FILOLOKI FAKULTETUNIVERZITETA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD IZUVODA U LINGVISTIKU

Tema: ALFABET ONOMATOPEJE U STRIPOVIMA

Profesor: Dr. Ljudmila Popovi Student: Nevena Novkovi

maj, 2015.Sadraj:Strane 1, 2 i 3- UvodStrane 3, 4, 5 i 6- Faunonimijska onomatopejaStrane 6, 7, 8 i 9 - Onomatopeja podraavanja zvukova iz ovekove prirodeStrane 9, 10, 11 i 12- KvazionomatopejaStrana 12- bow-bow teorijaStrana 13 - slikeStrana 14- zakljuakStrana 15- literatura

Onomatopeja (gr. - ime, gr. o - inim, pravim) je podraavanje zvukova iz spoljanjeg sveta glasovima i drugim jezikim sredstvima, sa ciljem da se kod sluaoca ili itaoca izazove slian akustiki utisak. Poto su mnogi zvuci u prirodi akustiki slini glasovima jezika, npr. grmljavini, priguenom zvuku, umu, onda su rei grom, apat i uanj zvuno obojene i kao takve bliske onomatopeji. Re sklopljena od glasova kojima se podrava neki zvuk naziva se onomatopeinom (vetar huji, voda ubori, krava mue). Onomatopeja se postie i gomilanjem ili ponavljanjem glasova (asonanca, aliteracija), tim pre to joj je cilj da zvukom doara odreenu sliku (npr. ''Palacaju, gmiu, siku ljute arke'' - zmija, S. Pandurovi; ili ''I cvri, cvri cvrak na voru crne smre '' -cvrak, V. Nazor).

Uobiajene onomatopeje kojima se podraava ''govor'' neke ivotinje (npr. kukurikanje petla, lave psa, mjaukanje make) ili zvuk prirodne pojave (huk vetra, utanje lia) razlikuje se od jezika do jezika zavisno od njihovih fonetskih i fonolokih sistema. Onomatopeju treba razlikovati od simbolike glasova. Iako meu njima nema jasne granice, efekat koji ostvaruju nije uvek isti: upotrebom onomatopeje postie se jednak akustiki utisak, a glasovnom simbolikom slian. Pitanje onomatopeje i simbolike glasova moguno je sagledati i u irem istorijskom kontekstu. U Platonovom dijalogu Kratil, Sokrat pripisuje glasovima odreenu znaenjsku vrednost, pa je po njemu glas r odlian instrument za izraavanje kretanja. Ovakav stav, u nauci poznat pod imenom kratilizam, bio je naroito popularan u romantizmu i simbolizmu. E. A. Po u Filozofiji kompozicije govori da je e najvaniji samoglasnik, a r najbogatiji suglasnik. Remboov sonet Samoglasnici, u kome je svakom vokalu pripisana odreena koloristika vrednost (a - crno, e - belo, i - crveno, o - plavo i u - zeleno), uzima se i kao primer za sinesteziju. Malarme tvrdi da poezija stvara neraskidivu vezu izmeu zvuka i znaenja, a njegov uenik Valeri u eseju Poezija i apstraktno miljenje zastupa umereniju tezu da je zadatak poezije stvoriti iluziju oneraskidivoj povezanosti zvuka (rei) i znaenja (ideje), a ne da poezija takvu vezu zaista ostvaruje. Za razliku od pesnika i umetnika, naunici i prouavaoci knjievnosti, poevi od lingviste De Sosira, smatraju da je veza izmeu zvuka (oznake) i znaenja (oznaenog) arbitrarna i proizvoljna. Treba rei da postoje pokuaji oponaanja jezikim sredstvima i drugih ulnih doivljaja, ne samo auditivnih ve i vizuelnih, taktilnih i olfaktikih.Onomatopeja je najpoznatiji sluaj govornog simbolizma, tj. pridavanja simbolikih vrednosti pojedinim glasovima. Te vrednosti su izrazito subjektivne i prigodne. Zavise od govornika i njegove namere, teme i situacije iskazivanja.Posebna tema je oponaanje materijalnog sveta pismom. Iako je alafabet fonematski, iako ga ine racionalno oblikovani znakovi, ipak u njemu nalazimo vizualne analogije - zmijoliki izgled slova Z i S, T koje lii na eki, B koje je profil usta i slika usana koje ga tvore, O koje se zaokruuje kao usne kada ga izgovaraju ... (Genette, 1985.)

