СЕОБА СРБА

ХРВАТСКУ И СЛАВОНИЈУ

ПРИЛОГ

ИСПИТИВАЊУ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ ТОКОМ 16. И 17. ВЕКА.

НАПИСАО

Др. А Л ЕК СА ИВИЋ

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

СРП О К А М А Н А СТ И РС К А Ш Т А М П А Р И ЈА

1909. - 172.

Ова Je распрааа прештампана из „Д епа " за год. 1907. м знатно je попуњена.

I

После пада деспотовине српске (г. 1459.)’ и Босне (г. 1463.) дођоше Турци у непосредно суседство Хр- ватске и Славоније. Ратним успесима краља Матије у ваиадном делу Босне отклоњена je од Хрватске ва неко време страхота вепрестаних упадаја турских чета, али Славонија остаде изложена и даље пљач- кању њнховом. Народ се повлачио испред свирепих јаничара турских, те су услед тога опустела многа места славонска. Опасност за Славонију нарочито je иорасла после мухачке битке (г. 1526.). Међу тадашњом властелом славонском аауаимао je видно место српски деспот Сгефан Берислав, нвшто ради своје титуле и - знитнога рода, а још више ради огромног богатства и многих градова, које je држао у свом посвду. Деспог Стефан je био изданак хрватског властеоског колена, али му je отац рано умро, а мати његова Јелена, кћерка сриског војводе Јакшића, васиитала je сина у српеком духу, те га више савремевих извора на- зивају Србином. Неко време после мухачке битке управљао je деспот Стефан својом дедовииом као приврженик краља Фердинанда I., а кад га с про- лећа 1529. год. без оправданог разлога краљ Фер- динанд даде ухапсити, умакне деспот из затвора и пређе на страну Турака.

Од овог доба све до смрти своје живео je деспот Стефан под заштитом султановом, но кад га у првој половини 1536. године задеси смрт, предала je ње- гова мати деспотица Јелена све имање деспотско у

турске руке.1 Турци дођоше с великом силом у Сла- вонију да преувму деспотове градове, па покрај де- спотових градова: Брода, Гарчина, Вињице, Петиња, Палине, Плетернице, заузеше и многа друга места, као Јакшићев Корођ, град Фрање Заја Иванку, град Зрињскога Велику и Каполнајев град Ђаково.2 Осечка експедиција, коју изасла краљ Фердинанд у Славонију са вадатком, да врати ове градове од Турака, завршила се несрећно: један део војске аустријске побеже са бојвог поља заједво са врховним заповедником Хан- сом Кацијанером још пре одсудног судара, а други део на челу са Павлом Бакићем и грофом Лодроном изгину децеибра 1537. јувачки се борећи, те Турци, осташо и даље господарн над вцћом половином Сла- воније и учврстише у њој своју власт.

Још под деспотом Стефаном и под његовом мај- ком деспотицом Јеленом насељавано je на деспотском имању српско становништво. Кад Турци освојише Срем, у Славонију се повукао и негдањи господар сремски војвода Радослав Челник и становао je у славонском граду свом Небојцу.3 Славонске Србе спомиње и Павле Бакић више пута током 1536. го- дине у својнм преговорима о зајелничкој акцији Срба и Аустријанаца против Турака.4 Но тек после пада славонских градова под Турке убрзало je насељавање Срба у Славонију. Турци су гагеклн Славонију иразну, свет се разбегао, а много их je и нзгинуло бранећи земљу од непријатеља. Освојену Славонију поделише Турци на два санџака, пожешкн и пакрачки (доцнијв назван цернички) па да би оснажилп границу и обез- бедили своју власт, насељавалн су непрестано у оба санџака Србе из Бооне и Србије.5 Још за живота десмота Бернслава ишли еу Срби као иомоћне чете турске у борбу против Аустрије, а после пада де-

1 A. G6v&y, Urkunden und Aotenstücke zur Geeohichte der Verohältnies» awieohen Österreich, Ungarn und der Pforte, Wien, 1640., стр. 129.

1 Бечхш тајна архав, Hongarioa sa 1536. годвну.1 1. c. Hungarica ea 1632. годвну.4 1. o. Hungarica sa 1536.1 1. o. Hung. sa 1599.; Стражвкжо за год. 1888. стр. 397.

— 4 -

- 6 —

спотових градова под Турке, ступали су Срби у све већој мери у туреку службу. Тако се око године 1540. спомиње внаменит војпода српски Иван Маргетић у турској војсци, но овај убрзо пребегне са својим че- тама на аустријску страну.6

Дуго времена су живили Срби у турском делу Славоније мирно и нечујно, иодносећи трпељиво своју судбину. Временом je нарастао јако њихов број, те кад je 1557. гоцше обновљена пећска па- тријаршија и кад je цонекле сређено стање у сри- ској нравославној цркви, основана je и српска по- жешка еиископија за славонске Србе са седнштем у манастиру Ораховици. Међу владикама иожешким спомињу историјски извори године 1585. митропо- лита Јосифа, а 1591. и 1594. владику Василија.7 0. овом владнци Василију биће доцније више говора

У аустријском делу Славоније све до последње десетине 16. века врло се ретко спомињу Срби. До- сељеника je бивало, али у малеиим групама, те власти нису ни обраћале већу пажњу на ове сеобе. Међу овим досељеницима осим сломенутог Ивана Марге- тића налазимо око 1555. годнне прпбега Алексића, прибега Дојчина и Вукмира, али њих заједио са породицама шиховим настанише аустријске власти у Штајерској, у местима Вернсе, Ајхофу, Скоку, Ро- гајсу, Шершовиц», Кечу и другима. У Скоку се спо- мињу год. 1578. ове војводв сриске: Радослав и Ра- кета Бакош, Павле и Марко Вранковић, Ђорђе и Јован Сладовић, Микула РатковиК, Раде и Радован Алексић и Петар Вукмирић; у Рогајсу: Ратко Нова- ковић, Радослав Мислиновић и Ратко Мали, а у Шер- шовици нрибег Ратко Добрињак. Но ови досељеницв набрзо примише католичку веру и изгубише се у мору туђинском.8

* Стражилово ва год. 1888., стр. 376. (Српеке наоеобвне у Ш твјер- ској в вараждвнском пограннчном генералату, прерада Видерманове ио- тоимене немачке расправв од дра П. Падејског).

7 Љ . Стојановвћ, Старв српскв запвсв в натпвсв, књ вга I., Вво- град 1902., отр. 234., 241. в 249.

1 Стражалово ва 1888. стр. 396.

- ü -

Први пут се догодила спомена вредна сеоба у аустријски део Славоније године 1586., кад иа турских крајева пређе повелик број Срба под вођама Иваном Пејашиновићем, Милаком Грахољаном, Војином ха- рамбашом и Милосавом Каталенићем. Имена овпх поглавица српских сномињу се после доселења њи- хова често пута у актима дворског ратног савета.9

У другој половини 16. века имала je Аустрија кроз неколико десетина година мир с Турцима. Ме- ђутим сб и за време овог мира на граници непре- станце ратовало. У то доба су Турци н у Хрватској имали добар комад 8вмље са неколико градова у свом иоседу. Чете њихове уиадале су у аустријскп део Хр- ватске и Славоније, робећи н палећи што им je под .руку дошло. Погранични становници са својим запо- ведницима, којима je иоверена одбрана граннце, од- бијали су турске наиадаје, а често су се и сами зале- тали у турске крајеве, да и тамо иотраже својв не- пријатеље. Но турска држава, у то доба још пуна животне снаге, била je у стању, да се мери са ау- стријском пограничном војском и да пожње све више уснеха. Током 1576. и 1577. године, у иркос томе, што je баш тада обновљен мир између младога цара Рудолфа и султана Мурата 1П., учесташе наиадаји Ту- рака на Хрватску, те падошв нод турску власт гра- дови Мутница, Острожац, Подзвизд, Кладуша, Пећ и остапи градови све до реке Купе.

Аустријски двор осети јаче него икад пре тога, да 8а мир на граници није довољан уговор са сул- танои, него и јака војна сила, која ће одбијати тур- ске насртаје. Већ пре тога раздељена je војна власт над Хрватском и Славонијом у две пуковније, које су касније дигнуте на степен генералата. Оба пу- ковника, и хрватсгси и славонски, бипи су независни од власти банове и стојали су под управом надвој- воде, који je становао у Грацу у Штајерској. Осни- вањем ових пуковнија скучена je јако власт банска

* Ратни архив у Ввчу, Windica ва годжну 1588. ш даље.

ji повређена cy стародревна ир&ва хрватског'народа, али je одбрана државе постала једносгавнија и чвршћа.

У доба споменутих успеха турских. у Хрватској ваповедао je над Штајерскои, Крањском и над хрватско- славонскои границом надвојвода Карло, који одмах предузе кораке, да устави и спречи даље напредо- вање Турака. Војска његова, коју je под крањским врховним каиетаном Ђорђем Кевенхилером послао у Турску, напредовала je неко време и освојила више градова, али je под Вужимом Турци победе и прогнају са турског аемљишта. Надвојводу није абунио овај неуспех, него настави и даље енер- гичан рад. У новембру 1579. постави место Ивана Фернбергера ва врховног заповедника храброга Вај- карда Ауерсперга, затии наложи, да се на граници подигне и утврди внше градова, међу којпма je нај- внатнији по надвојводи названи град Карловац, чија градња отпоче јула 1679. године. Вану Кристофу Унгнаду заповеди да подигне градове Брест и Сре- дичко, а Храстовицу да разруши н да начини једну кулу стражару на Корани,10 а Ауерспергу да утврди Оточац, Прозор, Брлог и Брињ.11

На догледу ових журних припреиа аустријскпх нису ни Турци седели скрштвних руку. Градови у Хрватској, које они освојише од аустријске војске, били су, као и скоро сва околина њнхова, пусти, јер се становништво разбегло из страха од Турака. Сада Турци науме, да те пусте крајеве, као што негда учинише са Славонијом, населе босанским Ср- бима и да у освојене градове на граници поставе јачу посаду. Прва вест о насељењу Срба у турском делу Хрватске и нарочито у Лици потиче И8 априла1580. године. Сењски заповедвик Севастијан Саки јави тада о овом насељењу ратнои савету и даде уједио упутство, на који би се начин могли Срби одагнати из Лике.12 Набрзо после овога јави Ауер-

Рттнв архвв у Вечу, Croatioa аа год. 1680. отр. 100.11 1. о. Cro&t. e t 1680.. стр. 206.11 1. с., отр. 69.

— 7 —

— 8 —

сперг, да су Турци населили Србе у околини града Стене и у Лици и да Срби утврђују место Бреко- вицу. Ратни савет изда одмах хитан налог Ауер- сиергу, да под сваку цену омете сеобу Срба и ра- зори Брековицу и Стену,13 на што се Ауерсперг поче спремати, да са једном четом упадне у Лику, ге јула ове године затражи у ту сврху од ратног савета 2000 форината, 100 стрељаца и 200 плаће- них ускока.14

Од овог војног нохода против сриских досеље- ника у турском делу Лике не би за овај мах ништа. Још неко време спремао се Ауерсперг, но касније се разболе и умре јула 1581. године, а Турци су и даље мирно насељавали Србе по личким и другим хрват- ским местима па су устројили и лички санџакат. Место Ауерсперга именова надвојвода у септембру1581. године за врховног заповедника хрватске гра- нице барона Јопста Јосипа Турна, али ни овај није ногао да спречи насељење Срба у Лици. Капетан сењски Раб јави надвојводи аирила 1582. г., да сеоба Срба у Лику непрестано траје, а то нотврди и барон Турн јуна нсте године. Турн изнесе уједно нлав, како би се могли истератн Срби из оних крајева,15 али други послови, којима су аустријске граничарске чете биле преоптерећене, нису никако донуштале, да се посветн озбиљва пажња насељењу српском на личко земљиште. Тек кад се почетком 1583. градња Карловца заврша- вала, кад je стављена посада у Кулн на Корани и кад су појачанн градови Огулнн, Оштарје, Брињ, Оточац, Плашкп и Кључ, стао се барон Турн спрв- мати за пут у Лику и затражи помоћи из Крањске и Корушке. У јулу je било спремање за нападај на Србе у Лпци готово. Капетан сењски Раб одређен je, да иође напрвд и да са својих 200 стрељаца убија Србе где год их стигне, а оне, које похвата, да прода као робље у земље с оне стране мора. Овај

п 1. с., стр. 74.и ). с. стр. 92. ■ 115.u Croat. ea 1682. стр. 33. в 65.

— 9 —

налог на капетана Раба измењен je доцније с тим, да Србе у опште не узпма у ропство, него да их све лоубија.16 Током септембра налазио се Раб са својом чвтои у Лици, али га je лоша срећа послу- жила. Од 200 стрељаца поубијаше му Турци њих 83, осим тога многе заробише, међу осталим и Матију Даничића, брата војводе Ђуре Даничића.17

Усљед неуспеха Рабова ивостане упацај барона Турна у Лику. Узнемиривање Срба примио je на себе барон Андрија Ауерсперг, који je током 1584. у два маха прелазио турску границу, тамо начинно много квара (I повелик број Срба довео собом.14 Са насе- љењем Срба у турском делу Лике дошли су они у близиву аустријске границе, иа су сваки час у ма- њим груиама прелазили на аустријско земљиште, на- дајући се од хришКана бољој управи него под Тур- цима. Ратни савет није звао у први мах, шта да чини са тим Србима, те у одговору на извештај ка- петана Ауерсперга наложи, да досадање пресељеннке смести где зна, а у будуће да не прима нове бе- гунце.19 Но ускакање Срба ив Лике трајало je и даље, а иочетком 1586. покорише се под власт ау- стријску и неколико српских села на турској граници, међу којима Дугопоље, Брезник, Риста и ХумиК. Ово сељење није бог зна колико ослабило српскп живаљ у- турском делу Лике, јвр аустријски граничарски ааповеднчци јављају више нута током 1586. го- днне, како су Турци завршили насељавање Срба и како je сада Лика густо настањена српским ста- новништвом.20

Велика већина историјских споменика из 16. и 17. века назива ков8еквентно српске досељенике у Хрватску и Славоннју Власима (Wallachen, V&lachi). Сами Срби нерадо и ретко су себе звали тим име ном, али се и српско име у ово доба код њих не

,в CroAtica 8а 1583., отр. 18., 68., 76., 85. в 04.11 о. с., стр. 109. ■ 121.18 Croat. ва 1584., стр. 97.. 97^ 9Н. ■ 100.10 о. б, стр. 174. а ва 1589. год., стр. 1., 6. л 16.*° Croat. ва 1586., стр. 2., 13- ■ 63.

— 10 -

чује често.21 Не треба заборавити међутим, да хрват- ски народ тога времена, изувев свећенство и плем- ство хрватско, није ни толико знао за своју хр- ватску као тадањи српски досељеници ва своју српску народност. Раздељени под разне управне области. без нкаквог политичког живота, без довољ- них комуникацијоних веза п у лошим материјалним околностима није чудо, што су Срби остали без икаквог јединства и што се у ово доба по разним крајевима поједине групе Срба раанолико назнвају. Приликом сеобе српске у Жумберак и у Крањску писали су аустријски војни заповедницн мал’ те не редовито за Србе .herübergefallene Turgkhen*. Не зна- јући им нравог имена називали су их, дакле, Тур- цнма. У Угарској су звали Србе Рацима (Kasciani, Ratzen, r&czok) и Трачанима (Thracee), а у Дал.чацији Морлацима (Morlaken). У крајевима око Сења звали су пх ускоцнма (Uekoken); Србе у Славонији назнвају за- пнси бечког ратног архива до вадње десетине 16. века редовито прибезима (pribeggen, profuqae), а од овог доба имају све чешће назив Власн.

Реч Влах je овначавала првобитно староседиоце, које су Срби затекли на Балкану при доласку своме. У једној листини из године 1638. вели се за Влахе „Wallachen, alias Alt-Römer genannt“,?2 a да ce именом Влах називали староседиоци балкански, доказује и влашко име, којим Срби означују Румуне. У Босни, гце су староседиоци од вајкада на ретко били на- стањени, било je, као и у Хрватској и Славонији, још пре Турака стапање староседиоца са досељеним Словенима потпуно извршено и осим голог имена влашког, што су поједине групе нашег народа по- крај свог српског назива носиле, не знају историј- ски документи овог времена ни 8а једну једиту на-

и Интересантво je, да поунск« Србв 1696. годвне наавааЈу оебе у пвсму надвојводш Фердвнанду једвоставно „хрвшћакокан синовим*“ (Alebsa Iviö, Nene cyrillische Urkunden au* den Wiener Arohiveu, y „Arohiv für elavieohe Philologie“, Berlin 1908., Band 30., 211.‘. И y ввше другвх првлвка навввалв су Србв свбв „хрвшћвнвма“.

” Huugarica ва 1538.

— 11 -

цијоналну особину, која би служила за доказ, ца ови Власи нису нстоветни са Србпма. Име Влах код Срба могло би се згодно упоредити са данашњим име- ном Шокац код Хрвата, шта више, код Влаха je, како нам догађаји сведоче, био развијенији нацијоналан осећај српски него код садашњих Шокаца нацијоналан осећај хрватскн.

У старнм, сасвим поузданим, савременим споме- ницнма много je доказа, да су Власи значили исто што и Срби. Набројаћу овде неколико таких локааа: а) У Курипешићевом делу о путовању кроз Балкан преко Босне (г. 1531.) описано je становништво бо- санско па за Србе пише ов о : „друго су Срби (Snrflen),

које зову Власима......... Они су дошли из Смедерева

и Бвограда“;23 б) 5. септембра 1538. поклонио je краљ Фердинанд Србима, t.ojii су се селили у Жумберак многе повластице, па их у повељи о тим повласти- цама назива „vojvodae et capitanei Seruianorum een Raecia-

nornm“ ii обећава, да ће раднти на корист „ipsorum

Sernianorum sine Rascianorum*;24 в) 22. октобра 1538 пише барон Никола Јуришић краљу како се бан Петар Кеглевић вратио са једног похода у турске крајеве „und die Sirfen, welher ain grosee antzall ist, mit iren weib,

khindt und viech, heroberbracht“;25 r) o истој rpyuii Срба, која ce баш тада селила из Босне у Жумберак, пише6. новембра 1538. г. краљ Фврдинанд бану (СеглевиКу „qaod capitanei et wayuode Rasciani eine Serniani atqne Valaehi,

qnos vulgo zrbsehy vocant, cum eoram subditis et adherentibns

fidem denotionemqne erga noe amplexi ;“26 д) гроф Ђорђе Зрињекп пише из Озља 14. септ. 1602. год. цару Рудолфу, спомиње у писму Србе на каже „qaod рго-

xime decessor generalis capitaneus Carolstadieneie ex ditione Tnr-

carum quoedam Walachoe seu Rascianos edncens, locauit in ani-

tica mea desertaqne possessione Goymerye uocata“;27 ђ) над- војвода Матија говори 31. марта 1604. у једној лис-

и Rad jugoslovenske ak&demije, knjig« LV1, стр. 162.14 Radosav Lopniic. Spomenici hrvatake krajine, Zagreb 1884. knjiga I, crp. 6.“ Huug*rica 1538. годвну.*• Ibidem,T Hungarica ea 1602. год.

- \i —

Turnt o Србима y Поганцу и Ровпшту na вели „in Windischlandt vnd der epannechafft Crieienei ligendten dnrob die Rascianer aber occnpierten aigenthnmblichen gnetter Reuesihie und Poganocz*;54 e) У повељи nane римског Павла V, којом je 21. h o b . 1611 год. иотврдио Симеона Вратању за einiCKOria славонског, стоји .nomine venerabilis fratris SU meonis, epiecopi Rascianornm catholiooram ritus Graeci intra Hun- gariae Sclanoniae et Croatiae fines et in extremis Carniolae par- tibus consietentium, quod dilecti filii Rasciani in fide et nnione catholicae ecclesiae ritu graeco viventes . . . et ipse Simeon epis copus dictornrn ßaseianorum animarum galuti inrigilans. . . et praedictornm Rasoianorum spirituali coneolationi plurimum conea- leretor*;2a ж) бискуп загребачки Бенедикт Винковић на писао je 28. јуна 1640 о хрватско-славонским Србииа и о црквеним ириликама њиховим извештај и иослао га архиепископу Гашнару Матеју, папском нунцију у Вечу. У извештају наглашује своју жељу „Raschianos eine Valachos schismaticos in dioeceei mea zagrabiensi locatos et residente«, saluos fieri et ad agnitionem reritatis peruenire“. Говорећи o оснивању вратањскв епископије вели, како je цар Фердинад II. „pro Valachis sine Raschianis ex Turcia in reganm Sclavoniae profugientibns et in dioeceei Zagrabiensi considentibu8 ritu Graecorum ntcntibus4 иотврдио 8а владнку Симеона Вратању. Према томе, вели Винковић, први епискои „Valachoram eiue Raschianornm in dioeoesi Zagrabiensi degentinm erat nomine Simeon, cognomine Vretanich“. После њега набраја бискуп остале епископе српске „Raschia­nornm eiue Valachoram in dioeceei Zagrabiensi residentinm secun- dne in ordine episcopus modernus nocaretur Maximus Pietrovich“, који je становао y манастиру Марчи „in quo etiam prior «piecopus Valachoram sine Raechianorum catholicae Simeon Vre- tanich cognominatns manebat“. Максмм оде цару Ферди- нанду и замоли ra „ut illum Valachoram sine Raschianornm echismaticorum quidem episcopum denominaret“, a касније даде епнскоку MaicciiMy п пећски патријарх моћ „super Va-

81 Lopaiic, o. v . етр. 323.19 Ова re лвствна налазв y загребачком земаљском -арчаву, Com-

misaioiiHt 1744 N9 3. Менв je уступио upenac њен ирофзсор др. Hatco.ia РадојчвК.

- 13 -

lachos siue Raschianos non solun in regno Sclanoniae et Croa-

tiae, eed etiam in Styria et Hangaria residentes“. Затпм на- браја бискуи ваблуде православне цркве па вели „de ­

rlei et laici Valachorum sine Raschianorum summom pontifioero

pro Aotiehristo haberent“ , a доцније ве.'ш „gens antem Vala

cbica ipsa eine R&eciana oam nullas disciplinas, nallas arte»,

nullai scholae, nnllos doctoree aut instructores babeat;“30 з) У донацијн, коју je r. 1649 бискуи загребачки Петар Домитровић издао архимандриту Спмеону КордиКу, говори се најире о Снмеону Вратаи.м, којм je дошао у Угарску „cum innnmerabili fere Valachicae eea Rascianae

gentis familiarum nnmero*. Вратања je ночео „ipeam gentem

Rascianam seu Valacham ad veram dei agnitionem informare

pietatem culturoque dei in eis promoaere“;-11 и) y декрету св. конгрегације „de propaganda fide“, држане 29. ja u yap a

1649. y Загргбу, стојн „Relatio statu ecclqeiae веа monft-

eterij Sancti Michaelis Arcbangeli gentis R scianorum in Croatia

et in dioecesi Zagrabiensi in confinibns Turcarum degentium“,

a a tum спомиње дотацију, дату „Simeoni, Rascianornm et

dictae ecclesiae Sanoti Michaelis epiecopi' , a даље стоји „ad

fanorem reuerendissimi patris Basilij archimandritae episcopi prae-

fatorum Rascianorum gab titnlo eoclegiae suidnieensis ;“зг j.) y информацији, коју je носле смрти владике Саве Ста- ниславнћа напмсао 21. аирила 1662 бискуи загребачки Петар Петретић и иоднео дворском ратном савету, опширно je оиисана прошлост Срба у Хрватској и Славонијн од доласка њихова до овог времена. Зна- менитија иеста, у којима се сномињу Срби илп Власи, цитираћу овде ОД речи до речи: „Postqnam partioi in

anno domini 1608. partim 1609 rel circa illa tempora ab anno

1600 oompntanda certi Valachi sine R sciani ael nt nerins dicam

Seruiani, nam ex regno Seraiae prodierant, ex Turcica ditione

▼enientes in confini s Sclanonicis locati fuiasent“, затим говори o епископу Симеони Вратањ и и о његовом агенту Мартину Дубравићу „origine et natione Valacbo sine Ser-

niano“. Уз ирепоруку бнскуна загребачког Петра До-

10 Бечки тајни apxun, Illyrico-Serbica, Fas.*. I, Conv. Ј.>» Ibid.” Ihid.

— 14 -

митровића тражио je Вратања од папе, да као епископ иоже заиоведати у црквеним стварима „Rascianorum

ritas graeci populo prout etiam in alijs suae maiestatis ditionibas

«xtra banc dioecesim sacramenta et pontifioalia“ , nocne npe- лази на владику Василија, којега назива „electum seu

nominatum episcopnm praefatorum Rascianorain“; o Предоје- вићу вели да je дошао аа, еиискоиа „sab noao titnlo

Wretaniensi sine Wrataniensi ex cognomine eui antecessoris Wra-

tanya dicti, ficto et formato dolose impetranit, explioando voculam

wretanyeneem idem sonare lingna Seruiana, qnae apud uoe Vala-

ohica dicitnr“ . За Предојевићем дође као еиискои сла- вонски Василије, коме je папа дао власт да управља „genti Valachicae sine Servianae in ditionibas suae majestatis“;

h o овога, како ce мисли, отроваше српски калуђери из бојавни „ne gentem istam Valachorom sine Seruianorum ad

fidem catholican) conuerteret“;33 к) бискуи вагребачки Але- ксандар Микулић, иаселно je Србе на потоку Треичи, недалеко од Огулина и издчо им 9 аирила 1688 по- вељу, у којој мх назива „diuersos militares viros, alias ritus

Oraeoi Christianos Rascianos vnlgo Valachos nominatos“;34 л) сењ- ски бискуп Севастијан Главннић оиисујући г. 1696 Лнку, вели „quia in partibns Croatiae mari proximis Rasciani

«eu Vallachi habent episoopum seu vladikam*;3ä м) бан гроф

Адам Баћањи наложио je 23 септембра 1696. иогла- варнма банске крајине, да штите српског владику Атанасија Љубовића и његове калуђере и вели за владику „reverendissimnm Athanasium, popnlorum Rascianorum

intra fluvios Vnnam et Colapim collocatorum episcopum“ , a за

(Јрбе каже „popnlos eosdem Valachicos sive Rascianos“;36

н) y иовељи цара Леополда од 8. фебр. 1700 године спомиње се такође »negotium Valachicae sen Rascianae

gentis«.37

И ово неколико доказа, извађених из савремених историјских пзвора, потпуно су довољнп, да искључе сваку сумњу у иитању, јесу ли Власи, које налазимо

*■ Ib.14 Lopafcic, о. с. Н knj. стр. 388. п о. с. knj. III сгр. 49.и о. с. стр. 40.** о. с. стр. 176.

