seminarski internet tehnologija

7/23/2019 Seminarski Internet Tehnologija

1/10

Seminarski rad iz predmeta:

Internet tehnologija

Tema:TCP/IP protokoli


2/10

TCP/IP Protokoli

TCP/IP predstavlja primarni mreni protokol koji se koristi na Internetu. Za razliku od dru- gihmrenih protokola kao to je ARCnet - TCP/IPnije razvijao samo jedan proizvoa, niti je neijevlasnitvo. Razvijen je da bi obezbedio vezu preko mree izmeu raunara razliitih proizvoaa kaoto su IBMi Apple!, tako da jedan protokol ili skup protokola! moe da se koristi za izradu mree,

bez obzira na to koji se izvrni raunarski hardver koristi. " prvim godinama protokola TCP/IP,

univerziteti, poslovne i vladine organiza#ije mogle su da razmenjuju in$orma#ije preko Arpanet -prethodnika Interneta - budu%i da je TCP/IPmogao da se implementira na bilo koju vrstu raunara.

TCP/IPje evoluirao tokom vremena, zahvaljuju%i brojnim pojedin#ima koji su imali mogu%nost dadaju svoj doprinos njegovom napretku. RFC (Request For Comments, zahtevi za komentarima!dokumenti,predstavljaju dokumente koji su otvoreni za sugestije u vezi unapreenja postoje%ih i izradenovih protokola, koje analiziraju razliite grupe spe#ijalista za pojedine teme. TCP/IP je razvijan

pomo%u ovog metoda da bi obezbedio vezu preko mree izmedu raunara razliitih proizvodaa.&slobaaju%i se u toku razvoja od uti#aja samo jednog proizvoaa, TCP/IP je razvijen tako dazadovolji hardverske potrebe mnogih proizvodaa, a ne samo jednog.

TCP/IP i SI re!erentni modelSI(Open Sistems lnterconnect- otvoreni sistem uzajamnog povezivanja! re$erentni model koristi seuglavnom kao radni okvir u kome mogu da se sprovode diskusije mrenih protokola. &vaj model je'()*. godine razvio IS (International Organization for Standardization) i on de$inie stekove

protokola u modularnom obliku. +reba ista%i da je razvoj protokola TCP/IPpoeo davno pre SImodela i, to je za oekivati, TCP/IPprotokoli se ne uklapaju uvek u sedam slojeva SImodela.

ISje koristio ovaj model da zapravo razvije skup otvorenih mrenih protokola, ali oni nikad nisu biliiroko prihva%eni. edutim, SImreni model danas se i dalje koristi kada se govori o mrenimprotokolima, tako da bi bilo dobro da se sa njim upoznate ukoliko treba da radite na ovom polju. ano jeda uoite da je TCP/IPrazvijan na osnovu slinog, mada manje modularnog re$erentnog modela ""(Deparhnent ofDefense)ili "ARPAmodeia.

a sli#i moete videti etiri sloja koja su sainjavala TCP/IP - ""model i kako se svaki sloj odnosiprema SImodelu.


3/10

/oreenje TCP/IPi Slmrenog modela0

1ao to moete videti, TCP/IPse ne uklapa tano u SImodel, ali i dalje je mogu%e da se pozovete naovaj model kada raspravljate o izvesnim aspektima protokola i servisa koje obezbeuje TCP/IP#

TCP/IPpredstavlja skup protokola, servisa i aplika#ija2kra%eni#a TCP/IPodnosi se na Transmission Control Proto$ol/Internet Proto$olprotokol zakontrolu prenosa3Internet protokol!. /ored ova dva znaajna protokola, mnogi drugi srodni protokoli iusluni programi obino se grupiu zajedno i nazivaju skup TCP/IPprotokola TCP/IP Protocol Suite)." ovaj skup protokola izmeu ostalog spadaju i %"P(User Datagram Protocol- protokol korisnikihdatagrama! i ICMP(Internet Control essage Protocol-Internet protokol za kontrolu poruka.

TCP/IP& IPi%"P" ovom skupu protokola glavni teret podnose IP& TCP i%"P0

IP - Internet Protokolpredstavlja jedan nesiguran protokol bez uspostavljanja veze, koji se koristi kao

sredstvo za prenos datagrama sa jednog raunara na drugi i za adresiranje izmeu mrea.TCP - Transmission Control Proto$olkoristi IP, ali obezbeuje vii nivo $unk#ionalnosti, pri kome se

proverava da li odredeni datagrami kojima upravlja IPzaista stiu sa odreenog odredita i do njega.TCPje protokol orijentisan na uspostavljanje veze, koji zahteva da se uspostavi sesija za upravljanjekomunika#ijama izmeu dve take na mrei.

