SADR­ÆAJ2 PROG­LAS/Vi­πnjaLasi­Ê/

IZSVEG­G­LASA3 Usu­sret100-tojob­ljetni­ci­mu­zeja/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/6 Galeri­jai­snotdead!/Antoni­jaDru­æak/12 Treb­ali­Du­b­ovcu­Karlovaci­ob­rnu­to?/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/

G­LASNOIJASNO

AKVizicije19 Donaci­ja:klob­u­Ë­arskaradi­oni­caDragu­ti­naci­mermana/igor»u­li­g/

zAπTiTAiresTAUrAcijA20 restau­raci­jazb­i­rkefotografski­halb­u­ma/sandaKoË­evar/

isTrAæiVAnje21 Du­b­ovac2001.-izvjeπtajozaπti­tni­marheoloπki­mi­skopavanji­ma/zoran»u­Ë­kovi­Ê/23 novootkri­veni­Karasovæenski­portret/ni­kolaAlb­aneæe/

IzdavaË: Gradski­mu­zejKarlovac

Za izdavaËa:Vi­πnjaLasi­Ê

Glavne i odgovor­ne ur­ednice: Antoni­jaDru­æak,sandaKoË­evar

Ur­edniπtvo: Dani­elBu­tala,Lazo»u­Ë­kovi­Ê,igor»u­li­g,Antoni­jaDru­æak,AleksandraGoreta,sandaKoË­evar,Vi­πnjaLasi­Ê,janaMi­hali­Ê

Lek­tur­a: DraæenkaPolovi­Ê

Oblik­ovanje: saπastu­b­i­Ë­ar

Pr­ipr­ema i tisak­: iTG,zagreb­,Dalmati­nska12

Nak­lada: 600

Sur­adnici u ovom br­oju:ni­kolaAlb­aneæe,Lazo»u­Ë­kovi­Ê,zoran»u­Ë­kovi­Ê,igor»u­li­g,Antoni­jaDru­æak,AleksandraGoreta,sandaKoË­evar,Vi­πnjaLasi­Ê,nevenMi­hajlovi­Ê,janaMi­hali­Ê,Andrejasmetko

Fotogr­afije: zvoni­mi­rGerb­er,GoranVrani­Ê,Fotoarhi­va„KarlovaË­kogtjedni­ka”i­„KarlovaË­kogli­sta”,„Vi­jenac”,„Kontu­ra”,fototekaGMK

Adr­esa ur­edniπtva:Gradski­mu­zejKarlovacstrossmayerovtrg7,47000Karlovactel.047615980,tel/fax.047615981e-mai­l:gradski­-mu­zej@ka.tel.hr

»asopis izlazi dva puta godiπnje. Tek­stovi se ne honor­ir­aju i ne vr­aÊaju.

Gr­adsk­i muzej Kar­lovac, Str­ossmayer­ov tr­g 7r­adim danom 8.00 ∑ 16.00subotom i nedjeljom 10.00 ∑ 12.00

Galer­ija “Vjek­oslav Kar­as”, Lj. ©estiÊa 3ponedjeljk­om, utor­k­om, Ëetvr­tk­om 8.00 ∑ 16.00sr­ijedom i petk­om 8.00 ∑ 18.00subotom i nedjeljom 10.00 ∑ 12.00

Star­i gr­ad Dubovacpotr­ebu za str­uËnim vodstvom unapr­ijed najaviti u Gr­adsk­i muzej Kar­lovac

Cijena ulaznica:odr­asli: 10,00 k­ndjeca, uËenici, studenti, umir­ovljenici: 5,00 k­nstr­uËno vodstvo: 50,00 k­n

GLAS 1

PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije28 KarlovaË­ki­transkri­pti­/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/28 Ki­ri­ngradski­artefakti­/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/29 stellaprob­lemati­ca/sandaKoË­evar/30 narodnanoπnjau­okoli­ci­Karlovca/janaMi­hali­Ê/31 VjekoslavKaras∑kri­ti­Ë­karetrospekti­va/Antoni­jaDru­æak/32 Akvarel:dvai­zloæb­enaci­klu­sa/Antoni­jaDru­æak/34 isti­prostor∑razli­Ë­i­tamjesta/Antoni­jaDru­æak/35 ni­kolaKoydl/Antoni­jaDru­æak/36 Meu­narodnai­zloæb­amalekerami­ke/Antoni­jaDru­æak/37 Mi­roslav©i­pek/Antoni­jaDru­æak/38 KarlovaË­ki­li­kovni­su­sreti­2002./Antoni­jaDru­æak/40 Pravi­lni­kKarlovaË­ki­hli­kovni­hsu­sreta2003. 42 Vladi­mi­rBu­æanË­i­Ê∑tragomdjela/Antoni­jaDru­æak/43 BrankoVi­dovi­Ê/Antoni­jaDru­æak/44 Karlovac2079./Lazo»u­Ë­kovi­Ê/45 izstari­halb­u­ma:KarlovaË­ki­fotografi(1850-1940) i­zfu­ndu­saGradskogmu­zejaKarlovac/sandaKoË­evar/

MUzejsKAPeDAGoGijA47 radnomjesto∑mu­zejski­pedagog/Andrejasmetko/50 Kakostezami­sli­li­mu­zej?/AleksandraGoreta/

sTrU»niseMinAriiKonGresi51 najb­olji­u­b­aπti­ni­/ni­kolaAlb­aneæe/55 6.semi­narAKM/sandaKoË­evar/

SRAZG­LASA57 sri­jedomu­Galeri­ju­!/Antoni­jaDru­æak/58 josi­prestek∑retrospekti­vnai­zloæb­a/Antoni­jaDru­æak/59 Drvenaarhi­tektu­rau­Karlovcu­/igor»u­li­g/61 »asopi­s„colapi­s”/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/

G­LASONO©A

G­LASPAPIR63 spavajtei­dalje,nadaVrkljan-Kri­æi­Ê,Vi­jenac,223/2002.

OG­LASIPRODAJE

ISPODG­LASA

SADR­ÆAJ2 PROG­LAS/Vi­πnjaLasi­Ê/

IZSVEG­G­LASA3 Usu­sret100-tojob­ljetni­ci­mu­zeja/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/6 Galeri­jai­snotdead!/Antoni­jaDru­æak/12 Treb­ali­Du­b­ovcu­Karlovaci­ob­rnu­to?/Lazo»u­Ë­kovi­Ê/

G­LASNOIJASNO

AKVizicije19 Donaci­ja:klob­u­Ë­arskaradi­oni­caDragu­ti­naci­mermana/igor»u­li­g/

zAπTiTAiresTAUrAcijA20 restau­raci­jazb­i­rkefotografski­halb­u­ma/sandaKoË­evar/

isTrAæiVAnje21 Du­b­ovac2001.-izvjeπtajozaπti­tni­marheoloπki­mi­skopavanji­ma/zoran»u­Ë­kovi­Ê/23 novootkri­veni­Karasovæenski­portret/ni­kolaAlb­aneæe/

IzdavaË: Gradski­mu­zejKarlovac

Za izdavaËa:Vi­πnjaLasi­Ê

Glavne i odgovor­ne ur­ednice: Antoni­jaDru­æak,sandaKoË­evar

Ur­edniπtvo: Dani­elBu­tala,Lazo»u­Ë­kovi­Ê,igor»u­li­g,Antoni­jaDru­æak,AleksandraGoreta,sandaKoË­evar,Vi­πnjaLasi­Ê,janaMi­hali­Ê

Lek­tur­a: DraæenkaPolovi­Ê

Oblik­ovanje: saπastu­b­i­Ë­ar

Pr­ipr­ema i tisak­: iTG,zagreb­,Dalmati­nska12

Nak­lada: 600

Sur­adnici u ovom br­oju:ni­kolaAlb­aneæe,Lazo»u­Ë­kovi­Ê,zoran»u­Ë­kovi­Ê,igor»u­li­g,Antoni­jaDru­æak,AleksandraGoreta,sandaKoË­evar,Vi­πnjaLasi­Ê,nevenMi­hajlovi­Ê,janaMi­hali­Ê,Andrejasmetko

Fotogr­afije: zvoni­mi­rGerb­er,GoranVrani­Ê,Fotoarhi­va„KarlovaË­kogtjedni­ka”i­„KarlovaË­kogli­sta”,„Vi­jenac”,„Kontu­ra”,fototekaGMK

Adr­esa ur­edniπtva:Gradski­mu­zejKarlovacstrossmayerovtrg7,47000Karlovactel.047615980,tel/fax.047615981e-mai­l:gradski­-mu­zej@ka.tel.hr

»asopis izlazi dva puta godiπnje. Tek­stovi se ne honor­ir­aju i ne vr­aÊaju.

Gr­adsk­i muzej Kar­lovac, Str­ossmayer­ov tr­g 7r­adim danom 8.00 ∑ 16.00subotom i nedjeljom 10.00 ∑ 12.00

Galer­ija “Vjek­oslav Kar­as”, Lj. ©estiÊa 3ponedjeljk­om, utor­k­om, Ëetvr­tk­om 8.00 ∑ 16.00sr­ijedom i petk­om 8.00 ∑ 18.00subotom i nedjeljom 10.00 ∑ 12.00

Star­i gr­ad Dubovacpotr­ebu za str­uËnim vodstvom unapr­ijed najaviti u Gr­adsk­i muzej Kar­lovac

Cijena ulaznica:odr­asli: 10,00 k­ndjeca, uËenici, studenti, umir­ovljenici: 5,00 k­nstr­uËno vodstvo: 50,00 k­n

2 GLAS

ProG­LAS

Djelatni­ci­mu­zejski­hu­stanovaË­estorazmi­πljaju­kakoπi­rojpu­b­li­ci­pri­b­li­æi­ti­saznanjaomu­zejskojdjelatno-sti­,kakoπi­romotvorenavratamu­zejajoπvi­πeotvori­ti­,kakou­Ë­i­ni­ti­atrakti­vni­mposaoi­rezu­ltatemu­zejskograda.Unaπojsredi­ni­mali­b­rojmu­zealaca,veÊgodi­na-ma(u­skoroÊemoslavi­ti­stotu­ob­ljetni­cu­mu­zeja),vri­-jednoradi­napri­ku­pljanju­,Ë­u­vanju­,i­straæi­vanju­,zaπti­ti­i­prezentaci­ji­naπeb­aπti­ne,apreË­estosedogaadasetoneprepoznaje.zatosmoodlu­Ë­i­li­ovajG­LASnenami­jeni­ti­ i­sklju­Ë­i­vo kolegama, to Ë­i­ni­mo dru­gomvrstompu­b­li­kaci­ja,veÊVamakojeæeli­mosu­sretati­u­mu­zeju­, ne samo pri­li­kom otvorenja i­zloæb­i­, nego i­svedru­gedaneu­godi­ni­kadaVammoæemopru­æi­ti­i­nformaci­je o svemu­ πto je u­ naπoj sredi­ni­ svjedokvremena,svjetloi­sti­ne,æi­votpamÊenja...

Vi­πnja Lasi­Ê, ravnateljica GMK

Hi­stori­a(est)testi­stemporu­m,lu­xveri­tati­s,vi­tamemori­ae,magi­stravi­tae,nu­nti­avetu­stati­s.

Povi­jestjesvjedoki­njavremena,svjetloi­sti­ne,æi­votpamÊenja,u­Ë­i­telji­caæi­vota,glasni­castari­ne.

(ci­c.Deor.ii,9,36)

GLAS 3

izsVeGG­LASA

Ovdje donosimo dopis poslan Gr­adsk­om poglavar­stvu 27.10.2000. godine povodom r­as­pr­ave o namjeni vojar­ne na Tr­gu bana JelaËiÊa u Kar­lovcu. Tek­st je sastavio k­ustos Lazo »uËk­oviÊ na osnovu opseæ­ne analize naπih stvar­nih potr­eba posebno uvaæ­avajuÊi r­azmiπlja­nja dr­ugih djelatnik­a izr­eËenih na Str­uËnom vijeÊu Muzeja. OËek­ujemo i dr­uge pr­ijedloge k­ao i r­aspr­avu o svim segmentima pr­ijedloga, k­ak­o bi doπli do najoptimalnijeg r­jeπenja. Sve r­elevantne tek­stove æ­elimo obznaniti u naπem GLASu.

U SUSR­ET 100­toj OBLJETNICI MUZEJA U KAR­LOVCU

� GLAS

izsVeGG­LASA

PR­ILOG IZR­ADI PR­OGR­AMA NAMJENE VOJAR­NE NA JELA»I∆EVOM TR­GU U KAR­LOVCU

Gradski­mu­zejKarlovacjeosnovaloPoglavarstvogradaKarlovca1904.godi­ne,amu­zejsku­djelatnostjeob­avljao,tadai­menovani­Mu­zejski­odb­or.TeknakonpolastoljeÊapolakozapoË­i­njesu­stavni­stru­Ë­ni­rad.MoæemoreÊi­datajprocesformi­ranjaadekvatnogmu­zeja,zagradveli­Ë­i­nei­vaænosti­kaoKarlovac,joπu­vi­jektrajei­stoga,spravom,oË­eku­jemo,nakonnovi­hpolastoljeÊajoπje-danvaæanpomak.Trenu­tnomoæemo,samodjelomi­Ë­no,adekvatnoodgovori­ti­naprvi­opÊi­u­vjetmu­zejskestru­ke∑pri­ku­pljanjegrae.zaostale,pak,stavkei­zzakonaomu­zeji­ma,kaoπtosu­Ë­u­vanje,ob­radai­predoË­avanjegraejavnosti­,nemamodovoljnoprostorni­h,materi­jal-ni­hni­ti­kadrovski­hu­vjeta.oË­eku­jemodaÊedo2004.godi­ne (100-te ob­ljetni­ce) b­i­ti­ osi­gu­ran b­arem jedanpredu­vjetzaredovnu­djelatnost,atojerjeπavanjepro-storni­hprob­lema.Mu­zejveÊdanasposjedu­jeb­ogatu­grau­kojab­i­,u­zpoπti­vanjezakonski­hi­stru­Ë­ni­hnormi­,zahti­jevalaprostorveli­Ë­i­nenavedenevojarne,akadasetomepri­dodanaπaæeljazarazvojemmu­zejskedjelatno-sti­,naπzahtjevseË­i­ni­pri­li­Ë­noopravdani­m.

naπprogramnamjenezasni­vasenatrenu­tni­mpotreb­amamu­zeja,adasepri­tomenenaru­πi­i­zvorni­i­zgledob­jekta.Vojarnu­najelaË­i­Êevomplacu­doæi­vljavamokaozatvorenu­cjeli­nu­,dakletvravu­u­tvravi­,πtoonai­jest.Kaosi­mb­olkarlovaË­keu­tvrdei­zkojesei­razvi­ogradKarlovac,onajei­dealnomjestozaTrezornaπeku­ltu­rneb­aπti­ne.Tob­i­namomogu­Êi­loË­u­vanjei­i­zlaganjedragocjenosti­kojesu­pohranjeneu­dru­gi­mu­stanovamajermi­ni­smoi­mali­u­vjetazanji­hovoË­u­vanje.Tonamseu­b­u­du­Ênosti­neb­i­smjelovi­πedogaati­,aπtetab­i­b­i­lai­dase,danasveÊmaleni­i­skromni­mu­zejski­stalni­postavnastrossmayerovomtrgu­jednostavnoi­zgu­b­i­meu­b­rojni­mi­zloæb­amai­mu­zeji­makoji­setreb­aju­otvori­ti­u­Karlovcu­i­okoli­ci­.

namjenapri­zemni­hprostori­jab­i­b­i­la,πtojemogu­Êevi­πejavna,prohodnai­atrakti­vna,u­smi­slu­cjelovi­togprojektarevi­tali­zaci­jestaregradskejezgre,zvi­jezde.Kri­lodotrgai­malob­i­u­gosti­teljskeradnje,dvoranu­zapredavanjeski­notekom,πkolsku­radi­oni­cu­smu­zejskomi­graoni­com.Tu­veÊpostojetri­prolazakoji­omogu­Êavaju­dovoljnu­komu­ni­kaci­ju­(protoË­nostlju­di­)sglavni­mkarlovaË­ki­mtrgom.stogau­nu­traπnjedvori­πte,atri­j,nazi­vamo„MU-zejsKiTrG”,jernamjeæeljatu­ostvari­ti­otvoreni­pro-storu­kojemu­b­i­lju­di­radob­oravi­li­.Tu­b­i­sedogodi­lootvaranjeob­jekta(nekeodarkadasu­danaszazi­dane)kaoπto jetonekadai­b­i­lo,asvanjskestraneb­i­sezadræala zatvorenost vojnog u­pori­πta u­nu­tar tvrave.Unu­tarnji­, nanovo otvoreni­ di­jelovi­ b­i­li­ b­i­ popu­njeni­atrakti­vni­msadræaji­makoji­b­i­mogli­b­i­ti­dostu­pni­πeta-Ë­i­mati­jekomci­jelogdana.evonekoli­kopri­mjera:tu­b­i­b­i­lai­zloæb­enadvoranazapovremenei­zloæb­e,lapi­dari­jzakoji­mu­zejtrenu­tnonemau­vjeta,stari­zanati­(pri­Ë­emu­sepodrazu­mi­jevasti­mu­li­ranjeodgovaraju­Êi­hob­rtni­kadatu­otvoresvojeradnje),i­zlaganjestari­halata,spra-va,old-ti­mera,fijakerai­sli­Ë­no.Tu­b­i­senegdjei­znaπlamogu­Ênosti­zadepozateπkepredmete.Dakle,ri­jeË­jeorob­u­sni­ji­mpredmeti­makoji­nezahti­jevaju­poseb­neu­vjeteË­u­vanja,akojetrenu­tnonemamogdjesmjesti­ti­,akamoli­i­zloæi­ti­.

naprvomkatu­b­i­b­i­ostalni­postavmu­zeja,gdjeb­i­senalazi­li­najvaæni­ji­predmeti­i­zfu­ndu­samu­zejaπtopod-razu­mi­jevazadovoljavanjeposeb­ni­hu­vjetaË­u­vanja,adaprostorpri­tomeb­u­dedostu­panpu­b­li­ci­.odnosno,treb­aostvari­ti­dob­roorgani­zi­ranu­zatvorenu­cjeli­nu­,πtoi­deu­pri­logzau­zi­manju­jedneetaæesamozatu­namjenu­.Prostornaanali­zai­raspoloæi­vagraasu­pokazali­dab­i­

GLAS 5

izsVeGG­LASA

toli­ki­prostormogaozadovolji­ti­trenu­tnepotreb­e.Valjai­staÊi­dab­i­seovakootvori­lamogu­Ênostcjelovi­togsagle-davanjarazloganastankai­,kasni­je,razvojakarlovaË­ketvravei­danaπnjeggrada.Tu­b­i­konaË­noi­galeri­jado-b­i­lasvojstalni­postav.otvori­leb­i­sei­veÊemogu­Ênosti­predstavljanjadru­gi­hodjela,kaoi­novi­htemakaoπtosu­Domovi­nski­rat,ekologi­jai­sli­Ë­no.

Dru­gi­katb­i­ob­i­radno-javni­prostor.Tu­b­i­u­stu­di­jski­mdepoi­mab­i­lagraakojani­jeu­klju­Ë­enau­stalni­postav,azai­nteresi­rani­posjeti­oci­i­i­straæi­vaË­i­b­i­je,u­zprethodnu­najavu­,mogli­razgledati­.nekoli­koprostori­jab­i­treb­aloosi­gu­rati­zapri­hvatdonaci­jamu­zejskegraeπtonamjesadapri­li­Ë­anprob­lem.Tu­b­i­zai­nteresi­rani­mkori­sni­ci­-mab­i­ledostu­pnei­dru­geu­slu­gekaoπtosu­kori­πtenjestru­Ë­neb­i­b­li­oteke,doku­mentaci­jskogcentrai­sli­Ë­no.Uzovakoveb­i­sadræajeb­i­lopoæeljnopri­su­stvou­pravnogi­stru­Ë­nogosob­lja,dakle tu­b­i­b­i­la radneprostori­je i­u­pravamu­zeja.

Tavanb­i­takoeri­maoveli­ku­vaænostzaradmu­zejakaopoæeljnecjeli­ne,apogotovozamogu­Êi­daljnji­razvoju­b­u­du­Ênosti­.Tu­jemogu­Êeosi­gu­rati­smjeπtajpreostalemu­zejske grae, amb­alaæe, tehni­Ë­ke opreme i­ sli­Ë­no.Trenu­tnomu­zejosjeÊaveli­ki­nedostatakprostorazapre-paratorskeradi­oni­cei­prostori­jazapli­ni­fikaci­ju­.Poseb­no

b­i­b­i­lozani­mlji­voostvari­ti­stu­di­jski­depozarecentnu­u­mjetnostπto jemogu­Êeosi­gu­rati­ i­ i­zloæb­enou­redi­ti­u­pravonatavanu­,pogotovokadasei­maju­u­vi­du­veli­ki­formati­i­raznei­nstalaci­jesu­vremeni­hu­mjetni­ka.

Kao πto se da pri­mi­jeti­ti­, u­ prostoru­ vojarne (i­zu­zevpri­zemlja) ni­su­ predvi­eni­ neki­ dru­gi­ sadræaji­ osi­mmu­zejskedjelatnosti­.razlogjejednostavan.»i­tavpro-storvojarneni­jedovoljanzazadovoljavanjedanaπnji­hmu­zejski­hstandarda,ali­b­i­i­pak,razu­mi­jevaju­Êi­stanjeu­kojemu­senaπedru­πtvotrenu­tnonalazi­,nekodu­ljevri­jememoraob­i­ti­dostatan.Dru­gi­razlogjetoπtoob­jektnastrossmayerovomtrgu­7,u­kojemu­semu­zejdanasnalazi­,ni­jedovoljanzanovonastalepotreb­emu­zeja,ab­i­ob­i­ponaπemmi­πljenju­pogodanzanekedru­geakti­v-nosti­,kojesei­naË­epredvi­aju­zavojarnu­.Dakle,u­koli­konamsepru­æi­mogu­Ênostcjelovi­togkori­πtenjavojarne,sadaπnjazgradamu­zejab­i­ostalanaraspolaganju­zadru­genamjene.Prob­lemdjelovanjai­i­zlaganjarecentnogli­kovnogstvaralaπtva,u­klju­Ë­u­ju­Êi­i­ziLiK,rjeπavaob­i­seu­sadaπnjojGaleri­ji­„VjekoslavKaras”,novi­mi­zloæb­eni­mprostori­mau­vojarni­i­dru­gi­mprostori­mau­gradu­.

nadamosepri­mjereni­ji­mu­vjeti­mazamu­zejsku­djelatnostu­nadolazeÊemti­su­ÊljeÊu­i­otvaranju­novogmu­zejau­vojarni­,u­okvi­ru­ob­i­ljeæavanja100-teob­ljetni­ceMu­zeja.

6 GLAS

izsVeGG­LASA

GALER­IJA IS NOT DEAD!TKO SU SAMOSTALNI UMJETNICI?Urepu­b­li­ci­Hrvatskojtrenu­tnodjelu­je637samostalni­hu­mjetni­ka,tj.Ë­lanovaHrvatskezajedni­cesamostalni­hu­mjetni­ka(HzsU)spodru­Ë­ja li­kovnogstvaralaπtva.UKarlovcu­i­karlovaË­kojokoli­ci­djelu­ju­dvoji­ca,jedanaka-demski­,adru­gi­neakademski­sli­kar,koji­majeli­kovnostvaralaπtvojedi­noi­osnovozani­manje.

»lanstvou­Hrvatskojzajedni­ci­slob­odni­hu­mjetni­ka,tj.statu­sslob­odnogu­mjetni­ka,pru­æai­mpravonau­platu­dopri­nosa za mi­rovi­nsko i­ i­nvali­dsko te zdravstvenoosi­gu­ranjei­zproraË­u­narepu­b­li­keHrvatske.nji­hovajeob­avezakonti­nu­i­ranoi­profesi­onalnoob­avljati­u­mjet-ni­Ë­ku­djelatnost,u­mjetni­Ë­kostvaralaπtvoi­mmorab­i­ti­jedi­no i­ osnovno zani­manje, koje moraju­ ob­avljati­ u­skladu­sazakonski­mpropi­si­ma,moraju­πti­ti­ti­u­gledHz-sU-ai­u­gledprofesi­onalnalnogsamostalnogu­mjetni­ka,teplaÊati­godi­πnju­Ë­lanari­nu­HzsU-u­.Uzsvetonji­hovstatu­spodli­jeæerevi­zi­ji­,kojesu­oslob­oeni­u­koli­konasvompri­marnomu­mjetni­Ë­kompodru­Ë­ju­djelu­ju­vi­πeod25godi­na.stru­Ë­nopovjerenstvoHzsU-a,u­zorgani­zaci­j-sku­su­radnju­repu­b­li­Ë­ki­hu­mjetni­Ë­ki­hstru­kovni­hu­dru­ga,revi­zi­ju­statu­saslob­odnogu­mjetni­kamoraprovesti­naj-manjejedanpu­tu­petgodi­na.

Pravi­lni­kopostu­pku­ i­u­vjeti­mazapri­znavanjepravasamostalni­hu­mjetni­kanau­platu­dopri­nosazami­rovi­n-skoi­i­nvali­dskotezdravstvenoosi­gu­ranjei­zsredstavaproraË­u­narepu­b­li­keHrvatske(nnb­r.21/99),defini­rakri­teri­jezapri­jemu­Ë­lanstvoHzsUi­zarevi­zi­ju­statu­saslob­odnogu­mjetni­ka.Utomsmi­slu­zali­kovnoi­mu­lti­me-di­jalnostvaralaπtvovaæanjeodreeni­b­rojprojekatai­i­zloæb­i­razli­Ë­i­togti­pa(samostalne,sku­pne-koncepci­jske,æi­ri­rane), te ostale u­mjetni­Ë­ke reference. samostalnei­zloæb­esepri­znaju­akosu­pri­reeneu­i­nsti­tu­ci­jamai­li­i­zloæb­eni­mprostori­manapodru­Ë­ju­repu­b­li­keHrvatskepremapopi­su­koji­jesastavni­di­okri­teri­jai­koji­vri­jedi­naodreeno razdob­lje. izradb­a, te i­zmjene i­dopu­nepopi­sa i­nsti­tu­ci­ja i­ i­zloæb­eni­hprostora i­sklju­Ë­i­vo jeu­nadleænosti­u­mjetni­Ë­ki­hsavjetarepu­b­li­Ë­ki­hu­mjetni­Ë­ki­hstru­kovni­hu­dru­ga,kojeb­i­tajpopi­streb­aleveri­fici­rati­svakedvi­jegodi­ne.

„»i­taosamneπtou­novi­nama…πtoÊeb­i­ti­sGale-ri­jom?”pi­tanjejekojeveÊvi­πeodπestmjeseci­i­ntri­gi­rakarlovaË­ku­javnost.Uci­lju­zadovoljenjasveopÊeznati­æe-ljenajb­oljeje,joπjednomrazjasni­ti­,osnovnepostavkeprob­lemati­ke i­ odmah na poË­etku­ jasno naglasi­ti­ dafinanci­ranjegaleri­jski­hprogramaGradskogmu­zejaKar-lovaci­nji­hovareali­zaci­jani­su­u­vjetovani­pri­znavanjemi­li­nepri­znavanjemi­zloæb­enogprostoraGradskogmu­-zejaKarlovacodstranezagreb­aË­kogHrvatskogdru­πtvali­kovni­hu­mjetni­ka(HDLU).

IZVOR­I FINANCIR­ANJAosni­vaË­i­glavni­financi­jerGradskogmu­zejaKarlovacjeGradKarlovac.DjelatnostGradskogmu­zejaKarlovac,u­nu­-tarkojegdjelu­jegaleri­jski­odjelloci­ranu­zgradi­Galeri­je„VjekoslavKaras”,financi­rasei­i­zproraË­u­naMi­ni­star-stvaku­ltu­rerepu­b­li­keHrvatske,KarlovaË­keæu­pani­jeteostali­hi­zvora(sponzori­,donatori­,vlasti­ti­pri­hodi­).

GradKarlovac,KarlovaË­kaæu­pani­jai­Mi­ni­starstvoku­ltu­resvakegodi­neraspi­su­ju­natjeË­ajezafinanci­ranjejavni­hpotreb­au­ku­ltu­ri­.Pri­hvaÊanjemi­li­odb­i­janjemfinanci­ra-njapojedi­ni­hpredloæeni­hplani­rani­hprograma,i­zravnoob­li­ku­ju­godi­πnju­mu­zejsku­djelatnost.za2003.godi­nu­galeri­jski­odjelGradskogmu­zejaKarlovacpredloæi­ojeu­ku­pno17programa,vri­jedni­h505.128,44kn.

GLAS 7

izsVeGG­LASA

©TO SE DOGODILO?Gradski­ mu­zej Karlovac je jedan od 103 i­zloæb­enaprostora koji­ se nalaze na trenu­tno vaæeÊem popi­su­pri­znati­h i­zloæb­eni­h prostora. U prvoj polovi­ci­ 2002.godi­ne zagreb­aË­ki­ HDLU i­ Udru­æenje li­kovni­h u­mjet-ni­ka pri­mljenjeni­h u­mjetnosti­ Hrvatske (ULUPUH) su­nazahtjevHzsU-azapoË­elerevi­zi­ju­reË­enogpopi­sai­sastavi­lepri­jedlogepopi­sarelevantni­hi­zloæb­eni­hpro-stora.zagreb­aË­ki­HDLUjeoprovedb­i­revi­zi­jeob­avi­jesti­oGradski­mu­zejKarlovac,tezatraæi­oprogrami­zlagaË­ki­hdjelatnosti­ za razdob­lje od 2000. do 2003. godi­ne.Pregledomi­zvi­jeπÊaoostvareni­mprogami­mai­u­vi­domu­ pu­b­li­kaci­je vezane za i­zloæb­e ti­jekom razmatranograzdob­lja,u­pravni­odb­orzagreb­aË­kogHDLUproveoje

revi­zi­ju­i­zaklju­Ë­i­o,aravnatelji­cazagreb­aË­kogHDLU-akrajemli­pnjanasob­avi­jesti­la,da: … shod­no na­ve­d­e­nim op­Êim krite­rijima­ (kontinuite­t izla­ga­Ë­kih p­rogra­ma­ i kva­­lite­ta­ umje­tniË­kog d­je­lova­nja­) Gra­d­ski muze­j Ka­rlova­c nije­ uvrπte­n na­ p­op­is re­le­va­ntnih ga­le­rijskih p­rostora­ u Re­p­ublici Hrva­tskoj.

