ZIVOT I DELO DOSITEJA OBRADOVICA

Rodjen 1739.god.u blizini Temisvara u banatskom selu Cakovu(koje je pripadalo Austriji)kao sin curdzije I sitnog trgovca Dimitrije tu stice prvu pismenost u nacionalno heterogenoj sredini,gde su postojale I grcka I nemacka skola, stice prvu pismenost iz psaltira,caslovca I bukvara.Vec kao dete govorio je rumunski ,uputio se u zitija svetaca a evandjelja znao,Posto je postao verski fanatic I mistik imao je zelju da ode negde I da se “posveti”.To je I ucinio sa igumanom koji mu je govorio da u Turskoj postoje mirna mesta gde ziv covek ne zalazi ,te tako se tamo moze “posvetiti”.Medjutim,ubrzo ga vracaju kuci.Osim sto je bio radoznao ,bio je vrlo nemirnog duha,pa je tako nezadovoljan srpskom skolom stavio katihizis na gredu I otisao kod grckog daskala u Cakovu “starca Dime”da sa grckom decom uci Sokratov I Omirov jezik,ali je za taj prestup od svog srpskog magistra dobio batine “dvostrukom kamdzijom po goloj kozi”.Dositej za ceo zivot tako izvodi zakljucak da je telesna kazna kao vaspitno sredstvo- promasaj.S obzirom da je bio siroce ,bez oba roditelja 1754 salju ga u Temisvar da se kao jorgandziski segrt izleci od verskog zanosa,ne tako opravdanog za njegove godine.Medjutim na Dositeja je u to vreme veliki uticaj imao temisvarski vladika Georgije Popovic,te tako on uveren da je u plamenu evandjelske mudrosti otkrio smisao zivota I opredeljenje odlazi u manastir da se posveti.

Nas buduci reformator je proveo u fruskogorskom manastiru Hopovo tri godine,tri meseca I jedan dan (od 31.jula 1757. do 2 .novembra 1760).Ovaj period je vazan za njegov dusevni I intelektualni razvoj I za nasu kulturu I filozofiju,jer je u ovo vreme samo tako mogao proci put prosvecivanja ,kako samoga sebe ,tako I drugih.U Hopovu se on formira u duhu hriscanske skolastike,tamosnji kaludjeri su uglavnom bili nepismeni ,jedna trecina je bila pismena bez zelje za usavrsavanje .Dositej je citao bogoslovske lektire,knjige asketske sadrzine,zitija,legende.istoriografske lektire,svetovne lektire…Dakle ,jednostavno se Dositej u Hopovu nakupio znanja koja su mu kasnije sluzila kao osnova za sve sto je ucio I radio.

Strana 2

Za razliku od Nemanjica Save kome je Hilandar pruzio sva znanja koja su mu bila potrebna ,Dositeju Hopovo to nije moglo dati I on je morao iz njega pobeci ka novim izvorima znanja.Nakon smrti voljenog igumana Teodora 2.novebra 1760.godine krece na put .

Najpre boravi u Dalmacij I Crnoj gori gde upoznaje narodni jezik ,poslovice,pripovedke,poeziju,basne itd…Dalmacijom je tkdj.bio odusevljen ,narucito Skerlicem,tamo pise svoju prvu Bukvicu “Jelicinu Bukvicu” .

Zatim,napusta Dalmaciju I kao nekada Sava Nemanjic putuje na Istok,gde dolazi u dodir sa vizantiskom prosvecenoscu I helenskom starinom.Sto se borovka na Hilandaru tice ,Dositej ne istice da je naucio ista bitno iz manastirske bibilioteke ,niti ga je taj boravak tamo imalo prosvetlio.Dositej hita u Smirnu kod velikog filozofa I ucitelja Jeroteja Dedrina I tu stice visoko humanisticko obrazovanje,po ocenama Jovana Skerlica,Jovana Miodragovica.Da ne bi stradao od turaka 1768(izbija rusko-turski rat)krece iz Smirne preko Krfa,gde nastavlja sa studijama grcke I latinske knjizevnosti I stize u Albaniju,medju Hormovite.