%"P - %ser "atagram Proto$ol takoe koristi IPda alje podatke preko mree. 4ok TCPkoristimehanizam za potvrivanje da bi osigurao pouzdanu isporuku, %"Pto ne ini. &n je namenjen zakori%enje u aplika#ijama kod kojih nije neophodan garantovani servis isporuke koji obezbeuje TCP.2ervis "'S(Domain !ame S"#stem, sistem imena domena! predstavlja primer aplika#ije koja koristi%"P. 5plika#ije koje koriste %"Podgovorne su za preduzimanje $unk#ija provere radi pouzdaneisporuke koju inae obezbeuje TCP#

1ao to moete da vidite na sli#i, IPpredstavlja osnovni protokol koji se u TCP/IPskupu koristi zaisporuku datagrama.

a ovoj sli#i moete videti da protokol TCP/IPi srodni protokoli rade iznad $izikih komponenti mree.Zbog toga je jednostavno prilagoditi TCP/IPza razliite vrste mrea, kao to su (thernet ili TokenRing. 1ada se radi o kori%enju protokola TCP/IPu mrei, ono to on odrauje jeste prenos IPpaketa ukoji ste upakovali svoje podatke i kojeg ste prosledili nadole, ka stvarnom mrenom hardveru. 6udu%i daIPpredstavlja zajedniki imenila# TCP/IPskupa, prvo %emo objasniti njega, a zatim pokazati kako seostali protokoli nadograuju na $unk#ije koje obezbeuje IP.


4/10

stali protokoli/ored protokoia TCP i IP, tu su i mnogi drugi koji predstavljaju delove TCP/IP skupa. a sli#iprethodno prikazanoj! moete videti da su tu protokoli I)MP i ICMP. I)MP predstavlja Internet)ro*p Management Proto$ol protokol za upravljanje grupama na Internetu!, koji se koristi zaupravljanje grupama sistema koji su lanovi vie grupa. $i%ezna&no upu'i(an#e engl. multicasting)

predstavlja tehniku koja doputa da isti datagram bude uruen na vie odredita. 2lika takoe prikazujeICMPkoji sprovodi mnoge pomo%ne $unk#ije za kontrolu saobra%aja na mrei. /ored ovih protokola,koji %e biti objanjeni kasnije u ovom poglavlju, ostali protokoli koji se obino smatraju delovi- maTCP/IPskupa su0

ARP - Address Resol*tion Proto$olprotokol za razreavanje adresa!. &vaj protokol objanjen zajednosa RARPkasnije u ovom poglavlju! koristi raunar da bi odredio koje hardverske adrese su pridrueneIPadresi. &vo je neophodno poto se IPadrese koriste za usmeravanje podataka izmeu mrea, dok sekomunika#ije na lokalnom mrenom segmentu obavljaju pomo%u $iksnih hardverskih adresa mrenih

karti#a.

RARP - Protokol Re+erse Address Resol*tionje slian ARP-*, ali radi suprotno. +o je stariji protokolkoji je razvijen da bi omogu%io raunaru da utvrdi koju IPadresu treba da koristi, na osnovu tabele kojase obino uva na usmerivau. " optem sluaju, ovu $unk#ionalnost preuzeli su drugi protokoli, kao tosu BTPi ",CP. eutim, jo uvek moete da nadete da se ovaj protokol koristi u mnogim mreamakoje koriste stariju i zastarelu opremu, iji radni vek polako istie.

"'S - "omain 'ame Sstempredstavlja hijerarhijski sistem imenovanja koji se koristi na Intemetu i u

ve%ini TCP/IPmrea. a primer, kada u svom pretraivau otku#ate ...#t.oin$#$om, va TCP/IPstekalje zahtev "'S serveru da utvrdi IPadresu koja je pridruena tom imenu. &d tog trenutka nadalje,pretraiva moe da koristi tu IPadresu da alje zahteve toj 7eb strani.

