Садржај

Увод....................................................................................................................2

1.Утп каблови....................................................................................................2

1.1. Категорије утп каблова..............................................................................2

1.2. Предности примене....................................................................................3

1.3. Преслушавање.............................................................................................3

1.4. Помоћна опрема...........................................................................................3

1.5. Врсте утп каблова........................................................................................4

1.6. Карактеристике утп каблова.......................................................................5

2. Оптички каблови............................................................................................5

2.1. Пренос сигнала оптичким кабловима........................................................5

2.2. Предности оптичких каблова......................................................................6

2.3. Класе оптичких каблова..............................................................................6

3. Структурно каблирање....................................................................................7

3.1. Мрежни каблови...........................................................................................8

3.2. Каблови за рачунарске мреже......................................................................9

3.3. Врсте структурног каблирања......................................................................13

Закључак................................................................................................................17

Коришћена литература..........................................................................................18

1

Увод

Каблови са упреденим парицама су данас најпопуларнији и најкоришћенији каблови за реализацију ожичења у једној мрежи. Шта је парица, па то је пар, односно две жице. Шта је упредена парица: па то би биле две жице умотане једна око друге. Истакнимо одмах да се жице умотавају једна око друге да би се смањио утицај сметњи. Постоје две главне врсте ових каблова, а то су каблови без омотача или плашта и зову се УтеПе, и друга врста, односно каблови са омотачем и зову се еСТеПе. УТП каблови спецификације 10БасеТ су данас најпопуларнији, најјефтинији и најчешће коришћени каблови за реализацију ЛАН мрежа опште намене.

1. УТП Каблови

Код ових каблова важи да је дефинисан број уплитања по јединици дужине за сваку врсту ових каблова, а већ смо рекли да се каблови уплићу због минимизирања утицаја електромагнетних сметњи. За ове каблове важи да је максимална дужина једног сегмента 100 метара. У преводу, не можете реализовати мрежу на растојањима већим од 100метара. Оно што ове каблове чини још популарнијим јесте чињеница да највећи број компанија већ има инсталиране ове каблове као део ПеТеТе инфраструктуре.

1.1. Категорије утп каблова

Било је неопходно увести одговарајућу стандардизацију, односно категоризацију УтеПе каблова. Стандард 568А, донет од стране ЕИА/ТИА, разликује пет категорија УТП каблова.

• Категорија 1 У ову категорију спада традиционални телефонски УТП кабл (обична телефонска „парица”) којим се не преносе подаци, већ само глас. Већина каблова који су постављени пре 1983. године спада у ову категорију.

• Категорија 2 У ову категорију спада УТП кабл за пренос до 4 МБ података у секунди. Они се састоје од четири међусобно упредене УТП парице (укупно 8 проводника).

2

• Категорија 3 Овде спадају УТП каблови за пренос до 16 МБ података у секунди. Састоје се од четири уплетене бакарне парице, од којих свака има три увоја по стопи.

• Категорија 4 У овој категорији се налазе каблови који омогућавају пренос до 20 МБ у секунди. И они се састоје од четири уплетене парице од бакарне жице.

• Категорија 5 У ову категорију спадају УТП каблови који омогућавају пренос до 100МБ у секунди. И ова врста кабла се састоји од четири уплетене парице од бакарне жице.

1.2. Предности примене

Најважнији разлог популарности УТП каблова је што већина објеката има већ развучене и постављене УТП каблове у сврху коришћења за телефонске линије.Приликом инсталирања ПТТ инфраструктуре, увек се оставља и одређена резерва каблова. Према томе, ако постојећи каблови задовољавају ваше потребе за преносом података, можете их искористити. Тиме значајно смањујете трошкове реализације мреже.

1.3. Преслушавање

И код ових каблова се јавља, и то у још већој мери него код коаксијалних каблова, пробелм преслушавања.Преслушавање је утицај сигнала са једне линије, на сигнал са друге линије. Код коаксијалних каблова се против преслушавања боримо помоћу оклапања главног проводника.То можемо да урадимо и овде, али се првенствено сметње отклањају уплитањем жица, при чему је прецизно дефинисан број уплитања по јединици дужине. Важи да што је већи број уплитања парица по јединици дужине, то је већи и степен заштите од преслушавања.

