Uvod u Web

Uvod u Web

Sadraj :

Uvod .................................................................................................................................................... 21.Web ...................................................................................................................................... 2 2.Web pretraiva .................................................................................................................. 43.Web server ........................................................................................................................... 54. Izrada web sajta ................................................................................................................. 84.1 Poetna strana ........................................................................................................ 84.2 Istorija .................................................................................................................... 94.3 Prirodne odlike ..................................................................................................... 104.4 Razvojni potencijal .............................................................................................. 104.5 ar planina ........................................................................................................... 114.6 Galerija ................................................................................................................ 124.7 Kontakt ................................................................................................................ 124.8 Mapa sajta ............................................................................................................ 135. Igoogle, Protopage, Blogger ............................................................................................ 136. Zakljuak .......................................................................................................................... 14 7. Literatura .......................................................................................................................... 15

Uvod

Macromedia Dreamweaver je profesionalniprogramza izmjenu ili kreiranjeweb stranica, koji je razvijen od strane tvrtkeMacromedi, Inc. Tu je kompaniju 2005. otkupioAdobe Systems, Inc. te je danas jedan od najpopularnijih alata za ureivanje i kreiranje web stranica. Trenutno podrava ljedee standarde:1. PHP2. ASP3. ASP.net4. Cold Fusion5. XMLU sebi sadrava Designer, koji omoguava ureivanje web stranice bez poznavanja sintakse nekog od ovih standarda, a ima i izmjenjiva koda, koji se obino koristi kada je potrebno razviti neke naprednije web stranice.Dreamweaver je programski alat koji ima sve to je potrebno za kreiranje profesionalnih web stranica. Pojednostavljuje dizajn stranica, bez obzira koristite li njegov tekstualni ili grafiki nain rada. Svojom popularnou predstavlja standard vizualnih alata za izradu web stranica. Mnotvom naprednih funkcija, nezaobilazan je alat web dizajnera, kako kod profesionalaca tako i kod hobista. Dreamweaver je program koji moe dati gotovo savren vizualni identitet web stranicama, to ga u dananje vrijeme marketinke eksplozije i vanosti prisutnosti na internetu ini znaajnim faktorom u njihovoj izradi.

1. WEB

World Wide Web (ili samo Web) je kolekcija ogromnog broja elektronskih dokumenata sainjenih od povezanih Web stranica napisanih u HTML-u (Sl. 1). Stranice su raspoloive korisnicima Web-a u vidu datoteka smetenih na milionima raunara distribuiranih po Internetu.Svaka stranica moe sadrati pokazivae (tzv. linkove ili hiperveze) na druge stranice koje mogu biti smetene na istom ili na nekom drugom raunaru (ili, u terminologiji Web-a, Web sajtu). Klikom na link, korisnik prelazi na sledeu stranicu, a ovaj proces se moe nastaviti u nedogled. Koncept stranica koja sadri pokazivae na druge srodne stranice naziva se hipertekstom. Stranica moe sadrati i delove koji nisu tekstualni (npr. slike).Da bi se Web implementirao na Internetu koriste se dve glavne komponente: Web pretraiva i Web server. Web pretraiva (browser) je aplikacioni program koji korisnik poziva da bi pristupio stranici i prikazao je. Najpoznatiji Web pretraiva je Internet Explorer. Web pretraiva ima ulogu klijenta koji stupa u vezu sa odgovarajuim Web serverom da bi dobio primerak navedene stranice. Pretraiva pribavlja traenu stranicu, interpretira tekst zajedno sa sadranim komandama za formatiranje, i prikazuje ga na ekranu monitora.

Slika 1. World Wide Web

Klikom na tekst korisnik moe da dobije dodatne informacije o istoimenom predmetu. Pretraiva ribavlja i prikazuje stranicu na koju ukazuje izabrani link. Pretraiva pribavlja stranicu bez ikakve pomoi korisnika, a nova stanica moe biti uzeta sa istog raunaru sa kojeg je pribavljena i prva ili sa nekog drugog raunaru.

