seminarski rad dolmeni u bugarskoj

8/19/2019 SEMINARSKI RAD Dolmeni u Bugarskoj

1/18

1

Novembar, 2015.

UNIVERZITET U BEOGRADUFILOZOFSKI FAKULTET

Odeljenje za arheologiju

Dolmeni u Bugarskoj

Seminarski rad iz predmeta:Megaliti u praistoriji Evrope

Mentor: Student:Marija dr Ljuština Miljević Maja Ar 13/29


2/18

2

Sadrţaj:

1. Uvod 3

2. Geografsko odreĎenje 4

3. Megaliti 5

4. Istorijski pregled i istorijat istraţivanja 7

4.1. Počeci istraţivanja 8

5. Dolmeni 9

6. Dolmeni u Bugarskoj 10

6.1. Orijentacija dolmena 12

7. Ostali megalitski spomenici Bugarske 13

8. Zaključak 14

9. Bibliografija 15

10. Ilustracije 16


3/18

3

1. Uvod

Proučavanje praistorijskih fenomena stvorenih ljudskom rukom, uvek je plenio paţnjomradoznalih, kako tamošnjih starosedelaca, svetskih putnika, tako najvišei samih istraţivača.

Postojala su opšte raširena mišljenja, a koje su i danas ostala meĎu pseudoistraţivačima, da ovevelepne kamene strukture nisu mogli izgraditi ljudi.

Tema ovog rada se upravo odnosi na kamene strukture koje su izgradili praistorijski ljudi,

ne tako daleko u prošlost. Njihova izgradnja, kako vremenska razlika, tako i strukturna, zavisi ogeografske oblasti, kao i dostupnosti samog materijala koji je bio neophodan za samu izgradnju.

Ovde ću obuhvatiti Bugarsku, koja je bogata megalitima. Posebno, čiji naziv nosi ime izstarog Bretonskog jezika taol maen „kameni sto“(Glyn 1980:78). To se odnosi na dolmene,dţinovske kamene stolove kojih ima, skoro na svakom kontinentu. Naravno, Bugarska nijeograničena samo na taj jedan ti p megalita, već na više njih, kojih isto ima skoro na svakomkontinentu. Njeni megaliti su poznijih datuma , čija su nosioci tadašnje kulture bili Tračani, aoblast kojom su oni vladali, nosila je naziv Trakija. Dolmeni su značajani za hronologi ju, zadruštvenu stratifikaciju, religiju itd., jer su u njima bili pronalaţeni artefakti, koji su jednimdelom upotpunili naše znanje. Značajne su jer u njima sahranjivani pripadnici Tračkearistokratije, koji nam da ju na uvid stratifikaciju društva kao i njihove organizacije.


4/18

4

2. Geogra fsko odreĎenje1

Bugarska se nalazi na jugoistoku Evrope u samom srcu Balkanskog poluostrva (sl.1),

time z auzimajući teritoriju sa površinom od 110 000 km2. Nalazi se na zapadnoj obali Crnog

mora, okruţena Rumunijom na severu, Grčkom i Turskom na jugu i Makedonijom i Srbijom nazapadu. Bezobzira na njenu veličinu, ima topografiju različitih karakteristika,koji se mogu podeliti na ravnice, platoe, brda, planine, klisure, duboke rečne doline...

Za ovu temu, karakteristične su tri planine Strandţa, Sakar i istočni Rodopi. Razlog tome jeste dostupnost stena koje s u sluţile za izgradnju dolmena. Sakar planina se nalazi u istočnomdelu Bugarske, Strandţa se prostire i u evropskom delu Turske, dok Rodopi zauzimaju juţni deoBugarske, time obuhvatajući i severni deo Grčke.

Sastoji se od četiri geološko-morfoloških područja. Severnideo izmeĎu Dunava i Stare planine zauzima Dunavska ploča, graĎena od paleozoiskih, krednih i neogenih naslaga pokrivenih praporom. Pruţa se izmeĎu reke Timoka i Crnoga mora. Pritoke Dunava (Timok, Iskri Jantra) dele je na zapadni nizijski i na srednji i istočni, preteţno humovito breţuljkasti deo(Ludogorje, Dobrudţa). Juţno od Dunavske ploče pruţa se oko 555 km duga Stara planina svrhovima: Botev (2376 m), Triglav (2267 m), Veţen (2198 m) i dr. Gorje je graĎeno odkristaln ih škriljaca, granita i paleozoiskih naslaga. Rek e Iskr i Luda Kamčija duboko su useklesvoje doline u Staru planinu. Srednju Bugarsku obuhvat a prelazno planinsko kotlinsko područje.