Alfabet onomatopeje

Onomatopeje su najee jednoslone, ponekad reduplicirane ili multiduplicirane. Preko reduplikacije izraeno je vreme trajanja. Veina onomatopeja se zavrava na suglasnik. Ako se zavravaju na samoglasnik, obino je to samoglasnik -u, ree -a. Ponekad se zavravaju na dva suglasnika to je vrlo retko. Onomatopeje koje se sastoje samo od suglasnika su malobrojne: Sss, frr, rrr, bzzz,... U srpskom jeziku slogotvorno r je veoma esto nositelj onomatopeje, npr. Brb, vrk, cvrk, kr. Slino kao u sluaju dozivanja ivotinja, dolazi do pojava netipinih za sistem, kao to su diftonzi: Mjau, vau ili promenjena boja samoglasnika npr. Mee, bee.

Vrste onomatopeje:

1. Faunonimijska onomatopeja - Podraava zvukove koje proizvode ivotinje odnosno njihov ''govor''.

Politikin zabavnik, Strip Hogar Strani, 2013. g.

*Napomena: Pored svake navedene onomatopeje je napisana ivotinja iji se ''govor'' podraava u tom stipu u kome je ista pronaena. Za neka slova iz alfabeta nisu pronaene odgovarajue onomatopeje u stripovima pa zato ta slova nisu navedena.A- av-av pas- auuu vukB- blee - ovca, ovan, jagnje- brum-brum - medved (brundati)- bzzzz - pelaC- cvrk cvrk - ptica (cvrkutanje)- cheep-chirp (engl.) - ptica - coo (engl.) golubG- gu-gu - gugutka- grok - svinja- grak - avkaH- honk-honk (engl.) - guska- huhuu - sovaI- i-a magarac

K- kvak kvak - patka- kokodak - kokoka- kre kre - aba- kukuriku petao- ku-ku - kukavicaL- lap-lap (engl.) - pas M- muu - krava- mjau - maka- mee - jarac, koza, jare P- purr (engl.) - maka (predenje)- peep-peep (engl.) - tuan pas Q- quack-quack (engl.) patkaR- ribbit (engl.) - aba - raa/roar (engl.) lavS- ssssss - zmija T- troat (engl.) - jelenV- vaf-vaf - pasW- woof-woof (engl.) - pasY- yap yap (engl.) pas

2. Onomatopeja podraavanja zvukova iz ovekove prirode

Politikin zabavnik, Strip Hogar Strani, 2014. g.

*Napomena: Pored svake navedene onomatopeje je napisano u kojim se situacijama u stripovima iste upotrebljavaju najee. Za neka slova iz alfabeta nisu pronaene odgovarajue onomatopeje u stripovima pa zato ta slova nisu navedena.

A- arhaaaa, arrrrg - bes, ljutnja, nezadovoljstvo- agh - stenjanjeB- bum, bam, beng, bong - pad, udarac,...- brrrm - zvuk automobila, kamiona, motora,...C- cap-cap - lako obavljen posao, gotov u dva poteza- crash (engl.) - sruiti, razbitiD- ding-dong - zvono E - eeerhaaa - besF- fijuuuu - vetar- fu - zvidanjeG- grrrrr- ljutnja, bes, nezadovoljstvoH- hmmm razmiljanje, dvoumljenjeI- iiiiiiiiiiiiiiii uenje, iznenaenjeJ- jaaaaoj pozitivna/negativna reakcijaK- krc - lomljenjeM- mljac - jesti neto sa uivanjemO-ouups (engl.) umesto ''izvini'' P- plop - upadanje u voduR- rrrrrrrr bes, ljutnja, nezadovoljstvoS- shhh (engl.) utiavanje nekogaT- traaas - udarac, padU-uf - negodovanje-uh - umor

V- vruuum - udar gromaW-wooooow (engl.) - oduevljenjeY- yeaah (engl.) pozitivna reakcijaZ- zviz - udarac- zzzzzzz spavanje

3. Kvazionomatopeja - zovemo je tako jer oblikom podsea na onomatopeju, ali nosi neonomatopejski sadraj. Taj sadraj nije negovorni zvuk, niti se preko sinestetskih veza oznaavaju vizuelne, olfaktivne i taktilne senzacije, nego je to skraeni oblik naziva neke radnje (sag = saginjanje, vak = vakanje). Onomatopejsko i kvazionomatopejsko reprezentiranje pojava uobiajeno je u stripu.

Politikin zabavnik, Strip Hogar Strani, 2014. g.*Napomena: Pored svake navedene onomatopeje je napisano u kojim situacijama su upotrebljene u stripovima u kojima su i pronaene. Za neka slova iz alfabeta nisu pronaene odgovarajue onomatopeje u stripovima pa zato ta slova nisu navedena.