Slika2. Komponente Web-a

Osnovni model rada Web-a prikazan je na Sl. 2. Na Sl. 2 vidimo pretraiva koji na klijentskom raunaru prikazuje Web stranicu. Kada korisnik klikne na liniju teksta koja je povezana sa stranicom sa servera abcd.com, pretraiva sledi link tako to serveru abcd.com alje poruku kojom od njega trai zahtevanu stranicu. Kada dobije traenu stranicu, pretraiva je prikazuje. Ako ova nova stranica sadri link na stranicu sa server xyzw.com, klikom na ovaj link, pretraiva e poslati zahtev ovom raunaru, i tako do u nedogled.

2. Web Pretraiva

Razmotrimo sa vie detalja rad klijenta sa Sl. 2. U osnovi, pretraiva je program koji moe da rikazuje Web stranice i reaguje kada se miem klikne neki objekat na stranici. Kada je objekat izabran, pretraiva prati hipervezu pridruen objektu i pribavlja izabranu stranicu. Jasno je da je za implementaciju hiperveze neophodan nain za imenovanje stranica na Web-u. Za imenovanje stranica koriste se ema poznata pod nazivom URL (uniformni lokator resursa). Tipian URL je oblika: http://www.abcd.com/products.html. URL se sastoji iz tri dela: ime protokola (http), simboliko (DNS) ime raunara na kome je stranica locirana (www.abcd.com), i ime datoteke koja sadri stranicu (products.html). Kada korisnik klikne na hipervezu, pretraiva obavlja niz aktivnosti kako bi pribavio traenu stranicu.Pretpostavimo da je korisnik pretraujui Web pronaao link na Prirodno-matemtiki fakultet u Kosovskoj Mitrovici: http://www.pmf.pr.ac.rs/index.htm. Sledi niz koraka koje obavlja pretraiva nakon izbora ovog linka:

1. Pretraiva odrenuje URL (Na stranici, URL obino nije vidljiv ve je sakriven izateksta hiperveze)2. Pretraiva se obraa DNS serveru traei od njega IP adresu hosta www.pmf.pr.ac.rs.

3. DNS server odgovara sa 208.88.185.2264. Pretraiva uspostavlja TCP konekciju sa hostom 208.88.185.226 na portu 80.5. Preko otvorene TCP konekcije, pretraiva alje zahtev traei fajl /home/index.html.6. Server www.pmf.pr.ac.rs odgovara slanjem fajla /home/index.html.7. TCP konekcija se zatvara.8. Pretraiva prikazuje tekst sadran u falju /home/index.html.9. Pretraiva pribavlja i prikazuje sve slike iz ovog fajla.

Da bi bio u mogunosti da prikae stranicu, pretraiva mora da razume njen format. Kako bi se obezbedilo da svi pretraivai razumeju sve Web stranice, Web stranice se piu u standardnom jeziku koji se zove HTML. Iako su pretraivai u osnovi HTML interpretatori, veina pretraivaa poseduje brojne dodatne funkcije koji olakavaju navigaciju na Web-u. Tipino, pretraivai imaju dugme za povratak na prethodnu stranicu, dugme za prelazak na sledeu stranicu i dugme za direktno uitavanje stranice koju je korisnik oznaio kao svoju poetnu stranicu. Po pravilu, pretraivai poseduju podrku za bookmark-e, tj. kreiranje liste esto poseivanih stranica. Takone, uitane stranice se mogu tampati ili snimiti na hard disk. Pored toga, obino su dostupne brojne opcije za podeavanje izgleda stranice.

3. Web Server

Kada korisnik ukuca URL ili klikne na hipervezu, pretraiva analizira URL i deo izmenu http:// i sledee kose crte tumai kao DNS ime iju IP adresu trai od DNS servera. Sa IP adresom naraspolaganju, pretraiva uspostavlja TCP konekciju na portu 80 odgovarajueg servera. Kroz otvorenu konekciju, pretraiva alje komandu koja sadri preostali deo URL-a, tj. ime fajla na kontaktiranom serveru. Server vraa nazad fajl i pretraiva ga prikazuje. Web server moemo zamisliti kao program koji neprekidno, u petlji, obavlja sledei niz aktivnosti:

1. Prihvata TCP konekciju od klijenta (pretraivaa).2. Preuzima ime zahtevanog fajla.3. Pronalazi fajl (na svom hard disku).4. alje fajl klijentu.5. Zatvara TCP konekciju.