Dopi­so i­zvrπtenju­spopi­sarelevantni­hprostora,b­ezu­pu­teopravnomli­jeku­,nasjeneu­godnoi­znenadi­o,pajeGMKpi­smeni­mpu­temzamoli­ou­pravni­odb­orHDLU-ai­predsjedni­cu­HDLU-azapojaπnjenjeodlu­ke.Takoersmozamoli­li­danamsedostavi­statu­tDru­πtvai­ostali­doku­menti­temeljemkoji­hDru­πtvoi­mapravodoni­jeti­takvu­odlu­ku­.Traæeni­odgovorjoπu­vi­jekni­jesti­gaoi­akosmou­parnavratamolb­u­opetovali­.Umeu­vremenu­smou­HDLU-u­doπli­doneslu­æb­enogi­pri­vremenogpopi­-

8 GLAS

izsVeGG­LASAsarelevantni­hi­zloæb­eni­hprostorau­repu­b­li­ci­Hrvatskojkoji­,u­ob­li­ku­koji­namjedostu­pan,b­roji­36i­zloæb­eni­hprostora.Upopi­sni­jeu­klju­Ë­enni­ti­jedanjedangradski­i­li­zavi­Ë­ajni­mu­zej.

samaposeb­i­pi­tanjasu­poæeljnastvar jer su­dokazi­nteresa za odreenu­ temu­, te kao element di­jalogamogu­ pri­doni­jeti­ razri­jeπenju­ apostrofirane si­tu­aci­je.Pi­tanjaponeπtootkri­vaju­opostavljaË­u­.sob­zi­romdai­m jenemi­novnaposljedi­caodgovor,au­odgovorseu­b­rajai­πu­tnja,redovi­tootkri­vaju­polazi­πtai­stajali­πtai­onogakoji­jepi­tan.

Pi­tanjeodefini­ranosti­kri­teri­japokoji­majeHDLUproveorevi­zi­ju­i­spopi­sarelevantni­hi­zloæb­eni­hprostorai­zvrsti­osvedosadapri­znategradskei­zavi­Ë­ajnemu­zejeu­pu­ti­li­smoæeli­mi­ru­Laszlu­,predsjedni­ku­Hrvatskogmu­zejskogdru­πtva.odgovordonosi­mou­ci­jelosti­:

Ne­ zna­m hoÊu li Va­s ra­zoË­a­ra­ti, a­li d­oista­ ne­ zna­m koje­ je­ krite­rije­ p­rimje­nio HD­LU, a­ nisa­m zna­o ni to d­a­ su sa­ sp­iska­ otp­a­li svi izloæ­be­ni p­rostori gra­d­skih i za­viË­a­jnih muze­ja­. Ako je­ to istina­, a­ ne­ma­m ra­zloga­ sumnja­ti u Va­πe­ tvrd­nje­, ond­a­ sumnja­m d­a­ Êe­ krite­riji p­rid­onije­ti ra­zvoju likovne­ umje­tnosti u na­s.

Moæ­d­a­ je­ formula­ koju su p­rimije­nili p­rimje­re­na­ Za­gre­bu i moæ­d­a­ joπ p­okoje­m gra­d­u u na­s, a­li u cje­lini mislim d­a­ Êe­ πte­titi. Ne­broje­no p­uta­ na­ svojim p­utova­njima­ uvje­rio sa­m se­ d­a­ se­ likovni æ­ivot zbiva­ u okrilju ba­π gra­d­skih i za­viË­a­jnih muze­ja­ be­z kojih je­d­va­ d­a­ bi p­ostoja­o. No, uvje­re­n sa­m d­a­ Êe­ se­ likovni æ­ivot i d­a­lje­ od­vija­ti u mnogim gra­d­skim i za­viË­a­jnim muze­jima­, ta­ko d­a­ Êe­ od­luka­ i krite­riji HD­LU­a­ viπe­ πte­titi njihovim Ë­la­novima­ ne­goli muze­jima­.

Upi­tni­kspi­tanji­maposlanjei­kolegamamu­zealci­ma.odu­ku­pnodesetu­pi­tani­hmu­zejaodgovoresmodob­i­li­odnji­hπest,naË­emu­i­mnajsrdaË­ni­jezahvalju­jemo.Dozaklju­Ë­enjaË­asopi­sani­su­sti­gli­odgovori­kolegai­zGrad-skogmu­zejaVaraædi­n,Gradskogmu­zejaVu­kovar,Mu­zejagradari­jekei­zavi­Ë­ajnogmu­zejgradarovi­nja.

1. Je li Vaπa institucija nak­on r­evizije zadr­æ­ala sta­tus pr­iznatog izloæ­benog pr­ostor­a?

Grad­ski­ muzej Vi­ro­vi­ti­ca, ravnatelji­ca Dubravka Sabo­li­Ê, pro­f.Donasni­jeni­tkonajavljendolazi­oi­zHDLU-au­revi­zi­ju­i­zloæb­enogprostora,ni­ti­smodob­i­li­pi­smenooË­i­tovanje.zatoVamnemogu­odgovori­ti­naanketnapi­tanja.

Muzej Mei­murja »ako­vec, ravnatelji­ca Ljubi­ca RamuπÊak, pro­f.ne.

Grad­ski­ muzej Vi­nko­vci­, ravnatelj Stjepan Jo­zi­Ê,Gradski­mu­zejVi­nkovci­raspolaæesdvai­zloæb­enaprosto-rai­toi­zloæb­eni­msalonomu­zgradi­Mu­zeja,teGaleri­jomli­kovni­hu­mjetnosti­kaozaseb­nomcjeli­nom.Uti­mpro-stori­magodi­πnjepri­redi­mosedamnaestdoosamnaesti­zloæb­i­razli­Ë­i­togkaraktera(au­torske,revi­jalne,b­i­jenalne,li­kovneradi­oni­cei­sl.)naæalost,i­znamanerazu­mlji­vi­hrazloga,i­zgu­b­i­li­smostatu­spri­znatogi­zloæb­enogprosto-rakojegsmoodu­vi­jeki­mali­.

Grad­ski­ muzej Bjelo­var, vo­d­i­telji­ca Galeri­je Valeri­ja Mrko­­brad­, ak. sli­kari­ca.Galeri­jaGradskogmu­zejaBjelovar,kaoi­veÊi­nasrodni­hi­nsti­tu­ci­jamu­zejskogti­pa,ni­jenakonrevi­zi­jeHDLU-azadræalastatu­spri­znatogi­zloæb­enogprostora.

Naro­d­ni­ muzej Labi­n, vo­d­i­telj Muzeja Tulli­o­ Vo­rano­narodni­mu­zejLab­i­nni­jezadræaostatu­spri­znatogi­zloæ-b­enogprostora.Dodu­πe,ni­jemi­poznatodajetajstatu­si­maorani­je.otomenasni­tkoni­jeob­avi­jesti­oni­ti­smodob­i­li­b­i­lokakvorjeπenje.

Muzej grad­a Tro­gi­ra, ravnatelji­ca Fani­ Celi­o­ Cega, mr.Koli­konam jepoznatozadræali­ smostatu­spri­znatogi­zloæb­enogprostora,b­u­du­Êi­dani­smodob­i­li­negati­vanodgovor.

2. Koje su osnovne odr­ednice izlagaËk­e politik­e Vaπe institucije?

Muzej Mei­murja »ako­vecPopu­njavanjefu­ndu­saodjelaLi­kovnegaleri­jekvali­tetni­mdjeli­masu­vremeni­hhrvatski­hu­mjetni­ka,teu­mjetni­kaæi­votomi­li­radomvezani­hu­zMei­mu­rje.

Grad­ski­ muzej Vi­nko­vci­Kri­teri­ji­kodpravljenjaprogramai­zloæb­enedjelatnosti­su­pri­jesvegarejti­ngau­tora,osi­mu­slu­Ë­aju­kadasemladi­akademski­u­mjetni­kpredstavljaprvi­pu­t,i­li­jepaku­pi­tanju­revi­jalnai­zloæb­a.

GLAS �

izsVeGG­LASAGrad­ski­ muzej Bjelo­varGodi­πnjeostavaru­jemoprekodvadeseti­zloæb­i­,odtogasu­najveÊi­di­oi­zloæb­erecentni­hhrvatski­hu­mjetni­ka,pojedanau­tor i­z i­nozemstva, tradi­ci­onalni­Meu­narodni­salon kari­katu­re, Meu­narodni­ salon kerami­ke, dvi­jei­zloæb­e u­mjetni­Ë­ke fotografije, te nekoli­ko tematski­hau­torski­hi­zloæb­i­naπi­hku­stosa(etnologi­ja,arheologi­jai­li­ku­ltu­rno-povi­jesnetemati­ke).

Naro­d­ni­ muzej Labi­nDo2000.godi­nenaπmu­zejjeorgani­zi­raopreteæi­toli­kov-nei­zloæb­e…Godi­ne2000,nasu­protMu­zeju­otvorenajeGradskagaleri­jakojajestartalavrloamb­i­ci­oznoi­kojagodi­πnjereali­zi­ra5-6projekata.ob­zi­romnanovonasta-lu­ si­tu­aci­ju­opredjeljenje jeGrada,a i­Mu­zeja,da seli­kovnaakti­vnostu­Mu­zeju­svedenami­ni­mu­m(proπlegodi­nei­mali­smo13,aove8i­zloæab­i­),adasepoveÊab­rojtematski­hi­zloæb­i­…

Muzej grad­a Tro­gi­raosnovneodredni­ceodreenesu­poseb­nomodlu­komokori­πtenju­i­zloæb­enogprostorakoju­provodi­stru­Ë­novi­jeÊeMu­zejasastavljenoodtri­stru­Ë­neosob­e(ravnate-lji­cai­dvi­jestru­Ë­nedjelatni­ce).

3. Smatr­ate li k­r­iter­ije po k­ojima je HDLU pr­oveo r­eviziju dovoljno definir­anima i zaπto?

Muzej Mei­murja »ako­vecKri­teri­ji­su­i­mb­i­li­samoteku­Êi­i­zlagaË­ki­programi­,b­ezob­zi­ranavrstu­i­nsti­tu­ci­jei­njezi­ndosadaπnji­renome.Bezob­zi­raπtosepopi­srelevantni­hgaleri­jaradi­zapo-treb­eHszU-a,pi­tanjestatu­sai­zloæb­eni­hprostoraneb­i­treb­alob­i­ti­i­sklju­Ë­i­vou­i­ngerenci­ji­zagreb­aË­kogHDLU-a,nego svi­h koji­ su­djelu­ju­ u­ æi­votu­ su­vremene li­kovnescene(vodi­telji­galeri­ja,kri­ti­Ë­ari­…)

Grad­ski­ muzej Vi­nko­vci­smatramdakri­teri­ji­pokoji­masu­seocjenji­vali­i­zloæb­e-ni­prostori­ni­su­defini­rani­,ni­ti­ razloænopredstavljeni­.Poseb­nosmatramdani­jekorektnoposlati­odb­i­jeni­cu­b­ez i­kakvog ob­razloæenja. Mi­πljenja sam da je onob­i­lonu­ænopamakar i­u­ formi­eventu­alni­hsmje­rnica­jerjeoË­i­glednodami­u­manji­mi­materi­jalnoslab­i­ji­msredi­namaneznamoradi­ti­napravi­naË­i­n.ni­jepotreb­-noni­spomi­njati­prob­lemeu­vjetovaneratomnaovi­mprostori­ma,kaoi­ob­novomnaπi­hob­jekatatemi­zerni­mmateri­jalni­msredstvi­ma.

Grad­ski­ muzej Bjelo­varKri­teri­ji­ po koji­ma je HDLU proveo revi­zi­ju­ ni­su­ namjasni­.Teπkob­i­b­i­lonaograni­Ë­enomprostoru­nab­roji­ti­svai­menaau­torakoji­su­i­zlagali­u­naπojGaleri­ji­,nookri­teri­ju­ ocjenji­vanja dovoljno govori­ Ë­i­njeni­ca da su­neposredno pri­je HDLU- ove odlu­ke kod nas i­zlagali­–u­roseder,ni­vesKavu­ri­Ê-Ku­rtovi­Êi­samzlatanVrkljan,dopredsjedni­kHDLU-a,apri­postavi­pomagaojerob­ert©i­mrak,predsjedni­kHDLU-a.Kakavb­i­zaklju­Ë­aki­zovogatreb­aloi­zvesti­?

Naro­d­ni­ muzej Labi­nni­samu­poznatskri­teri­ji­ma.

Muzej grad­a Tro­gi­raKri­teri­ji­b­i­u­vi­jekmogli­b­i­ti­preci­zni­ji­.

10 GLAS

izsVeGG­LASAPi­tanja: „Na te­me­lju ko­jih krite­rija je­ uprav­ni o­d­bo­rHDLU-apro­v­e­o­re­v­iziju?,Smatrate­lid­asuspo­me­nutikrite­riji d­o­v­o­ljno­ d­e­fi­nirani? Zaπto­?, Kako­ o­cje­njuje­te­o­rganizacijskustranupro­v­e­d­be­re­v­izije­?”u­pu­Êenaod-govorni­mosob­amazagreb­aË­kogHDLU-a:neveni­Tu­dor,predsjedni­ci­HDLU-a i­ rob­ertu­©i­mraku­, predsjedni­ku­u­pravnogodb­oraHDLU-a,ostalasu­b­ezodgovora.

o u­vjeti­ma pri­znanja relevantni­h i­zloæb­eni­h prostoranapodru­Ë­ju­rHoË­i­tovaose i­ ULUPUH,Ë­i­ji­pri­jedlogHszU-u­donosi­mo:

Maja Beck Pi­vac, tajni­ca ULUPUH­a

PredlaæesedasepostojeÊi­popi­sgaleri­jarevi­di­rapremakvali­teti­prostora,tepremakvali­teti­u­nji­mai­zvoeni­hi­zloæb­eni­hprograma,au­cjeli­ni­dapopi­ssadræi­galeri­jesaπi­roki­mspektromrazli­Ë­i­ti­hprogramski­hori­jentaci­ja,kakob­i­seu­nji­maodvi­jaonesamotrenu­tnoaktu­alni­i­trendovski­inprogram-i­nstalaci­je,vi­deoart,amb­i­entalart,happeni­ng,negoi­svi­ostali­li­kovni­programi­onogu­i­sti­nu­veli­kogb­rojahrvatski­hu­mjetni­kakoji­seb­avepri­mi­jenjeni­mu­mjetnosti­ma,fotografijom,tegrafiË­ki­mi­ modni­m di­zajnom, i­li­ koji­ njegu­ju­ klasi­Ë­ni­ pri­stu­pmodernoju­mjetnosti­,temeljennaË­i­stomsli­karstvu­i­li­Ë­i­stomki­parstvu­.

Pri­jedlogkri­teri­javrednovanjagaleri­je:

• adekvatan galeri­jski­ prostor ∑ odvojen od dru­gi­hprostoradru­kË­i­jenamjene,Ë­i­st,galeri­jski­u­reen,sgri­janjem,skladi­πni­mprostoromi­nu­sprostori­jama,tesasvompotreb­nomgaleri­jskomopremom(galeri­jskarasvjeta,galeri­jskeπi­nesgaleri­jski­movjesi­ma,sta-kla,eventu­alnopostamenti­i­vi­tri­ne,komu­ni­kaci­jskaoprema)

• stru­Ë­ni­vodi­telj-ku­stosodgovaraju­Êevi­sokestru­Ë­nespreme(povjesni­Ë­aru­mjetnosti­),saznanjemstrani­hjezi­ka

• u­mjetni­Ë­ki­savjetgaleri­je(1vodi­teljgaleri­je,2Ë­lanai­zstru­kei­li­2Ë­lanai­zu­pravni­hti­jelagaleri­je/i­nsti­tu­ci­je)koji­jegarantvi­sokeu­mjetni­Ë­kerazi­neprograma

• slu­æb­enoradnovri­jemegaleri­je

• defini­ranoi­konti­nu­i­ranofinanci­ranjegaleri­je

• stalan i­konti­nu­i­rani­ radgaleri­je,b­ezprogramski­hpreki­da

• osi­gu­rana tehni­Ë­kaeki­pa (stalna i­li­nau­govor)zakvali­tetnoi­zvoenjei­zloæb­enogprograma

Temeljemanali­zei­nformaci­japri­ku­pljeni­hodkolegai­zmu­zejaπi­romHrvatskeGMKseu­su­u­jetvrdi­ti­darevi­zi­japopi­sarelevantni­hi­zloæb­eni­hprostorani­jeprovedenanasu­stavani­dosljedannaË­i­n.isku­stvoneu­spjehapri­poku­πaji­mau­spostavekonstru­kti­vnogdi­jalogasodgo-vorni­mosob­ama zagreb­aË­kogHDLU- a, u­kazu­je nampakdajezagreb­aË­ki­HDLUrevi­zi­ju­proveob­eztoË­nodefini­rani­hi­mjerlji­vi­hkri­teri­ja.

EPPUR­ SI MUOVE...Poradi­navedenog,teu­zsvi­jestovri­jednosti­djelatnosti­galeri­jski­hodjelahrvatski­hgradski­hi­zavi­Ë­ajni­hmu­zeja,smatramodajenu­ænoprovesti­javnu­raspravu­opro-b­lemati­ci­u­kojojb­i­su­djelovali­svi­Ë­i­mb­eni­ci­vezani­u­zli­kovnoi­mu­lti­medi­jalnostvaralaπtvo.

Prvi­koraku­tomsmjeru­u­Ë­i­njenjenaokru­glomstolu­Hrvatski­h dru­πtava li­kovni­h u­mjetni­ka u­ »akovcu­ 16.stu­denog2002.godi­neu­organi­zaci­ji­Hrvatskogdru­πtvali­kovni­h u­mjetni­ka Mei­mu­rja. U repu­b­li­ci­ Hrvatskojtrenu­tnodjelu­jeu­ku­pno10hrvatski­hdru­πtavali­kovni­hu­mjetni­ka: du­b­rovaË­ki­, i­starski­, mei­mu­rski­, osi­jeË­ki­,ri­jeË­ki­,spli­tski­,varaædi­nski­,vi­nkovaË­ki­,zadarski­i­zagre-b­aË­ki­,au­osni­vanju­su­karlovaË­ki­i­kopri­vni­Ë­ki­.

su­di­oni­ci­sastankanaglasi­li­su­dasu­svi­postojeÊi­æu­-pani­jski­HDLU-ovi­ ravnopravni­, tepremaPravi­lni­ku­opostu­pku­i­u­vjeti­mazapri­znavanjepravasamostalni­hu­mjetni­kanau­platu­dopri­nosazami­rovi­nskoi­i­nvali­d-skotezdravstvenoosi­gu­ranjei­zproraË­u­narH(nn,b­r.21/99)i­maju­pravooci­jenji­vati­relevantnosti­zloæb­eni­hprostoranapodru­Ë­ju­svogdjelovanja.

oku­pljeni­predstavni­ci­æu­pani­jski­hHDLU-ovau­jednaË­i­li­su­kri­teri­jetemeljemkoji­hÊeprovesti­revi­zi­ju­relevantni­hi­zloæb­eni­hprostoranazahtjevHszU-a:

GLAS 11

izsVeGG­LASA

1. postojanjeadekvatnogi­zloæb­enogprostora

2. stru­Ë­ni­vodi­teljgaleri­je-ku­stos

3. u­mjetni­Ë­ki­savi­jetgaleri­jeodmi­ni­malnotri­stru­Ë­naË­la-na(povjesni­Ë­aru­mjetnosti­,li­kovni­kri­ti­Ë­ar,u­mjetni­k)koji­jejamacvi­sokeu­mjetni­Ë­kerazi­neprograma

4. slu­æb­enoradnovri­jemegaleri­je

5. doku­mentaci­jai­zloæb­e

6. konti­nu­i­ranofinanci­ranjei­li­samofinanci­ranjegaleri­je

7. stalani­konti­nu­i­rani­i­zloæb­eni­program:mi­ni­malno2godi­nekonti­nu­i­ranei­zloæb­enedjelatnosti­zano-vootvorenegaleri­je,zagaleri­jeu­sklopu­zavi­Ë­ajni­hi­gradski­hmu­zejagodi­πnjemi­ni­malno3,azasamostal-negaleri­jemi­ni­malno6i­zloæb­i­su­vremeni­hli­kovni­hi­mu­lti­medi­jalni­hstvaralaca.

Uci­lju­pob­oljπanjasu­radnjeæu­pani­jski­hHDLU-ovai­osi­gu­-ranjab­oljegprotokai­nformaci­jaformi­ranjekoordi­naci­jski­odb­orsastavljenodpredstavni­kasvi­hæu­pani­jski­hHDLU-ova,koji­Êeorevi­zi­ji­popi­sarelevantni­hi­zloæb­eni­hprostoraob­avi­jesti­ti­onenaË­i­jempodru­Ë­ju­nedjelu­jeæu­pani­jski­HD-LU,teÊedoku­mentaci­ju­prosli­jedi­ti­ostali­mæu­pani­jski­mHDLU-i­makoji­Êevalori­zi­rati­njezi­nu­djelatnost.

sloæenostprob­lemati­kezahti­jevai­scrpni­jepretresanjesvi­hmogu­Ênosti­i­nji­hovi­hposljedi­ca.zb­ogtogau­ovomslu­Ë­aju­ni­jeb­i­tnozau­zeti­stav.Bi­tnojepronaÊi­rjeπenjekojeÊeci­jeli­potenci­jalni­naci­onalni­su­stavi­zloæb­eni­hprostora i­ i­nsti­tu­ci­jau­Ë­i­ni­ti­atrakti­vni­ji­mi­hrvatski­mi­strani­mu­mjetni­ci­ma.itonesamokaopopratni­dekorpoli­ti­Ë­kogi­grokaza.

Anto­ni­ja Druæak

12 GLAS

TR­EBA LI DUBOVCU KAR­LOVAC I OBR­NUTO?

Bi­lojenekoli­kopoku­πajaprezentaci­jelokali­tetau­zsameprometni­ce,ali­b­ezznaË­ajni­jegodjeka.najdaljejeodmakaoprojektGradskogmu­zejaKarlovcaSta­ri gra­d­ D­ubova­c ∑ turistiË­ki i multime­d­ijski kulturni ce­nta­r.Dosadasu­veÊu­loæenavrloznaË­ajnasredstvau­projekti­tou­glavnomi­znajamni­neodob­avljanjau­gosti­teljskedjelatnosti­u­ob­jektu­tei­zvlasti­ti­hpri­hoda,sredstavaKarlovaË­keæu­pani­jei­,posljednji­hgodi­na,odMi­ni­star-stvaku­ltu­re.Du­b­ovacse,i­zgradnjommoderni­hprometni­ca,pogoto-vovi­jadu­ktapremari­jeci­,naπaoi­zloæen,kaonadlanu­,

Ministar­stvo tur­izma R­epublik­e Hr­vatsk­e sve ËeπÊe napominje da naπ tur­izam zapoËinje na Gor­iËanu, Macelju, Br­egani... Gr­ad Zagr­eb iz­gr­auje str­ategiju r­azvoja pod motom: vrata Jadrana. A πto je s Kar­lovcem, k­ada znamo da se ta r­ijek­a tur­ista u dolask­u i odlask­u slije u naπ gr­ad? Da li smo vodili dovoljno r­aËuna o tome pr­ilik­om izr­ade pr­ostor­nih planova, tur­istiËk­ih i r­azvojnih studija? Ko­lik­a i k­ak­va je uloga k­ultur­nih dobar­a pr­i sk­r­etanju pozor­nosti putnik­a?

izsVeGG­LASA

svi­mpu­tni­ci­ma i­zmeu­ sjeverne i­ ju­æneHrvatske.Tosvakakotreb­ai­skori­sti­ti­kakonatu­ri­sti­Ë­komtakoi­naku­ltu­rnomplanu­.nastojanjenaπegmu­zejadaoË­u­vai­oæi­vi­ovajspomeni­knu­ltekategori­jeveÊdajeopi­plji­verezu­ltate.Tu­ri­sti­dolaze,KarlovË­ani­gavi­πeposjeÊu­ju­,okoli­πjeu­redni­ji­,i­ntereszaodræavanjerazni­hku­ltu­rni­hpri­redb­i­u­gradi­ni­jepojaË­an,aposeb­nonasveseli­b­roj-nostposjeti­teljastalnei­zloæb­eu­b­rani­Ë­-ku­li­,i­akosamapostavajoπni­jedovrπena.svetonamdajezapravoda joπodlu­Ë­ni­jekrenemou­cjelovi­to rjeπavanjeovogoseb­u­jnogtu­ri­sti­Ë­ko-ku­ltu­rnogsredi­πta.

GLAS 13

izsVeGG­LASA

1� GLAS

izsVeGG­LASA

Star­i gr­ad Dubovac, k­od Kar­lovca, smjestio se na str­mom br­eæ­uljk­u uz r­ub pr­ostr­ane pok­upsk­e nizine. Naj­star­iji tr­agovi naseljavanja, pr­ema najnovijim ar­heoloπk­im istr­aæ­ivanjima, pr­ipadaju samom k­r­aju neolitiËk­ih k­ultur­a. Slijede br­ojni nalazi iz mlaih pr­apovijesnih slojeva i sluËajni nalaz r­imsk­e br­onËane uljanice iz 1. stoljeÊa. Dugotr­ajnim naseljavanjem nastao je manji umjetni br­eæ­uljak­ (tell).Sr­ednjovjek­ovni Dubovac r­azvio se poËetk­om 1�. stoljeÊa. U to vr­ijeme ovdje je sjediπte dubovaËk­e plemen­sk­e opÊine. Gr­ad je tada bio od dr­veta, osim ok­r­ugle obr­ambene k­ule podignute na pr­apovijesnom humk­u i cr­k­vice Sv. Mihovila sagr­aene na obliæ­njem istur­enom platou. Godine 133�. dobija svoga samostalnog æ­upnik­a. PlemiÊi Sudar­i postaju vlasnici 1385. godine, a potom BaboniÊi, Fr­ank­opani i Zr­insk­i. Zidani gr­ad, sliËan danaπnjem, nastaje k­r­ajem 15. ili poËetk­om 16. stoljeÊa. Godine 1511. napali su ga Tur­ci misleÊi da Êe ga lak­o zapaliti uvjer­eni da je od dr­veta, ali su, uvidjevπi pogr­eπk­u, odustali od opsade. Na dubovaË­k­om posjedu 157�. godine poËinje izgr­adnja nove moder­ne tvr­e, Kar­lovca. Na Dubovcu se tada nalazila vojna posada k­oja je osigur­avala nesmetanu gr­adnju, a nak­on toga postaje ljetna r­ezidencija k­ar­lovaËk­ih gener­ala. Sr­edinom 1�. stoljeÊa Laval Nugent pr­eur­euje gr­ad u r­omantiËar­sk­om stilu. Gr­ad je, pr­ema nacr­tima iz 18. stoljeÊa, temeljito obnovljen sr­edinom 20. stoljeÊa. Danas je to za Kar­lovËane i njihove goste omiljeno izletiπte s ugostiteljsk­im i k­ultur­nim sadr­æ­ajima.

GLAS 15

©TO JE U»INJENO?nakonπtojepri­jedesetakgodi­naGradski­mu­zejKarlo-vacostvari­opravonaplaÊi­vanjanajamni­nezaob­avlja-njeu­gosti­teljskedjelatnosti­nastaromgradu­Du­b­ovcu­,pri­stu­pi­losei­zradi­planovazanjegovu­revi­tali­zaci­ju­i­zaπti­tu­.najpri­jesu­ob­avljeni­najnu­æni­ji­popravci­nakrovu­i­drvenojkonstru­kci­ji­u­dvori­πtu­.Potomsu­u­klonjenaveli­kastab­lau­dvori­πtu­,jersu­u­groæavalaob­jekt.

Ureenje,oæi­vljavanjei­su­vremeni­japrezentaci­jadu­b­o-vaË­ki­hspomeni­Ë­ki­hvri­jednosti­zapoË­elajeodsredi­neob­jekta,odnosnoË­i­πÊenjemci­sterneu­u­nu­traπnjemdvo-ri­πtu­.izvrπenasu­arheoloπkai­straæi­vanjai­stoË­nogdi­jeladvori­πta.Tajdi­odvori­πtajeu­reeni­tu­su­prezenti­rani­ci­sternate,tadaotkri­veni­,temelji­stareromani­Ë­keku­leokokojejei­nastaogradDu­b­ovacu­danaπnjemob­li­ku­.

ovegodi­nejezaπti­tni­msredstvi­mapremazanaË­i­tavadrvenakonstru­kci­jau­dvori­πtu­.

Paralelno s ob­novom zapoË­elo se i­ s oæi­vljavanjemprostora. U pri­zemlju­ dvorca postavljeno je nekoli­koi­zloæb­i­,au­dvori­πtu­su­senakonu­reenjapoË­eleodr-æavati­ razne pri­redb­e.VeÊi­ podu­hvat je b­i­o u­reenjeb­rani­Ë­-ku­le.nakonosnovnegraevi­nskesanaci­jeku­lepri­stu­pi­lose i­nstali­ranju­ i­zloæb­epodradni­mnazi­vomOko Kup­e­ i Kora­ne­ u sre­d­nje­m vije­ku.(oi­zloæb­i­Êeb­i­ti­vi­πeri­jeË­i­u­i­du­Êi­mb­rojevi­manaπegG­LASa).Ti­skanjeku­ltu­rno-tu­ri­sti­Ë­ki­vodi­Ë­ostaromgradu­,Ë­i­ji­au­torjedr.Mi­-lanKru­hek.su­veni­rskaponu­dajeob­ogaÊenaau­ten-ti­Ë­ni­msu­veni­ri­ma.

oË­u­vanjespomeni­Ë­ki­hvri­jednosti­b­i­onamjepri­ori­tetni­zadatak.Unekoli­konavratajezahti­jevanou­klanjanjestab­alakojau­groæavaju­stati­ku­u­mjetnoghu­mkanako-

izsVeGG­LASA

16 GLAS

jemu­jegradpodi­gnu­t,u­laznogË­ardakateostatkecrkvesv.Mi­hovi­la.zatraæenasu­mi­πljenjastati­Ë­arai­i­zraenprogramsanaci­jepu­koti­nau­zi­u­.Kaonu­ænapredradnjazapoË­etakb­i­lokakvi­hradova,zapoË­etasu­arheoloπkasondi­ranjalokali­teta.

KAKO DALJE?Arheoloπki­msondi­ranji­mab­i­seu­tvrdi­lopravostanjeob­jekta,πtob­i­omogu­Êi­loi­zradu­kvali­tetni­jekonzervator-skestu­di­je,aomogu­Êi­lab­i­sei­prezentaci­jaspomeni­Ë­keb­aπti­nekojasetu­kri­je.Podzemljenamjeb­i­tnojerjepri­su­tanprob­lemfu­nkci­oni­ranjaob­jektaposu­vremeni­mstandardi­ma.Upi­tnojestanjekanali­zaci­jei­dru­gi­hi­nsta-laci­jakoji­mogu­u­grozi­ti­ob­jekt,apredvrati­manamjei­pli­ni­fikaci­ja,telefoni­ja,podzemni­dovodstru­je.Moædab­i­seu­podzemlju­naπlomjestazarjeπenjedvori­πnogWc-akoji­nagru­jeprostor,avjerojatnob­i­sesmanji­oi­b­roju­okolovi­dlji­veamb­alaæe.

Ureenjemdvori­πta,u­klju­Ë­u­ju­Êi­podzemlje,stvori­li­b­i­seb­olji­u­vjeti­zaodræavanjerazni­hku­ltu­rni­hdogaanja,kojasu­veÊzapoË­elaspri­li­Ë­ni­mu­spjehom.idu­Êegodi­neæeli­mo,poreddru­gi­hpredstava,organi­zi­rati­i­ljetnoki­no,atemab­i­b­i­lavi­teπki­film.Di­oljetni­hdogaanja,pogoto-vou­slu­Ë­aju­loπegvremena,odvi­jaob­i­sei­u­pri­zemlju­glavnezgrade.Dakle, tu­b­i­ treb­alou­redi­ti­adekvatnu­dvoranu­.izloæb­eneakti­vnosti­su­tu­veÊzaæi­vjele,ali­u­skromni­m,i­mprovi­zi­rani­mu­vjeti­ma.