1.4. Помоћна опрема

Поменућемо, комплетности ради, која се све опрема користи приликом израде једне мрежне инфраструктуре са УТП кабловима. Дистрибуционе полице омогућавају добар начин организације већих мрежа, као и штедњу расположивог простора.

3

Експанзиони панели служе за проширење постојећег капацитета мреже, при чему омогућавају брзине преноса до 100 Мбпс.

Зидне утичнице су, у ствари, РЈ-45 утичнице које се монтирају на зид и омогућавају квалитетан,механички сигуран и естетски прикључак. И на крају, каблови са утичницама на оба краја олакшавају рад.Најпопуларнија врста УТП кабла је кабл по 10БасеТ спецификацији и они постају најраспрострањенији каблови за локалне рачунарске мреже. Максимална дужина једног сегмента кабла је 100 метара.

1.5. Врсте утп каблова

Традиционални УТП кабл се састоји од две изоловане бакарне жице. Одговарајуће спецификације одређују колико ће увоја бити по једном метру кабла, а то зависи од његове сврхе. У Северној Америци ова врста каблова се користи у постојећим телефонским системима и инсталирани су у многе зграде.

Врста УТП кабла која ће се користити у одређеним ситуацијама дефинисана је стандардом 568А за ожичење пословних зграда. Ове стандарде развиле су Асоцијација Електронских Индустрија и Асоцијација Телекомуникацијских Индустрија (ЕИА/ТИА), а циљ им је био да се на тај начин осигура доследност и уведе стандардизација у извођењу кабловских инсталација.Највећи број телефонских линија користи неку врсту УТП кабла. Основни разлог њихове широке употребе је чињеница да су они унапред постављени у зградама управо за потребе телефонских линија. Често се у градњи објеката постављају и додатни УТП каблови за будуће потребе.Уколико су ти додатни каблови довољно квалитетни за пренос података, могуће их је искористити за потребе рачунарске мреже. Овде, ипак, треба бити опрезан зато што стандардни телефонски каблови нису уплетени и немају карактеристике које омогућавају чист и безбедан пренос података.Потенцијални проблем свих врста каблова је преслушавање, мешање сигнала једне линије са сигналима друге линије. Иначе, УТП каблови су посебно осетљиви на ову појаву, а једину заштиту представља већи број увоја по метру кабла.

4

Употреба кабла има велику ману у чињеници да прекид кабла доводи до престанка функционалности целе мреже. У потпуности је истиснут употребом бакарних парица, стандарда који је током развоја ове врсте повезивања доживео доста промена и непрекидно се развија. Данас се у употреби користе спојни каблови који имају 4 увијене парице (8 водова) за пренос сигнала. Пошто се користе четири парице то значи да је помоћу ове врсте кабла могуће остварити фулл-дуплеx комуникацију. Основна намена му је повезивање мрежне картице рачунара или неког другог уређаја за мрежне уредјаје и међусобно повезивање самих мрежних уређаја.

УТП кабл без водљивог омотача, што га чини неотпорним на шум и вањске електромагнетске утицаје.Али модерна технологија успешно превладава наведену слабост. Свака парица самостално је увијена и потом су све међусобно увијене како би се отпорност на вањске утицаје повећала. Наравно, око свих парица заједно је заштитни пластични омотач.

1.6. Карактеристике утп каблова

Особина УТП кабла је мала цена и једноставна уградња, што значајно смањује цену рада и пропратне опреме. Осим тога развијени су и посебни једноставни алати за повезивање овог кабла за одговарајуће прикључке и конекторе. Конектор који се користи носи ознаку РЈ45 и описан је у стандарду ИСО стандард 8877.У свим случајевима највећа дозвољена дужина кабла износи 100м, иако се ова удаљеност не препоручује за 'укрштене' везе.Да ли ће веза бити 'укрштена' или не овиси о томе који се уређаји спајају.