Savremeni Web serveri poseduju brojne dodatne mogunosti, ali u osnovi, rad Web servera se svodi na prethodnu proceduru. Uoimo da svaki zahtev upuen od strane klijenta, podrazumevapristup hard disku radi uzimanja traenog fajla. Kao posledica toga, broj zahteva koje Web server moe da opslui u sekundi direktno je odrenen vremenom pristupa hard disku. Proseno vreme pristupa hard diskova velike brzine rada iznosi oko 5 ms, to postavlja ogranienje na najvie 200 zahteva/s (i manje ako se esto itaju veliki fajlovi). Za Web sajtove sa velikom brojem istovremenih posetioca 200 zahteva/s je isuvie malo. Jedno poboljanje koje se koristi kod svih Web servera podrazumeva da se u operativnoj memoriji raunara kreira ke sa n najskorije korienim fajlovima. Pre nego to fajl potrai na disku, server proverava ke. Ako je fajl u keu, tada nije potrebno pristupati hard disku jer se fajl moe uzet direktno iz memorije. Iako je za efikasno keiranje potrebno rezervisati relativno veliku koliinu operativne memorije kao i dodatno CPU vreme radi provere da li se fajl nalazi u keu, uteda u vremenu obrade jednog zahteva je obino dovoljno velika da kompenzuje dodatni troak.Sledei nain za ubrzanje rada Web servera predvina uvonenje multithreading1. Kod takvogreenja, server se sastoji iz jednog front-end (isturenog) pristupna modula koji prihvata sve dolazne zahteve i k pozadinskih modula koji obranuju zahteve (Sl. 5). Svih k+1 thread-ova pripada istom procesu i imaju pristup keu. Kada zahtev stigne, pristupni modul ga prihvata i kreira jedan kratak zapis sa podacima o zahtevu kojeg predaje jednom od trenutno raspoloivih pozadinskih procesa. Pozadinski modul najpre proverava da je fajl koji trai prisutan u keu i ako jeste, u zapis upisuje pokaziva na fajl. Ako fajl nije u keu, pozadinski modul zapoinje operaciju prenosa fajla sa diska u ke (uz eventualno izbacivanje nekih keiranih fajlova, ako u keu nema dovoljno prostora). Nakon to je fajl prebaen u ke, zapis sa upisanim pokazivaem se vraa pristupnom moduli koji preuzima fajl iz kea i proslenuje ga klijentu koji je uputio zahtev.

Slika3. Primer Multithread Web servera

Prednost opisanog mehanizma je u tome to za vreme dok su jedan ili vie pozadinskih modula blokirani ekajui na zavretak operacije itanja fajla sa diska (i zbog toga ne troe CPU vreme), ostali moduli mogu biti aktivno upoljeni na obradi novih zahteva. Naravno, da bi se ostvarilo bilo kakvo poboljanje performansi u odnosu na single-thread (jednonitni) model, neophodno je da sistem poseduje vie od jednog hard diska (kako bi vie diskova bili istovremeno upoljeni). U idealnom sluaju, propusna mo multithread Web severa sa k pozadinskih modula u sistemu sa k diskova, moe biti k puta vea u odnosu na single-thread server i jedan disk. Savremeni Web serveri, osim vraanja klijentu traenog fajla, obavljaju i niz dodatnih operacija. Konkretno, u zavisnosti od tipa pristiglog zahteva, pozadinski modul obavlja neki podskup sledeeg niza aktivnosti:

1. Odrenivanje imena zahtevane Web stranice iz URL-a.2. Provera autentinosti klijenta3. Provera prava pristupa klijenta.4. Provera prava pristupa Web stranici.5. Provera kea.6. Pribavljanje zahtevane stranice sa diska.7. Odrenivanje MIME tipa koji e biti sadran u odgovoru koji se vraa klijentu.8. Slanje odgovora klijentu.9. Kreiranje zapisa u log fajlu.