Planinski masivi i lanci Vitoša (Černi vrh, 2290 m), Sredna gora (Bogdan, 1604 m), Srnena gora(Morozov, 1236 m), Sakar i Strandţa (Istranca) zatvaraju Podbalkansku, Sofijsku, Samokovskukotlinu i druge kotline te Gornjotrakijsku i Bugarsku niziju . Juţni deo Bugarske zauzimajuRodopi (Goljama Sjutkja, 2186 m; Goljam Perelik, 2191 m) s masivima Rila (Musala, 2925 m,

ujedno naj viši vrh Balkanskoga poluostrva) i Pirin (Vihren, 2915 m) te osogovsko- belasičkagrupa (Rujen, 2252 m, Radomir, 2029 m), koja samo deli mično pripada Bugarskoj.Severozapadna Bugarska ima umerenu kontinentalnu klimu, severoistočnu stepsku, a Stara

planina i Rodopi planinsku. Rečnim dolinama na jugu prodire sredozemna klima.U podunavskom d elu preteţe stepska vegetacija, u području reka egejskoga sliva

mediteranska, a u severozapadnom d elu srednjoevropska. Pristranci planina obrasli su šumom,koja na visini od 2600 m prelazi u l ivade i pašnjake; ţitarice uspevaju do 1200 m.

1 O geografskom položaju je preuzeto sa internet stranica, više u bibliografskim je inicama.


5/18

5

3. Megaliti

Ove kamene str ukture koje su gradili ljudi, a ne dţinovi, često su bile ispitivane, uklapaneu razne teorije. Danas se o megalitima dosta zna i sa sigurnošću se o njima moţe govoriti, kako onjihovom poreklu, tako i o nameni.( Milovanović 1988:11 )

Kult kamena i magijska privlačnost su se odrazili i dalje u kasnijim epohama i našli susvoje mesto u legendama i narodnim verovanjima. Ne treba ni zaboraviti da su megaliti nastali

kao rezultat odreĎenih geometrijskih i astronomskih saznanja. Postoji opšte rašireno mišljenje dasu ovi spomenici sagraĎeni u astronomske svrhe – astroarheologija. Tako da se polazi od osnovnedefinicije i značenja rečimegalit . To je kamena struktura koju su gradili ljudi, a koje mogu bitikameni blokovi ili kamene ploče ili manji kameni komadi, čiji su elementi slagani i uklapavani

bez upotrebe maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala i da su ti kameni bili minimalnoobraĎivani(Milovanović 1988:11; Tomović 1983:11).

Prvi spomeni megalita: 1849. knjiga Cyclops Christianus- Algernona Herberta (britanski antikvar) sadrţala je

reč megalit (iz grč.rečimegas -veliki i lithos- kamen) 1872. knjiga Rude Stone Monuments in All Countries- Dţejmsa Fergusona, sadrţala je

reč megaliti 1912. knjiga Rough Stone Monuments- T. E. Pita

Radovi ovih pionira su ustanovili odgovarajuća proučavanja megalita. Mnogi su putovalkao sam Ferguson, kako po Evropi, ujedno i po Aziji, gde je nalazio na isto na megalite. Megaliti

su rašireni širom sveta. Ne potiču svi iz istog perioda i kultura. GraĎeni na sličan način, odsličnog materijala. Ali postoji i razlika u terminima i fizičkim karakteristikama izmeĎumegalitske i kiklopske strukture. Na kiklopsku nailazimo u Juţnoj Americi, ali i na staromkontinentu ( citadel Mikenjana, kamene kule Sardinije…)(Glyn 1980:78).

Podizanje megalitskih spomenika, kao odraz kolektivnih snaga zajednice i individualnih

sposobnosti graĎevinara, predstavlja visok domen tehnološke svesti i umeća. Današnjaverovanja, manje- više su i ostala, da su ljudi u praistoriji zapravo bili nevešti, da nisu znali da barataju matematičkim, astronomskim proračunima i da nisu imali veliko znanje za velike poduhvate. Sve su to pogrešno utemeljena mišljenja,koje vremenom postaju mnogo jasnija. Mi


6/18

6

ne smemo nikako zanemariti fizičku snagu, sate i energije utrošenog rada ovih izvanrednihmegalitskih arhitekta. (Tomović 1983:11; Glyn 1980:90).

Megalitska struktura Evrope moţe biti podeljena u četiri glavne kategorije (sl.2) : Prva je menhir ili samostalni stojeći kamen. Reč potiče iz velškogmae – kamen i

hir –dugački. Oni su oblikovani kako bi predstavljali neko boţanstvo, čoveka idatuju se u 3000 g.p n.e. Ima i h u juţnoj Francuskoj, severnoj Italiji, Španiji iKanalskim ostrvima.