_ 15 _

у хиљадама повеља И8 16. и 17. века, идентични «а Србима.

Досељени Срби служплн су се и нре доласка и после доласка свога у ове крајеве искључиво ћирил- еким словима. У регистратурним и експедитним про- токолима бечког ратног архива сваки час се наилази на занисе, како поједини војни заповедници при пре- говорима о новим сеобама Срба на аустријско зем- љиште шаљу писма српских становника из Турске гшсана српским (влашким) језиком и ћирилским сло- вима и како крај оригинала прилажу и превод тих пис&ма. Преводи су скоро сви сачувани, а оригинали су уништавани од аустријског ратног савета. Једно ћирилским словима писано писио, које погиче од по- унских Срба из 1696. године, сачувано je до наших дана.38 Из године 1642. остала je молба српских ка- луђера из Рмња и Мошенице, коју исти послаше на немачком језику у Веч, али je и овде потпис „Кирил игумен за се и за остале наше редовнике“ иисан ћи- рилским словима.39 Приврженост српска спрам ћири- лице и сраског језика у оно доба нарочито упада у очи, јер су се тада други народи, нир. Хрвати и Мађари готово редовито служили не хрватским и мађарским већ латинским језиком, na je ову осо- бину српску запазио и ирибмљежио у споменутој информацији својој и бискуп Винковић. Описујући г. 1640, како су српски свештеннци велике не- зналице, вели „nihil praeter scripturam cyrillicis caracte- ribue scriptam sciant legere“, и препоручујући фратра Pa- фаила Лцваковића папском нунцију хвали га да зна „perfecte lingnam Valacbicam scripturam cyrillicam, qua Valachi utuntnr, ceremonias quoque“, a затим предлаже, да ce по дигну школе усред сраског славонског народа и у њима ца уче младиће „cyrillicaa, quibus Raschiani utuntnr, quam latinas communes litteras“.40 И y касннјој информа- цији o српском народу, коју je 1662 писао бискуп

м Aleksa Ivid. 1. с.19 Croatica da 1643 jan № 14.*• Illjr. Serb. Faeo. I, Conv. i.

- 16 -

Петретмћ, има говора о Кприлици код Срба. Тако стоји за владику Васплија, да у њега „doctrinae in lingua graeca et Cyrilioa, qua Valachi in scripturia et eacris vtuntur, non coutemnendae fuerat“, a aa владику Саву иише „nam uix etiam propriam scripturam, multo difficilins alienam, etiam illis Cyrilici, quo Seraiani utuntur, oharacterie, legebat' .41

II

Крајем 16. века опажа ce y свима крајевима срп- ским кретање. Избијају на све стране знаци живота и знаци незадовољства српског са турском владом. Одмах иаа пораза турског код Сиска (1693 г.), где из • гину велики број турских војника па и сам паша босански Хасан, излазе на површину нацијоналне тежње српске. Виђенији људи српског народа ступају у везу са упливним личностима у странии државама и преговарају о ваједничкој акцији против Турака. Последица овог покрета и ових преговора je устанак српски у Банату, борба око Клиса у Далмацнји и уста- нак војводе Грдана. Но најзнаменитији догађај тога времена јесте читав низ српских сеоба са турског вемљишта на аустријски део Хрватске и Славоније.

У оном делу Хрватске и Славоније, који се на- лазио у турским рукама, било je много становника, јер су Турци, као што видесмо, населилп тамо Србе. Међутим у аустрвјском делу Хрватске и Славоније био je оиустошен сав онај крај, који je лежао ма домаку Турака. Небројена села и 8асеоци, многе твр- ђаве и градови лежалн су деценијнма разорени и на- луштени од свију становника. 11ри крају 16. века одлуче аустријске власти, да се користе незадовољ- ством и врењем, које je владало у српском народу па да населе Србе у опустошене крајеве и на тај начин да отежају продирање турских чета.

Током 1594 и 1595 године, дакле на почетку

Ibid.

- 17 —

петааестогодишњег рата с Турцима, догодила се про- мена свију врховних поглавица Хрватске и Славоније. Место барона Андрије Ауерсперга, умрлог 8. октобра 1593., дошао je за врховног заповедника хрватске границе прослављенн јунак барон Ђорђе Ленковић (марта 1594), а у славонској граници дође после смрти Стефана Грасвајна (умро 26 марта 1594) на управу барон Жигмунд Херберштајн. И на банској се столици променуле личности. Тома Ердеди, не до- бавши плаћу нити накнаду за издржавање банске војске, поднесе 16. фебруара оставку на свом звању. И после поднесене оставке водио je Ер- деди земаљске послове све док у јулу није цар Ру- долф десигнирао два бана и то Јована Драшковића и бискупа загребачког Гашпара Станковачког. Нови банови добише у децембру од цара потврду њихове власти, али бискуп није дуго бановао, јер њега већ 30. јуна 1596 године затече смрт. ЈНајзад се промена догодила и на надвојвоцском престолу у Грацу. Место надвојводе Максимилијана дошао je год. 1595. енер- гични Фердинанд за управника пограничних земаља.

Барон Јован Жигмунд Херберштајн постаде маја 1594 године врховним заповедннком славонске границе и тек што je наступио своје звање, започе одмах са Србима у турском делу Славоније преговоре о пресе- љењу на аустријско земљиште. Његови преговори би уродили плодом, он je у јулу већ саопштио ратном савету у Грацу, да ће се велик број Срба доселити из Турске,1 алн баш у то време освоји велики везир Синан-паша знамениту аустријску тврђаву Ђур те пад Ђура заилаши Србе и одвратн их од сеобе.2

Идуће године догодила се једна интересантна епи- вода. У турском делу Славоније, у пожешком санџаку, имали су Срби, као што je раније речено, свога епи- скопа, који je становао у манастиру Ремети (Орахо- вици). Септембра месеца 1595 год. пребегне тадашњи славонски епископ Василије из своје епархнје на

1 Windica за год. 1694. етр. 74 е 80.9 Croatjca за год. 1595. ootober № 33

Сеоба Срба 2

- 18 -

аустрпјску страну и упути се у пограничну тврђаву Крижевце.3 Ma.io нре тога освојио je био барон Хер- бештајн у друштву са Ђорђем ЛенковиКем и генера-

, лом Егенбергом град Петрињу од Турака, па се вра- ћао с војног похода. Уз нут сврне у Крижевце и састане се са добеглим егшскопом српским. Хербер- штајна живо заинтересује појава овог српског прво- свештеника. На ннтање заповедника, зашто je дошао овамо, одговори Васнлије, да je под Турцима све теже живети; Турци отимају српске жене, децу и кћгри, одувимају од Срба све ммање и у најновије време беде Србе, да су у дослуху са Аустријанцима. Свв то нагиало je њега, да пребегне на аустријско земљиште. Он моли аустријске власти, да му одреде издржавањн и да му Херберштајн пзда једно веровно писмо па ће нреко својих људн довести у Аустрију 40 Срба ка- лауза, који врло добро познају. путеве ио Славонији и који ће бити од велике користи хришћанској ствари за време ратовања с Турцима.

Херберштајн чим б. октобра стиже у Вараждин, јави одмах о пребеглом еиископу надвојводи Ферди- нанду. За епискоиа вели у иисму, да je стар, да има леп углед у народу и да прави утнсак финог, поли- тичког п поштеног човека, од кога може влада имати велику помоћ за даље преговоре и везе са Србима, те с тога предложи, да се епиекопу одреди месечна плаћа, коју имају аустријске пограничне војводе, јер je он и у Турској имао леп дохотак и тог се дохотка одрекао из чисте оданости нрема хришћанској ствари.4

Надвојвода не хтеде сам да решн оио питање него се обрати 17. октобра штајерској влади за савет. У декрету своме вели, да му се чини, да je Хербер- штајн добро урадио што je нримио епископа и што

* 1 с. Манојло Грбаћ, Карлоначко владачгоство кн>. I. стр. 187. Стражвлово за 1888 год. стр. 410.

4 Croaticft, ib. 0 Владица Васвлају гонорв в Biedermann, Serben-An- siedlunsea im Steiermark und im Warasdiuer Grenz-Gcneralute стр. 42. O при- ходу Васалвјевом пвше Херберштајн „sein staflieh reich einkomeu, dan wie f&rkhuinbt, darin zu ßemeta sein aigne wohnung und vou allen walachiechen heu- sern in beeden Boeaeger und Zernikherisehen solianeiakh järlich etliche aspern wie auch von ehe-copulirnng und- widerschaidung sonderbare renuroer*tioi»CB gehabt...“

- 19 —

хоће, да му се одреди И8државан>е. Надвојводн из- гледа умесно и то, што Херберштајн иише за ве- ровно писмо, јер 40 Срба калауза могу много ко- ристити аустријској војсци при војним операцнјама против Турака. 0 овом предмету расправљала je шта- јерска влада 21. октобра и сложила се потпуно са

мишл>ењем надвојводе.5На основу закључка штајерске владе наложи над-

војвода Херберштајну, да епископа Василија преду- ■среће „pro dignitate“, да му одреди особља, колико му треба за послугу, да га добро чува и чим узможе, да га доведе у Грац. Осим тога заповеди, да владику настани у Крижевцима, а нв у Вараждину, јер ће у Крижевцима бити ближе граници и моћи јаче утецати на своје сународнике у Турској.6 Ово се писмо међу- тим пзгуби, те Фердинанд поновн своје налоге у нисму од 27. октобра.7 Већ 30. октобра одговори Херберштајн, да ће скорим довести еиископа у Грац и да га je већ позвао у Влраждин н дуго с њиме иреговарао. И овом приликом обаснпа Херберштајн сриског еии- скопа похвалним речим», називајући га између оста- лог финнм и паметним човеком. За калаузе велн, да их треба (.-азместити по граници и дати им у првн мах издржавање. Једном од тих калауза, кога нај- више хвали Херберштајн, одређено je, да се даде вој- водско место.8 Ове калаузе спомиње надвојвода Фер- динанд и 2. нове.мбра 1595. године, у одговору своме на једно писмо Херберштајново, алп носле тога нестаје спомена и њима и еинскопу.9

Прелаз еиискоиа Васплпја на аустријско земљиштв дао je много већи значај преговорима Херберштајновим са (јрбима. Мпсао о сеоби добнла je у народу од сада озбил>нији вид, те су виђенији људи код Срба преко читаве зпме слали гласнике Херберштајну и догова- рали се. 21. фебруара створен je био споразум и

8 Croatica, ib.• Ib.’ Ib.1 Lopaeic, o. c. књ. I., стр. 201.• o. o., стр. 202.

2*

— 20 -

Херберштајн замоли тог дана надвојводу за дозволу, да узме ааклетву верности, коју му нуде многи Срби и8 Турске. И ако je добио повољан одговор од нај- воде и штајерских сталежа, сеоба се ни овог пута није остварила.10

Аустријски погранични заповедници обрате ме- ђутим пажњу покрету Срба на другом крају. Почет- ком 1596. године равнео се глас, да ће аустријска војска ударити на Костајницу, тв Срби око Уне од- луче да стуне том приликом у ћесарску службу. Крајишки војни заповедници запитају штајерску зе- маљску владу, да ли да ирихвате понуђене услуге од Срба и да подунру њихову сеобу, затим, како да се држе према свима другим Србииа, који се у будуће понуде.11 Још није био ни стигао одговор од владе, а код заповедника недавно освојене Петриње, Даннла Франкола, дође ивасланство од 12 српских кнезова из Турске, који у име тамошњег народа српског из- јаве, да je народ вољан преселити се на аустријско аемљиште, ако ће их ћесар оставитп при њиховим слобоштинама, уживаним у Турској и ако ће им издати привилегије. Уједно обећају, да he у горњем случају освојити за Аустрију цело Поуње од Ту- рака, јер с њнма држи око 1000 до 1500 ваљаних ратника. Франкол поднесе у аирилу 1596. године ратном савету извештај о овом изасланству и иред- ложп, да се у знак наклоности и пријатељства подарн сваком изасланику по какав поклон 12

Хришћанска војска, која je нмала да нападне Костајницу, скуољала с е ' у Петрињн и почетком јула прибрало се на 6000 војника. Међу осталим вој- водама дишао je ч бан Драшковић са 3000 момака, а врховно заповедвиштво се налазило у рукама барона Херберштајна. Пред сам полазак војске дође један фино одевен човек као изасланик поунских Срба и донесе пи-

смо, потписано од бискупа поунске крајине Радосава

10 Стражвлово ва 1888., стр. 411.11 Сгоапса за год. 1506., стр. 26.,а Cro^t., стр. 142.

- 21 -

и од осталих главнијих људи српских као војводе Милоша, кнеза Дојчина, кнеза Рајака, Вогдан аге, кнеза Вранеша и других, а управљено надвојводи Ферди- нанду. У писму изјављују Срби радост што ће аустриј* ска војска да дође у њихов крај, обећавају, да ће и они пристати ув Аустријанце, али траже од Ферди- нанда, да им у напред зајемчи права и одреди један или два од оних 70 пустих градова, који леже између Уне и Купе, да нх могу поново саградити и населити.13 Херберштајн пошље 6. јула ово писмо надвојводи Фердинанду и у исти мах позове Србе, да му помогну у његовом подузећу против Турака.14 Сличан позив И8да 10. јула и надвојвода Фердинанд у свом прогласу на српскн народ у Поуњу, обећавајући им у том про- гласу.више него што су они тражили.1® Међутим нро- глае овај није затекао Херберштајна у Петрињи. Сје- дињен са војском хрватског граничарског заповедника барова Ђорђа Ленковића кревуо се он против Ко- стајнице. Али сва нада, коју су Аустријанци иола- гали на Србе, остала je потпуно неостварена. На путу њиховом не само да им Срби нису указалн обећану помоћ, него су шта више помагали Турцииа и насто- јали, да аустријској војсци што више нашкоде. Услед тога пропадне сасвим план о освојењу Костајнице и Поуња. Хришћанска војска стигне 10. јула пред Ко- стајницу и на брду „Ђед“ потуче Турке и Србе, а тако исго нобеде босааског Апарди-пашу, но кад се разнесе глас, да се према Костајннци кревуо. Хафиз Ахмед-паша, вратише се Херберштајн и Ленковић са хришћанском војском у Петрињу. Одатле јавише 16. и 17. јула надвојводи о неуспеху њихова подузећа и бацпше сву кривицу на Србе.'6 Везе сриског народа у Поуњу са аустријским властима раскинуше се после

13 Ову иолбу поунсквх Срба штампао je ЛоаашвК по немачком -сдвременом преводу са српског једека (о. с. књ. I. стр. 214.) Лопашнћ нвје анао ва н>ен орвгннал. Ja сам нашао в оргвнал те молбе в публи- ковао сам га у споменутој вбирцв „Neue cyrillische Urkunden aus den Wiener Archiven" (Alekea Ivi<5, I. c.)

14 Лопашић, o. e. стр. 215." O. c. ct. 217.*• 0 . c. crp. 218. в 220.

- 22 —

овога II тиме престаше за ову годину преговори о сеоби.

Хафиз паши није било доста што je спасао Ко- стајницу од пропасти него се даде у потеру за ау- стријском војском те са 20.000 војника стигне средином септембра под град Петрињу и иочне га опседатн. У граду се налазило свега на 400 бораца под заподни- штвом Данила Франкола, но у пркос овог незнатног броја јуначки су одбијали опсађенмци нуних 6 дана нападаје огромне силе непријатељеке. У задњем мо- менту дође граду у помоћ бан ДрашковнК са оба граничарска заповедника, Ленковпће.м и Херберштај- ном, те у два маха, најпре код Вреста а затим под. самом Петрињом, поразе Турке и прогнају натраг у Турску.

Почетком 1597. гоцине пренесе Херберштајн по- ново сву пажњу своју на Србе у турском делу Сла- воније. Овога пута су текли мреговори много брже. У априлу и мају јавља Херберштајн ратном савету у Грацу, да многобројнн Срби хоће да се доселе » он je већ одредио војнике, којп ће спровести досе- љенике и заклонити их од Турака но да Срби желе најпре да знају, како ће се после иреласка издржа- вати и како ће се ноступати с њииа.17 Идућег месеца je спроведена сеоба. Крижевачки гсаиетан Лајбахер упадне према договору у турску Славонију, спалн села Цепидлак, Дрежник и Горње Кушоње и заплени на 500 комада марве. У повратку доведе Лајбахер 117 српских станивника од којих je 37 било способних 8а оружје.18 Херберштајн одмах јави, да се на аустриј- ској страни налази више српских досељеника н замоли надвојводу, да донесе одлуку, где овв треба населити. У исто време се обрати И на штајерску земаљску владу, да она одреди извесну колпчину хране за ускоке, а новчану своту од 600 форинти, коју je добио од те владе и од градачког ратног савета, раздели међу досељеницима По налогу надвојводе размештени

1Т Croatic» 8а год. 1597. стр. 95. ■ 122. ■ Windica аа г. 1597. стр. 37.11 Crost. стр. 127; Стражвлово ea 1888. стр. 411.

_ 2J _

cy досељени Срби y беловарском к крнжевачком округу. У мрвом су настањени харамбаша Алекса, Радосав, калауз Вук, харамбаша Милија и Ђурица са својнм фамилијама и то у местима Цирквена н Св. Иван Жабно. У крижевачки округ су настањене старе- шине Вујица, Јурко, Сгеван, Мнлан н Вергун калауз И8 Степановаца, са њпховима и то у места Глагов- ницу, Тополовац, Дубраву, Градец, Крижевце и Св. Петар.19

Осим овпх досељеника Срба било je, како Хер- берштајн извештава у сеите.мбру ратни савет, још иреко 100 села срнских у Турској, која су такође одлучила, да се преселе.20 И збпља, наскоро се догоди и друга сеоба. Херберштајн се улогори са својом вој- ском пред Вировитицу, а два одељења војника пошље 9. септембра дубље у Турску, да ивведу сриске до- сељеннке и да их заклоне од Турака Једно се оде- љење крене у правцу према Слатини, а друго на другу страну. У вече се вратпше војници водећи собом око 1700 душа српскмх заједно са њпховим кнезоннма и харамбашама и са неколико хиљада комада марве.2>

Досељени Србп управе свршетком септембра молбу надвојводи Фердинанду, да нм одреди стално бора- виште; оне, којима су наменили војну службу, да на- стани на граници и одреди нздржавање, а осталима да даде земљпшта за обрађивање. Нарочито нагла- шују у својој молби, да су овамо дошли према прет- ходном уговору и да им je Херберштајн дао обећање у име надвојводе, да ником неће бити подложни осим војној властм граничарској. За службу властели или католичким великодостојаицима они неће ништа да внају.22 Одмах, дакле, на првом кораку своме ста- ви.111 су Срби као главни аахтев свој неодвисност од епархнја и католичких црквених поглавара. У овом

10 Croat. стр. 137; Стражалово за 1888. отр. 411.10 Ibid.

WiodicÄ, стр. 68 ■ 74.*’ Ibid. Србв су тада eefc учествоналв а у четовању иротмп Турака,

као што покааује аввештај ђур^евачког војводе Гргура од 3 овтобра 1597 (Windica, sa 1697 ootob. № 1).

- 24 -

вахтеву садржи се уједво политички правац српских досељеника за пуних сто година.

Земаљска вдада у Штајерској закључи, да досе- љеним Србима даје из граничарске заштеђивине (gri*.- niz-eraparauss) у име плаће месечно 50 форината, & у име провијанта 200 центи брашна23. Како се у то време одржавао и сабор славонских земаљских ста- лежа, обрати се надвојвода бану Јовану Драшковићу, да се код сталежа заузме за вотирање помоћн досе- љеним Србима. Издржавање ово нека траје дотле, док се Србима не одрздн стално место, где ће живетп и док их не поуче у земљорадњи, јер ако их не буду по- иогли, они ће морати због глади отићи натраг у Typ- ску.24 Славонски сталежи учине по молби надвојводе, но како су се бојали и сами, да he имати гладну годиву, одреде мању количину хране, него што се од њих захтевало.23 Бан Драшковић извести о овом свога шурака Херберштајна па у извештају дода, да je и оволико постигао с тешком муком.26 Али за издржа- ван>9 велпкв множине српскнх досељеника, који собои не могоше понети хране из Турске, није било довољно, шго славонски сталежи Офвдишв, те се Фердинаид нађ9 чринуђен, да се још једномобр1Ти на штајерске сталеже и да их замоли, нека повисе своју нрипомоК Србима за још 100 центи брашна 27

По нарздби надвојводе смештени су ових 1700 Срба у Ровишту (код Св. Ивана Жабно) и околини. У самом Ровишту je насељвно 40 кућа српских, а остали подчгну ван свла колибе ча су тако жнвели, чвка- јући, да се и за њих саграде станови. Капетан Jlaj- бахер отпусти 100 лошијих војника својих, па на њихово место увме Србв, а тако исто ностави 50 Срба у Иванић као појачање градске посаде.

Проницави дух барона Херберштајна увидео je ону велику корист, коју ће земља имати од срнског

« Wind, за 1697 стр. 80 и 0. с. и Ibid *• Ibid.

о. с. отр. 91: Стражилово за год. 1888. стр. 411.

— 26 —

народа, те je, као што видесмо, први почео да радц на сеоби српској. Овим првим сеобаиа пробијен je лед и од сада почињу једаа за другом многе групе Срба, да прелазе на аустријску страну. Сеобама тим ослабљена je граница турска, а ојачана je аустријска и у том чину треба тражити најглавнији узрок, што Турци у даљем току петнаестогодишњег рата нису имали моћи да ма са приближном жестином нападају Хрватску п Славовију као што су наиадали остале пограничне земље аустријске.

С пролећа 1598 пређе још 500 Срба из Турске. Досељеници су неко време били р&змештени ио гра- ници, по околини копривничкој, те војвода Гргур Лајбахер замоли у априлу 1598. године влацу за дозволу, да Срби могу подигнути и настанити град Поганац.*8 Аустријска влада пристане на ово, те По- ганац постаде средиште Срба у вараждинској жуна- нији. Усиешним решењем питања о насељењу иокрр- нуше се и други славонски Срби на сеобу. Српске поглавице из Пакраца и Велике, Драгула ага и Вучић ага, пошаљу Херберштајн/ три своје харамбаше и понудише, да пређу у аустријску службу, изјављу- јућм, да ће оба града, Пакрац и Велику, предати у аустријске руке. Херберштајн јави о овом 16 јуна 1598 у Грац и замоли новаца за даље иреговоре.29 Надвојвода се обрати цару Рудолфу и затражи 10 000 форината за насељење Срба,30 а сам одреди 11 јула 1000 фор. из својих прихода у ту сврху.31

Херберштајн позове Драгулу и Вучића к себи. Првоме закаже састанак ва 18. јулу у Иванићу, а другоме за 19. јули у Крижевцима, али од њих ни је- дан не дође него послаше само своје нзасланике. Драгула je преко својих изасланика захтевао што бржу акцију, јер су Турци већ осетили, да се нешто кува те пазе на њега. Вучић-ага je саветовао, да се

u Wind, ва 1598 стр 30i9 LopaSiö, о с. књ I стр. 266 •° Ibid. ■ стр. 267.•l Ibidem.

- 26 —

акција одложи, док Турци не оду у помоћ Будиму, јер ће се тада моћи лакше оперисати. Срба, који хоће ла се преселе, било je по рачуну Вучпћ-агивом око 1000 Kyha и међу овпма 1200 ваљаних ратника. Херберштајн обећа у име надвојводе иомоћ Србима,. зајемчи им привилегије, али затражи, да му Срби предаду градове Пакрац и Велику, а он ће им 8а ту предају дати 2000 талира32.

Изаеланшси српски споразуму св потпуно и уго- говоре са Хеберштајном, да акцију одложе за месец дана. Но још пре него што je акција започета, до- бегне свршетком августа 146 српскнх душа из Турске.33 У уговорено време предузме Херберштајн војне оие- рацпје и заједно са баном Драшковићем пође 17. сеп- тембра у турски део Славоније. Код Церника сукоби се ca 2000 босанских Турака и победи их, а Церник заузме н порушп. Уз хришћане пристане одмах око 500 Срба, које Херберштајн у повратку своме из

Турске иоведе собом на аустрпјско земљпште. Иввв- штавајући о овом сукобу с Турцима замоли Хербер- штајн ратни савет, да изда Србима онаке исте при- вилегије, какве су доби.чи пређашњи досељеници.34 Тек што je ово учињено, пређе опет 350 душа срп- ских, а у току нопембра пређе најзад и Драгула-ага са многим Срби.ма н уз пут начинм велику штету не- пријатељу.35

За време војних операција ових обратио се над- војвода штајерској земаљској владм и тражио од ње храну новим цосељеницима, а осим тога заповедио je бану хрватском као и штајерским сталежима, да са својим људима помогну Србима при подпза1ћу једног градића код Крижеваца.36 Штајерци су били већ сити вечитог издржавања српских ускока па зато са свог сабора у новембру 1598. одговоре надвојводи, да

11 ibidem; Стражвлово аа 1888., стр. 412.

** Windica sa год. 1598., стр. 103.

•* о. о., стр. 112.

« Ibid.

*• о. с. стр., 115.

- 27 -

не могу више давати провијанта за српске досе- љенике.37

По савету Херберштајнову именује надвојвоиа истог месеца Драгулу-агу за војводу српског и одреди му седиште у Иванићу. Њему je дата власт над свима досељеним Србима у Славонији. Драгула се одмах после именовања понуди Херберштајну, да са својим четама нападне турско место „Гемико“, но није по- внато, да ли je успео у овом предузећу.38

Број Срба досељених у Славонију током 1598. го- дине, износио je више од 3000 душа. Равмештени су били у три жупаније, у вараждинској око места По- ганца, у загребачкој око Св. Крижа и у крижевачкој око Ровишта. Главна жеља сриска при сеоби била je, да им аустријска влада даде мривилегије, по којнма ће иматп потпуну слободу и признавати за госпо- дара једино цара. Дужност ће пм бити да ратују протнв Турака а у војним стварпма да се покора- вају аустријс1с0м главном заповеднику и другим офи- цирима граничарским. Нарочито су захтевали, да не дођу под власт земаЉске властеле н католичких би- скупа.