BTP - Bootstrap protokolprotokol za podizanje sistema! takoe predstavlja stariji protokol, koji jeu optem sluaju zamenio ",CP. /raktino, ve%ina ",CPservera moe da radi i kao BTPserver.BTPje napravljen da bi omogu%io stani#ama bez diskova da uitavaju kon$igura#ione in$orma#ije,kao to su IPadresa i naziv servera, koje mogu da se koristi za uitavanje operativnog sistema. 6udu%i daradne stani#e bez diskova nemaju lokalne uredaje za smetaj podataka osim memorije!, ne mogu sameda uvaju ove in$orma#ije izmeu dva podizanja sistema.

",CP - "nami$ ,ost Con!ig*ration Proto$ol protokol za dinamiko kon$igurisanje raunara!oslobaa mrenog administratora dunosti kao to su runo kon$igurisanje svakog umreenog raunaraadresnim i drugim in$orma#ijama

S'MP - Simple 'et++ork Management Proto$ol jednostavni protokol za upravljanje mreom!napravljen je da olaka upravljanje mrenim ureajima i raunarima sa neke #entralne loka#ije.

RM' - Remote Monitoring Proto$olrazvijen je radi daljeg unapreenja mogu%nosti administratora

da daljinskim putem upravljaju raunarima i mrenim ureajima.

SMTP - Simple Mail Trans!er Proto$ol jednostavni protokol za prenos pote! je upravo onaj kojielektronske poruke prenosi sa jednog mesta na drugo.
http://www.twoinc.com/http://www.twoinc.com/


5/10

IP Internet Proto$ol0

I pored toga to je u skra%enom nazivu protokola TCP/IPInternet protokol druga komponenta, sasvim je

mogu%e da je on u stvari znaajnija komponenta. 1ao to je ve% reeno, IPpredstavlja osnovni protokol uskupu koji se koristi za preba#ivanje paketa podataka sa jednog mesta na drugo. IPobezbeduje mreniservis bez potvrdivanja i bez uspostavljanja veze, a pored toga obezbeuje mehanizam za adresiranje kojikoristi TCP/IP. 2lede%ih nekoliko karakteristika izdvaja I/ od ostalih protokola0

IPpredstavlja protokol bez uspostavljanja veze. ije potrebno nikakvo podeavanje IP-a da bi se drugomraunaru poslao paket sa in$orma#ijama.

IPje protokol bez potvrivanja. " ve%ini siuajeva on ne proverava da li je datagram nedirnut stigao nasvoje odredite. eutim, ICMP )Intemet essage Control Protocol*

pomae IP-u utoliko 8to neki uslovi mogu da se koriguju. a primer, iako IPne dobija natrag potvrdu saodredita IPpaketa, dobi#e ICMPporuku da uspori, ukoliko se paketi alju bre nego to mogu da seobrade na odreditu.

IPje nepouzdan. +o je lako uoiti na osnovu dve prethodne take iz ovog spiska.

IPobezbeuje adresni prostor za TCP/IP

IPje protokol prenosa bez uspostavljanja veze

IPje nepovezan - svaki paket predstavlja poseban entitet, koji sa IPaspekta nije ni u kakvom odnosu sadrugim paketima. IPne kontaktira odredini raunar ili mreni ureaj da bi uspostavio putanju koja %e sekoristiti za slanje toka podataka. "mesto toga, on samo prihvata podatke od protokola vieg nivoa, kaoto su TCPili %"P, $ormatira pakete koji sadre adresne in$orma#ije i alje te pakete na njihov put,koriste%i kao podlogu $izi%ku mrenu arhitekturu. In$orma#ije koje se nalaze u zaglavlju IPdatagramakoriste se kao osnova za skokovito usmeravanje odreenog datagrama prema njegovom odreditu. 1ada

protokol vieg nivoa koristi IPza isporuku serije in$orma#ionih paketa, ne postoji garan#ija da %e svakipaket koji nastane u IPsloju koristiti istu putanju do eventualnog odredita. rlo je verovatno da %e serijapaketa koju je sainio protokol vieg nivoa sti%i na odredite u sekven#i koja ima sasvim drugaiji

redosled od onoga po kome je zapoet prenos. IPak i ne vodi rauna o tome da li paketi uopte stiu naodredite. +a $unk#ija je preputena protokolu koji koristi IPza isporuku. &vo ne znai da je IPneupotrebljiv protokol, naprotiv - to samo znai da protokol vieg nivoa kao to je TCP! koji koristi IP,treba da obezbedi neku prstu provere greaka i potvrdivanja