Po povratku u Dalmaciju gde ostaje do 1771,gde zbog neadekvatnih ucitelja on zeli da ode na Zapad.On tu zavrsava I novi spis Izica ,ili Dositejeva Bukvica ,spis je posvecen kninskom trgovcu “kir Simeonu Stefanovicu ,a namenjen je njegom malom sinu”malom Spiri”Dositejevom uceniku.Iste 1770 godine izdata su jos dva spisa”Hrisoitiha sirjec blagi obicaji “Venac od Alfita,nakon ovih spisa izlazi I “Lazareva Bukvica”kao I “Propovedi I beside”.

Sa svojih trideset godina on vec govori osim rumunskog I crkvenoslovenskog jezika I grcki,italijanski,nesto latinskog I albanskog.Ali ,on jos uvek ne izlazi Iz okvira srednjovekovne hriscanske skolastike I religioznog pogleda na svet ,a tog srednjevekovnog dogmatizma se kasnije stidio I umnogome odrekao.Iako njegova nesumnjiva nacitanost I obavestenost I nov prosvetiteljsko –reformatorski duh u njegovim spisima se I dalje ne oseca ni posle povratka iz grcke , a sve zbog nepovoljnih drustvenih uslova.Dositeju ce biti potrebna jos jedna decenija ,zivota I rada,da se u povoljnim drustvenim uslovima Zapada definitivno odluci da krene u veliku bitku za narodnu prosvetu I preporod.

Strana 3Odusevljavao se kako grckim tako I rimskim filozofima ,kasnije je u svojim delima ,dela Sokrata (pre svega),Pitagoru,Anaksagoru,Heraklita,Platona,citirao je takodje I stavove Aristotela .Medju rimskim filozofima od stoicara ceni I citira Marka Aurelija,Seneku I Cicerona,ali mu je po karakteru najblizi Plutarh (kao eticar pun optimizma).Dositej 1771.godine krece na posredne I neposredne izvore zapadnog prosvetitieljstva ,koje usvaja ,adaptira I prenosi u nasu zemlju.Ne zaboravimo ,da je na Zapadu u to vreme vladao sukob izmedju racionalizma I sentimentalizma .Medjutim,njegov boravak u Becu mu u mnogome pomaze da prosiri svoje vidike .Uticaj Sekeresa jednog od najucenih Srba tog vremena imao je na Dositeja itekako veliki znacaj ,kao I na kulturno –jezickom podrucju njegov ucitelj francuskog jezika ,koji ga je uveo u francusku I englesku knjizevnost.Na njegovo formiranje kao buduceg prosvetitelja nesmljivo veliki znacaj ima I Lesing ,koga najpre nije odobravaoo ,on je ranije bio u dodir u sa nemackim narodom ali nimalo nije bio odusevljen ,odbijao je I jezik da nzauci smatrajuci ih srpskim progoniteljima.Ali,upoznavsi se sa Lesingovom prosvettiteljskom ideologijom ,Dositej ga stavlja u usti red sa sokratom ,cak je I preveo njegove basne I komediju “Damon”.Za razliku od dosadasnjeg intelektualistickog I individualistickog duha, on dobija pravo dustveno politicko obrazovanje .Boravi I u Modri gde dobija obrazovanje Baumajsterovom filozofijom(tadasnji nemacki prosvetitelj),zatim u Sremskim Karlovcima,Pozunu koji mu ostaje u losoj uspomeni jer nije imao novca a bio je I zavistan od mitropolita Vidaka koji mu je obecao da ce ga skolovati u Nemackoj ,medjutim,to obecanje nije ispunio.No,ipak je tamosnje teorisko obrazovanje ,pojacalo zelju za daljim studiranjem a upoznavanje sa posebnim drustveno-politickim polozajem Slovaka ,daje mu misli da se za ostvarenje slicnog statusa Srba .Nastavlja svoja putesestvija boraveci u Italiji ,Parizu,Londonu.Haleu gde u 43-oj godini zivora zavrsivsi svoje teolosko,opsteobrazovno I filozofsko obrazovanje zbacuje monasku rizu .Ovim raskida sa vizantijom I prilazi Zapadu