Korak 1 je neophodan zato to primljeni zahtev ne mora sadrati stvarno ime fajla. Na primer, razmotrimo URL http://www.pmf.pr.ac.rs, kod kojeg ne postoji ime fajla. U takvim sluajevima zahtev se odnosi na podrazumevani fajl (ije je ime obino default.html ili index.html). Takoe, pretraiva moe u zahtevu da navede podrazumevani jezik korisnika (npr. Srpski ili Engleski), a da server izabere verziju stranice na tom jeziku. Korak 2 podrazumeva proveru identiteta klijenta. Ovaj korak je neophodan za stranice koje nisu dostupne svim korisnicima. U koraku 3 proverava se da li je datom klijentu dozvoljen pristup traenoj stranici. U koraku 4 proverava se da li je postoji neko ogranienje koje se odnosi na pristup samoj stranica. Na primer, pristup stranici moe biti dozvoljen samo ako zahtev potie iz odrenenih domena (npr. stranici moe biti dostupna samo lokalnim korisnicima). U koracima 5 i 6 vri se uzimanje stranice. Korak 7 podrazumeva odrenivanje MIME tipa stranice (na osnovu ekstenzije fajla, prvih nekoliko rei samog fajla ili na neki drugi nain). U koraku 9, formira se odgovor koji se vraa klijentu. U koraku 9, formira se zapis o obranenom zahtevu i upisuje u jednom posebnu datoteku za vonenje evidencije o pristupima Web severu (tzv.log fajl). Zapis sadri informaciju o identitetu klijenta, domenu iz kojeg zahtev poslat, vreme prijema zahteva, ime zahtevane stranice itd. U sluajevima kada je broj zahteva koji se upuuje Web serveru u jednoj sekundi veoma veliki, jedan CPU nee biti u stanju da obradi sve zahteve, bez obzira na broj hard diskova koji se koriste u paraleli. U takvim situacijama koristi se model farme servera. Kod ovog modela, umesto jednog koristi se vie vorova (raunara), od kojih svaki eventualno poseduje vie diskova (Slika4). Pretpostavka je da svi raunari ukljueni u farmu servera poseduju sve Web stranice. Pristupni modul i dalje prihvata zahteve, ali ih sad distribuira razliitim raunarima, a ne nitima u okviru jednog raunara. Na ovaj nain, smanjuje se optereenje pojedinanih raunara. Jedan problem koji se javlja kod farme servera posledica je nepostojanja zajednikog kea, jer svaki vor poseduje svoju sopstvenu memoriju. Naime, moe se desiti da je traeni fajl prisutan u keu nekog vora, a da je zahtev proslenen voru kod kojeg se fajl mora proitati sa diska. U takvoj situaciji, vreme obrade zahteva je due nego to je to neophodno. Takone, nakon obranenog zahteva isti fajl e se nai u dva kea. Jedan nain za ublaavanje gubitka u performansama zbog nepostojanja zajednikog kea sastoji se u tome da pristupni modul void evidenciju o tome kome je poslao svaki zahtev, a da naredne zahteve koji odnose na istu stranicu alje istom voru. Na taj nain, pojedinani vorovi se specijalizuju za pojedine stranice tako da se ukupni raspoloivi prostor u keu ne troi neracionalno za uvanje svakog fajla u svakom keu.

Slika4. Farma Servera

4. Izrada web sajta

Za izradu mog sajta koristio sam program Dreamweaver MX 2004. To je program koji slui za izradu i obradu Web stranica. Moj sajt je o Gori, oblasti na jugu Srbije, koju naseljavaju Goranci.Na mom sajtu se mogu nai razliite informacije, od Istorije Gore , pa sve do Prirodnih odlika Gore. Pri izradi mog sajta vodio sam rauna o sledeem : Da boje stranica budu lepo usklaene Da nijedna informacija, kao ni vest koja se nalazi na sajtu ne bude udaljena vise od 3 klika od poetne strane sajta.Naravno, pri dizajnu web sajta, vodio sam rauna o nekim osnovnim pravilima pri izradi web sajta, a to su npr: Lako snalaenje posetioca na sajtu, usklaen poloaj slika, dobar odabir fonta ...Pozadina mog sajta je tamna plava boja, prostor u kome se nalazi tekst je bele boje, a u podnoju svake stranice je uneto moje ime, kao ime autora. U daljem toku ovog teksta objasniu detaljnjije nain izrade svake strane mog web sajta.