С јесени 1599. спровео je барон Херберштајн још једну сеобу: У намери, ца удари директно на Пожегу пређе он с војском турску границу, где се одмах стану око њега скупљати Срби и молити га, да их преведе на аустријско земљиште. Он им обећа, да he их повести собом кад се буде враћао. Међутим у повратку удари Херберштајн другим путем, а Срби, који се одлучише на сеобу, пошљу за њим у Иванић посланика и замоле од њега чете, које ће их довести из Турске. Херберштајн им даие једно одељење од 300 момака, које 2. октобра 1599. изведе 1200 српских становника и 3000 комада марве. Досељеници ови су били из Беле Стене, Рогуља и Богданића. За ове Србе требало je много хране; сталежи у Штајерској одбију међутим и опет позив надвојводнн, да досељенима

91 о. с., стр. 126.и о. о., стр. 112.

- 28 -

притекну у помоћ, те надвојвода приии сам на себе цео трошак око ове сеобе. Идуће гоцине уиадне у Турску копривнички заповедник Грасвајн и заузме Слатину те дође са околним Србима у додир, који листом изјаве жељу 8а сеобом. После Грасвајна стуаи у преговоре ca тим Србима Глајспах, коме пође за рукои, да у мају 1600. изведе из Турске 828 Срба, међу њииа 300 вичних оружју са харамбашом Драгићем ив Ку- шоња. Миоги од пресељчних замолише, да их населе код њихове родбине у Ровшлту, 160 момака узме Глајспах као посаду у Иванић, а 432 душе настану се недалеко од Иванића, око старца Богдана39.

При мреговорима са Србима пристао je Хербер- штајн у име надројводо на српске услове и предао им je још пре исељења декрет надвојводин, којим овај усваја све захтеве српске и обећава, да ће им, чим се иселе, издати сам цар иривилегије, те се на основу тога Срби преселише и заузеше места, која су ио тврдњи Херберштајновој више од 40 година стајала пуста. Међутим тек што Срби дођоше, по- јакила се одмах хрватска господа са доказивањем, да су тп пусти крајеви њихова својина, те нрвма томе, да Срби морају њима „работати“. Херберштајн je сматрао ва своју дужност, да искупи задану реч и да заклони досељенике од племића. Децембра 1598. живо je радио, да цар Рудолф изда Србима обећане привнлегпје. Из једног писма његовог, датираног 21. јануара 1599., види се, да су на царевом двору у Прагу били вољни испунити српске захтеве, само су још тражилп неке обавештаје. Херберштајн иошље те обавештаје па замолн са своје стране и надвојводу, да се заузме за Србе, јер ће исти иначе осетити да су преварени па се вратити натраг у Турску.40

Загребачкн бискуп Никола Селннчки дигао се први, да Србе подложн под своју власт. Он je још sa време сеобе 1598. захтевао од дворског ратног савета власт над њима, но у новембру т. г. одговорено му

*• Стражилово за 1888., стр. 426.40 Ратни архнв у Ввчу, Prager-Hof-Kriege-rath за годвну 1699., № 142.

— 29 -

je, да cy досељеви Срби подложни војној власти н& славонској граници, иначе ником више.41 Овај одговор није збунио бискупа, него се он у јулу идуће године у два маха обрати писмима директно на дара Рудолфа. Првим писмом га моли, да Србима, који се населише на добрима загребачке бискупијв, не да никаквих прИвилегија; у другом писму износи, да Херберштајн увима у ааштиту Србе и одговара нх од иокорности бискупу, те с тога мола цара, да забрани Хербер- штајну мешање у договоре између бискуна и Срба.4* Под утецајеи ових писама промени цар своје држање према Србима и наложи надвојводи Фердинанду, да примора исте на послушност бискупу.43 Но код над- војводе разбише се планови бискупови. Надвојвода у одговору своме од 7. семтембра 1599. год. подсети цара Рудолфа, да су Срби дошли овамо под погодбом, да не буду ннком иодложни, него да им je једина дужност ићи у рат против Турака, кад их позове врховнн зановедник славонске границе. Бискуп ни онако није никакве жртве иринео за сеобу Срба, а гемљиште, које су Срби заузели, лежало je више од 40 година пусто. Захтеви биекупови су неправедни, те се морају одбити.44

Идуће године ночиње покрет Срба на другом крају. По примеру Херберштајна ступи и врховни вановедник хрватске граннце барон Ђорђе Ленковић у преговоре са Србима у турском делу Хрватске, да их пресели на аустријеку страну. Ленковић вајемчи Србима ирава, која уживају сународници њихиви у Сла&онији, te иу иође аа руком, да средином 1600 годИне изведе иовелик број Срба у Хрватску.46 ОдмаХ после obe прве сеобе пређе из турског дела Хрватскв јОШ једна група од 325 душа, међу њима 125 добро

41 Wiodica 8а год. 1598 стр. 12541 Lopaiiö, о. с. стр. 269— 27048 Ibid.44 о с. стр 27246 Нагађање дра Карољвја, да Je Ленковвк прву сеобу Срба у

Ховатску спровео 1599 годвне, нетачно je (dr. Arp&d, pl. Karolyi, Viaei,, koji eil iz obolice bibaöke iaelili konoem 16. vijeka, Glaaoik геш. mozeja u Bosoi i Hercegovini, godina 2.)

- 30 -

извежбаних ратника и Ленковић се обрати а в г у ст а 1600. годинв на ратни савет у Грацу, да се досељ е- ницима одреди храна док се не сместе и не п од игн у себи домове. Ратни савет наложи крањској влади, д а прнтекне Србииа у иомоћ са провијантом, но К рањ ци су били још мање и8дашни него Штајерци, те одго- воре само донекле жељи ратног савета изговарајући се, да и сами оскудевају у храни.46 Главна бри га о досељеницима евалила се на Ленковнћа, који одведе

своје штићенике Србе на пусто земљиште око раво- реног места Гомирја, те Срби подигну ово место и населе се на њему. 0 томе нзвести Ленковић и ратни савет крајем августа 1600.47

Од овог времена догађају с'е често на хрватској гранпци сеобе српске у већим и мањим груиама. Кад je у јулу 1601. умро храбри заиоведник хрватске крајине барон Ленковић, преузеше рад на сеоби сењ- ски капетани, који ће и у будуће иокрај граничар- ских врховннх зааоведника стећи лајвише заслуга око насељавања срмског у аустријски део Хрватске. Августа 1601 године иреведе једну групу Срба сењ- ски капетан барон Јосиф Рабата,48 а кад ускоци сењ- ски убише свирепога Рабату, покрене његов наследник капетан Данило Франкол припреме за уиад у Турску, те je с тога неке Србе, које хтедоше да се доселе, наговарао, да одгоде сеобу до идуће године, до до- ласка његова у турске крајеве.49 Сви Срби нису били вољни да одгађају сеобу, него једна група иређе још те зиме н Франкол je насели у месту Тобанац.50 Ни у Славонији није престајао рад на сељењу. Јуна 1600 нападоше славонски крајишницн на турски град Цер- ник и сиалише га по други пут, а то нсто учпнише са још неким местима, те том прилнком доведоше много Срба из Турске и настанише их међу оста-

46 Croat. ва 1600 стр. 154

47 о с стр. 171

41 Croat. аа 1601 стр. 182

4* о. с. стр. 228

м о. с стр. 230’

- 31 —

ле сународнике њихове у аустријскода делу Славо- Hi>je.si

Ha појаву, коју смо видели у Славонији, да су- седна властела хоће досељене Србе себи да потчини, наилавимо и у Хрватској. Овде се подигоше у исти мах грофови Ђорђе Зрињски и Ђорђе Франкопан, до- казујући сваки 8а себе, да место Гомирје, на коме се Срби населише, њему припада, те према томе да се Срби морају њему покоравати. Несугласност ева између грофова иотицала je отуда. што се око мно- гих места, која се налазила у поседу Зрињскнх, али су старнном припадала тржачкој грани грофова Фран- копанских, водила парница. Према уговору, који je 1544. склопио гроф Стјепан III. Франконан, требао je после смртм његове иреКи сав посед његов на сестру Катарину, удату за грофа Николу Зрињског, односно на њчхоне потомке. Остали члановн тржачке лозе Франкопанске уложе иосле смрти Стјепанове протест против тог уговора и покрену дуготрајну парницу про- тив Зрињских, који су заиосели многобројна имања и градове Стјепанове.52

По уговору Стјепана Франкопапа припадало je и Гомирје Зрпњскима. Гроф Ђуро Зрињски замоли 26. марта 1601 године надвојводу Фердинанда, да му буде на руци и да му потчини гомирске Србе п ту молбу своју понови маја п августа те годмне.63 У исто доба почне и гроф ФрДнкопан да гони досеље- нике српске у Гомирју на послушност. Као у Славо- нији барон Херберштајн, тако се и овде главни за- поведник хрватске границе барон Лешсовић заузимао за Србе. Он умоли 8 маја 1601 надвојводу, да забрани Франкопану узнемнрпватп српске досељеннке,6,1 на што надвојвода наложи 24 маја грофу, да не дира вишеуСрбе, јер ће се они иначе вратити у Турску. Затим наинше и Србима једно писмо, да их увери о

Windica за 1600 стр. 50 и Dr. ArpAd pl. Karolyi, 1 c.61 Croatica ea 1601 стр. 103 в 155.51 Lopadiö, o. c. стр. 294.

- 32 -

својој заштити.55 Франкоиан међутим није хтео да попусти него предложи надвојводи, да Србе илн пот- чини њему или да их са његова имања Гомирја пре- сели некуд на друго место.56 Као одговор на ово до- неее Фердинанд решење, да се Срби не могу подло- жити ни Зрињскоме ни Франкопану, јер им je при сеоби и8 Турске дато обећање, да ће бити слободни као и остали ускоци.67

Узнемиравање од стране Зрињског и Франкопана ипак није престало те Срби прпбегну заштити аустриј- ских пограничних власти. Војводе, харамбаше, чето- вође, у опште сви Срби у Гомирју, на броју њих 300, напишу априла 1602. молбу крањским сталежима и по- тужесе на споменуте грофове хрватске, што исти посту- пају с њима као према својим кметовима. Они су дошли овамо на обећање барона Ленковића, да ће добити за насељење места Врбовско, Гомирје, Моравицу и Каменско. Надали се, да he им овде бити боље, јер he битн међу хришћаннма, но нису ни код хришћана нашли заштите. Имање, које су собом донелп. већ су потрошили, те сад трпе глад и невољу. Моле крањ- ску владу, да им иомогае и да их зиштити. Мрлбу ову су однели у Крањску изасланици гомирскпх Срба, Вујица Ковач и Миросав Барјактар.58

У ово време je било становнпштво Хрватске и Славоније веома ироређено. Срби у Гомирју пре- стављали су при доласку своме велику множину, према ондашњем броју становника, те се обе власте- оске иородице, Зрињски и Франкопаски, не могоше лако одрећи жеље, да Србе потчине иод своју власт. Мада им je одлучно и одрешито речено, да je сри- ским досељеиицима зајемчена слобода још пре сеобе те да се не могу ником подложити, грофови ипак не престају да досађују Србима. У молбама на цара 9 септембра 1602, на надвојводу Матију 9 септембра

15 о. с. стр. 295 ** Croatiea, етр 222.‘т Lopaei6. о. с. стр. 296.•• о. с. стр. 306.

— 33 -

и на надвојводу Фердиванда 26. августа приказује Зрињски гомирске Србе као пљачкаше и равбојнике, тужи се на многу штету, који су му нанели, беди их везом са Турцима и моли, да ну се Срби потчине, па ће им он поставити поглавицу и мотрити на њих.69 Цар поверује речима Зрињскога, те заиита 22 октобра надвојводу, јесу ли Србн добили привилегије за ве- чита времена или само до изввсног термиаа?60 Цар je, дакле, нагињао иротивницима српских досељеника.

Међутии су Срби добили новог заштитника у особи барона Вида Кисла, који je средином 1602 име- нован 8а наследника Ленковпћевог на достојанству врховног ваповедника хрватске границе. Кисел се са надвојводом Фердинандом заузе и сада sa Србе те сав напор Зрињскога оста без успеха.

Ш

Борба између досељеника и хрватско-славонске властеле, којој je од старина припадало пусто земљи- ште, што заузеше Срби при доласку свои, провлачила се кроз неколико деценија. Ту борбу су могли Срби да издрже и да у њој победе само с тога, што се sa њих топло заузимали врховни заповедници хрватске и славонске границе. Између властеле хрватске са баном на челу и граничарскмх војних заповедника постојала je столећима суревњивост. Сеоба Срба, који су махом дошли према уговору са граничарским заповедницима, повећала се знатво моћ ових јер су у Србима добилл најодличније војнике. У рођеном интерееу тих заповедника лежало je, да се Срби не нотчине плеиићима.

Најжешћи противници Срба у Хрватској били су Зрињски и Фравкопани. Обе ове грофовске породице доказивале су упорно, да њима припада Гонирје и друга места, што их Срби населише. Нагоњен многим

** 0. с. стр. 308; Croat. аа 1602 deo. Hs 1.“ Ibid.Сеова Срба 3

- 34 -

молбама и тужбама тих грофова наложи надвојвода Фердинанд крајем 1602. године граничарском вапо- веднику Виду Кислу, да испита, коме од њих управо

нрипада Гомирје и околина? Барон Кисел одговорн7. јануара 1603., да je Гомирје у прошлости припа дало Фраикопанима, а Зрињскима није никад. Дуго времена лежало je ово вемљиште пусто. Сад га је војничка власт изнова саградила са великим напо- рои и трошковима и населила на њега Србе, који су бедем ових граница. Досељеници се не могу ни- коме потчииити, јер им je још пре сеобе зајемчена слобода, али се може дозволитн Франкопанима, да о свом трошку подигну и оправе опустела места Плашки и Дабар па да покушају у њих населити нове ускоке. Затим брани Србе од клевете, да су у вези с Турцима, да робе и краду околину и пред- лаже. да се Србима на хрватској граници постивн Иван Гил, бивши капетан огулински, за заповец.ника.1

У исто ово доба морао je да увме у заштиту славонеке Србе тамошњи граничарски заповедник барон Херберштајн од клевете барона Коловића, којп je доставио цару Рудолфу, да Срби стоје иотајно у служби Турака те их с тога треба најжешће прого- нити. Сав свој утецај код двора заложно je Хербер- штајн, да заклони Србе од прогона, навивајући их у писму од 14. маја 1603. верним, постојаним и

поштеним људима, који су се много пута и на много начина показали корнсни за границу и добро послу- жили хришћанској ствари. Веет, да су Срби у дого- вору с Турцима, приказује Херберштајн као иотпуно неосновану.2

Оваким ааузимањем стицали су војни ваповедници све внше симпатије и поверења код српског народа. На барона Кисла обрате се у току 1603. нови Срби из Турске и отпочну преговоре за сеобу. Два сриска

кнеза дођоше као изасланици у Хрватску те прове доше нуна четири месеца у договорпма. Најтеже je

1 LopaSic, о. с., отр. 314.* О. о., стр. 316.

- 35 -

било решити питање, како да се досељеници прехранв у ирво време. Корушка влада одбије 27. јула позив надвојводин, да помогне Србе са провијантом.3 Над- војвода ипак преброди све тешкоће и у септембру je било већ све удешено за сеобу. Српским ускоцима одређена су места Моравица, Врбовско и Лич, али како je на прагу била зима, оцгођена je сама сеоба до идуће године.

С пролећа 1604. ириступило се сељењу, које je сретно извршено. Неко време стајали су пресељени Срби на пустом земљишту и иод ведрим небом, док им војне власти нису саградиле и предале места Вр- бовско и Моравицу. Лич je међутим остао и даље ненасељен. Тек што се Срби сместише, поднесе над- војводи Фердинанду 28. маја т г. гроф Никола Фран- копан тужбу против нових досељеника, јер му ови начинише велику штету.4 Још пре њега обратио се на надвојвоцу гроф Никола Зрињски, али и он без успеха као и Фрапкопан.4

Сад хрватски великаши пођу другпи путем у сво- јој размирпци са Србима. Видећи да код надвојводе Фердинанда и његових граничарских заповедника на* лазе Срби јаког ослонца обрате св угарском сабору у Пожун. Славонска властела учинила je ово још 1600 године и тадашњи сабор угарскн донесе закључак, да се Срби осгаве у поседнутом аемљишту на миру десет година, а онда се имају подложити господарпма, ко- јима по праву припада то земљиште. На сабору одр- жаном марта 1604. године, заузму се угарски сталежи и за славонску и за хрватску властелу. У закључ- цсша саборским изречена je подложност досељених Срба оним племићима, на чијем су 8емљишту наста- њени.6 Надвојвода Матија саопшти ово 31. марта 1604. Фердинанду и позове га, да места Поганац и Ровнште у крижевачкој жупанији иреда племићима Николи и

в Croat. аа 1604.. стр. 74.4 Lop&äiö, о. е., стр. 326.* Cruatica аа 1603. јули № 1.• Ibid.

3*

- 36 -

Фрањи Држићу, остале опет бискупу загребачком и племићу Вариловићу.7 У исто време требало je Србе на хрватској граници предати грофу Франкопану, н о барон Кисел писмом из Карловца 1 јуна, а Хербер- штајн из Веча 14 јуна осујетишв и овом приликом планове хрватске властеле.8

Током 1605. године прешле су две нове груие Срба у Хрватску. Једну je довео почетком маја сен>- ски капетав Данило Франкол, а другу скоро у исто време ваповедник хрватске границе барон Вид Кисел. Франкол извештава 5. маја 1605. године дворски ратни савет, да су ире осам дана дошли к њему у Сењ српски изасланици из личких Котара и из око- лине и понудили, да се преселе на аустријски део Хрватске. Кад су св споразумели у свему, нохитао je Франкол са 400 војника у њихов крај, уз помоћ срп - ску раворио и опустошио ннога места, извео око 700 Cpöa, међу којима je било 200 веттих ратника и претерао ив Турске њихову марву, која je бројала на 20.000 комада.9 Мало доцније, у јуну те године, поднео je барон Кисел извештај о свом упаду у тур- ске крајеве и о Србима, које je он извео.10

За оне првв одреди аустријска влада опустело место грофа Зрињскога Лич за насељење, а другима даде пусто земљиште грофа Франкопана, које се про- стире од Мрежницв до Тоуња, затим места Моравицу и Делницу. Прва сеоба je довела Србе Крмпоћане из турског дела Лике, из околине Котара, а друга доведе из места Острошца Србе Морлаке. Досељеници у Личу, на челу са војводом Дамјаном Крмпоћанином, Томом Скоруповићем, Томом Марковићем и другима, вакуну св 16. јуна пред капетаном грофа Зрињског Јулијем Чикулином, да ће бити верни и да ће свагда слу-

1 Lopa&iö, о. с. стр. 323.* О. с. стр. 328 ш 329.* О. с. стр. 340. У цитшраној расправн дра Карољија арвкавана je

сеоба Крмпоћана скроз погрешно. Он тврди, да су се Срби Крмпо1»ана преселилв око 1600 годане меето 1605, да ах je у8немвравао гроф Ђуро Зрањ скв место гроф Нвкола Зрвњски, да су се Србв иастанвла у селу Јеверанвма место у Лвчу (dr. Arp&d KArolyi, 1. о.)

,e Croat ва год. 1605 стр. 88.

- 37 —

шати грофове Зрињске као своје госиодаре.11 Но већ у октобру дођоше Срби у сукоб са Чикулином. Распра њихова je допрла и до ратног савета, који покуша, да нзмири завађене странгсе.12

За провијант овим досељеницима обратио се ратни савет и овога пута на крањску владу, која се у сен- тембру и децембру одазове позиву надвојводе и снабде их ировијантом 13

У вези са аустријским ратом нротив ердељског кнеза Стефана Вочкаја издао je цар Рудолф једну наредбу, која баца јаку светлост на положај и рас- положење недавно досељених Срба. Чим се рат рас- пламтео, изда цар налог надвојводи Фердинанду, да добро мотри на српске досељенике, јер код њих влада велико незадовољство, а има међу њима много, који су силои довучени из Турске, па се цар бојао, да he и Срби отказати послушност и подићи устанак, те тиме довести државу у још тежи положиј. Ову на- редбу, издату априла месеца, понавља Рудолф и маја 1605. Повода за страховање давали су незадо- вољни Срби чешће иута. У августу исте године ступе, према једном писму надвојводе Матије, српски ста- новници из околине Копривнице, којих je било на 3000 душа, у договор са турским сердаром, да му номогну заузети преваром тврђаву копривничку.14 Али удвојена пажња аустријских заиоведника осујети овај турско-српски план.

И покрај свију неуспеха, које грофови Зрињски доживеше, нису ипак они малаксали у настојању, да иривуку под своју власт гомирске Србв. После смрти грофа Ђорђа Зрињског (год. 1603.), преузе гроф Ни- кола Зрињски задатак, да узнемирује и тужака срп- ске досељенике. Напослетку нристане надвојвода 6.

11 Lopaöii, о.*с. стр. 343.11 Croat. стр. 135.»* О. с. стр. 114 а 167.u О. с. етр. 37 в 55; Hungarica ва 1605 годвну. И у овој пралацв

наввва надвојвода Матаја копривначкв Србе не Власама, већ Рацвма („So ist von eibeoden diese aus dee Redey lager gewisse kundtechaffi einkhomen, das die Ratzen vmb Copreinitz, deren bey dreytausent sein, mit dem tarkbieohon eerdar eioep verstandt haben....“)

- 38 -

децембра 1604. на вахтевв грофове али под условом, да Зрињски покрије све трошкове за провијант, му- ницију п плаћу српским досељеницима, што износи око 80.000 форината.16 Зрињски овај услов одбије па се ва неко време смири, а кад се доселише Срби на његово опустело земљиште Лич, он дође у сукоб и са овима. Његов капетан Чикулин прогањао je немилице досељенике, те Вид Кисел подигне у фе- бруару 1606. тужбу код надвојводе против Чикулина и Зрињског,16 јављајући уједно, да и браћа Фраи- копани чине многа насиља недавно досељеним Ср- бима са реке Уне, И8 местаОстрошца, а тако исто и

гомирскии Србима.17 Дворски ратни савет иозове оба грофа, да оставе на миру Србе, на што Зрињски и Чикулин одговорише, да није кривица до њих него до Срба, јер су се исти ваклели, да ће бити грофу верни а сад место верности и послушности убијају Винодолце и друге мирне становнике на грофовом имању. На овако равличнта становишга нису умели у Бечу никакву одлуку да донесу него пошљу одгј-

воре грофа Николе и његовог капетана Чикулина барову Кислу и затраже изнова његово мишљење.18

Посредовање Кислово, који се и овога пута нај- живље заузео за своје штићенике, није прекинуло размирицу српску са грофовима. С тога Срби науме, да отпочну самосталну акцију у одбрани од својих угњетача. Управитељ у Личу Дамјан Крмпотић са личким војводама Иваном Крњчевићем и Гвозданом Сладовићем, као и сви становници Лича пошљу 10. априла Фердинанду два изасланика, војводе Тадију

Крипотића и Милашина Скоруповнћа и замоле га, да их заштити од Чикулина и да им за поглавицу постави Антонија Микуланића, бившег капетана у Оточцу. Ивасланици су нримили на себе и тај зада-

так, да ивраде код ратног суда дозволу, да се у

’* Lopali6, о. о., отр. 833.*• Croat. sa год. 1606., стр. 19.11 LopaSiö, о. с., етр. 346.; Croat., стр. 30.** 0. о., стр. 60,

- 39 —

Ј1ичу подигне једна војничка кула, која би била од велике користи по хришћанску ствар. Изаславству je био на руци барон Кисел и препоручио српску молбу, да се Лнч одузме коначно од грофа Зрињског и да се потчиви војном ваповеднику на граници. Но сав плод ове акције састајао се у томе, што je надвој- вода 7. маја поново позвао грофа Зрињског да не дира Србе.19

Вечито узнемиривање и интригирање од стране Зрињског и Франкопана нагони Србе на одиучнији корак. Мада je и надвојвода Фердинанд 30. марта1607. узео у заштиту гомирске и личке Србе пред царом Рудолфом,20 Србима то није било доста, него су енергично тражили од цара, да нм изда све при вилегије, које je обећао при сељењу њиховом и да им постави за поглавицу Ивана Влатка Нонаковића.2’ Ово последње je учињево, јер у мају води послове Срба у Личу тај Новаковић,22 но привилегије нису ни сад добили. Срби сада науме, да се нреселе ватраг у Турску. На двору су наслућивали о овој одлуци срнској већ у јуву те године па заповеде вајстрожије грофу Франкопану, да не вређа и не изазива својим понашањем досељеве Србе. 0 намери Срба, да се пре селе дознали су и Турци, те идућег месеца ступи бег лички у везу са везадовољнин Србима, пошље им једно писмо са својим потписом и печатом и повове их, да се врате у Турску. За ове нланове Срба ва хрватској гранмцн, које они у осталом нису извршили, дозвало се одмах и у Славонији и то у најнезгодније време, јер се баш тада селили из турских крајева многи Срби, да се вастане у околиву Церника и Ве-

лезине. По себи се. разуме, да ћест о незадовољству Срба у Хрватској није повољно утецала на ту сеобу.23

Осим жеље, да прошири своју моћ, гонила je грофа Николу Зрињског ва размирицу са гомирским

*• Lopafcifc, о. стр. 348. ж 360.*° 0. с. стр. 361.а| Croat. отр. 33 а 46.** 0. с. стр. 50.|# 0. с. стр. 87. j Wiüdica ва 1607, отр. 37.