Vrlob­i­tanelementzafu­nkci­oni­ranjeË­i­tavogprostorajeu­reenjepri­zemljab­rani­Ë­-ku­le,gdjeje,premapovi­jesni­mi­zvori­ma,b­i­latamni­ca.Projektomu­reenjab­rani­Ë­-ku­lepredvi­enojevraÊanjeu­goajatamni­cei­smjeπtajre-cepci­jehotelai­Ë­u­varai­zloæb­e.Di­oopremezatamni­cu­je,naosnovu­povi­jesnegrae,veÊnapravljen.ovdjeb­i­b­i­oi­svojevrsni­i­nformati­vni­centarzaπi­ru­okoli­cu­.Predvi­amoi­nstali­ranjeraË­u­nalanakojemb­i­semogli­pretraæi­vati­podaci­onaπi­mspomeni­ci­maku­ltu­rei­tu­ri­-sti­Ë­kojponu­di­.Tu­b­i­takoerb­i­lai­nstali­ranaopremazanadgledanjei­zloæb­e.

Pri­jepoË­etkasljedeÊetu­ri­sti­Ë­kesezoneb­i­lob­i­nu­ænopob­oljπati­u­gosti­teljsku­ponu­du­,u­redi­ti­pri­stu­pzalju­desposeb­ni­mpotreb­amai­dovrπi­ti­dob­ropri­hvaÊenu­i­zloæb­u­onaπemsrednjemvi­jeku­u­b­rani­Ë­-ku­li­.Ugosti­teljski­di­oprepu­πtamou­gosti­telji­ma,anaπajeob­avezapopu­ni­ti­i­zloæb­u­nedostaju­Êi­meksponati­ma,oæi­vjeti­prostorod-govaraju­Êomglazb­om,osi­gu­rati­promi­dæb­eni­materi­jalkaoπtosu­vodi­Ë­i­,razgledni­ce,cD-roM-ovi­i­sli­Ë­no,tesepob­ri­nu­ti­zaorgani­zaci­ju­vodstvapoi­zloæb­i­.

okoli­πstarogagrada,zb­ogveÊspomenu­ti­hvi­zu­alni­hkomu­ni­kaci­jasvaæni­mdræavni­mprometni­cama,takoerzaslu­æu­jeposeb­nu­paænju­teπtohi­tni­jerjeπavanje.Pri­o-ri­tet jeu­klanjanjeveÊegdi­jelarasli­njau­neposrednojokoli­ci­grada,kakob­i­seotkloni­laopasnostodoπteÊe-njaspomeni­ka,teotvaranjevi­di­ka.nekastab­laveÊsu­b­i­tnonaru­πi­lastati­ku­u­mjetnoghu­mkanakojemu­sestari­gradnalazi­.stati­ku­naru­πavaju­i­neki­dru­gi­faktori­,apravostanjeu­tvrdi­lob­i­setekarheoloπki­msondi­ranji­-ma,nakonË­egab­i­sei­zradi­lakonzervatorskastu­di­ja,tedalokonaË­norjeπenje.napu­knu­Êazi­asu­sveË­eπÊapajeoË­i­glednodaneπtotreb­apodu­zeti­,odnosnob­oljejespri­jeË­i­ti­negokasni­je,u­zveÊetroπkove,li­jeË­i­ti­.

zakvali­tetnu­i­zradu­projektau­reenjaokoli­πab­i­lob­i­nu­ænoarheoloπki­i­straæi­ti­nekepozi­ci­jeu­b­li­zi­ni­.Predgradomsu­vi­dlji­vi­temelji­Ë­ardakai­li­b­rani­Ë­au­laza,kojeb­i­treb­alooË­i­sti­ti­i­konzervi­rati­teprezenti­rati­.nedalekosu­nai­staknu­tommjestu­ostaci­zi­acrkvesv.Mi­hovi­la,kojeb­i­takoertreb­alooË­i­sti­ti­i­konzervi­rati­.oveob­jekteje,u­koli­kosetakoodlu­Ë­i­,mogu­Êei­rekonstru­i­rati­,jersenalazevi­dlji­vi­nastari­mgrafikama.Tosu­fiksnetoË­keko-jeb­i­semoglerjeπavati­parci­jalno,neovi­snookonaË­nomrjeπenju­okoli­πa.su­stavnai­straæi­vanjaostali­hdi­jelovalokali­tetatraæevi­πegodi­narada,pastogapredlaæemo

izsVeGG­LASA

GLAS 17

i­zradu­i­dejnogprojektaokoli­πakakob­i­senekepojedi­-naË­nestvari­i­pakmoglerjeπavati­,akonaË­ni­/i­zvedb­eni­projekttreb­aob­i­saË­ekati­kraji­straæi­vanja.

Premastaromrjeπenju­prostora,nali­vadi­kodjezerca,b­li­zu­gradi­ne,b­i­lojepredvi­enopodi­zanjeetnosela.Ka-kosmosadapredzadatkomkonaË­nogrjeπenjaË­i­tavogokoli­πa,predlaæemosamodjelomi­Ë­nu­reali­zaci­ju­projektamu­zejanaotvorenom,sob­jekti­makoji­b­i­pokazali­kakavb­i­eko-mu­zejnaovommjestu­mogaob­i­ti­(prototi­povi­ob­jekata), a da nji­hovo eventu­alno u­klanjanje ne b­i­predstavljaloveÊi­prob­lem,u­koli­kokonaË­ni­/i­zvedb­eni­projektpredloæi­dru­kË­i­jerjeπenje.

Utomkontekstu­zani­mlji­vajei­dejarekonstru­kci­jeku­Êeodπi­b­ljai­b­latau­kakvojjeæi­vjelanaπalokalnavjeπti­caBaraPetru­πa,dramati­zaci­ju­Ë­i­jegsu­enjesmoveÊko-ri­sti­li­u­predstavi­nastaromgradu­.Tu­b­i­svojemjestoi­u­logu­naπlei­osob­ekojeseb­aveeksperi­mentalnomarheologi­jom. Tako b­i­ sam Ë­i­n i­straæi­vanja, te i­zrada

rekonstru­kci­je,b­i­osvojevrsni­dogaaj.Uku­Êi­ci­b­i­b­i­lai­zloæb­aonaπi­mvjeπti­cama.Takoerpredlaæemopostav-ljanje jednog manjeg tradi­ci­jskog drvenog ob­jekta i­zob­li­ænjegselaVu­Ë­jaka.

Pri­stu­p starom gradu­ poseb­an je prob­lem. Vi­zu­alnakomu­ni­kaci­ja jeoteæanazb­ognekontri­li­ranosaenograsli­nja.Uzu­klanjanjerasli­njatreb­alob­i­,kaoπtojeveÊspomenu­to,prezenti­rati­crkvi­cu­sv.Mi­hovi­lai­u­lazni­Ë­ar-daktetako,u­vjetnoreË­eno,poveÊati­spomeni­Ë­ku­masu­i­u­Ë­i­ni­ti­Du­b­ovacjoπu­peË­atlji­vi­ji­m.svakakojenu­ænoosi­gu­rati­ i­odgovaraju­Êepu­tokaze.Uz topotreb­no jesani­rati­i­samoraskrπÊepremagradi­ni­teparki­rali­πte.

si­gu­rni­smodab­i­b­oljeu­reenDu­b­ovac,u­oË­lji­vi­ji­spro-metni­ca,skvali­tetni­ji­mpri­stu­pom,postaomamaczatu­ri­-ste,kojeb­i­ondaodgovaraju­Êi­msadræaji­mamogli­potaÊi­naposjeÊi­vanjei­dru­gi­hmjestau­gradu­i­okoli­ci­.

Lazo­ »uË­ko­vi­Ê

izsVeGG­LASA

18 GLAS

G­LASnoijAsno

Mu­zejska djelatnost ob­u­hvaÊa: sku­pljanje, Ë­u­vanje i­i­straæi­vanjeci­vi­li­zaci­jski­h,ku­ltu­rni­hi­pri­rodni­hdob­aratenji­hovu­stru­Ë­nu­i­znanstvenu­ob­radu­i­si­stemati­zaci­ju­u­zb­i­rke,trajnozaπti­Êi­vanjemu­zejskegrae,mu­zejskedoku­mentaci­je,mu­zejski­hlokali­tetai­nalazi­πta,nji­hovoneposrednoi­posrednopredoË­avanjejavnosti­,pu­temstalni­hi­povremeni­hi­zloæab­a,teob­javlji­vanjepodatakai­spoznajaomu­zejskojgrai­i­mu­zejskojdoku­menta-ci­ji­pu­temstru­Ë­ni­h, znanstveni­h i­dru­gi­hob­avi­jesni­hsredstava.

Zakon o mu­zejima, Ël. 5 (Nar­odne novine, br. 142/98)

GLAS 1�

DONACIJA: KLOBU»AR­SKA R­ADIONICA DR­AGUTINA CIMER­MANA

Gradski­ mu­zej Karlovac je 30. 9. 2000. i­ 14. 3.2001. godi­ne preu­zeo donaci­ju­Aleksandre ci­mermanGerünhagen-i­nventarklob­u­Ë­arskeradi­oni­ceKarla(Dra-gu­ti­na)ci­mermana,njenogoca.Ti­mejeGradski­mu­zejKarlovacdoπaou­posjedsvi­hb­i­tni­hpredmetapotreb­ni­hzavrπenjeklob­u­Ë­arskogzanata,u­Karlovcu­i­naË­eposvei­πË­ezlog.Uku­pnosu­doni­rana24doku­menta,35alatki­i­45proi­zvoda.osi­mπtozornopredoË­avapostu­pakproi­z-vodnjeπeπi­rai­kapa,preu­zeti­i­nventarsvjedoË­i­poneπtoi­ o djelatnosti­ Dragu­ti­na ci­mermana u­ Karlovcu­ (koju­moæemovremenski­prati­ti­od1926.do1963.godi­ne)i­tadaπnjojmodi­.

Igo­r »uli­g

G­LASnoijAsnoAKVizicije

e­tike­ta­ D­ra­gutina­ Cime­rma­na­ (d­e­ta­lj p­roiz. br. 15)

va­ljci za­ ra­vna­nje­ p­usta­, p­roizvoa­Ë­ „Cre­sce­nt” (a­la­t br. 4)

πe­πir Truss & Co, Lond­on, D­ra­gutin Cime­rma­n, Ka­rlova­c (p­roiz. br.

20 GLAS

G­LASnoijAsno zA©TiTAiresTAUrAcijA

R­ESTAUR­ACIJA ZBIR­KE FOTOGR­AFSKIH ALBUMA

Z b­i­rkafotografski­halb­u­mab­roji­svega12alb­u­ma,ali­ je i­zu­zetno vri­jedna jer se, osi­m fotomonografijaHi­nkaKrapekaGra­d­ Ka­rlova­c i nje­gova­ okolica­(2pri­-mjerka),Slunj.PlitviË­ka­ je­ze­ra­,Jubila­rna­ gosp­od­a­rska­ πuma­rska­ izloæ­ba­ u Za­gre­bu 1891, radi­ o ob­i­teljski­malb­u­mi­mai­zdru­gepolovi­ne19.stoljeÊai­prvi­hdeset-ljeÊa20.stoljeÊa.

Alb­u­mi­su­b­i­li­loπesaË­u­vani­;kartoni­sotvori­mazafo-tografijeb­i­li­su­mehani­Ë­ki­oπteÊeni­,tepu­ni­mrljakaoposljedi­cadjelovanjaki­seli­nanapapi­r.Kori­cesu­b­i­le

oπteÊene,akodoni­hodb­arπu­na,b­i­lojepotreb­nona-pravi­ti­nove.Metalni­di­jelovi­kori­cai­li­su­nedostajali­i­li­su­b­i­li­prevu­Ë­eni­slojemprljavπti­ne,oksi­dai­su­lfida.

Godi­ne1998.zapoË­elajekonzervatorsko-restau­ratorskaob­radaalb­u­ma.Dosada je restau­ri­rano8alb­u­ma,aradovesu­i­zvelemr.irenaMedi­Ê,i­zkonzervatorsko-re-stau­ratorskoglab­oratori­jaKonze­rva­tori­zzagreb­ai­vi­πi­restau­ratorzametalMajaVeli­cognanovoselaci­zzagre-b­aË­kogMu­zejazau­mjetnosti­ob­rt.

Sanda KoËevar

GLAS 21

G­LASnoijAsnoisTrAæiVAnje

Srednjovjekovni­ grad Du­b­ovac podi­gnu­t je naob­ronku­b­rdau­zKu­pu­na,i­zgleda,strateπki­vaænojlo-kaci­ji­poku­pskeni­zi­negdjeÊesekasni­jerazvi­ti­vaænotrgovi­πte,apotom,pak,u­b­li­zi­ni­b­i­ti­podi­gnu­taveli­karenesansnatvravau­ob­li­ku­πesterokrakezvi­jezdei­zko-jesepotomrazvi­odanaπnji­gradKarlovac.Graevi­nski­radovi­okoi­u­nu­tarstaroggradaDu­b­ovca,i­konaË­no,prvazaπti­tnaarheoloπkai­skopavanjanaci­sterni­zavo-du­,dali­su­naznakedasenegdjei­spodDu­b­ovcamoranalazi­ti­ prapovi­jesni­ sloj. Podi­zanje srednjovjekovni­hu­tvrdanapoloæaji­maprapovi­jesni­hgradi­nagotovodajepravi­lonaovompodru­Ë­ju­,anajb­olji­pri­mjeri­takvi­hlokali­tetasu­stari­gradovi­Belaj,ozalji­Bosi­ljevo.

Arheoloπka i­straæi­vanjastaroggradaDu­b­ovcaproveojeGradski­mu­zejKarlovacu­zfinanci­jsku­pomoÊMi­ni­-starstvaku­ltu­reod18.6.do31.8.2001.stru­Ë­nu­eki­-pu­ su­ saË­i­njavali­: vodi­telj i­straæi­vanja, Lazo»u­Ë­kovi­Êi­ stu­denti­ arheologi­je,Ana Franji­Ê, Fi­lomenasi­rovi­ca,Bori­sMagdi­Ê,Vladi­mi­rTu­rnπek,Antoni­oDæajai­zoran»u­Ë­kovi­Ê.ci­lji­straæi­vanjab­i­ojeu­tvrdi­ti­starosti­naË­i­nnastankahu­mkanakojemjepodi­gnu­tstari­grad.iako

DUBOVAC 2001. IZVJE©TAJ O ZA©TITNIM AR­HEOLO©KIM ISKOPAVANJIMA

jepodi­zanjeku­le-u­tvrdenahu­mku­,posveu­ob­i­Ë­ajenoza srednji­ vi­jek, poloæaj naπeg hu­mka, u­ odnosu­ naplatoi­zanjega,u­kazi­vaojepri­jenahalπtatsketradi­ci­jetumuloid­nih be­d­e­ma­.jedanodci­ljevab­i­ojei­u­tvri­va-njestanjatemeljastaroggrada,b­u­du­Êi­dasu­pu­koti­nenapojedi­ni­mzi­dovi­mau­kazi­valenaporemeÊenu­stati­-ku­nosi­vi­helemenata,ali­i­u­tvri­vanjeπtetenaneπenelokali­tetu­u­sli­jedgraevi­nski­hradova(u­si­jecanjeceste,polaganjekab­lova,b­etoni­ranje...).strategi­jai­skopavanjab­i­lajeu­smjerenaprvenstvenonau­tvri­vanjestrati­graf-skogsli­jedaslojevakoji­Ë­i­nehu­maki­odnosasrednjegvi­jekai­prapovi­jesti­.

iskopavanjasu­sezadræalanaprob­nomrovu­πi­ri­ne2mi­du­æi­ne17m,koji­jepovu­Ë­enodju­gozapadnoggradskogzi­dadoparki­rali­πtau­podnoæju­.sloæenosti­b­ogatstvolokali­tetanadmaπi­li­su­oË­eki­vanja,aπi­ri­nasondeodmahjepokazalapoznatenedostatke.naproπi­ri­vanjaseni­jemoglo raË­u­nati­,kakozb­ogob­i­lni­hnaslagaπu­te i­znadku­ltu­rni­hslojeva,takoi­zb­ognedostatkasredstavai­vre-mena.Prob­lemsepoku­πaori­jeπi­ti­paælji­vi­modvajanjemstrati­grafski­hjedi­ni­ca.Materi­jaljei­zdvojenu­112jedi­ni­ca

22 GLAS

G­LASnoijAsno isTrAæiVAnje

πto je,u­odnosu­nati­poloπki­znaË­aj i­koli­Ë­i­nu­nalaza,pri­li­Ë­nodetaljno, ali­ svakako i­ma smi­sla, u­ kontekstu­b­u­du­Êi­h, nadajmo se, su­stavni­h i­straæi­vanja. najb­oljeoË­u­vani­podovi­ku­Êaostavljeni­su­neotkopani­jermogu­b­i­ti­pravi­lnovrednovani­teku­πi­remkontekstu­.

Krozsrednjovjekovneslojevemoæemoprati­ti­b­rojneob­-novei­u­tvri­vanjaju­gozapadnogzi­da.svesu­toi­spu­nejarakai­nanosi­πu­tesri­jetki­mnalazi­masrednjovjekovnei­prapovi­jesnekerami­ke.nadu­b­i­ni­od3-3.50m,u­teme-lji­madanaπnjegzi­da,pronaeni­su­ostaci­nekograni­jegzi­da.ovajzi­dprati­smjerjarkau­kojemjeostaloneπtoveÊegkamenjai­koji­semoæeprotu­maË­i­ti­kaojaraku­kojemsu­b­i­li­u­kopani­temelji­i­i­zkojegjekasni­jei­zvaenkamen.(b­r.14naprofilu­)Pokerami­ci­,jaraki­zi­ddati­ra-mou­razvi­jeni­srednji­vi­jek.Pru­æanjenajstari­ji­hsrednjo-vjekovni­htvorevi­na,podb­lagi­motklonomu­odnosu­nadanaπnji­ pravoku­tni­ tlocrt, otvarapi­tanje konti­nu­i­tetagradnjerani­hi­kasni­hfazagrada.

sloj (12), koji­moæemodati­rati­nakon ru­πenja stari­jegzi­da,apri­jei­zgradnjedanaπnjeg,odvajasrednji­vi­jeki­prapovi­jest.najverojatni­jeseradi­opri­lagodb­i­terenane-ki­mob­ramb­eni­mstru­ktu­rama.Du­b­i­naod2mu­odnosu­naprapovi­jesni­sloj,nakojojjezasnovansrednjovjekov-ni­zi­d,govori­namofu­nkci­ji­onogπtosesaË­u­valoodprapovi­jesnognasi­pakaodefenzi­vnestru­ktu­reu­nu­tarsrednjovjekovnogsu­stava.

Glavni­naprapovi­jesni­hnalazau­gru­b­osemoæedati­rati­u­kasnob­ronË­anoi­poË­etakæeljeznogdob­a,ravnaju­Êi­seponalazi­masob­li­ænjegradi­neu­Belaju­.Ti­jekomi­skopa-vanja,orjenti­raju­Êi­sepoostaci­mab­oljeoË­u­vani­hpodovai­ljepa,i­zdvojenasu­4osnovnaprapovi­jesnasloja.nozb­ogmnogi­hu­kopai­zgornji­hslojeva,pogotovopali­sa-da,nastalasu­b­rojnaoπteÊenjanavedeni­hprapovi­jesni­hob­jekata.odnajmlaeghalπtatskogsloja(20)ostalajei­zdu­æenanaku­pi­nakru­pni­hkomadaljepa,sjasnovi­dlji­-vi­mu­tori­maË­etvrtasti­hkolaca.ispodi­paralelnosljepomostali­su­tragovi­greda.Tosedogodi­lozb­ogdvostru­kogu­kopasrednjovjekovnepali­sadenatommjestu­(17,18).sljedeÊi­slojb­oljejeoË­u­vanjerganavedeni­u­kopi­ni­su­znaË­ajni­jeoπteti­li­.znaË­ajnajeu­potreb­akamenja,asob­-zi­romnajedanveli­ki­pri­mjerak(19),moæemoraË­u­nati­i­naozb­i­ljni­jegraevi­nskepothvate.Poseb­nozani­mlji­vajepojavaru­paveÊi­hdi­menzi­ja.Veli­keru­peÊesepojavlji­vati­

dou­najdu­b­ljeslojevei­Ë­i­ni­sedab­i­b­aremnekeodnji­hmogleb­i­ti­ostaci­prapovi­jesni­hpali­sada,noi­nterpretaci­jau­tomsmjeru­ni­jemogu­Êa,i­zjednostavnograzlogaπtou­sondi­ni­smomogli­i­mati­vi­πeoddvi­jeodgovaraju­Êeru­pe.ispodtogasli­jedeslojevi­najb­ogati­ji­nalazi­mako-ji­ sepou­zdanomogu­protu­maË­i­ti­ kaonaseob­i­nski­.onaseob­i­nskomkarakteru­govoreu­lomakveli­koglonca,moædapi­tosa,„s”profila,promjeraoko70cm,zati­mnekoli­ko pi­rami­dalni­h u­tega i­ dob­ro oË­u­vani­ podovi­.najkvali­tetni­ji­podjeonaju­zru­b­hu­mka.sastoji­seodzapeË­enei­lovaË­epomi­jeπanespi­jeskomi­raznob­ojni­mri­jeË­ni­mπlju­nkom,aodnalazazani­mlji­vojeb­ronË­anodli­jeto.Dli­jetojedati­ranou­HaAperi­od(oko1200godi­-napri­jeKri­sta),ali­ganemoæemopou­zdanopovezati­spodomb­u­du­Êi­dasenalazi­lou­zru­b­oπteÊenjau­podu­.napodni­ci­odnab­i­jenei­lovaË­e,u­sredi­πtu­sonde,nazi­resepolu­kru­ænastru­ktu­rasaπi­ri­mkolci­manau­nu­tarnjemdi­jelu­i­gu­stopostavljeni­mtanji­mkolci­mai­zvana.Kakosu­su­nu­tarnjestranekonstru­kci­jepronaeni­pi­tos,u­te-zi­ i­veÊakoli­Ë­i­nakerami­ke,moæemoovdjeprepoznati­naseob­i­nski­ob­jekt.naovojsu­du­b­i­ni­naenau­ku­pnoË­eti­ri­ poda/podni­ce, no u­sli­jed nepregledne si­tu­aci­jenemoæemou­spostavi­ti­nji­hovhori­zontalni­konti­nu­i­tet,odnosnotoË­nu­strati­grafsku­povezanost.ispodpodova,daljeu­du­b­i­nu­,nastavljaju­seslab­ovi­dlji­vi­slojevi­nasi­-pavanjahu­mka(37,38).ru­pezakolce,πi­ri­nedo50cm,u­kopanei­zprapovi­jesni­hslojevajedi­nesu­pronaenetvorevi­ne.zani­mlji­vajepojavaneob­i­Ë­ne,vrloloπesaË­u­-vanekerami­keu­mali­mkru­æni­mnaku­pi­nama.Bu­du­Êi­dajeu­najdu­b­lji­mslojevi­mapronaensamojedanti­poloπki­znaË­ajankomad,u­kraπenmoti­vomri­b­ljekosti­,moædai­z4.ti­su­ÊljeÊapri­jeKri­sta,najb­oljedasespreci­zni­ji­mdati­ranjempri­Ë­ekadoi­du­Êegi­skopavanja.

Kakou­πi­remkarlovaË­kompodru­Ë­ju­(lokali­tetTu­rskaKo-saovdjeneu­b­rajamojersenalazi­u­si­saË­kojæu­pani­ji­)nepostoji­verti­kalnostrati­grafski­anali­zi­ranmateri­jalshalπtatski­hgradi­na,Du­b­ovacveÊsadapostajereferentnatoË­kazaci­jelu­regi­ju­.Tomoæemozahvali­ti­samoslab­oji­straæenosti­ i­naË­earheoloπki­b­ogatogkarlovaË­kogPo-ku­plja.Du­b­ovacjesamojedanodb­rojni­hi­nteresantni­hlokali­tetai­nadamosedaÊeovi­nalazi­pri­vu­Êi­paænju­stru­kei­javnosti­,i­daÊeovajkrajkonaË­nopronaÊi­svojemjestou­hrvatskojarheologi­ji­.

Zo­ran »uË­ko­vi­Ê

GLAS 23

NOVOOTKR­IVENI KAR­ASOV ÆENSKI POR­TR­ET

Prepoznatlji­voststvaralaπtvapojedi­nogu­mjetni­kasamojepolaznatoË­kau­razrjeπavanju­atri­b­u­ti­vni­hne-dou­mi­ca.Urazdob­lji­mai­zrazi­tei­ndi­vi­du­alnosti­,i­sti­canjau­vi­jeknovogi­ori­gi­nalnog-kaoπtosu­modernai­su­vre-menau­mjetnostu­tvrdi­lei­zb­jegavanjemsvakogkanona-prob­lemsesvodi­naprovjeru­mogu­Êegfalsi­fikatadoksamoprepoznavanjezapoznavateljeopu­sani­jeu­pi­tno.(oponaπatelji­su­dru­gapri­Ë­a,nooni­nastojepri­kri­ti­svojeepi­gonstvo.)Dru­kË­i­jestojestvari­sprotekli­mrazdob­lji­maveli­ki­hsti­lova.razli­kemeu­pojedi­ni­mu­mjetni­ci­ma,pogo-tovosu­vremeni­ci­makoji­djelu­ju­u­i­stojsredi­ni­,Ë­estosu­teπkou­oË­lji­ve(naravno,akoni­jeri­jeË­ogi­ganti­makoji­su­postavi­li­svojamjeri­la).Pai­pak,i­tu­jemogu­Êei­zdvoji­ti­neπtospeci­fiË­nokakob­i­sespoznaoau­tor.Konkretno,napri­mjeru­neki­hsli­karaπtodjelu­ju­u­Hrvatskojsredi­nom19.stoljeÊapoznavateljzaklju­Ë­u­jegledaju­Êi­nji­hovadjela:tip­iË­ni Stroy,p­re­p­ozna­tljivi Wie­hl,oË­iti Ma­le­gna­ni,ka­ra­k­te­ristiË­ni Sta­ge­r.(Takvi­komentari­,kaou­ovomslu­Ë­aju­opaskeMari­janeschnei­der,noseznaË­ajkeconnai­sseu­ra,premdajoπnepru­æaju­argu­mente.)

Kadajepakri­jeË­ostvaralaπtvu­VjekoslavaKarasa,veÊi­njegovasti­lsko-morfoloπkaposeb­nost,dakleprepoz-natlji­vost,zasadaseË­i­ni­naposeu­pi­tnom.sli­karkoji­jepotpi­saosamonekoli­koradova(odkoji­hjemi­ni­jatu­rni­akvarelPortre­t æ­e­ne­,i­zloæennaprvojkarlovaË­kojretro-spekti­vi­1954,danaszagu­b­ljen,asi­gnatu­renaportreti­mau­vlasni­πtvu­Di­jecezanskogmu­zejau­zagreb­u­∑Portre­t mla­e­ gosp­oe­i­Portre­t Ljud­e­vita­ Ga­ja­∑moædadvojb­e-ni­jeodsami­hsli­ka),kojemu­jeveÊi­di­oopu­sanepoznat,odnosnoneprepoznat,koji­jedjelovaou­dvi­jerazli­Ë­i­te

sredi­ne:u­itali­ji­(u­Fi­renci­i­ri­mu­)od1838.do1848.i­u­domovi­ni­(u­Karlovcu­i­zagreb­u­)od1848.do1858.pri­la-goavaju­Êi­u­odreenojmjeri­svoju­u­mjetnostokru­æenju­,ostavi­ojei­zaseb­eb­rojnaotvorenapi­tanja,neri­jetkoi­pravezagonetke.

sredi­πnji­mpi­tanjemnameÊesesljedeÊe:kakou­vjerlji­voob­jasni­ti­nesamokvali­tati­vni­rasponveÊi­razli­Ë­i­tkarak-terKarasovi­hdjela?Tojprob­lemati­ci­posveti­lojedvojenajvaæni­ji­hau­torau­Ë­i­jemseanali­ti­Ë­komæari­πtu­naπaoKarasovopu­snemali­b­rojpregnantni­hredaka∑Lju­b­oBab­i­Êi­Ankasi­mi­Ê-Bu­lat.ob­ojezaklju­Ë­u­ju­dasu­presu­d-nu­u­logu­odi­grali­odreeni­soci­jalni­u­vjeti­u­onodob­nojHrvatskoj.TakoLju­b­oBab­i­Êpi­πe:Na­πa­vπi se­ sa­m(nakonpovratkai­zitali­je,op.au­tora), be­z ika­kve­ umje­tniË­ke­ sre­­d­ine­, be­z umje­tniË­kih p­otica­ja­, be­z d­ruπtva­, koje­ bi ga­ i ma­lo ra­zumje­lo, mora­o je­ ne­minovno likovno na­za­d­ova­ti i kona­Ë­no klonuti(V.Karas,Hrvatskarevi­ja,1934,str.233),dokAnkasi­mi­Ê-Bu­latzavrπavasvoju­stu­di­ju­pro-

G­LASnoijAsnoisTrAæiVAnje

NIKOLA ALBANEÆE PR­EUZETO IZ KONTUR­E 73/7�

Ana­ Kre­πiÊ, ulje­ na­ p­la­tnu, 78x59 cm, sign. ne­ma­, Mod­e­rna­ ga­le­rija­, Za­gre­b

2� GLAS

G­LASnoijAsno isTrAæiVAnje

Portre­t ka­rlova­Ë­ke­ gosp­oe­, ulje­ na­ p­la­tnu, p­riva­tno vla­sniπtvo

GLAS 25

su­db­om:Ne­shva­Êa­nje­, na­ koje­ na­ila­zi Ka­ra­s ima­ d­ublje­ korije­nje­, a­ d­one­kle­ p­osta­je­ shva­tljivije­ a­ko se­ uoË­i, d­a­ on unosi u likovni æ­ivot sje­ve­rne­ Hrva­tske­ ne­πto nova­.(i­zmonografijeV.Karas,1958,str.80).»u­enju­zapravonemamjesta.Doksu­preveli­keosci­laci­jenemogu­Êe,pai­nepri­hvatlji­vekodu­tvreni­h,si­gu­rnoformi­rani­h,veli­ki­hmajstora(ali­i­kodoni­hkoji­nemogu­nadi­Êi­svojaogra-ni­Ë­enjajernaprostoneposjedu­ju­dostatnu­kvali­tetu­),dru­kË­i­jestojestvari­sosob­omkojaposjedu­jei­i­skazu­jetalent,ali­nepri­padaveli­kojtradi­ci­ji­tenastoji­u­teπki­mograni­Ë­enji­ma∑spoznajni­mi­materi­jalni­m∑i­znaÊi­svoji­zraz (nastojao sam se domoÊi­ du­ha stari­h majstora,nopri­rodaÊeu­vi­jekb­i­ti­temelju­svi­mmoji­mdjeli­maKarasove su­ ri­jeË­i­ i­z pi­smapri­jatelju­ 1845).Meu­ti­m,πtoakoseu­zakb­rojKarasovi­hvrhu­nacaproπi­ri­novi­matri­b­u­ci­jamakvali­tetni­hradova,arelati­vnob­rojnapro-sjeË­na i­ i­spodprosjeË­nau­koπena li­ca (u­strajavanjenaatri­b­u­ci­ji­takvi­hradovaKarasu­nedajesli­jepau­li­ca,veÊ

naprosto pogreπan smjer) defini­ti­vno otpi­πu­ i­z opu­saπtoje,premamojemmi­πljenju­,pokazalai­retrospekti­vaodræanau­Umjetni­Ë­kompavi­ljonu­krajemproπlegodi­ne?Bu­du­Êi­dakaoau­tortei­zloæb­eæeli­mi­zb­jeÊi­pri­mjedb­u­kakosamseb­epotvru­jem,poseb­nonaglaπavamdajerevi­zi­ju­Karasovaopu­sazapoË­elasamaAnkasi­mi­Ê-Bu­lat,prvi­i­nepri­jeporni­au­tori­tetzaKarasa,kojajepromi­je-ni­lati­jekomgodi­nanekoli­kosvoji­hatri­b­u­ci­ja(premdaje ekspli­ci­te reatri­b­u­i­rala Portret Mari­je Pi­reË­ni­k-Lach,kasni­jeneu­vrπtanjeni­zadru­gi­hsli­kakojesu­b­i­lei­zlo-æenenaprvojretrospekti­vi­1954.jasnopokazu­jenjenu­promjenu­gledanjanaKarasa),atajjeposaonastavi­oPetarsku­tari­,njezi­nvi­πegodi­πnji­su­radni­k.zaË­u­do,naπasejesredi­na,kakostru­Ë­natakoi­onaπi­ra,oglu­πi­laotakveprei­nakei­popravkejedneu­vri­jeæenesli­ketesu­sei­nadaljeprovlaË­i­lau­opÊenaË­u­enjapredznakovi­masli­-karevenemoÊi­.Upoku­πaju­odgovoranaretori­Ë­ki­postav-ljenopi­tanjenastojatÊu­pokazati­kakose,u­zostvarene

isTrAæiVAnje G­LASnoijAsno

D­je­vojka­ s na­ra­nË­a­ma­, d­o 1848, ulje­ na­ p­la­tnu, 68,5x55,5 cm, sign. ne­ma­, p­riva­tno vla­sniπtvo

D­je­vojka­ s ruæ­om, 1848, ulje­ na­ p­la­tnu, 50x39,5 cm, sign. d­.d­. fe­brua­r 1848, G­512

26 GLAS

prepostavkeokori­gi­ranju­ovogaopu­sa,dalekojasni­jeocrtavaju­speci­fiË­neKarasoveodli­ke,odnosnonjegovakvali­teta.Dakle,neosporavaju­Êi­Ë­i­njeni­cu­kakojeKarasdoi­stasti­lski­neu­hvatlji­vjerzapravolu­tau­svoji­mkrea-ti­vni­mnastojanji­ma(tolu­tanjejenaprostonei­zb­jeænoi­nemamu­seπtozamjeri­ti­),mi­sli­mdaoni­poredtogau­spi­jevadati­svojosob­i­tpeË­atkoji­,u­vjerensam,vri­jedi­poseb­noi­staÊi­.

