УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Увод у право Ментор: проф. Др Драган Митровић Тема: Владавина права

Студент: Сања Петровић,08-294

Београд, септембар 2008. године

Садржај

1. Увод ........................................................................................................................................ 3 2. Значај и испреплетаност основних начела законитости и уставности............................. 4 3. ............................................................... 2Локов појам тумачења основног правног закона 4. ................ 3Развој британског парламентаризма кроз модерно-демократске правне акте 5.

............................................................................................................................................... 4Подела власти и застита људски права и слобода условљена револуционарним

током 6. ...................................................... 4Минимална држава и владавина права (Руле оф Лаw) 7. ........................................................................... 5Владавина права (Дејси, Фридрих Хајек) 8.

....................................................................................................................................... 6Сукоб начела владавине права и начела парламентарне суверености (Велика

Британија) 9. ...................................................................................... 7Метаправна идеја правног поретка 10. .................................................................................................... 7Елементи владавине права 11. ........................................................ 8Три генерације права и слобода, по Георгу Јелинеку 12. ................................................... 8Први значајни правни акти гаранције природних права 13. ................................................................................................ 9Теорија друштвеног уговора 14. ................................................................................................... 9Рецхстаат (Правна држава) 15. ............................................................................................................. 11Начело законитости 16. ............................................ 12Правна снага као мера утицаја аката различите вредности 17. .................................................................................................................. 13Правно средство 18. ............................................................... 14Увођење санкција као производ незаконитости 19. ......................................... 14Правоснажност - потврда законитости окончањем поступка 20. ..................................... 16Ступање/извршење правног акта одређене вредности на снагу 21. ....................................................... 17За ваљану контролу спровођења законских прописа 22. ....................................... 19 Владавина права(Успостављање владавине права на Косову)23.Закључак.............................................................................................................................20 24.Литература.........................................................................................................................21

Увод

"Слобода од чега?" (of what)

"Слобода да се чини шта?" (to the what)

"Држава мора забранити или ограничити радње које се непосредно односе само на онога који дела, а чије последице повређују права других..."

(Хумболт)

Има, међутим, људи који се не обазиру ни на каква начела, и чине оно што им је воља, а како би добили оно што желе.1

Овим радом желим да укажем на неке научно-основне теорије, као и да прикажем нежељене последице које изазивају.

С поштовањем, Ваш студент

1 Владалац; Николо Макијавели, Дерета, Београд, 2002., 78. стр.

Значај и испреплетаност основних начела законитости и уставности

Правни поредак је утемељен на уважавању начела хијерархије.

Сви нижи елементи правног поретка морају бити у складу са вишим (са уставом и законом).

Та усклађеност нижих с вишим правним актима од изузетне је важности.

Том хијерархијом општих норми, и материјалних аката људског понашања, постиже се јединство правног поретка и омогућава остварење његових основних циљева.

Усклађеност свих нижих правних аката са уставом, назива се уставност.

Усклађеност свих нижих правних аката са законом, назива се законитост.

(Основни закон грундгезетз у Немачкој од 1949. године је уједно и највиши правни закон до данас.)

Законитошћу се означава ма која усклађеност елемената с вишим елементима правног поретка.

Речју уставност означава се не само склад правих аката с уставом као највишим актом, већ и ограниченост, везаност државне власти објективним правом.

3. Локов појам тумачења основног правног закона

Локов појам основног закона је његово учење о неотуђивим природним правима човека као темељ, сврху и основу свега.

Он је добио свој писани израз у уставу САД 1777. године. Устав Сједињених америчких држава представља највиши закон по коме су све остале радње и правни акти усклађени.

Без тога државна власт скреће ка тиранији, нажалост, формираној у већ далекој антици.

У Енглеској и Француској током седамнаестог и осамнаестог века, та идеја о потреби заштите људске слободе од неограничене државне власти, добија свој израз у учењу о подели државне власти.