_ 40 _

Србнма још једна околност. Досељени Србн су били прилично склони на освету и на отимање, те je Зрињ- ски на имањима, која су била близу Гомирја, пре- трпео велику штету. Усљед тога понови он у анрилу1608. молбу код двора, да му се Срби потчине те да направи реда међу њима, но у двору ни сад не хте- доше решавати сами ту ствар него 8атраже мишљење заповедника хрватске границе.24 На то изађу браћа Ђорђе, Никола н Вук Франкопански на среду, поброје сва разбојништва и штету претриљену од гомирских Срба и аамоле ратни савет, да Србе или њима под- ложи или да их уклони са гомнрског земљишта и на друго место настани. Ратни савет поверн ово питање

војном суду у Карловцу и за судије одреди Ивана Гала, Антуна Печовића и лрепозита загребачког.*4 Овај суд није донео никакве одлуке, но на двору се опа жала у то доба тежња. да гомирске Србе збиља пре- месте, а почетком 1609. после једне свађе и туче личких Срба н Брибираца, где je остало на обе стране мртвих глава. говорило се и о премештању Срба Крмпо- ћана из Лича у Гусићево ноље.26 Касније су у Бечу напустили мисао о селењу Гомираца, алн план о кре- тању Крмпоћана из Лича изгледа, да je донекле из- веден, јер на њих наилавимо од сада и у околини Сења

У ово време догодило се више знаменитих иро- иена у политичком животу наше домовине. Зачетник српских сеоба и велики заштитник сриских досеље- ника, барон Херберштајн, дао je још 1603. године оставку на достојанству врховног заповедника сла- вонске границе, а на његово место je дошао гроф Жигмунд Траутмансдорф. У мају 1607. даде оставку бап Јован Драшковић, те je место њега идућег мосеца поново именован за бана хрватско славонског енер-

гични Тома Ердеди. Још пре тога, 11. децембра 1606. склопљен je на ушћу реке Житве мир Аустрије с Турцима и тиме je завршен петнаестогодишњи рат, а

u Croat. 8& 1608. стр. 40.*в Lopaäi6, о. с. стр. 355 в 358.,в О. с. стр. 361-364; Croat стр. 39.

- 41 -

као последицу склопљенога мира спомињемо и про- мену на царском престолу. Надвојвода Матнја потисне у пролеће 1608. тромога и сујевернога цара Матију и преузме владу место њега.

Пресељавање Срба И8 Турске на аустријско зем- љиште није прекинуто нм после склопљеног мира пз- међу Аустрије и Турака. Шта више, било je сеоба и неиосредно после завршеног рата. Најзнаменитија овака сеоба догодила се с нролећа 1609. године. Српски становници око Рибника у турском целу Лшсе дигну се у то време нротив рибничког бега, који je ужасно глобио и патио народ, те ваузму Рибник и убију пет целпја бегових, а сам бег тешком муком изнесе главу и побегне босанском паши у Бањалуку. Паша даде прогнатоме бегу велику војску, да свлада устанике, на што се Срби уплаше и н>их око 35 кућа са 550 душа, од којих je било на 150 способних за оружје, пребегну у аустријски део Хрватске и настане се око места Брлога. 0 томе извести 4. апрнла 1609. сењеки капитаи Жигмунд Гусић надвојводу Максимилијана додајући, да су се Србн преселили без његова знања и без претходних преговора. Од рибничких Срба су многи, вели Гусић, прешли на млетачко земљиште, а било их je још око 80 кућа, са кнезом Депшићвм на челу, који су хтели да се преселе у аустријску Хрват- ску, ако им се даде место Подгорје код Карлобага за насељење.27

У ово доба je било нерешено питање врховног заповедништва на хрватској граници. Честити јунак барон Кисел je поболевао, те je јуна 1609 године и умро, а после смрти његове пуне три године није било поиуњено ово достојанство. За време болести Кислове па и доцније замељивао je врховног заповедника капетан ЕСристифор Обричан, коме се и Гусић обрати с молбом, да изради код крањске владе помоћ у храни за досељене рибничке Србе. Међутим крањски сталежи пошљу свој одговор 28 јуна директно на Фердинанда

,т LopaSiö, о. о. стр. 366; Croat. за 1609 стр. 39.

- 42 -

и ивјаве у одговору, да не могу ништа дати досеље- ницнма, јер исти не васлужују никакве помоћи. До- сељени Срби су сами разбојници, уходе и крадљивци, који Крањцима само штете намосе и зато сталежи моле надвојводу, да премести те Србе са хрватске на славонску или угарску границу, јер их они не могу више трпети.24 Надвојвода je знао нсто као и О бричан , да je тужба крањских сталежа претерана и да им она служи само као изговор, што ннсу вољни да помогну храном српске доеељевике. С тога идућег месеца и надвојвода п Обричан понове захтев свој, да крањски сталежи прехране до јесени рибничке Србе. У писму своме о тој ствари обећава надвојвода сталежима, да од сад неће допуштати Србима сеобу, ако се прет- ходно ве договоре и не споравуму са аустријским властима, а захтев сталежа, да Србе пресели на сла- вонску или угарску границу не могућв je испунити, јер њих има и тамо препуно.29

По једном извештају начавило се у ово време Срба око Модруше, Оштарја и Огулина 532 душе и међу тима на 190 sa оружје. И ови Срби, као и они у Ј1ичу и Гомирју, имали су да издрже тешку борбу са грофовима Зрињским. У наиери да избегну сукобе са грофовима, замоле они августа 1609. године над- војводу, да им даде земље око ГГлашког, што лежи виџш Капеле између Брмња и Огулина, на водама Дрепуља и Јасеннца и да им дозволи подићи у Плаш- ком градаћ, сличан ономе у Вињици.30 Кнежеви огу-

. линских Срба Радоња ЈБубешић, Петар Дадашковић и Паун Лалић замоле Фердинанда, да их узме у војну службу и постави међу гомирске четнике. Молбу ових кнезова испуни влада, алн пресељење у Плашки није дозволила.31 Услед тога настаде велико вреље међу Србима. Многп су хтели да се врате натраг у Турску и крајем августа пошљу своја два човека бегу лич-

м Lop&dic, о. с. етр. 367 в 368.и О. о. стр. 370; Croat. стр. 77.,0 Lopasid, о. с. стр. 380.11 О. о. отр. 381- 382j Croat. сгр. 84.

- 43 -

ком, да обнове с њиме ирекинуте везе и да се дого- воре о повратку.32 Овом незадовољству српском маого je допринело, што су баш у то доба Зрињскп и Фран- копави више него икад настојали, да прибаве важ- ности своме праву на земљиште, које Срби настанише и што je изгледало, да ће у овај мах њихов труд уродити плодом. Њихово настојање довело je већ дотле, да je септембра 1609. године загребачки под- жупан увео грофове Франкопане у ноеед места Мо- друша, Огулин, Тоуњ и Скрад. Срби су одлучно иро- тестовали против тога, а на то св дигне и гроф Ни- копа Зрињски, поднесе цару тужбу протнв Срба и оспе се на њпх свом жестнном. Да би спасао своје штићенике Србе од даљих непријатности предложи над- војвода Фердинанд краљу Матији, да Србе пресели из Лича у Брлог и у град Гусић код Оточца.33 Но сви ови нападаји, нланови и предлози остадоше без последица.

С јесени 1609. одржавао се у Пожуну сабор угарских и хрватских сталежа. Знајући добро, каквим духом дише властела хрватско-славонска према Ср- бима, написа 17. новембра врховни заповедник сла- вонске границе гроф Жигмунд Фридрнх Траугмансдорф надвојводи Фврдинанду, да ће сада бе8 сумње хрватска властела оптужити ва сабору Србе, да су невернн и да хоће Турцима да побегну и тражиће, да их сабор њима подложи. Срби су међутнм више пута изјавили, да ће радије умрети него потпасти под властелу. Зато моли надвојводу, да извести краља о неистинитости свију оптужаба хрватске властеле против Срба. Нац војвода се сдазове молби овој и иисмом од 20. но- вембра обавести краља Матмју о намери властеле и вамоли га, да не дозволи сабору доносити вакључке против Срба пре него што запитају граничарске власти за мишљење.34 Овај корак Траутмансдорфов учинио je, да сабор није ништа могао ни предузимати на штету српског народа.

и 0. с. стр. 85.** LopaSiö, о. с. стр. 383, 385 ■ 389.н Ратни архнв, Hof-Kriege-rath expedit sa 1609. deo. № 32.

- U -

Гоцина 1511. донесе ново кретање на граници хрватској. Срби у турском делу Лике створе план, да нападну град Нови, да га опљачкају и спале, па да се преселе у Гусићево Поље на аустријском земљи- шту. У ту сврху изашљу једну свештену особу, да утврди са капетаном сењекнм Жигмундом Гусићем појединости о сеоби. Капетан ГусиК не хтеде сам ништа предузииати веН извести 31. јануара о тоие надвојводу Фердинанда и загшта га, како да се држи нрема Србима.35 Надвојвода се опет обрати на краља Матију, који одговори, да вбог склопљеног мира с Турцима не треба Србима помагати при сеоби ору- жаном руком, али кад се сами доселе, треба их при- мити. Међутим један део оних Срба, који су били намерни да се селе, дође пре других С почетка je ступило ради сеобе у преговоре њих четир села, али Турци- почеше подовревати на њих, те село Подлапац, коje je бројало 12 породица и имало на 50 људи за оружје, пређе на аустријску страну. не чекајући остале. Собом су догнали ови Срби на 2500 комаца марве и узели ва ирви мах станиште у околинн Оточца, но желели су, као што je јавио каметан Гусић И8

Сења 25 марта и капетан Семенић из Оточца 28 истог месеца, да се стално настане у Врлогу. Ову жељу испуни им надвојвода пис.мом од 14. априла.36

Мало доцннје, у јуну исте године, догодила се нрема једном извештају Кристофа Обричана још једна сеоба.37 То су бев сумње остали Срби, који су заједно са Подлапачаннма почели преговоре. Oea je сеоба пренела на аустријс(>о земљиште 50 српскпх породица, али где су се исте настаниле као и друге појединости о досељеницима нису ми познате.

Средином идуће године доселило се опет 24 српске породице. 0 томе известнше јуна месеца капетан огу- лински Иван Гал, а одмах затим и капетан сењски Жигмунд Гусић надвојводу Фердинанда. Услед замр-

** Lopasio, о. с. knj. II. отр. 4; Croat. ва год. 1611 ет|). 10, u Lopaöiö, о. с. отр. 6, 6 в 7; Croat. отр. 31.17 0. о. отр. 65.

— 46 —

шених одношаја између досељенпка и ст&роседилаца решеио je већ одавно на двору, да се одреди једна комисија, која ће средити прилике на хрватској гра- ници. Јављајући о овој најновијој сеоби журе капе- тани састанак комисије. Комесари су већ били одре- ђвни и (Јбричан je 10. јуна именовао за свог заступ- ника при комисији Фридриха Раубера, али изгледа да се комнсија није никад ни састала.38

С године на годину слабиле су ове сеобе све више турску границу. Турски ногранични заповедник Мех- мед Мурад беговић, бихаћски бег, науми, да се освети пресељеним Србима и да заплаши заостале. С тога кошље једну чету у аустријски део Лике и ова чета иороби око 70 кућа српских, 13 особа поубија, једну зароби и 14 313 комада марве понесе собом. 0 том упадају турсчом известише гроф Вук Франкопан и капетан Обрнчан надвојводу Фердинанда. Надвојвода наложи марта 1613. Обричану, да пише личком санџаку Халил-бегу и да га пита, зашто je то учинио ? Обричан напише писмо и попрети Халилу али je Турке твшко било вбунити. У одговору своме баци Халил-бег сву кривицу на Србе,39 а октобра исте године ношље опет, без икаква повода од аусгријске стране, своје чете у Хрватску Т8 и сада Србп јако нострадају.40

У ово време збивају се внаменитп догађаји и међу славонскин Србима. Тамо je постао око 1609. годинв епискоиом српскии Симеон Вратања, који под прити- скои аустријских властн, а по наговору иванићског пароха Мартина Дубравмћа призна унију православне са римокатоличком црквом, призна покорност загре- бачком бискупу Иетру Домитровићу, а папу римског за свог врховног поглавара црквеног. Папу Павла V . . посетпо je Вратања лично у Риму, где je од папе добио 21. новембра 1611. повељу, којом га потврђује за

18 Lopaäic, о. с. отр. 29 н 39; Croat. етр. 64.’* Croat. аа год. 1613. стр. 13 в 23. Одговор Халил-бега, пвсан ћи-

ралвцом, налаав се у тајном архаву бечком, Fase. Turoiea sa год. 1613. Одговор тај публикован je у цитираној вбарци „Neue cyrillische Urkunden aus den Wiener Archiven** (стр. 213;.

40 Croat. aa 1613. стр. 106.

- 46 -

епискоиа свију православних Срба у Хрватској, Сла- вонији, Угарској н Крањској и иризна му право, да може управљати манастиром Марчом и свим оним

зградама и имањима, која уз тај манастир иду.41 Још пре овога наградио je и цар Матија унијатско држање Вратањино тиме, што му je у марту 1611. год. издао патент, да иоже судити и кажњавати славонске Србе кад што скриве.42 Али овај прелаз српског епископа у унију био je сасвим површан. Једини знак овог уни- јаћења остао je у томе, што je Вратања по гдекад суделовао при богослужешу бискупа Домнтровића као његов суфраган и што му je давао годишње 12 центи лоја.43 Народ и свештенство српско нису имали ни- каква учешћа у овим корацима њиховог епископа, него су остали верни својој православној вери као и дотле.

После ових догађаја не чује св пуне две годпнв ништа о славонским Србима. У марту 1613. имали су да издрже тешку борбу са бискупом Домитровићеи, који се трудио, да Србе у крижевачком капетанетву потчини себн, а кад опи не пристадоше на то, одлучи бискуп, да силом примора Србе на покорност. Срби прибегну покровитељству врховног заиоведника сла- вонске границе барону Траутмансдорфу и овај се заузе код надвојводе Фердинанда за њихову ствар. И бискуп се обрати јула месеца надвојводи Ферди нанду е молбом, да му потчини Србе и молбу понови октобра те године. Но ни Траутмансдорф није седео скрштених руку Са новом предсгавком најжнвље стане на стрр.чу Срба и замоли надвојводу, да што одлуч- није одбије чеправедан захтев бискупов. Сад се До- иитровнћ Оиг " надвојводи Максимилијану и цару Матији, да они утичу на Фердннанда. Цар се збиља одазове молби бискуповој и наложи 10. октобра 1613. Фердннаиду, да преда бискупу Србе у крпжевачком капетанству. Но надвојводу Фердинанда нијо било могуће придобити да изневери Србе. У одговору евоме

41 Загрвбачки земаљски архнв. Comiseiona! 1743. Nr. 3.41 Windioa ва год. 1611. стр. 16.41 IMyriea-Serbioa у бечком тајном архиву, Faso. I, Conv, 1.

- 47 -

уае их 10. јануара 1614. у одбрану пред царем Ма- тијом, побије све разлоге бмскупове и отклони тиме опасност, која je претила слободи славонских Срба.44

Питање Срба, настањених око Модруше, Огулина, Оштарја и Плашког стојало je дуго времена нере- шено. Срби су живелп иа том пустом 8емљишту, али ннсу имали још довволу, да се таио стално населе. Да би једном престала неизвесност, у којој се нала- зили Срби, иредложе јуна 1613. комесари на хрват- ској граници ратном савету, да испуни жељу досеље- ника, те да им дозволи подизање и васељење градића Платки. Овај предлог понови у октобру те године врховни заповедник хрватске гравицо барон Вук Еген- берг, који je годину дана пре тога нменован, а фе- бруара 1613. и потврђен на то достојанство и одмах се примио с овим достојанством традмцијовално скоп- чаног покровитељства над Србима. У предлогу своме нагласи Егенберг, да су Срби јако незадовољни и да шурују с Турцима, па ако им се још за неко време ускрати стално боравиште, могу се вратити у Турску. У околнни Сења je такође било Срба без опредељеног

боравишта, те се Егенберг заузе и за ове и предложи октобра 1614., да п њих преиесте оданде и да их васеле стално у Плашком.46

Јануара 1615. нападну Турци извова на Србе Крмпоћане у Хрватској. Највише je страдало нри томе село Подгорје. Нешто услед турских нанадаја, но још више услед неродне године, наступп с пролећа 1615. г. велика глад међу Србима. Срби у Плашком, Огулину, Оштарју и Модруши нису се ни иначе ЈиногсГ бавили земљорадњом, јер je њихов положај био врло неиз- вестан и неодређен. Кад настаде глад, одлучв Срби најовбиљније да се иреселе натраг у Турску. И го~ мирски Срби, узнемирени поново од грофова Зрнњских, почеше да помишљају на повратак. Вест о томе по- крене аустријске власти, да укажу више предусрет- љивости према досељеницима. У иарту 1615. маого

44 Lopaftiö, о. е. П. стр. 48 в 54 - 59, затвм knj. 111. стр. 439.41 Croat. ва год. 1613. стр. 61 и 106, ва год. 1614. стр. 11, 14 в 140*

- 48 -

се расправљало, како да се исти исхране и где да их стално населе. Резултат je био, да су Србима одредили велику количину хране, затии послушавши савет Еген- бергов дали им дозволу, да могу стално заузети место Плашки, поклонили им стари дворац у Плашком и по- ставили поглавицу оним Србима уМодруши иГомирју.46

Незадовољство, које вицимо у ово време међу Србима у Хрватској, избило je у исти мах и на другим странама. Срби на хрватској гранпци мислили су, да je на славонској граннци боље и хтели су, како И8-

вештава Егенберг, тамо да се преселе. Олавонски Срби опет, њих око 900 на броју, нређу новембра 1616. го- дине у Хрватску у нади, да he тамо лакше живети.47 У хаосу овом преселе се многи и на млетачко зем- љиште. а некн се у истини вратише Турцима.

IV

На први поглед изгледа број Срба, нресељених н8 Typcice за ове две и по деценије, мален и незна- тан. Али кад се узме на ум, да je у то време лежало између Уне и Купе „око 70 разорених градова“ и да су читаве жупаније биле пусте, онда добива број досељеника сасвим другу вредност. Но као што др- жава ннје имала војника да брани границу од Турака, исто тако нису имали хрватски племићи раденика, да им земљу обрађују и да их служе. Отуда непрестано траје између племића и војне управе оно отнмање о власт над Србима. Отимање то коштало je Србе мно- гих жртава и отежавало je нове сеобе.

Бранећи се од племића, Срби су се увек позивали на уговоре које су склапали са граничарским запо- ведницима при сељењу. На такав уговор са бароном Ленковићем позвао се и кнез гомирскн Раде Мамула, кад се у новембру 1617 тужио пред надвојводом Фер- динандом на грофове Николу и Вука Франкопане, што

** 0 . с. за год. 1614. стр. 7, 37, 40, 46 в 66.« 0. с. ва год. 1616. стр. 158, 264, 292 в 297.

- 49 -

су ови бацили у тамницу једног гомирског српског војводу и начинили велику штету Гомирцима. У име целог Гомирја тужи св кнез Мамула и цодсвћа у тужби својој малвојводу на све оне услуге, које учннише гомирски Срби држави и прети, да ће се радије свп иселити пли умрети, него што ће подносити аулуме хрватских грофова. Надвојвода испуни жељу Гоми- раца, наложи Франкопанима, да одмах пусте војводу гоиирског и занрети, да више не праве штете и не вређају права, која су дата Србима.1

У политичком животу догодило се у ово доба и опет неколико важнијих промена. Бан Тома Ердеди одступи и по други нут свршетком 1613 с престола и цар Матија учини баном Бенедмкта Туроција (име- нован je јануара, а иотврђен августа 1614), али je овај бановао кратко време, јер га октобра 1616 задеси смрт. Његово место ааузме дугогодншњи најжешћи противник српски гроф Њжола Франконан Тржачки, кога ннсталираше јуна 1617 године за бана хрват- ско-славонског. У псто време се измењало њих неко- лико и на врховном заиоведиишгву хрватске границе. Барон Вук Егенберг умре маја 1615, те идућег месеца инсталираше на то достојансгво грофа Адама Траут- мансдорфа, кога опет 1618 г. замени барон Марквард Ек. Ни овај није дуго носио заповедничку част, јер га фебруара 1619 покоси смрт и место н>ега дође 17. јануара 1620 барон Готфрид Штадл.

Ове честе промене лнчности на банскои и на врховном граничарском достојанству неповољно су утеца.че на иоложај досељених Срба. Међутим се на владарском престолу десила промена далеко важнија од свију* побројаних, која je оставила дуготрајног и видног трага у животу српског народа у Хрватској и Славонији. 29. марта 1619 умре цар Матија па како није оставио за собом порода, пређе круна на миого пута сиоменутога надвојводу штајерског Фердинан- да, великог заштитнмка српских досељеника, који je

1 Wiadio» м 1617 nov. № 1.

CttxSa Срба 4

- 60 -

своје симпатије према Србима понео и на царски

престо.Цар Фердинанд II. стугшо je на владу под врло

тешким приликама. Протестанти у Прагу иобуне се 1618. године и аа кратко време стојала je сва Чешка у пламену. Вођа чешкмх устаника гроф Турн дође у Аустрију и притесни идуће године цара Фердинанда у самом Бечу. С друге стране удари с војском ердељ ски кнев Гаврило Бетлен на аустријски део Угарскв, ва кратко вреие га освојн и прогласи се 1620. кра- љем угарским. Положај Хабзбурговаца и католичке вере, којој су они били главни поборници, уздриао се, те je Фердинанд морао загазити у крвави верски рат, ако je хтео да сачува од пропасти сјај свога дома и угрожену световну власт католичке вере.

Посред ових неприлика, у којима се налазила држава, постало je и стање Срба на хрватској гра ници тако несносно, да српска насеобина у Брињу и Оточцу, као и најновнји досељеници по другим ме-

стима, дођу и опет на омиљену идеју Срба у Хрват- ској, наиме, да се селе на славонску границу Овои пресељењу се најенергичније одупре аустријска влада. Цар Фердинанд je од увек био противан сељакању српском са једне гравице на другу те и сада ваповеди славонском врховном заповеднику грофу Жигмунду

Траутмансдорфу, затим грофу Ердедију, бискупу До- митровићу и славонским сталежима, да те Србе из Хрватске не помажу, да им не даду хране и да им не дозволе земљишта за на<?ељење.2

И остали Срби у Хрватској имали су у то доба горке дане. Становници у Гомирју, Врбовском и Мо- равици поднесу у јуну и октобру 1619 године ратном савету тужбу на Франкопане, а кад им тужба не до- несе никакве пронене, почешо се, како тврди јануара 1620. године ваповедник хрватске гранпцебарон Штадл, опет бавити мислииа, да се врате у Турску.3 Барон

* Lop&äiä, о. с. knj. II. отр. 66; Croat. ва год. 1619 стр. 45 ш 46; Win* dioa аа год. 1619 стр. 21.

1 Croat. sä год. 1619. етр. 77 ■ 115; о. с. аа год. 1620. стр. 7,

- 51 _

Штадл покуша, да иаправп компромвс изиеђу Срба и хрватских грофова и да sa сва вреиена изглади диференцпје између њих, те изнесе предлог, да гомир- ски Срби плате грофовима Франкопанским своту од 6000 форинти као одштегу, а ови за то да признаду Србима слободу. Франкопани пристану на овај услов, но Србн нису имали у тај мах новаца, те се читав

план разбије. Исто тако прође и други предлог, 1Г0д- несен цару од ратног савета, према коме су имали срп- ски досељеници одредити нешто хрватској властели „in recognitionem dominis“, а у војничким стварима да остану и даље подложни једино владару и врховном ваповеднику на граници.4

У 30 годишњем верском рату узели су и српсгси граничарп учешћа Прва вест о томе датира јула 1620. године, кад je из двора наложено кнезу Егенбергу, да мобилише четири хиљаде Срба н да их доведе у ратни логор на Дунаву. Егенберг мспунп заповест и већ иду- ћег месеца се кретало трм хиљаде Срба у друштву са штајерском коњицом на бојно иоље. Наскоро иза тога мобилисана je и пзведена на разбојиште и четврта хиљада српских граничара. којима je уз иут додано 500 хрватских харамија.5

Док je аустријска војска имала ,ча издржи крваве бојеве у горњој Угарској, Чешкој и Немачкој, дога ђали су се мањи упади и сукоби и на славонској граници. Паша будимски и бег пожешки затраже ја- нуара 1621. године од копрпвничког главног капетана, да врати Турцима Србе, којн су у току задњих 30 годпна нрешли из Турске ва аустријско вемљиште. За време преписке њихове о горњем предмету прела- 8иле су често турске чете границу и ступале при том у везу са Србима. Услед вечитих диференција и борбе са властелом били су Срби наклоњени овој вези, те се на двору побојаше, да ће сва граница, где Срби живе, отпасти од Аустрије. С тога изађа у августу

4 Lopasic, о. с. стр. 98.* Windi^a sa год 1620. стр. 51, 52 в 64; Croat ва год. 1620. отр. 70,

71 в 90.

4'

- и -

Заповест ратног савета, управљена граничарским вла- стима, да добро мотре на кретање српско и да спречв сваки додир Срба са Турцима.6 Из доцнпјих извора видимо, да je ипак у то време пристало нешто гра- ничара уз Турке.

Но овај пријатељски одношај Срба и Турака био je врло кратког века. После непуву годину дана (јуна 1622 г.) скупи се једна српска граничарска чета од 500 душа и под препвођељем харамија Суботе Добра чевића и Гвоздана Грубачевића и војводА, Секуле, Добросава и Вујице, нападну на турска места Цепи- длак и Бастач. Освојпвши ова места убију Србч 22 Турчина и понесу собом многн плен, али при окршају погине и српскн војвода Секула. Идућег месеца друга чета од 600 Срба нападне турска села око Пакраца, наиђе тамо на 50 турских коњаника и половину по- сече, а другу половину заробн. Аустријској влади je био овај догађај врло немио. У сред крвавог рата са непријатељима католичке вере, протестантима, није она хтела да квари мир с Турцима и огорчена на овај напад српски, који je извршеи без знањаграни- чарске врховне управе, наложи, да се знаменитије вође ових чета српских строго казне, а војводе њи- хове да се погубе пред Турцима на турском вемљишту.7 Овим je хтела Аустрија да одврати Турке од освете.У списима, који служе за подлогу овој расправи, не стоји, да ли je ова наредба збиља извршена. Поуздано je међутим. да предусретљивост аустријских власти није одвратила Турке од покушаја, да се Србима освете. Августа 1622. дођецернички бег ив Цариграда и дозове к себи све срнске кнезове из свог санџака, у намери да их заплашп, те им саопшти, да je султан дозволио Турцима, да смеју све Србе на аустријској граници поробити и ради тога ће се бег кренути ско- рим на крижевачку околину.8 Али претњу своју није бег извршио него je изазвао још веће зло по Турке:

* WindicÄ sa год. 1621 стр. 4, 33, 47, 49 ■ 51.т Windica ва год. 1622 стр. 39 и 44.1 о. с. стр. 48.

