 2Цена: ПП 13 еурТел: +381(0) 31 3887-836; +381(0) 64 3241-785E-mail: radomir.599@open.telekom.rs2 кат.

Доњи ТаорУдаљеност од Бг.- 136 км

Домаћинство Радише МиловановићaСобе/лежаји: 2/2, 1/3Купатило: 2Цена: ПП 13 еурТел: +381(0) 31 587-752; +381(0) 64 3640-2742 кат.

СкакавциУдаљеност од Бг.- 136 км

Домаћинство Михајила ЈоксимовићаСобе/лежаји: 1/1, 2/2, 2/3Купатило: 2Цена: ПП 13 еурТел: +381(0) 31 880-650; +381(0) 64 3171-1192 кат.

Информације:Туристичка организација општине КосјерићКарађорђева 6631260 КосјерићТел/факс: +381(0) 31 782-155E-mail: tokos@verat.net, tokos@open.telekom.rswww.kosjeric.rs

30. ПОЖЕГА

Тометино ПољеУдаљеност од Бг.- 110 км

Домаћинство Срећка СимовићаСобе/лежаји: 2/2, 1/3Купатило: 1Цена: П 15 еурТел: +381(0) 14 278-032; +381(0) 61 3275-3253 кат.

Домаћинство Драгице ФилиповићАПП: 1/3Купатило: 1Цена: П 15 еурТел: +381(0) 14 278-333; +381(0) 64 3275-3252 кат.

15

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Информације:Туристичка организација општине ПожегаФранцуска бб31210 ПожегаТел/факс: +381(0) 31 714-650E-mail: topozega@open.telekom.rswww.topoz.org.rs

31. УЖИЦЕ

ЗлакусаУдаљеност од Бг.-188 км

„Терзића Авлија“ - Саша Дрндаревић Собе/лежаји: 1/2, 1/3АПП: 1/6, 1/4Купатило: 4Садржај: ресторан, музеј, летња позорница.Цена: ноћење 13 еур, НД 15 еур, П 23 еурТел/фаx: +381(0) 31 546-118; +381(0) 63 8439-866E-mail: terzicaavlija@eunet.rs, drco1234@open.telekom.rswww.zlakusa.com 1 кат.

Домаћинство Горана TeрзићaСобе/лежаји: 1/2, 1/4Купатило: 1Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, ПП 20 еурТел: +381(0) 31 546-072; +381(0) 64 144-5049

2 кат.

Домаћинство Миленка ГлишићаСобе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило: 1Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, П 20 еурТел: +381(0) 31 546-475, +381(0) 64 151-44172 кат.

Домаћинство Зорана СтанкићаСобе/лежаји: 1/1, 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 10 еурТел: +381(0) 31 546-801; +381(0) 64 1206-1041 кат.

ПотпећУдаљеност од Бг.-190 км

Домаћинство Ратомирке ЈовановићСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, П 20 еурТел: +381(0) 31 546-022; +381(0) 65 8775-9023 кат.

КачерУдаљеност од Бг.- 211 км

Домаћинство Милутина ТадићаАПП: 1/2, 2/4Купатило: 3Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур

Тел: +381(0) 31 571-104; +381(0) 64 6841-0182 кат.ТатинацУдаљеност од Бг.- 210 км

Домаћинство Ратка ДрчелићаСобе/лежаји: 4/2Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, П 20 еурТел: +381(0) 31 533-805; +381(0) 31 531-366; +381(0) 64 3497-1211 кат.

КремнаУдаљеност од Бг.- 235 км

Домаћинство Руже ИвановићСобе/лежаји: 4/3Купатило: 3Цена: П 20 еурТел: +381(0) 31 3808-287; +381(0) 64 3402-9891 кат. Домаћинство Стевана ТомићаСобе/лежаји: 1/3, 1/4Купатило: 1Цена: П 20 еурТел: +381(0) 31 3808-541; +381(0) 65 686-44043 кат.

Мокра ГораУдаљеност од Бг. – 246 км

16

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Домаћинство Јулке ЂурђевићСобе/лежаји: 3/2Купатило: 1Цена: ноћење 11 еурТел: +381(0) 31 553-113, +381(0) 31 800-429; +381(0) 64 4438-3053 кат.