Druga kategorija megalita sastoji se iz grupe stojećih kamena. Postavljeni su uredovima, u krug, elipsu…Neki stoje samostalno, a neki okruţuju humku.(Britanija)

Treća kategorije, dvorana (odaja) za sahranjivanje, predstavlja najčešći oblikevropskih kamenih spomenika (sl.4). Postoji oko 50. 000 ovih komora za

sahranjivanje. Neke se nalaze ispod humki, a drugi su slobodno stojeći i mnogesadrţe (pokrov) krovove. Ima ih u Španiji, Portugalu, Francuskoj, Britaniji, Irskoj,Skandinaviji i severnoj Nemačkoj.

Četvrta i ograničena kategorija su megalitski hramovi. Nalaţeni na Mediteranu,Malti i Gozu. Hramovi na Malti ne sadrţe sahrane, kao ni tragove naseljavanja, alisadrţe mnoge kultne predmete, koje uključuju ţenska boţanstva i kamenedekoracije spirala i drugih oranamenta od pre 4 000 p.n.e. Spadaju u najraniji

primer megalitske strukture na Mediteranu. (Glyn 1980: 78-81).

Pored ove ra širene podele, postoji i ona jednostavnija na monolite i polilite. Najstariji potiču iz perioda neolita, preko halkolita, bronzanog, gvozdenog, antičkog dorimskog perioda(sever Afrike) (Nekhriozov 2005: 126).


7/18

7

4. Istorijski pregled i istorijat is traţivanja megalita Bugarske

Veliki broj dolmena sagraĎen od strane Tračana, pronalaţen je u oblastima jugoistočneBugarske, severne Grčke i evropskog dela Turske. Na kraju trećeg milenijuma bila je migracijaljudi sa severozapada. Ovi ljudi su mogli biti kulturna mešavina sa lokalnom populacijom kojommi nazivamo proto- Tračanima u drugom milenijumu p.n.e. Ovi Tračani su mogli biti spomenutikao alijas na Trojance u Homerovoj Ilijadi. Period izgradnje ovih dolmena se poklapa sa krajem

bronzanog doba i početkom gvozdenog doba, od 1 200 do 500 p.n.e., kad moţemo sa sigurnošćda pričamo o tračkim plemenima. Nemamo direktne pisane izvore, već se moramo osloniti na pisane izvore grčkih istoričara, naročito Herodota. Koji je na kraju ovog perioda opisao Persijskukampanju i ljude na koje su naišli u njihovim pohodima (Tračane meĎu njima). Nakon

uspostavljanja Grčkih kolonija na obalama Crnog mora i povlačenja Per sijskih trupa, Odrijskokraljevstvo se pojavljuje kao pravo Tračko kraljevstvo koji blisko saraĎuje sa Grčkim svetom, sazajedničkim blagotvornim uticajem. Do sredine prvog veka p.n.e., Tračko kraljevstvo bilo je

pripijeno u Rimsko carstvo. Ekonomija Tračana uglavnom se zasnivala na poljoprivredi udolinama reka i stočarstvu u planinama. Ujedno, rudarstvo bakrom, zlatom i srebrom je bilo od jakog značaja za Tračko društvo, naročito u planinama. Pored toga, postojale su zanatlije koji su proizvodili proizvode koja su sada postala poznata remek dela. Mnogi od ovih proizvoda su deo

blaga koji su naĎeni u tumulima širom Bugarske. Poznati pogrebni običaji i srodni artefakti namgovore o društvenoj raslojenosti, sa ratničkom aristokratijom koja je posedovala zemljišta i krdau planinama. Kralj je bio jedan od tih aristokrata. Ispod njega su bili seljaci, koji su imali

obavezu prema aristokratiji. Postoji i pretpostavka i o niţem sloju društva koji se sastoji odzarobljenih sluga i pastira. Umetnost Tr ačana moţe biti podeljena u stilovima koji se nadovezujuu dva perioda istorije. Prvi karakterišu jednostavne, geometrijski umetnički radovi sastilizovanim linijama. Dolmeni i grobnice uklesane u stenu su izg raĎene tokom ovog perioda.Drugi period, u prvom milenijumu p.n.e., ukazuje na značajne uticaje Grčke i Persije, naročito

izraţeno u arhitekturi (izgradnja laţnihtrezora i grobnica sa kupolama), skulpturi (grobnica uKazanluku) i zlatarstvu (blago iz PanaĎurišta)(Cesar, et al. 2008: 170).