IP je protokol 1ez pot+r2i+anja

IP ne proverava da li datagrami koje alje ikada dospevaju na svoje odredite. &n samo $ormatira

in$orma#ije u pakete i alje ih du provodnika. Zbog toga se podrazumeva da je protokol bezpotvrivanja. 4odatno angaovanje koje bi bilo potrebno za postupak potvrdivanja datagrama, moglo bida bude prilino. 6ez mehanizma za potvrivanje, IPmogu da koriste drugi protokoli kojima ova$unk#ionalnost nije potrebna, i na taj nain eliminiu dodatno angaovanje koje prati potvrivanje.5plika#ije i protokoli koji treba da znaju da je datagram uspeno isporuen, mogu da implementiraju


6/10

mehanizam za potvrdivanje umesto onog koji se nalazi u TCPprotokolu.

IP je nepo*zdan protokol

6udu%i da je u pitanju protokol bez uspostavljanja veze i da ne proverava da li paketi stiu na svojeodredite, kao ni po kom redosledu stiu, IPse smatra nepouzdanim protokolom. 4rugim reima, zanjega je bitna samo brzina isporuke. 1ako IPne sprovodi $unk#ije usmeravanja, on ne moe da garantuje

kojim putem se datagram kre%e kroz mreu. 4rugi razlog zbog kojeg se smatra nepouzdanim, jeste utome to IP implementira TT3 )Time+To+,i(e*vrednost, koja ograniava broj mrenih usmerivaa iliraunara kroz koje datagram moe da putuje. 1ada se ova grani#a dostigne, taj datagram se jednostavnoodba#uje. 1ako u protokolu IPne postoji ugraeni mehanizam potvrivanja, on je potpuno nesvestan ovesitua#ije. Razlog za ovo su problemi koji prate usmeravanje. a primer, sasvim je mogu%e daadministrator neispravno kon$igurie usmeriva, stvaraju%i tako beskonanu petlju u mrei. 4a nije TT3vrednosti, paket bi veno putovao od jednog do drugog usmerivaa. TT3se uglavnom koristi da spreiovu pojavu.

IP o1ez1e2*je adresni prostor na mre4i

5dresiranje predstavlja najvaniju $unk#iju koja je implementirana u IPsloj.

MAC )edia -ccess Control*adrese. &ve adrese odreuje proizvoa mrene karti#e a nastali adresniprostor se smatra 9ravnim: adresnim prostorom. &dnosno, preko MAC adresa ne postoji takvaorganiza#ija koja bi mogla da se e$ikasno koristi za usmeravanje datagrama iz jednog sistema, ili mree, udruge. MAC adresa je sainjena iz dva dela. /rvi deo identi$ikuje proizvodaa te mrene karti#e./reostali okteti se dodeljuju, obino po redu, odredenim karti#ama tog proizvodaa. MACadresa koja sedodeljuje svakom adapteru je jedinstvena i sainjena od ; bajtova, obino je izraena heksade#imalnim

brojevima da bi se lake ispisivala. a primer, 55-65-$6-ea-aa-7eje rnnogo lake ispisati, nego ako bi seista adresa izrazila binarnim kodom koji u stvari nirea vidi!, kao niz nula i jedini#a duine od *)

znakova.

IP adresu takode sainjavaju dve komponente0 adresa mree i adresa raunara. Zahvaljuju%i mrenojadresi mogu%e je napraviti hijerarhiju koja omogu%ava e$ikasne mehanizme za usmeravanje pri slanju

podataka u druge mree. 4ok odreena mrea moe da se sastoji od sistema koji imaju mrene adapterevie isporuila#a, i shodno tome imaju MACadrese koje su, moglo bi se re#i, sluajni brojevi, dotle su IPadrese organizovane po mreama. Zato usmerivai ne moraju da dre u keu stotine miliona MACadresa, kako bi isporuivali datagrame. "mesto toga, potrebna im je samo tabela sa adresama, koja imsaoptava kako da najbolje usmeravaju datagram u mreu na kojoj se nalazi odreeni raunarski sistem.