Домаћинство Славенке СтојићСобе/лежаји: 1/2Купатило: 1Цена: ноћење 12 еурТел: +381(0) 31 800-386; +381(0) 64 944-59782 кат.

Информације:Туристичка организација УжицаТрг партизана 1031000 УжицеТел/факс: +381(0) 31 513-485, +381(0) 31 514-761 TИЦ: +381(0) 31 500-555 E-mail: infocentar@neobee.netwww.turizamuzica.org.rs

32. ЧАЈЕТИНА

ШљивовицаУдаљеност од Бг. – око 200 км

Домаћинство Бранка Шукиловића Собе/лежаји: 3/2Купатило: 1

Цена: НД 12 еур, ПП 15 еур, П 18 еурТел: +381(0) 31 3830-525; +381(0) 64 2975-7541 кат.

МачкатУдаљеност од Бг. – око 209 км

Домаћинство Радојице Васиљевића Собе/лежаји: 5/2, 1/3Купатило: 4Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еурТел: +381(0) 31 834-083; +381(0) 64 1365-1271 кат.

СирогојноУдаљеност од Бг. – 256 кмДомаћинство Зорана Милића Собе/лежаји: 1/3АПП: 1/4Купатило: 2Садржај: ресторанЦена: ноћење 8-10 еурТел: +381(0) 31 802-578; +381(0) 64 3593-3791 кат.

РудинеУдаљеност од Бг. – око 206 км

Домаћинство Мијаила ЈеремићаСобе/лежаји: 1/2, 2/3, 2/4Купатило: 2Цена: ноћење 6 еур, НД 10 еур, ПП 12 еур, П 15 еур

Тел: +381(0) 31 842-395; +381(0) 31 831-550 ; +381(0) 64 8422-3012 кат.

РожанствоУдаљеност од Бг.- око 365 км

Домаћинство Драгана Меловића Собе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило : 1Садржај: базенЦена: ноћење 8 еур, НД 12 еур, ПП 15 еур, П 20 еурТел: +381(0) 31 835-023 ; +381(0) 62 108-61212 кат.

Информације:Туристичка организација ЗлатиборЈезеро бб31315 ЗлатиборТел/факс: +381(0) 31 841-646ТИЦ: +381(0) 31 845-103E-mail: toz@ptt.rs, infocentar.zlatibor@gmail.comwww.zlatibor.org.rs

33. НОВА ВАРОШ

Златар-Брдо (засеок Ботићи)Удаљеност од Бг.- 285 км

17

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Домаћинство Небојше БотићаСобе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило: 12 кат.

Домаћинство Раданка КаличанинаАПП: 2/2Купатило: 21 кат.

Домаћинство Зорана СмиљанићаАПП: 2/2Купатило: 21 кат.

Домаћинство Горана РајићаАПП: 1/4Купатило: 12 кат.

Златар-ДрмановићиУдаљеност од Бг.- 285 км

Домаћинство Зорана Мариновића Собе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило: 22 кат.

РадоињаУдаљеност од Бг.- 285 км

Домаћинство Ђурђа ПоповићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 11 кат.

ВиловиУдаљеност од Бг.- 280 кмДомаћинство Милосава МандићаСобе/лежаји: 2/3АПП: 2/2Купатило: 21 кат.

Информације: Туристичко спортски центар ЗлатарКарађорђева 3631320 Нова ВарошТел/факс: +381(0) 33 62-621E-mail: tsczlatar@novavaros.rs, tozlatar@verat.net,www.zlatar.org.rs

34. ПРИЈЕПОЉЕ

МилешеваУдаљеност од Бг.- 305 км

Домаћинство Илинке КнежевићСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 5 еур, НД 7 еур, ПП 10 еурТел: +381(0) 33 713-546; +381(0) 64 1826-9043 кат.

Камена ГораУдаљеност од Бг.- 326 км

Домаћинство Љубинка ДробњакаСобе/лежаји: 2/1, 1/2

Купатило: 2Цена: ноћење 5 еур, НД 9 еур, ПП 12 еурТел: +381(0) 64 4243-989; +381(0) 63 232-2572 кат.

Домаћинство Љубише ЦмиљановићаСобе/лежаји: 2/2, 1/3Купатило: 1Садржај: ресторанЦена: ноћење 5 еур, ПП 12 еурТел: +381(0) 33 75-288, +381(0) 64 5241-4342 кат.