А такође и се помиње и у посебним повељама о правима и слободама у Великој Британији (Средњевековној Енглеској краљевини).

Развој британског парламентаризма кроз модерно-демократске правне акте

Британски парламентаризам је сврстан у систем власти у којој постоји уставна монархија са традиционалним утицајем.

Да бисмо разумели функционисање Британског облика уставне монархије (облик монархијске владавине установљен системом који прихвата изабраног, тј. наслеђеног монарха као шефа државе), неопходно је упознати се са најважнијим периодима њеног развоја, односно државним еволуционим током.

Историја Британије представља историју борбе различитих друштвених слојева за владавину права, а против апсолутистичке власти монарха.

За и против;

У том смислу се као први стварни, демократски правни акт у историји модерних држава спомиње енглеска "Magna carta libertatum" (Велика повеља о слободи), донета од стране Ивана без земље 1215. године.

Она представља компромис краља и великаша, којим се ограничавају нека права монарха и успостављају правне команде.

Слободно можемо рећи да представља оличење првобитног политичко-демократског процеса.

Следећи важан корак ка успостављању уставне монархије и ограничења апсолутне власти краља у Велиој Британији, било је усвајање акта "The articles of the Barons"; донет је исте 1215. године када је усвојена и Велика повеља о слободи (Magna carta libertatum), што је за један слој британског друштва представљало заштиту, док су га многи схватили као излаз, спасоносно средство за решавање великих проблема.

Magna carta libertatum

The articles of the Barons

Подела власти и застита људски права и слобода условљена револуционарним током

Америчка и Француска револуција почетком осамнаестог века (у Француској 1789-1795/99), објавиле су да је основна:

1. Подела власти 2. Заштита и одбрана основних људских права и слободе2

На том темељу развило се англо-америчко учење о владавини права као апсолутној политичкој константи, и немачко учење о правној држави, заснованој на англо-саксонској доктрини права, које се заснива на ставу "о минималној држави".

6.Минимална држава и владавина права (Руле оф Лаw)

Бенџамин Констан у свом делу "Древна и модерна слобода" уочава да је концепт слободе у Старом свету био дијаметрално супротан савременом поимању ове кључне либералне вредности. У античком полису бити слободан грађанин значило је активно учествовати у јавном, политичком животу, у доношењу одлука од важности за државу као целину. Насупрот томе, за модерног човека се, као наслеђе нововековног одбацивања традиционалних средњовековних и феудалних концепција, слобода јавља пре свега као сфера приватности, односно правним правилима зајамчена област државног (друштвеног) немешања у живот индивидуе.

Нововековно поимање слободе и једнакости јесте темељ савремене либералне државе, оне која има ограничено легитимно поље свога деловања и као таква је супротност апсолутистичкој држави.

Све државне установе су изложене критичком увиду јавности. Ствар је јавног мнења да критикује законе које сматрају неправедним и да, евентуално, захтева њихово мењање. Док закони важе, они се морају стриктно примењивати, а њихово легитимно тумачење могу давати само законодавна тела која су их донела.

2 Филозофија, проф. др Иван Коларић, Златибор, 2003.

7.Владавина права (Дaјси, Фридрих Хајек)

Владавина права, као и демократија, није израз са само једним значењем.

Владавина права није правна норма.

Она је политички или морални принцип, чија садржина зависи од:

- политичких ставова, - националних граница, - временског раздобља.

Основни циљ владавине права јесте заштита појединца од носиоца државне власти.

На владавину права снажно утичу политички акти.

Корени овог учења потичу јос од античког времена, док се њеним творцем сматра британац Дајси. У свом делу "The Law of the constitution", насталом 1885. године, у раздобљу либералног капитализма, Дaјси успева да развије учење о новој доминантној политичкој вредности, тј. владавини права.

Он је посвећен пре свега бризи за заштиту људских права и слобода.

Влада мора деловати у законским оквирима.

Суд утврђује повреде закона. Дајси разликује:

- законодавство, - судство, - владу.