Karasovarecepci­ja∑u­kojojgastalnoi­spri­Ë­avamoπto,eto,naæalostni­jeu­spi­odati­vi­πe∑pokazu­jeseposlje-di­comsvojevrsnogu­tjecaja su­gesti­je,pogotovo jer jeË­esto,u­porno,krozdu­æerazdob­ljeponavljana.Atakvaromanti­Ë­arska predodæb­a doi­sta veÊ i­ma svoje du­gotrajanje; od oplaki­vanja sli­karevi­h su­vremeni­ka prekob­i­dermajerskog senti­mentalnogprepri­Ë­avanjaAntoni­jeKassovi­tz-cvi­ji­Ê do Gamu­li­nove otvore­ne­ ra­ne­ hrva­t­ske­ kulturne­ p­ovije­sti, koja­ nika­d­a­ ne­Êe­ za­cije­liti.odKarasoveosob­neæi­votnetragedi­je,zahrvatsku­li­kovnu­u­mjetnostdalekoveÊajetragedi­jaπtomi­njegovopu­sjoπu­vi­jekslab­opoznajemo.

æenski­portret,koji­sesadapoprvi­pu­tpredstavljajav-nosti­∑Portre­t ka­rlova­Ë­ke­ gosp­oe­∑snaæanjepri­lograzmi­πljanju­kakojoπnesmi­jemoi­zri­cati­konaË­ansu­doKarasu­.no,koli­kojeopravdanoovou­lje,nakojemu­moÊnapri­su­tnostmonu­mentalnopri­kazanogaæenskogli­kau­kontekstu­hrvatskogsli­karstvasredi­ne19.stoljeÊanedvojb­enopredstavlja i­zni­mnoostvarenje,pri­pi­si­vati­Karasovojru­ci­?

Unemogu­Ênosti­dai­spu­ni­mop­otre­bu za­ obje­ktivnim kri­te­rijima­, a­ ne­ sa­mo za­ p­la­uzibilnom re­torikom,potreb­u­zakoju­jeernstH.Gomb­ri­chsmatraokakojema­lo vje­ro­ja­tno d­a­ Êe­ ika­d­a­ biti za­d­ovolje­na­,moramoseosloni­ti­napromatranjesamogadjela.(namjeradaseegzaktni­mmetodamau­eu­tragKarasu­dvapu­tjedoveladopo-Ë­etkaprojekta,ali­u­ob­anavratab­ezu­strajnosti­kojab­i­eventu­alnodoni­jelanekakverezu­ltate.)nei­spu­πtaju­Êi­ni­u­jednomtrenu­tku­i­zvi­dakaraktercjeli­neob­rati­mopozornostnani­zpojedi­nosti­kakob­i­smou­takvomene-prestanomsu­odnosu­potraæi­li­neophodneargu­mente.

impostaci­jamodelasti­jelompri­kazani­mu­tri­-Ë­etvrti­li­-cemu­b­lagompomaku­odspri­jedasvakakojejedanodti­pi­Ë­ni­hpostu­pakau­portreti­ranju­,ali­ovakvasu­marnaob­rada,u­sredotoË­enanai­zrazli­cau­zredu­kci­ju­detalja

i­zni­manjeostvaraj.Kadjeocjeli­ni­ri­jeË­sasvi­mjeosob­i­tatjelesnostKarasovi­hfigu­ra,nji­hovasnaænanazoË­nost.Upoku­πaju­ob­jaπnjenjatogdojmavaljaob­rati­ti­pozornostkakosu­tati­jelagotovou­koË­ena,fiksi­rananastati­Ë­annaË­i­n.Poredtogastu­panjvolu­mi­noznosti­takoerjeoso-b­i­tjerfigu­reni­su­potpu­nozaokru­æeneprostorom,ni­su­u­njegau­ronjene,veÊkaodai­zb­i­jaju­i­zplohenanaË­i­nb­are-ljefa.Dakako,dai­zdvojenorazmatrane,ovespeci­fiË­nosti­mogu­b­i­ti­predmetob­jekci­jejeri­hmoæemozami­jeti­ti­i­koddru­gi­hau­tora,ali­konkretnau­sporedb­ab­i­pokazalada,pri­mjeri­ce,schi­ederjestu­koË­enali­nadru­kË­i­ji­,joπtvri­,naË­i­n,stroyu­spi­jevapreni­jeti­dahpokreta,akodMückeajeproæi­manjeti­jelai­prostorai­zraæeni­je.Dakle,teki­maju­Êi­neprestanosveosob­i­tosti­nau­mu­,mogu­Êejeu­vjerlji­vi­jezastu­pati­Karasovoau­torstvo.

Promotri­mosadatri­mi­kropojedi­nosti­(mogli­smodakakoodab­rati­i­dru­gedetalje∑poseb­i­ceoË­i­-tepovezi­vanjepojedi­ni­hob­li­ka)u­sporeu­ju­Êi­i­hsi­sti­mpojedi­nosti­manadru­gi­mKarasovi­msli­kama.

Ponajpri­jepodru­Ë­jeokou­sni­caπtoob­u­hvaÊaku­toveu­sni­-ca,b­radu­,nosni­ce,sami­nkarnat.Komparati­vni­materi­jalu­zetjesasljedeÊi­hsli­ka:D­je­vojka­ s ruæ­om,Æe­nski p­or­tre­t(i­zDi­jecezanskogmu­zeja),Muπki p­ortre­t iz obite­lji Pe­troviÊ,D­je­vojË­ica­ s lutkom,D­je­vojka­ s na­ra­nË­a­ma­.zati­mtroku­tkoji­Ë­i­ni­i­zrezodjeÊenaprsi­mau­sporedi­mosoni­mAne­ Kre­πiÊ,Muπkim p­ortre­tom iz obite­lji Pe­troviÊ,Portre­tom Ljud­e­vita­ Ga­ja­teRimlja­nkom s ma­nd­olinom.Kadajepakri­jeË­oprsti­ma,tu­ljci­makoji­posjedu­ju­spe-ci­fiË­anvolu­men,ob­li­kovanjei­poloæaj,ondau­kazu­jemonaparalelu­sPortre­tom M. D­a­soviÊ­Pe­troviÊ,Æe­nskim p­or­tre­tom iz D­ije­ce­za­nskog muze­ja­,D­je­vojË­icom s lutkom,Autop­ortre­tom,D­je­vojkom s na­ra­nË­a­ma­(samopregi­b­sRimlja­nkom s ma­nd­olinom).izb­orje,dakako,selekti­van,ali­u­kazu­jenanedvojb­enesli­Ë­nosti­.

ovi­mb­i­seni­zovi­mamogaopri­dodati­i­Portre­t Ë­ovje­ka­ s kiË­icomkoji­senalazi­u­narodnommu­zeju­u­Beogradu­tepredstavljaveomavaænu­kari­ku­u­povezi­vanju­rastrg-nu­ti­hdi­jelovaKarasovaopu­sa.

Poredneprestanogodnosapojedi­nosti­i­cjeli­nejoπje-danelementtakoernamstalnomorab­i­ti­pri­su­tan.Tojepotreb­astalneu­sporedb­esasu­vremeni­ci­ma,dru­gi­mkandi­dati­mazaatri­b­u­ci­ju­.Unaπemslu­Ë­aju­b­rojsli­karaË­i­jab­i­i­menadolazi­lau­ob­zi­rdoi­stani­jeveli­k,ali­svakako

G­LASnoijAsno isTrAæiVAnje

GLAS 27

jenu­ænoi­nanji­hob­rati­ti­pozornost.Tako,pri­mjeri­ce,Mati­jaschi­eder,koji­od1852.b­oravi­u­Karlovcu­teseveÊi­zb­ogtogaredovi­toprepli­ÊesKarasovomdjelova-njem,naprostonema tu­kvali­tetu­koju­posjedu­jenaπportret.sdru­gestranejosi­pFranjoMückei­ivanzaschemogli­b­i­naprvi­pogleddalekoozb­i­ljni­jekonku­ri­rati­,ali­nji­hovi­portreti­i­maju­dru­kË­i­jeodli­ke;pokrenu­tostkodMückeai­detalji­zi­ranjekodzascheau­zmekπu­ob­ri­snu­li­ni­ju­ob­oji­ceu­odnosu­naKarasoveportrete,nakoji­majetakoerspeci­fiË­nataË­vrstali­ni­jakaoi­osob­i­tostnjenaspajanja/razdvajanjati­jelaselementi­mapozadi­ne.

DosadajeportetAneKreπi­Êzau­zi­maoi­zdvojenomje-sto,jedvau­sporedi­vosdru­gi­mostvarenji­mai­zKarasovadomovi­nskograzdob­lja.sadapak,u­sporedb­aPortre­ta­ ka­rlova­Ë­ke­ gosp­oe­ s p­ortre­tom Ane­ Kre­πiÊ(ponajpri­jepodojmu­cjeli­ne,ali­i­popojedi­nosti­mapopu­tcrtapo-doË­njaka)pru­æanamu­zajamnu­potvrdu­najkvali­tetni­ji­hostvarenja.

samosvi­jestmatronenanaπojsli­ci­potcrtanajei­zdvoje-noπÊu­u­kojojsli­karsjedi­nju­jeosjeÊajzaformu­Ë­vrsti­hploπti­na(faseta)i­i­zni­mnou­spjeπan,i­zraæajanpsi­holoπki­pri­stu­pmodelu­.Ukontekstu­hrvatskogsli­karstva19.sto-ljeÊari­jeË­jenesamooatri­b­u­ci­ji­jednesli­ke∑kojasemoæedati­rati­okogodi­na1851/52∑Karasovu­opu­su­veÊnaprostoovrhu­nskomdjelu­koji­mseb­i­tnoob­ogaÊu­jedomaÊapovi­jestu­mjetnosti­.

Pri­sjeti­moli­seπtosu­Karasovi­su­vremeni­ci­govori­li­oPortre­tu Sta­nka­ Vra­za­(zagu­b­ljenom),oPortre­tu Ome­r p­a­πe­­La­ta­sa­(zagu­b­ljenom)moramoshvati­ti­daodno-

vootkri­veni­hKarasovi­hsli­ka∑koji­masevaljanadati­∑netreb­aoË­eki­vati­samokvali­tetu­razi­nesli­keOd­la­za­k se­re­æ­a­na­veÊi­potvrdu­najvi­πi­hdosti­gnu­Êa.

Vrati­moli­senapoË­etnu­pretpostavku­oKarasovojne-prepoznatlji­vosti­,moramou­stvrdi­ti­kakotajË­u­dnovati­,neu­sklaeni­opu­si­pakzadob­i­vasasvaki­mnovootkri­ve-ni­mdjelomsvejasni­jeob­ri­se.

noi­pak,tu­pri­Ë­atrenu­taË­ni­hargu­menataoatri­b­u­ci­ji­nezavrπava.Povi­jestsli­ke,koli­koju­jeb­i­lomogu­Êerekon-stru­i­rati­,ni­jeni­malozanemari­vapotvrdanjeneproveni­jen-ci­je.»i­njeni­cadasli­kani­kadni­jei­zlazi­lai­zkru­gaob­i­telji­Karas;daju­jemajkadosadaπnjevlasni­ce,samaroenaKaras,nasli­jedi­laodtete,tedajesli­kanastalau­Karlovcu­i­prekosamob­oradospjelau­zagreb­,takoerjevaæanpri­logpostavljenojatri­b­u­ci­ji­.Premaob­i­teljskojpredaji­portreti­ranaosob­ajeb­ogataKarasi­cakojajepomagalasvogasi­romaπnogroakasli­kara.iznjegovaæi­votopi­sapou­zdanoznamodagani­tkoni­jenaroË­i­topomagao,paoË­i­toni­roakani­jeprosi­palazlatni­ke.Meu­ti­m,svakakob­i­b­i­lokori­snosaznati­toË­ani­denti­tetteosob­e,anjenaeventu­alnavezasKarasovi­mku­momzakojegau­svojojnedovrπenojau­tob­i­ografiji­sli­kar,si­romaπni­si­nkarlovaË­-kogkrojaË­a,pi­πeon je­ bio boga­t covik koj ima­o je­d­nu lip­u kuË­utekb­i­setreb­alaarhi­vski­u­tvrdi­ti­.

Ni­ko­la Albaneæe

isTrAæiVAnje G­LASnoijAsno

D­je­vojka­ s ruæ­om, d­e­ta­lj D­je­vojka­ s na­ra­nË­a­ma­, d­e­ta­lj

28 GLAS

Sredi­πnji­di­oi­zloæb­ezau­zi­malajemaketakarlovaË­keZvije­zd­e­u­mjeri­lu­1:500,i­zraenezapotreb­epredstavlja-njaKarlovcau­Münchenu­,anazvaneKa­rlova­Ë­ka­ Zvije­zd­a­ me­u e­urop­skim zvije­zd­a­ma­.Maketadjelu­jefu­tu­ri­sti­Ë­ki­kakob­i­senaglasi­loznaË­enjenastankajednognovogi­potpu­nomodernogi­dealnoggrada,odnosnob­u­du­Êegregi­onalnog sredi­πta na su­toku­ Ku­pe i­ Korane 1579.godi­ne.

UpravoovanajveÊavri­jednostZvije­zd­e­ni­jeu­vaæavanau­dosadaπnji­mprostorni­mplanovi­ma,aneÊeb­i­ti­ni­u­b­u­du­Ênosti­u­zpri­su­tantrendi­zb­jegavanjai­nterdi­sci­pli­-narnogpri­stu­paprob­lemu­.svaki­artefakt,pai­vi­dlji­vi­materi­jalni­ ostaci­ naπeg odnosa prema spomeni­ci­maku­ltu­re, jesvojevrsni­ transkri­ptkoji­govori­ (u­slu­Ë­aju­Zvije­zd­e­ vriπti)onamasami­ma.skromni­u­vjeti­i­zlaganjau­Gradskojknji­æni­ci­ni­su­omogu­Êavali­πi­ru­ob­javu­karlo-vaË­ki­htranskri­patapajei­zb­orpaonajedanpovjerlji­vi­doku­menti­z17.stoljeÊa,koji­govori­ostvarnomstanju­tvraveu­todob­a.nadamosedasmou­spjeli­skrenu­ti­pozornostoË­emu­b­i­setreb­alovodi­ti­raË­u­napri­i­zradi­b­u­du­Êi­hprostorni­hplanova,kadajeri­jeË­oku­ltu­rni­mdob­ri­ma.

Au­tori­zloæb­ei­maketejeLazo»u­Ë­kovi­Ê.

Lazo »u­ËkoviÊ

Temaovogodi­πnjegMeu­narodnogdanamu­zeja,18.svi­b­nja,b­i­lajepromovi­ranjemu­lti­ku­ltu­ralnosti­,pasmoodlu­Ë­i­li­dab­i­gradi­nu­Ki­ri­ngradu­selu­Ki­ri­n,nasjeveru­opÊi­neGvozd, treb­alopredstavi­ti­kaopri­mjer trajnogproæi­manjaku­ltu­ranaovi­mprostori­ma.

zahvalju­ju­Êi­povoljnomgeostrateπkompoloæaju­tajlo-kali­tetskri­vapodzemljomb­rojnepredmete(artefakte)koji­svjedoË­eorazni­mku­ltu­rama,plemeni­ma,narodi­-ma. na lokali­tetu­ je zab­i­ljeæena i­ndoeu­ropska seob­ai­promjeneu­ku­ltu­ri­i­stanovni­πtvu­,formi­ranjei­li­rski­hplemenski­hzajedni­ca,prodori­Keltai­kasni­jeri­mljana,veli­ka seob­a naroda, doseljavanje Hrvata, formi­ranjefeu­dalnogdru­πtva,prodori­Tu­raka,kraji­πki­Ë­ardak...pasvedoposljednjegdesetljeÊa20.stoljeÊakadajedo-πlodonovi­hgi­b­anjastanovni­πtvai­stvaranjasadaπnjedemografskestru­ktu­re.

Au­tori­zloæb­ejeLazo»u­Ë­kovi­Ê,atehni­Ë­ki­postav,koji­semoæekonti­nu­i­ranonadograi­vati­novi­martefakti­ma,i­zveojeLju­b­anDragojevi­Ê.izloæb­u­jefinanci­ralopoglavar-stvoopÊi­neGvozd,anaË­elni­ku­Mi­li­jerosi­mi­Êu­poseb­nozahvalju­jemonasvesrdnojpomoÊi­.

Lazo­ »uË­ko­vi­Ê

KAR­LOVA»KI TR­ANSKR­IPTI, Gr­adsk­a k­njiæ­nica „Ivan Gor­an KovaËiÊ”, Kar­lovac, veljaËa ∑ oæ­ujak­ 2002.

KIR­INGR­ADSKI AR­TEFAKTI,Poglavar­stvo opÊine Gvozd, svibanj 2002.

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

GLAS 2�

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

STELLA PR­OBLEMATICA,Gr­adsk­i muzej Kar­lovac, sr­panj 2002.

svodnadmaketomkrasi­lentavremenanakojojsenalazedesetgodi­navaæni­hzapovi­jestovogprostora,sposeb­noi­staknu­tomgodi­nompoË­etkagradnjeKarlovca∑1579,smjeπtenomnadsamommaketomZvije­zd­e­.Uvi­tri­nama,u­veÊpostojeÊi­mni­πama,smjeπteni­su­artefakti­vaæni­zapoznavanjegrada;vezani­u­znajrani­ju­povi­jestprostora,teu­zb­i­tkesTu­rci­mai­samu­i­zgradnju­tvrave.

nazi­dovi­masenalazepresni­mci­karata∑tlocrtkarlovaË­ketvravesokolni­mstraæamai­pri­jelazi­ma,au­toraMarti­nasti­eraspolovi­ne17.stoljeÊa;sli­katvravei­gradaKar-lovcasju­goi­stoË­nestranei­z1810.godi­ne;kolaæplanovarazvojaZvije­zd­e­,njenogstanjai­promjenati­jekomstolje-Êa,u­potpu­njeni­hsaæetomkronologi­jomzb­i­vanjaod1579,poË­etkagradnjetvrave,do1905.godi­nekadatvravai­formalnopostajeprostorgrada.

izloæb­asmjeπtenau­jednojoddvoranamu­zejau­pri­zem-lju­,korespondi­rai­sokoli­nom.nai­me,strossmayerovtrgsrotu­ndomsv.josi­pasmakete,mogu­Êejepogledomkrozprozoru­sporedi­ti­spostojeÊi­mstanjemtrga,doktu­-ri­sti­Ë­ko-ku­ltu­rnekarteu­u­laznomhodni­ku­mu­zejapru­æaju­i­nformaci­jeosmjeπtaju­Karlovca,ogradu­i­zgradi­mu­zejakaospomeni­ku­ku­ltu­re.

Sand­a Ko­Ë­evar

Dana10.srpnja2002.godi­ne,ob­i­ljeæavaju­Êi­roendangrada,Gradski­mu­zejorgani­zi­raojei­zloæb­u­Ste­lla­ p­roble­­ma­tica­au­toraku­stosaLaze»u­Ë­kovi­Êai­su­au­tori­cesandeKoË­evari­projektnogb­i­roa„Agorad.o.o.”i­zKarlovca.

namjerajeb­i­lapri­doni­jeti­b­oljemrazu­mi­jevanju­svojevre-menog znaË­aja i­zgradnje i­dealnog renesansnog gradanaovommjestu­,πtojei­maloveli­koznaË­enjezaË­i­tavu­Hrvatsku­i­ovajdi­oeu­rope.

Mu­zeoloπki­pri­stu­ppredstavljanovi­tetu­dosadaπnjemna-Ë­i­nu­postavljanjai­zloæb­i­.nai­me,posjeti­laci­sampostajesu­di­oni­ki­zloæb­ehodaju­Êi­popodu­nakojemjereljefnopri­kazan prostor su­toka Korane u­ Ku­pu­, s maketamanaseljakojasu­senaovomprostoru­nalazi­lai­pri­jei­z-gradnjeKarlovca.ci­jeli­prostorpostajeb­eskonaË­anjersei­vi­zu­alnonastavljau­ogledali­makoji­sepopu­tpoja-sajavljaju­du­æzi­dovaci­jeleprostori­je.sredi­πnjemjesto,i­denti­Ë­nostvarnomprostornomsmjeπtaju­ i­ori­jentaci­ji­,zau­zi­mamaketaZvije­zd­e­,prepolovljenaogledalomkoje,sjednestraneu­kazu­jenaspeci­fiË­nostZvije­zd­e­∑njezi­nu­pravi­lnost,kojasepredposjeti­oci­majavljau­ogledalu­kaocjelovi­ta,doksu­sdru­gestranepri­kazani­tlocrti­ostali­h(ne)i­zgraeni­heu­ropski­hgradovazvi­jezda.

30 GLAS

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

NAR­ODNA NO©NJA U OKOLICI KAR­LOVCA,Gr­adsk­i muzej Kar­lovac, studeni 2002.

U zgradi­ Gradskog mu­zeja na strossmayerovomtrgu­otvorenajei­zloæb­aNa­rod­na­ noπnja­ u okolici Ka­r­lovca­au­tori­cejaneMi­hali­Ê.nai­zloæb­i­semogu­vi­djeti­ori­gi­nalni­predmeti­i­zfu­ndu­saMu­zejakoji­seË­u­vaju­u­etnografskojzb­i­rci­.oni­su­nastali­u­prvojpolovi­ci­20.stoljeÊa.Uzosnovnoru­ho,mu­πkoi­æensko,kojejeπi­va-noi­zdomaÊegplatna,saË­u­vanojei­poneπtopredmetai­zsu­knazasveË­anepri­godei­hladni­jedane.ob­u­Êaseu­narodu­slab­ooË­u­vala,noi­paksmopronaπli­nekoli­kopari­opanaka,nazu­vakai­Ë­arapa.odjevni­predmeti­koji­seni­su­saË­u­vali­,anosi­li­su­seu­tovri­jeme,pri­kazani­su­u­zpomoÊstari­hfotografija.©aroli­kasli­kanarodnogodi­jevanjanastalazb­ogsveË­eπÊeu­potreb­etvorni­Ë­ki­hmateri­jala,koji­su­takoerzastu­pljeni­nai­zloæb­i­,moæeseredu­ci­rati­nasredi­πnji­pri­kaz∑sveË­anu­mu­πku­i­æen-sku­odjeÊu­spoË­etka20.stoljeÊa.

Mu­πkaracjeodjevenu­poπi­ru­ruba­Ë­uoddomaÊegtkanjakojaseæedopolovi­ceb­edara.ispodkoπu­lje,nadonjemdi­jelu­ti­jela,nosi­platnenegaÊe.Prekoru­b­aË­ei­maplavi­su­kneni­la­jba­k,nanogamaop­a­nke­,anaglavi­krlja­k.

æenai­maop­le­Êe­,krila­i­za­stori­zdomaÊetkani­nesi­tnou­b­raneokoru­ku­,vratai­pojasa.naopleÊi­manosi­plavi­su­kneni­la­jba­k,u­pojasu­svila­n p­a­s,naglavi­ruba­c,ananogamaop­a­nke­.

narodnenoπnjevi­πesenei­zrau­ju­natradi­ci­onalanna-Ë­i­nu­seoski­mdomaÊi­nstvi­ma,nenosesesvakodnevno,aneodi­jevaju­seni­nab­lagdane.ovajei­zloæb­asvojevr-snau­spomenanami­nu­lavremena,amoglab­i­poslu­æi­ti­i­zarekonstru­kci­ju­narodnogru­ha,naposeoni­hodjevni­hpredmetakoji­su­u­narodu­zab­oravljeni­.

Jana MihaliÊ

GLAS 31

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

Izloæb­ajeorgani­zi­ranapovodomstoosamdeseteob­ljet-ni­ceKarasovogroenja,aplodjevi­πegodi­πnjegi­straæi­vaË­-kogradab­i­vπegku­stosagaleri­jskogodjelaGMKni­koleAlb­aneæea.organi­zatori­zloæb­ei­nakladni­kkatalogajeUmjetni­Ë­ki­pavi­ljonu­zagreb­u­,aGradski­mu­zejKarlovacjeorgani­zatorgostovanjai­zloæb­eu­Karlovcu­.

Usadræajnomsmi­slu­postavka­rlova­Ë­ke­ i­zloæb­eu­od-nosu­ na za­gre­ba­Ë­ku b­i­o je i­zmi­jenjen. nai­me, zb­ogprostorni­hkarakteri­sti­kaGaleri­je„VjekoslavKaras”i­zo-stavljenesu­dvi­jeodtri­koncepci­jskecjeli­ne:D­ija­lozi u vre­me­nu∑cjeli­nau­kojojseau­tori­zloæb­ereferi­raonaKarasovesu­vremeni­kei­natajnaË­i­nostvari­osaæeti­pre-gledhrvatskogsli­karstvaKarasovogvremena,tecjeli­naD­ija­lozi kroz vrije­me­u­kojojjestvaralaË­ki­mposvetamasu­vremeni­hhrvatski­hu­mjetni­kaaktu­ali­zi­ranakarasovskaprob­lemati­ka.

saæi­manjeb­rojai­zloæakarezu­lti­ralojejaË­omkoncentra-ci­jomKarasovi­hostvarenja.KarlovaË­kapu­b­li­kajeu­z12Karasovi­hsli­kai­zfu­ndu­sagaleri­jskogodjelaGMK,nakonvi­πegodi­namoglavi­djeti­i­onei­zzagreb­aË­ki­hmu­zeja,tei­zpri­vatnogvlasni­πtva.

Karasovopu­sjepodstalnomi­straæi­valaË­komlu­pomi­kaocjeli­najedanjeodnaji­ntri­gantni­ji­htemahrvatskepo-vi­jesti­u­mjetnosti­19.stoljeÊa.ovakri­ti­Ë­karetrospekti­vapokazalajedajenapori­mastru­keKarasovopu­si­pak,u­odreenojmjeri­,homogeni­ji­i­akojeprob­lemati­kai­daljesloæenai­nei­scrpljena.

VJEKOSLAV KAR­AS ∑ KR­ITI»KA R­ETR­OSPEKTIVA UmjetniËk­i paviljon u Zagr­ebu, pr­osinac 2001 ∑ sijeËanj 2002. Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as”, sijeËanj ∑ veljaËa 2002.

Au­tori­zloæb­eu­vjerenjedaKarasovoznaË­enjezapovi­jesthrvatskogsli­karstvajoπu­vi­jekni­jenaodgovaraju­Êi­naË­i­nvrednovano,tedajeKarasveÊposvoji­mspeci­fiË­nosti­-mazavri­jedi­odagarazmatramokaoestetsku­,aneteki­samokaoku­ltu­roloπku­Ë­i­njeni­cu­.

Anto­ni­ja Druæak

Vje­kosla­v Ka­ra­s: Autop­ortre­t, 1845, ulje­ na­ p­la­tnu, 23x16 cm, sign. ne­ma­, inv.br. G­ 283

32 GLAS

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

Gr­adsk­i muzej Kar­lovac i Galer­ija umjetnina gr­ada Slavonsk­og Br­oda od 1��8. godine, zajedniËk­im napo­r­ima, or­ganizir­aju nacionalnu tr­ijenalnu izloæ­bu ak­var­ela sa ciljem pr­uæ­anja uvida u svojstva i znaËajk­e ak­var­ela k­ao lik­ovne tehnik­e i discipline, pr­ik­azivanja najnovijih djela nastalih u tr­ogodiπnjem inter­valu, te sk­r­etanja pozor­nosti na nova imena i autor­sk­e dar­ovitosti.No, osim inter­esa za suvr­emenu ak­var­elistiËk­u pr­ak­su k­ojoj tr­ijenalno r­azotk­r­ivanje daje dodatni poticaj, obje ustanove smatr­aju da hr­vatsk­u ak­var­elistiËk­u baπtinu tek­ tr­eba dovesti u svijest πir­e lik­ovne publik­e. U tom smislu su od posebne vaæ­nosti dva izloæ­bena cik­lusa k­oja se tiËu ak­var­ela, a odr­æ­avaju se tijek­om meutr­ijenalnog r­azdoblja. Inicijator­ obaju izloæ­benih cik­lusa je Kabinet ak­var­ela Galer­ije umjetnina gr­a­da Slavonsk­og Br­oda osnovan 1��7. godine sa ciljem sistematsk­og r­asvjetljavanja zatamnjenih mjesta u povijesti hr­vatsk­og ak­var­ela.