СопотницаУдаљеност од Бг. - 317 км

Домаћинство Љубинка ТмушићаСобе/лежаји: 1/2, 1/4Купатило: 3Цена: ноћење 5 еур, НД 7 еур, ПП 12 еурТел: +381(0) 33 714-9904 кат.

Домаћинство Славише ЈањушевићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 5 еур, ПП 10 еурТел: +381(0) 33 714-988; +381(0) 64 1918-2534 кат.

Информације:Туристичка организација општине Пријепоље

18

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Трг братства и јединства 131300 ПријепољеТел: +381(0) 33 710-140Факс: +381(0) 33 710-540E-mail: toprijepolje@gmail.comwww.turizamprijepolje.org

35. ИВАЊИЦА

КушићиУдаљеност од Бг.- 248 км

„Вила Ангелина“ - Стојадин Видаковић Собе/лежаји: 9/2, 3/3Свака соба са купатилом.Садржај: ресторанЦена: ноћење 13 еур, НД 15 еур, П 17 еурТел: +381(0) 32 678-188; +381(0) 32 682-099; +381(0) 65 836-8888E-mail: rvidak@eunet.rs, rvidak@open.telekom.rswww.vilaangelina.com1 кат.

ШљивићиУдаљеност од Бг.- 225 км

Кућа за одмор „Јавор“Собе/лежаји: 2/1фр., 1/2Купатило: 2Цена: НА/куће 20-30 еурТел: +381(0) 64 3649-486E-mail: info@svadbenisalonjavor.comwww.svadbenisalonjavor.com

1 кат.

КатићиУдаљеност од Бг.- око 250 км

„Пансион Обрадовић“Собе/лежаји: 3/2, 2/3Свака соба са купатилом.Садржај: ресторан, базен.Цена: ноћење 10 еур, НД 15 еур, П 20 еурТел: +381(0) 32 873-663; +381(0) 32 873-307; +381(0) 64 3955-556E-mail: pansionobradovic@gmail.comwww.selo-turizam.com1 кат.

Куће за одмор „Логос“Кућа/АПП/лежаји: 1/2/4, 2/4,1/6Сваки апартман са купатилом.Садржај: ресторан, базен, сауна, мини теретана, бицикли за изнајмљивање.Цена: НА/апп/куће 30 – 60 еурТел: +381(0) 32 873-704; +381(0) 63 500-774E-mail: hotellogos@gmail.comwww.hotellogos.rs1 кат.

Беле ВодеУдаљеност од Бг.- око 250 км

Апартмани „Голијски дар”АПП: 1/3, 2/4Сваки апартман са купатилом.Цена: НА/апп 30 еурТел: +381(0) 32 631-988; +381(0) 65 8298-

536E-mail: turizam@golijskidar.comwww.golijskidar.com1 кат.

КуманицаУдаљеност од Бг. - 235 кмДомаћинство Радована АврамовићаСобе/лежаји: 5/2Свака соба са купатилом.Садржај: базенЦена: П 17 еурТел: +381(0) 32 682-638; +381(0) 32 660-475; +381(0) 61 1622-800E-mail: info@vilaavramovic.comwww.vilaavramovic.com1 кат.

КомадинеУдаљеност од Бг. - 240 км

Кућа за одмор Драшка МилосављевићаСобе/лежаји: 2/6Купатило: 2Садржај: бицикли за изнајмљивањеЦена: НА/куће 25 еурТел: +381(0) 32 631-992; +381(0) 64 242-99061 кат.

РашчићиУдаљеност од Бг. - 225 км

Вила „Величковић“АПП: 2/4

19

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Купатило: 3Садржај: ресторан-пивница, ракија-бар, вино-бар, базен, бицикли за изнајмљивање, квадрицикли, видиковац.Цена: НА/апп 30 – 40 еурТел: +381(0) 63 403-4041 кат.Информације:Туристичка организација општине ИвањицаМилинка Кушића 4732250 ИвањицаТел/факс: +381(0) 32 665-085; Тел: +381(0) 32 650-290E-mail: tooivanjica@eunet.rs, tooivanjica1@eunet.rswww. ivatourism.org

36. ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ

ЖдрелоУдаљеност од Бг.- око 130 км

Домаћинство СимоновићСобе/лежаји: 6/2, 1/3AПП: 1/3Свака соба са купатилом.Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еурТел: +381(0) 12 330-568; +381(0) 64 9561-777

2 кат.