Он је инсистирао на високом степену предвидивости: "Људи морају знати своја основна права и слободе, истоветно са тиме и обавезе."

Следбеник Дајсијеве концепције владавине права јесте Фридрих Хајек.

Према Хајековом мишљењу, функција владавине права се састоји у обезбеђивању права.

Хајек, као и Дајси, тражи независни приступ грађана судству, с циљем образовања одбране споља и безбедности изнутра. Ко може формирати судство које ће одлучивати о најзначајнијим питањима и законским несугласицама.

Само тако, образује се једна несвакидашња, апсолутна политичка вредност, илити владавина права.

Међутим, новији - назовимо их слободно - политички теоретичари, сматрају да је владавина права релативна, насупрот апсолутној вредности каквом ју је окарактерисао Хајек.

Владавина прва захтева да извршна власт мора донети аргументативно образложене одлуке на основу правних норми.

Укидање појединачне и групне самовоље једна је од основних сврха демократије и начи успостављање владавине права.Пуноважне одлуке и целокупно деловање власти може се остварити само на основу акона прихваћених у демократским политичким установама.

Све државне установе су изложене критичком увиду јавности.

Ствар је јавног мњења , да критикује аконе које сматрају неправедним и да, евентуално, захтева њихово мењање.

Док закони важе, они се морају стриктно примењивати, а њихово легитимно тумачење могу давати само аконодавна тела која су их донела.2

Сукоб начела владавине права и начела парламентарне суверености (Велика Британија)

Посебан проблем у Великој Британији представљају два основна начела:

- начело владавине права, - начело парламентарне суверености.

Ова два начела се теоријски тешко могу спојити.

Дејси их сврстава у став према коме судови прихатају у потпуности лојалност парламенту, а не извршној власти.

Случај livepsidge је показао да та Дајсијева претпоставка није увек исправна.

По Хејвуду, такво право је тешко разумети. Он тврди да право не може "владати", уколико законодавац није директно везан спољним ограничењима.

2 Кратка историја идеја, Линда Смит и Вилијам Рејпер, Народна књига, Београд, 2005.

9.Метаправна идеја правног поретка

Владавина права је "метаправна идеја о ваљаном правном поретку који подробним и постојаним правним ограничењима државне власти, одговарајућим својствима закона и поузданим институционалним јемствима обезбеђује људску сигурност и слободу."3

(К. Чавошки)

Константа идеје владавине права , која у себи сублимира и њен вишестолетни развитак али и њено савремено значење, своди се на захтев за правом ограниченом и одговорном политичком влашћу чије деловање за сврху и циљ има остварење и заштиту најширег корпуса људских права и његових слобода.

Након коначне теоријске симбиозе класичног либерализма и теорије представничке демократије у XIX веку, која је заменила напетост између двеју доктрина, савремени појам владавине права се може изједначити са конституционалном демократијом, односно "начелом и теоријом владавине права".

Елементи владавине права

Материјална (супстанцијална) ограничења власти - у данашњем свету се то чини уставом, као највишим правним актом (у Енглеској - уставним конвенцијама), али и међународним инструментима3

Одговарајућа својства закона као највиших аката власти: општост, одређеност, јасност, постојаност, праведност, односно унутрашња морална вредност.

Институционална и постојна јемства власти:

- Независност судства(две димензије; институционална и персонална- Независаност суда као институције се огледа у његовој самосталности према органима законодавне и изврсне власти, као и према појединцима, политицким партијама, другим организацијама и разлицитим интересним групама у друству.Независност судија као лицности се огледа у њиховој слободи да доносе непристрасне пдлике на основу сопствене оцене цињеница и сопственог схватана закона.

- Забрана доношења ретроактивних закона (Ex post facto) - Одговарајући правни поступак (Due process of Law), подразумева

постојање правила о поступку који омогућава решење насталог спора.