8ta zapra+o radi IP9

IPpreuzima pakete iz sloja ,ost-To-,ostkao to je prikazano ranije na sli#i! i usitnjava podatke umanje pakete ili datagrame!, koji se prenose preko mree. a prijemnom kraju IPponovo sklapa tedatagrame i prosleduje ih, shodno steku protokola, ka protokolu vieg nivoa, koji koristi IP. 4a bi sesvaki paket uruio, IPu zaglavlje datagrama postavlja IPadrese izvora i odredita. IPtakode na osnovu

prorauna proverava ispravnost in$orma#ije u zaglavlju kako bi mogao da je potvrdi. eutim, treba daznate da IPne izvrava ovu $unk#iju nad delom sa poda#ima u paketu.

TCP/IPdoputa mreama da koriste razliite tehnoloke pod- loge za medusobne veze. 4ok jedna mreamoe da koristi $ormat okvira (thernet 65, druga moe koristiti F""I. 2vaki od ovih okvira niegnivoa ima svoje posebno zaglavlje koje sadri in$orma#ije koje su za tu tehnologiju potrebne za slanjeokvira du $izikog mrenog medijuma. a ovom niem nivou u steku protokola, IPdatagram se nalazi u


7/10

delu sa poda#ima u odreenom okviru. /oto IPdoda svoje in$orma#ije iz zaglavlja u poruku kojuprima od protokola vieg nivoa, i poto napravi datagram odgovaraju%e veliine, on taj datagrampreba#uje u sloj 'et++ork A$$ess, koji taj IPdatagram uba#uje u (thernetokvir. a prijemnom kraju,in$orma#ije se skidaju iz zaglavlja (thernet okvira, a IP datagram se prosleuje navie u stek kojiobraduje IP protokol. a slian nain, in$orma#ije iz IPzaglavlja skidaju protokoli vieg nivoa kojikoriste IP, kao to su TCP ili %"P.

Pregled in!orma$ija iz zagla+lja IP datagrama

Polja * zagla+lj* IP paketa s*:

; -bitnih rei u zaglavlju, a ne broj bitova ili bajtova utom zaglavlju.

;


8/10

podatke i da rekonstruie originalnu poruku.

; Indikatori -&vo polje sadri nekoliko bitova indikatora. 6it A je rezervisan i trebalo bi uvek daima vrednost A. 6it ' predstavlja "F )Don.t Fragment*polje A $ragmenta- #ija je u redu, ' B$ragmenta#ija nije u redu!. "koliko raunar utvrdi da treba da $rag- mentira datagram da bi ga

poslao prilikom slede%eg skoka u $izikoj mrei, a polje 4C je postavljeno na ', on %e odba#ititaj datagram ne zaboravite da je IPnepouzdan protokol0# %koliko je o+o polje posta+ljeno na5& on e taj datagram podeliti na +ie manjih tako da mog* da se poalj* na p*t# Bit predsta+lja MF )ore Fragments* indikator i koristi se da poka4e stat*s !ragmenta$ije paketa#

Ako je o+aj 1it posta- +ljen na D& to znaEi da e se poja+iti jo !ragmenata# Poslednji!ragment originalne !ragmentirane por*ke * o+om polj* imae +rednost n*la# +a d+apolja Identi!ika$ija i Indikatori0& zajedno sa sledeim poljem *pra+ljaj* post*pkom!ragmenta$ije#

; Pomeraj !ragmenta- 1ada je MF indikator postavljen na ' poruka je $ragmentirana!,ovo polje se koristi za indika#iju pozi#ije $ragmenta u originalnoj poru#i, kako bi se ona moglakorektno rekonstruisati. &vo polje ima duinu od '= bita i izraava vrednost pomeraja $ragmentau jedini#ama od ) bajta.

; TT3Time to 3i+e- vreme vaenja! - /aket moe veno da putuje mreom budu%i da jemogu%e da se uspostave petlje u strukturi puta obino grekom administratora!. TT3vrednostse koristi da sprei ove beskonane petlje. 2vaki put kada datagram proe kroz usmeriva,vrednost u ovom polju se umanji najmanje za '. +rebalo bi da ova vrenost predstavlja sekunde,a u nekim sluajevima kada usmeriva sporo obrauje pakete, ovo polje moe da bude umanjenoi za vie od '. 2ve zavisi od implementa#ije isporuio#a. 1ada ova vrednost dostigne nulu, tajdatagram se odba#uje. 6udu%i da IPpredstavlja brzinski, nepouzdani protokol, protokoli viegnivoa koji koriste IPmoraju da detektuju da odreeni paket nije stigao na odredite, i da ga

ponovo poalju.