Информације:Туристичка организација општине Петровац на МлавиСрпских владара 16512300 Петровац на МлавиТел/факс: +381(0) 12 326-343E-mail: topetrovacnamlavi@gmail.comwww.petrovacturizam.com

37. МАЈДАНПЕК

ЦрнајкаУдаљеност од Бг.- око 220 км

Домаћинство ЈоновићСобе/лежаји: 5/2Купатило: 2Цена: ноћење 6 еур, НД 8 еур, ПП 11 еурТел: +381(0) 63 657-682; +381(0) 63 458-9102 кат.

Рудна ГлаваУдаљеност од Бг.- око 217 км

Домаћинство КрчмаревићСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 6 еур, НД 8 еур, ПП 11 еурТел: +381(0) 30 85-690; +381(0) 63 8022-8822 кат.

Информације:Туристичка организација општине МајданпекКраља Петра бб19220 Доњи МилановацТел/факс: +381(0) 30 590-184; +381(0) 30 596-184ТИЦ: +381(0) 30 591-400; +381(0) 65 5656-555-(информације и резервације)E-mail: office@toom.rs, tic@toom.rswww.toom.rs

38. НЕГОТИН

РајацУдаљеност од Бг.- 300 км

Домаћинство Мирослава Караманчића - „Свети Трифун“-Рајачке пимницеСобе/лежаји: 4/2Купатило: 1Садржај: ресторанЦена: НД 14 еур, ПП 20 еур, П 24 еурТел: +381(0) 19 426-888; +381(0) 64 2162-5003 кат.

РогљевоУдаљеност од Бг.- 320 км

Подрум вина Градимира Станковића - „Вино -Граде“Ручак: око 20 еур (посета - преко 20 особа)

ИСТОЧНА СРБИЈА

20

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Тел: +381(0) 19 541-120; +381(0) 64 4869-321; +381(0) 63 470-453

Информације:Туристичка организација општине НеготинВојводе Мишића 25 19300 НеготинТел/факс: +381(0) 19 547-555 E-mail: toonegotin@gmail.comwww.toon.org.rs 39. ЗАЈЕЧАР

Мали ИзворУдаљеност од Бг.- око 260 км

“Зелени зец”Собе/лежаји: 4/2Купатило: 1Цена: НД 10 еур, ПП 15 еурТел: +381(0) 19 462-349; +381(0) 63 413-191E-mail: zzec@verat.netwww.zelenizec.com2 кат.

НиколичевоУдаљеност од Бг.- 230 км

Домаћинство Радмила ПавловићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 5 еур, ПП 15 еурТел: +381(0) 19 452-643; +381(0) 62 8225-

155 2 кат.

Информације: Туристичка организација општине Зајечар Светозара Марковића 219000 ЗајечарТел/факс: +381(0) 19 421-521E-mail: toozа@open.telekom.rswww.toozajecar.co.rs

40. СОКОБАЊА

ЈошаницаУдаљеност од Бг.- 235 км

Домаћинство ЛазићСобе/лежаји: 1/1, 2/2, 1/3Купатило: 1Садржај: воденицаЦена: ПП 15 еурТел: +381(0) 18 836-006; +381(0) 62 429-1293 кат.

МужинацУдаљеност од Бг.- 240 км

Домаћинство Љубише Мијаиловића Собе/лежаји: 2/2АПП: 1/4Купатило: 2Цена: ПП 15 еур

Тел: +381(0) 18 835-090; +381(0) 62 8146-8952 кат.

Домаћинство Лелице ЈовићАПП: 2/2Купатило: 2Цена: ноћење 10 еурТел: +381(0) 18 838-102; +381(0) 64 2718-4972 кат.

Домаћинство Слободана ЈефтићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ПП 13 еурТел: +381(0) 18 838-043; +381(0) 62 804-9319; +381(0) 64 233-73311 кат.

Домаћинство Леле Станковић Собе/лежаји: 1/2, 1/3Купатило: 1Цена: ПП 13 еурТел: +381(0) 18 838-3982 кат.