3 Увод у право, проф. Др Коста Чавошки и проф Др Радмила Васић, Јавно предуеће” Службени гласник” , Београд, 2007

- Подела власти на законодавну, извршну и судску власт "тежа и противтежа" (checks and balances), чиме се оне међусобно ограничавају.

11.Три генерације права и слобода, по Георгу Јелинеку

Представљају:

- негативна права (status negativus) либерална - право на живот , кретање, приватност, својину, слободу свести, говора, вероисповести, штампе хабеас цорпус процедурална јемства;

- активна права (status activus) демократска - активно и пасивно бирачко право, право на удруживање и синдикално организовање, слобода збора, критике државних органа;

- позитивна права (status positivus) социјална и културна - социјална и здравствена заштита и осигурање, право на штрајк, право на рад, право на културу и образовање.

Први значајни правни акти гаранције природних права

Првобитни правни акти којима се ограничава државна власт и гарантују природна права човека били су;

- у Енглеској - Повеља о правима (Билл оф Ригхтс)

- у Америци - Декларација о независности

- у Француској - Декларација о правима човека и грађанина

Данас се уставним актима јемче индивидуална права и слободе грађана, а политичка власт ставља у границе државног права.

13.Теорија друштвеног уговора

За развитак основних идеја о људским слободама и правима јесте учење о природним правима, које је развијано у западној Европи, почев од седамнаестог века, у делима аутора какви су Хобс, Лок Кант или Вилхелм фон Хумболт.

"Одричем се једног дела права, зарад уживања неког другог права" 5

(Основа теоријске поставе)

Ово учење утврђује постојање права која нису установљена било чијом вољом, па ни вољом владаоца, већ су природно дата човеку и као таква, претходе сваком облику његовог политичког организовања.

У тесној вези са овим становиштем јесте и теорија друштвеног уговора, према којој је легитимно вршење политичке власти могуће једино уколико је засновано на пристанку оних који јој се директно подвргавају. Ова теорија полази од тога да људи из природног стања, у којем располажу својим природним правима, прелазе у политичко такозвано стање, односно државу, закључујући један друштвени уговор којим се одређују легитимне границе државне власти.

14.Rechstaat(Правна држава)

Идеја правне државе настала је у Немачкој почетком деветнаестог века.

Немачко учење, (као англо-саксонска доктрина права) проистекло је из става о минималној држави.

Ернест Рудолф Хуберт био је против полицијске државе и њене самовоље.

Грађанска класа се истовремено борила против претераног мешања државе у њен приватни и друштвени живот.

Израз правна држава потиче од Рудолфа фон Мола (1799-1875).

Међутим, ни Кантово, ни Молово учење није било пресудно за садржину појма правне државе.

Суштина правне државе се састојала у раздвајању политичке структуре државе од њене правне организације.

5 И историје политичких доктрина, Слободан Јовановић, геца Кон Просвета, Београд, 2005.

У Вајмарској републици, установљеној у Немачкој 1919. године истоименим уставним актом, утемељен је материјални, уместо формалног појма правне државе.

Слобода је могућа стварањем једнакости и правне сигурности.

Сломом немачке тоталитарне државе и усвојењем основног закона (Бонског устава), 1949. године, развијено је ново схватање државе.

Основна одредба о правној држави дата је у члану 20. ставу 3. основног закона.

"Извршна и судска власт су везане за закон и право”6

Њена основна начела су:

- превласт права - основна људска заштита права и слобода - подела судова и власти итд.

Правна држава препознаје се по томе што су све државне радње утемељене на закону.

Владавина sub lage представља подређивање сваке власти праву.

Владавину per lages препознајемо уочљивим посредством закона, у доношењу апстрактних и општих правних норми.

Пример

У правној држави:

Када управа прихода донесе решење о разрезивању пореза одређеном лицу, она тада врси sub lage, а не владавину per lages.

Предност владавине sub lage је у спречавању злоупотребе државне власти.

А корист владавине per lages јесте обезбеђивање слободе једнакости и правне сигурности, кој гарантују општост закона.