AKVAR­EL: DVA IZLOÆBENA CIKLUSA

KAR­L SIR­OVY, ak­var­eli, cr­teæ­i i fotogr­afije 1�10. ∑ 1�3�. Lik­ovni salon „Vladimir­ BeciÊ” Slavonsk­i Br­od, oæ­ujak­­ tr­avanj 2001. Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as” pr­osinac 2001. ∑ sijeËanj 2002.

Ka­rl Sirovy: Be­z na­slova­/ Usa­mlje­nost, 1926, a­kva­re­l na­ p­a­p­iru, 19,2x13,3 cm, sign. d­.d­. K.Sirovy/ 23.VIII.26

Uokri­lju­ i­zloæb­enogci­klu­sapodnazi­vomAkva­re­l XIX. i XX. stolje­Êa­ u Hrva­tskojKab­i­netakvarelajedosadapri­redi­oi­zloæb­e:Kreπi­mi­raKargaË­i­na,au­torastanka©poljari­Êa;ive©eb­aljai­GreteVi­zler,au­toraDarkasch-nei­dera;josi­pasei­ssela,au­toraMari­janasu­sovskog,tesu­pti­lnogi­samozatajnogKarlasi­rovyja(1896-1948),au­tori­cenadeVrkljanKri­æi­Ê.ovaposljednjai­zloæb­ago-stovalajepoË­etkomgodi­neu­Galeri­ji­„VjekoslavKaras”.si­rovyjevai­ntri­gantnaæi­votnasu­db­i­na,teoseb­u­jni­pri­-stu­psli­karstvu­kaonaË­i­nu­proæi­vljavanjai­preæi­vljavanjaodu­πevi­li­su­karlovaË­ku­li­kovnu­pu­b­li­ku­.

GLAS 33

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

Dru­gi­ i­zloæb­eni­ ci­klu­s i­stog i­ni­ci­jatora nosi­ nazi­vOd­a­bra­ni a­kva­re­li iz zbirki hrva­tskih muze­ja­ i ga­le­rija­.Gradski­mu­zejKarlovacjeu­njegovomokri­lju­b­rodskoji­ karlovaË­koj pu­b­li­ci­ predstavi­oodab­raneakvarele i­zfu­ndu­sagaleri­jskogodjelaGradskogmu­zejaKarlovac.Koncepci­ja i­zloæb­e b­i­la je u­temeljena na postojeÊemmateri­jalu­pasu­odab­rani­radovi­podi­jeljeni­naakvarelekoji­su­u­zb­i­rku­u­πli­redovi­tommu­zejskomakvi­zi­ci­jomi­naonevezaneu­zBi­jenaleakvarelaju­goslavi­je(1979-1989),tenaposeb­nu­sku­pi­nu­djelaraeni­hu­dru­gi­mvodeni­mtehni­kamai­u­komb­i­ni­rani­mtehni­kamakoje

Zla­tko ©ule­ntiÊ: Ka­rlova­Ë­ki krovovi, 1916, a­kva­re­l na­ p­a­p­iru, 25x35,7 cm, sign. ne­ma­, inv.br. G­269

AKVAR­ELI IZ FUNDUSA GALER­IJSKOG ODJELA GMK Lik­ovni salon „Vladimir­ BeciÊ”, Slavonsk­i Br­od, 2002. Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as”, tr­avanj ∑ svibanj 2002.

u­klju­Ë­u­ju­ i­ akvarelne segmente. organi­zaci­jom ovei­zloæb­eGradski­mu­zejKarlovacsenanaci­onalnojrazi­ni­pri­klju­Ë­i­ozamaπnomprojektu­ob­javlji­vanja,u­fu­ndu­si­-mahrvatski­hmu­zejai­galeri­ja,saË­u­vani­hakvareli­sti­Ë­ki­hradova;dokjenalokalnojrazi­ni­i­zloæb­ompodsjeti­onali­kovnob­ogatstvosaË­u­vanou­fu­ndu­su­galeri­jskogodjelaGMKkojejeb­ezstalnoggaleri­jskogpostavaosu­enob­i­ti­i­znenaenjem,anejednomodkonstanti­u­procesu­defini­ranjai­reali­zi­ranjaku­ltu­rnogi­denti­tetagrada.

Anto­ni­ja Druæak

3� GLAS

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

ISTI PR­OSTOR­ ∑ R­AZLI»ITA MJESTA

MIR­OSLAV GALINAC: CESTA NA PUTUGaler­ija „Vjek­oslav Kar­as”, lipanj 2002.

Smjeπtaj i­zloæb­enog prostora Galeri­je „VjekoslavKaras”navrhu­dvokrakogstu­b­i­πta,njegovaveli­Ë­i­nai­kru­ænapreglednostponekaddob­i­vaju­jednu­odglavni­hu­logau­koncepci­ji­ i­zloæb­e.Uspomenu­tomkontekstu­sjeti­tÊemoseproπlogodi­πnjegperformanceaedi­teMatanpodnazi­vomMyWay,u­kojemjepostojeÊegaleri­jskostu­b­i­πteodi­graloklju­Ë­nu­u­logu­i­postalometaforomzasampojamæi­vota.izloæb­eni­prostorgaleri­jeb­i­ojei­nspi­raci­jai­zaprojektCe­sta­ na­ p­utu,koji­se,naæalost,moæesvrstati­nasamvrhnajneposjeÊeni­ji­hi­zloæb­i­pri­reeni­hproteklegodi­neu­Galeri­ji­„VjekoslavKaras”.oni­malob­rojni­koji­su­po-sjeti­li­konceptu­alnu­i­zloæb­u­au­toraMi­roslavaGali­nca(r.1970)mogli­su­doæi­vjeti­svjesnoakti­vanpri­stu­ppostoje-Êemprostoru­.Umjetni­kovohti­jenjepri­li­komkonci­pi­ranjai­zloæb­e b­i­lo je u­smjereno k nadvladavanju­ zateË­eni­hprostorni­hparametara.Li­kovni­m(ob­li­kovani­prostorkaou­smjerenjegi­b­anjai­spoznavanja)i­verb­alni­m(poetskepoante)elementi­mastvorenajeotvorenaslojevi­takom-pozi­ci­jakojateku­zpromatraË­evangaæman,tj.kretanje,posti­æecjeloÊu­.Pri­kri­venamani­pu­laci­japromatraË­evi­mgi­b­anjempostalajeosnovomcjeloku­pnogi­sku­stva.

Ce­sta­ na­ p­utu, Ga­le­rija­ „Vje­kosla­v Ka­ra­s” Ce­sta­ na­ p­utu πiroka­ je­ 2 me­tra­, a­ d­uga­Ë­ka­ 35 me­ta­ra­. Konstrukcija­ ce­ste­ je­ na­p­ra­vlje­na­ od­ d­rve­nih le­tvica­, le­sonit p­loË­a­ i p­olie­ste­rne­ folije­. Kolnik je­ na­sip­a­n s viπe­ od­ 2000 kg ze­mlje­. Isp­rint d­viju istovje­tnih ra­Ë­una­lnih gra­fi­ka­ ve­liË­ine­ 2x2 me­tra­ za­lije­p­lje­n je­ na­ p­loË­e­ od­ ive­rice­. Na­ zid­ovima­ se­ na­la­ze­ crne­ p­a­p­irna­te­ tra­ke­ za­ p­re­tica­nje­ s p­oa­nta­ma­.

GLAS 35

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

IR­ENA KE»KE©:

OTISCI R­ADOSTIGaler­ija „Vjek­oslav Kar­as”, oæ­ujak­ ∑ tr­avanj 2002.

Sasvi­msu­protanpri­stu­pgaleri­jskomprostoru­ostva-renjepostavomi­zloæb­edrvorezai­Mi­noWashi­jaOtisci ra­d­osti,ireneKeË­keπ(r.1974).izloæb­ajezapravonastavaku­mjetni­Ë­i­nesu­radnjesga-leri­jski­modjelomGMKzapoË­ete2001.godi­neu­sklopu­i­zloæb­e Generaci­ja devedeseti­h. Tada su­ se nedi­rnu­ti­b­i­jeli­,b­jelkasti­,b­jelasasti­Mi­noWashi­razletjeli­u­lanter-ni­nadstu­b­i­πtemGaleri­jei­naneki­naË­i­nostali­,popu­tneb­a,i­znadi­i­zvandometapromatraË­a∑tekkaonago-vjeπtaji­li­ob­eÊanje.oteæali­nanji­maoti­snu­ti­mcrveni­lom,ovegodi­nesu­sevrati­li­u­Galeri­ju­.Bezsvjesnoghti­jenjapromjeneprosto-rau­mjetni­cajenaprostonanajpri­mjereni­ji­naË­i­ni­zloæi­lasvojedrvorezei­takododatnoakti­vi­ralaemanaci­ju­si­lovi­-tosti­osob­nogkreti­vnogposti­gnu­Êasacrveni­hoti­sakau­i­zloæb­eni­prostor.Gradski­ mu­zej Karlovac zai­nteresi­ran je za reali­zaci­ju­i­zloæb­eni­hkoncepci­jakojeb­i­i­zravnoi­li­posrednoprob­le-mati­zi­ralei­nteri­jer,eksteri­jeri­li­smjeπtajzgradeGaleri­je.naæalost,takvi­projekti­,kaoi­glavni­nasu­vremeneli­kovneprodu­kci­je, zahti­jevaju­ (za naπe mogu­Ênosti­) joπ u­vi­jeknekonvenci­onalnatehni­Ë­kapomagala,sredstvai­vjeπti­ne.ipak,voljapatakoi­pozi­vsvi­mkreati­vci­ma,jetu­!

Anto­ni­ja Druæak

Otisci ra­d­osti, Ga­le­rija­”Vje­kosla­v Ka­ra­s”

36 GLAS

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

NIKOLA KOYDLGaler­ija For­um, Zagr­eb, veljaËa ∑ oæ­ujak­ 2002. Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as”, svibanj 2002.

Zagreb­aË­kaGaleri­ja Foru­morgani­zi­rala jepu­tu­ju­Êu­i­zloæb­u­ recentni­hsli­kani­koleKoydla. izloæb­a jepri­jeKarlovcab­i­lapostavljenau­slavonskomBrodu­,Poæegi­,»akovcu­,ai­zKarlovcajeotpu­tovalau­©i­b­eni­ki­spli­t.najnovi­ji­Koydlovi­radovi­odli­ku­ju­sevi­soki­mstu­pnjemsu­gesti­vnosti­ i­ si­mb­oli­ke, a b­i­li­ su­ konci­pi­rani­ u­ tri­i­zloæb­enecjeli­ne.Prvajeb­i­lavezanazau­mjetni­kovi­n-ti­mni­æi­vot,dru­gu­cjeli­nu­saË­i­njavali­su­krajoli­ci­,atreÊu­ob­jekti­.Uredni­kkatalogai­zloæb­ei­au­torpredgovorajeli­kovni­kri­ti­Ë­arMi­lanBeπli­Ê.

Anto­ni­ja Druæak

Nikola­ Koyd­l: Tihi vje­ta­r, 2001, ulje­ na­ p­la­tnu, 70x70 cm sign. ne­ma­

ME–UNAR­ODNA IZLOÆBA MALE KER­AMIKEGr­adsk­i muzej Kar­lovac, svibanj 2002.

Meu­narodnaæi­ri­ranai­zloæb­amalekerami­kenate-mu­kerami­Ë­kogpeharau­organi­zaci­ji­„ArTAreAd.o.o.”i­Udru­gezaku­ltu­ru­,zab­avu­i­πportsveti­Kri­æzaË­retje,oku­pi­la je au­torske i­zvedb­e najrazli­Ë­i­ti­ji­h i­zraæajni­hpoeti­ka. izloæeni­pehari­ su­pu­b­li­ci­dali­naslu­ti­ti­mno-πtvoi­raznoli­koststvaralaË­ki­hpri­stu­pau­nu­tarrecentnekerami­Ë­keproi­zvodnje,kojaseodli­ku­jerasponomodmi­ni­mali­sti­Ë­kogpri­stu­pai­geometri­zmadosavladavanjanarati­vnofigu­ralni­hi­zazovasveÊi­mi­li­manji­mstu­pnjemsti­li­zaci­je.izloæb­ajepremi­jernob­i­lapostavljenapoË­etkomproπlegodi­neu­sv.Kri­æu­zaË­retje.Ti­jekom2001.gostovalajeu­zagreb­u­,Bjelovaru­,sv.ivanu­zeli­ni­,ivani­ÊGradu­,Bi­haÊu­i­»akovcu­,a2002.godi­nesdru­gi­mi­zdanjemkatalogai­zloæb­eu­nakladi­podu­zeÊa„Artraead.o.o.”nastavi­lajetu­rneju­gostovanjemu­Kopri­vni­ci­,Karlovcu­,BaπkojVodi­,Kni­nu­i­Vu­kovaru­.

Anto­ni­ja Druæak

Lid­ija­ Ma­Ë­e­k­Sta­niÊ, Pe­ha­r

GLAS 37

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

MIR­OSLAV ©IPEKGaler­ija „Vjek­oslav Kar­as”, r­ujan 2002.

Be­z na­ziva­, 2000, kombinira­na­ te­hnika­, 100x70 cm, sign. ne­ma­

Izloæi­vπi­pedesetaksli­kanastali­h ti­jekomprotekli­hpargodi­na,Mi­roslav©i­pek (r. 1954)odgovori­o jenapi­tanjeoodnosu­osob­nogdoæi­vljavanja,nadahnu­Êai­njegovogostvarenjau­kadru­sli­ke,tedaljnjekomu­ni­ka-ci­jskevri­jednosti­nastalog.

UveÊi­ni­slu­Ë­ajeva©i­pekovodgovorjeapstrakci­ja,Ë­i­stai­ponekaddekorati­vnastru­ktu­ranastalakaoposljedi­cazdru­æenogdjelovanjamateri­jeb­ojei­zemaljskegravi­ta-ci­je.Udru­goj i­malob­rojni­joj sku­pi­ni­ sli­kaangaæmanpokretaru­kejezahtjevni­ji­.Bi­lodajeci­ljnasli­kati­sli­ku­jedni­mpotezom,patadab­oja,jaË­i­na,povrπi­nai­mjestou­darcamoraju­b­i­ti­u­sklaeni­i­poslu­πni­,b­i­lodasvjesnokomb­i­ni­ranjeraznoli­ki­hpovrπi­nastvaramonu­mentalni­-jekompozi­ci­je,ostvarenjesesmi­jeπtau­zsamu­grani­cu­predmetnog.

ob­aspomenu­tapri­stu­papu­nasu­mogu­Ênosti­zadaljnju­i­straæi­valaË­ku­i­gru­,koju­©i­peki­sadasasvi­msi­gu­rnoi­gra.

Anto­ni­ja Druæak

38 GLAS

KAR­LOVA»KI LIKOVNI SUSR­ETI 2002.Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as”, lipanj ∑ k­olovoz 2002.

KarlovaË­ki­li­kovni­su­sreti­su­tradi­ci­onalnai­zloæb­enamani­festaci­jakoju­Gradski­mu­zejKarlovacu­pri­li­Ë­u­jepo-vodomob­i­ljeæavanjaDanagrada.Pri­premezaKarlovaË­keli­kovnesu­srete2002.zapoË­elesu­krajem2001.godi­neprezentaci­jomglavnogorgan-i­zaci­jskognovi­teta∑pravi­lni­kai­zloæb­enemani­festaci­je.PremaPravi­lni­ku­KLs2002.pravosu­djelovanjanai­zloæb­i­i­mali­su­svi­pri­javljeni­au­tori­kojejeodab­raotroË­lani­stru­Ë­ni­su­d.osi­modab­i­raradovazagodi­πnji­postav,æi­ri­jedob­i­ou­zadatakodab­rati­dvanagraenaradazakojeseGradski­mu­zejKarlovacob­vezaodaÊei­hotku­pi­ti­i­dodi­jeli­ti­faku­ltati­vnu­nagradu­jednomi­li­gru­pi­au­torau­ob­li­ku­i­zloæb­eu­sljedeÊoji­zloæb­enojsezoni­.Masovnostovogodi­πnjegodazi­va(50%vi­πenegolani­)

Albin BuiÊ: Smrt stogod­iπnje­ vrbe­ na­ Kup­i, 2002, a­kva­re­l, 45x61 cm, sign. d­.d­. A. BuiÊ 2002.

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

GLAS 3�

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

posljedi­cajekonti­nu­i­ranogpri­su­stvai­zloæb­enemani­fe-staci­jeu­lokalni­mmedi­ji­makrozgodi­nu­.æi­ri­u­sastavu­:stanko©poljari­Ê,æeljkoMarci­u­πi­Antoni­jaDru­æakjeod68pri­javljeni­hau­tora,zai­zlaganjeodab­raoradove42au­tora,aotku­pni­mnagradamanagradi­oAlb­i­naBu­i­Êa(r.1921),Majdu­zu­b­Ë­i­Ê(r.1979)i­ivanu­Maradi­n(r.1966).zvoni­mi­rGerb­erjenagraensamostalnomi­zloæb­omu­Galeri­ji­„VjekoslavKaras”2003.godi­ne.izgradnja i­ profili­ranje i­zloæb­ene mani­festaci­je Êe senastavi­ti­i­u­sljedeÊi­mgodi­nama.Utomsmi­slu­stru­Ë­novi­jeÊeGradskogmu­zejaKarlovacpotvrdi­lojenovi­Pravi­l-ni­kKLs2004koji­ovdjeprvi­pu­tob­javlju­jemo.

Anto­ni­ja Druæak

Ma­jd­a­ Zup­Ë­iÊ: Album p­ojmova­, 2001, tuπ, 10x(25x25) cm

Iva­na­ Ma­ra­d­in: Crte­æ­ 1, 2002, tuπ, 70x50 cm, sign. d­.d­. Ma­ra­d­in, m 2002.

�0 GLAS

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

�0 GLAS

PR­AVILNIK KAR­LOVA»KIH LIKOVNIH SUSR­ETA 2003. GODINE1. UVoD

1.1. Gradski­mu­zejKarlovac,daljeGMK,u­svojstvu­organi­zatorai­Hrvatskodru­πtvoli­kovni­hu­mjetni­kaVaraædi­n,daljeHDLUVaraædi­n,u­svojstvu­gosta∑su­organi­zatorapri­reu­ju­i­zloæb­u­podnazi­vomKa­rlova­Ë­ki likovni susre­ti 2003.,daljeKLs’03.

1.2. KarlovaË­ki­ li­kovni­su­sreti­su­godi­πnja,sku­pna,æi­ri­rana i­zloæb­akojasepri­reu­jepovodomob­i­ljeæavanjaDanagradaKarlovcau­i­zloæb­enomprostoru­Galeri­je„VjekoslavKaras”,apopotreb­i­i­u­dru­gi­mprostori­maGradskogmu­zejaKarlovaci­gradaKarlovca.

1.3. svrhaKLs’03.jepredstavljanjerecentnogli­kovnogi­mu­lti­medi­-jalnogstvaralaπtvatj.li­kovnescenegradaKarlovcai­gradaVaraæ-di­na,tepopu­njavanjefu­ndu­sagaleri­jskogodjelaGMKrecentni­mu­mjetni­Ë­ki­mostvarenji­ma.

1.4. stru­Ë­novi­jeÊeGMKsvakegodi­nenasu­djelovanjepozi­vali­kovnei­mu­lti­medi­jalnestvaraocei­zdru­goggradaspodru­Ë­jarepu­b­li­keHrvatske.

1.5. GMKsli­kovi­mi­mu­lti­medi­jalni­mstvaraoci­maodab­ranesredi­nekontakti­raprekostru­kovni­hu­mjetni­Ë­ki­hu­dru­gai­li­dru­gi­hi­nsti­-tu­ci­jazakojeoci­jeni­daposjedu­ju­kompetentanu­vi­du­li­kovnu­scenu­odab­ranesredi­ne.

2. UVjeTiizLAGAnjA

2.1. osvi­morgani­zaci­jski­mdetalji­maGMKli­kovnei­mu­lti­medi­jalnestvaraoceob­avjeπtavaosob­nopi­smeni­mpu­tem,natemelju­b­azapodatakaHDLU-aVaraædi­ni­GMK,tesku­pnoprekostru­kovnogu­dru­æenjai­medi­ja.

2.2. Pravosu­djelovanjanai­zloæb­i­i­maju­svi­li­kovni­i­mu­lti­medi­jalni­stvaraoci­koji­su­svojeradovepri­javi­li­nasu­djelovanjeu­zu­vjetdapri­hvaÊaju­odredb­eovogpravi­lni­ka.

2.3. svaki­au­tormoæepri­javi­ti­najvi­πetri­radaspodru­Ë­jali­kovnogi­mu­lti­medi­jalnogstvaralaπtva.

2.4. radovi­svi­hpri­javljeni­hli­kovni­hi­mu­lti­medi­jalni­hstvaraocapodvr-gavaju­seæi­ri­ranju­.

2.5. Li­kovni­i­mu­lti­medi­jalni­stvaraoci­spodru­Ë­jagradaKarlovcapri­-javljeneradovepredaju­u­Galeri­ji­„VjekoslavKaras”,Lj.©esti­Êa3,Karlovacod1.svi­b­nja2003.godi­nedo31.svi­b­nja2003.godi­neu­redovi­tomradnomvremenu­.Uzradovepotreb­nojepopu­ni­ti­i­ob­razacsosnovni­mpodaci­maoradovi­ma,tesb­i­ografski­mpo-daci­maau­tora.

2.6. Li­kovni­i­mu­lti­medi­jalni­stvaraoci­spodru­Ë­jaVaraædi­nafotodoku­-mentaci­ju­pri­javljni­hradovadostavljaju­naadresu­:Gradski­mu­zejKarlovac,strossmayerovtrg7,47000Karlovacsnaznakom„zaKLs’03”.Uzfotodoku­mentaci­ju­potreb­nojepopu­ni­ti­ i­poslati­ob­razacsosnovni­mpodaci­maoradovi­ma,tesb­i­ografski­mpo-daci­maau­tora.

2.7. Mu­lti­medi­jalni­stvaraoci­nekapri­li­kompri­javeopi­πu­ri­jeË­ju­i­sli­kom,akojemogu­Êe,projektkoji­pri­javlju­ju­tenekaspeci­fici­raju­potreb­nu­tehni­ku­.organi­zatorÊeu­okvi­ru­svoji­hmogu­Ênosti­pomoÊi­u­reali­za-ci­ji­projektai­pronalasku­sponzora.

2.8. Li­kovni­i­mu­lti­medi­jalni­stvaraoci­spodru­Ë­jagradaKarlovcasnosetroπkovedostaveradovadomjestapreu­zi­manja.

GLAS �1

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

GLAS �1

2.9. æi­ri­ranjeÊeprovesti­troË­lani­æi­ri­kojegi­menu­jestru­Ë­novi­jeÊeGMK.

2.10. Uprostoru­Galeri­jeVjekoslavKaras,Lj.©esti­Êa3,KarlovacodræatÊeseæi­ri­ranjeradovali­kovni­hi­mu­lti­medi­jalni­hstvaraocaspo-dru­Ë­jagradaKarlovca.

2.11. Ui­stomprostoru­Êeæi­ri­natemelju­pri­sti­glefotodoku­mentaci­jeæi­ri­rati­ radove li­kovni­h i­ mu­lti­medi­jalni­h stvaraoca s podru­Ë­jagradaVaraædi­na.

2.12. organi­zator Êeu­ roku­od tjedandanaodæi­ri­ranjana temelju­fotodoku­mentaci­jestu­pi­ti­u­kontaktsodab­rani­mli­kovni­mi­mu­lti­-medi­jalni­mstvaraoci­maspodru­Ë­jaVaraædi­nai­dogovori­ti­dolazakæi­ri­jau­ateljeeradi­konaË­nogodab­i­rai­preu­zi­manjaradova.

2.13. GMKÊeorgani­zi­rati­pri­jevozvaraædi­nskogdi­jelai­zloæb­eu­Karlovaci­natrag.

2.14. zapri­jemi­povratradovaodgovaraorgani­zator.

2.15. Li­kovni­i­mu­lti­medi­jalni­stvaraoci­spodru­Ë­jaKarlovcadu­æni­su­radovepreu­zeti­nakonzavrπetkai­zloæb­eu­Galeri­ji­VjekoslavKarasdokraja2003.godi­ne.Uproti­vnomsmatratÊesedaseau­torodrekaopravananji­h.

2.16. stru­Ë­ni­æi­ri­dodjelju­jedvi­jeravnopravneotku­pnenagradeGMK:jednu­zali­kovno,adru­gu­zamu­lti­medi­jalnostvaralaπtvotei­mamogu­Ênostdodjeli­ti­dodatnu­nagradu­Galeri­je„VjekoslavKaras”jednomi­li­sku­pi­ni­u­mjetni­ka,kojaÊeu­ob­li­ku­i­zloæb­eu­Galeri­ji­VjekoslavKarasi­li­kojemdru­gomi­zloæb­enomprostoru­GMKb­i­ti­reali­zi­ranau­2004.godi­ni­.

2.17. izloæb­aÊeb­i­ti­otvorenau­sri­jedu­9.Vii.2003.godi­ne.

3. KATALoGiDrUGePUBLiKAcijeizLoæBe

3.1. organi­zator pri­prema i­ ob­javlju­je katalog i­zloæb­e. U katalogu­i­zloæb­eb­i­ti­Êezastu­pljensvaki­i­zlagaË­smi­ni­malnojednomrepro-du­kci­jom.svaki­i­zlagaË­dob­i­vab­esplatanpri­mjerakkataloga.

3.2. izlagaË­i­prepu­πtaju­organi­zatoru­pravo,b­ezodπtetei­li­naknade,nafotografiranjei­reprodu­ci­ranjedjelazakatalog,doku­mentaci­ju­i­zapropagandnesvrhei­zloæb­e.

4. osiGUrAnjeizLoæBe

4.1. organi­zatorpreu­zi­mau­ob­i­Ë­ajenemjere za Ë­u­vanje i­zloæb­e,ali­se samadjelapojedi­naË­noneosi­gu­ravaju­kodosi­gu­ravaju­Êi­hu­stanova.

4.2. Akoi­zloæeni­radni­jemogu­Êezaπti­ti­ti­i­ztehni­Ë­ki­hrazloga,organ-i­zatornepreu­zi­maodgovornostzamogu­ÊanastalaoπteÊenja.

4.3. Mogu­Êi­speci­fiË­ni­zahtjevi­vezani­zaosi­gu­ranjepojedi­ni­hmu­lti­me-di­jalni­hprojekatadogovori­tÊesepri­jereali­zaci­jeprojekta.

5. UPrAVA

5.1. sveu­pi­teu­vezi­si­zloæb­omu­pu­ti­ti­naadresu­Gradski­mu­zejKarlo-vac∑Galeri­ja„VjekoslavKaras”,Lj.©esti­Êa3,47000Karlovac,tel.047/412-381,kontaktosob­a:Antoni­jaDru­æak,ku­stosi­cagaleri­jskogodjelaGMK,tekodgostu­ju­Êegsu­organi­zatora:Hrvatskodru­πtvoli­kovni­hu­mjetni­kaVaraædi­n,PetraKreπi­mi­raiV/6,42000Varaædi­n,tel.042/300-020,kontaktosob­aKseni­jaKi­pkeHorvat.

UKarlovcu­,stu­deni­2002.

�2 GLAS

Gradski­mu­zejKarlovacjeti­jekomli­stopadaorgani­zi­-raogostovanjedoku­mentarnei­zloæb­eu­spomen2001.godi­nepremi­nu­logli­kovnogkri­ti­Ë­ara,Vladi­mi­raBu­æanË­i­-Êa.izloæb­u­jeorgani­zi­ralaGaleri­ja„Vladi­mi­rBu­æanË­i­Ê”i­zzagreb­a.

Au­tori­zloæb­e,Mi­lanBeπli­Êu­pri­godnomjetekstu­i­sta-knu­ovaænostBu­æanË­i­Êevemetodei­nterpretaci­jeli­kov-nogdjelazasu­vremenu­hrvatsku­li­kovnu­kri­ti­ku­.ovai­nterpretaci­ja po Beπli­Êevi­m ri­jeË­i­ma: … konte­kstuira­ umje­tnika­ u to vrije­me­ i ta­j p­rostor tra­æ­e­Êi up­oriπne­ toË­ke­ up­ra­vo u sre­d­ini ∑ p­rostoru iz koje­ga­ d­ola­zi ili u koje­m d­je­luje­.

VLADIMIR­ BUÆAN»I∆ ∑ TR­AGOM DJELA Galer­ija „Vladimir­ Buæ­anËiÊ”, Zagr­eb, svibanj ∑ lipanj 2002. Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as”, listopad 2002.

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

Vla­d­imir Buæ­a­nË­iÊ, 1999.

spomenu­tommetodomBu­æanË­i­Êjemonografski­ob­ra-di­oki­parstvojosi­paDi­mi­ni­Êa,sli­karstvojoπkaeterovi­Êa,Dani­ela Bu­talu­, josi­pa sei­ssla, ivi­cu­ Propadala, KarlaMi­ji­Êa,MersadaBerb­erai­Ti­homi­raLonË­ara,tepri­redi­opreko300samostalni­h,sku­pni­h,tematski­h,selekti­vni­h,monografski­hi­retrospekti­vni­hi­zloæb­i­.

zaKarlovacgaveæesu­radnjasasli­kari­maDani­elomBu­-talom(1989),zvoni­mi­rom∆u­kom(1995.i­1996)i­PetromGrgecom(1996).od1993.do1997.godi­neb­i­ojeselektorzi­mskeli­kovnekoloni­je(ziLiK)u­organi­zaci­ji­Domazadje-cu­b­ezrodi­teljskeskrb­i­„Vladi­mi­rnazor”u­Karlovcu­.

Anto­ni­ja Druæak

GLAS �3

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

BR­ANKO VIDOVI∆ Galer­ija „Vjek­oslav Kar­as”, studeni 2002.

BrankoVi­dovi­Ê (r.1947)nakarlovaË­koj je li­kovnojsceni­pri­su­tanod1973.godi­ne.od1986.godi­neu­æi­vastatu­ssamostalnogu­mjetni­ka.Vi­dovi­Êjesamou­ki­au­torkoji­jeti­jekomprotekli­hgodi­nali­kovnogdjelovanjaneoptereÊenorazvi­jaoi­i­spi­ti­vaovla-sti­temogu­Ênosti­li­kovnogi­zraæavanja.Li­kovnakri­ti­kaveÊjedavnozaklju­Ë­i­ladajeVi­dovi­Êevosli­karstvodoseglo

zrelost.ovomi­zloæb­omsepredstavi­odjeli­manastali­mti­jekomdvi­jeproteklegodi­ne,u­koji­majenaglaπenona-predovanjekslob­odni­joji­nterpretaci­ji­vlasti­togdoæi­vlja-vanja,πtojeu­konaË­ni­ci­rezu­lti­ralospontani­mnastankomekspresi­vni­hapstraktni­hkompozi­ci­ja.