Strana4Strana 5Godine 1782 upisuje se na univerzitet I slusa filozaofiju,estetiku I naturalnu teologiju ,tadasnjeg slavnog nemackog profesora Eberharda,koji svojim shvatanjima itekako vrsi uticaj na Dositeja ,ali nesiumnjivo veci uticaj imali su engleski moralsti Smit,Hobs,Hjum.Nakon dvadesetogodisnjeg ucenja u Pruskoji je Dositej najzad odlucio da prestane samo da uci I da pocene da stampa Svoje prosvetitieljske knjige za Srbe.Zato odlazi u Lajbcig gde je postojala stamparija “Brajtkopf” sa cirilicnim slovima ,da bi tamo stampao svoju prosvetiteljsku akciju medju Srbima.U Lajbcigu se upisuje na univerzitet I slusa fiziku profesora Borna .Najpresudnija determinanta Dositejeve odluke da postane osim teoreticara filozofa I prakticni mudrac ucitelj I prosvetitelj jeste upravo istoriski zahtev epohe:Srbija se u to vreme nalazila u stravicnoj ,ekonomskoj ,socijalnoj bedi u poredjenju sa kulturnom Evropom.

1783.godina je vrlo znacajna za istoriju nase filozofije I kulture .Od te godine zaredom stampaju se Dositejevi spisi jedan za drugim.

Zivot I prikljucenija (I deo .drugi stampa pet godina kasnije)Ovo Dositejevo najorginalnije delo ima racionalisticki idejni sadrzaj,primecuje se veliki uticaj Loka ,a mnogi nalaze slicnost sa Rusoovim “Ispovestima”.

Upoznavsi narodni zivot u nasim krajevima I druge narode sirom sveta,prolazivsi kroz razne duhovne faze ,od hriscanskog asketizma I misticizma,do humanizma I modernog racionalizma ,osetio se istiriski odgovornim da izrekne tezak sud o situaciji u kojoj se nalazio njegov narod u poredjenju sa Evropom I da ukase na puteve kojima se mora poci.U svom delu Dositejk daje sliku svog naroda I njegovih velikih mogucnosti ,ali I na tese zaostalosti iz koje je jedini izlaz,raskidanje sa stetnim obicajima I navikama ,sujeverjem I religijom obreda bez duse I polazenje putevima culture I civilizacije uz predhodno usvajanje Evrope svih tekovina koje odgovoaraju duhu naseg naroda .

Zivot I prikljucenija ,pratile su ideje tog vremena,ideje vizantiskog I zapadnog prosvetitieljstva I knjizevnog sentimentalizma.Dositejeva dela “Pisma Harlimpiju”,Sovjeti zdrovogo razuma”,”Basne”,o kojima se jos tada kalkulisalo dali su naravucenija prepiska ili su proizvod njegove prosvecenosti ,samostalno,jer neminovno citaocu pruzaju mnostvo politickih I morallnih pouka ,kao I opsta I filozofska znanja.a cilj je unapredjenje filozofske misli I oste kulture ljudi.Izvori naravucenija su engleski prvenstveno.

Strana 6

Strana6

Nakon “Basni”,Dositej izdaje I drugi deo “Zivot I prikljucenja “kao I dve moralisticke pripovedke”Istina I prelest “I “Put u jedan dan”.Zbog materijalnih neprilika nije mogao da izda I zasebne biografije slavnih ljudi ,te je u svom delu “Sobraniju”narucito proucio u jednom od odeljaka,ali u ovom delu totalno izostavlja temu religije .

Medjutim “Sobranije”zbog materijalnih neprilika ostaje neprodato godinama.Dositej nakon te totalne besparice dobija poziv da za dobru godisnju platu ode u Trst I zdaje knjige za narod.

On okuplja oko sebe vidjenije Srbe,Atanasija Stojkovica,Vicentija Rakica I pravi planove –prosvetne za celu naciju.Delimicno govori o njima u svom delu “Etika “I u “Mezimcu”,koji je izdao njegov ucenik ,nakon Dositejeve smrti 1818.god.Pavle Solaric,ovo je uglavnom nastavak “Sobranija”.Dositej je znao d a ce oslobodjena Srbija biti kulturni centar.Ovde se dakle iznose oni planovi koje je on po odlasku u Trst pravio sa svojim kolegama.Govori se o podizanju skola,stamoarije I opstem drustvenom uredjenju ,o vaspitanju mlade generacije,clanci I tri istocnjacke price .

U Clancima govori o tome kako je vazno govoriti svojim narodnim jezikom,uvesti ga u knjizevnost,o osnovnim pitanjima filozofskog pogleda na svet,istoriji.