ШарбановацУдаљеност од Бг.- 243 км

Домаћинство Саше БлагојевићаСобе/лежаји: 1/1, 2/3Купатило: 1Цена: ПП 15 еурТел: +381(0) 18 835-0222 кат.

21

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

Информације:Организација за туризам и културу „Сокобања“Трг ослобођења 218230 СокобањаТел: +381(0) 18 830-271ТИЦ: Тел: +381(0) 18 833-988; факс: +381(0) 18 833-978E-mail: otks_sokobanja@beotel.rswww.sokobanja.org.rs, www.otks.org.rs

41. КЊАЖЕВАЦ

Влашко ПољеУдаљеност од Бг.- 305 км

Фарма“Колиба” - Миломир ПетровићСобе/лежаји: 1/2 АПП: 1/4 Купатило: 2Цена: ноћење 7 еур, НД 12 еур П 20 еурТел: +381(0) 19 773-272; +381(0) 63 7773-801E-mail: farmakoliba@gmail.comwww.farmakoliba.com1 кат.

Јаковац-БељичиУдаљеност од Бг.- 270 км

Етно кућа “Торлаци”- Братислава ЂорђевићСобе/лежаји: 1/1, 7/2Свака соба са купатилом.

Цена: НД 15-40 еурТел: +381(0) 19 769-470; +381(0) 64 8157-301 E-mail: torlaci@gmail.comwww.malareka-torlaci.com1 кат.

ВртовацУдаљеност од Бг.- 320 км

Домаћинство Драгомира ПешићаСобе/лежаји: 2/2, 1/3Купатило: 1Цена: НД 8 еур, П 14 еурТел: +381(0) 19 760-920; +381(0) 64 9389-4311 кат.

Балта-БериловацУдаљеност од Бг. – 315 км

Домаћинство Надице Ћирић - „Вила Бабин зуб“Собе/лежаји: 1/2, 1/3, 1/4Свака соба са купатилом.Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, ПП 15 еур, П 19 еурТел: +381(0) 19 760-744; +381 (0) 64 124-99-09Е-mail: vilababinzub@gmail.comwww.vila-babinzub.rs1 кат.

КалнаУдаљеност од Бг. – 310 кмДомаћинство Радивоја Богдановића -

„Вила Богдановић“Собе/лежаји: 3/2, 1/6Купатила: 4Цена: ноћење 10 еур, НД 12 еур, ПП 18 еур, П 20 еурТел: +381 (0) 19 760-302; +381(0) 66 50 80 735; +381(0) 63 403 5911 кат.

Информације:Туристичка организација општине КњажевацМилоша Обилића 119350 КњажевацТел/факс: +381(0) 19 735-230E-mail: toknjazevac@open.telekom.rswww.toknjazevac.org.rs

42. ПИРОТСлавињаУдаљеност од Бг.- 330 км

Домаћинство Славка ПетроваСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 5 еур Тел: +381(0) 10 322-125; +381(0) 64 1319-411www.topirot.com3 кат.

ВојнеговацУдаљеност од Бг.- 311 кмДомаћинство Зорана Топаловића

22

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Собе/лежаји: 3/2Купатило: 2Цена: ноћење 7 еурТел: +381(0) 10 76-701; +381(0) 64 1178-407www.topirot.com1 кат.

РсовциУдаљеност од Бг.- 325 км

Вила „Тијана“Собе/лежаји: 2/2Купатило: 1Цена: ноћење 6 еурТел: +381(0) 10 353-286; +381(0) 10 324-894; +381(0) 64 4345-427www.topirot.com2 кат.

ЗавојУдаљеност од Бг.-318 км

Домаћинство Славише ДенчићаСобе/лежаји: 2/2Купатило: 1Садржај: ресторанЦена: ноћење 6 еурТел: +381(0) 10 377-756; +381(0) 10 316-864; +381(0) 63 1164-224www.topirot.com2 кат.

Информације:Туристичка организација општине ПиротСрпских владара 82 18300 ПиротТел: +381(0) 10 320-838Факс: +381(0) 10 320-839E-mail: topirot@cnps.co.rs, top10@open.telekom.rswww.topirot.com

43. БУЈАНОВАЦ

ЈабланицаУдаљеност од Бг.- 390 км

Домаћинство Ненада МитићаСобе/лежаји: 2/2АПП: 1/4Купатило: 2Садржај: базенЦена: ноћење 5 еур, ПП 12 еурТел: +381(0) 17 650-120; +381(0) 17 650-121; +381(0) 63 454-0442 кат.