Срећан историјски тренутак (1950-1990), и правна и социјална држава су биле међусобно повезане.

Међутим, тај тренутак, као и остале политичке вредности, на жалост убрзо, легално нестаје.

6 Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд, 1988.

15.Начело законитости

Појам законитости представља, поред легалитета и поделе власти, и независност судова, заштиту људских права и слобода, умерене и ограничене власти.

Законом се уређује форма и садржина нижих правних аката.

По правилу, виши правни акти, одређују ниже правне акте.

Незаконит је онај акт који није у складу са вишим правним актом (уставом и законом).

Незаконити акти се сматрају повредом правног поретка. Стога морају бити уклоњени из правног поретка.

Правни акт је законит ако му је облик, форма, садржина у складу с актом веће правне вредности.

Незаконитим актом се сматра акт донет

- од стране ненадлежног органа

Пример:

(Ако је судску пресуду донео ненадлежан суд.)

- повредом поступка за његово доношење - с материјалним спољњим изразом

Но, поред формалне, постоји и материјална незаконитост.

Ако садржина правног акта није у складу са садржином вишег правног акта, акт се законом сматра незаконитим.

Материјално незаконит акт је онај, чија садржина није у складу са садржином вишег правног акта.

Пример

Уговор о продаји атомске бомбе је материјално незаконит.

Брак закључен с особом истог пола је незаконит.

За разлику од тога, правни акт је законит, ако је по садржини у складу са вишим правним актом.

Када се изрекне мисао да је одређени акт законит, или незаконит, некад може постојати извесна неверица. Свакако, у погледу формално утврђене истине.

Грешке би тада постале све чешће, а не би се са извесношћу знало шта јесте, а шта конкретно није законито.

Правна снага као мера утицаја аката различите вредности

Сваки правни акт има одређено место у хијерархији правних аката.

Правни акт врши одређену меру утицаја других аката на себе.

Правни акти веће правне снаге утичу на правне акте мање правне снаге.

Највиши правни акт је устав!

Он врши утицај на друге акте, али стога и не трпи утицај других правних аката на себе.

Обично садржи начелне прописе о друштвеном, економском и политичком уређењу државе; прописује права и дужности грађана; одређује највише органе власти, њихове међусобне односе те односе према нижим органима власти и грађанима.

Устави су данас најчешће у писаном облику, иако у неким случајевима постоје у облику обичајног права. Најчешће их доносе парламенти или за то посебно сазване уставотворне скупштине (конституанте) или уставне конвенције, а поступак доношења и мењања је у правилу сложенији од доношења обичних закона.

Постоје и устави које самовољно доноси извршна власт, тзв. октроисани устави, али су они прилично ретки у данашњем свету.

Савремени немачки уставотворац, далеко је прецизнији од других уставотвораца, јер је поучен злоупотребом одредби о ванредном стању из Вајмарског устава из 1919 . године.

17.Правно средство

У праву важи начело двостепености.

Када су у питању посебно важни правни акти.

Законом се мозе предвидети њихово обавезно преиспитивање пред вишим органом.

Када је у питању смртна казна, постоји обавеза вишег или највишег суда.

Да би се и без улагања жалбе, размотрила законитост судске пресуде којом је изречена смртна казна.

Двостепеност, тј. тростепеност одлучивања јесте право, али не и обавеза.7

Остварење тог права у тесној је вези са употребом правних средстава.

Контролу законитости, правних и материјалних аката, врше судови.

Тужбу могу поднети приватна лица, или надлежни државни орган.

Јавни тужилац подиже оптужницу, искључиво по службеној дужности.

У случају да странка не буде задовољна ни другостепеним управним актом, може покренути тужбу пред надлежним судом.

18.Увођење санкција као производ незаконитости

Ако се по службеној дужности установи да је правни акт незаконит, предузимају се мере за његово искључење из правног поретка.

Тежи облик санкција (под називом ништавност), примењује се у случају тешке повреде законитости.