Godine 1805.na vest o ustanku u Srbiji,bez obzira na dotadasnje planove ,vraca ga u Srbiju da pomogne svom narodu.Bio je ubedjen da se Srbija sama moze izboriti,sa narucitim planovima za prosvetiteljstvo oslobodjene Srbije,u tome ga podrzava I srpski poglavar Stratimiriovic ,dotadasnji ostri protivnik.Nakon Ticanove bune 1807.godine,Dositej trijumfalno docekan od strane pobunjenicke mase kao nikada do tada.Neposredno posle toga,austriske politicke I vojne vlasti ,preduzele su mere protiv Dositeja kao “bundzije”stavljajuci ga na spisak imena istaknutih Srba koji su radili na stvaranju revolucionarno-oslobodilackog raspolozenja medju Srbima u Vojvodini,a 1808 stavljen je nas mudrac van zakona tako da ga je svako pri povratku na austrisku teritoriju mogao ubiti.

Sto se skolstva tice ,neosporno je da je u mnogome podstakao I doprineo ,ali je osnovao 1810.godine samo”skolu bogoslovije”.Bio je nadzornik svih skola od 1808.godine .U unutrasnjosti Srbije osnovao je jos sedam skola.Pored “Beogradskog narodnog ucilista “osnovao je biblioteku,prvu javnu biblioteku u oslobodjenoj Srbiji ,stampariju nije otvorio.

Januara 1811.god. Dositej postaj eprvi ministar prosvete oslobodjene Srbije,njegove zasluge isticu Karadjordjei Sovjet u dekretu kojim su Dositeja postavili za “clana Sovjeta I popecitelja prosvestenja narodnjeg”.

Na nasu modernu filozofiju nesumljivo ostavlja traga, rescepljenost izmedju Carigrada I Rima,tj.uticaj Istoka I Zapada .U 18v samo je Crna Gora bila je slobodna ,mada se iona neprestalno borila da odrzi tu samostalnost.Pod politickom vlascu sa jedne strane feudalnog osvajaca (Tutska) I dva evropska (Hazburska Monarhija I Mletacka republika)Jugoslavija je bila lisena uslova za ekonomski I kulturni razvoj.Posle gubljenja politicke samostalnosti ,posto je crkva preuzela ulogu politicke organizacije ,srpsko pravoslavlje u Otomanskom carstvu I Hazburskoj Monarhiji ,sve vise gubi verski I dobija svetovni karakter.Crkva postaje svetovna ustanova.Pojava Dositeja Obradovica I njegovih pogleda na svet,bila je omogucena sa jedne strane socijalno-ideoloskim promenama u evropskom drustvu ,podrazumevajuci smenu feudalnog modernim drustvom I posebnim socijanim tekovinama srba u juznoj Ugarskoj koje su I uzrok promena formiranja srpske gradjanske klase I srpske nacije , koja se nije mogla sprovesti u Srbiji gde su vladale dahije.Srbi vekovima odseceni od zapadne kulture ,zarobljeni necivilizovanim osvajacem cuvali su “verom”narodnost I postali zrtve tradicionalizma.Najveci deo tadasnje srpske inteligencije je bio neuk ,pun predrasuda I praznoverja.Srbi odani veri jedino sun a taj nacin ,pomirujuci veru sa naukom I prosvetom mogli organizovati kultirni zivot.Bojeci se katolicizma imali su poverenja u Ruse ,od kojih traze pomoc da bi se obezbedili od unijacenja.Srediste zivota ostaje I dalje crkva I njene ustanove .

Strana 7

Strana 8

Nakon ,prve polovine 18v,vojvodjansko gradjanstvo I njegova obrazovanost vec dostizu odredjeni nivo ,dok sa druge strane Srbi pod turcima I dalje bivaju u srednjovekovlju .Dositej smatrajuci to vreme pravim za ozivljavanje srpske kultere I obnove ljudskih vrednosti,pomaze im da se ukljuce u zajednicu civilizovanih naroda,prosvecujuci najpre sebe I pripremajuci reformaciju koju ce sprovesti ,tek nakon nekoliko godina.Njegovo zalaganje je neosporno ,posebno za prosvecenje svestenika,buduci d a ce oni obrazovati narod ,jer su tada oni bili narodni ucitelji.Pod uticajem protestantizma bio je protiv pozitivnog hriscanstva,protiv formi I obreda,odbacivao je spise crkvenog sadrzaja,nalagao koriscenje narodnog jezika u knjizevnosti I prvim svojim delima postao zacetnik novije srpske knjizevnosti.