8/18

8

4.1. Počeci istraţivanja

Počeci istraţivanja kreću sa češkom braćom Hermanom i Karelom Škorpilovom. Rezultati

istraţivanja megalita su objavljena na bugarskom jeziku 1888. god., posebno za teritoriju Sakar planine. Prvi opis megalita u istočnom delu Rodopa, u blizini Harmalni, na desnoj obali rekeMarice, opisao je geolog Stefan Bončev 1896.g. Prvi pun pregled dolmena u Sakar planini dao je1901.g., još jedan geolog Georgi Bončev. Nakon 20 god. istraţivanja Karel Škorpilov je 1925.g.izdao pregled dolmena u Sakar i Strandţa planini. Posle toga, sledećih 20 god.interesovanje zamegalite opada . Zatim počinje opet ţivo da istraţuju 40-tih i 50-tih godina 20.v. Vasil Milkov iIvan Velkov. Nova istraţivanja megalita, koja su obuhvatala i starija, su počela 70-tih god. 20. v.Što je rezultiralo objavljivanjem 3 toma „Megaliti Trakije“ (Цонев 2010: 27, 28).

Prvi tom Megaliti Trakije I izašao je zahvaljujući istraţivanjima Sakar i istočnih Rodopa1972-73 godine (23 dolmena je otkriveno), pod rukovodstvom Ivana Vendeikova. Zatim

intezivna istraţivanja po celoj Bugarskoj su bila od 1974-1977 godine. U ekspedicijama „Sakar“,„Apolonia-Strandţa“, „Crno more“, „Mesambria-Hemus“ su učestvovali Institut za trakijskestudije, arheološki muzej Sozopol i Nesebar, a od 1977.g. i Nacionalni istorijski muzej. Prvaekspedicija na Sakar planini bila je od strane In stituta za trakijske studije pri BAN i okruţnogistorijskog muzeja. Istraţivanja koja su se zbila 1974. godine na Sakar planini i istočnim

Rodopima su bila pod rukovodstvom Aleksandra Fola i Ivana Venedikova. Ovo je bilaekspedicija „Sakar“ i ona je bila usredsreĎena na dolmene i na druge tipove megalita u HliabovSakarcu, Dripčevu, Izvorevu i Bugarskoj polani, koja su usledila nekoliko godina potom ( Фол1982: 173-175).

Intezivno istraţivanje Strandţa planine pod rukovodstvom Aleksandra Fola i IvanaVened ikova u toku arheološke ekspedicije „Apolonia-Strandţa“, ko ja je trajala od 1974-77godine (Фол 1982: 263-264).

Naravno, istraţivanja se ovde nisu završila, u periodu od 2003-2008 g. bila je u toku bugarsko- španska ekspedicija, kao i 2009.godine, kada je otkriveno 100 menhira u okoliniPliska. Pored ovakvih ekspedicija, nastale su i tri ekspedicije u 2006, 2008 i 2010.g. kako bi se

bolje utvrdile orijentacije dolmena. Kao i ekspedicije megalitskih svetilišta koje i danas traju(Tsonev, Kolev 2013: 15-17; Цонев 2010: 29 ).


9/18

9

5. Dolmeni

Sama reč dolmen potiče iz bretonskog jezika (taol i maen ) (Glyn 1980:78), koji se odnosina kamene grobnice u ob liku dţinovskih stolova. Kako su megalitske grobnice raznovrsne,uobičajeni naziv dolmena ne odgovara pojedinim tipovima graĎevina, pa se ovaj naziv odnosi ina druge tipove graĎevina, termini su galerija i grobnica sa hodnikom (Milovanović 1988: 34).

Dolmeni i ciste su najjednostavnije grobnice. To su okrugle, četvrtaste ili poligonalne pros torije od masivnih kamenih ploča ili megalitskih blokova. Tavanice mogu biti od masivnih ploča (Britanska ostrva, Francuska, Danska i itd) ili u vidu laţne kupole ( Iberijsko poluostrvo)Retke su grobnice koje su cele suvozine ili čak sa drvenim krovom,na Iberijskom poluostrvuima takvih, naselje Los Miljares. Ukoliko su ovakve prostorije pokrivene zemljom ili lomljenim

kamenom, onda su to ciste, a slobodnostojeći su dolmeni. Ne zna se uvek, da li su dolmeni bili pokriveni zemljom, pa su da su zato sluţili samo za individualno sahranjivanje, kao ciste. Štoovde nije slučaj, jer imamo i kolektivno sahranjivanje. Dolmeni su mogli biti okruţeniuspravnim kamenjem, koji nose naziv kromleh 2. (Milovanović 1988:37, 39).

