117

Sveti vladika Nikolaj: BLAGA VEST

Sara se nasmejala, Zaharija je zanemeo, a Marija se upla{ila. Od ~ega? ... Od pojave nebo`iteqa angela i wegovog saop{tewa: Sari u Hevronu, Zaha-riji u Jerusalimu, a Mariji u Nazaretu (Lk. 1 20,29). Bezdetnom Avramu je bilo sto godina a wegovoj `eni Sari devedeset, kada im je angel saop{tio da }e idu}e godine roditi sina Isaka. Bezdetni sve{tenik Zaharije i `ena mu Jelisaveta, oboje od plemena Aronova, behu stari i bremeniti, kada mu se angel javi na bogoslu`ewu u hramu i saop{ti da }e mu `ena roditi sina Jovana, koji }e mu biti radost i veseqe jer }e biti veliki pred Bogom (Lk. 1 14-15). Bezmu`na devica Marija upla{i se od pojave angela Bo`jega a jo{ vi{e od wegovog saop{tewa: Evo zatrudne}e{, i rodi}e{ sina, i nadjeni mu ime Isus (Lk. 1 31-33). I On }e biti car, i carstvu Wegovom ne}e biti kraja. Iako se ovo dogodilo u raznim vremenima, i u raznim mestima i razli~itim li~nostima, iznena|ewe je bilo isto, sumwa ista i pitawe isto: KAKO JE TO MOGU]E? U prva dva slu~aja, kako je mogu}e da prestarela i isu{ena qudska tela, koja su jedva imala snage da sebe dr`e u `ivotu, proizvedu nove `ivote? Kako bi to moglo biti? U tre}em, pak, slu~aju, nevina devica Mari-ja, sva porumenev{i od stida, ispod stida progovara: Kako }e to biti kad ja ne znam za mu`a? (Lk. 1 34). Kako to mo`e biti? U nebeskog vesnika nema ni trun sumwe da }e se dogoditi ono {to on javqa i predskazuje. Jer on se vlada po nebesnoj logici; govori od strane Boga, kome nema ni{ta nemogu}e i ~ija se re~ mora ostvariti. Ali, potomci Adama i Eve MISLE PO ZEMAQSKOJ LOGICI. Iako je mnogo puta s neba qudi-ma javqeno, a i u Svetoj Kwizi Bo`joj zapisano, da je Bogu sve mogu}e {to na-misli i re~e, ipak potomci Adam-Evini lak{e su verovali prirodnom toku stvari nego re~i Bo`joj. I jo{ uz to, prigwe~eni buntovnom prirodom sa svih strana i okru`eni zlom, oni su IZGUBILI SPOSOBNOST VEROVA-WA U VELIKO DOBRO. Verovali su brzo i lako u svako predskazano ve-liko zlo, ali sporo i te{ko u veliko dobro. Veliko dobro obe}a Bog Avramu rekav{i mu da }e mu dati sina od Sare, i da }e Saru blagosloviti, te }e kroz tog sina biti mati mnogim narodima. Na to se Avram nasmeja, kao i Sara ra-nije, i re~e: Eda }e se ~oveku od sto godina roditi sin! (I Moj.17,17). Posumwa Avram u veliko dobro od Boga. A da mu je Bog predskazao veliko zlo, da }e mu

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 7. APRIL 2019, GODINA 20, BR. 30

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

118

umreti Sara bez poroda, i da }e mu umreti i Is-mail, sin slu{kiwe mu Agare, on bi to brzo pove-rovao. Tako bi u~inio i sve{tenik Zaharija. U mla|im godinama, kada je bio sposoban za ra|awe i on se mnogo molio Bogu da mu daruje porod. A kad je ostareo, i on i ̀ ena mu, on je prestao moli-ti se, skru{en i beznade`an, premda uvek prave-dan i molitven, misle}i da ga Bog ili ne ~uje ili sma-

tra nedostojnim iskanoga dara. No Bog usli{ava molitve pravednika u svoje vreme, u vencu ostalih doga|aja, kojim On upravqa svojim promislom. Bogu je bilo potrebno da se Jovan rodi u istoj godini kada i Mesija, a ne 40 ili 50 go-dina ranije, kako su wegovi roditeqi `eleli...

Budimo vredni u iskawu istine, jo{ vredniji u o~i{}ewu srca

svoga, strpqivi u ~ekawu i nepokolebqivi u veri da }e nam Bog dati sve u svoje vreme, onako i onoliko, kako i koliko nam je

nu`no za na{e spasewe.Sv. vladika Nikolaj

DA LI SMO BLAGOVESNICI...?