Tadasnji mucan polozaj srpskog naroda imao je krajnje nepovoljne kulturne uslove,politicki zapostavljen narod nije mogao ni pomisljati na nekakav visi duhovni zivot.Duhovni pokret odrzavao se u crkveno-religijskoj sferi a nije na siroke narodne slojeve,svestenici koji su prosvecivali narod I sami su bili na niskom stupnju I sputani usko –prakticnim interesima,knjizevna dela u to vreme bila su uglavnom religioznog karaktera I pisana nerazumljivim idiomom.Skolske prilike su bile najgore,mali broj skola sa stegom u sluzbi crkve ,ne korisna decijoj prirodi nisu odgovarale narodnim potrebama.Srpski narod ziveo je u srednjevekovnoj tami do pojave Dositeja Obradovica koji vec prvim delima nastupa kao reformator .

Dositejev doprinos pedagogiji ,prosveti ,prosvetljenju srpskog naroda je veliki mada nije napisao nijednu sistemsku pedagogiju .Toliko je bio prosvecen da mu ni pitanja vaspitanja I obrazovanja omladine nisu bila strana.Ogroman uticaj njegovih pedagoskih pogleda je prodrmao tadasnje trule prilkike u oblasti vaspitanja I otvorio nove puteve.Pod njegovim uticajem otvarju se skole,bogatasi osnivaju fondove za siromasne a njegove pristalice po njegovima savetima sastavljaju udzbenike.

Ali nikako ne treba preceniti njegovu ulogu,iako je to mnogo puta cinjeno da njegovi pedagoski pogledi nisu izvorno sastavljeni vec se oslanjaju na pedagoski sistem nemacke I srodnih prosvecenosti koji je vladao drugom polovinom osamnaestog veka.

Mada je u mnostvu ideja prepoznao najbolje ,preneo na svoj narod,kao da njegov pedagoski sitem pokazuje odredjeni stepen razviojenosti,pa je tako pre Pestolacija propagario domace vaspitanje ,a pre Herbarta uvideo vaznost vaspitne nastave.

Strana 9

Dositejevi pedagoski pogledi

Prema Dositeju najvazniji faktori vaspitanja su priroda I vaspitanje,ubedjen je da vaspitanje deteta ima veliko preimucstvo nad prirodom.Dusa novorodjenceta je lisena svakog sadrazaja,predempiriskih ideja ,ali priroda joj je podarila nagone koji se razvijaju I coveka osposobljavaju . Nagoni su podjednako snazni kod svih ljudi ,dakle stvara osnovnu potrebu kod svih ljudi za formiranje ljudskih karaktera.Vreme I mesto vaspitanjaSa vaspitanjem treba poceti jos u najranijem detinjstvu,misli na kolevku.Najpre zbog decije duse ,a zatim zbog primera I navika.Kao najbolje mesto vaspitanja ,on jos tad tvrdi da je neosporno bolje vaspitavati dete u porodici ,vrednije I factor vaspitanja u skoli ,ali prednost daje domacem vaspitanju zbog ,najpre ljubavi roditelja a narucito majke ,koju je priroda podesila za vaspitaca svoje dece.Dakle razvijanje deteta u elementarnom smislu vec I razvijanje intelekta.Vspitac mora biti moralan,ispunjen vrlinama ,ucen,prosvecen,mora biti iskren I svojim tolim osobinama steci naklonost vaspitanika.Nakon desete godine ,roditelji treba vaspitaniku da daju sva ovlascenja I prepuste vaspitanje.Telesno vaspitanje je veoma vazno,treba obratiti paznju na ishranu ,cuvati dete od prehlade,cistocu odrzavati,ali ne savetuje telesne vezbe.Isto tako istice vaznost moralnog vaspitanja ,vrlo je vazno dete cuvati od losih navika,na moralno ponasanje dete se uci vezbanjem.Dete u najaranijoj mladosti lako usvaja mane ,usled vaspitaceve ne pazne ,a od svih losih osobina najgore su gnev I tvrdoglavost,I to nikako ne sme vaspitac odobravati.Mada dete treba cuvati I od druhih mana,sebicnosti ,pohlepe,straha,pohotljivodsti,straha,lazi…..ovo su dakle negativne strane vaspitanja,sto se pozitivnih tice to su primer osecanje casti,bogoljubljenjeu,ukazivanje na srecu .Posto dete po prirodi ima jako izrazen nagon podrzavanja a pre svega podrzava postupke roditelja,to Dositej vidi kao najispravniji put vaspitanja,treba unaprediti moralnu sveru porodice ,ziveti u ljubavi I slozi.