2. Оптички каблови

2.1. Пренос сигнала оптичким кабловима

Најједноставније објашњење било би да се електрични импулс одређене фреквенце (број понављања у секунди) конвертује у светлосни сигнал коришћењем електричних извора светлости (ласер, специфичне лед диоде, итд...).Светлосни импулси се стварају паљењем тих светлосних извора истом фреквенцом коју има и електрични импулс.

5

Светлосни сигнал затим пролази кроз проводник.Сам проводник је од материјала (стакло, полиетилен, силикон, итд.) велике рефлектујуће моћи па се због тога понаша као огледало унутар самог проводника. Самим тим светлосни сигнал се рефлектује од те површине што му омогућава криволинијску путању и достизање много већих удаљености без већег губитка интезитета светла.На другом крају проводника се налази конвертор са фото-ћелијама који примљене светлосне сигнале поново конвертује у електричне импулсе исте фреквенце које даље преносе информације до неког рачунара или мрежног уређаја.

2.2 Предности оптичких каблова

Највеће предности оптичких каблова су брзина, мале димензије, пренос велике количине података, не осетљивост на електричне сметње. Највећи недостатак је цена.Оптички каблови се користе у врло широком дијапазону брзина и удаљености коју могу остварити. Удаљености могу бити од неколико стотина метара до неколико стотина километара без појачања сигнала што највише зависи од извора светла које се користи и од структуре оптичког влакна. Структурно, оптичко влакно се састоји од два концентрична слоја материјала (стакло, силикон, итд.), унутрашњег које се назива језгро и спољашњег које се назива омотач. Унутрашњи слој има већи индекс преламања од спољашњег слоја због чега и долази до рефлексије светлосног сигнала, односно светлосни сигнал се одбија ка центру језгра.

2.3. Класе оптичких каблова

Путање под којим светлосни сигнали улазе у оптички проводник се називају модови па се и оптички каблови генерално деле на две класе: сингле-мод оптички кабл и мулти-мод оптички кабл.Ти модови су подељени на нивое па у складу са тим мод најнижег нивоа има најкраћу путању док мод највишег нивоа има најдужу путању.

Сингле-мод оптички каблови су дизајнирани за пренос само једног оптичког сигнала, великим брзинама, на велике удаљености.Овај тип оптичких каблова садржи по једно оптичко влакно најмањег попречног пресека што омогућава врло ниске губитке и велике брзине преноса података.

6

Опрема за сингле-моде оптичке каблова је много скупља од опреме за мулти-моде оптичке каблове јер се као светлосни извори користе ласери али сам сингл-моде кабл је обично јефтинији од мулти-моде кабла.Најчешће се користе за међусобно повезивање мрежа на великим растојањима, повезивање мрежа у оквиру једног града, градова, држава или континената.

Мулти-мод оптички каблови су дизајнирани за пренос више истовремених оптичких сигнала, различито модулисаних, али за разлику од сингле-мод каблова не могу премостити веће удаљености, максимално до 2 километра. Намењени су умрежавању на нивоу зграда, насеља, итд.Генерално, са овом врстом оптичких каблова се постижу мање брзине преноса података али које су и даље исте или брже од технологија које за пренос информација користе електричне импулсе кроз бакарне проводнике. Брзине преноса остварене кроз овај тип кабла се крећу од 10МБ/с до 10ГБ/с на растојањима до 600 метара.

Класификација је урађена на основу њихових карактеристика по међународном стандарду и то: ОМ1 и ОМ2 стандарди подржавају брзине (у Интернет технологији) од 10 МБ/с до 1 ГБ/с док ОМ3 стандард је намењен брзинама до 10 ГБ/с. Примена ових каблова и технологије је јефтинија од сингле-мод технологије јер у свом раду као извор светлости углавном користе специјалне лед диоде које су многоструко јефтиније од ласерске технологије.Наиме, један од ограничавајућих фактора брзине преноса сигнала када је у питању мулти-мод технологија је и то што се у свом раду ослањају на лед диоде јер по својој природи рада оне не могу постићи већу брзину паљења и гашења. За достизање брзина од 10 Гб/с као извор светлости се мора користити ласер.