4.1 Poetna Strana

Za izradu poetne strane koristio sam lejere kao i obino, na vrhu strane nalazi se baner u kojem se nalazi logo Gore, a u pozadini je slika planine. Stranicu sam uradio od odreenog broja slika, koje sam meusobno spojio.Meni na kome se nalaze linkovi koji vode ka sledeim stranicama sadre sledee :

Poetna strana Istorijat Prirodne odlike Razvojni potencijal ar planina Galerija Kontakt Mapa sajta

Prostor u kome se nalazi tekst na poetnoj strani je posebna slika. Na sredini strane se nalazi slika koja pokazuje lokaciju Gore na jugu Srbije. U dnu strane se nalazi ime autora. Svaku narednu stranicu sam uradio po istom principu kao i poetnu stranu, tako da nee biti mnogo rei u svakoj stranici zasebno. Princip izrade svake strane je slian kao i kod izrade poetne strane mog web sajta.

Slika5. Izled poetne strane sajta

4.2 Istorija

Slino kao i kod poetne strane, i ovde je nain izrade isti. Na ovoj stranici se nalaze zanimljive informacije o poreklu goranaca i ouvanju Goranske zajednice kroz vekove.

Slika6. Izgled stranice Istorija Gore

4.3 Prirodne odlike

Na ovoj stranici sajta nalaze se prirodne odlike Gore, kao to su: Reke, ume, Jezera, Planine, Izvori itd...

Slika7. Izgled stranice Prirodne odlike

4.4 Razvojni potencijal

Ova stranica govori o razvojnom potencijalu koje Gora poseduje, i nainu na kome se taj razvojni potencijal moe iskoristiti.

Slika8. Izgled stranice Razvojni potencijal4.5 ar planina

Na ovoj stranici se nalaze karakteristike ar planine, planine koja se jednom delom prostire i na prostoru Gore.

Slika9. Izgled stranice ar planina

4.6 Galerija

Ova stranica je napravljena po istom principu kao i sve prethodne stranice, na ovoj stranici se nalaze slike prirode Gore.

Slika10. Izgled stranice Galerija

4.7 Kontakt

Za izradu ove Web stranice iskoristio sam gotov html kod koji sam skinuo sa interneta, takodje u dnu stranice su navedeni moj protopage i blogger sajt.

Slika11. Izgled stranice Kontakt

4.8 Mapa sajta

Mapa sajta vizuelno predstavlja izabrani deo sajta. Na njoj se ne prikazuju svi dokumenti sajta, ve ona poinje od strane koja je definisana kao poetna strana sajta (Home Page) i prikazuje sve ostale strane s kojima je poetna strana povezana linkovima. Prikazuju se sve strane u hijerarhiji linkova dok se ne doe do 'slepe ulice', tj. strane koja ne sadri linkove.

Slika12. Izgled stranice Mapa sajta

5. Igoogle, Protopage, Blogger

Ovo je link koji vodi ka mojoj Protopage stranici :

http://www.protopage.com/aldisseferi

Ovo je link koji vodi ka mom blogu :

http://www.racunari-vesti.blogspot.com

Poto se Igoogle stranica moe videti samo kada ste ulogovani , ja u ovde da ubacim sliku moje Igoogle strane.

6. Zakljuak

Dreamweaver obeava da nikada nee mijenjati va kod to je jedan od razloga zato je postao najbolji prijatelj mnogim profesionalnim dizajnerima. Oni mogu uivati u jednostavnosti WYSIWYG-a ( What you see is what you get ) i dodati HTML po svom ukusu bez bojazni o tome ta bi Dreamweaver mogao uiniti . Dreamweaver je moan i pre svega veoma lak i jednostavan program za upotrebu koji ima iroku primenu. To je jedan od najveih razloga zvog kojih je Dreamweaver postao toliko popularan i rasprostranjen, i zbog ega je dobio vernost ak i najveih HTML kodera.

7. Literatura

[1] Pani Stefan, (2012), Uvod u Web (Skripta za internu upotrebu),[2] Internet stranice :- http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%80_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0[3] Drew McLelan, Dreamweaver MX Web Development

Aldis SeferiPage 15