Поништење оваквог акта се врши по службеној дужности. Рок за поништај није ограничен.

Пример:

Ништавни су уговори о продаји дроге, оружја, биолошких и хемијских средстава, оружја, итд.

Ништаван је брак закључен упркос постојања брачне сметње или брачног сродства од четвртог колена и слично.

Нарушивост правног акта може се показати кроз следећи пример:

7 Увод у право, Проф Др Радомир Д. Лукић, проф. Др Будимир Д. Кошутић, Јавно предуеће “Службени гласник”, Београд, 2006.

Лице које је било у заблуди о битној особини брачног друга у моменту закључивања брака, или лице које је под претњом закључило уговор о куповини једнособног, двособног или сличног стана, изграђеног без грађевинске дозволе

тада се тражи поништај акта, и уклањају се све последице које је могао донети начињен рушив акт.

У уставном праву, рушиви акти могу престати да производе правна дејства еx нунц (од сада уклањање).

Против лица која су донела незаконите правне акте, или извршила незконите материјале радње, примењују се ретрибутивне санкције.

Починиоци се позивају на одговорност.

Правоснажност - потврда законитости окончањем поступка

Испитивање законитости правних аката не може се неограничено вршити.

Пошто правни поредак тежи коначном уклањају сваке повреде права, правом је предвиђено да поступак испитивања правних аката мора бити дефинитивно окончан.

Акт чија је законитост утврђена окончањем поступка, назива се правоснажним.

Правоснажност наступа или истеком рока који је одређен за покретање поступка или одрицањем права на жалбу против првостепене одлуке под условима предвиђеним законом

Ступање/извршење правног акта одређене вредности на снагу

- Ступање на снагу значи да се субјекти понашају по норми правног акта.

У правној науци не постоји сагласност о томе који правни акти могу бити правоснажни.

Међутим, треба разликовати коначне и правоснажне управне акте.

- Извршност једног правног акта значи да су субјекти дужни да се по њему понашају. Само појединачни акти су по правилу извршни.

Пример:

Осуђујућа правоснажна пресуда постаје извршна по истеку рока у коме је тужени дужан да по пресуди поступи.

Парициони рок (од латинске речи парере- покоравати се).

Дакле, парициони рок траје петнаест дана, а по том истеку настаје извршност пресуде.

Извршан може бити сваки појединачни акт.

21. За ваљану контролу спровођења законских прописа

Основни проблем остваривања правне државе у нашој земљи јесте контрола спровођења законских прописа. Имамо демократски Устав и законе који су углавном на висини развијених друштава.

Али, постоји огромни јаз између правних декларација, које остају на папиру, и друштвене праксе која обилује безакоњем, произвољношћу, корупцијом и губљењем поверења грађана у правне установе. Стога, друштво настоји да се одлучно прекине с политичким цинизмом наслеђеним из предходног периода, који је полазио од предпоставке да се закони доносе за свет и за политичке противнике, а не за "нас", и који је, под плаштом заштите класних интереса и критике "формалне", "грађанске" демократије, отворено позивао на кршење законских прописа кад су у питању "наши" људи и "наше "користи.

То изискује растајање с оним кадровима инспекциских служби који су на своја места долазили као лојални следбеници појединих моћника, доживљавајући своја радна места као награду за оданост и прилику за богаћење. Основни предуслов остварења правне државе и већег поверења грађана у државне органе је изградња ефикасних демократских установа контроле.

Поред осталог, потребна је потпуна реорганизација и обнова инспекциских служби. У њима се морају наћи искључиво стручни људи, морално беспрекорни и спремни на строго спровођење законских прописа.

У праву се тежи добровољном извршавању правних норми.