- 53 -

повећана строгост турска преиа Србима нагнала je ове на нову сеобу. Сеоба ова ирене;е око три хиљаде Срба на аустријску страну.9

Гомирскп Срби, видећи да грофови Фравкопански не престају са вређањем срнских права, набаве 6000 форинта и понуде их, према ранијој погодби, 3. ок- тобра 1622. грофу Вуку Франкопану у име откупа за Гомирје и околину. Но гроф сада не пристане на ову своту. У свом одговору из Новиграда, 18. октобра, тврдио je да су њему Срби начиннли до сад штете за 20.000 фор., и тражио je нову процену гомирског земљишта вли да му се потчине Срби, којих je тада у Гомирју било на 1160 душа и од тих 300 особа за.. оружје. На протест српски, да они оне призвају дру- гог поглавицу осим цара и хрватског граничарског заповедника, одговори он 9 децембра исте године, да то није истина, јер су Срби од доласка свог имали свагда у војиичким стварима засебног капетана и то најпре Жигмунда Канижера па онда Жигмунда Гусића, Ивава Гала, Обричана, а од 18 јуна 1611 године управља над Србима у војничком погледу он сам, те моли поново цара Фердинанда, да му Србе подложи и у политичким стварима.10

Тек што je одбијен Франкоиан са својим потра- жпвањем, да му се подложи Гомирје и околина, кад се на славонској граници узбунише због сличног раз- лога крижевачки Срби. Властела славонска, а погла- вито бискуи вагребачки, успеју да цар одреди једну комисију на челу са веспримским бискупом, која ће подложити Србе. Овим je хтео Фердинанд бар при- видно да испуни своје обећање и награди хрватске сталеже за услуге у споменутом верском, касније на- зваиом трпдесетогодишњем, рату. Али граничарски заповедници стану и сада из потаје бранити српске доеељенике Кад се разнео глас, да he Србе, у пркос добивених привилегија, потчиннти хрватској властели, скупе се они јула 1623 године у Ровишту, изнееу

* Croat.. за г. 1622 стр. 76.10 о. с, стр, 115 в 123; Lopaäiä, I/. отр, 102. 10» ■ 104.

- 54 —

ппсмен мандат царев и наредбу весиримског бискуиа па их јавно прочитају. Чим су прочитани мандати настане увбуна и исовка, која, како стоји у извештају барона Ивана Векслера, нвје за писање. Сви присутни подигоше трн прста и ваклеше се, да ће радије умрети него се покорити католичким поповима и властели. Одмах скупише међу собом прплога, да пошљу једног ивасланика на тужбу цару, а на позив комисије да дођу у Вараждин ради преговора, одговоре, ко их треба, нека дође к њима.

Вест о сриској побунн дошла je до ушију н Тур- цима, те поруче, да ће дати Србима већв слободе, него што им Аустрија даје, ако се врате натраг. Ово поплаши аустријске власти и славонски врховни аа- иоведник гроф Траутмансдорф употреби сав уплив свој да Србе умири. То му и пође sa руком, али je ова уа- буна српска потпуно осујегила рад комисије и откло- нила оиасност, која je Србима иретила, те стање њи- хово остаде непромењено.11

Идућих година имамо врло иало вести о хрват ско славонским Србима. У октобру 1624 године пре шле су српске чете ne турских места Костајнице и Зриња аустријску границу, па су у друштву са Тур- цчма робиле аустрнјски део Славоније. Граничарима у аустријској служби строго je било забрањено, да враћају Турцима мило аа драго и унадају у турске крајеве, те Срби граничари иајаве капетану Ивану Векслеру, да ће пребећи Турцима, ако се та забрана не укине.11 Аустријска влада није смела попустити, него je брижљиво избегавала свакн сукоб са Турском. Срби међутим не исиунише своју иретњу, него напро- тив многи нови одлуче, да се преселе И8 Турске. Векс- лер извести априла 1625. ратни савет о намери тих Срба и иредложи, да се сеоба њихова стави у уговор о нродужењу мира међу Турском и Аустријом, о коме се бага тада расправљало.13 Историјски документи не го-

11 Windica ва 1623 етр. 33; Борабпб, о. с. стр. 118.,s Wiodioa аа 1624 стр. 52 ■ 60.11 о. с. стр. 18,

- 66 -

воре да ли je ово учињено. У то се на хрватској граници опет доселила једна група Срба и настанила се око Карлобага. Првих дана 1626. год. постарају се хрват ски заиоведници за храну новим досељеницима обра- тивши се у тој ствари на корушке сталеже. а у ието вре- ме je морала војна власт да исхрани модрушке и гомир- ске Србе, јер je код њих због неродице владала глад.14

Несређене прилике на граници п жеља, да по- могне потиштеним а верним српским граничарима на- ведоше цара, да у другој половини 1626 године име нује нову комисију са задатком, да донесо тачне одредбе за гранича; е у опште, а нарочито за Србе, Као председник комисије фунгирао je Павле Давид. печујски бискуп, а чланови њени су били гроф Жиг- мунд Траутмансдорф, Мојсеј Цирак и Стефан Патачић. Коиесарима изда цар опшнрну инструкцију 6. августа, коју допуни новом инструкцијом од 20. тог месеца. Хрватски сталежи поднесу комесарима меморандум и наброје у њему своје захтеве при решавању ерпског н других граничарских питања.16 Делокруг комисије се протезао на све грапице, хрватску, славонску и аоморску, али осим те комисије одређена je почетком 1627. још једна, иод председвиштвои барона Готфрида Фалбенхаупта, са посебнчм задатком, да реши спор између Франкопана и Срба у Гомирју, Врбовском и Моравици. За време рада овнх комисија изда цар Фердинанд 15. нов. 1627. једну повељу, којом обећава заштиту и уверава насељене Србе у Хрватској и Сла- вонији о својој ваклоности, хвали њихову храброст и изјављује, да ће они стојати само нод управом за- поведника, кога им он одреди, иначе нико неће имати над њима властп. Ова повеља без сумње je била од- говор на молбу славонских Срба, поднесену цару Фер- динанду у августу исте годнне, у којој су тражили, да им зајемчи слободу или ће иначе оставити границу и ма куд се одселити.16

14 Croatica ва 1626. стр. 1, 7 ■ 13.11 Lopaöid, о. с. стр. 131, 136 в 138.

о. с. стр. 142; Croatica 8а год. 1627 стр. 7, 30, 63 а 57в

— 66 -

Рад комисије на сређивању вамршеног стања на граници трајао je и 1628. Почетком јула предложе застуиници хрватских сталежа, који су са комесарима водили иреговоре, да се Срби подвргну јурисдикцији краљевине Хрватске, а српске привилегије да се иви- грају. Но комесари су се чврсто држали упутства, добивеног од цара, те у одговору подсете сталеже, како je пуота н веобрађена била Хрватска и Славо нија пре доласка Срба, опишу све васлуге српске за одбрану земље и све последице, које ће наступити, ако досељенмсе потчине властели. Настаће, веле ко- месари, немири и заилети, а многн бп се од Срба вратили у Турску; строгошћу не би их могли гонмти на послушност, јер би се у том случају сложили са Турцима и заједнички напајш на Аустрију. Но за- ступници сталешки вамоле 7. јула поново, да им ко- месари подложе Србе, позивајући се при томе на вакључке државних сабора. Срби се опет обрате ди- ректно цару, молећи га, да их не предаје ни језуји- тама, ви вагребачком бискулу нити пак сталежима хрватским, јер они неће другу власт да признаду осим цара и његових граничарскпх заповедника.17 Равуме се, да услед ових, овако супротних захтева и жеља, комисија није била у стању, да донесе по- 8ИТИВНИХ одредаба у српском питању.

Хрватска властела у крнжевачкој жупанији обрати се сада краљевском суду у Пожуну са молбом, да јој се досуди земљиште које су Срби посели. У з молбу су приложили старе донацијоналне повеље, као доказ да њима припада то земљиште- Краљевски суд стане на страну властеле те донесе на основу приложених новеља решење, да дистрикт Доброва и места Сре- дица, Слобода и многа друга пмају припаоти загре- бачком бискупу, остала многобројна села српска: које капитулу чазманском, колегији вагребачких језујита и препозитури турјанској, а које Банфију, Керечењију и другим властеоским породицама. Идуће године, 1629,

17 Lop^öid, о. е. с«р. 143, 146 ш 148; Wiodio* 8 « год. 1628 стр. 49.

— 57 —

донесе у истом смислу решењч и државнн сабор.18 Али ове пресуде нису биле извршене. Ш та више, идуће године пружа цар у неколико маха несумњиве доказе о предусретљивости и наклоности спрам Срба. 18. фебруара 1630. потврдио je Гомирцима годишњу провивију од 200 форинти, коју им je 1605. одредио, а кад му наскоро после тога стиже од Димитрија Јо- вановића, Николе Пејашиновића и Димитрија из Ро- вишта, затим од Дамјана Вучићагића у име свпју Срба у Крпжевцу, тужба против крижевачког капе- тава Ивана Векслера, цар одмах заповеди, да се Векслер има суспендоватм од звања, док се ствар не испита и док се не донесе даље решење.19

Но ова година je остала знаменита у историји Срба на славонској граници са једног много замаш- нијег догађаја. На основу прпвилегија, које су Срби добијали при сеоби од граничарских заповедника, на основу личног уверења о многобројним васлугама срн- ских досељеника и извештаја, поднесеног од комисије о приликама на славонској граници, ивда Србима цар Фердинанд 5. октобра 1630., у Регенсбургу, привиле- гије и статуте, по којима ће живети. Овим нривиле- гијаиа подељени су ови на крижевачки, комривнички п иванићски дистрикт. Свако село српско бирало je себи кнеза, сваки днстрикт великог квеза (врховног суднју), коме je придодано још осам помоћника, а одређен je тачно и одношај Срба према војним вла- стима и према властели.20 Ове одредбе бивале су темел. привилегијама славонских Срба добивеним од доцни- јих владара.

За време ових догађаја измениле се све врховне иоглавице на управи Хрватске и Славоније. На хр* ватској граници дође 18. априла 1622 године место барона Штадла, који je дао априла 1621 оставку на звању, барон Рудолф Пар, а кад овога у марту 1626

*• LopaSiä, о. о. стр. 160; Windica за 1629 стр 59.*• Lopasid, о. с. стр. 154; Winc. sa 1630 стр. 22.,0 CzoerniKg, Ethnographie der osterr. Moqarcbie, 1Г, књвга, стр. 365;

Wiudica стр. 117,

— 58 —

8адеси смрт, инсталиран je октобра исте године за врховног заповедника хрватског гроф ВукФранкопан, којм je, као н брат му бан Никола, био љ ут против- ник Срба. На сл&вонској граници умре 1631. дугого- дишњи врховни заповедиик гроф Траутмансдорф, чије место јула ове године заузме гроф Ђорђе Лудвиг Шварценберг. И бански престо je доживео промена. Завађон са властелом принуђен je био гроф Никола Франкопан, да августа 1622 одступи, те на његово место дође јуначки гроф Ђорђе Зрињски. У најбољем добу покоси смрт свршетком 1626 године грофа Ђорђа н бански престо западне грофу Жигмунду Ердедију. Ванска власт je током 16. и 17. века сваком прили- ком већма и већма скучавана н у ово цоба je она била само сенка негдањег банског достојанства.

Док се решавало питање славонских Срба, заио- ведник хрватске границе гроф Вук Франкопан изведе неке промене код иотчињених му срнских граничара, које су изазвале негодовање у народу српском. Вој- водска звања гомирских Срба пренео je аирила 1630 у Модрушу, но војводе не хтедоше оставити Гомирја На заповест ратних саветника, да оба војводе одмах изађу пред њих, упуте се ови у Грац где се расира изравнала.51 Нијо тачно иознато, ко je тада заузимао места гомирских војвода, али годину дана доцније, априла 1631, били су Петар Дудашевп1> и Богоје Ог- њановић војводе гомирске, а ва њих веле историјски извори, да су дошлм носле смрти војводе Радоње Љубишића и Стефана Лалића. Као гомирски харам- баша тога времена спомиње се Радојица Љиљанић.22

Гомирски Срби имали су и у ово време много да препате од хрватских грофова, који су тим више на- сртали, што je гроф Франкопан постао врховним 8а- поведником хрватске границе. Августа 1632 поднесу гомирскм Срби у друштву са сународницима својим нз Врбовског и Моравице цару Фердинанду тужбу против Франкопана, на што цар одреди Ивана Вер-

11 Croat. аа 1650 г.тр. 38 а 61. о. с. ea 1631 стр. 34 ■ 67.

— 69 -

нега и Ивана Шомођчја као комесаре, да нспитају спор ивмеђу грофова и Срба. Комесари се информи- саше тачно о целом спору и поднесу ратннм савет- ницима извештај и предлог, на који начин да се ра- сира између аавађених странака утиша. У извештају ове комисије обелокена je граница земљишта, запо- седнутог од Срба у гомирској околпни По ОВОМ И8-

вештају, који се јако разликује од досадањих рачуна о броју становништва, било je у том крају свега 52 српске куће и то у Гомирју и Моравици по 20, а у Врбовском 12. Земљшита je било много внше, него што je било потребно оноликом броју становништва.23 Парница, ради које je комисија изаслана набрзо je заспала, јер ратни савет није хтео предузимати ни- какве даље кораке.

Након дугог времена наилавимо у ово доба опет занимљивих вести о црквеном животу српских досе- љеника Квез Егенберг извести аирила 1631 године цара, да je на границу славонску дошао патријарх из Албавпје и Маћедоније (пећскч патријарх Пајсије) са неким архпјеиископом Јевтимијем из Царнграда, кога у доцнпјим извештајииа назнвају час епископом, час архимандритом. Овај епископ je почео по тврдњи квева Егенберга, да подстиче Србе на отпор против аусгријских власти, те ивради, да Срби подигну тужбу против крижевачког каиетана Ивана Вилхелма Галера. Утецају Јевтимија мора се приписати и сукоб ива- нићког врховног судије Петковића са главним капе- таном Жигмувдом Ајбесвалдом у ју лу исте године. Чудновати епискон или архимандрит имао je код Срба велик уплив, али не код свију, јер се један део на- рода, и ако врло мален, бунио нротив њега и тужио га ратном савету. Влада аустријска уиотреби ту тужбу да уклони оиасног епископа па наговори папског нундија, да дозове к себи Јевтимија, како би га ау ■ стријске власти могле ухватитп и ставити у затвор. Јевтимије се одазове позиву вунцијевом, али с њиме

п Croatica ва год. 1639 стр. 71; Lopa^id, о. с. стр, 157.

- eo —

хтеде да дође као пратња лве до трн стотине Срба граничара. На глас о томе заповеди ратни савет, да се вабрани Јевгимију водитн собом оружану пратњу но крајишки заповедници одговоре, да je енископов утецај у народу јак и ако му пратњу забр&не, иза- зваће код њега и код народа подозрење, а можда и што горе. Ратнн се савет на то махне строгих гсорака, те наложп барону Фридриху Мерсбергу, пограничном заповеднику, да покуша уто н и ти епископа из земље лепим речима и благошћу. Ово je било у толико више иотребно, што се и осечки Срби побунише, по наго- вору Јевтимијеву, против загребачког бискупа и на- чинише му велику штету.24 На жалост није сачувано ништа више о Јевтимпју, те није познато како су власти ивашле с њиме на крај, као ни то, какав je био одношај између њега и Симеона Вратање, тада- њег еиискоиа српског за Хрватску и Славонију.

Вунтовнички дух, који je унео међу Србе Јевти- мије, опажа се још неко време. У децембру 1631. побунио се коиривнички велики судија Радман Мир- чевић, услед чега je свргнут са звања и бачен у за- твор, а у августу 1632. вбог сличног узрока дао je славонски заповедпик Мерсберг погубити кнеза Марка Богдановића из Горње Плавнице и харамбашу Сми- љана Byjnha.25

У току 1633. догодила се мромена на владнчан- ској столици. Владика Симеон Вратања остарао je те папски нунције предложн у септембру цару Ферди- нанду, да именује Вратањи коадјутора у особи неког калуђера Нићифора. Цар одговори, да je владичаа- ско место још пре три године обећао Максиму Пре- дојевићу. По свој прилици je тог месеца умро Вра. тања, јер идућег месеца ивдаје цар Фердмнанд за- повест, да се тачно испита, je ли Максим Предоје- вић по закону потврђен и посвећен од папе за срп- ског еиископа.26 Предојевић je наиме добио још пре

** Windiea аа год. 1631 стр. 33, 36, 40, 42, 43 а 60.” о. с. стр. 35; о. с. ва год. 1632 отр. 56.39 Windiea sa год. 1633. стр. 79 а 91. Јед»н вешто доцншји доку-

- e i -

три године од цара дпплому, којом га цар именује за „вратањског епископа“ . Он je у Бвчу обмануо цара, да реч „вратањски“ значи у српском језику „погра- нични“ и обећао je аустријским властпма, да ће ићи у Рим, привнатн иапу за своју црквену поглавицу и молити од папе посвећење за еиископа. Али своје обећање није испунио, већ после повратка пз Беча оде у Пећ патријарху српском те од њега затражи и добије посвећење ва епискоиа. Од 1633 године почевши спомињу и остали извори Предојевпћа као епископа славонског.

Сачуванн историјски споменици говоре од 1631 до 1635 године без прекида о комисијн, која je имала да се састане ради сређивања прилика на славонској граници. Јула 1635. год. састане се најзад ова коми- сија у Вараждину. Пред н>у изнесу сталежи хрватски своје захтеве, па међу осталим позивајућм се на за- кључке државних сабора, на 14. чланак из године 1604, на 9 чланак из 1608, на 32 чланак И8 1618 и 24 чланак из 1630 године, тражили су, да се Срби њима потчине. Комесарн архијепископ Јован Темегди, Тома Микулић, Петар Зника, Петар Споларић, Урлих Шелфенберг, барон Фалбенхаупт и баркн Херберштајн не пристану на захтеве сталежа, те се отуд развије дуга полемика, у којој су 8аступници сталежа поби- јали разлоге царских комесара и обратно. Из њихове полемике видпмо, у којим местима су били смештенн Срби по аустријском делу Славоније Осим других спомињу се као српске колоније: Хабрановци, Фидка, Костанопци, Марковци, Домитровци, Врховљани, Вра- говци, Лепушевци, Коларовци, Градац, Забрђе, Рови- ште, Цепидлак, Копрнвница, Иванић, Крижевци, Св. Иван Жабно н т. д. Споразум сталежа са комесарима показао се немогућнм, те се разиђу не свршивши

мент тврдш, да je Максвму Предојеввћу још 1617 годвне дата првввле- гвја, којом fe он десвгнвран аа наоледнвка Вратањв (Windica аа год 1640 сто. 31) Према вввештајама загребачках бвскупа Ввнковаћа в Пе- третаћа умро je Вратања још 1631 годвне (Illyrico-Serbica, Fase I. Сопу. 1)

- 62 -

ништа. Комесари поднесу 6. септвмбра 1635. цару оиширан пзвештај о току нреговора.57

Док je у Вараждину држала своје седнице ова комиспја и расправљала ствари славоиских Срба до- годила се на хрватској граници нова сеоба Срба. 0 тој сеоби извести Михајмло Милетић у септембру 1635. године ратни савет. Две стотине српских породица из турског дела Лике и Крбаве прешлн су на аустриј- ско земљнштв и тражпли, да се населе у ок-олини Сеља. Ова жеља њихова je одмах испуњена. Две го- гине после те сеобе дођоше нови Срби, те ратни са- вет издаде октобра 1637 заиоведнику хрватске гра- нице грофу Франкопану инструкцију, како да се по- наша сирам досељеника. Истога месеца преселио je славонски заповедник гроф Шварценберг 150 душа из турских места Рајића и Борова и населио их по крижевачкој околини.28 Г1а и доцније трају сеобе. У новембру 1638. дошло je из Турске 13 мородица сри- ских и настанило се на приморској граници, а Срби И8 Лаица, Срба, Брувног и других места населе се у ието време у Подгорју. Нешто раније догодила се и на турском вемљишту једна промена. С пролећа1638. заузму Турци пуста села Цетин м Велику Кла- душу, населе у њих Србе и подмгну утврђења ррема аустријској граници.29

V

Неирилнке и сметње, које су Срби триели од хрватке властеле, нису кров читав 17. век нигсако престајале. Ове неприлике нагнале су многог досе- љеника на повратак у Турску, али je већина ипак налазнла, да je лепши и часнији живот у хришћан- ству него под Турцима. Зато je и могао рад аустриј- ских генерала на нреселељу Срба, започвт свршетком

*т Lop&Siä, о. с. стр. 163 ■ 176; Windica за 1635 стр. 19, 32, 35 ■ 69.СгоаПса аа год 1636 стр. 35, ва 1637 стр. 59: Windica за годану

1637 стр. 41.’ * Croat. за 1638 стр. 54 в 59; Lopafciö, о. с. стр. 197.

- es -

16 века, да доноси успеха п током читавог 17. сто- лећа. Иреговори о сеоби између Срба и аустријских заповедника Hvicy никад ни били потпуно прекннути. С године у годину провлачили се они баш као и борба досељених Срба са хрватским племством Резултати тих преговора су били, да се једна ио једна група Срба, која je била ближе граници, одвајала од своје браће у Турској и прелазила под сцентар бечких ћесара.

Између много узрока, који су утецалн на сеобе српске, зависило je доста и од сиособности и агилно- сти пограничних заповедника. Отуда се често догоди неколико мањих и већих сеоба једна за другом, а понекад прође дуже времена, док о раду н прегово- рима ради сеобе нађемо тек где коју безначајну би- љешку. Од 1638. до 1642. године били су пограннчни заповедници агмлни и вагрејани за сеобе, те je пре- пуно вести о њиховој акцији. Осим иоменутих аадњих иресељења довео je у току 1638. год барон Иван Херберштајн једну колон- ју српску из Турске и на- станио je између Бриња и Брлога. Ово даде повода, грофу Николи Франкопану, да се 20. јануара 1639. потужп на Херберштајна цару Фердинанду 111, који je прошле годнне дошао на нресто после смрти свога оца Фердинанда II. У тужби својој наводи Франкопан, да зеиљише између Бриња и Брлога припада њему, те замоли за дозволу, да може Србе преселити у пре- део међу речицама Добром и Мрежницом, где ће бити заклоњенији од Турака. Херберштајн међутим поквари овај план известивши цара у децембру тв године, да je тужба Франкопанова само један маневар, којим хоће Србе себи да потчини.1 Херберштајн je и даље наставио преговоре са Србима у Турској. У јануару1639. молио je ратни савет корушке сталеже, да при- текну Србима са храном у иомоћ, јер ће скорим прећи из Турске њих око 600 душа. Покрај других 8аповед- ника доселио je с пролећа 1639. године и огулински

1 Lopafti«S, о. с. стр. 200 л 213.

- 64 -

капетан гроф Гашпар Франкопан 17 кућа српских и настанио их у месту Витуњ, недалеко од Огулина2.

Ненријатељство католичког свештенства и аустриј ске владе према православљу бивало je све јаче и све очигледније. Нарочито су 8а6рањпвали Србима по- днзање манастира и пресељавање калуђера право- елавних из Турске на аустријско земљиште. Кад године 1642. побегоше испред турског гоњења калуђери из манастира Рмња и Мошенице (њих око 100 калуђера) на приморску границу, носећи уза се манастирске драгоцености и украсе, аамоли њихов игуман Тгирил дозволу, да иодигне у Приморју један манастмр. За- питан у тој ствари за мишљење предложи гроф Фран- копан, да се одбије игуманова молба, јер ће се, као што он рече, у том случају лакше увести католичка вера међу православне3. Срби Крмпоћани, вели Фран- копан, ирнмилп су сви листом католичку веру, а пма томе неколико примера и у Жумберку као и у Ускоч- кој Гори4.

Аустријска влада je под .сваку цену настојала, да пптањв о славонским Србима реши путем комнсије. Цар Фердинанд III. одреди нову комисију, да настави рад на сређивању пограничних нрилика и одреди за комесаре славонског врховног заповедника грофаЂорђа Шварценберга, Тому Микулића, Петра Знику и Петра Сиоларнћа. У инструкцији од 3. марта 1639. обрати цар комесарпма нарочиту пажњу, да оделн „предавце“ , робове и „приватне“ Србе од правнх. привилегисаних Срба, јер je архимандрит Јефтимије био побунио „ириватне“ и друге Србе, те су исти насилно при- својили себи права, која прииадају само иривилеги- санима. Док je ова комисија расправљала вамршаје славонских граничара, послао je свршетком 1639. го- днне епископ славонски Максим Предојевић у двор двојицу пзасланика, калуђере Гаврмла и Генадија Пре- дојевића, молеКи погврду за еппскопа. Цар нареди у

* Crvat. 8а 1639. стр. 1, 2 в 7; Lopaäic о. о. lf. knj. сто. 227.1 Crvat. аа 1939 jan. Hi 14.4 Hidem.

- вб _

јануару 1640. грофу Шварценбергу, да и у погледу ове потврде поднесе исцрпан извештај. У исти мах иоднесу цару славонски Срби молбу, да им потврди привилегнје. Цар се у ствари привилегија обрати на тајне н ратне саветнике, који му новембра 1640. одо- бре и препоруче молбу славонских Срба6.