Dete su uci na rad I hvalu ,primerom moralnog zivota.

Strana 10Sto se kazni tice,prekora,tu navodi strog autoritet oca ,u vreme kada se njegova pedagogija temeljila na crkvvenom ucenju,kasnije kada se upoznaje sa pedagogijom prosvecenosti u roditeljskoj ljubavi vidi najlaksi put usadjivanja vrlina.Ali blago postupanje ne sme da dovede do razmazenosti ,tvrdoglavostii neposlusnosti.Ukoliko blago postupanje ne dovodi do rezultata onda je adut ,kazna,prekor I batina.

Dositej nastavu vidi u sluzbi moralnog vaspitanja,ona treba da pruzi najanuznija uputstva za zivot,samo na taj nacin sluzi svsi.Svaka nastava treba da sluzi vaspitanju,treba omladinu izbaviti od sujeverja.

Sto se obima vaspitanja tice kaze da ga treba raspodeliti na sklonosti detata,ogranicava se na obradu materijala nastavnih koji mus e cine najpodesniji za razvijalje mopralnog karaktera I koji vaspitno uticu na duh I srce detata.Moralna nastava I veronauka treba se kasnije uciti.Onda kada je dete najradoznalije ,a roditelji treba da ga podsticu da pitanjima stalnim on sam odgovara I razaznaje pojam dobra I zla.

Uciti I veronauku jer bogoljublje moze najsnaznije da utice na covekoveko postupke.Istoriju smatra izuzetno vaznom za moralno vaspitanje I za obogacivanje korisnim znanjima.Istorija izostrava um,pokazuje uzroke srece I propadanja,istice ukus.Narucito istice biografije,najvise vaznosti poklanja ovim predmitima ,jer kako kaze oni njvise podsticu moralno vaspitanje.Prirodopis I gografija su takodje znacajni,matematika uci coveka da u svakoj radni budi oprezan,logika I metafizika podsticu rasudjivanje,retorikom se ceo narod privodi moralnom I opstekorisnom zivotu,jezici sluxe pravilnom koriscenju pounce lektire.

Dakle nastavno gradivo malo tretira a vecu paznju poklanja citanju I kaze da je citanje dovoljno da se ceo narod prosveti,mada ne treba citati bilo sta ,treba odabrati knjige koje su shodne uzrastu I razumevanju citaoca u suprotnom moze biti stetno.Zazire od bajki I opominje vaspitace da bajke ne daju deci u ruke,jer cine decu strasljivim udaljuju od starnostii dovode do zabluda I sujeverja .Nasuprot njima istice basne koje predpostavlja svakom drugom stivu,moze ih citati bilo ko ,ali imaju narucitu vrednost za omladinu,ona kroz igru I salu dete obogacuje znanjima I podstice vrlinu.

Strana 11

Kada govori o nastavnoj metodi ,kaze da se ucenje detetu mora uciniti prijatnim jer je takva I sama priroda coveka.Korisno je ono samo sto se sa zadovoljstvom uci,ucenje u pocetku mora se razvijati kroz igru,lakoca ucenja se postize pravilnim odabirom nastavnog gradiva,ucitelj treba da predaje gradivo samo ono koje je dostupnom detetovoj moci rasudjivanja I prirodi ,koje budi njegovo zanimanje,.Raznovrsnost pre svega smenjivanje formi,tesku materiju da smenjuje laksa I obrnuto.Treba da se smenjuju rad I razonoda ,najvazniji deo rada raditi u zimu,zapamcivanje pre svega obezbedjuje paznja,pa se ona privlaci I odrzava.Vrlo je bitna uciteljeva spretnost da se izrazava jasno I razgovetno.

Cilj nastave nikako ne sme se svesti na verbalizam,vec vaspitanje za samostalan rad ,bez ucenja napamet,vec da se nauceno shvati I razume.