U dolmenima praktikovano je kolektivno sa hranjivanje, što znači da su sluţile za duţi period. Tela pokojnika su sukcesivno polagana na pod grobnice, a u nekim slučajevima skeletiranije sahranjivanih su pomereni u stranu, da bi se napravilo mesto za novog pokojnija. Ima i

indicija za sekundarno sahranjivanje tj. parcijalno. Pokojnici su bili izlagani pticama i insektimai kada su očišćeni do kostiju, prenošeni su u grobnicu i to u celini ili u delovima. Ponekad sugrobnice i u kasnijim epohama korišćene za sahranjivanje, kao što je slučaj sa nekim grobnicamau Britaniji (West Kennet, Calis Wolt, Humberside) i u severnoj Evropi. U takvim se grobnicama

stavljaju novi prilozi, stari pomeraju u stranu ili mešaju. Ovo je jedan od najzastupljenijih tipovagrobnica sa hodnikom. Postojanje hodnika, vodilo je do grobne komore, podrazumeva da je

grobnica uvek pristupačna za sahranjivanje, jer je ulaz najčešće zatvaran kamenim pločama.MeĎutim, u Irskoj je ulaz bio zazidan sloţenim kamenjem. Grobnica sa hodnikom obično ima telementa, centralnu komoru, hodn ik i preko humku. Kod razvijenih tipova imamo i bočnekomore (Francuska, Iberijsko poluostrvo) ( Tomović 1983: 22, 23; Milovanović 1988: 39).

2 često su humke oivčene ovim kamenim prstenom, nije lokalna tra icija, sigurno oneš eno sa strane (Tomovid1983:11).


10/18

10

Izbor mesta za podizanje dolmena nije bio slučajan. Vodilo se računa o tome da bude nanekom istaknutom mestu, na n ekom breţuljku ili nekom drugom mestu koje dominira okolinom.Verovatno su mnogi rituali uticali na sveštenike, graditelje pri odreĎivanju mesta izgradnje, tu sodnosi i na blizinu vode, naročito u bonzanom dobu. Voda nije bila značajna iz praktičnihraz loga transporta, več i u izvoĎenju ceremonijalnih rituala. I pored svih razloga izgradnje, nesmemo zaboraviti i postojanje blizinu mesta pogodnog materijala, kao i karakteristike samog

materijala (Milovanović 1988: 95, 147).

6. Dolmeni u Bugarskoj

Vaţan preduslov za izgradnju dolmena bila je dostupnost stena pogodnih za razdvajanje u pločama. Trakijski dolmeni primarno su od granitnih ploča. Dolmena ima u Strandţa planinama

u evropskom delu Turske, istočnim Rodopima i Sakara planini. Na Sakar planiniih ima oko600, u Strandţa više od 100, isto tako i za Rodopi. Većina je uništena do početka XX veka. Uprkos geografskim razlikama, po mnogo čemu su ovi dolmeni slični. Dimenzije odaja zasahranjivanje dolmena su oko 2.80 x 2.40 m, i dostiţu visinu i do 2 m, a graĎeni od grubooblikovanih kamenih ploča okolnih stena. Ponekad su gornji delovi dolmena iskrivljeni saunutrašnje strane, što dovodi do trapezoidno, unakrsno- bočnog preseka odaje. Ovo ujedno poboljšava njihovu stabilnost i poboljšava krovni pokrivač. Predvorje dolmena je pokriveno

jednom velikom grubom pločom, čija teţina dodatno stabilizuje gradnju. Ploče na krovovima suuvek veće nego one koje pokrivaju odaje (komore). Obično nemaju dekorisan pod, većinom su izravnjani tereni. Orijentacija ulaza u dolmen je na jugu, jugoistoku ili jugozapadu, retko zapad

ili istok. Razlog izgradnje dolmene je različit, ali glavni jeste komora za sahranjivanje. Uvek predvorje predstoji glavnoj odaji, i pravougaonog ili trapezoidnog je oblik i uvek je uţi i niţi ododaje za sahranjivanje. U nekim slučajevima, pored ulaza imamo vertikalne ploče, kojeobezbeĎuju lakši ulaz (Sakartsi, Hlyabovo, Vaskovo, Kirovo, Evrenozovo). Što se tiče raspored

i izgradnje, P. Delev je podelio ove megalitske spomenike na usamljene, duple dolmene i na

dolmene- ciste ili preciznije dolmeni kao grobovi. Najčešće zabeleţeni su usamljeni dolmeni.Dupli su retki i predstavljaju dva usamljena dolmena, koje spaja zajednički dugi zid. Cistadolmeni se razlikuju od ostalih dolmena, zbog malih dimenzija i nepostojanja ulaza. Mnogi

istraţivači meglitskih dolmena su prihvatili mišljenja da su svi dolmeni i cista-dolmeni bili pokriveni humkama. Fragmenti ljudskih kostiju, više od jedne individue su pronalaţeni u Sakar


11/18

11

i Strandţa spomenicima. U pitanju je inhumacija i odavno je ustanovljeno da su sluţili za grupnesahrane. Očigledno su dolmeni imali funkciju porodičnih grobnica gdesu se generacije lokalnihTračkih plemenskih aristokratija sahranjivale. Proučeni spomenici su sadrţali keramiku,minĎuše, fibule..., ali nikad oruţje. Na osnovu datovanja pronaĎenih predmeta, ustanovljen je

period gvozdenog doba (od 12.v. do 6. ve ka p.n.e.), a najmlaĎi potiče sa kraja 4. veka odnosno sa početka 3.veka p.n.e ( Nekhriozov 2015: 124-132; Tsonev, Kolev 2013: 5, 6).