Међутим се на граници хрватској иобунишеХрвати у Огулину 8бог витуњских Срба. Огулинци су прв до- ласка Срба уживали и обрађнвали земљу витуњску, те почетком 1640. иошљу три ивасланика у Грац. да се потуже на грофа Гашпара Франкоианског, капетана у Огулину, што je населио Србе на то огулинско земљи- ште. Не сачекавши ни одговор из Грацу подигну се њих око 50 наоружаних Огулинаца у Вмтун», отму многу марву од Срба и запрете им, да ће им цопалити и уништити све што имају, ако се не одселе 8а осам дана 0 тој побуни јави у јуну гроф Гашиар своме оцу Вуку, а овај оиет 5., 15. и 19. јуна те године извести цара Фердиианда. Војничке власти иредузеше хитне мере, да коловође казне и да расиламтеле страсти утишају, што им пође за рукои. Занимљпво je, да се гроф Гашпар Франкопански чија je фамилија иначе свагда гонила Србе, овом приликом живо заузео за Витуњце и нред истражнпм суднјом у ствари иобуне хвали их с речима, да су Срби у борби иротив Ту- рака хиљаду иута кориснији од огулинских Хрвата6

Многи важнијп догађај од споменуте побуне јесу иреговори о сеоби кореничких Срба, 8апочети у току ове године са аустријским заповвдницмма. Прву вест о тим преговорима имамо у писму грофа Вука Фран- копана, послатом цару Фердинанду 20. августа 1740. из Карловца, у коме нриказује Франкопан одношај кореничких Срба преиа Аустрији у прошлости. Дуго времена, вели он, нлаћали су Срби и Турској и Ау стрији харач, али иосле смрти старог кореничког Мурад-бега ирестану да плаћају Аустрији. С тога упадне у Турску кне8 Вук Егенберг са 12.000 вој-

8 Lopaäiä, о. с. стр. 202; Windioa ва 1640. стр. 1, 31 ш 63.* Lopasiö. о« о. стр. 227, 228, 230, 231 в 237.

Сеоба Срба 5

бб _

ника н пороби Србе у Кореници и околннн, којих je свега на 120— 130 кућа. Сад хоће Кореничани да се преселе и ишту за насељење место Модрушу, но Фран- копан мисли. да Србима не треба много веровати и не треба их примати, а ако их и населе, да то учине у Плашком, где ће бити безопаснији.

Гроф Франкопан je међутим пристрасно описао кореничке Србе. Њ ихов харамбаша Иван Гостовић послао je истог месеца пнсмо капетану сењском барону Херберштајну и у писму вели, да Срба у Кореници има 44 кућа са 150 људи за оружје и да се желе у пределу Драга код Сења настаннти. Као доказ, да Срби мисле озбиљно са сеобом обећава Гостовић, да ће свака кућа свог најстаријег члана послати у Сзњ као таоце. Овако приказује ствар и ратни савет у свом извештају на цара од 26. августа7. Ратни савет препоручи молбу срнску да им се за насељење одреди Драга. која лежи између Сења и Бриња, јер ће тада ти Срби служити као одбрана од Турака у пролазу Сењана за Брињ. Цар Фердинанд пристане на предлог ратног савета и повељои од 13. септембра дозволи кореничким Србима пресељење у Драгу. Међутим се крајем новембра преселише с друге стране неки Срби и тим поводом затражи капетан сењских и брињских Србаља Матија Веронез две заставе за српски народ, који je настањен међу Сењом и Брињом, што му ратни савет и дозволи. Чим приметише Турци ову сеобу, искупише се њих 4000 на броју и пођоше у потеру, али их Ауетријанцп дочекају ватром ив пушака и одагнају их натраг.8

Заповедници хрватске гранмце наставе п идуће године преговоре са Србима у Турској. Јуна 1641. јавља из Карловаца врховни заиоведник хрватске гра- нице ратном савету, да 180 кућа срнеких, које броје на 500 људи за оружје хоће идућег пролећа да пређу из Турске у Аустрију. Ово су усорачки Срби, о којима he од сад бити говора. Намера Усорчаиа, да се ире-

т о. с. стр. 233. 235 и 236; Croatioa за год. 1640 стр. 53.* Lopaäiö, о. о. стр. 240; Croatica sa год. 1640 стр. 80 и 87.

_ 61 -

селе на аустријско земљиште, била je авгусТа ове године позната читавој хрватској граници, као што се види из нзвештаја барона Готфрнца Кацијанера и Јакова Партнера. Но Срби Усорчани хтедоше нре сеобе да буду на чисто са условима, под којима ће доћи у Аустрију. С тога пошљу и8асланике, који изнесу пред аустријске ааповеднике услове српске, али ратни савет, коме ваповедници граничарске јавише о томе, не усвоји захтеве срнске, сматрајући их ва претеранеа.

После ћутања од две године покренуше Корени- чанн опет преговоре о сеоби. Веран непријатељском становишту, које су према Србима зауаели његови преци, устаде ваповедник хрватске границе гроф Вук Франкопан и овом приликом против кореничких Срба и у писму од 4 марта 1642. понови ратном савету, да тим Србима није веровати, јер су онн и прошлим преговорима хтели једино то, да ломаме аустријске чете у Турску и да их предаду непријатељу. Но ратни савет није сада много давао на мишљење Франкопа- ново већ се у току тог месеца обрати сењском капе- тану барону Херберштајну са питањеи, да ли треба иримити понуду Кореничана. Добившп повољан из- вештај од Херберштајна довволи 14. априла те године цар Фердинанд, да се Срби из Коренице настане на аустријском вемљишту и да се пред њих пошље једна чета граничара, но да се пресељење има извршити у току од два месеца. 16. маја јави Херберштајв ратном савету о току преговора па препоручи најтоплије и усорачке и кореничке Србе, хвалећи прве, да су по- знати са своје храбрости и да траже 400— 600 војника у помоћ па ће се сви листом иселити. Кореничке Србв брани Херберштајн од оптужбе Франкопанове, да су издајице. Они су, вели, више пута са оиасношћу свога живота чинили услуге аустријској ствари, а као на- граду за те услуге варобшпе Аустријанци пре две године кореничке српске вође Марка Секулића, Огњена Мудрића и Вукосава Бубића, а доцније Заку и Радмана

9 Lopa&iö, о. с. стр. 240; Croatica ва год. 1640. стр. 80 в 87.

5"

- 68 -

Гласнића. Зака je умро у аустријској тамници и таково постуиање аустријско нагнало je у оно време Коре- ничане, да су били напустили мисао о сеоби.

Али ни ове годнне није остварена та мисао. 10. јулатребали се састати Кореничани са Херберштајнои у т. 8. Дреновом Клавцу и предати ту своје таоце, најстаријег члана од сваке породице срнске, а са аустријске стране примити помоћне чете, које ће штитити досељенике од Турака. Но на неколико дана пред састанак наиђу кореничке харамбаше Радета Божић, Огњан Мудрић и Нинко Манојловнћ са 30 другова својих на јвдну групу Турака недалеко од Коренице, те једног Турчина убију, а остале повежу. Овај догађај обрати турску пажњу на Кореничане, те не смедоше послати таоце Херберштајну из страха, да ће Турци приметити него одгодише сеобу за неко вреие. Ииак 7 српских кућа са 50 — 60 душа иоку- шају да пређу, али их Турци опазе и нападну, те само један део од њих изнесе главу и пребегне на аустријску страну оставивши све своје као нлен Турцима.10

Вечито мудровање Срба са Аустријанцима зада- вало je много једа турским заповедницима. Средином 1642. године изашла je срџба Турака на површнну у страховитом робљењу српских домова на турској граници. Поробљени су и сви српски манастири од аустријске гравице па све до Сарајева. Килуђери српскн ирогоњени од Турака, разбегли се на разне стране, а њих 17 на броју пређу на аустријску границу и за- ноле дозволу, да се ту настане. Барон Херберштајн извести 21. јула 1642. ратни савет о доласку тих калуђера и запита га, како да се држи према њима. Калуђери понудише Аустрију своје услуге у раду на новим сеобама из турских крајева, а тада баш пре- бегоше и споменути калуђери из манастира Рмња и Мошенице, који, као што смо вндели вамолише преко свога игумана Ћирила дозволу, да подигну српски манастир у иустријској граници. На интервенцију грофа

10 0. с. аа годину 1641. отр. 30 в 47.

— 69 -

Франкопанског, који ии овом приликом не мога при- крити своју мржњу према свему што je српско, изађе јануара 1643. г. царева резолуција, да се калуђери и поиови српскн из Турске не примају и да се несиу насељавати по Хрватској и Славонији.11

И на славонској граници било je у ово време знаменитијих промена н догађаја у жнвоту српског народа. После смрти владике Максима Предојевића постао je администратором владичанства вратањског његов брат Гаврило Предојевић. У августу 1642. за- тражи цар од тајних н ратних саветника извештај и мишљење њихово о том Гаприлу, а сапетници се обрате на славонског заповедника грофа Шварцен- берга. Набрзо иосле тога поднесу и саветници и Шварценберг цару предлог, да Гаврила Предојевића потврди за вратањског владику. И Гаврило je обећао цару Фердинанду, да ће ићи у Рим и молити посве- ћење од папе римског, али ни он не одржа реч, већ место у Рим оде пећском патријарху, који га иосвети за епископа православних Срба у Хрватској и Сла- вонији12. Тек што се Гаврило вратио из Пећи, појави се у Славонији неки „хумски епископ“ Методије Тер- леки, који je био унијат. Овог Методија дочекају, ка- толичке власти аустријске раширеним рукама и повере му, да уведе међу Србе унију. Тајни и ратни савет- ници га препоруче грофу Шварценбергу с тии, да буде нстом Методију на руци in materia religiouis и да му помогне у раду на „спасоносној унији“. Маја 1643. К| ене се овај Методија у Рии, да се о унији спора- зуме са папом 3. Вративши се из Рима отпоче епископ Методије свој задатак. Цар Фердинанд му ивда у априлу 1644. године јавним гшсмом дозволу, да може ради визитације верске слободно пролазити кроз целу славонску и хрватску границу. Да би свој рад на увађању уније у срнском народу лакше извршио, пред- ложи Методије јуна те године ра.тним тајним савет-

11 Lop&äi6, о. с. стр. 252; Croatica ва годину 1643. стр. 611 Hlyrico-Serbioa, Taec. I Conv. 1.13 Wiodlca 8а 1642 стр. 21 а за 1643 отр. 12.

— 70 -

ницима, да се подигне један алумнат sa српску омла- дину, где ће се иста васпитавати у унијатском духу. Саветници се обрате славонском заповеднику грофу Шварценбергу, који ноткрепи предлог Методијев, до- дајући, да би тај алумнат најзгодније било подићи у Загребу или Вараждину. На то цар идућег месеца изда резолуцију, којом дозвољава поди8ање алумната.14

Осим уније спремала се над" главом славонских Срба у ово време јога једна опасност. Настојање хрват- ских сталежа, да потчине под своју власт досељене Србе, претрпело je крај свију закључака хрватског и угарског сабора потпун неуспех. На то се захтев ста- лежа ограничи само на т. з Србе предавце, при- ватне и робове. Ови су Срби до доласка архчман- дрита или еиископа Јевтимија збиља били нотчињени сталежима, али Јевтимије побуни и њих, те се отр- гоше од својих господара и почеше да живе као и остали граннчари. Комисије, које су расирављале гра- ничарске размирице, донеле су закључак, да се ови предавци и приватни Срби имају опет одвојитн од привилегисаних, те потчинити властели хрватској. На основу овог закључка почне загребачки бискуп Ве- недикт Винковић гонити Србе предавце, да му дају десетиву. Од стране Срба граничара уложи протест против овог поступка бискуповог Ђорђе, војвода и судија српски над читавом иванићском гранпцом. У протесту том, написаном у Граберју 5. октобра 1642. указује војвода Ђорђе на услуге српске и вели, да су граничари и предавци једно исто и да имају подјед- нако права на привилегије. Но сталежи задобише за своју ствар и самога цара те овај одреди једну ко- мисију, у коју уђоше као чланови гроф Ђорђе Лудвиг Шварценберг, Тома Микулић, Иван Секмарди и под- жупан Иван Ручић и стави им у вадатак, да оделе привилегисане Србе од приватних и да на основу закључка комисије од 1635. године приватне Србе потчини влаетели, иа 10. децембра 1643. обавести цар

U Croatica 1644 отр. 57; Windle« sa 1644 стр, 83 ■ 92,

- 71 -

о овој намери својој и све пограничне Србе. За српске интересе заложи се и овог пута врховни заповедник славонске границе гроф Шварценберг. који je добро познавао српски народ и видио јасно, са колпком je опасношћу скопчан рад, кога му цар поверава. Пре него што ће почети посао, напише 7. априла 1644. писмо ратном савету и најодлучније изјави, да он не може узети ни пред богом ни пред људима одговор- ност, што аустријска влада таком незахвалношћу на- грађује четрдесетогодишњу верну службу српску. За ових четрдесет година изгубили су многи Срби своје очеве, децу и браћу, многи су допали тамнице и про- лпли крв своју у борби са ненријатељем. Ако сад комесари покушају, да их иотчине хрватској властели, наступиће ужасно незадовољство и побува. Ердељски кнез Ђорђе Ракоци, који je баш тада ратовао са Аустријом, користиће се српским незадовољством и лако je могуће, да се цела граница подвргне под њега. За себе се, вели, Шварценберг, не боји; он ће се склонити у страну, а и иначе га Срби повнају и уве- ренм су, да им он добро иисли, но остали комесари ће рђаво проћп, кад Срби буду разумели, ради чега су дошли међу њих. Цар признаде, да су разлози Шварценбергови на свом месту те 15. априла равреши комисију од њене дужности до даље наредбе15.

У току 1644. године умре епископ Гаврило Пре- дојевић. Аустријска влада по напутку католичких црк- вених поглавара науми сада, да макар и силом спро- веде унију православне цркве у Хрватској и Славонији са римокатоличком. Нашли су и погодну особу, го- мирског архимандрита Василија, те њега поставе за српског епископа Василије je нагињао унији, испу- њавао je потпуно жеље. и налоге бискупа загребачког. По жељи овог бискуна одрекне се Василије титуле вратањског епископа те узме вазив епископа свид- ничког, над којим je у прошлости нмао власт архи- јепископ калочки. Јула 1644. по предлогу грофн

11 Lopa&iä, о. о етр. 261, *263 и 26S j Wiudica 8 » 1643 стр. 89 g sa 1644 стр. 1.

- 72 -

Шварценберга именовао je цар Фердинанд III Василија за свидничког еиископа али кад Василије из Беча оде у Рим, не хтеде га паиа под овом титулом посве тити, јер није допуштао, да епискон православне вере носи титулу римокатоличког бискуна. Василије се врати нзиосвећен, те je од сада био врло неодређен положај његов. У мају 1646. покуша ратни савет да учини краја овој неодређености, те замоли цара, да даде Василију пуну власт енискоиску мада и није посвећен и да тиме награди ону иослушност, коју Василије показује према католичким поглавицама. ß У Веч je путовао с Василијем и неки марчаиски калуђер Ми хајило, који кад je видео, како се Василије одриче православне вере и пристаје на унију, врискао je од жалости пред бечким католпчким свештеницима и понављао je непрестано речи „тешко менн, куку мени“ тврдећи, да се несме послв овог вратити у српски манастир, јер ће их остали калуђерп и народ српски убити. Па и није Василије добро прошао. После по- вратка из Рима живео je без посвећења у манастиру Марчи и ту га, како се говори, средином 1648. године, отроваше калуђери. Тело његово, као недостојног, не хтедоше сахранитн у манастир него пред манастиром 17

Славонски Срби, деценијама окупљени око свог епископа, који je становао у манастиру Лепавинн и био средиште духовног живота народниг, иоклањалн су често земљиште овом манастиру. Бојећи се, да ће доцније имати неприлике ради поседовања таког аем- љишта, управи калуђер лепавински Рафајило Кннан новембра 1645. молбу на цара за потврду ових фун- дација, као и то, да се одреди манастиру 200 форинта годишње ировизије На двору су хтели да се покажу што наклоњенији Србима, не би ћи тим начином по- нуларисали епископа Василија и олакшали му увађање уније, те исп^не молбу Рафајилову. Идућв год,ине за- тражи исти Рафајило дозволу за подивање још једног

w Windica аа год. 1644. стр. 80, 92 и 103; за год. 1646, стр. 32,и Jllyrico • Serbica, Fase. I Сопт, 1»

- 78 -

српског манастира ва славонској гравици, али о суд- бини те молбе нема никаквог даљег спомена.'8

Живот Срба на хрватској граници текао je 8а ово време без и једног знаменитијег догађаја Срби из околиве Бриња водили су са брињеким Хрватима дуго времева размирицу, којој je учиннла крај тек 22. маја 1645. године једва ко.мисија, изаслата у ту сврху. У Гомирју je међутим харамбаша Радојица Љиљанић дошао у ковфликт са кнезом Мирком Ма- мулом ради неке провизије од 27 форинта, једне куће и земљишта.19 Но те су размирице локалне при- роде. Од већег значаја je покушај хрватског заповед- ника, да пресели из Турске 60 кућа јасеничких Срба у Аустрију. Али на двору вису били у овај мах на- клољени тој сеоби, те цар ивда у мају 1645. налог хрватском врховном заповеднику, да јави Србима, нека се са сеобом стрпе за неко време. Исто тако васлужује спомена пресељење Срба из личког Петрова села у Витуњ, око 100 душа, које je спровео августа 1646. огулннски канетан гроф Гашпар Франкопан 20

Неуморно настојање хрватске властеле, да ири- добије под своју власт бар непривилегисане Србе, покренуло je 1646. године ратви савет, да опет иза шље једну комисију, која ће оделити привилегисане Србе од прнватних. Ово je учињено највише на молбу Томе Микулића, који би имао највећу корист, ако се та деоба нзведе. Но капетан крижевачкн барон Иван Јаков Галер, који je тада замењивао врховног сла- вонског заповедника грофа Кевенхилера, дигве се у одбрану Срба и јави 31. јуна те године ратвом савету, да не треба випошто дирати у славонске Србе, јер ће се оии побувити или пребећи у Турску само да не допуст.* вређање њихових права. Велика би се не- иравда иочинила, вели Галер, кад бп сада Србе пре- дали властели, а иозвато je међутим, како би и данас

19 Windica аа год. 1645. етр 7 ■ 45.19 Lopaöiö, о. с. стр. 269; Croatioa sa год 1643. стр. 23, за год. 1644.

стр. 75 в за год. 1645. ст~. 4 а 2510 Q. с. отр. 22; Lopaäiö, о. с. стр. 274-

- 74 -

изгледала гранпца, да je Срби нису населили. Услед овог писма Галерова одгоди ратни савет ва неко време извршење своје нанере. Али нагоњен непрестанпм молбама п тужбама хрватских великаша одреди цар Фердинанд нову комисију и даде јој 21. фебруара 1648. инструкцију, како ће пзвести све закључке саборске, који се односе на гранмцу и граничаре. Нарочито место заузимало je међу тим закључцима српско пи- тање. Чланови комисије су билп барони Силер и Фрај- ленштајн п гроф Траутмансдорф. 0 раду комисије са- чувано je прилично вести, али рад овај не донесе никаква стварна плода нв разлога, што су Срби и сада били врло енергични у одбрани својих права и што су иоручили комесарима да ће се радије вратити Турцима него пристати да служе властели.

После сирти епископа Василија била je жеља свију српских граничара, да на његово место дође Сава Станисављевић, који je недавно дошао из Турске и настанио се у манастиру Марчи те овде био најпре ђакон влалике Гаврила и Василија, а задњих година постао архимандритом марчанским. Тајни и ратнм саветници предложе цару Фердинанду, да потврди Саву за владику, али да га уједно упути у Рим, нека и од папе потражи посвету. И покрај протеста за- гребачког бискупа, који je знао, да у Сави неће наћи помоћника за унијаћење Срба, пристаче цар на пред- лог саветника, те у августу 1648. именује Саву за 8а епнскопа свидничког.*1 Пре тога му je Сава обећао, да ће ићи и у Рим да потражи од папе посвећење, али чим се врати, он оде праћен калуђером Гаврилом Мијакићем, каснијим епископом, пећском патријарху, који га посветм за вратањског епискоиа.22

После овога наступио je опет један кратак пе- ријод без знаменитијих догађаја, Срби у Гомирју, Врбовском и Моравици погодили се у највећем при- јатељству за шуму и пашу на земљишту грофа Фран- копана у Каменском и потписали ту погодбу 29. јуна

#1 0 . с. стр. 2Т7, 279 в 282; Windica 8 » год. 1648. стр. 68,” ülyrieo • Serbjoa. 1. с,

- 76 —

1649., али две године после тога налазе се ови Срби и са Франкопанима и са Зрињскима у највећој завађи и распри. Размирица њихопа, ради земљишта Ради- говина и других питања провлачи се опет кроз не- колико година и доноси онет старо време пркоса и мржње између Срба и грофова. На славенској граници je такође текао живот без промева, ч*к ни хрватски сталежи нису реметили тишину, која je владала код српских граничара. После овог мирног перијода (1648. до 1653.) наступају бурни догађаји, који прмвлаче сву иажњу аустријске владе и чије су последице сеоба усорачких Срба и буна срискнх граничара у Славонији.

VI

По при.меру Аустрије настојала je и Млетачка да насели Србе на cöojoj граници према турској и према аустријској држави. Но Млечићима je тешко полазило 8а руком, да придобију Србе ва сеобу. И покрај свију неприлика, које je властела хрватска стварала срп- ским досељеницима, ови су ииак радије мењали турско поданство са аустријским него са млетачким. Само у два три маха прешао je известан број Срба из Ау стрије у Млетачку, али су и ти побегли испред ау- стријских вакона. којима су нре тога скривили. У неколико случајева опет долазиле су млетачке чете и одводиле са аустријске границе сриско становништво, но ти су Срби оружаном руком нагоњени, да постану илетачки поданици. Нарочито су на овој начин стра- давали Срби у Св. Ђурђу и околини Из Св ТЈурђа одвели су Млечићи и 1652. године 4 српске породице. Аустријска влада подигне протест против овог насиља и водила je нуну једну годину дипломатску распру са млетачком републиком у тој ствари.

И личности, које су стојале на челу умраве Хр- ватске и Славоније, променуле се за ово време. За- штитник Срба ва славонској границп, гроф Шварцен- берг, који je ве једном васведочио наклоност спрам

- 76 -

српског народа, умро je јула 1646, те на његово место дође за врховног заповедника гроф Фрања Кристоф Кевенхигер, именован октобра 1646. а инсталиран1647., но као што смо видели, скоро све иослове ва- иовецничке водио je његов заменик барон Иван Јаков Галер. Кевенхилер умре маја 1650., те достојанство заповедника заузме барон Вплхем Галер, кога већ крајем ове године нестаје са света. На његово место дође јануара 1561. гроф Валтер Леслије. На хрватској граници пређе после смрти грофа Вука Франкопана1652. године 8аиоведничка част на грофа Херберта Ауерснерга, који je именован јула, а инсталиран сеп- тембра.1652. И на банској столпцп се догодила про- мена. После смрти Жигмунда Ердедија попе се 1639. на бански престо Иван Драшковић, а кад овај 1646. постаде угарским палатином, замени га на пређашњем достојанству 27. децембра 1647. године гроф Никола Зрињски.

Чнм се променуо врховни заповедник на гра- ници хрватској, одмах су настављене везе и прего- вори са усорачким Србима Нови заповедник гроф Ауерсиерг држао се у српском иитању сасвим друк- чије него његов предходник гроф Франкоиан. За кратко време свога управљања граннцом био je Ауереперг јула1653. г. у стању да јави ратном савету, да ће се Срби из Усорца, њих150 кућа на броју, уистину доселии скорим на аустријску страну. Ратни савет извести о овом цара, а Ауерспергу јави, да одржава и даље Усорчане у привржености и да их мриволи на стрпљење. Сеобу иак одгађала je аустријска влада. Узрок том одгађању видео се из доцнијих преговора.« На извештај Ауер- сперов, да су Усорчани поново понудили пресељење, изјави септембра 1653. ратни савет, да не може при- хватити понуду И8 обвира на Угарски сабор, који je закључио, да се обустави насељавање Срба на гра- ници. Сталежи хрватски, кад већ нису могли да пот- чине себи досељенике, израдили су у угарском сабору да вапречи нове сеобе. Али усорачки Срби су били овбиљно наумили да пређу, па у октобру исте године

- 77 -

лочву преговоре на другој страни, са сењским главним капетаном бароном Иваном Херберштајном1.

Барон Херберштајн међутим није био подесна личност да спроведе сеобу. Суровошћу и неправедним поступањем отуђио je од себе и оне Србе, који су се већ налазили на аустријском 8емљии1ту. Ради њега пребегну седам фамилија Срба Крмпоћана у Брлог (јуна 1653. године). Вође тих Срба беху кне8 Марко Прпић и Рајак Живојновић, те Херберштајн баци ове у тамиицу, а иесто Прпића намести за кнеза неког Вучарића. У исти мах извести ратни савет, да je Прпић био бунтовник и замоли, да се забрани ото- чачком капетану примати и насељавати бунтовничке Крммоћане у Брлог. Аустријска влада учини тако и забрани насељеље српеко у Брлогу, али се и Срби обрате ратном савету п почетком 1645. ноднееу оп- тужбу п[)Отив Херберштајна молећи дозволу, да могу оетати у Брлогу. За ове Србе се заузме гроф Ауер- сперг и уложи код ратног савета протест против Херберштајновог поступка спрам кнеза Прпића и осталих Крмпоћана. У протесту своме вели Ауерсперг, да Прпић није крив, а и нначе сењски капетан не може одузети ерпском кнезу достојанетво, јер je то искључиво право врховног заповедника хрватске гра- нице. Хербррштајну прискочи у помоћ гроф Ђорђе Фрапкоиан доказујући, да je Брлог његово имање и протестујући, што су КрмпоКани настањени у Брлогу без његова питања и довволе. Ратни савет стане н.ч стра- ну Франкопанову и Херберштајнову, те изда енергичну заповест капетану у Оточцу Гусићу, да Крмпоћане одмах мора вратити. из Брлога натраг у Св. Ђурађ,2 а како су баш у то доба постојале дифереацпје између витуњских Срба п онпх, који су били на имању грофа Франкопана као н између Лучана и Брложава, одре ђена je новембра 1654 комисија са задатком, да реши те све спорове.3

1 Croatioa аа 1663 стр. 37, 60 ■ 65.* Croatica 8& 1653 стр. 56, гл год. 1654 стр. 6, 16, 38, 47 ■ 83.* о. с. етр. 75, 93 в 95.