3. Структурно каблирање

Структурно каблирање је кабловска инфраструктура у зградама и насељима намењена телекомуникационим сервисима, која садржи одређени број стандардизованих мањих елемената које називамо подсистемима структурног кабловског система.

7

Структурно каблирање можемо поделити у шест подсистема:

Улазна постројења, где се структурна мрежа повезује са спољним светом;

Просторије са опремом, у којима се налази корисничка опрема; Телекомуникационе собе, у којима се налази опрема која повезује

магистралне кабловске системе са хоризонталним кабловским системима;

Магистрално каблирање повезује улазна постројења, просторије са опремом и телекомуникационе собе;

Хоризонтално каблирање повезује телекомуникационе собе и појединачне прикључнице на спрату;

Крајње компоненте, које повезују крајњег корисника са прикључницом хоризонталног кабловског система.

Данас можда најзанимљивији темељ мрежних инфраструктура је структурно каблирање. Можемо га извести класичним УТП или оптичким кабловима или комбинацијом ових медија.Структурно каблирани систем може имати више истовремених намена (ИП телефонија, пренос података, видео надзор, итд.) а његова имплементација је могућа као самосталан систем, као систем са подсистемима или како систем који се протеже у више зграда. Структурно каблиране инсталације су дефинитивно врло исплативе јер пружају дигиталну инфраструктуру "све у једном" на коју је могуће спајати мноштво уређаја различиих намена (дигиталне камере за надзор, ВоИП телефоне, мрежне сервере, рачунаре...) и све их врло једноставно комбиновати на различите начине.

3.1. Мрежни каблови

Мрежни каблови су један од три најважнија чиниоца у процесу умрежавања и као такви су одговорни за пренос електричног или светлосног импулса од извора до одредишта, односно од предајника до пријемника. Да би било која мрежа функционисала без ометања мрежни каблови морају бити одређеног типа и квалитета.Није свеједно који кабл се поставља и где.

8

Рачунарске мреже данашњице раде са великим брзинама преноса електричних импулса и омогућавају брзу размену информација и података али су истовремено подложни различитим спољним утицајима као што су временске прилике, електромагнетна зрачења, физичка дејства, итд. и који у великој мери могу утицати на квалитет и брзину преноса сигнала кроз каблове.Сви типови мрежних каблова имају неке заједничке структурне особине, односно заједничко им је да сви имају: спољни омотач, унутрашњи омотач, заштитни омотач и бакарни проводник или проводнике.

Када су у питању оптички каблови они се разликују по својој структури од каблова са бакарним проводницима.У зависности од ових параметара и параметара специфичних за одређене типове каблова (као што је фреквенца уплитања парица, квалитет заштитног омотача, итд.) зависи квалитет кабла односно одређује се његова намена у процесу преноса мрежног сигнала.

3.2. Каблови за рачунарске мреже

Генерално каблови за рачунарске мреже деле се на три категорије:

1. Парични каблови2. Коаксијални каблови3. Оптички каблови

Парични каблови се користе у Интернет технологији са којом ће те се најчешће сусретати у свом раду. Кабл се структурно састоји од четири пара уплетених бакарних проводника, осам проводника укупно, при чему сваки бакарни проводник има засебан унутрашњи омотач.Сви проводници заједно су заштићени заједничким заштитним омотачем који спречава или умањује спољна електромагнетна зрачења док их спољни омотач штити од спољних физичких утицаја, оштећења, итд. Парични каблови се по стандарду користе до 100 метара удаљености. У случају да је потребна већа удаљеност на сваких 100 метара мора постојати мрежни уређај који ће вршити појачање сигнала (Хуб, Свич). Наравно, ни то проширење није неограничено и максимални број појачања по стандарду је 5. Следећа подела је на подкатегорије дефинисане нивоима заштите коју поседују и то: УТП каблови, СТП каблови и у новије време ФТП каблови са својим подкатегоријама.