Sakar planinu (sl.3) je iskopavao g eolog Georgi Bončev 1901.g.,zatim je novaekspedicija sprovedena od strane Ivana Venedikova i Aleksandra Fola ( „Тракийски

паметници”, 1976, 1982). Ova oblast moţe da se podeli na severnu i juţnu. U severnom deluSakara imamo velike i dobro očuvane dolmene, nalaze se severno od Sakarci, Hliabova iBugarske polane i ograničeni su vrhom Mangra. Jedan od dolmena je veliki dolmen Mangra, ko

ima dve komore, a glavna komora ima trapezoidan oblik. Bočni zidovi se sastoje od dve ploče,ugraĎene vertikalno jedna iznad druge. Ima nasip, u vidu humke i to je trenutno jedini Trakijskdolmen koji je potpuno pod nasipom. Danas arheolozi iz muzeja u P lovdivu, proučavajudolmene samo u juţnom delu Sakara. Ovde ima lepih dolmena, ali su više oštećeni za razliku odsevernih. (Dripčevo, Izvorvo), (Цонев 2010: 75, 83).

U Sakar cima, braća Škorpil su opisala 6 dolmena, dok je Georgi Bončev opisao 74dolmena. On je 1973.g. posetio 6 dolmena u oblastima Kapakliika, Kliftinova niva, Ţeljov gnjovBakalov kladenec. ( Цонев 2010: 84)

U Kiftinovoj nivi (sl.4) imamo humku obraslu drvećem, koja ga ne pokriva ceog, to jeveliki dolmena sa jednom komorom koji ima dromos. Komora je bila duţine oko 2 m, sa prednjom širinom koja prelazi 2 m, dok zadnja je bila nešto manja, a sličnom visinom prolaza.Dromos je bio duţine oko 1. 10 m. Orijentisan sa juga na jugozapad. Unutra su pronaĎeni duga

jednospiralna bronzana fibula i frgmentovana keramika sa urezima i spiralama. Ovaj dolmen

pripada ranoj fazi XI/X-IX/VIII vek p.n.e. ( Фол 1982: 173)Hliabovo sadrţi veliki broj dolmena prekrivenih humkom. Ekspedicijom 1973.

Otkriveno je 7 dolmena, jedan od značajnijih je Nljčevi čairi, nekih 1.5 km od Hliabova. Imao jedve grobne odaje i jednu pridodatu na juţnoj strani, sa dromosom na zapad, koji je bio pokrivenhumkom. U ovoj manjoj prostoriji otkrivena je sahrana inhumiranog pokojnika. Glavna komora

dugačka je 2. 30 m i visine do 1. 90 m , široka oko 2 m, sa suţenjem ka izlazu. Prednja komoraima trapezoidni oblik, duţine 1. 50 m, širina pozadi je 1. 50 m, a napred 1. 20 m, visine oko 0.50


12/18

12

m. Dromos je duţine 0. 90 m, a 1 m širine. PronaĎeni su fragmenti keramike, dvospiralnegvozdene fibule, čaša sa visokom drškom, fragmentovana spiralna grivna sa brojnim namotajimaitd (sl.8), ( Фол 1982: 177).

U istočnim Rodopima dolmeni su manji i tanjih zidova. U Strandţa planinama (sl.5) prvasistematska iskopavanja vodio je Karel Škorpil 1925.godine. Arheološka ekspedicija Apolonia-Strandţa bila je 1972-1973 godine, pod rukovodstvom Aleksandra Fola i Ivana Vendikova.Značajan broj dolmena je otkriven u regionu Zvezdec i Fakir. Jedan od najbolje očuvanih inajvećih dolmena je Kirovo. Sastoji se iz dve komore i dromosa, čiji je ulaz flankiran sa dvastuba. Glavna komora je duţine oko 2. 30 m sa širinom od 1. 80 do 2 m i visinom od 1. 70 m.Dok je prednja komora bila duţine 1. 30 m, širine oko 1. 50 m i visine od 1. 65 m. Duţinadromosa je 1.6 m. Ovd e isto imamo nalaze u vidu bronzanih fibula, keramičke posude itd i taj

materijal pokriva ceo period gvozdenog doba ( Фол 1982: 263, 264). ).Što se tiče tipologije koju je uspostavio Dimitriv Peev, on dolmene deli u tri grupe:1. dolmeni sa pljosnatim pokrivom i grubom pločom: a) sa jednom komorom i b) sa dve komore

2. dolmeni sa obraĎenim pločama: a) sa jednom komorom i kosim zidovima i ravnim krovom

b) sa jednom komorom i dvoslivnim krovom i c) sa dve komore i dvoslivnim krovom

3. a) dvojni dolmeni sa dve komore b) dolmeni-cista grobnice ( Фол 1982: 270, 271).