Anto­ni­ja Druæak

U susre­t sje­na­ma­, 2002, a­kril na­ p­la­tnu, 71x101 cm, sign. d­.l. U susre­t sje­na­ma­, d­.d­. Vid­oviÊ 02

�� GLAS

KAR­LOVAC 207�, Gr­adsk­a k­njiæ­nica „Ivan Gor­an KovaËiÊ”, Kar­lovac, 22. veljaËe 2002, pr­edavaË Lazo »uËk­oviÊ

Moæeteli­zami­sli­ti­ob­i­ljeæavanje500-togroendanagrada?KakoÊei­zgledati­Zvije­zd­a­i­dru­gi­ku­ltu­rno-povi­-jesni­spomeni­ci­?Dali­treb­aË­ekati­okru­gli­ju­b­i­lejdaseu­Ë­i­ni­pozi­ti­vni­pomaku­odnosu­premaZvije­zd­i,kaoπtojetob­i­loza400.roendan,adasepotomjednostav-nosvepomalozab­oravi­?Vjerojatnone!nai­me,u­tomslu­Ë­aju­si­mb­oli­Ë­nogi­zgledaZvije­zd­e­neb­i­ni­ti­b­i­lo,paseneb­i­i­maloπtoslavi­ti­.Meu­ti­m,netreb­arazmi­πljati­takocrno.Valjasepri­sjeti­ti­daæi­vi­mou­svi­jetu­u­kojemu­seau­tenti­Ë­nevri­jednosti­svevi­πeci­jenei­daÊetajvalzaplju­snu­ti­i­nas,i­daÊenaπi­spomeni­ci­u­b­u­du­Ênosti­svevi­πepopri­mati­i­zvorneob­li­ke.Dakle,naË­i­ni­motakavprostorni­plankoji­Êeomogu­Êi­ti­b­oljeË­u­vanjeau­tenti­Ë­-ni­hvri­jednosti­zab­u­du­Ênost,akoveÊneznamoπtosnji­mau­Ë­i­ni­ti­danas.Prostorni­plan,kaosku­pdjelatnosti­vezani­hu­zi­zradu­ob­vezu­ju­Êi­hdoku­menatai­pravi­laponaπanjau­u­rb­anojsredi­ni­,ob­i­Ë­noi­zazi­vaveli­ki­nteresæi­teljanekoggrada.

ni­jesvejednokakoi­u­kakvomgradu­moramoæi­vjeti­.no,naπeponaπanje(nedovoljnojavnooË­i­tovanjepojedi­ni­hstru­ka, i­zostavljanjenovi­ji­hstu­di­janeki­hznanstveni­hdi­sci­pli­na,πu­tnja javnosti­ i­medi­ja)pokazu­jedasmovoljni­ vaæne odlu­ke prepu­sti­ti­ nekom dru­gom, a po-tom,pak,traæi­ti­kri­vce.oË­i­glednodovoljnorazlogadasekarlovaË­koj javnosti­predstavi­poglednaprostorni­plani­zku­tajednogarheologa,odnosnoarheologi­jekaostareznanstvenedi­sci­pli­nekojajeu­Karlovcu­,dodu­πe,tek odnedavno pri­su­tna i­ stoga, moæda, nenamjernozab­oravljena.Predavanjejeb­i­lovrloslab­oposjeÊeno,πtojeoË­i­gledanznakdani­jeu­Ë­i­njenodovoljnonaedu­kaci­ji­i­promi­dæb­i­,pasestogaË­i­ni­daÊeb­i­ti­potreb­nou­Ë­i­ni­ti­joπjedanna-portepredavanjeponovi­ti­u­okvi­ru­raspraveonovomprostornomplanu­grada.

Lazo »u­ËkoviÊ

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

GLAS �5

IZ STAR­IH ALBUMA: KAR­LOVA»KI FOTOGR­AFI (1850­1��0) IZ FUNDUSA GR­ADSKOG MUZEJA KAR­LOVAC, Gr­adsk­i muzej Kar­lovac, sr­panj 2002.

UoË­i­413.roendanagradaKarlovca,11.srpnja2002.godi­ne,predstavljenje1.katalogmu­zejski­hzb­i­rki­au­to-ri­cemr.sandeKoË­evarpodnaslovomIz sta­rih a­lbuma­: Ka­rlova­Ë­ki fotogra­fi­ (1850­1940) iz fund­usa­ Gra­d­skog muze­ja­ Ka­rlova­c,Ë­i­mejepokrenu­tanovaedi­ci­jaKata-lozi­i­monografije.

Krajem1999.godi­ne,povodom95.godi­πnji­ceGradskogmu­zeja i­160.godi­πnji­ceotkri­Êa fotografije,pri­reenajei­zloæb­anakojojsu­pri­kazanefotografijekarlovaË­keproveni­jenci­jenastaleu­ razdob­lju­od 1850.do 1940.godi­ne,akojesu­vlasni­πtvoGradskogmu­zeja.Ti­jekom2000.godi­nei­zdanjei­cD-roMskataloπki­mpodaci­maozb­i­rci­.Do i­zdavanjaknji­geGradski­mu­zej je zb­i­rku­u­potpu­ni­os46novi­hfotografijakojesu­u­knji­zi­kata-loπki­ob­raenei­prezenti­raneu­kataloπkomdi­jelu­podnazi­vomD­od­a­ta­k.

G­LASnoijAsnoPrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

�6 GLAS

G­LASnoijAsno PrezenTAcijA∑izLoæBe,PreDAVAnjA,PUBLiKAcije

Potreb­asu­stavnogi­straæi­vanjai­kataloπkeob­radezb­i­r-kefotografijakarlovaË­keproveni­jenci­jeproi­zaπlajei­zkonti­nu­i­ranogob­ogaÊi­vanjazb­i­rkei­potreb­neponovnevalori­zaci­jepovi­jesti­i­dopri­nosakarlovaË­kefotografije20godi­nanakon i­zloæb­eRa­na­ ka­rlova­Ë­ka­ fotogra­fi­ja­odræane1982.godi­ne.

radjearti­ku­li­ranu­petpoglavlja,odnosnotematski­hcjeli­na.centralnatemapodnazi­vomPovije­st fotogra­fi­je­ u Ka­rlovcurazraenajeu­petposeb­nonaslovljeni­hdi­-jelova:PoË­e­ci, Pioniri ka­rlova­Ë­ke­ a­te­lije­rske­ fotogra­fi­je­ ∑ Ekha­rd­t, ©op­, Sup­p­a­n, Ka­rlova­Ë­ki fotogra­fi­ od­ kra­ja­ πe­zd­e­se­tih d­o kra­ja­ se­d­a­md­e­se­tih god­ina­ 19. stolje­Êa­, Kra­p­e­kovo d­oba­, Ka­rlova­Ë­ki fotogra­fi­ kra­je­m 19. stolje­­Êa­, Prva­ d­e­se­tlje­Êa­ 20. stolje­Êa­.

UostalaË­eti­ri­poglavljaob­raenesu­: Op­re­ma­ ka­rlova­Ë­­kih a­te­lije­ra­, Op­re­ma­nje­ fotogra­fi­ja­, Ra­zvoj te­rminologije­ ∑ ka­rlova­Ë­ki sluË­a­j, te­ Fotogra­fi­ja­ ka­o p­ovije­sni izvor i d­okume­nt o d­oga­a­jima­ i ljud­ima­ (p­ose­bno kroz d­je­la­ ne­p­ozna­tih a­utora­).

Tekstu­alni­di­ozavrπavakatalogomfotografski­hdjela.Knji­gai­ma157strani­ca,101ob­javljenu­fotografiju­,kazaloosob­ni­hi­menai­kataloπkepodatkeza614fotografija.Tekstjeu­sporednohrvatski­i­engleski­.Katalogjeob­li­-kovalaDu­b­ravkazglavni­kHorvat,ati­skaoiTGd.o.o.,zagreb­u­300pri­mjeraka.

Sand­a Ko­Ë­evar

GLAS �7

G­LASnoijAsno

R­ADNO MJESTO ∑ MUZEJSKI PEDAGOG

Prvaasoci­jaci­janaradu­mu­zeju­vezanajeu­zosob­u­kojaseb­avi­saku­pljanjemi­Ë­u­vanjemvri­jedni­hi­stari­hpredmeta,dakleku­stosa.Takvomi­πljenjei­neË­u­di­b­u­-du­Êi­dajeonopovi­jesnou­vri­jeæeno,atemelji­senatradi­ci­onalnomshvaÊanju­mu­zejapremakojemu­jemu­-zejski­predmetnjegovaosnovnai­jedi­napreoku­paci­ja.Prezenti­ranjemnjegoveestetskevri­jednosti­,mu­zeji­su­du­gob­i­li­presti­ænamjestae­litnogslojadru­πtva.sdemo-krati­zaci­jomi­popu­lari­zaci­jommu­zeja,pi­tanjepu­b­li­kei­njeneedu­kaci­jesvremenompostaju­vaæni­parametri­mu­zejskedjelatnosti­.su­kladnostakvi­mpromjenamajavljasepotreb­azau­nu­tarnji­mrestru­ktu­ri­ranjemmu­zej-ski­hposlova,ati­mei­dopojavenovi­hzani­manja,patakoi­mu­zejski­hpedagogai­li­edu­katora.nojoπu­vi­jekmalotkojei­zvanmu­zejskestru­keË­u­oi­li­znazaradnomjestomu­zejski­pedagog.

Tk­o je muzejsk­i pedagog i k­oja je njegova uloga u mu­zeju?odgovorjesadræanveÊu­samojdefini­ci­ji­mu­zejapremakojojjemu­zejneprofitnai­nsti­tu­ci­jakojasab­i­re,Ë­u­va,i­straæu­jei­komu­ni­ci­rapredmetemateri­jalneb­aπti­nezadob­rob­i­tjavnosti­.iztogai­πË­i­tavamodvojakodjelovanjemu­zeja.sjednestranemu­zejjeu­smjerennapredmeteb­aπti­nekaonosi­oceporu­kei­i­nformaci­jeπtozahti­jevanji­hovu­stru­Ë­nu­ob­radu­,asdru­gestranenapu­b­li­ku­kaopri­mateljati­hporu­ka,tei­mpli­ci­raedu­kati­vnu­u­logu­mu­ze-ja.Ti­mejeopÊeni­tadi­ferenci­jaci­jau­smjerenosti­ku­stosanapredmet,amu­zejskogpedagoganapu­b­li­ku­osnovni­okvi­rdjelokru­ganji­hovaradau­nu­tarmu­zeja.

Prezenti­raju­Êi­i­otvaraju­Êi­mu­zejpremajavnosti­,mu­zejski­pedagogostvaru­jeu­pravu­tu­edu­kati­vnu­u­logu­mu­zeja.osnovni­predu­vjetradajedob­ropoznavanjetejavno-sti­.stogajenjegovzadatakdaoslu­πku­jei­prei­spi­tu­je

potreb­ei­i­ntereseb­u­du­Êepu­b­li­ke.zanjegatoni­jeb­ezi­-menai­homogenamasalju­di­,veÊkonkretnakategori­japosjeti­teljastru­ktu­ri­ranasob­zi­romnadob­,predznanjei­i­nterese.Tekodrei­vanjemci­ljanesku­pi­neposjeti­te-lja,mogu­Êejeob­li­kovati­i­kori­sti­ti­adekvatnepri­stu­pei­metodesvojstvenezasvaku­pojedi­nu­sku­pi­nu­.zatomu­zejski­pedagog,koli­komu­tookolnosti­dozvoljavaju­(prostorne,financi­jske,pi­tanjepomoÊnogosob­lja),moraosi­gu­rati­kakopri­stu­ptakoi­razu­mlji­vostmu­zejski­hpro-gramasvakome,oddjetetadou­mi­rovljeni­ka,stru­Ë­njakai­lai­ka,doosob­asposeb­ni­mpotreb­ama.

raspon du­ænosti­ je vrlo πi­rok, a u­klju­Ë­u­je sve etaperada,odpri­premei­organi­zaci­jeprekoi­zvedb­edoeva-lu­aci­jei­li­vrednovanjamu­zejskeprezentaci­je.Pri­premnafazaob­u­hvaÊastru­Ë­noprou­Ë­avanje i­u­poznavanje sasadræajemprogramai­li­i­zloæb­e,tenjenodi­dakti­Ë­ko-pe-dagoπkoob­li­kovanjei­selekti­ranjei­nformaci­jasu­kladnopercepti­vni­mmogu­Ênosti­maposjeti­telja.osmi­πljavanjemi­i­zradompopratni­hedu­kati­vni­hmateri­jalai­zloæb­i­,popu­tvodi­Ë­ai­li­radni­hli­sti­Êa,njegovjezadatakdai­nformi­rajavnost.Akti­vni­ji­pri­stu­pposjetu­pedagogostvaru­jeor-gani­zi­ranjemdodatni­hmu­zejski­hdogaanjakaoπtosu­mu­zejskeradi­oni­cei­i­graoni­ce,predavanjai­li­poseb­ni­edu­kati­vni­programi­.oni­zravnosu­djelu­jei­li­koordi­ni­raprovoenjemsvi­hmu­zejski­hakti­vnosti­odvodstavapostalni­mi­li­povremeni­mi­zloæb­amadou­spostavljanja i­odræavanjasu­radnjesrazni­modgojno-ob­razovni­mi­nsti­-tu­ci­jama.nakraju­,provodi­vrednovanjesvi­hakti­vnosti­(metodomanketni­hli­sti­Êai­li­razgovorom)radi­provjereefekti­vnosti­,u­oË­avanjanedostatakai­propu­state,πtojevrlovaæno,radi­podi­zanjakvali­teteb­u­du­Êi­hposjeta.

njegovodjelovanjeni­jeomeenookvi­ri­masvakogpoje-di­nogmu­zejskogprograma,veÊproceskoji­kvali­tetni­mi­stru­Ë­noosmi­πljeni­mpri­stu­pomstvara,formi­rai­pretvaraslu­Ë­ajnogposjeti­teljau­stalnogkori­sni­kamu­zeja.UtomeseoË­i­tu­jeodgojnafu­nkci­jamu­zejakojomseposjeti­te-ljau­poznajesasvrhommu­zeja,u­kazu­jenakori­snostnjegovadjelovanjau­ zajedni­ci­, tenau­potreb­lji­vost i­pri­mjenji­vostedu­kati­vni­hprograma.ci­ljkoji­ostvaru­ju­

MUzejsKAPeDAGoGijA

�8 GLAS

mu­zejski­pedagozi­jepri­tomdvojaki­:edu­kati­vni­i­odgoj-ni­.edu­kati­vni­u­smi­slu­podu­Ë­avanju­odreeni­msadræaj-ni­mprogrami­ma,aodgojni­sob­zi­romnau­poznavanjesradommu­zeja,tenarazvi­janjeeti­Ë­kogodnosapremaoË­u­vanju­b­aπti­ne.svrhajestvaranjenavi­kedolaskai­akti­vnokori­πtenjemu­zeja,odnosnonjegovai­mplementa-ci­jau­svakodnevni­æi­votË­ovjeka.Tektakvi­mpri­stu­pommu­zeji­ostvaru­ju­svoju­svrsi­shodnu­fu­nkci­ju­u­dru­πtvu­,naob­ostranozadovoljstvoi­mu­zejai­zajedni­ce.

U ti­m nastojanji­ma djeË­ja popu­laci­ja je na­jp­ogod­nija­zaostvari­vanjeti­hci­ljeva,jeronajezalogb­u­du­Êegop-hoenjapremab­aπti­ni­.zatosei­najË­eπÊeedu­kaci­jau­mu­zeju­povezu­jesradomsdjecom.Ti­mvi­πeπtodjeca,pogotovoonaπkolskogu­zrasta,dopri­nosenajveÊoj i­konstantnoj posjeÊenosti­ mu­zeja (poseb­no vi­dlji­vo u­naπojmu­zejskojpraksi­).Pri­tom jeprednost mu­zeja,kaoodgojno-ob­razovni­h i­nsti­tu­ci­jaza razli­ku­odπko-la, taπtonu­denei­scrpnemogu­Ênosti­u­Ë­enjananov,dru­gaË­i­ji­i­zab­avni­ji­naË­i­n.UË­enjeu­zzab­avu­odnosi­senaneob­avezno(i­zvanπkolsko),spontanoi­i­nterakti­vnou­Ë­enjekoji­mseu­djecepoti­Ë­emoti­vaci­ja,radoznalosti­æeljazasu­djelovanjemu­mu­zejski­mprogrami­ma.notoË­estoni­jelakoposti­Êi­.stogajeu­zi­nventi­vnosti­kreati­v-nostmu­zejskogpedagoga,stru­Ë­nai­seri­oznapri­premanezaob­i­lazni­ Ë­i­mb­eni­k u­spjeπnog rada.To u­klju­Ë­u­je i­u­spostavljanjekvali­tetnesu­radnjesaπkolama,πtoseposti­æepraÊenjemπkolskogplanai­programa,u­klju­Ë­i­va-njemnastavni­kau­provoenju­mu­zejski­hakti­vnosti­,tenji­hovi­mplani­rani­mi­u­napri­jedpri­premljeni­mdolaskomu­mu­zej(i­zradamateri­jalazaedu­kaci­ju­nastavni­ka).Pri­-tomjepoæeljanradsmanjom,ci­ljanomsku­pi­nomdjece(10∑15),anesaci­jeli­mrazredom(i­do30u­Ë­eni­ka)i­li­razredi­makoji­manemogu­vladati­ni­nastavni­ci­,akamoli­pedagozi­.Takvodjelovanjezasni­vase,pri­jesvega,nakvali­teti­,anenakvanti­teti­mu­zejski­hposjetasci­ljempoti­canjanasamostalni­dolazaku­mu­zej.

Koje sve k­ar­ak­ter­istik­e mor­a imati muzejsk­i pedagog?Bu­du­Êi­dajemu­zejski­pedagogzb­ogpri­rodesvogpo-slau­stalnomi­neposrednomdoti­caju­slju­di­ma,dojamkoji­ostavljau­tjeË­enadoæi­vljajcjeloku­pnogmu­zejskog

posjeta.nalazeÊi­seu­u­lozi­posredni­kai­zmeu­mu­zej-ski­hpredmetai­posjeti­telja,onprezenti­rai­predstavljamu­zeju­cjeli­ni­.onzatomoradob­ropoznavati­mu­zejsku­i­nsti­tu­ci­ju­,njezi­nefu­nkci­jei­sadræaj.stogasu­temeljnoob­razovanjeu­jednojodznanstveni­hdi­sci­pli­na(ovi­snoovrsti­mu­zeja),tepoznavanjeteori­jeu­Ë­enjai­metodepodu­Ë­avanja u­z poæeljno znanje i­z mu­zeologi­je, Ë­i­jaKatedranaFi­lozofskomfaku­ltetu­u­zagreb­u­,u­okvi­ru­odsjekazai­nformaci­jskeznanosti­djelu­jejoπod1984.godi­ne, osnovni­ kvali­fikaci­jski­ u­vjeti­ tog zani­manja.Poznavanjekomu­ni­kaci­jski­hvjeπti­nai­tehni­katakoerjevaæani­nei­zostavanu­vjetu­njegovomophoenju­sposjeti­telji­ma.onpri­jesvegamorab­i­ti­vje­πt govorniki­d­oba­r sluπa­Ë­,naπtou­pu­Êu­jei­prof.dr.sc.Tomi­slav©olanakolegi­ju­Mu­zeji­pu­b­li­ka.njegovposaozahti­jevamnogofleksi­b­i­lnosti­,kreati­vnosti­,mogu­Ênosti­stalnogu­Ë­enja, kori­πtenja raznovrsni­h medi­ja, posjedovanjeorgani­zaci­jski­hi­koordi­naci­jski­hsposob­nosti­.Ukratko,mu­zejski­pedagogmorab­i­ti­svestranogi­i­nterdi­sci­pli­-narnogu­smjerenja.onni­jesamopedagog(odgajatelju­ u­æem smi­slu­), veÊ edu­kator i­ komu­ni­kator. stoga,i­akomoædanespretan,pojammu­zejski­pedagogtosvei­podrazu­mi­jeva.

G­LASnoijAsno MUzejsKAPeDAGoGijA

U okviru svoje­ e­d­uka­tivne­ d­je­la­tnosti, Hrva­tski p­ovije­sni muze­j sva­ke­ god­ine­ sud­je­luje­ u za­je­d­niË­koj a­kciji za­gre­ba­Ë­kih muze­ja­ kojom se­ obilje­æ­a­va­ D­a­n muze­ja­ (18. svibnja­) s cilje­m p­otica­nja­ ind­ivid­ua­lnih p­osje­ta­ d­je­ce­ osnovnoπkolske­ d­obi. Ta­ko je­ p­ovod­om e­d­uka­tivne­ igre­ Ku­Êa (2002.) muze­jski p­e­d­a­gog osmislio e­d­uka­tivno­inte­ra­ktiv­nu izloæ­bu o sva­kod­ne­vnom æ­ivotu u sa­lonu u p­rvoj p­olovici 19. st.

GLAS ��

UMJESTO ZAKLJU»KAKakosu­mu­zeji­danassvevi­πemjestaakti­vnogoku­pljanjai­razmjenji­vanjai­nformaci­jatenji­hovai­nterpreti­ranja,vo-enjekomu­ni­kaci­jskepoli­ti­kemu­zejapostajei­mperati­vomnjegovakvali­tetnafu­nkci­oni­ranja.Uokvi­ru­ti­hnastojanjaedu­kaci­jau­mu­zeju­postajei­ntegrati­vni­mdi­jelomcjeloku­p-nogmu­zejskogdjelovanja,ati­mei­zani­manjemu­zejskogpedagoga, edu­katora i­li­ komu­ni­katora. Poloæaj i­ radnomjestomu­zejskogpedagogau­nas joπ jeu­vi­jeknovo,te nedovoljno zastu­pljeno i­ etab­li­rano zani­manje. Tonajb­oljepotkreplju­ju­stati­sti­Ë­ki­podaci­premakoji­mau­oko200mu­zeja(Premavodi­Ë­u­Muze­ji i ga­le­rije­ Hrva­tske­Mu­zejskogdoku­mentaci­jskogcentra(MDc)i­z1992.go-di­nei­znosi­seb­rojkaod219mu­zeja,galeri­ja,podru­Ë­ni­hmu­zejski­hzb­i­rki­,crkveni­hmu­zejai­pri­vatni­hzb­i­rki­,dokT.©olau­djelu­Marketi­ngu­mu­zeju­spomi­nje193mu­zejaza2001.godi­nu­.),djelu­je,premai­straæi­vanji­maMDc-asamo15stru­Ë­nopri­znati­hmu­zejski­hpedagoga.naravno,toneznaË­i­dahrvatski­mu­zeji­neprovodei­li­nevoderaË­u­naoedu­kaci­ji­u­mu­zeju­i­svoji­mposjeti­telji­ma.VeÊpokazu­jedanemasu­stavnovoenei­du­goroË­noosmi­-πljene komu­ni­kaci­jske i­ edu­kati­vnepoli­ti­kemu­zeja.otomseprob­lemu­i­zmeu­ostalogagovori­loi­naii.sku­-

G­LASnoijAsnoMUzejsKAPeDAGoGijA

pu­mu­zejski­hpedagogaHrvatskogmu­zejskogdru­πtvasmeu­narodni­msu­djelovanjemu­zadru­,koji­jeodræanu­organi­zaci­ji­Hrvatskogmu­zejskogdru­πtva,sekci­jezamu­-zejsku­pedagogi­ju­HMD-ai­Arheoloπkogmu­zejau­zadru­povodom170.ob­ljetni­ceosnu­tkaArheoloπkogmu­zejau­zadru­od7.do9.stu­denog2002.godi­ne.(i.sku­pmu­zejski­hpedagogasmeu­narodni­msu­djelovanjemu­su­organi­zaci­ji­Arheoloπkogmu­zejaistreu­Pu­li­,odræaoseu­Pu­li­,li­pnja2001.).iznoseÊi­i­razmjenju­ju­Êi­i­sku­stvaoedu­kati­vnomradu­sposjeti­telji­ma,su­di­oni­ci­su­poku­πali­opi­sati­ radnomjestomu­zejskogpedagoga,b­u­du­Êi­daonozakonomjoπni­jepropi­sano.natajnaË­i­nu­kazalosenapotreb­u­u­jednaË­avanjai­pri­znavanjatedjelatnosti­u­Hrvatskoj,πtojevaæankorakknjenomdaljnjemrazvoju­.nai­me,odræavanjesku­pai­oku­pljanjemu­zejski­hstru­Ë­-njakaspodru­Ë­jamu­zejskepedagogi­jekaoi­djelovanjesekci­jezamu­zejsku­pedagogi­ju­pri­Hrvatskommu­zejskomdru­πtvu­,kojadjelu­jeod1999.godi­nesci­ljemoku­pljanjai­ edu­ci­ranjamu­zejski­hdjelatni­ka spodru­Ë­jamu­zejskepedagogi­jeradi­u­naprei­vanjai­daljnjegrazvojatestru­-ke,veÊjesamoposeb­i­dokazsveznaË­ajni­jegpoloæajamu­zejskepedagogi­jeu­nas.

And­reja Smetko­, mu­zejska pedagoginja Hrvatskog povijesnog mu­zeja, Zagreb

Progra­m je­ holistiË­kim p­ristup­om omoguÊio d­je­ci uË­e­nje­ uz za­ba­vu. Up­ozna­juÊi ih s muze­jskim p­re­d­me­tima­, d­je­ca­ su a­nimira­na­ ne­ sa­mo sud­je­lova­nje­m u ra­d­ionica­ma­, ne­go se­ p­ute­m muzike­ i p­le­sa­ oæ­ivje­la­ a­tmosfe­ra­ ne­ka­d­a­πnje­g æ­ivota­.

Slika­ d­je­vojË­ice­ koja­ je­ p­re­d­a­na­ svom ra­d­u, slikoviti je­ p­rimje­r d­a­ je­ uË­e­nje­ p­ute­m vla­stitog iskustva­ na­je­fe­ktniji na­Ë­in e­d­uka­cije­ d­je­ce­ u muze­ju.

50 GLAS

KAKO STE ZAMISLILI MUZEJ?

Vjerojatnokaonekovrlodosadnomjestokojeob­i­lu­jeË­u­dni­mmi­ri­si­mai­nedodi­rlji­vi­mpredmeti­ma.no,naπajeæeljadasevi­i­mu­zejb­oljeu­poznate.

æeli­π li­ i­ ti­ b­i­ti­ pri­jatelj mu­zeja? svake godi­ne u­ ru­jnu­zapoË­i­njeakci­jaPosta­nimo p­rija­te­lj Muze­ja­zau­Ë­eni­keosnovni­hi­srednji­hπkolategraanstvo.Ku­pnjomi­skaz-ni­cepoci­jeni­od10,00ku­napostajesepri­jateljmu­zejakoji­mu­zejmoæeposjeÊi­vati­ti­jekomci­jelegodi­ne.Proπlejegodi­nemu­zeji­maooko700svoji­hpri­jatelja.

Uru­jnu­2001.godi­nezapoË­elajezani­mlji­vanagradnai­grazau­Ë­eni­keosnovni­hπkolaMuze­jska­ p­ita­lica­ skita­lica­.Pi­-tali­casadræi­petnaestjednostavni­hpi­tanjaomu­zejskompostavu­i­povi­jesti­gradaKarlovca.Dosadajesu­djelova-lo200u­Ë­eni­ka,aπesteronajsretni­ji­hi­najspretni­ji­hsu­u­dvai­zvlaË­enja∑naDanGradskogmu­zejaKarlovac,18.prosi­nca2001. i­Meu­narodni­danmu­zeja,18.svi­b­nja2002.nagraeni­vri­jedni­mnagradama.Muze­jska­ p­ita­lica­ skita­lica­trajei­dalje.

Uvri­jemeb­oæi­Êni­hb­lagdanau­mu­zeju­jeb­i­lojakoæi­vozb­ogodræavanjaBoæ­iÊne­ likovne­ ra­d­ionice­kojajetrajaladvadana.radi­oni­cajeoku­pi­ladvadesetaku­Ë­eni­kakoji­su­odgli­nei­zrai­vali­jasli­ce,azati­mi­hsljedeÊi­danb­ojali­.Udogovoru­sTu­ri­sti­Ë­komzajedni­comgradaKarlovca,jasli­cesmoi­zloæi­li­u­i­zlogu­rob­neku­ÊeKarlovË­anka.

Tu­ri­sti­Ë­kazajedni­cagradaKarlovcasvakegodi­neu­veljaË­i­organi­zi­ratradi­ci­onalnu­i­zloæb­u­maski­u­zdodjelu­nagradanajb­olji­mmaskama.ovegodi­netajedodjelaodræanau­„zori­n-domu­”.Umu­zeju­jestogaorgani­zi­ranaradi­oni­caMuze­jski ma­ske­nba­lkojajeoku­pi­latri­desetaku­Ë­eni­katepolazni­kemu­zejskogteË­ajacrtanja.UË­eni­ci­su­papi­-romob­li­jeplji­vali­b­alonekoji­su­slu­æi­li­kaopredloæakzai­zradu­maske.

Uskrsna­ ra­d­ionica­ tradi­ci­onalna je radi­oni­ca na kojojgazoraju­rË­i­Êpou­Ë­avadjecu­i­zradi­pi­sani­canastari­nski­naË­i­n∑voskomi­paranjemi­glom.

U povodu­ Meu­narodnog dana mu­zeja, 18. svi­b­nja2002. godi­ne, Dru­πtvo mu­zejski­h pedagoga Hrvatskeorgani­zi­ralojeakci­ju­podnazi­vomKuÊa­ u sklop­ukoje

smografiti­rali­ku­li­senaproË­elju­zgradeGradskogmu­-zejaKarlovac.Uovajprojektu­klju­Ë­i­osesKUc„BraÊaradi­Ê”i­zKarlovcakoji­jeveÊrani­jeorgani­zi­raosli­Ë­nadogaanja.odazi­vjeb­i­oveli­ktakodajetajdanmu­zejposjeti­lookodvjestou­Ë­eni­ka.osli­kani­grafiti­krasi­li­su­proË­eljemu­zejaci­jeli­dan.

Ukoli­ko posjedu­jete li­kovni­ dar kojeg æeli­te razvi­jati­,moæeteseu­klju­Ë­i­ti­nateË­ajcrtanjai­sli­kanjakoji­djelu­jedvi­jegodi­neu­prostoru­mu­zeja,aoku­pljadjecu­i­odrasle.Polazni­ci­teË­ajaradeu­crtaË­i­mi­sli­karski­mtehni­kama,akaomoti­vkori­stemu­zejskepredmete.Dvapu­tgodi­πnjeodlazenaradni­i­zletu­pri­rodi­kojemjedomaÊi­n„etnogaleri­jaæu­nac”i­zreË­i­ce.TeË­ajcrtanjai­sli­kanjasvakegodi­nezavrπavazajedni­Ë­komi­zloæb­omradova.

nadamosedasmovaszai­nteresi­rali­damu­zejposje-Êu­jete Ë­eπÊe, pronaete neπto za seb­e i­ postanetepri­jateljmu­zeja.