A- apihaa - kijanjeB- brblj- brbljatiC- cmook - cmoknuti, poljubitiD- drmus - klimanje, drmanje drvetaF - frk - frknuti, baciti- fijuk-fijuk - fijukanje G- gloc - glodanje- gric -grickanjeH- hik - duvanjeK- kaljuc - kaljanje- kap-kap - kapanje- kuc-kuc kucanjeM- mmuc - mucanjeP- pljes - pljeskanje- pljuc pljuckanjeR- ruu - ruenjeS- sip sip sip - sipanje (kie)- slurp-slurp (engl.) - srkanje- sag - saginjanjeT- tik-tak - sat- tap tap - tapkanjeU- uaauuuaa - plaV- vrc-vrc - vrckanje

Z- zev - zevanje- zgraab - kada nego ''zgrabi'' neto- zvec - zveckanje

Onomatopeja, koja je u neposrednoj primeni u stripu, moe se definisati kao konotativni oblik sa grafikom vrednou koja itaocu doarava umove neke radnje ili glasove ivotinja ili kao predstavljanje umova i ivotinjskih glasova fonetskim pismom. Moe se rei da onomatopeja ima ima dvostruku vrednost: fonetsku i grafiku. Vizuelna ekspozicija jedne onomatopeje u slici ima takvu likovno-fonetsku vrednost, da taj oblik postaje krajnje specifina konvencija stripa, koja se ne moe porediti sa njenom upotrebom u poeziji ili u drugim oblastima umetnosti.Poznato je da su izvesne teorije o poreklu jezika odigrale znaajnu ulogu u razvoju onomatopeja. Teorija nazvana bow-bow teorijom pretpostavlja da su onomatopeje samo podraavanje, odnosno, da su prvim reima bili injeni samo pokuaji da se doaraju zvuci svojstveni nacrtanom predmetu ( npr. nacrtati psa kako laje, na nain na koji to i danas crtaju deca). Bilo kako bilo, onomatopeje danas imaju veliku izraajnu mo u jeziku odraslih, a naroito u dejem jeziku. Teko se moe ustanoviti koji je crta prvi uveo onomatopeju u strip. Neki su miljenja da je to bio engleski autor Tom Braun u seriji Mlitavi Veca i Umorni Peca iz 1896. godine. Neki su miljenja da je prvi, bar u Francuskoj, bio Luj Forton u seriji Tri ugursuza iz 1908. godine, a po miljenju jo nekih, otac onomatopeje u stripu bio bi Rudolf Derks u Bimu i Bumu.

Mlitavi Veca i Umorni Peca Toma Brauna

Tri ugursuza Luja FortonaNajjednostavnije onomatopeje preuzete su iz govornog jezika (npr. ''jao!''- to oznaava bol, ''uf'!'' - to oznaava uenje i tako dalje). Meutim, i jednostavnim poveavanjem broja slova (najee samoglasnika) eljeni utisak moe se pojaati, i sonornost izvesne upotrebljene onomatopeje produbiti (uporedimo, na primer, ''bum!'' kao onomatopeju za ''obinu'' ekspoloziju, i ''buuum!'' za eksploziju znatno ozbiljnijih, moda i katastrofalnih razmera). Pri svemu tome, utisak koji neka onomatopeja proizvodi moe se dalje pojaavati upotrebom odgovarajueg grafizma - zadebljavanjem ili poveavanjem slova kojima se koristimo pri ispisivanju neke onomatopeje - ime se sugerie zvuni kreendo, i, obrnuto, zvuni dekreendo. Poseban utisak se moe izazvati jo, i, ispisivanjem onomatopeje izlomljenim slovima. Time se doaravaju zvune vibracije, izraavajui dozive iz daleka, odjeke, i tako dalje.

Onomatopeja putem pojaanog grafizma: ura Bura, Andrea Frankena

Pri svemu tome, neophodno je voditi rauna da ova ''zvuna paleta'', bez stvarno opravdanog razloga, ne preplavi sliku. Naprotiv, valja je koristiti u paljivo odabranim trenucima, kada e dati pun doprinos akciji, bilo time to e delanje likova uiniti izraajnijim, bilo time to e dati poseban ton ukupnoj atmosferi prie.

Literatura:

1. Tanja Popovi, Renik knjievnih termina, "Nolit", Beograd2. ika Bogdanovi, Umetnost i jezik stripa, '' Orbis '', 1994. Beograd3. Kreimir Bagi, Od figure do kulture - onomatopeja, Vijenac 397 http://www.matica.hr/vijenac/3974. Ivan Ivas i Lana aja, Znakovi usmene komunikacije u pisanoj komunikaciji na IRC-u i ICQ-u http://hrcak.srce.hr/file/367555. Politikin zabavnik, strip Hogar Strani, izdanja iz 2013. i 2014. godine6. Max Bunker, Strip Alan Ford, izadanja iz 2013. i 2014. godine