ЖбевацУдаљеност од Бг.- око 370 км

Домаћинство Горана Стаменковића Собе/лежаји: 2/3Купатило: 1Цена: ноћење 5 еур, ПП 12 еур

Тел: +381(0) 60 0558-055; +381(0) 62 358-1983 кат.

Информације:Туристичка организација општине БујановацКарађорђев трг 11117520 БујановацТел: +381(0) 17 654-340Факс: +381(0) 17 651-396E-mail: to-bujanovac@hotmail.com

Напомена: Цене су изражене у еурима, а плаћање је у домаћој валути

23

СЕОСКИ

ТУРИЗА

М СРБИ

ЈЕ | ИН

ФО

РМАТО

Р

ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ

PAN EUROPA ADRIATIC11000 БеоградБулевар Деспота стефана 33Тел/факс: +381(0) 11 3242-187; +381(0) 11 3033-938; +381(0) 11 3033-948E-mail: adriatic1@open.telekom.rswww.adriatic.rs

VEKOL TOURS11000 БеоградВука Караџића 6/4Тел/факс: +381(0) 113282-689; +381(0) 11 2620-833Е-mail: tanja.bogdanov@vekoldmc.comwww.vekoldmc.com

MAGELAN CORPORATION21000 Novi SadЗмај Јовина 23Тел/факс: +381(0) 21 6624-823; +381(0) 21 4724-088;

+381(0) 21 4721-740; +381(0) 21 4721-741E-mail: incoming@magelan.rswww.magelan.rs, www.visitserbia.org

PANACOMP TRAVEL TOURISM AND TRADE21000 Нови СадБулевар Цара Лазара 96Тел/факс: +381(0) 21 466 075; +381(0) 21 466-076; +381(0) 21 466-077E-mail: info@panacomp.netwww.panacomp.net

ИН

ФО

РМАТ

ОР

| СЕО

СКИ

ТУР

ИЗА

М С

РБИ

ЈЕ

Издавач:Туристичка организација Србије

Београд, Чика Љубина 8Тел: + 381 11 6557 100факс: +381 11 2626 767

Е-mail: office@srbija.travelwww.srbija.travel

ИМПРЕСУМ

Издавач: Туристичка организација СрбијеБеоград, Чика Љубина 8Тел: + 381 11 6557 100, Факс: +381 11 2626 767 Е-mail: o ce@srbija.travelwww.srbija.travel

За издавача: Гордана Пламенац, директорУредник: Јагода ЈовићевићСарадник: Александра ВујашевићКартографија: ГеокартаФотографије: Драган Боснић, Драгољуб Замуровић, Бранко Јовановић, Слободан Бугарчић, Зоран Петровић, архива BelGeust магазинa, архива ТО Кнић, Ружа ИвановићИзвршна продукција каталога

:

ИД ПОНТ д.о.о, БеоградШтампа: Службени гласник, Београд

V издање на српском језику, 2011Тираж: 5000ISBN 978-86-6005-200-3 COBISS. SR - ID 188347404

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд338.48-44(497.11-22)(036) СЕОСКИ туризам Србије / [уредник Јагода Јовићевић ; фотографије Драган Боснић ... и др.]. - 5. изд. на српском језику. - Београд : Туристичка организација Србије, 2011 (Београд : Службени гласник). - 28 стр. : фотогр. ; 20 x 24 cmТираж 5.000.- - Сеоски туризам Србије : информатор. - 24 стр. ; 24 cmISBN 978-86-6005-200-3a) Сеоски туризам - Србија - ВодичиCOBISS.SR-ID 188347404

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд338.48-44(497.11-22)(036) СЕОСКИ туризам Србије / [уредник Јагода Јовићевић ; фотографије Драган Боснић ... и др.]. - 5. изд. на српском језику. - Београд : Туристичка организација Србије, 2011 (Београд : Службени гласник). - 28 стр. : фотогр. ; 20 x 24 cmТираж 5.000.- - Сеоски туризам Србије : информатор. - 24 стр. ; 24 cmISBN 978-86-6005-200-3a) Сеоски туризам - Србија - ВодичиCOBISS.SR-ID 188347404