Dositej je govorio I o vaspitanju zenske dece ,smatrao da se malo razlikuju zenske I muske duse ,da je majkin zadatak da vaspitava ali stim da ona pre svega mora sebe prosvetiti.Zene su takodje intelektualno sposobne da uce ali zbog ogranicenih zeninih aktivnosti treba im dati I ogranicenije vaspitanje jer su najpre supruge ,majke I domacice .Treba da provedu po dva sata pre I popodne u skoli,istorija ,geogrqafija,logika,moralna filozofija to su predmeti za vaspitanje zenske dece I naravno ne izostavlja citanje.

Strana 12

O narodnom vaspitanjuDositej je cvrsto verovao u dobrotu prirode I dar covekovog razuma,svemoc vaspitanja,kako pojedinca tako I celog naroda.Ova I druga ovakva shvatanja doprinosili su razvoju ideja ,medjutim veceg pomaka njije bilo.Dositej je govorio da je jedino potrebno za vaspitanje naroda, pre svega misli na drzavnike ,vladare ,najpre oni treba da se obrazuju, vaspitace dobro nprosvetiti, davati narodu nepristrasne knjige narodu I osnivati skole.Osim vladara ,neophodno je prosvetiti I decu plemica ,jer ce oni biti buduci ,svestenici ,cinovnici ,sudije,dakle ,vodice brigu o narodnom vaspitanju.Narodu su potrebne skole,jer nije dovoljno obrazovati samo pojedince,a sve to u culju moralnijeg zivota I prosvecenja.

Bio je prvi srpski knjizevnik koji je bio protiv crkvenoslovenskog jezika,tako razvija jednu epohalnu ideju ,uvodi narodni jezik u skole I u knjizevnost.On daje vrlo jednostavno obrazlozenje,s obzirom da ljudi nemaju vremaena da uce crkvenoslovenski jezik ,a veci deo stanovnistva govori narodnim ,do prosvecenja ce lakes doci svi ljudi koji budu citali knjige na narodnom jeziku.

Strana 13

Strana 14

SEMINARSKI RAD

NACIONALNA ISTORIJA PEDAGOGIJE

MENTOR PROF.JASNA.LJ.PARLIC.BOZOVIC

TEMA ELEMENTI VASPITANJA I OBRAZOVANJA DOSITEJA OBRADOVICA

9ZIVOTNI PUT,DELAStrana 15

Kraj Ne sumljivo je Dositej tezio da izmedju znanja I pouke ,prednost daje moralnom vaspitanju,a da ucenje,znanje I obrazovanje tretira kao sredstvo za dolazenje do univerzalnog cilja moralne licnosti,a ta ideja traje od Sokrata ,zbog toga je I interesantan.Ovo je komparativni pregled Dositejevih stavova o vaspitanju ,prosveti,kao veoma dobro prosvecen njegovi pogledi ce koristiti analiticarima.Najpre istice dominantni uticaj nemacke prosvecenosti 18.veka (Bezedova,Cilofera,Baumajstera,Eberharda),zatim Montenja,Loka,Rusoa.Nesumljiv je uticaj a to se vidi u bilo kom segmentu njegih stavova sto nikako nece naneti stetu ,vec ce naprotiv koristiti nasim pedagozima jer je tekovine tadasnje evropske pegagogije preneo prvi preneo u kulturu nasih narod.Medjutim bez obzira na slicnosti u mnogome se I razizilazio I krritikovao stavove pedagoga prosvecenosti.Dositej je prvi pravilnije tumacio vaznost vaznost domaceg vaspitanja I povezanost porodicnog I I narodnog vaspitanja.Njegovi pogledi na vaspitanje zenske omladine su novi I retki za njegovo doba.Odstupa od prosvecenosti po tom,e sto istice znacaj I osecanja za moralno vaspitanje ,vaspitanje srca I vaspitnu nastavu.Globalno veoma je veliki uticaj izvrsio na sopstveni narod .Bio je prvi koji je isticao vaznost decijeg vaspitanja I narodne prosvete I mnostvo ideja pedagogoa prenosio na svoj narod najjnaprednije,uporedivao vaspitanje svog naroda sa vaspitanjem u zapadnoj evropi I dosao do zakljucka da ce biti od velike koristi.

Strana 15

LITERATURAMilutin Tasic “Slovo o Dositeju”Andrija B.K.Stojkovic “Zivotni put Dositeja Obradovica”Dr Milos Perovic “Pedagoski pogledi Dositeja Obradovica”