6.1.Orijentacija dolmena

Novijia istraţivanja bugarskog doktoranta 60 dolmena su bila iz arheo-astronomske perspektive, kako bi njima utvrdio da li dolmeni prate astronomske fenomene (n aročito izlazak izalazak sunca). To se ranije odnosilo i na “afternoon hypotesis“. MeĎutim, zaključio je da su unajvećem broju slučaja orijentisani ka jugu, sa malim odstupanjima, na jugozapad ili jugoistok,

ali nikako nisu orijentisani na istok, odnosno zapad. I da ne postoje dolmeni koji su okrenuti ka

severu. Sakar planina predstavlja zanimljiv region kada se paţljivije prouči. U većini slučajevadolmeni „gledaju” ka vrhu breţuljka ili planine, čija je orijentacija ka jugu. S toga je idejagraditelja d olmena bila bazirana prema nekom poštovanju vrha planine, pa čak i istaknutih stenaJoš nešto je uočeno, da dolmene koje privlače vrhovi, sadrţe veoma stara svetilišta uklesana ustenu (Tsonev, Kolev 2013: 19; Cesar, et al. 2008: 171).


13/18

13

7. Ostali megalitski spomenici Bugarske

Bugarska je sve, samo ne ograničena jednim tipom megalita. Ona se moţe pohvaliti

menhir -ima3

, koji nisu pronalaţeni samo kao samostalni, već u raznim kombinacijama. Mogli su biti postavljeni u krug, u vrstu, ili u kombinaciji kruga i vrste, zatim kao rešetke tj. mreţa. Do sad je ostalo oko 10 samostalnih menhira širom Bugarske, dok je oko 150 menhira rasporeĎeno unekoj poremećenoj grupi ili pravougaonim rešetkama, očuvanou u blizini grada Pliska to su tzv.devtash (zli kamen) menhiri. Oni su otkriveni i publikovani 1905.g. od strane Karela Škorpilova(Tsonev, Kolev 2013: 3, 4).

Kromleha ima 6 i to u istočnim Rodopima. Oni predstavljaju kamene prstenove kojiokruţuju cistu ili dolmene i ujedno sluţe kao neka vrsta zaštitne ograde. Prečnik im je oko 10 m,visine do 1. 50 m i izraĎeni su od lokalnog vulkanskog tufa (Tsonev, Kolev 2013: 5; Nekhriozov2005: 133).

Oko 50 grobnica uklesanih u stenu je otkriveno, koji se dovode u vezi sa Trakijskom

kulturom, u istočnim Rodopima, jedan u Sakar planini i tri u Grčkoj. TakoĎe, su bili od mekogkamena ili vulkanskog tufa, jer je bio lak za obradu. Mogu se podeliti u dve grupe. Prva

predstavlja grobnice koje se zatvaraju i liče na pećine. Ulaz je trapezoidnog oblika ili zaobljen.Druga grupa se razlikuje zbog prisustva drugog tipa otvora, a koji se nalazi na vrhu i zatvara se

masivnim pločama ( Nekhriozov 2005:135-137).Poslednji tip jesu niše ili udubljenja u steni. Koja se nalaze na istaknutim mestima, na

liticima i mogu biti na visini od 50 m. Moţda su sluţile kao vrata za podzemni svet ili da u tokunekog rituala ili za vreme praznika tu postavljaju idoli, ili da su grobnice uklesane u stenu bile za

viši sloj, a da se u nišama čuvale urne siromašnih ( Nekhriozov 2005: 138, 140).

3 Menhir ili uspravno- stojedi kamen (Milovanovid 1988: 11)


14/18

14

8. Zaključak

Velik napori s u uloţeni prilikom izgradnje ovih kamenih struktura ili megalitskih

spomenika. Oni se najviše razlikuju po fizičkom izgledu, nisu svi oni „megalitski“ u pravomsmislu te reči, ali ono što ih je to čini jeste njihovo oblikovanje i gradnja ljudskom rukom i toneko verovanje ili isticanje višeg sloja,koje je jedno od glavnih razloga zašto su oni uopšte bilina prvom mestu planirani i izgraĎivani. Ljudima u praistoriji ovi poduhvati nikako nisu bili

jednos tavni, jer je bilo potrebno isplanirati mesto izgradnje, broj ljudi koji bi učestvovali u tom projektu, potreban vremenski period, a pre svega materijal i koji je lak za obradu, a koji ćevekovima, tj. milenijumima da traje.