; Protokol - &vo polje, duine ) bitova, se koristi za navoenje broja koji reprezentujemreni protokol za podatke sadrane u datagramu. ID5 lntemet Corporation for As- signed Namesand Numbers)odreuje brojeve koji se koriste u ovom polju za identi$ika#iju pojedinih protokola.

a primer, vrednost ; se koristi za identi$ika#iju protokola +D/3I/.; Pro+era ispra+nosti zagla+lja- &vo ';-bitno polje sadri izraunatu vrednost koja sekoristi za osiguravanje ispravnosti in$orma#ija u zaglavlju odreenog datagrama. 1ada sein$orma#ije u zaglavlju promene, ova vrednost se ponovo izraunava. 6udu%i da se ++Evrednost smanjuje pri svakom prolasku datagrama kroz neki sistem, ova vrednost se izraunavau svakom skoku prilikom prolasku datagrama kroz mreu.

; Iz+orina IP adresa - IPadresa izvora odreenog datagarama, 4uina ovog polja je =>bita.

; dredina IP adresa - IPadresa odredita datagrama. 4uina takoe iznosi => bita.

; p$ije- &vo je op#iono polje promenljive duine, koje moe da sadri listu op#ija. 1laseop#ija su kontrola, rezerva, otkrivanje greaka i merenja. "smeravanje izvora moe da seimplementira pomo%u ovog polja, a posebno je vano pri kon$igurisanju mrenih barijera. +abeladaje listu klasa op#ija i brojeve op#ija koji mogu da se nau u ovom polju.

; "op*nja+anje Padding0 - &vo polje se koristi za popunjavanje zaglavlja tako dadostigne grani#u od => bita. 4opunjavanje se sastoji od nula. Razliite maine i razliitioperativni sistemi rade na osnovu razliitih duina bajtova, rei, etvorostruke rei i slino.4opunjavanje olakava rukovanje poznatim koliinama podataka odnosno, da dopunitezaglavlje do poznate duine!, umesto da za odreeni sistem pronalazite druge metode da bisteutvrdili gde se zavrava struktura podataka. a primer, usmeriva mora brzo da radi. +reba da

obavlja proraune, da pregleda tabelu za usmeravanje i slino. "koliko bi usmeriva morao daodreuju gde prestaju in$orma#ije zaglavlja, postupak usmeravanja bi due trajao.

Polje op$ija i *smera+anje iz+ora


9/10

&vo je op#iono polje. "smeravanje izvora na primer, moe da se implementira pomo%u ovog polja. lakoI/ u ve%ini sluajeva preputa da ostali protokoli donose odluke o usmeravanju odnosno, o putanjidatagrama kroz mreu!, umesto toga mogu%e je da se navede lista ureaja za neku putanju. 1ao to je

prikazano na tabeli, I/ moe da koristi dve op#ije za namene usmeravanja. +o su slobodno izvornousmeravaitjeop#ija broj =.! istriktno izvorno usmeravanjeop#ija broj (.!.

Fakeri mogu da iskoriste usmeravanje na osnovu izvora i da primoraju paket da se vrati na njihovraunar, pomo%u prethodno de$inisanog puta. 1ori%enje usmeravanja na osnovu izvora, sa protokolomTCP/IP, ne bi trebalo da se koristi.

2vaka od ovih tehnika za usmeravanje na osnovu izvora obezbeduje listu adresa kroz koje mora da proeodreeni datagram. 2lobodno izvorno usmeravanje engl. loose source routing)koristi ovu listu, ali tonije neophodno u svim sluajevima - mogu da se koriste druge putanje da se dospe do svake maineadresirane u toj listi. eutim, kada koristite striktno izvorno usmeravanje engl. strict source routing)lista mora da se isprati u potpunosti, inae %e datagram biti odbaen.

IP adresiranje

Iako ve%ina Ijudi razmilja o IP-u kao o transportnom protokolu koji koriste protokoli vieg nivoa, jednaod njegovih vanijih $unk#ija jeste da obezbedi adresni prostor za potrebe TCP/IPskupa.