9

УТП мрежни каблови су флексибилни (лако савитљиви) и поседују мањи ниво заштите на електромагнетна зрачења. Парични проводници се састоје од више танких бакарних нити међусобно испреплетаних са циљем добијања одговарајуће флексибилности целокупног кабла. Може се десити да при употреби овог типа каблова дође до проблема са тзв. преслушавањем, тј. да се различити сигнали детектују у каблу због његове слабе заштите од електромагнетних зрачења (слично ситуацијама када се мешају сигнали на стабилним телефонским линијама). За конекцију са рачунарима и мрежном опремом користе стандардни прикључак тип РЈ45.Због своје флексибилности су погодни за коришћење у радном окружењу корисника. Дужина ове врсте мрежног кабла не би требало да прелази 5 до 6 метара. Производе се у различитим бојама: бела, жута, плава, црвена, итд.

Слика 3.2.1 УТП кабл

СТП мрежни каблови су мање флексибилни од УТП каблова и поседују већи ниво заштите од електромагнетних зрачења. Парични проводници се састоје од једног бакарног проводника понаособ и додатне електромагнетне заштите око сваког пара проводника. Намењени су за постављање фиксне мрежне инфраструктуре као што је каблирање кроз зидове објекта, провлачење кроз кабловске каналице, трајно везивање за мрежне уређаје (Хуб, Свич), постављање траса у спољном окружењу (укопавањем у земљу, ваздухом, итд.).Поседују јачи спољни омотач отпорнији на спољне услове (температуру, влагу, хабање, итд.).

10

За конекцију са мрежном опремом и уређајима користи стандардни прикључак тип РЈ45.Због своје умањене флексибилности није погодан за честа савијања и преламања јер може доћи до прекида бакарних проводника у каблу.Максимална дужина кабла је 100 метара. Производе се у више боја али је најчешће у белој боји.

Слика 3.2.2 СТП кабл

Мрежни каблови су најсличнији УТП мрежним кабловима с’тим што поседују додатни заштитни алуминијумски омотач као заштиту од електромагнетних зрачења и високих нивоа буке. Најчешће се користе у производним погонима и постројењима где би високи нивои буке правили сметње (интерференце). Постоји више подгрупа ових каблова.

Коаксијални каблови се у данашње време не користе за локалне мреже (ЛАН) осим у ситуацијама постојања старијих типова локалних мрежа. Истовремено то не значи да се коаксијални каблови не користе за неке друге типове рачунарских мрежа. Најтипичнији представник употребе овог типа каблова је кабловски интернет.

Структура коаксијалног кабла се састоји од спољног омотача, заштитног омотача од великог броја испреплетаних бакарних проводника (тзв. ширм), унутрашњег омотача (изолатор) и бакарног проводника пуног пресека задуженог за пренос електричног импулса. Спољни омотач је намењен заштити од спољних физичких утицаја као што су температура, УВ зрачење, влага, хабање, случајна или намерна физичка оштећења, итд.Заштитни омотач је намењен заштити од електромагнетних зрачења и истовремено има улогу уземљења чиме се кабл штити од „преслушавања“ и електричног шума. У примени су и коаксијални каблови са двоструком или четвороструком заштитом на местима где су електромагнетна зрачења врло изражена.

11

Унутрашњи омотач је намењен одвајању (изолацији) бакарног проводника од заштитног ширма и најчешће је од пвц или тефлон материјала. На слици је дат пример коаксијалног кабла у примени.Ова категорија каблова има ниску цену, лаки су, флексибилни и једноставни за употребу. Деле се на танкe и дебелe коаксијалне каблове.

Танки коаксијални каблови су намењени за растојања до 185 метара док дебљи каблови могу по стандарду премостити растојања до 500 метара. Танки коаксијални каблови за прикључење на остале сегменте мреже користе конектор тип бнц.БНЦ конектора има у више варијанти: бнц продужни конектор, бнц Т конектор, бнц терминатор и слично.Највећи проблем при употреби ове технологије, не само каблова, је да када дође до прекида било где на мрежи цела мрежа пада.