Takav slučaj je sa Bugarskimdolmenima, kojih na, manje- više, malom prostoru ima iviše nego što bi se očekivalo. Koje, naţalost, zub vremena, polako uzima pod svoje, zbognepaţnje onih koji su za njihovo očuvanje zaduţeni, jer to niko drugi ne moţe da spreči. Slučajnije samo sa ovim tipom megalita, već i sa onim ostalim nabrojanim, koji pokrivaju više od polovine površine teritorije Bugarske (Кирилова 2015: 177-181).

MeĎutim, istraţivanja ovih megalitskih struktura, kako iz arheološke, geološke, tako i izarheo- astronomske perspektive nisu prestala, jer oni i dalje privlače paţnju, tako će se premanjima u nekoj bliţoj budućnosti, na bolji način ophoditi ili pristupiti. Time će i šira javnost

saznati više o njima, o svojoj istoriji i tako privući i ostale da se za njih zainteresuju. Ne trebazaboraviti da su u pitanju hiljade i hiljade godina u prošlosti, kada naši preci nisu imali privilegije današnjih tehnologija i znanja, a opet su uspeli ono što mi u 21. veku nećemo nikad.


15/18

15

9. Bibliografija

Цонев, Л. 2010. Мегалитите в България, София.

González, G. A. C, Kolev, Z. D., Belmonte, J. A. , Koleva, V. P. and Tsonev, L. : On the

Orientation of Thracian Dolmens - Archaeoastronomy. The Journal of Astronomy in Culture , Volume XXII (2009), 21-33.

Фол, А. 1982. Тракийски паметници Том III, София.

Glyn, D. 1980. Megalithic mounuments, Scentific American 243: 78-90.

Iliev, S. 2008. Observations upon the constructional connections of the Dolmens inBulgaria, in Geoarchaeology and Archaeomineralogy : Proceedings of the InternationalConference (Eds. R. I. Kostov, B. Gaydarska, M. Gurova), 175-176. Sofia.

Кирилова, П. 2015. (Не)опазването на мегалитните паметници в България, in Българско е -Списание за Археология (Еds. М. Гюрова), 175-183. София..

Kolev, D., Tsonev, L., Gonzalez, G. A. C. and Koleva, V. 2008. The orientation ofDolmens in Bulgaria, in Geoarchaeology and Archaeomineralogy : Proceedings of the

International Conference (Eds. R. I. Kostov , B. Gaydarska, M. Gurova), 169-174. Sofia.

Milovanović, D. 1988. Arhitektura megalita , Beograd.

Nekhrozov, G. 2015. Dolmens and rock-cut monuments , in A Companion to AncientThrace , First Edition. Edited by Valeva J., Nankov E., and Graninger D.,126-140.Published 2015 by John Wiley & Sons, Inc.

Tomović, M. 1983. Umesto predgovora, u Megaliti , (ur. M. Tomović), 1-5, 22-23, 31, 49,63. Beograd.

Internet stranice:www.balkanmegaliths.bgjourney.com (pristup 30.10.2015.)http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=10026 (pristup 27.11.2015.)http://www.infoplease.com/country/bulgaria.html (pristup 16.11.2015.)https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41 (pristup 27.11.2015.)

http://www.balkanmegaliths.bgjourney.com/http://www.balkanmegaliths.bgjourney.com/http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=10026http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=10026http://www.infoplease.com/country/bulgaria.htmlhttp://www.infoplease.com/country/bulgaria.htmlhttps://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41http://www.infoplease.com/country/bulgaria.htmlhttp://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=10026http://www.balkanmegaliths.bgjourney.com/


16/18

16

10. Ilustracije

Sl. 1 Geografski p oloţaj Bugarske (Izvor:https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41 )

Sl. 2 Rasprostranjenost megalita na Balkanu (prema Tsonev, Kolev 2013, sl.5)

https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41


17/18

17

Sl. 3 Dolmeni u Sakar planini (prema Tsonev, Kolev 2013, sl.14)

Sl. 4 Dolmen Kiftinova niva i artefakti (prema Фол 1982, sl.105-107 i sl. 42-44)


18/18

18

Sl. 5 Jednouhi pehar iz dolmena Hliabovo i fragmentovana keramika sa urezima (prema Фол1982, sl. 45 i sl.62-73)

Sl.6 Dolmeni u Strandţa planini ( prema Tsonev, Kolev 2013, sl.13)

seminarski rad dolmeni u bugarskoj

Documents