Evo Svetih Blagovesti, bra}o i sestre. Evo praznika sa najlep{im imenom i najmnogozna~nijim. Nije Uskrs nazvan Blagove{}u, iako se desilo gromovsko ~udo - smrt satrvena! Gospod vaskrsao sa telom i pobedio sve smrti u ime nas qudi, pa ipak Uskrs nije nazvan Blagove{}u. Bo`i}. Desila se najve}a revo-lucija u svima svetovima - Bog silazi na zemqu i postaje ^ovek. Najve}e ~udo i najdivnije ~udo za rod qudski! I opet, i taj veliki i sveti Praznik nije nazvan Blagove{}u. Sveto Preobra`ewe, kada Gospod za trenutak pokazuje silu Svoga Bo`anstva. Lije se iz Wega svetlost, koju o~i qudske ne mogu da izdr`e. Sveti apostoli padaju na zemqu. Pa ni taj veliki i sveti Praznik nije dobio ime Blagovest. Bogojavqewe, kada se Sveta Trojica javqaju nad zemqom. Gospod u vodi Jordana! Gle, ni taj veliki i sveti Praznik nije naz-van Blagovest. A nazvan je dana{wi dan, dana{wi Praznik, kada je Arhangeo Gavril si{ao s neba i objavio Blagu Vest Presvetoj Bogomajci. ... Ve~na tajna otkri-va se danas - Sin Bo`ji postaje Sinom ̂ ove~jim, da uzev{i ono {to je najgore, podari najboqe. Prevari se u starini Adam, pa okusi plod... da postane Bog. Ne postade! Bog postaje ~ovek, da ~oveka na~ini Bogom. ... Ve~na tajna ot-kriva se danas. Kakva tajna, bra}o! Tajna da }e Sveta Djeva roditi Boga. Sveta Djeva, rodiv{i Boga, sama postade Bogorodica. Ovo je prva polovina ove ve-like svete Tajne i svetoga Praznika; a druga polovina: da }e taj ro|eni Bog, taj Bogo~ovek, Gospod Hristos, qude na~initi bogovima. Eto druge polovine ove velike i stra{ne Tajne: qudi stvoreni da postanu bogovi! Ja vam govorim o velikim istinama. ... ON JE POSTAO ^OVEK RADI TEBE, ^OVE^E, radi svakoga od nas! ̂ ovek je tako va`no bi}e pred Bogom, da je Bog sam si{ao

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

120

U SREDOPOSNOJ NEDEQI PROSLAVQAMO: 07.(25) Blagovesti08.(26) Sabor Svetog arhangela Gavrila (Odanije Blagovesti)09.(27) Prepodobna Matrona Solunska10.(28) Prepodobni Ilarion Ispovednik (Prvo bdenije)11.(29) Prepodobni Marko Aretuski12.(30) Prepodobni Jovan Lestvi~nik (Drugo bdenije)13.(31) Sveti sve{tenomu~enik Ipatije Gangrijski

da smo mi du`ni kao hri{}ani da neprekidno ispuwujemo sebe Bo`anskim silama, putem Svetih Tajni i svetih vrlina. Gle, {ta je Sveto Pri~e{}e? To je Telo Gospoda Hrista i Krv. Ti Vascelog Boga prima{, hri{}anine, pri~e{}uju}i se. Eto, ti danas ako se pri~esti{, ili si se ju~e pri~estio, ti si ponovo potvrdio da je TVOJ GLAVNI POZIV U OVOME SVETU - DA SEBE ISPUNI[ BOGOM i da `ivi{ Bogom i u ime Boga. Za{to se pri~e{}uje{? Ne da to odmah zaboravi{, nego da se seti{: Gle, ja sam Boga primio u sebe! Kako treba da `ivi Bog u meni, kako ja treba da `ivim sa tim Bogom? Dosad sam imao ru`ne pomisli, ru`ne `eqe. Od danas, Gospode, pomozi, ispuni me Tvojim Bo`anskim silama, da Tebe ne ru`im, da Tebe u sebi ne kaqam. Primio sam Te. Dosad sam, Gospode, i ru`ne re~i govorio i psovao; pomozi da Te vi{e ne ru`im. Jer znam da }u za svaku re~ praznu koju reknem u ovom svetu dati odgovor Tebi, na dan Stra{noga Suda, Tebi, Koji si u meni. I ja, ~ovek hri{}anin, po slabosti svojoj sva|ao sam se sa kom{ijama, pa sam se i tukao, pa sam i krao. Avaj, Gospode, a Ti si u meni! Jo{ od kr{tewa imam Te u meni, i kroz svako Pri~e{}e Ti opet ulazi{ u mene. Te{ko meni! OPROSTI I POMOZI! [ta mi ostaje, Gospode, Koji si od kr{tewa u mojoj du{i, nego da vapijem Tebi, zajedno sa pokajanim carinikom: Bo`e, milostiv budi meni gre{nome! ... Beseda izgovorena u man. ]elije, 1967.