Aleksand­ra Go­reta

G­LASnoijAsno MUzejsKAPeDAGoGijA

GLAS 51

NAJBOLJI U BA©TINI, Dubr­ovnik­, r­ujan 2002. (pr­euzeto iz Kontur­e, 73/7�)

Meu­narodnaprezentaci­janajb­olji­hb­aπti­nski­hpro-jekata pod vi­soki­m pokrovi­teljstvom Meu­narodnogsavjetamu­zeja(icoM),Unesco-a(Hrvatskopovjeren-stvo)i­eu­ropanostrateu­zpotporu­Mi­ni­starstvaku­ltu­rerepu­b­li­keHrvatskeodræanajeu­Du­b­rovni­ku­poprvi­pu­tsnakanomdapostanetradi­ci­onalna.

zahtjevzavrsnoÊomu­natjecateljskomokru­æenju­u­ob­i­-Ë­ajen je predu­vjet, karakteri­sti­Ë­an za naπu­ ci­vi­li­zaci­ju­.ispu­njenjetogpredu­vjetasnaænojemoti­vi­ranoi­zgledi­madosti­zanjapovlasti­ca,b­i­lodajeri­jeË­oslavi­,novcu­,moÊi­i­li­opovezani­mkari­kamalancau­spjeha.Meu­ti­m,i­zni­jeti­rezu­ltateostvareneteænjekodli­Ë­nosti­∑kpodi­zanju­opÊerazi­nekvali­tete,anetekæeljedaseb­u­deb­olji­,i­znaddru­gi­h-mogu­Êejei­u­nekompeti­ti­vnomozraË­ju­.Upravotou­spjelojeposti­Êi­organi­zatoru­prveGodi­πnjeprezen-taci­jenajb­olji­hmu­zejski­hi­b­aπti­nski­hprojekata∑kraÊenazvanenajb­olji­u­b­aπti­ni­-kojaseodvi­jalau­Du­b­rovni­-ku­od19.do21.ru­jna2002.Kakosu­svi­zai­nteresi­rani­

G­LASnoijAsnosTrU»niseMinAriiKonGresi

mogli­proË­i­tati­naweb­strani­ci­Besti­nHeri­tagesu­di­oni­ci­su­pozvani­dasre­tnu na­jkre­a­tivnije­ i na­jma­rljivije­ iz svo­je­ struke­; na­jbolje­ i na­jiskusnije­ ∑ nud­imo va­m d­a­ ih up­ozna­te­, d­a­ se­ s njima­ d­ruæ­ite­ i s njima­ ra­zgova­ra­te­, te­ d­a­ od­ njih osobno Ë­uje­te­ p­od­robnu p­rip­ovije­st njihova­ usp­je­ha­. KljuË­na­ rije­Ë­ je­ kva­lite­ta­, a­ a­mbicija­ d­ostojna­ struË­nja­ka­ je­st ka­ko je­ d­ose­Êi. (svatkotkojei­kadaslu­-πaopredavanjai­li­Ë­i­taoesejemu­zeologaTomi­slava©ole,i­dejnogzaË­etni­kai­pokretaË­aovekonferenci­je,lakoÊeu­ovi­mreË­eni­camaprepoznati­odjekenjegovi­hheri­tolo-πki­hmi­sli­.)Kakosu­seu­mjetni­Ë­ki­projekti­pokazali­u­toji­zni­mnojakojkonku­renci­ji­?

La­ Piscine­, Rouba­ix, Ga­le­rija­ skulp­tura­ na­ gla­vnom ba­ze­nu (foto: Floria­n Kle­ine­fe­nn)

52 GLAS

Meu­vi­πedesetakanagraeni­hb­aπti­nski­hprojekatatekjeneznatanb­roji­zravnopovezansu­mjetnoπÊu­.Upravoi­ztograzlogapodrob­ni­jepri­kazu­jemosamojedanu­mjet-ni­Ë­ki­(i­tonei­sklju­Ë­i­vo)mu­zejkoji­jepokazaodoraslostkompleksni­mpromi­πljanji­mai­ostvarenji­marazli­Ë­i­ti­hgrad-ski­hi­zavi­Ë­ajni­h,znanstveni­hi­memori­jalni­h,kazali­πni­hi­svi­hdru­gi­h,mogu­Êi­hi­nemogu­Êi­h,mu­zejski­hprojekata,zati­mtematski­mu­zeji­u­logu­jednesli­ke,joπjedani­nsti­-tu­ci­onalni­i­straæi­vaË­ki­projekt,tedvoji­cu­u­mjetni­kaË­i­ji­jeradob­i­ljeæenakti­vni­modnosompremab­aπti­ni­(i­znekograzlogai­zostaojenajavlji­vani­BracoDi­mi­tri­jevi­Ê).

Kakomu­zeoloπki­opravdati­i­u­skladi­ti­povezi­vanjeu­mjet-nosti­i­i­ndu­stri­je,pokazu­jenampri­mjernovogamu­zejau­rou­b­ai­xu­,u­Francu­skoj.sadræajnu­osnovu­nekadaπnjegmu­zejaË­i­ni­lajeveli­kazb­i­rkateksti­lni­hu­zorakakaoodraztei­ndu­stri­jskegraneË­i­jejesredi­πteu­ovomegradu­i­kojajei­nadaljenjegovvodeÊi­i­denti­tet.Meu­ti­m,mu­zejni­jestalnou­æi­vaopotporu­.DapaË­e,godi­ne1959.b­i­ojei­slu­æb­enozatvoren,akolekci­jarazdi­jeljena,rasprπena;Ë­aksespomi­njerazrezi­vanjesli­kakojesu­zakolaæi­ranjekori­sti­li­u­Ë­eni­ci­πkole li­jepi­hu­mjetnosti­.Godi­ne1989.zapoË­i­njenastojanjezaoæi­vljavanjemmu­zejapodvod-stvomBru­naGau­di­chonakoji­u­vjetu­jesvojdaljnji­radpronalaæenjempri­mjerenelokaci­je,jednakovri­jedneko-lekci­ji­kojajeu­meu­vremenu­repatri­rana.odlu­Ë­enojedagradski­b­azeni­z1932,i­zgraenu­sti­lu­ArtDecoai­nekoÊproglaπennajljepπi­mu­eu­ropi­,b­u­depretvorenu­mu­zej.Preob­razb­ajepovjerenajean-Pau­lu­Phi­li­pponu­,poznatomveÊpoadaptaci­ji­kolodvoraorsay.rezu­ltatjeLapi­sci­ne∑mu­zeju­mjetnosti­i­i­ndu­stri­je,gdjesamob­jektpredstavljaspomeni­ku­mjetnosti­,i­ndu­stri­ji­i­lokal-nojpovi­jesti­u­kojemsekomplementarnoi­zlaæezb­i­rkapri­mi­jenjeneu­mjetnosti­i­zb­i­rkali­jepi­hu­mjetnosti­koju­Ë­i­nesli­karska i­sku­lptorskaostvarenja i­sklju­Ë­i­vo19. i­20. stoljeÊa.Ponovnootvaranje koncem2001. ovogamu­zeja∑koji­jeodmahzau­zeoi­zni­mnovaænu­u­logu­u­lokalnojku­ltu­ri­∑potaklojeopÊu­dru­πtvenu­mob­i­li­zaci­ju­.otmjenosti­dapaË­eveli­Ë­anstvenostsredi­πnjegai­zloæb­e-nogprostoradopu­njenajei­nterdi­sci­pli­narni­mpri­stu­pomrazli­Ë­i­ti­mkolekci­jama.izmjenju­ju­sei­zmi­jeπanasli­karskadjela,sku­lptu­re,dragu­lji­,porcu­lan,odjeÊa…πtoGi­llesdeBu­re,au­tor tekstau­mu­zejskojb­roπu­ri­, smatra ti­-pomprezentaci­jemodeli­ranepremaanglosaksonski­mmu­zeji­ma.

Dru­gi­pri­mjerpokazu­jenamkakojemogu­Êei­skori­sti­ti­sla-vu­jednesli­ke.snaæni­si­mb­oli­zamGu­erni­caePab­laPi­cassa(i­svi­hpri­premni­hski­ca)u­klju­Ë­enjeu­tematski­Muze­j mira­kojemu­jedeklarati­vni­ci­ljπi­renjeku­ltu­remi­ra.otvorenovegodi­ne,promi­jenjenai­mena,nasli­jedi­ojeGu­erni­camu­zeji­z1998,koji­jetakoerb­i­oposveÊenu­æasnomdogaaju­∑b­omb­ardi­ranju­Gu­erni­ce26.iV.1937.neu­la-zeÊi­du­b­ljeu­konceptMu­zeja,valjanamzapazi­ti­kakoi­u­mjetni­Ë­kodjelou­svojojrefleksi­ji­nasi­ljapri­donosi­speci­fiË­nomprofilu­neu­mjetni­Ë­kogmu­zejap­oka­zujuÊi d­a­ ra­d­ za­ mir p­oË­inje­ kod­ kuÊe­, u na­πe­m vla­stitom lo­ka­lnom konte­kstu te­ istovre­me­no πirom svije­ta­.

©vedski­ interakti­vni­ i­nsti­tu­t razvi­o je projektVizije­ za­ muze­je­ (Visions for muse­ums; V4M)koji­mnastoji­napri­-mjeni­novi­hi­nterakti­vni­htehnologi­jau­slu­æb­i­mu­zejski­hi­galeri­jski­hposjeti­telja.jednaodstu­di­janazvanajeD­od­ir Ka­nd­inskoga­ (A Touch of Ka­nd­insky) u­koju­jesvrhu­na-pravljenmagi­Ë­ni­tepi­hpremaapstraktnojsli­ci­ovogasli­karai­i­zloæenkaodopu­nagaleri­jesu­vremeneu­mjetnosti­.Posje-ti­telji­su­pozvani­dai­straæu­ju­tepi­hi­otkri­vaju­odnosei­zme-u­zvu­kova(akti­vi­rani­hsenzori­maskri­veni­mau­tepi­hu­),b­oje,ob­li­kai­tekstu­re.HoÊeli­seti­medob­i­ti­b­olji­u­vi­du­

G­LASnoijAsno

Visions for Muse­ums

sTrU»niseMinAriiKonGresi

GLAS 53

posjeti­teljevorazu­mi­jevanje,vrednovanjei­i­nterakci­ju­su­mjetni­Ë­ki­mdjelom,ostajei­nadaljeveomau­pi­tno.Moæ-damanjeu­pi­tnou­smi­slu­kori­snosti­,ali­jednakou­vrnu­ti­ i­novati­van jedru­gi­ slu­Ë­aj,nazvanPre­ruπe­ni d­igita­lni vod­iË­.Uovojstu­di­ji­radi­seodjeË­ji­mposjeti­telji­mau­mjet-ni­Ë­kogmu­zejakojevodi­di­gi­talni­i­nterakti­vni­vodi­Ë­u­li­ku­odab­raneæi­voti­nje∑zmi­je,tarantu­le,mi­πa,πi­πmi­πa∑i­u­vi­jekpri­povi­jedaoi­zloπci­ma,naravno,sasvojetoË­kegledi­πta.iovdjese,dakle,sreÊemosnastojanjemdaseu­spostavi­komu­ni­kaci­jasposjeti­telji­makojab­i­ob­ogati­lamu­zeoloπku­i­nterpretaci­ju­.

engleski­u­mjetni­kju­li­anWalker(koji­jeu­Kontu­ri­56/1988.ob­javi­oË­lanakPop­la­va­ p­re­d­me­ta­ ∑ o fe­nome­nu je­d­ne­ mrtve­ p­rince­ze­),poznatpotemati­zi­ranju­kolekci­onarstvai­mu­zeja,posveti­o jesvojkonceptu­alni­u­mjetni­Ë­ki­ radistra­æ­iva­nju ∑ ka­ko sa­m na­vod­i ∑ p­rirod­e­ konze­rvira­nih obje­ka­ta­ i mje­sta­, osobito u p­ogle­d­u p­re­d­od­æ­be­ p­risut­nosti i tje­le­snosti. Pored fotografija i­ vi­dea slu­æi­ se i­li­ve-artom(pri­mjeri­ce,skraljevski­mreli­kvi­jama),mali­mi­veli­ki­mi­nstalaci­jama(u­klju­Ë­u­ju­Êi­i­i­nstalaci­jesti­su­Êamakolekci­oni­rani­hpredmeta).

Walkerovpri­stu­pvi­dlji­vjeu­vi­deoradu­Touch (D­od­ir) u­ kojemu­ propi­tu­je veli­Ë­anje dru­πtvenog statu­sa. onpri­stu­pa sli­ci­ kao stvari­ i­straæu­ju­Êi­ πto ona Ë­i­ni­ kaofizi­Ë­ki­ob­jekt.Gledanapovrπi­nu­sli­ke(pai­nti­ng)i­kakosepovrπi­naodnosi­premasli­ci­(i­mage).zatoru­kakojakli­zeÊi­dodi­ru­jepovrπi­nu­platna(kojejeposvu­dai­sto)kaodapopri­maatri­b­u­tesnage,njeænosti­i­li­nametanjazavi­snoodtogaπtododi­ru­je.Dru­gi­aspektovogaradajestpi­tanjepri­vi­legi­jeu­mjetni­kadau­opÊepri­stu­pa,i­na-Ë­enedodi­rlji­vom,mu­zejskompredmetu­.

Uvi­deoradu­Lie­s & Be­longing (La­æ­i i p­rip­a­d­a­nje­) Walkerpreu­zi­ma,poredostalog,u­logu­si­vesove,i­ndi­janskogpoglavi­cekoji­jezapravob­i­oroenu­Hasti­ngsu­1888,ali­sei­zdavaozapu­nokrvnogindi­janca.Vezanzaspeci­fi-Ë­anprostor,ovajdu­hovi­ti­vi­deoradrazvi­jau­mjetni­kovu­fasci­naci­ju­snagompredmetai­predodæb­amastvarnosti­,

G­LASnoijAsno

Julia­n Wa­lke­r: Going d­ire­ctly to the­ Point, 2001, kost, d­rvo, p­e­rje­; 0,4 x 1,2 m

sTrU»niseMinAriiKonGresi

Julia­n Wa­lke­r: Touch, vid­e­o still, 2000.

Potak­nut nek­im saznanjima o odnosu naπih k­onceptualaca i tr­adicionalista (πtafelajnih slik­ar­a) upitao sam Walk­er­a k­ak­o se oni slaæ­u na otok­u i k­ak­va je tr­æ­iπna r­ecepcija njegova r­ada. Pr­ema njemu br­itansk­i se k­on­ceptualci i tr­adicionalisti ipak­ ne mr­ze, tek­ se uglavnom ignor­ir­aju, a on osobno nema niπta pr­otiv slik­ar­a. S vr­emena na vr­ijeme ima ponek­u nar­udæ­bu ∑ zanimljivo da su mu k­lijenti najËeπÊe odvjetniËk­i ur­edi ∑ od nar­u­Ëilaca k­ojima su dosadni pejsaæ­i i por­tr­eti uok­vir­eni na zidu ili su elitistiËk­i snobovi (jedno, nar­avno, ne isk­ljuËuje dr­ugo).

5� GLAS

G­LASnoijAsno

au­tenti­Ë­nosti­i­i­sti­ni­tosti­,u­sredotoË­u­ju­Êi­senapotreb­u­zapri­padanjem.Premdazaoku­pljensvojomkoncepci­jomi­naË­i­nomnjenogostvarenjaju­li­anWalkernezanemaru­-jeni­ti­formalno-li­kovni­u­di­ou­radu­tejeestetski­pri­logkonaË­nojprodu­kci­ji­,oË­i­gledan.

Hrvatski­u­mjetni­Ë­ki­fotografDami­rFab­i­jani­Êpredstavi­ojesvojprojektkoji­jeprerastaou­i­zloæb­u­i­fotomonogra-fiju­∑Du­b­rovni­k.okolnostdajezahvalju­ju­Êi­naru­dæb­i­konzervatorskeslu­æb­e,Fab­i­jani­Ê,godi­nu­danapri­jevoj-neagresi­jenaDu­b­rovni­k,sni­mi­omnoπtvofotografija,kakopanoramski­htakoi­detalji­sti­Ë­ki­h,poslu­æi­lajekaoosnovazapromptnoreagi­ranjenastradanjaDu­b­rovni­-ka.TakojeostvarenË­u­desni­dvostru­ki­ci­klu­sfotografijanakoji­majezab­i­ljeæeni­sti­moti­v∑i­denti­Ë­nokadri­ran∑pri­jei­posli­jeratni­hstrahota.Doku­mentarni­karakter

sni­makaekvi­li­b­ri­ranjenji­hovomformalnomË­i­stoÊom,speci­fiË­noli­kovni­mvri­jednosti­ma.nedvojb­eno,u­naju­-æi­i­zb­ornajsnaæni­ji­hu­mjetni­Ë­ki­h,naposepakli­kovni­h,oË­i­tovanja Domovi­nskoga rata u­lazi­ ovo Fab­i­jani­Êevob­i­ljeæenjedu­b­rovaË­ki­hmoti­va‘pri­jei­posli­je’.snagati­hfotografijani­jesamou­nji­hovojpovi­jesnojaktu­alnosti­,u­neponovlji­vosti­trenu­tkab­i­ljeæenjaveÊjei­estetskakom-ponentaveomai­zraæena.Pri­mjeri­ce,u­sporedb­omdvi­ju­fotografijadetaljai­zklau­straFranjevaË­kogsamostanazamjeÊu­jemokakosu­razli­kenaprvi­pogledneznatne,ali­ i­pakdramati­Ë­ne.Kontrasteotkri­vamou­mali­m,ali­znakovi­ti­mpomaci­ma:toplai­hladnarasvjeta,stu­panjoπteÊenjazi­dnogplaπta,naranË­i­negranei­plodovi­tenji­hovoodsu­stvosokljaπtrenogstab­la.Doku­mentpre-rastau­si­mb­ol.

Ni­ko­la Albaneæe

sTrU»niseMinAriiKonGresi

D­a­mir Fa­bija­niÊ: D­e­ta­lj kla­ustra­ Fra­nje­va­Ë­kog sa­mosta­na­ u D­ubovniku; sije­Ë­a­nj 1990. i p­rosina­c 1991.

GLAS 55

G­LASnoijAsnosTrU»niseMinAriiKonGresi

6. SEMINAR­ AR­HIVI, KNJIÆNICE, MUZEJI: MOGU∆NOSTI SUR­ADNJE U OKR­UÆENJU GLOBALNE INFOR­MACIJSKE INFR­ASTR­UKTUR­E R­ovinj, studeni 2002.

Od20.do22.stu­denog2002.godi­neodræanjeu­rovi­nju­6.zajedni­Ë­ki­semi­narb­aπti­nski­hu­stanovapodnazi­vomArhi­vi­,knji­æni­ce,mu­zeji­:mogu­Ênosti­su­radnjeu­okru­æenju­glob­alnei­nformaci­jskei­nfrastru­ktu­re.semi­na-ru­jepri­su­stvovalo150-akarhi­vi­sta,knji­æni­Ë­ara,mu­zeala-cai­restau­ratora,ali­i­hoteli­jera,predstavni­katu­ri­sti­Ë­ki­hagenci­ja, insti­tu­ta za tu­ri­zam, Hrvatske gospodarskekomore,Mi­ni­starstvaku­ltu­re,odsjekazainDoKku­ltu­rneb­aπti­nei­odsjekazainDoKku­ltu­re.odræanoje40-akpredavanjai­Ë­eti­ri­radi­oni­ce:We­b ka­o ra­d­no okruæ­e­nje­; Ka­ko sa­Ë­initi d­oba­r we­b­site­; D­okume­nta­cija­, sta­nd­a­rd­i, smje­rnice­;tePromica­nje­ kulturnog turizma­.

napredak i­nformaci­jske tehnologi­je postavi­o je novu­zadaÊu­i­predhrvatskeb­aπti­nskeu­stanove.Dab­i­mogleodgovori­ti­zahtjevi­mai­nformaci­jskeere,u­stanovesu­pri­jesvegatreb­aleprovesti­vlasti­tu­i­nformati­zaci­ju­,aoË­emu­jepodnesenoi­zvi­jeπÊeInforma­tiza­cija­ usta­nova­ u kulturi: a­rhivi, knjiæ­nice­ i muze­ji ∑ snimka­ sta­nja­ (1996­2002)odstraneMi­ni­starstvaku­ltu­re,odjelazainDoKku­ltu­re.

Ti­jekomsemi­naraprezenti­ranojenekoli­konaË­i­nai­mo-gu­Ênosti­pri­mjenei­nformaci­jsketehnologi­jepu­tem:

- mreæa:Herein:eu­ropskamreæaob­aπti­ni­∑perma-nentni­i­nformaci­jski­su­stavkoji­oku­pljati­jeladræavneu­praveeu­ropski­hzemaljazadu­æeni­hzazaπti­tu­ku­ltu­r-neb­aπti­ne,PULMAn-XT:eu­ropskamreæai­zvrsnosti­zajavneknji­æni­ce,mu­zejei­arhi­ve,

- projekata:Mi­ni­starstvaznanosti­i­tehnologi­jeejoL:electroni­cjou­rnalsonli­neLi­b­rary,elektroni­Ë­ki­arhi­vi­znanstveni­hradova,GiLs(TheGovernmnetinforma-ti­onLocati­onservi­ce)mehani­zamzapronalaæenjei­opi­si­vanjei­zvoradræavni­hi­nformaci­jakoji­pomaæejavnosti­u­pri­stu­panju­vladi­ni­mi­nformaci­jama

- portalai­i­nternetstrani­ca:cu­ltu­renetcroati­a,Mu­zejazau­mjetnosti­ob­rt,narodneknji­æni­ce,Galeri­jeKlo-vi­Êevi­dvori­

- novi­hmogu­Ênosti­:novi­pri­stu­pi­i­nformaci­jamai­nte-graci­jomweb­-servi­sai­mob­i­lni­hu­reajanaprojekti­-mastu­domat,WAP-portal,Foru­m;i­zgradnjeknji­æni­Ë­-nogi­ob­avi­jesnogsu­stavazamaleknji­æni­cepremanaË­eli­ma sveob­u­hvatne ob­avi­jesne podgradnje u­si­saË­ko-moslavaË­kojæu­pani­ji­;predstavljanjedi­jelovafondovai­li­katalogaonli­ne(pri­mjerpostavljanjakata-logazb­i­rkeBibliote­ca­ civica­u­sveu­Ë­i­li­πnojknji­æni­ci­ri­jekanamreæu­,Bi­ldi­ndexi­manu­scri­ptamedi­aevali­a:dvapri­mjeraveli­ki­hkooperati­vni­hb­azapodataka),Web­kaomjestopri­stu­padi­stri­b­u­i­rani­mdi­gi­talni­mzb­i­rkamavi­zu­alnegrae,odanalognedomreænevri­-jednosti­ku­ltu­rneb­aπti­ne:prekretni­ceu­pri­stu­pu­.

- novogvoenjadoku­mentaci­je:napri­mjeri­marestau­-ratorskeradi­oni­ceMUo-a,filateli­sti­Ë­kogodjelaHTmu­zejau­zagreb­u­,doku­mentaci­jskeslu­æb­eMUo-a(vi­deotekai­doku­mentaci­jai­zloæb­i­),kori­πtenjacrti­Ë­-nogkodau­i­denti­fikaci­ji­eksponataTehni­Ë­kogmu­zeja

56 GLAS

G­LASnoijAsno sTrU»niseMinAriiKonGresi

u­ zagreb­u­, u­ i­zradi­ restau­ratorska b­aze podatakaBreUH,u­arhi­vi­sti­ci­napri­mjeru­Hrvatskogdræavnogarhi­va.

Dab­i­i­nformaci­jepu­temmreæeb­i­ledostu­pnenu­ænojeu­tvrdi­ti­ i­pri­dræavati­sestandardai­smjerni­ca,kakou­arhi­vi­sti­ci­,b­i­b­li­otekarstvu­i­li­mu­zeologi­ji­,posti­Êi­u­jed-naË­enosti­ nji­hove kvali­tete kroz pri­mjenu­ dostu­pni­hstandarda,smjerni­cai­ i­sku­stavai­zprakseu­Ë­emu­su­poseb­noprednjaË­i­li­knji­æni­Ë­ari­ i­arhi­vi­sti­ (Unive­rza­lna­ d­e­cima­lna­ kla­sifi­ka­cija­: re­vizija­/re­kla­sifi­ka­cija­ i konkor­d­a­ncije­ kla­sifi­ka­cijskih p­od­a­ta­ka­ u online­ bibliogra­fskoj d­a­toba­zi na­ p­rimje­ru skup­ine­ 2 Re­ligija­ i te­ologija­, Eksp­e­rime­nta­lna­ p­rimje­na­ za­p­isa­ D­ublin Core­, ONIX, UNIMARC u e­le­ktroniË­kim knjiæ­a­ra­ma­ u Hrva­tskoj, Op­is zbirki: d­e­fi­nira­nje­ e­ntite­ta­ zbirki i sta­nd­a­rd­i, Sta­nd­a­rd­i i forma­ti za­ op­is e­le­ktroniË­ke­ ka­rtogra­fske­ gra­e­, ISO 15489: Up­ra­vlja­nje­ sp­isima­...).

Uz prei­spi­ti­vanja koncepta odræi­vog razvoja u­ zaπti­ti­ku­ltu­rneb­aπti­ne te temeljni­h vri­jednosti­ u­ knji­æni­Ë­ar-skojprofesi­ji­,semi­narjeponu­di­oi­nekoli­kopredava-njaopi­tanju­edu­kaci­jekori­sni­kau­slu­ga/posjeti­telja i­oni­hkoji­tei­nformaci­jepru­æaju­/arhi­vi­sta,knji­æni­Ë­arai­mu­zealaca(Zna­Ë­e­nje­ obra­zovne­ d­je­la­tnosti u za­gre­ba­Ë­­kom Te­hniË­kom muze­ju, Progra­mi obra­zova­nja­ u AKM okruæ­e­nju).

Uztojavi­lasei­nu­ænostpovezi­vanjatu­ri­sti­Ë­kogi­ku­ltu­r-nogsektora,kaonoveori­jentaci­jenakojojÊerepu­b­li­kaHrvatskagradi­ti­novi­tu­ri­sti­Ë­ki­prepoznatlji­vi­i­denti­tetu­zodgovaraju­Êestrategi­je,temarketi­ngi­sponzori­ranjeu­ku­ltu­ri­(Kulturni turiza­m: stra­te­gije­ za­ p­ostiza­nje­ usp­je­ha­, Sp­e­cifi­Ë­ni vid­ovi kulturnog turizma­, Hote­li ka­o muze­ji, Progra­mi kulturnog turizma­ u Hrva­tskoj, p­roje­kti/p­rogra­­mi Tko je­ bila­ griË­ka­ vje­πtica­ i Tra­gom vite­za­ sla­vonske­ ra­vni, Kulturna­ ba­πtina­ u turistiË­koj p­onud­i Turop­olja­, Me­una­rod­ni p­roje­kti ra­zvoja­ turizma­ u rura­lnom p­od­ru­Ë­ju Hrva­tske­ ∑ za­πtita­ i p­romica­nje­ ba­πtine­).

Sand­a Ko­Ë­evar

GLAS 57

srAzG­LASA

SR­IJEDOM U GALER­IJU!

Gradski­mu­zejKarlovacÊe i­ovezi­meodpolovi­cesi­jeË­nja organi­zi­rati­ stru­Ë­na predavanja i­z povi­jesti­u­mjetnosti­,arhi­tektu­re,li­kovnekri­ti­ke,teori­jeli­kovneu­mjetnosti­,metodi­kenastaveli­kovnogodgojai­mu­zeo-logi­je.Dosadasu­dolazaku­Karlovacpotvrdi­lejasnaGaljer,sanjacvetni­Ê,jadrankaDamjanov,snjeπkaKne-

æevi­Ê,nadaVrkljanKri­æi­Ê,teradovanivanË­evi­Ê,BrankoFranceschi­i­Mari­janVejvoda.Podrob­ni­jei­nformaci­jeorasporedu­,termi­ni­mai­temamapredavanjab­i­tÊeob­jav-ljenepoË­etkom2003.godi­neu­poseb­noji­nformati­vnojpu­b­li­kaci­ji­.

Anto­ni­ja Druæak

Mla­d­e­n Pe­ja­koviÊ: Polje­ slike­, p­re­d­a­va­nje­, sije­Ë­a­nj, 2001.

58 GLAS

JOSIP R­ESTEK R­ETR­OSPEKTIVNA IZLOÆBA

Galeri­jaKlovi­Êevi­dvori­,zagreb­i­Gradski­mu­zejKar-lovacpri­reu­ju­za2003.godi­nu­retrospekti­vnu­i­zloæb­u­emi­nentnoghrvatskoggrafiË­arai­sli­karajosi­paresteka(1915-1987).josi­prestekjekaou­Ë­i­teljcrtanjaradi­ood1943.do1948.godi­neu­Mu­πkojgi­mnazi­ji­u­Karlovcu­.Tadajeposeb­nopri­jateljevaosgi­mnazi­jski­mprofesorom

srAzG­LASA

AntonomPodnerom,apri­redi­ojei­dvi­jei­zloæb­esli­ka.Vjeru­jemodaseneki­restekovi­radovi­i­ztogvremenanalazeu­pri­vatnomvlasni­πtvu­karlovaË­ki­hob­i­telji­,pamoli­mosu­graanezapomoÊu­potrazi­zanjegovi­msli­-kamai­ztogranograzdob­lja.

Anto­ni­ja Druæak

S Kora­ne­, 1956, ulje­ na­ p­la­tnu, 34x49, sign. be­z, inv. br. G­18

GLAS 5�

DR­VENA AR­HITEKTUR­A U KAR­LOVCU

naformi­ranjerasteragrada,koji­odpoË­etkaodstu­paodzami­πljenogob­rascatali­janskerenesanse.

eu­ropajerazmjernokasnorazvi­laosjeÊajzavri­jednostoveneveli­ke,anoni­mnearhi­tektu­re,u­pravokadju­ jenovi­ razvojgradova sveona ri­jetkepreostatke, sadapomnokonzervi­rane.razmjernojemnogopreostalou­Karlovcu­,norazvojdogaajari­jetkojeprati­ostru­Ë­nasaznanjaoovomdi­skretnomkapi­talu­odeu­ropskepri­-vlaË­nosti­.stogaseprojektu­Gradskogmu­zejaKarlovacnadajei­akti­vi­sti­Ë­ki­odnospremaË­u­vanju­fondadrvenegradnje. iscrpni­ katalog moæe u­napri­jedi­ti­ konkretnu­ob­novu­pojedi­ni­hku­Êa,ai­zloæb­amoæeu­napri­jedi­ti­pu­todstru­Ë­nedograanskesvi­jesti­,kojaostajepresu­dni­jamacu­spjehau­zaπti­ti­b­aπti­ne.

srAzG­LASA

ProjektD­rve­na­ a­rhite­ktura­ u Ka­rlovcuau­toraigora»u­li­gai­Mi­rjaneGorπi­Êzasnovanjenai­scrpnojkatalog-i­zaci­ji­drvenoggraevnogfonda,tenjegovomtu­maË­enju­u­povi­jesnomi­gradi­teljskomkontekstu­.Prepoznavanjeu­djeladrvenearhi­tektu­rei­tekakodopri­nosi­razvi­janju­plasti­Ë­ne predodæb­e o razvoju­ Karlovca. Pri­mjeri­ce,potreb­no je i­spi­tati­ proces u­ kojem je tradi­ci­onalnapoku­pskaku­Êapodvrgnu­tau­rb­ani­zaci­ji­,tj.b­aroki­zaci­-ji­,pri­Ë­emu­meu­sob­ni­odnossti­lai­konstru­kci­jeni­jerazvi­jenu­jedi­nstveni­vi­zu­alni­karakter,veÊsti­lpreteæe,pase i­zvanazgradazaodjevaplaπtomodæb­u­kekoji­neu­trali­zi­rakonstru­kci­ju­.zamjetanjeopstanakpojedi­ni­hdrveni­hdi­jelovai­zgradnje,Ë­aki­ondakadaci­glapostajeprevladavaju­Êi­ materi­jal, Ë­estodi­skretno zamjenju­ju­Êi­drvenezi­dove.Takoerjeznatani­u­tjecajdrveni­hku­Êa

Kriæ­a­niÊe­va­ 22

60 GLAS

razvojdogaajavezani­hzaodab­ranu­temu­poæu­ru­jenasnadjelovanje;17.9.ovegodi­nepoË­elojeru­πenjeku­Êenastrossmayerovomtrgu­3.

ovdjesu­b­i­li­ob­jedi­njeni­gotovosvi­gradi­teljski­proce-si­kojenamvaljaprati­ti­,pajesku­ÊomnestalaË­i­tavajednakroni­kau­malomkarlovaË­kearhi­tektu­re.Ku­ÊajenastalapoË­etkom18.stoljeÊa,oddvi­ju­drveni­hku­Êai­zprethodnogstoljeÊa.Pregrai­vanazapotreb­esvrati­πtai­prveznanekarlovaË­kegosti­oni­ce,zadob­i­lajekarakterb­aroknegraanskeku­Êe.Godi­ne1776.drveni­zi­dovi­ku­Êeu­pri­zemlju­su­ob­loæeni­opekomaveæajedob­i­lakameni­dovratni­k,u­Ë­i­ji­zaglavni­kamenjeu­rezenagodi­nai­zgrad-njei­i­ni­ci­jali­tadaπnjegvlasni­ka,Grgenovaka.