На крајевима коаксијалних каблова се постављају бнц терминатори да би се спречила 100% коализија, тј. када електрични сигнал дође до краја кабла бнц терминатор га поништи, тако да електрични сигнал не може да се „одбије“ од краја кабла и врати проузрокујући проблеме у раду мреже.

Дебели коаксијални каблови не користе бнц конектор већ Н-тип конектор који је већих димензија од бнц конектора.Коаксијални каблови су намењени за максималне брзине до 10 Мб/с што је уједно и главни разлог престанка коришћења када су у питању локалне мреже јер данашње локалне мреже раде на много већим брзинама. Највећу удаљеност који дебљи кабл може достићи по стандарду је 1500 метара под условом да користи 2 појачивача сигнала.

Слика 3.2.3 Коаксијални кабл

12

Оптички каблови су каблови новијег датума који се у свом раду не ослањају на пренос електричних импулса већ за пренос информација користе светлосни сигнал. Захваљујући томе постижу се врло високе брзине преноса на велике удаљености скоро без икаквих губитака у самом преносу. Оптички каблови се наравно и структурно разликују од каблова са бакарним проводницима али је и њихова финална цена много већа од предходника.Тренутно технологија оптичких каблова располаже са широким дијапазоном брзина преноса и развој ове технологије иде ка много већим брзинама од 150 Гб/с!

Слика 3.2.4 Попречни пресек оптичког влакна

3.3. Врсте структурног каблирања

Наједноставније објашњење структурног каблирања било би да је то скуп правила која дефинишу тип и начин постављања мрежних каблова.Својевремно са појавом локалних рачунарских мрежа (лан-ова) нису постојала никаква правила на основу којих би се вршило постављање мрежних каблова (каблирање) у оквиру неке зграде, објекта или између њих. Мрежни каблови су постављани по својевољном нахођењу и процени појединца обично вођених идејом најлакше, најједноставније и најкраће путање. Овакав начин каблирања у почетку је био прихватљив за све. Међутим, насумице и без плана постављени каблови са почетком раста локалних рачунарских мрежа, тј. са порастом броја рачунара у локалним мрежама, почињу да представљају проблем како за администраторе тих локалних мрежа тако и за сам развој те мреже.

13

Наиме, у хаотичној и неплански урађеној мрежи врло је тешко дефинисати локацију квара и отклонити га у што је могуће краћем временском року. По урађеним статистикама око 80% свих ’’падова’’ локалне рачунарске мреже узроци су неисправности у кабловском систему.

Ситуација се додатно погоршала увођењем у примену нових мрежних технологија, које функционишу на различите начине и са различитим кабловима, и са повећањем брзина локалног мрежног саобраћаја.Решење је нађено у виду међународних стандарда који дефинишу ову област средином и крајем 1995. године. Тада је настао концепт структурног или генеричког каблирања. Суштина договореног концепта је да се обухвате и стандардизују не само рачунарске и телефонске мреже већ и разни системи преноса аудио-видео сигнала и алармно-командни системи.Ти концепти данас су познати као концепти интелигентних зграда.Реалну суштинску предност структурног каблирања представља употреба јединственог кабловског система за све инсталације којима се преносе било какве информације у одређеном фреквентном опсегу. Тај систем обухвата пренос аудио-видео сигнала, командних (управљачких) сигнала и брз пренос података. Концепт структурног каблирања треба да омогући да се после инсталације каблова цела мрежа преконфигурише на другачији начин у зависности од потреба корисника али без икакве интервенције на самим кабловима дужи временски период, око 20 година.Тај циљ је остварен коришћењем разделника, односно наменских активних уређаја одређене технологије (свичеви, телефонске централе, итд.). Неке од главних предности структурног каблирања биле би: флексибилност система, једноставна и ефикасна администрација мреже, скалабилност (лако проширивање мреже у складу са потребама), независност од типа активних уређаја рачунарске и телефонске мреже, прикључење опреме која нема одговарајуће конекторе коришћењем адаптера, смањење трошкова одржавања након инсталације система (нема додатних улагања средстава).