22.Владавина права “Постоји здрав правни оквир и ефикасно спровођење акона у складу с европским стандардима.Плиција, правосудни и канени системи делују непристрасно и у потпуности поштују људска права.Сви имају једнак приступ правосуђу и нико није изнад закона. Прекршиоци не пролае некажњено.Успостављене су јаке мере.Борба против етнички мотивисаног криминала, као и привредног и финансијског криминала.” Текућа ситуација Иако се стопа криминала на Косову стално побољшава, током четири и по године доласка УМНИК-а , насиље од 17 до 20 марта 2004 године покаало је крхкост бебедносне ситуације етничких аједница у областима где оне чине мањину. Постигнути резултати од 1999. године укључују -Успостављање мултиетничке Косовске полицикске службе засноване на поштовању људских права, која је достигла број од преко 5700 службеника који су сада укључени у готово све пбласти полицијског рада на Косову. Предстојећи изаови Ипак, много посла још мора да буде урађено да би била успостављена владавина права на Косову -Пре свега, мора бити побољшана бебедност окружења за припаднике свих етничких заједница где они чине мањину. -Становници Косова морају поступно да преуимају већу функционалну одговорност у читавом сектору правосуђа и у затворима, како би показали своју способност да врђше те одговорности ефикасно и непристрасно у односу на све етничке заједнице. -Правосудни систем, грађански и кривични, мора бити ефикасан једнако доступан мушкарцима и женама, као и свим аједницама на Косову. -Сведоци морају бити боље застићени од освете.

23.Закључак

Можда је најбољи начин да своју будућност изградим онакву какву прижељкујем, трудом и енергијом, покушавајући да утабам стазу којом ћу се кретати.

Често размишљам о животу као тесту на коме лако моземо пасти, или постићи нешто више, уживајући у плодовима свога рада.

Учили су ме да се у животу треба борити праведно, иако увек постоји неко или нешто што ће те спутавати.

Кажу да те пораз може учинити јачим или потпуно овладати тобом. На теби је колико си довољно јак да поднесеш и способан да то превазиђеш.

Што год није део, већ целина, мора само себи бити циљ.

Отуда и доминација личности без моралних скрупула, које изнутра ништа не задржава да у остварењу својих интереса иду све дотле док не наиђу на какву спољашњу препреку.

Личност тада постаје заслепљена у свом егоизму, и тако захуктана у правцу свог циља да се сама од себе не може зауставити.

Укидање појединачне и групне самовоље, једна је од основних сврха демократије и значи успостављање владавине права.

У правној држави, за коју се данас социјалисти залажу, недопустива је било каква произвољност и самовоља у одлучивању, до којих би могло доћи на основу привилегија или бирократских деформација државних органа.

Ствар јавног мњења је да критикује законе које сматра неправедним и да евентуално захтева њихово мењање.

Владавину права можемо схватити као сталну борбу, низ жеља и воље за постизање одговарајућег циља нама надлежних.

Подредност је била и свакако ће остати, главни елемент власти и људског понашања, не само у политичко-географским сферама, већ и у данашњем, свакодневном животу.

24.Литература

1. Слободан Јовановић ;Из историје политичких доктрина;, Геца Кон

Просвета, Београд, 2005.

2. Линда Смит и Вилијам Рејпер; Кратка историја идеја;, Народна книга,

Београд, 2005.

3. Социолошки лексикон; савремена администрација, Београд, 1988.

4. Огист Конт ;Курс позитивне филозофије; Дерета, Београд, 1987.

5. Петар Првуловић ;Социологија за матуранте гимназије;, Арена,

Београд, 1997.

6. Николо Макијавели ;Владалац;, Дерета, Београд, 2002.

7. Проф. др Иван Коларић ;Филозофија;, Златибор, 2003.

8. Проф. Др Радомир Д. Лукић; проф. др Будимир П. Кошутић ;Увод у

право, Јавно предузеће "Службени гласник", Београд, 2007.

9. Проф. Др Коста Чавошки;Проф. Др Радмила Васић, Увод у право, Јавно

предуеће” Службени гласник” , Београд, 2006.

10. Димитрије Медвеш;Основи правне технике и начела,Народна

библиотека,Београд, 1964.