- 78 -

Посред ових догађаја привукоше пажњу аустриј- ске владе српски калуђери на славонској граници. Кад je средином 1654 ратни савет одбио молбу мана- стира Леиавине, да уведе калуђереу посед од 12 еела, која су добили на поклон, наложио je у исти мах славонском ааповеднику грофу Леслије-у, да будним оком ирати опасну кореспонденцију српских калуђера са Турцима. Није аоанато, што je ратни савет почео тако да подозрева на Србе и о чему je радила та кореспонденцнја, алм о њој води рачуна аустријска влада чешће пута У априлу забрани преко славон- ског вапове.шика српским калуђерима, да долазе и одлазе у Турску, јер се, тако стоји у забрани, услед састајања калуђера и Турака може изродити издаја.4 Но није само ратни савет него je и бискуп загребачки Домитровић правио у ово време неприлике срмском свештенству и народу у Славонији. Јула 1655 тужио je епископа Саву Станисављевића, што je једну ка- толичку цркву порушио, што му не даје никаква при- хода од манастира Марче па затражи, да му се пот- чине нека места, у којима Срби станују.5 Али двор- ски ратни савет није ни узимао молбу бискупову у нретрес.

И доциије je гонио бискуп енископа Саву и стављао му сметње на свнком кораку. Да би добпо једном мира од бискупа и других католика, одлучи Сава, да оде у Рим. На глас о овоме обрадује се Домитровић и кад га еиископ у пратњн нвког ка- луђера Ћирила иосети уз »у т у Загребу, даде му драговољно пропратно писмо и препоруку на иапу. Ни у Загребу нп у Риму ннје епископ ништа го- ворио о томе, да je већ био у Пећи и да je тамо од иатријарха добио посвеКење, него кад стигне у Рим, место да потражи посвећење и титулу епископа свиднпчког, пзда се тамо sa обпчног калуђера, као што je и његов пратилац и тако добије од tiano неке незнатне сведоџбе иа се се с њима врати у Славонију.

. * Windica sa 16Ö5 отр. 3 а 33.4 0. о. стр. 51 в 72.

- 79 -

Од сада се бранио од католичког прогонства тиме, што je доказивао католичким свештенпцима, да je био у Риму код папе. а међутим je у свом народу учврш- ћавао православље и забрањпвао додир са католицима још јаче, него што су то чинили епискоии Максим и Гаврило.6

Почетком 1655 наставише Срби из Коренице ире- говоре о сеоби и резултат тих преговора je био, да један део Кореничана пређе свршетком марта на ау- стријско 8емљиште и насели се у Св. Ђурђу. Досеље- ника je било 12 фамилија са 140 душа, од којих je било 40 за оружје. Шаљући 7. аарила извештај о томе, вели гроф Ауерсперг, да je сеоба спроведена ва миру, јер Турци ннсу приметили сеобу те нису ни говили досељенике. Влада аустријска дочека с радошћу глас о сеобн, само наложи 7 маја, да се досрљеници преместе у Плашки.7 Међутим су завршили рад ко- месари Кристифор Делисимоновић, Јобст Портнер, Фердинанд Шваб и Петар Сушић, који су били још прошле године одређени да реше снор између Лучана (Брињана) и Брложана.8 Њиховом одлуком легле су размирице ових српских места. Од знаменитијих вести И8 ове године спомињем још, да je из Св. Ђурђа пре- шао један део Срба на млетачко 8вмљиште. Изгледа, да je по среди била нека завера, јер се у току 1656. налаве иред судом брињски заповедник Винценцо Да-

• Illyrico-Serbica 1. о.7 Lopadiä, о. е. knj. II. стр. 290 ■ 292.8 Комесара су поднели 25. јуна 1655 взвештај о решвњу спора.

По том вввештају добвлв еу Брложанв ва гранацу овв крајеве. Врлошко Поље, Гусвћско Пол>е (један део), Вабвћ Село све до Дренова Кланца, Вранвчевце в Тукланце. За пашу а сенокос добала су брлошкв Србв ова места: Росотрун, Поноре, Планно до Вунка а до Компоља, ватвмод Враначенског Брда све до Каменвте Главице. Да бв могла терата стоку у Поноре в Росотрун, добвлв су пут од Брлога кроз шуму, преко Ру- дан°, вспод цркве у Компољу а кроа Твсно. Брињски Србв (Лучана) добвлв су оранацу: Проквке, Гусвћско Поље (другв део), Скалвћ Село, Сабл>аково, Дебелу Г л а в и ц у , МакулвК Село, Лукањ ско в Дучане, Вре- жје, Јаковљево Поље сведо Грабарскпг Пута в до нлана Новачаћ. Иашу в сенокос вмају Врвњанв око Гољака, аатвм Бруолан в Чернвкал. За- једнвчкв вмају да ужввају: Гланац, Жвтнвк, Ш каре, Дољаае, Прасвку до Ђурђлве Стене н ('внац. Но обе стране се морале обвезати, да ће праматв у своју средану још Срба, ако т. ј. владв пође аа руком, да вх пресели аз Турске (Croatica sa 1655 ју л а № 5;.

- 80 -

винцо и војвода Вид Чудина као главни кривци, што je омогућено Србима да пребегну.

, Идуће године нзмирио се потпунце гроф Ђорђе Франкопан са Србима у Гомирју, Врбовском и Мора вици, те се тиме завршила њихова шездесетогодишња распра и свађа. Гроф се одрекао права на земљиште у корист Срба, али je вато имао да прима четири године војничку плату њихову. Уговор су потписали у Огулину 13 јуна 1657. гроф Леополд Татенбах, Хер- берт Ауерспернг, Ђорђе Франкопан, барон Јован Цент-

. нер, гомирски кнез Никола Докмановић и модрушки војвода Милован Вучинић *

У исто доба отиочети су поново већ у више маха прекинути преговори са усорачким Србима. (Јви су се бојали, да њихово вечито шуровање са аустријским заповеднмцима не падне у очи Турцима, те ножуре у септембру 1657 одлуку аустријске владе у ствари њихове сеобе. Но цар je и сада хтео најпре да буде на чисто са захтевима српским те вапита, uo:i којим условима хоће Усорчани да се преселе и где желе да се населе. Некп су предлагали цару, да Усорчанима даде за насељење Кракар и Виторај, но цару се то није свидело, него запнта грофове Ауерсперга и Хер- берштајна, да ли би било добро, да досељеннке по- деле на славонској, хрватској и приморској граници.

У октобру je могао Херберштајн да јави рат- ном савету услове, под којима ће прећи усорачки Срби на аустријско земљиште. Ратнн савет ипак није хтео хитати са овом ствари, те у јануару 1658 пожури гроф Херберштајн решење наводећи, да су му Усорчани јавили, како Турци нодозревају на њих па да с тога не могу дуго издржати него ће се мо- рати споразумети са Млечићииа, ако аустријска влада скорнм не донесе одлуку у погледу њихове сеобе.10

Усорчанм у истину нису могли дуго чекати. У току маја 1658. дође оиет једно изасланство њихово Херберштајну па затражи најодлучније, да ии се даде

* Lon&Sid, о. с. стр. 294.19 Croatica sa год. 1667 стр 52 в 64; ва год. 1658 стр. 2.

- 81 -

коначан одговор, примају ли се српски услови за сеобу и могу ли се преселити или нв. Усорчана, ре- коше изасланици, има око 600 људи за оружје (не рачунајући жене, старце и децу). Ако их не приме, прећи ће они без даљег одлагања на млетачко зе- мљиште. Ово исто јавише и грофу Ауерспергу, који се на то реши, да што пре спроведе сеобу. Он изашље пред досељенике грофа Ђорђа Франкопана са једном четом али најмре узме од Срба 10 нај- угледнијих људп њихових као таоце. Гроф Франкопан изађе пред Србе и 8 јуна преведе их на аустријско зеиљиште па их настани нривремено на ириморској граници. По рачуну Ауерсиерговом било je нових' досељеника око 5000 душа и од тих око 500 за оружје. Ауерсперг известп о сеоби 10 јуна ратни савет у Грацу и предложи у свом извештају, да досв- љевике стално населе од Велемерића све до Скадра и замоли, да ратни савет изради код крањске владе за досељенике по.чоћи у храни. Ратни савет предузе одмах кораке у ствари набавке хране, али се не сложн са Ауерспергом, него иу заповеди, да Србе насели стално у Плашком и нарочито у пределу Др&га. Ме- ђутим 26 јуна јави гроф Ауерсперг, да je он хтео превести Србе преко Каиеле у Модруш и настанити их у Плашком, али Срби неће ни да чују о том него захтевају, да остану у Приморју и то у пределу Гацко. Овај захтев српски прикавује Ауерсперг као врло опасан по аустријске интересе, јер ако се то учини, биће Срби у околини Оточца у већнни, па ће доминирати тим целим крајем. Зато мисли, да Србе треба по сваку цену, макар и силом, нреместити и настанити у Плашком.11

Од овог доба дуго времена стоји на дневном реду питање, где да се населе усорачки досељеници. У јулу je искрснуо предлог, да им се даде станиште у местима Јабланац и Стариград, што покрене грофа Ђорђа Франкоиана, да у наиред уложи протест про-

11 Croatica в& год. 1668 стр. 37, 47 ■ 49; Croatica juni 1658 № 6 н № 21.

Своба Срба 6

- »2 —

тив тога, јер су оба места од старине припадала фа- иилији Франкопана. Петар Сушић предложи нстог месеца, да Србе настане на простору између Сења Вриња и Оточца. Ратни савет није хтео олако да преломи ту ствар него вапита још једнои за мишљење грофове Ауерсперга, Франкопава, Херберштајна, који je баш тада био смењен са сењског капетанства, Петра Зрињског, наследника Херберштајнова у том капетан- ству и Петра Сушића. На основу њихових мишљења хтео je ратни савет да донесе своју одлуку.12 На жа- лост одговори свију ових заповедника вису сачувани.

У Крањској не хтеде земаљска влада никако при- стати, да Србима даје храну. За Србе се сада наро- чито 8ау8ме гроф Петар Зрињски, те почетком авгу- ста замоли изнова ратни савет, да се неодложно по- стара за прехрану досељевика. Ратни савет не саио да ваиште храву од крањске и корушке аемаљске владе, него наложи уједно, да крањски и корушки саљаци морају помоћи Србима при утврђивању гра- нице. Али ни крањска ни корушка влада не изађе на сусрет жељи ратног савета, а стање код досељеника бивало je све очајвије. Крајеи августа јавио je гроф Петар, да Усорчани трпе глад. Кров неколико дава понови он ову вест и замоли што бржу помоћ. Он им je, вели, дао нешто храве, алн je то и сувише мало.13

Међутим су стизали одговори крајчшких заиовед- ника у ствари насељења усоричких Срба. Неколико одговора сачувано je до данас. Првих дава августа јавио гроф Татенбах, ца би по његовом мишљењу требало једној комисији поверити, да реши иитање српског васељења. Набрзо затим (8. августа) под- весе гроф Ауерсперг свој одговор, у ком je пред- лагао ГЈлашки као најногоднији крај за досељенике, а нарочито се протнвио, да се населе у Гацком. Чла- нови ратног савета се сложе са раглозима Татенба- ховим и одлуче се за комисију, која ће имати да се

о. с. стр. 60 ■ 62; Бечки коморски архи«, Herreenafte-Acten, Faso. Wallaehen-Uekoken etc.

al Croatica aa 1658 crp. 66, 66 ■ 69.

- 83 -

побрине за Србе. У ту комисију предложе грофа А л- брехта Херберштајна, Ивана Јакова Пранка, Дајчера, грофа Ауерсперга и Петра Сушића. Цар пристане на изашиљање комисије али за комесаре одреди почетком септембра Ивана Пранка, Портнера, капетана Кристофа Делисимоновића и Нетра Сушића. Комисија je имала задатак, да исгшта и нронађе згодно место, на које би се могли нови насељеници сместити.14

Док се на двору бавили ивбором комисије, избила je вевоља и глад код усорачких Срба у највећој мери. Септембра пошље гроф Зрињски ратном савету из- вештај о стању њихову и иозове владу, да без одла- гања притекне досељеницима у иомоћ. После неколико дава понови Зрињски своју молбу, али без успеха: 6р8е помоћи није могао да нађе. Аустријска влада у одговору своме стави сриску ствар Зрињском на срце и умоли га, да он помогне моментано Србима, а она ће се дотле постарати, да добије помоћи од крањске аемаљске управе. 0 невољи српској пише при крају тог месеца и гроф Ауерсперг и јави, да се Срби још увек налазе у Гацком и Брлогу, а набрзо после тога саопшти, да je у Горњи Карловац стигао и Петар Сушић, те да je комисија већ отпочела свој посао.15

Крањска влада одбије одлучно иолбу ратног савета, да притекно у иомоћ досељеницима. Међутим због велике невол>е, која je међу Србима владала, пребегну два Србина натраг у Турску и тај случај уплаши јако ратни савет, у толико више, што се баш тада догодила побуна славонских Срба, а иочело се укавивати врење и код ових на хрватској граници. Гомирци ватраже нове привилегије, а остали Срби са хрватске границе стану се дописивати са бунтовним Славонцима, чијој je побуни, по мишљењу грофа Ауер- сперга, био покретач епископ Станиславић. Ови дога- ђаји нагоне ратнн савет на живљн рад. Пре свега захвале се саветници грофу Зрињском на вауви-

u Lopaä!6, о. r. стр. 300 в 302; Croatica за 1658 стр. 66, 67 ■ 77; ко- морски архин, Herrchafie-Acten, Wellaolien-tlMkokeu eto.

16 1. c; Croatica sa 1658 отр. 78, 79, 82, 83 a 89.

6

- U -

мању око Срба па затраже од комнсије извештај о броју досељених Срба. Комесари поднеше изве- штај но исти се знатно разликује од иређашњих на вода о броју Усорчана. По том извештају je дошло усорачких Срба еамо 83 куће са 914 душа н 263 људи за оружје; брињских Срба je бнло у Лучанима 66 кућа и 585 душа и у Брлогу 74 куће са 691 ду- шом и 233 ратника. Али комисија, у коју je ратни савет тако много нолагао. није донела у свом раду никаква видннја уснеха Два комесара, Иван Праик п каиетан Делисимоновић, завадише се међу собои, те ратни савет искључн Пранка из комисије, која настави расправљање без њега, но без резултата као

, и дотле. Једини гроф Зрињски што се својски заувео 8а интересе досељених Срба те му се и цар Леополд вахвали 16 новембра 1658 за труд и жртве, које je поднео око досељених Усорчана.16

Као што je више пута споменуто, за време на- сељавања“ нових досел»еника на хрватској граници подигли су славонски Срби буну. Повода овој буни дао je сам врховни заповедник славонске границе гроф Леслије и то својом наредбом, да и граничари морају работати и вршити друге иослове као што чине спа- хински поданици. Хрвати и Немци граннчарн покоре се захтеву генералову, али Срби сазову септембра 1658. збор у крижевачкој капетанији, у место Рови- ште. На збору се скунило око 1000 људи, а ва њега дође по налогу ратног савета генерал Леслије са не- колико официра и покуша да утиша народ. Ништа се не зна о резултату, до когаje дошао тај први збор, али се наскоро опет сакупи народ на истом иесту и сад у много већем броју, око 3000 њих На овом другом збору игабраво je једно носланство, које je имало да директно цару поднесе српске жеље и тужбе Главни захтев je био, да се иривилегије, које су добили при сеоби, прошире на све Србе између Дунава и Саве без равлике, али о осталим тражбивама нису

16 о. с. стр. 90, 93, 96, 97 в 98; коиорски архвв, 1. с.

— 85 _

хтели да се изјасне пред Леслије-ом и ни пред ким, оспм пред самим царем. Леслије иокуша, да одврати Србе од намере, да поднесу цару своја грава- мина, а кад то не поможе, он замоли цара, да не потврђује привилегије и да не испуни жеље бунтов- ннчких Срба.

Овако понашање генералово разуме се, да није повољно утецало на незадовољне Србе. Ни у новем- бру нису се они били примирили, те извештаји по- граничних ваповедника о српским зборовима увнеми- ривали су и даље ратни савет, који je најживље на- стојао, да стиша узрујане граничаре.17 Тек се у де- цембру сталожиле мало страсти, кад се српско иза- сланство већ налазнло на путу у Беч, да пред младим царем Леомолдом исприча прави узрок побуне и да му поднесе своја правила и привилегије на потврду. По извештајима о стању код Срба увидео je ратни савет све опасне последице. које могу наступити, ако се Срби не задовол>е, те с тога изради фебруара 1659. потврду правила српских привилегија. Знајући међу тим, да je sa леђима побуњеника стојао епископ срп- ски Сава Станиславић, изађе од ратног савета опомена епископу, да други пут не дође до оваких појава. Уједно je одређена једна компсија, да испита оетала граваиина срнска. Појединости о тој комисији ннсу познате, али се из сачуваних докумената виаи, да je и иред њом епискон Сава мушки бранио народ и привилегије српске.18

У току ове године решено je питање, где да се населе усорачки Срби, али то решење није донела колмсија. Читаву зиму од 1658. на 1659. годину про- вели су ови Срби у Гацком, Брлогу и Брињу, борећи се са оскудицом у храни и не знајући, где ће им бити стално седиште. Марва њихова, коју су еобом дотерали из Турске, налазила се код Карлобага и једна турска чета пређе децембра 1658 аустријску границу да отме ту марву. Гроф Петар Зрињски по-

" WimiicR sa 1658 стр. 74, 81, 84, 90, 91, 93 > 100.11 0. с. 8а 1669 стр. 6, 7, 8, 29 ■ 59.

- 86 -

шље пред Турке поручника Вукасовнћа са 50 људи,

који одбије нападај и зароби неколицину Турака Тако

су и на даље остали Срби под надзором и одбраном

грофа Зрпњског, који се непрестано бринуо о исхрани

њиховој. Позван од цара Леополда предложи у априлу

1559 год. гроф Зрињски ратном савету, да Усорчане

не премештају никуд него да их оставе стално на том

аемљишту, које су при доласку заузели и предложи

ваконе и статуте за њих Ратни савет усвоји потпунце

предлог Зрињскога те још истог месеца извести грофа

АуерСперга, да Усорчане неће кретати са Гацкога

Поља. И цар Леополд изда 27 јула наредбу, да усо-

рачки Срби имају остати где су, али да их треба ра-

8двлити у Оточац и Брињ на прокорцијонисане де-

лове. Осим тога одреди комисију од три члана: Зрињ-

ског, Делнсимоновића и Портиера са залатком, да

тачво уст&нови границу земљишта, које Срби насе-

лише и раздели вемљу међу поједине фамилије, а

ратни савет постави усорачкии Србима јвдног комаи-

давта и неколико кнезова.'9

Ова нова коиисија дуго времена није почињала

свој посао. Ратни савет пожури у јануару 1660. ко-

месаре, да поделе усорачке Србе међу ставовнике

брлошке, оточачке и брињске и то одмах, чим се отопи

снег и равиђу велике воде. Још већма почне журити

ратни савет комисију, кад дође вест, да су крајем

фебруара млетачки Срби испод Котора прешли Тур-

цима, те се саветници побојаше, да и Усорчанима не

досади неизвесност, у којој се налазили па да се не

врате у Турску. У аирилу најзад заврши комисија

свој задатак. Одредила je Усорчанима на приморској

граници сталво боравиште и то у Вилићу, Компољу,

Гацком, Брлогу, Врињу и Оточцу и означила тачно

међе њиховој насеобини. Подела имања ишла je

свугде глатко, само je у Оточцу дошло при подели

до свађе и до изгреда.20

*® LopaSil, о. с. стр. 304, 305 в 307; Croatica за год. 1659 стр. 1, 8, 33, 54, 94 ■ 103; коморскп архшв, Horivhafts-Acten, WdlUoheu-LJekoken

20 Croatica aa 1660 стр, 14, 39 л 139; Lopaiiö, o, c. стр. 311.

— 87 —

Ha славонској граници подозревали су војни за- поведници и даље и на епископа Саву. Сваки нов иокрет српски настојали су да угуше, а народ да обезглаве. Ђурицу Радића, који je у задњим неми- рима играо улогу коловође, осуде на смрт и погубе августа 1660., а епископу Сави су правили на сваком кораку неприлике.2'

v n

У другој половини 17. века постају насртаји хрватских католичких свештеника на српско-право- слввну веру много жешћи и безобзирнији. Октобра1661. умре епископ Сава Станисављевић. За упраж- њену епископску 'столицу je било три кандидата: ар- химандрит Симеон Кордић, ђурски калуђер Гаврило Мијакић и коморански архимандрит Мнксим. Кордић je имао бурну прошлост. Својом претераном амбицн- јом и интригама изазвао je као лепавински архиман- дрит мржњу епископа Саве, који га почне гонити и стављати на муке и наггослатку га екскомуницира из православне вере. На то оде Кордић загребачком бис- купу Петретићу, преварп га, да ће се поунијатити са целим својпм манастиром и добије на овај начин пре- поруку од бискупа, да може купити новце ва поправку манастира Лепавине и за подизање школа. Са овом препоруком оде он и у Веч, где 23. марта 1652. ис- послује од цара потврду за лепавннског архииандрита. Са скупљеним новцем пође преко Пољачке, Молдавске, Влашке и Брдеља у Турску, преко Баната дође у Београц па онда кроЈ Србију оде пећском патријарху, који га ослободи од проклвтства и искључења из пра- вославне вере. Сада се врати натраг у Лепавину и чим je епископ Сава заклопио очн, обрати се Кордић на српске војводе, кнезове и судије и замоли их, да се потпишу на једну молбеницу, помоћу које ће он

■' Windioa sa 1660 стр. 64 ■ 85.

— 88 -

скупљати по народу прилоге ва оправку једне по- рушене цркве. Добивши потписе српских поглавица место милостиње напише на тој молбеници препоруку цару, да исте поглавице желе њега Кордића, sa свог новог епископа.1 Са овом препоруком изађе Кордић пред врховног ваповедника славонске границе грофа Ј1еслије-а, а овај пошље ирепоруку управо ратном савету са молбом, да цар потврди Кордића што пре, док се још није умешао у ово питање пећски па- тријарх.2

Међутим се у почетку 1662 године докаже, да je она препорука српских поглавица лажна, те се ратни савет обрати на аагребачког бискупа Петра Петре- тића, ватражи од њега информације о славонским Ср- бима и запита га за мишљење, кога да потврде на епископско достојанство. Петретић употреби ову при- лику, да покуша поунијатити све хрватско-славонске Србе. 21 априла 1662. наппше опширну информацију, у којој прикаже историју српског црквеног живота од владике Симеова Вратање до смртп епископа Саве, опише прошлост архиманцрита Кордића и предложи, да истог не именују sa епископа. 0 Гаврилу Мијакићу рече, да je учен и честит човек, али je превише одан православљу и пећском патријарху, те он вије за то достојанство, него саветује цару, да се sa епископа славонског увие један унијатски свештеник из је- гарске дијецеве, који ће отићи у Рим и тамо замолити од папе посвећење за свидничког епископа.3

Ратни савет не хтеде одмах усвојити предлог бис- купов него 8апита и генерала Леслије а за мишљење. Овај je добро позвавао приврженост сриског народа прама православној вери, те одговори, да ће Србн, ако се поступи по савету бискупову, убити сваког уни- јатског свештеника, кога им натуре за епископа. Са овим мишљењем генераловим сложи се и ратни савет,

1 Illyrieo-Serl'ica, Fa*c. 1, ^от. 1.* Dr. Alekea Jviö, Srbi za vrijeme uroto Zrinjok-oc i Frankopan«, Savrem -̂niH

br. J2. sa год. 1907. стр. 739.1 Illyrico-Serbica, Fase. I, Com. I.

- 89 —

али цар Леоиолд I., ватрени католик, наложи септембра1662, да се месвчна иотпора, у износу 30 фор., која je плаћана марчанским калуђерима, укине, док се ка- луђери не поунијате п док не буде постављен нов епископ.4

Сав народ српски св приљуби сада уз калуђера Мијаклћа, као заштитника православља и нзабере њега за епмскопа. Мијакић хтеде отићи пећском па- тријарху, да га овај посвети, а кад Петретић ово спречи, он оде у Молдавску православном архијепис- копу Сави, који га завладичи, те Мијакић носле ио- вратка н8 Молдавске стаце иа врши епископску службу. Н а двору еу због овога били ужасно љути и заповеде фебр. 1663. граничарским властима, да забране Мнја- кићу вршење епископских дужности, јер он нема пот- врде од цара ва ово достојанство. Мијакић оде на то лично у Веч и заувииањем бана грофа Петра Зрињ- ског потврди га цар за епискоиа.6

У то су доба, као што смо раније видели, сла- вонскп Срби били подељени на три капетаније, ко- иривничку, крижевачку и иванићску. У свакој од тих капетанија имали су Срби ио једног великог судију, који je са својих осам помоћника судио народу. Избор великог судије се понављао сваке годпне и сваки избор je ишао на потврду славонском граничарском врховном заповеднику.