IPadrese se koriste samo za ovu svrhu0 da obezbede hijerarhijski adresni prostor za mree. 2vaki mreniadapter ima $iksnu mrenu adresu duine est bajtova. &va adresa se utiskuje u toku proizvodnog

pro#esa. 1ada se poda#i poalju kroz provodnik segmenta lokalne mree, upravo ta MAC )edia-ccess Control*adresa se koristi kao izvorina i odredina adresa koja se ugraduje u (thernet okvir,koji enkapsulira postoje%i IPdatagram.

IP adrese omog*a+aj* *smera+anje

6udu%i da je I/ adresa sainjena od dve komponente, mrene adrese i adrese raunara, jednostavno je dase konstruie usmeriva koji koristi mreni deo adrese da bi usmeravao datagrame na njihove odredinemree. 1ada taj datagram stigne na usmeriva u odredinoj mrei, deo sa adresom raunara koristi se za

pronalaenje odredinog raunara. 6ez mogu%nosti odredivanja mrene adrese i adrese raunara,hijerarhijski adresni prostor ne moe da se uspostavi, a usmeravanje bi zahtevalo tabele usmeravanjakoje bi doslovno morale da sadre sve adrese svakog raunara ili ureaja u odredenoj mreiG "mestotoga, ograniavanjem tabela za usmeravanje samo na uvanje mrenih adresa, ovo postaje jednostavan


10/10

postupak.

I/ adrese vam doputaju da organizujete skup mrea u logikom hijerarhijskom obliku. /ostoje tri vrsteI/ adresa0

%ni$ast jednoznaEno *p*i+anje0- &va vrsta adresa je najuobiajeniji tip I/ adrese. &na najedinstven nain identi$ikuje jedan raunar u odreenoj mrei.

Broad$ast di!*zno *p*i+anje0- e treba meati sa di$uznim upu%ivanjem engl. broadcasl)kod @thernet okviraH I/ takoe ima ovu mogu%nost i podeava za sebe skup adresa koje mogu da se

koriste za di$uzno upu%ivanje, ime se alju poda#i svakom sistemu na odredenoj mrei.M*lti$ast +ieznano *p*i+anje0 - 2lino adresama za di$uzno upu%ivanje, adrese za

vieznano upu%ivanje alju podatke na vie odredita. Razlika izmedu adresa za vieznano i di$uznoupu%ivanje jeste u tome to adresa za vieznano upu%ivanje moe da alje podatke na vie mrea, gde ih

primaju raunari koji su kon$igurisani za prijem tih podataka.

/ored toga postoje adresne klase koje se uglavnom koriste za de$inisanje veliina mrenog i raunarskogdela IPadrese.

lase IP adresaInternet predstavlja skup mrea koje su sjedinjene preko usmerivaa kako bi se o$ormila ve%a mrea. Imesamo po sebi sve govori. IP )Internet Protocol* ovo omogu%ava budu%i da doputa adresiranje svakemree koja je prikljuena na Internet, kao i identi$ika#iju svih umreenih raunara. 1ada se paketiusmeravaju kroz Internet ili kroz privatnu korporativnu mreu koja koristi TCP/IP!, IPadresa se koristida dovede te podatke u odredinu mreu. 1ada se paket podataka isporui usmerivau na odredinojmrei, stvarna har- dverska adresa MAC adresa! koristi se za isporuku paketa na odgovaraju%i raunar.&vo se postie uzimanjem raunarskog dela IPadrese i konsultovanjem tabele koja mapira hardverskeadrese na IPraunarske adrese u toj lokalnoj mrei. "koliko ne postoji poklapanje, onda se u lokalnomdelu koristi Address Resol*tion Proto$ol ARP, protokol za razreavanje adresa!, kako bi se utvrdila tahardverska adresa i dodala u tabelu.

aan $aktor koji ovde treba da se uzme u obzir jeste to da je vano da adresu moete da dodelite imreama i pojedinim raunarima. "koliko bi se koristile samo MACadrese, ne bi mogla da se uspostavihijerarhijska struktura adresnog prostora. 4rugim reima, umesto da u memoriji uvaju tabelu samrenim adresama, usmerivai bi morali da uvaju ogromne tabele sa svim MACadresama na Internetu.&igledno je da bi ak i sa dananjim raunarskim poten#ijalima to bilo nemogu%e. "mesto ovoga, zausmeriva je jednostavnije da pogleda mreni deo IPadrese i da uputi paket na slede%i skok potreban dadosegne odredinu mreu.

seminarski internet tehnologija

Documents