Presveta Djeva Marija je pristala na to tek po{to je provjerila Arhan|ela. Jer, Ona se tajno zavjetovala Bogu da }e uvijek biti djevojka, a to je znao samo Bog, wen tobo`wi mu` Josif i Ona sama. Ona je znala iz

Biblije da se |avo mo`e javiti u obliku svijetlog An|ela. Zato nije bila lakovjerna, kao na{a pramati Eva. Na praznik Blagovijesti, Bogorodica je, svojom poslu{no{}u Bogu, ispravila Evin grijeh neposlu{nosti. Eva je upotrijebila svoju slobodu na zlo i na radost |avola, a Bogorodica je upotrijebila svoju slobodu na svetu slu`bu Bogu i smireno uskliknula:

Evo slu{kiwe Gospodwe, neka mi bude po rije~i Tvojoj!Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

119

s Neba, postao ^ovek, zario se u na{ katran, u na{e blato, u na{ muq, u na{ smrad - da ~oveka spase od svega toga i da ga na~ini bogom. ... Bog je postao ^ovek, to je prva Blaga Vest, a druga, druga pripada nama qudima da je mi ostvarimo. On nam daje sile, a to je {ta? ... Kada se svako od nas, kao dete kr{tava, kr{tava se U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i onda, obla~i se u Gospoda Hrista. Pi{e u Svetom Evan|equ: Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Eto, TO SI TI, HRI[]ANINE, HRISTONOSAC, a to zna~i bogonosac. To zna~i, {ta? Da TREBA DA @IVI[ KAO [TO @IVI ^OVEK U KOME JE BOG. To je svaki hri{}anin - bogonosac i hris-tonosac. Ni{ta mawe, brate moj i sestro, od toga. TOLIKO SI TI VA@AN, TOLIKO JE VA@NO SVE [TO TI IMA[ U SEBI JER TI HRISTA NOSI[, od kr{tewa Ga ima{ u sebi. Pazi {ta }e{ sa Wim uraditi! On od kr{tewa tvoga stoji u tvojoj du{i. Sve zlo, svaki greh, ... ti Boga bije{ u sebi i Gospoda Hrista, Koji je od Vaskrsewa u tvojoj du{i. Eto, blatom svojih grehova, smradom grehova, znojem svojih strasti ti, ti Wega skvrni{, ti Wega poni`ava{, ti Wega ru`i{, ti lik Wegov katranom svojih strasti prema-zuje{, hri{}anine! A, POZVAN SI DA @IVI[ BOGA RADI, i Bogom u ovome svetu. Zato pri kr{tewu jo{ dobio si Gospoda Hrista, Boga Istinitog, i On }e da ti da Bo`anske sile, daje ti Svete tajne i svete vrline da ti, `ive}i u Crkvi Hristovoj, potiskuje{ iz sebe sve {to je gre{no, sve {to je smrtno, sve {to je prolazno. Potiskuje{, i unosi{ u sebe sve {to je besmrtno i sve {to je ve~no. Da, `ive}i u Crkvi, mi se, u stvari, postepeno ispuwujemo Bo`anskim silama, postepeno se obo`ujemo, kako vele Sveti Oci, poste-peno postajemo bogovi po blagodati. Gle kakva ~ast! ... Ti, hri{}anine, ne prestaje{ biti bogonosac, bez obzira da li ti dostojno nosi{ Boga u sebi, ili ti Boga raspiwe{ svojim gresima, ili Ga se ~ak i odri~e{. On je tu,

u tvojoj du{i, kao svedok, Koji }e, na dan Stra{noga Suda, svakome od nas hri{}-ana re}i: Gle, ja sam Sebe ponudio, Ja sam Sebe tebi dao, Jovane, tebi Marko, tebi Stojane. Celog Sebe sam dao tebi, da bi ti `iveo Mnome i Bo`anskom silom mo-jom ~inio dobra dela. A ti, {ta si radio sa Mnom u du{i svojoj? Gle, pquvao si me gresima svojim, nisi se kajao, nisi se tru-dio da evan|eqska dela ~ini{, a sve to, sve je to bilo {amarawe Mene, RASPI-WAWE MENE NA BEZBROJ KRSTOVA TVOJIH. Da, danas su Svete Blagovesti, da nas podsete na tu glavnu i ve~nu istinu:

Put do spasewa ide kroz post. Za{to? Zato {to je istinski

post blagovest. Ko ho}e za Mnom da ide, neka se odre~e

sebe i uzme krst svoj, i ide za Mnom. Ja ili Hristos? Ne ja i Hristos. A krst nose}i da bi

ugodili Gospodu Hristu, da bi mogli i}i za Gospodom Hris-tom. Idemo li za sobom, mi ne

mo`emo i}i za Wim.Sv. Justin ]elijski