Срби у крижевачкој капетанијн изаберу године 1666. неког Осмокруга за свог врховног судију. Народ je Осмокруга необично поштовао и сматрао га и дотле за бранитеља свога. Власти су опет још иа раније гледале у Оемокругу бунтовника, те између њих и њега дође набрзо до сукоба, а кад услед тога Осмо- круг допаде затвора, букне отворена буна. Изаслана војска угуши побуну, при чему не само Осмокруг и његова пороцица него и други многобројни Срби нла- тише главом. Епископ Мијакић je био у пријатељском одношају са Осмокругом, те католички свештеанци

4 Dr. Alekea Iviö, о. о. стр. 740,• Ibld,

- 90 —

баце и на њега сумњу, да je подстицао устанак. Ми- јакићу није иомогло сада ни што je отишао у Рим и привидно се одрекао пећског патријарха. Цар je тражио од њега, да отворено, па ма и насилно уведе унију у српски народ, а кад енископ не хтеде тога учинити, свргне га цар августа 1668 са достојанства и постави место њега правог унијата Павла Зорчића за сла- вонског епископа. Но распра о епископском питању провлачила се и даље, док почетком 1670. није от- кривена завера бана Петра Зрињског и Крсте Фрав- копана. Сад обеде власти Мијакића учешћем у завери и без икаквих доказа о кривици баце га у тамницу, те je у Грацу, далеко од своје домовине и свога на- рода, тамновао све до смрти.8

Народ српски није могао лако да преболи ову рану, коју му зададе насиље аустријско. Огорчење народно улрављено je било у првом реду против наметнутог епископа. Мада je овај имао око себе јаку стражу, покушају ипак Срби, да га убију. У марту 1675 годпне учинише они покушај убијства на Зорчићу, кад се овај бавио у манастнру Map- чи. Покушај je иввршен ноћу из пушке, али епископ остане неповређен. Један харамбаша срп- ски одмах побегне у Турску, а калуђере, на које je пала сумња, да су саучесници у завери против епископа, доведе гроф Траутмансдорф у Иванић, окује их и баци у тамницу. Нарочито се сумњало на неког калуђера Петра Поповића. Истрага, коју je по на- редби владиној водио Траутмансдорф, није ногла да утврди кривицу калуђера, те Траутмансдорф предложи, да се заточеници ув кауцију пусте на слободну ногу, јер je народ огорчен па може да наступи веКе зло- Ово je учињено те се у ју лу исте године налазио још

0 Первјод српског жввота у Хрватској в Славонвјв од 1660. до 1675. годвне првскочао саи у оној расправв, јер сам сав до сад неиоанаг матернјал ратног архвва о т о « периоду взнео у ивтвраном чл,»нку nSrbi га тпјеше urote Zrinjekoga i Frankopana“ . Тамо je потанко првкавача буна Осмокругова в судбана епвскопа МвјаквКа, као в ооталв догађајв, коЈа су у свезв о њвма,

- 91 -

само калуђер Поповић у затвору, но ни њему не мо- гоше крај свег напора да докажу кривице.7

И покрај све строгости полазило je врло тешко влади за руком. да нагони калуђере на унију. Еиископ Зорчић je морао сваки час да подноси тужбе властима, што му калуђери одричу послушност у верским ства- рима Марта 1676 потужи се он на једног калуђера, који je сејао буну у народ и противио се сједињењу са католичком црквом, а неколико месеци доцније оптужи из истог разлога калуђере Василија Перћа- гића и Рафајила. Видећи, да не може насиљем стећи поштовања у народу, одлучи ЗорчиН, да савове један синод и да се тако поиуларише. Синод je заказан у Горњем Карловцу за 20. август, али још у марту стигла je доавола за њега. Од вакључака синодских познат je само један, наиме, упућена je молба цару, да помилује калуђере који су се нри доласку Зорчића на владичанско достојанство противили њему те с тога били осуђени да робују на малтеским галијама а

Поштовања и иослушности нпје уживао Зорчић код калуђера ни после тога. Нарочито лепавински калуђери нису хтели да се покоре католицима и да приме унију, те се он потужи на њих ратном савету јуна 1677. Али дух народа у читавој Хрватској и Славонији био je после неуспеле завере грофа Зрињ- ског и Франкопана и после неописане свирепости, коју 8аведе нов режим у земаљској управи и судо- вима, потпуно сломљен. И српски граничарп су ужасно патили под тим режимом. Отпорна снага српска, која се до сад у свакој крилици при одбрани правоелавља и добивених привилегија показивала, изгубила je главни досадањи ослонац, свога епископа. Напротив, са еппскопске столице долазило je највеће ггрогонство пра- вославне вере и у августу 1677 пође Зорчићу ва руком, да^придобије на „professio fidei catholicae Romanae“ 2 игуиана, 4 свештеника, 3 ђакона и 6 војвода.9 Велпку

7 WindicÄ 8а 1676 стр. 46, 49, 104 и 110.* Croaüoa ва 1676. стр. 11, 32, 37 в 51.* WjDdica за год. 1677 отр. 70 ■ 92.

- 92 _

ревност, коју je показивао енискон Зорчић при ува- ђању уније, награђивала je аустријска влада обилато. Из сачуваних бележака ратног архива види се, да je влада водила бригу и о свој родбиви епискоиовој и да je свима прибављала угледан положај. Разуие се, да народву љубав није могао стећи. Највише су му сметали калуђери, који су долазили из Турске, про- сили по народу милостињу и говорили прогив като- личке вере и против уннје. ЗорчиК се у марту 1680 потужи на ове калуђере ратном савету, који с места изда ваповест, да се калуђери прогнају са границе.’0

После сеобе усорачких Срба дуго времена ннје се доселила никаква већа група српска из Турске. Па и иначе се о кретању српском у то време мало чује. Повека места српска, вериа као и свагда дотле аустријском дому, а непријатељскн расположена сираи хрватске властеле, стојала су приликом завере Зрињ- ског и Франкопана чврсто уз цара. Међу тим местима нарочито се истичу српска села Дубраве и Поникве, која су била у поседу грофа Франкопана. Становници ових места поднесу октобра 1672. г. цару Леополду молбу, да мм подари слободу и привнлегије, које уживају остали Срби, као награду за приврженост, показану приликом завере хрватских магната. Ва- питан за мишљење најтоплије ирепоручи генерал Херберштајн жељу ових Срба и цар пм на основу те ирепоруке испуни молбу.11

У ово време имали су Срби много да претрпе и од турских упадаја. Марта 1675. год. удари 20 бар- јака Турака И8 Лике, Крбаве и Удбине на место Подгорје и опљачкају 10 српеких кућа. На другој страни побунило се око 20 породица усорачких Срба те пребегну на млетачко земљиште, али се у октобру 1677. године врате натраг. Исто се тако побунили Срби у Бојанцима, но и они се набрзо сгишају.12

Побуне и везадовољство срнског народа и у Хр-

10 о. с. за год. 1680 стр. 3 а 23." Lopaiic, о. с. стр. 351 ш 353.

Croatica 8& год. 1675 стр. 22 ■ ва 1677 отр. 59.

- 9 t —

ватск о ј и у Славонији биле су природна последица реж има, који je тада владао. На славонској граници с у се два заповедника нарочито истицала у непошто- в а њ у српских привилегија. Ови заповедници, иванићскм пуковник Иван Рудолф Штадл и капетан крижевачки гроф Траутмансдорф изазваше врховног заиоведника славонске границе грофа Лудвига de Souche, да их оптуж и пред ратним саветом због њиховог поступања према Србима. На ту онтужбу, послату маја 1679. го- дине одговоре оптуженици јула те године, да су с тога сирам Срба јако строги и не осврћу се на њихове ирнвилегије, што они могу постати опасни, ако им се попусти. Српска народност je душевно много над- моћнија од Хрвата и привилегије српске ће само то учинити, да ће се Срби осилити и нотиснути Хрвате. Р атн и савет се сложи са овим те није чинио никакве даљ е кораке против горњих заповедника.13

У деветом деценију 17. века започе опет рад на досељавању Срба из Турске. У марту 1680. преселио je војвода Брадпћ 120 Срба са турског на аустријско земљиште, а гсад Турци страдаше под Бечом 1683. г. постаде кретање Срба у Турској живље. У октобру 1683. јавише многи Срби грофу Штрасолду, да хоће да се пресели из Турске. Јула месеца идуће године д,обио je херцег Лотриншкн вест, да Срби у Боснп моле помоћ иа ће их великм број ирећи на аустриј- ску страну. Ова сеоба je почетком 1685. спроведена, те ратни савет одреди досељеницима у јуну помоћ у храни, а у ју лу изда цвр привилегију за нове до- сељенике „хришћане и Раце“ .14

На граници Хрватске и Славонпје појављивали се често пута српски виши свештеници и калуђери из турскпх крајева. Многе од њих слао je пећски иатријарх, који je стајао у непрекидној вези са хрватско-славонским Србима, као своје егзархе, али за неке се не зна од куд су дошли и шта им je био

и Lopaäie, о. е. стр. 367.и о. <*. сгр. 368; Crontiua за 1683 стр. 38 и за 1685 стр. 25 ■ 28;

Win-Iiea sa год. 1684 стр. 59. *

- 94 -

смер. Егсарси патријархови су поучавали свет у пра- вослављу и одвраћали га од уније. Тако je 1659. г. одмах после насилничке смрти патријарха пећског Гаврила наследник његов Максим послао у Славо- нију егзарха Силвестра, који се састане у Ленавини са архимандритом Снмеоном Кордићем. Смутљиви Кордић je тврдио нред људима, да je он у Козачкој земљи посвећен за епискоиа, а кад егзарх изиђе пред њега, дочека га Кордић непристојно. На то егзарх истуче штаном свог домаћина и кад се врати, ис- прича патријарху како се понашао архимандрит Симеон, те патријарх напише иисмо епископу вра- тањском Сави (Станиславићу) и у писму прокуне „демона Симеона“ и забрани свима православнима, да опће с њим.15 Егзарсн патријархови и други пра- вославни калуђери, који су и поред најстрожије ва- бране од стране аустријских власти долазнли, омели су потпунце намеру Павла Зорчића, да уведе униЈу. До смрти своје није могао да придобије ни све мар- чанске калуђере ви народ у најближој околини својој. Неколико калуђера и мален део Срба, који иризнаше унију, учинише то ва невољу. Остали варод св оду- иирао Зорчићу, те се оввј мотужи децембра 1684. године ратном савету на Србе, што га неће да слу- шају. Ово je поеледњи корак Зорчићев у прилог уније, јер je набрво затим, у јаиуару 1685. умро, остазивши за собом сумњиву славу да je први од сргтских првосвештеника послужио као слепо оружје католнчке пропаганде и иротивнародне бечке поли- тике. На еиискоиско достојанство ноставио je цар Леоиолд марта 1688 брата Павловог Марк* Зорчића и у априлу иете године наложио je грофу Траутманс- дорфу, да ивсталира овог новог унијатског епископа, којн je дотле носио чпн католичког свештеника.16

Нагло наиредовање аустријског оружја у рату аа ослобођење од Турака нашло je одзива и у Хрватској и Славонији. Овде je на банском престолу седио у то

Hlyrico-Serbica, Fase. Г, Oonv. 1.'• Windica аа* 1684 отр. 103; за 1686. стр. 26; ва 1686 стр. 19 ■ 43.

- 06 —

доба гроф Никола Ердеди, на хрватској граници je био заповедником енергични гроф Јован Јосип Хер- берштајн (дошао после смрти грофд Ауерсперга, априла 1669 г.), а у Славоиији je после смрти маркиза Отона Хајнриха де Грана (умро августа 1685.) стајало вр- ховно заповедништво све до маја 1688 године непо- пушено; тада тек вауве ово место гроф Евеја Каира- ра. Једнодушним радом ових и њима потчињених војсковођа, а уз прииомоћ главне царске војске о- слобођен je у овом рату од Турака и онај део Хрватске и Славоније, који je дотле био под њиховом влашћу.

И на сељење Срба у Хрватску и Славонију имали су утецаја успеси аустријског оружја. Још одмах у почетку војне, кад су год. 1684. бан Ердеди и маршал гроф Јаков Леслије разбили Турке код Слатине и осво- јили Внровитицу а још више кад бан нападе крајеве око Цазима, Мутника и Тржца, а геверал Хеберштајн/ уђе у Лику и Крбаву, наступи живо кретање међу Србима, који су живели у турском делу Хрватске и Славоније. Горњокарловачки генерал гроф Штрасолдо извести у марту 1686. ратни савет о срећним војним оиерацијама бароаа ОршиКа у Лици и јави, да су успеси Оршићеви покренули око 1000 Срба на сеобу И8 турских крајева на аустријску страну. Међу овим досељеницима налазило се на 200 Срба Кладушана, [.оји предложе Аустријанцима, да уз њихову п«иоћ наиадну и заузму Кладушу, али тај план није у с^ај мах изведен.

У исти мах поче сељење Срба и на славонској граници. Јула 1686. нређе једна група српска из Турске и славонск» заиоведннци постараше се за храну нових досељеника. Но сеобе учесташе тек онда, кад вођење њихово преузе генерал гроф Ра- бата. Он пресечи јануара 1687. више српских поро- дица и настани их у Велају, носеду грофа Парадај- зера, а у марту исте године другу групу Срба на- сели у Кирину. Идућих година спроведе он нове сеобе српске и досељенике настани у Будачки, Тржић, Зимић,

- 06 -

Скрад и Перјаштицу.17 У априлу 1688. насели бискуп загребачки Микулмћ кнеза Остоју Милнћевића, судије Радоту Милићевића и Милију Николића, вице каеза Михајила Радановића и с њима множину Срба на реци Трепчи.18

У рату за ослобођење Хрватске и Славоније од Турака остављали су Срби Турке и пристајали уз хришћане, али je било и таких, који су се устевали стумати у ћесарску службу чак и онде, где je аустриј- ска војска већ сломила била турску моћ. Спрам ових Срба понашао се бан Брдеди, као што сам признаје у писму свом од 15. јуна 1687, исто као и спраи Турака. Овако држање српско долазило je отуда, што су се Турци из ирогнатнх места Хрватске и Славо- иије скупљали у шуме и из њих нападали на ста- новнике, а нарочито на оне Србе, који су их изне- верили, па су ианосили нстима много штете.19 Уре- ђеније прплике за славонске Србе наступише тек онда, кад почетком 1688 повери цар команду вад Србима у Ножеги, Вировитнци и околини обрштару Ивановићу, кога наскоро именује и за капетана у Иокупском.20

Победовосна војска аустријска иродрла je међу- тим дубоко у турске крајеве. Године 1689 пала je сва Славонија под Аустрију, али су они крајеви њени, у којима су дотле Турци господарили, слабо били настањени. Да би поиунили проређено становништво, населе у њих аустријски генерали на 6000 Срба, које доведоше са обала реке Мораве и нз околине Ужица.21 У току 1689 пала je у руке хришћанској војсци цела Лика и Банија. Турци се иовуку пред непријатељем у Босву, а један део Муслимана, који остаде и на даље у Лици, • пређе на католичку веру. У Лици и Ванији ватекла

IT Croatioa за 1686 стр. 14; sa 1687 сгр. 1, 2, 18, 19, 22 ■ 32; Win* dica sa 1686 стр. 76; Lopaiic, о. с. стр. 382.

18 о. с. стр. 388.Бечкв ратнв архвв, Protocoll. Expcdi*. sa го.ч. 1687 стр. 462; sa

год. 1688. стр. 713*• Бечкв ратнв архан, Protocoll. Registratur, sa год. 1688 стр. 37 а 1*7.31 Wuuderbahrer Adlere-Schwung, oder fernere Geeeliichts-Forteetzuog Ortelii

Redivivi et Continnati, verfast darob Joannem Const. Feigium, 1694. стр. 479; Prot. Exp. sa 1689 стр. 106.

je аустријска војска и велико мноштво Срба, насеље- них тамо одмах после пада тих крајева под Турке. Ови нови поданици аустријски знатно увећаше дота- дањи број Срба.

Даље ратовање изавивало je и нове сеобе срп- ске. У мају 1690 населио je генерал Капрара Србе у Мославину, а нешто равије, првих дана јануара ове године, нападне хришћанска војска босанску варош Доњу Тувлу, убије тамо 300 Турака и крај великога плена изведе из Босне 1500 Срба те их настани у Славонији. Ове сеобе су међутим трајале само дотле, док се год. 1690 није окренула ратна срећа против хришћана.

Кад je ваповеднику над славонским Србима Ива- новићу дата почетком 1690 године друга служба, за- уве 16. јуна ове године његово место гроф Јован Драшковић.22 О ваповедништво над Србима, који су важили као одлични ратници, отимали се аустријски официри. Почетком 1691 иоли бариловићски капетан гроф Јован Отон Херберштајн, да му се повери ко- манда над Србима у Скраду, Будачком и Перјаштици, а кад идуће године умре гроф Драшковић, ватражише упражњено место његово коњички капетан Киба и капетан Макар. Цар се реши за Макара и њега по- стави маја 1602 за војног заповедника у жупанијама пожешкој и вировитичкој.23

Несрећа, која потера аустријско оружје годинв 1690. проуврочила je велику сеобу Срба па Турске у Угарску и Срем под патријархом Чарнојевмћем. Носле пада Београда продрла je хришћанска војска кроз Србију чак до Пећи, Скопља и Качаника. Оволики успех постигла je иоглавито с тога, што je српски народ у Србији, Маћедонији, Албанији и Старој Ср- бији листом пристао уз Аустријднце. Цар Леополд je дао велика обећања Србима, али у сред преговора ивмеђу њих и цара о новом положају, које ће народ

11 Windioa sa 1690 стр. 51; Prot. Reg. за 1690 стр. 9 в 315.19 Croat. ав 1691 стр. 22; Prot. Бхр. sa 1692 стр. 199; Prot. Reg. ea

1692 отр. 240 в 536.

Сеоба Срба 7

- »7 -

српски заузети према владару и дотадањим земљама и народима његовим, окрене се ратна срећа против Аустрије, те су Турци иочели хришћаиима да задају пораз за поразом. Аустријска војска стаде се повла- чити, а повлачећи се иотискивала je иред собом нове иоданике ћесарове, Србе, јер се ови не хтедоше вра ћати под турску власг. У свом узмицању пређе ау- стријска армија Саву па нзгуби и Београд, а још ире ње пређоше на угарску страну и многобројне сриске породице на челу са својпм патријархом нећским, Арсенијем Ш Чарнојевићем. Преговори о будућем по- ложају сриског иарода иод аустријском уиравом на- ставили су Чарнојевић и друге ноглавице српске са двором и на угарском вемљишту, односно ти прего- вори Hiicii нигда ни прекидани, иа ни за време сеобе, иего су од 1688 године ночевши непрестанце вођени, само су у равним фазама рата и под разним окол- ностима, у којима се аустријска држава с једне н српски народ с друге стране налазилн, добијали и ти нреговори разнолик значај н внд.

У Угарској je очекивала сриске досељенике тешка u дуготрајна борба за нацијоналне новластице и аа слободу вероисповести. Мада им je обоје у више маха зајемчено царевим привилегијама, ипак су н нацијо- нализам и вера били угрожени оп католичких ногла- вица. Цар je био подложен утецају језујита, те по њнховом савету имеиује 1688, дакле још нре велнке сеобе срнске, Лонгина Рајића за унијатског сриског еннскопа у Срему, а кад овај 1694 умре, намести на. то достојанство Петра Љ убибратића; у Славонији опет ностави цар 1689, послн смрти Марка Зорчића, за епнскопа у Марчи унијата Исаију Поновића. Но- воме епископу ратни савет одреди у јавуару 1690 г. на преноруку грофа Енеје Капраре 15 фор. месечно из гравнчарске благајне.24 Не само католици ао Хрват- ској и Славонији, него се и калвини, којих je у то доба по околинн Осека и Валпова био велик број

*♦ Wiudica за 1690 стр. 8

- 08 -

окомнше љуто на иравославну веру. Патријарх Чар- нојевић предузе одмах кораке, да отклони опасноет, која je претила православљу. Почетком 1792 замоли он из Сентандрије ратни савет, нека преко осечког вој- ног заповедннка забранп калвинима да сметају пра- вославним Србима прн њнховим црквеним обредима и замоли путни лист и слободан пролаз, да може лично преко Вудима и Славоније отићи у Хрватску и посетпти тамошње своје сународнике.25 Добивши путни лист дође патријарх крајем 1692 године у ма- настир Лепавпну, где je пробавио пун месец дана и оданде обилазио цео важдински генералат. Српски на- род, осокољен присутношћу врховног поглавара нра- вославне вере, добије нове снаге, те и онај мален део поунијаћених Срба остави унију, а епископу марчан-* ском Исаију Поповнћу поруче, да ће га убити, &ко не затражи благослов п иосвећење од патријарха. Еиескоп Исаија се ипак не хтеде покорити народ- ној вољи, него и даље остаде унијат, али вернихвије имао готово ни једног.

У новоосвојеним крајевима Хрватске пзбило je међу Србима велико незадовољство. Коморскп чинов- ннци оптеретише тамошњи народ многии порезом и немилостиво су тај порез утеривали. Хрватскп пле- мићи и други главнији људи њихови забринуто су посматрали, шта раде ови чнновиици и кад приме- тише, да je народ српски око Уне постао узнемирен, одашљу у Веч посланике, који се 'потужише на по- ступак чиновника, јер ће то поступање нагнатп Србе, да оставе онај и онако ретко настањенн крај, иа да се врате Турчину. Бојазнн овој било je сваки час

'повода. У априлу 1694 уплашио je власти аустријске глас. да су Срби у Будачком, Тржићу и Зимићу иро- дали сву своју храну и да намеравају учинити Ау- стрији издају, те ратни савет налож » грофу Лаибергу, да добро пази на кретање српско.26

Понеки великаши хрватски потстицали су Србе

** Prot. Ехр за 1692 стр, 35 и 22870 Prot. Beg. за 1694 стр. 50;. Croatica а » 1694 стр. 30.

7*

- 99 —

на буну. Кад je после смрти грофа Николе Ердедија дошао у сеитембру 1693 год. за бана гроф Адам Ба- ћањи, буеио je Србе против новог бана гроф Алек- сандар Ердеди. Крајем 1695 било je међу личким Србима тако стање, да су од свију војних заповед- ника ив оних крајева јурили у Веч пзвештаји, како je на прагу побуна српска. Но покрет није био управљен само против власти, него су и међу собом нека места српска била љу.то вавађена. Велико не- пријатељство je постојало између зимићскнх и дубач- ких Срба, затим између Срба у Бариловићу и Турну. Незадовољетво због неодређености иоложаја, у ком се налавили, избило je даље код свију Срба од Уне до Купе и међу онима, који су становали но околини Новог и Зриња. Ратни савет пошље августа 1696. грофове Карла Турна и Карла Лудвига Синцендорфа, да стишају узнемирене Србе и да реше њихове ди- ференције, а кад ови не получише ништа, иовери ратни савет почетком 1697 тај задатак грофовима Јосифу Рабати и Максу Адаму Ленгхајмбу. А ли ни овима не пође ва рукои, него тек у марту умири потпуно Србе гроф Енеја Капрара и 19 марта 1697 саопшти начин и услове тог умирења ратном савету.27

0 сеоби нових Срба нема више вести. Почетком 1695. преговарали су српски становници из дистрккта Тимара са баном грофом Баћањијем, да пређу у по данство аустрнјско, али се они нису хтели кретати из тога краја.28 Капетан из Турна населио je Србе у Станичњак, а грофица Марија Магдалена Драшковић, у чијем je поседу Станичњак био, подари овим Ср- бима 1696 године слободу. Ова се грофица и иначе заузимала ва Србе и штитила их од суровости гра-' ничарских официра.29 На много места у Хрватској и Славонији подобијаше Срби официрску част. Тако се споииње године 1695 капетан Дардалија у Пожеги.

81 Prot. Reg. аа 1695 стр. 347; Croat. 8а 1696 стр. 3; Windica 8а 1696 стр. 43, 53, 64, 103 ■ 10tf; sa 1697 отр. 26; Prot. Exp за 1697 стр. 264.

*• Prot. Exp. sa 1695 стр. 100 и 122.99 Prot, Reg. sa 1696 стр. 37; Piot. Exp. sa 1696 стр. 597,

— 100 —

године 1697 капетан Јован Секула у Кобашу (те године моли ратни савет, да му иоклони за заслуге место Ори- јовац), а 1698 каиетан Ђорђе Стакић у Броду.30

Карловачким миром 26. јавуара 1699. завршен je велики рат ва ослобођење Угарске Хрватске и Сла- воније од Турака. Осим Костајнице, Дубице, Јасеновца и Градишке и југоисточног Срема отргнута je сва остала Хрватска и Славонија од турске власти. И тек сада, иосле закљученог мира, могло се са усиехом приетупити сређивању пограничних прилика. У ре- шавању о уређењу границе било je врло важно пи- тање о хрватско-славонским Србима. Интересантно je, да je један српски крај у Славонијн, Подборје, тражио јула 1699. од ратног савета, да га потчини под ју- рисдикцију Доње Аустрије! Разуме се, да така жеља није могла бити испуњена.31 У комисију, која je иза- слата да реши српско питање, одређен je и бан хр- ватски гроф Адам Баћањи. Највише je посла комиснјн задавало питање, коме има да припадну ослобођени у прошлом рату Срби између Уне и Купе. Баћањи je тражио, да се исти подвргну под банску управу, а војни заповедници су предлагали, да се и ти Срби пот- чине под вараждинског геверала грофа Капрару. Про- тивничке странке хтеле су свака да придобије за себе српске становнике, те je у том трвењу долазило и до изгреда. Међутим се ово питање није у овај мах ко- начво решило, него тек јуна 1703, кад je цар Лео- иолд укинуо вараждинску крајину, а Србе међу Уном н Купом под именом банске крајине или Баније предао бановини на уираву.32 С промењеним прнликама у Хрватској и Славонији све се ређе чује назив Власи, него наше прадедове називају обично Раецијанима или Рацима, а често пута и Србима, док ово име није доцније потпуно овладало.33

,0 Prot. Reg. ca 1695 стр. 85; ва 1697 стр. 121; Prot. Exp. за 1698 стр. 392.

11 Prot. Exp. за 1699 стр. 393.» Prot. Keg sa 1699. стр. 204, 241 в 268.м Првмера рапв навешћу молбу бана Нвколе Ердедија, забвље-

жену под мартом 1691 годвне „Nikolaus Erdedy bitt urab gewohr vud moni*

- 101 -

0 животу Срба у Хрватекој и Славонији током 16. п 17. века сачувадо je много материјала ио аустро угарскнм архивама. <3ва расправа je мален п р илог за проучавање тог ЖЈГВота. Рађена je поглавито на основу података, који еу сачупанп у бечком ратном, тајиом и коморском архпву. Но мени je тачно нознато, ко- лико иатеријала о овом предмету крије загребачки, љубљански, градачки н пештански архив, као и разнп жупанијски и црквени архиви. Када се проучи и обе- лодани сва грађа из споменутих архпиа, историја наших иредака постаће још много јаснија п иотпунија.

tion wie auch einige ve)t etaokhl für die ero&ti8<*he und räziache milix m denen gräniz besazungcn" (Prot. Exp. sa 1691 стр 166>; ватпм једну одлуку ay- стрвјске дворскА канцеларвјв „Ј. 0 Hoff eaualey, eub «lato Wien, 9. јан.1693 ninb portions l'efreyuug derjenigen ЈЕШео. welche «ich haben bey recupe- rirung deee pUxes Graditica gebrauchen la«6entt (Prot. Exp. aa 1693 стр. 19<; напоолетку навешћу одлуку бечког ратног савета од 13 августа 1699. »Bano Croatiae, ne hinc proptor commieaionein pro ordinanda Rafcianqrum.gente diecedat, sed protiue illi propediern rcaeeerqendae intersjt* iProt. Reg. sa 1699 стр. 268),