Системи структурног каблирања се реализују на 3 нивоа:

 Хоризонтално каблирање  Вертикално каблирање  Каблирање кампуса

14

Хоризонтално каблирање или каблирање спратова се односи на део кабловског система између спратног разделника и зидне утичнице. Концептом структурног каблирања је одређено да се на делу система између спратног разделника и зидне утичнице користе (поставе/инсталирају) бакарни парични каблови категорије 5е или 6 (Цат5е или Цат6) или оптички Мулти-моде каблови при чему максимална дужина бакарних каблова не сме да пређе 90 метара дужине. У случају да се користе оптички каблови систем носи назив ФТТД (Фибер То Тхе Деск).Стандарди предвиђају употребу две врсте Мулти-моде оптичких каблова и то каблове са језгром чији пречник је 50 или 62 мм. Хоризонтално каблирање обухвата највећи број каблова у целом кабловском систему па самим тим захтева и највећи утрошак времена за инсталацију.

Вертикално каблирање се односи на део кабловског система који повезује спратне разделнике са разделником зграде (објекта). Најједноставније га је представити као кичму мреже између спратова објекта који се умрежава па носи и назив кичма зграде. По стандардима при вертикалном каблирању за пренос података и видео сигнала се користе Мулти-моде оптички каблови док за пренос алармних, управљачких и говорних сигнала се користе бакарни парични проводници категорија Цат5е и Цат6. Дужина каблова за вертикално каблирање не би требало да пређе 500 метара дужине по стандардима.

Каблирање кампуса се односи на каблирање између разделника зграда и кампуса. Овај начин каблирања је врло сличан вертикалном каблирању јер се за пренос података и видео сигнала користе Мулти-моде оптички каблови док за пренос алармних, управљачких и говорних сигнала се користе бакарни парични проводници категорија Цат5е и Цат6. Дужина каблова за каблирање кампуса не сме прећи 1500 метара.

15

На слици 3.3.1 је дат пример употребе структурног каблирања објеката:

Слика 3.3.1 Структурно каблирање објеката

Битно је напоменути да постоје правила постављања каблова. Путање којом пролазе каблови се називају трасе. Трасе каблова се одређују на основу низа правила а неки од тих правила су да сви каблови морају имати заштиту од физичког оштећења (ако је објекат у изградњи онда се каблови полажу у зидове објекта, ако се ради накнадна инсталација сви каблови морају бити у кабловским каналицама), да се инсталирају на одређеној удаљености од извора електромагнетних зрачења (струјни водови), да се кабловске трасе раде под правим угловима, итд.

16

Закључак

У закључку ћу појаснити разлику између оптичких и бакарних каблова.

Оптички каблови раде на принципу светлосних сигнала. Светлосни импулси се стварају паљењем тих светлосних извора истом фреквенцом коју има и електрични импулс. Светлосни сигнал затим пролази кроз проводник.Проводник је од стакленог, силиконског или сличног материјала и има веома велику рефлектујућу моћ.У самом проводнику се стварају површине налик огледалу.Светлосни сигнал се криволинијски одбија од те површине и достиже велике удаљености без губитка квалитета сигнала.

Бакарни каблови за разлику од оптичких за пренос сигнала користе бакарне жице(парице).Парицу чини пар жица тј. две жице.Жице се умотавају једна око друге да би се смањио утицај сметњи.Максимална дужина по једном сегменту коју бакарни каблови могу да достигну је 100м.Потенцијални проблем каблова је преслушавање, мешање сигнала једне линије са сигналима друге линије, а једину заштиту представља већи број увоја по метру кабла.

17

Коришћена литература

Телекомуникациони водови аутор: Мр Радомир Бркић

Коришћени интернет сајтови:

www.wikipedia.org

www.elitesecurity.org

www.link-elearning.com

ЦД Онлајн курс, рачунарске мреже www.link.co.rs

18