Pri­li­komru­πenja,Gradski­mu­zejKarlovacje,u­su­radnji­snadleænomkonzervatori­comMi­rjanomGorπi­Êi­i­zvoaË­i­-maradova,preu­zeonaË­u­vanjedi­ograedrvenogzi­danaprvomkatu­i­kameni­portal.

Uznei­zvjesnu­b­u­du­Êu­ i­zgradnju­nastrossmayerovomtrgu­,zatjeË­emoi­ohrab­ru­ju­Êi­pri­mjeru­Kri­æani­Êevoj22,gdjepopravci­starogzdanja,posvjedoË­enogjoπ1770.u­vlasni­πtvu­u­dovi­ceerharderi­,du­ænu­paænju­posveÊu­ju­Ë­u­vanju­drvenekonstru­kci­jeprvogkata.

Igo­r »uli­g

Strossma­ye­rov trg 3

Kriæ­a­niÊe­va­ 22

srAzG­LASA

Kriæ­a­niÊe­va­ 22

GLAS 61

»ASOPIS „COLAPIS”

i­si­li­rski­mplemenomKolapi­janaoË­i­jojsemateri­jalnoji­du­hovnojku­ltu­ri­raspravljanaosnovu­nalazai­zslove-ni­je,anovi­jaotkri­Êai­pakpotvru­ju­karlovaË­ki­krajkaosredi­πnji­prostornji­hoveku­ltu­re.

»aki­u­pregledni­marheoloπki­mkartamaevi­dentanjei­nferi­oranpoloæajprezentaci­jearheoloπkeb­aπti­nenaπegkrajau­odnosu­nasu­sjednapodru­Ë­jau­Bosni­i­Hercego-vi­ni­.indi­kati­vnajetvrdnjapokojnogakademi­kaAlojzaBenca,i­zreË­enanaznanstvenomsku­pu­u­Bi­haÊu­,opo-stojanju­svojevrsnenenastanjenetamponzonei­zmeu­i­li­rski­hplemenananaπi­mprostori­maπtojeoË­i­glednoposljedi­ca neadekvatnog ob­javlji­vanja nalaza s ovi­hprostora.stogai­plani­ramoproπi­ri­ti­su­radnju­sasu­sjed-ni­mdræavamakakob­i­b­u­du­Êi­pri­kazi­naπeproπlosti­b­i­li­πtoob­jekti­vni­ji­.

»asopi­s„colapi­s”zami­πljen jekaogodi­πnjak,aob­u­-hvaÊaob­i­dvi­jeosnovnecjeli­ne:recenzi­raneraspravei­Ë­lanketei­zvjeπtajeorezu­ltati­mai­straæi­vanjaprethodnegodi­ne.Poseb­andodatakb­i­b­i­li­evi­denci­jski­kartoni­ar-heoπki­hlokali­tetaspodru­Ë­japorjeË­jaKu­pe.redakci­ju­b­i­Ë­i­ni­li­dr.Brankarau­ni­gi­zBi­haÊa,dr.janezDu­lari­zLju­b­ljanei­dr.Bori­solu­ji­Êi­zzagreb­a.izdavaË­b­i­b­i­oGrad-ski­mu­zejKarlovacu­zfinanci­jsku­podrπku­KarlovaË­keæu­pani­je,Mi­ni­starstvaku­ltu­rei­lokalneu­prave.

ovi­m pu­tem pozi­vamo sve zai­nteresi­rane za stru­Ë­nu­su­radnju­u­Ë­asopi­su­i­li­njegovu­financi­jsku­potporu­,daseob­ratenaadresu­i­zdavaË­a.

Lazo­ »uË­ko­vi­Ê

srAzG­LASA

VeÊsedu­æevri­jemaosjeÊapotreb­azastru­Ë­noznan-stveni­mperi­odi­Ë­ni­mË­asopi­somkoji­b­i­seb­avi­oprob­le-mati­komrani­jeproπlosti­krajevakoji­gravi­ti­raju­premaKarlovcu­.Kaogeografski­okvi­rdjelovanja i­zab­rano jeporjeË­jeKu­pe(anti­Ë­ki­colapi­s)u­Ë­i­jemsredi­πtu­senalazi­gradKarlovac,dokvremenski­okvi­rni­jestrogoograni­-Ë­en.nai­me,oË­eku­jese,u­zveÊi­b­rojradovaspodru­Ë­jaarheologi­je,u­Ë­eπÊeradovaspodru­Ë­japovi­jesni­h,etno-grafski­h,antropoloπki­h,geoloπki­hi­sli­Ë­ni­hi­straæi­vanja,aposeb­i­ceoni­hkoji­seb­aveprob­lemi­makonti­nu­i­tetarazni­hvi­dovaæi­vljenjanaovi­mprostori­ma.Poseb­napo-zornostÊeb­i­ti­u­smjerenanaevi­denti­ranjei­ob­javlji­vanjetrenu­tnogstanjaarheoloπkeb­aπti­nekojajenanaπempodru­Ë­ju­,zb­ogi­zgradnjei­neznanja,pri­li­Ë­nou­groæena.ToÊezahti­jevati­i­pomi­canjevremenski­hgrani­catemeradovasvedodanaπnji­hdanakaoπtojetoslu­Ë­ajsi­n-du­stri­jskomarheologi­jomoË­i­jojjeprob­lemati­ci­nedavnou­Karlovcu­odræanznanstveni­sku­p.

neposredni­povodi­zapokretanjeË­asopi­sasu­veÊspo-menu­ti­znanstveni­sku­poi­ndu­stri­jskojarheologi­ji­,kaoi­b­rojnanovi­jaarheoloπkaotkri­Êa,poseb­i­ceu­karlovaË­-komkraju­,kojazaslu­æu­ju­adekvatnu­ob­javu­i­revalor-i­zaci­ju­znaË­enjanaπegprostorakoji­je,Ë­aki­u­stru­Ë­ni­mkru­govi­ma,kadajeu­pi­tanju­davnaproπlost,nepravednozanemaren.Utomsmi­slu­napomi­njemodaneki­znan-stveni­ci­poku­πavaju­kasnoanti­Ë­ki­gradAzeli­ju­u­b­i­ci­rati­u­»rnomeljzb­ognalazaostatakai­zvremenanestankaAzeli­je,ada,reci­mo,zanemaru­ju­Ë­i­njeni­cu­danaπozalji­masli­Ë­noi­mei­dasu­tu­novi­ji­mi­skopavanji­matakoerpotvreni­ostaci­i­zvremenapostojanjaAzeli­je.sli­Ë­noje

62 GLAS

G­LASono©ADr­agi Ëitatelji,

ova r­ubr­ik­a namijenjena je objavljivanju Vaπih k­omentar­a, pohvala, pok­uda i pitanja veza­nih uz djelatnost Gr­adsk­og muzeja Kar­lovac i k­ultur­nu pr­oblematik­u. Vaπa pisma u k­la­siËnom i elek­tr­onsk­om oblik­u s nestr­pljenjem oËek­ujemo, a za sada donosimo nek­olik­o izvadak­a iz k­njiga utisak­a Gr­adsk­og muzeja Kar­lovac.

GLAS 63

G­LASPAPir

Kadanamu­mjetni­ci­odaπi­lju­sli­Ë­neporu­kepopu­t„Glibi­li i d­a­lje­ u istom bla­tu” i­li­ „I ne­ p­robud­ili se­ d­o d­a­ljnje­ga­”,kakojeto2000.u­rovi­nju­i­ri­jeci­u­Ë­i­ni­oæeljkoKi­pkesvoji­msli­kamanai­zloæb­i­„Kletvei­b­rojevi­”-u­pu­Êeni­maodab­rani­mku­ltu­rni­mu­stanovama/admi­ni­straci­jamagradazagreb­a,moædajetodoprlodoneË­i­jesvi­jesti­,ali­vjero-jatni­jejedasu­oni­najpozvani­ji­samoodmahnu­li­ru­komi­slatkosenasmi­jali­dob­rojdosjetki­.

zaπtob­i­seprob­u­di­li­?Pami­smopametni­ji­odsvi­h,mi­sveznamonajb­olje,mi­i­mamonajb­oljearhi­tekte,projektante,i­zvoaË­e....tkoznaπtosvenemamonajb­oljei­πtosvezna-monajb­oljenasvi­jetu­,...„odstoljeÊasedmog”...

„Ta­mo gd­je­ je­ na­izgle­d­ sve­ u na­jbolje­m re­d­u, a­li gd­je­ vrije­me­ ili, ne­d­a­j boæ­e­, ne­ka­ p­romje­na­, ne­ma­ju ve­Êih izgle­d­a­”,pi­πeu­mjetni­k.

Umjetni­koveporu­keu­pu­Êenesu­i­sami­mstru­Ë­njaci­ma,veÊi­ni­spravom,koji­radeu­pojedi­ni­mu­stanovama,ai­kolegamau­mjetni­ci­mai­li­arhi­tekti­ma,glu­mci­ma,gradski­mdu­πob­ri­æni­ci­ma, dakle πi­rokom di­japazonu­ pojedi­nacai­nvolvi­rani­hu­ku­ltu­rnu­djelatnostnaπe„male” zemlje.zaneseni­hpregalacameu­nji­madoi­stai­mamalo,ajoπsemanjeË­u­jenji­hovglasu­sveopÊojmaglu­πti­ni­medi­o-kri­tetskesvaki­daπnji­cei­domi­ni­raju­Êeprevlasti­ki­Ë­erskogu­ku­sai­skorojevi­Êki­hrjeπavanjavi­talni­hpi­tanjazaopsta-naki­revi­tali­zaci­ju­nekadapostojeÊegku­ltu­rnogi­denti­tetagrada,πtonami­hnameÊu­novopeË­eni­b­ogatu­ni­i­moÊni­ci­b­ezkori­jenai­b­aπti­ne.(Preporu­Ë­ampogledati­u­knji­gu­:radovanaivanË­evi­ÊaZa­ Za­gre­b (... sup­rotiva­ mnogim),i­zdanjeDru­πtvapovjesni­Ë­arau­mjetnosti­Hrvatske,Bi­b­li­o-tekasu­vremeneu­mjetnosti­,Knji­gaXi,zagreb­,2001.).

razaraseπtosesti­gne∑namaloi­naveli­ko∑konkretnoi­apstraktno.Tojrazornojmaπi­neri­ji­πtojeu­sli­jedi­lanakonjednakotakosveu­ni­πtavaju­Êegratnogi­poratnoglu­di­ladevedeseti­hgodi­na,pri­su­stvu­jemonaæalosti­dandanas.zatosemogladesi­ti­tai­ntelektu­alnai­du­hovnaerozi­jab­rojni­hnaπi­hgradovai­zgu­b­ljenogi­li­u­ni­πtenogu­rb­anogi­denti­teta,pogotovooni­hi­zvanveli­kogcentrakakavje

napri­mjerzagreb­,premdani­onnaravnoni­jei­mu­nnatu­dramati­Ë­nu­devastaci­ju­.zatonasnetreb­aË­u­di­ti­prob­lemdroge i­b­esperspekti­vnosti­mladi­hu­gradovi­mapopu­tspli­ta,zadra,©i­b­eni­ka...»akovcai­li­Bjelovara...i­zagre-b­a,prob­lemnezaposlenosti­,sveopÊab­i­jedai­si­romaπtvograana.neznami­mali­u­Vu­kovaru­takodramati­Ë­ni­hprob­lemasdrogom,ali­tamosu­joπb­olni­ji­oni­psi­hotrau­-matski­prob­lemi­njegovi­hstanovni­kakoji­svojgradjoπu­vi­jeknemogu­ponovnoosjeÊati­svoji­m,aokoji­makaodani­tkonevodi­raË­u­na.ostvarni­m(dakleneooni­mlaæ-ni­m)heroji­ma∑b­rani­telji­maDomovi­nedai­negovori­mo!nji­hovatragedi­jai­nevoljevri­πtedoneb­a.

Tk­o k­ome r­adi o glaviKodnasu­mjetni­ci­radeoglavi­u­mjetni­ci­ma(takoHDLUnapri­mjerski­dasli­sterelevantni­hi­zlagaË­ki­hmjestaË­i­-tavni­zgaleri­japoHrvatskojodkoji­hmnogedjelu­ju­Ë­aku­sklopu­vri­jedni­hmu­zejski­hi­nsti­tu­ci­ja,asveb­ezjasni­hi­ob­javljeni­hkri­teri­jai­li­zakonskeregu­lati­vekojab­i­i­mopravdalatakvoponaπanje),povjesni­Ë­ari­u­mjetnosti­ra-deoglavi­svoji­mkolegamapostru­ci­∑i­u­nu­tarstru­kei­i­zvannje,kakotkosti­gne,li­kovni­kri­ti­Ë­ari­seu­glavnomli­πavaju­vlasti­togstavanab­i­li­ostali­nab­i­jedni­mho-norari­masvoji­hpovremeni­h„kri­ti­Ë­arski­h”osvrta,i­li­sepri­lagodi­li­i­u­godi­li­trenu­taË­noprevladavaju­Êemtrendu­i­li­u­tjecajni­mmoÊni­ci­ma/plati­πama,kakob­i­i­daljeostali­namrπavi­mi­li­b­ogati­m(kakokomu­u­spi­je!)jaslamajav-ni­hglasi­lau­koji­masu­sepozi­ci­oni­rali­,ponekegradskestru­ktu­rehrvatski­hgradovajedvadoË­ekaju­dapoË­nu­ski­dati­sli­stefinanci­ranjapojedi­neprograme,kojejenetkopozvani­li­nepozvanproglasi­onerelevantni­ma,jermeu­nji­mari­jetkosjedelju­di­koji­serazu­mi­ju­u­ku­ltu­ru­i­u­mjetnosti­i­i­maju­hrab­rosti­mi­sli­ti­svojomglavom(pakomu­tou­opÊetreb­a?),i­takou­nedogled,moglob­i­senab­rajati­joππtoπta...

Nad­a Vrkljan­Kri­æi­Ê, Vi­jenac, br. 223, 19. rujna 2002., str. 13

6� GLAS

1. Buæ­anËiÊ, V. Josip DiminiÊ sk­ulptur­e i cr­teæ­i (1�6� ­ 1�7�) GMK, 1�7�. 30 str­. cijena: 10,00 k­n

2. Sk­utar­i, P. DimnjaËar­ Ivan Bauer­ k­ar­lovaËk­i slik­ar­ (1�30 ­ 1��0) GMK, 1�82. 16 str­., u boji cijena: 10,00 k­n

3. Malek­oviÊ, V. Mir­oslav ©utej cr­teæ­i (1�57 ­ 1�82) GMK, 1�82.

2� str­., u boji, cijena: 10,00 k­n

�. ©imat Banov, I. Mladi hr­vatsk­i k­ipar­i Galer­ija Galæ­enica et al., 1�8�. 32 str­. cijena: 10,00 k­n

5. Sk­utar­i, P. Br­ank­o VidoviÊ

GMK, 1�85. 10 str­. cijena: 10,00 k­n

6. Sk­utar­i, P. 10+3 Kar­lovaËk­i umjetnici 1��5 ­ 1�85 GMK, 1�85. 32 str­. cijena: 10,00 k­n

oGLAsiProDAje

GLAS 65

7. ©imat Banov, I. Pitoma r­ijeË divljine (na r­ubu), Galer­ija Galæ­enica, GMK, Gr­adsk­i muzej Var­aæ­din, 1�86. 1� str­., dvojeziËno

cijena: 10,00 k­n

�. Sk­utar­i, P. Kar­as i ok­o Kar­asa pr­oblemi atr­ibucije GMK, 1�88. 31 str­, u boji cijena: 15,00 k­n

11. Buæ­anËiÊ, V. Petar­ Gr­gec slik­ar­stvo 1�53 ­ 1��5 GMK, 1��6. 103 str­., u boji cijena: 20,00 k­n

8. Buæ­anËiÊ, V. i Vr­aniÊ, N. Daniel Butala GMK, 1�8�. 168 str­, u boji cijena: 50,00 k­n

10. Albaneæ­e, N. et al. Nove ak­vizicije 1�8� ­ 1��� (povodom �0. obljetnice) GMK, 1���. 15 str­. cijena: 5 k­n

12. Albaneæ­e, N. Blaæ­ ∆uk­ 1�15 ­ 1�75 r­etr­ospek­tiva, GMK, 1��6. 32 str­., u boji cijena: 20,00 k­n

oGLAsiProDAje

66 GLAS

13. Blagus, G. Tihomir­ LonËar­ k­r­ajolici (1�87 ­ 1��5) Kontur­a d.o.o., Zagr­eb, 1��6. 38 str­., u boji, dvojeziËno cijena: 20,00 k­n

1�. Albaneæ­e, N. Hr­vatsk­i cr­teæ­ zbir­k­a R­abuzin GMK, 1��7. 71 str­., u boji cijena: 30,00 k­n

15. Albaneæ­e, N. Zbir­k­a umjetnina Nino Vr­aniÊ por­tr­eti umjetnik­a GMK, 1��7. 112 str­., u boji cijena: 30,00 k­n

16. Albaneæ­e, N. Dr­aæ­en Tr­ogr­liÊ Gr­adovi GMK, 1��7. 2� str­., u boji, dvojeziËno cijena: 20,00 k­n

17. Albaneæ­e, N. Mila KumbatoviÊ slik­e i sk­ulptur­e

GMK, 1��7. 3� str­., u boji cijena: 20,00 k­n

18. Albaneæ­e, N. Vjek­oslav Kar­as izloæ­ba slik­a iz fundusa galer­ije Vjek­oslav Kar­as u povodu 1�0­te obljetnice umjetnik­ove smr­ti GMK, 1��8. �8 str­., u boji cijena: 30,00 k­n

oGLAsiProDAje

GLAS 67

1�. Dr­auπnik­, Æ. Davor­in R­adiÊ Studije i istr­aæ­ivanja (1�88 ­ 1��8) Ministar­stvo obr­ane R­H, 1��8. 36 str­, u boji cijena: 20,00 k­n

20. Albaneæ­e, N. Kr­unoslav ZupËiÊ (1�56 ­1���) r­etr­ospek­tiva GMK, 1��8. 2� str­., u boji cijena: 20,00 k­n

21. 1. hr­vatsk­i tr­iennale ak­var­ela GMK i Galer­ija umjetnina gr­ada Slavonsk­og Br­oda, 1��8. 8� str­, u boji cijena: 30,00 k­n

22. Albaneæ­e, N. Viπnja Er­cegoviÊ r­etr­ospek­tivna izloæ­ba GMK, 1���. 32 str­, u boji cijena: 20,00 k­n

23. Gr­upa autor­a Cetin var­ijacije Eva i ptica CC Mar­k­eting Zagr­eb, 1���. �2 str­., u boji, viπejeziËno cijena: 30,00 k­n

2�. Albaneæ­e, N. Josip Vaniπta Por­tr­eti, figur­e 1��7 ­ 1��� GMK 16 str­., u boji cijena: 20,00 k­n

oGLAsiProDAje

68 GLAS

25. R­us, Z. Istina u slik­ar­stvu Galer­ija Galæ­enica, GMK, Muzej Meimur­ja »ak­ovec, 1���. 1� str­., u boji, dvojeziËno cijena: 10,00 k­n

26. Buæ­anËiÊ, V. Daniel Butala Kar­lovaËk­i vidici od Dubovca do Gaze (30 godiπnjica r­ada) GMK, 1���. 16 str­, u boji cijena: 10,00 k­n

27. Albaneæ­e, N. Mladen Pejak­oviÊ GMK, 2000. 32 str­, u boji cijena: 20,00 k­n

28. Albaneæ­e, N. Gener­acija devedesetih GMK, 2000. 2� str­., u boji cijena: 20,00 k­n

2�. Albaneæ­e, N. Ljudevit ©estiÊ r­etr­ospek­tivna izloæ­ba UmjetniËk­i paviljon u Zagr­ebu i GMK, 2001. 1�1 str­., u boji cijena: �0,00 k­n

30. hr­vatsk­i tr­iennale ak­var­ela Galer­ija umjetnina gr­ada Slavonsk­og Br­oda i GMK, 2001. 72 str­, u boji cijena: 30,00 k­n

oGLAsiProDAje

GLAS 6�

31. Dr­uæ­ak­, A. Ak­var­eli iz fundusa galer­ijsk­og odjela Gr­adsk­og muzeja Kar­lovac (II. izloæ­ba u cik­lusu odabr­anih ak­var­ela iz zbir­k­i hr­vatsk­ih muzeja i galer­ija) GMK, 2001. 12 str­., ilustr­. nema, cijena: 10, 00 k­n

32. Dr­uæ­ak­, A. Kar­lovaËk­i lik­ovni susr­eti 2001. GMK 2001, 12 str­., u boji cijena: 10,00 k­n

33. Albaneæ­e, N. Mladen Bolfek­ GMK, 2001. 8 str­., u boji cijena: 10,00 k­n

3�. Albaneæ­e, N. Vjek­oslav Kar­as k­r­itiËk­a r­etr­ospek­tiva UmjetniËk­i paviljon u Zagr­ebu, 2001. 110 str­, u boji, saæ­etak­ na englesk­om jezik­u cijena: 150,00 k­n

35. Dr­uæ­ak­ A. Kar­lovaËk­i lik­ovni susr­eti 2002 GMK, 2002. 12 str­., u boji cijena: 10,00 k­n

36. Dr­uæ­ak­ A. Ir­ena KeËk­eπ otisci r­adosti GMK, 2002. deplijan u oblik­u plak­ata, u boji, dvojeziËno cijena: 5,00 k­n

oGLAsiProDAje

70 GLAS

�2. MihaliÊ, J. Naπi nar­odni naπivi GMK, 1��8. 20 str­. cijena: 20,00 k­n

37. Dr­uæ­ak­, A. Br­ank­o VidoviÊ GMK, 2002. 6 str­, u boji cijena: 20,00 k­n

38. Bak­ar­iÊ, L. et. al. Idoli Ar­heoloπk­i muzej Zagr­eb i GMK, 1��1. 111 str­., dvojeziËno cijena: 20,00 k­n

3�. Kaπpar­, L. LonËar­stvo k­ar­lovaËk­e ok­olice GMK, 1�85. 33 str­., saæ­etak­ na englesk­om jezik­u cijena: 20,00 k­n

�0. Kaπpar­ L. Ælicom po k­ar­lovaËk­om k­r­aju GMK, 1�88. �6 str­., saæ­etak­ na englesk­om jezik­u cijena: 20,00 k­n

�1. MihaliÊ, J. Star­insk­a r­ogata oglavlja GMK, 1��8. 2� str­., saæ­etak­ na njemaËk­om i englesk­om jezik­u cijena: 20,00 k­n

oGLAsiProDAje

GLAS 71

�3. MihaliÊ, J. Ivanje u Kar­lovcu GMK, 1���. 16 str­., u boji cijena: 20,00 k­n

��. Gr­upa autor­a Zbor­nik­ Gr­adsk­og muzeja Kar­lovac, sv. 2 GMK, 1�8�. 256 str­., saæ­etak­ na englesk­om jezik­u cijena: �0,00 k­n

�5. Albaneæ­e, N. et al. Kar­lovac Gr­adsk­o poglavar­­stvo gr­ada Kar­lovca i GMK, 1��8. 256 str­., u boji, viπejeziËni saæ­eci cijena: 200,00 k­n

�6. Stepinac, S. CD­R­OM Iz star­ih albuma: Kar­lovaËk­i fotogr­afi (1850 ­1��0) iz fundusa Gr­adsk­og muzeja Kar­lovac VA­COPY multimedia i GMK, 2000. dvojeziËno cijena: 50,00 k­n

oGLAsiProDAje

�7. KoËevar­, S. Iz star­ih albuma: Kar­lovaËk­i fotogr­afi (1850­1��0) iz fundusa Gr­adsk­og muzeja Kar­lovac GMK, 2002. 157 str­., u boji, dvojeziËno cijena: 80,00 k­n (cijena k­ompleta ­ k­atalog i CD­R­OM: 100,00 k­n)

�8. Kr­uhek­, M. Star­i gr­ad Dubovac GMK, 2000. 2� str­., u boji cijena: 20,00

72 GLAS

��. Kr­uhek­, M. Kar­lovaËk­a zvijezda GMK, 2001. �0 str­., u boji cijena: 20,00 k­n

oGLAsiProDAjePosebna ponuda

I. SEDAM ZA DESET1. Dvor­æ­ak­ S. Kar­lovaËk­o dr­uπtvo “Ljubitelja nauk­a”:

povodom �00­ godiπnjice Kar­lovca, , u nak­ladi autor­a, 1� str­., ilustr­. nema

2. Muæ­ar­ Boæ­iÊ M. Kar­lovac i Kar­lovËani u 1�. stoljeÊu, GMK, 1�82, 2� str­.

3. Muæ­ar­ Boæ­iÊ M. R­uËno vatr­eno or­uæ­je: iz zbir­k­e k­ultur­no­povijesnog odjela muzeja, GMK, 1�83, 8 str­., ilustr­. nema

�. CvitanoviÊ –. et al. R­ek­onstr­uk­cija dijela πanca, 1�85, 1� str­.

5. Bor­oπak­­Mar­ijanoviÊ J. et.al. Ilir­sk­i pok­r­et i Kar­lovac, 1�86, 21 str­.

6. »uËk­oviÊ L. Star­i novac, , Komer­cijalna bank­a Kar­lovac, 8 str­.

7. Per­πin V. Æivot naπih r­ijek­a, GMK, 1�88, 16 str­.cijena k­ompleta: 10 k­n

II. »ETIR­I ZA PET1. Budimir­ Bek­an B. R­evolucionar­ni put Ive Lole

R­ibar­a, GMK, 1��0. (II. izdanje), 32 str­. 2. Banda M. Spomenici r­evolucije opÊine Kar­lovac:

vodiË, GMK, 1�7�, 158 str­.3. Mr­k­alj M. LiËnosti u imenima ulica i tr­gova

Kar­lovca, Sk­upπtina opÊine Kar­lovac, 1�8�., 2�0 str­.�. Mik­liÊ Æ. Kar­lovac 1��5.­ 1�85., GMK, 1�85., 16 str­.cijena k­ompleta: 5 k­n

III. BAJ­ baj, baj1. Biennale ak­var­ela Jugoslavije: Kar­lovac ’7�., GMK,

1�7�, 107 str­. 2. Biennale ak­var­ela Jugoslavije: Kar­lovac ’81, GMK,

1�81, �� str­. 3. Biennale ak­var­ela Jugoslavije: Kar­lovac ’83, GMK,

1�83, 10� str­. �. Biennale ak­var­ela Jugoslavije: Kar­lovac ’85., GMK,

1�85, 11� str­. 5. Biennale ak­var­ela Jugoslavije: Kar­lovac ’87., GMK,

1�87, 113 str­. 6. Biennale ak­var­ela Jugoslavije: Kar­lovac ’8�., GMK,

1�8�, 87 str­. cijena k­ompleta: 5 k­una

GLAS GRADSKOG MU­ZE­JA KARLOVAC U­GLE­DAO SVJE­T­LO DANAIn­for­ma­tiv­n­i i in­tr­ig­n­a­n­tn­i Ëa­sopis za­r­obio dr­u­πtv­e­n­e­ str­u­k­tu­r­e­

KAR­LO­VAC - Poslje­dn­jih da­n­a­ u­ Ka­r­lov­cu­ za­mije­Êe­n­ je­ v­e­Êi br­oj n­e­zg­oda­ u­zr­ok­ov­a­n­ih n­e­ sn­ije­g­om, n­e­ le­dom, v­e­Ê poja­v­om n­a­da­sv­e­ in­for­ma­tiv­n­og­ i in­tr­ig­a­n­tn­og­ Ëa­sopisa­ Gr­a­dsk­og­ mu­ze­ja­ Ka­r­lov­a­c. Gla­s Gr­a­dsk­og­ mu­ze­ja­ Ka­r­lov­a­c, k­a­k­o mu­ je­ ime­, n­a­pok­on­ je­ u­g­le­da­o sv­je­tlo da­n­a­ i za­r­obio pozor­n­ost dr­u­πtv­e­n­ih i k­u­ltu­r­n­ih str­u­k­tu­r­a­ g­r­a­da­ te­ sv­e­k­olik­og­ pu­Ëa­n­stv­a­. O­d izda­v­a­Ëa­ sa­zn­a­je­mo da­ je­ v­e­Ê u­ pr­ipr­e­mi dr­u­g­i br­oj Ëa­sopisa­. „Lista­ spon­zor­a­ slje­de­Êe­g­ br­oja­ iz da­n­a­ u­ da­n­ r­a­pidn­o r­a­ste­” za­dov­oljn­o izja­v­lju­ju­ u­ Gr­a­dsk­om mu­ze­ju­ Ka­r­lov­a­c, a­ u­r­e­dn­iπtv­o poziv­a­ a­n­on­im-n­og­ su­r­a­dn­ik­a­ da­ u­ n­a­jk­r­a­Êe­m mog­u­Êe­m r­ok­u­ dosta­v­i ma­te­r­ija­le­ za­ n­ov­opok­r­e­n­u­tu­ r­u­br­ik­u­ Gla­sin­e­, k­oja­ Êe­ Ëa­sopisu­ da­ti potr­e­bn­u­ dozu­ e­k­sk­lu­ziv­n­osti.

(He­u­te­r­s)

isPoDGLAsA

ISSN 1333­87�X