s blagoslovom

S blagoslovom

Wegovog Visokopreosve{tenstva

Arhiepiskopa Cetiwskog

Mitropolita Crnogorsko-Primorskog

G. Amfilohija

Izdaje:

Svetigora - Izdava~ko-informativna

ustanova Mitropolije Crnogorsko-Primorske

Urednik:

Protojerej Radomir Nik~evi}

Prire|iva~:

Protojerej mr Velibor Xomi}

Recenzent:

Wegovo Preosve{tenstvo

Episkop G. Atanasije (Jevti})

Slog i prelom:

Milovan Parezanovi}

[tampa:

[tamparija Svetigora - Nik{i}

2008. godine

2

MITROPOLIT SKOPSKI

JOSIF

M E M O A R I

- D R U G O I Z D A W E -

priredio:

Protojerej mr Velibor Xomi}

Cetiwe2008. g.

3

PPPP RRRR EEEE DDDD GGGG OOOO VVVV OOOO RRRR

M e m o a r i m a

Mitropolita Skopskog Josifa

Govoriti i pisati o Mitropolitu Skopskom Josifu (Cvijovi}u:

1878 + 3. juli 1957), tako velikom ~oveku, jerarhu Srpske Crkve i veli-

kom pa}eniku, nije nimalo lako. No, sa sve{}u o odgovornosti na{oj

pred Bogom, istorijom, na{im narodom i na{om ìvom Crkvom, po-

trebno je re}i makar ne{to od onoga {to znamo, {to smo ~uli i dozna-

li: prou~avaju}i dokumenta u arhivi Srpske Patrijar{ije i slu{aju}i

od o~evidaca i u~esnika u ìvotu Crkve i Naroda tokom predratne Ju-

goslavije, tokom okupacije i posleratne, nesre}ne, tako|e Jugoslavije.

Du`ni smo da kaèmo istinu koliko je nama qudima to mogu}e.

Mitropolit Josif je odavno pred Licem Boìjim i ~vrsto veru-

jemo da je na sudu Nepristrasnog i Nelicemernog Ve~nog Sudije u{ao

u rajska naseqa, sa tolikim drugim, wemu i nama savremenim, srpskim

stradalnicima, jerarsima, sve{tenicima, monasima i vernicima, i

mnogim drugim qudima.

Kako je on sam sebe skromno video najboqe pokazuje ono {to je

ostavio da se napi{e na wegovom grobu. Taj grob se, kao {to znamo, na-

lazi u Manastiru Vavedewu u Beogradu, i na spomeniku stoje ove re~i:

“Gospode, orao sam i preoravao, kopao i prekopavao, mu~io se i

dovijao kako sam znao i mogao, ali sam uvek Tebi i Rodu verno i preda-

no sluìo. Evo do|e vreme ve~nog pokoja. Zato Te, Gospode i O~e moj,

skru{eno molim da mi oprosti{ voqne i nevoqne grehe moje, a ti, Ro-

de moj, oprosti svome gre{nom Mitropolitu Skopskom Josifu”.

Zaista je veliki Mitropolit Josif, veliki radnik, narodni ora~.

U Crkvi na{oj narodnoj, Svetosavskoj, duboko je orao i preoravao, ali i

plodove setve i ètve uzabirao i nama ostavio. Sve {to je radio, radio je

svim srcem svojim, iskreno kao verni Boìji sluga, kao veliki narodni

5

radnik i crkveni poslenik. Nosio je svoj krst qudskog bi}a, ~ove~an-

skog ìvota, srpskog ~oveka i wegove zavetne istorije, pobornika prav-

de i slobode i jevan|elskoga svedoka Hrista Raspetoga i Vaskrsloga.

Poreklom sa Zlatibora, o~igledno starinom Hercegovac, oli~a-

vao je u sebi i ispoqavao one najboqe osobine Srba Zlatiboraca, Uì-

~ana, ili, kako ~esto govorimo, “Era”. Nije unov~avao svoju prirodnu

mudrost, ni duhovitost, ni snala`qivost, ni vredno}u, kako su to ~i-

nili u novije vreme neki Uì~ani, koji su imali ime sve{tenika, a bi-

li jeftini “narodwaci” ili jo{ jeftiniji “politi~ari”, naj~e{}e sa-

mozvanci i samopropagatori. Na sre}u, takvih je bilo i ima malo. Mi-

tropolit Josif je poneo iz svoje ku}e sa Zlatibora, iz sela Dre`nika,

od Bogom mu datih ~estitih roditeqa, oca Krste i majke Jelisavete,

prirodnu bogodanu trezvenost i mudrost, pobo`nost i ~estitost, cr-

kvenost i rodoqubqe, a i onu narodnu radqivost i doma}instvo, koji

karakteri{u srpskog ~oveka i Srpski narod kroz vekove. Wegova pobo-

`nost nije bila umi{qena, ni nalickana, nego duboko proìvqena, jer

je to bio iskren i dubok ~ovek, pravi Srbin.

Krenuo je kroz ìvot da se {koluje u Beogradskoj bogosloviji, da

sluì Crkvi i Rodu svome, da sluì najpre u braku (bio je paroh u Ma-

kovi{koj i Dragojeva~koj parohiji), a kad mu je Bog suprugu uzeo, on se

stavio Hristu na raspolagawe, postao je monah i tako sluìo Bogu i

rodu, Crkvi i narodu. Zavr{io je Kijevsku Duhovnu akademiju i magi-

strirao studijom “Uloga srpskog sve{tenstva u oslobo|ewu svoga na-

roda”. Zatim predaje jedno vreme u mati~noj mu Bogosloviji i rukovo-

di Mona{kom {kolom u Manastiru Rakovici (gde je i zamona{en).

U~estvovao je u svim borbama svoga naroda, tokom balkanskih i

svetskog rata (bio je vojni sve{tenik u ~etni~kom odredu Vojvode Vu-

ka). U~estvovao je i borio se kako je znao i umeo, a nije ni mogao da ne

u~estvuje, jer su tako radili i wegovi preci i ostali na{i praoci i ju-

naci. A on je u juna~ko vreme odrastao i stasao - u vreme osloba|awa Ju-

`ne Srbije, osloba|awa Kosova, u vreme svetskoga rata. Pi{e on u svo-

jim uspomenama, tako ìvim i dramati~nim, kako je napr. branio Srp-

ski narod na Savi u Beogradu 1914. godine. @iveo je sa svojim narodom,

trpeo i preìvqavao wegova stradanija. Posle pada Srbije, poslat je

u diplomatsku misiju u Bizerti, zatim u Rusiju, i od 1917.g. u srpsku bo-

gosloviju u Oksfordu, gde je radio zajedno sa jeromonahom Nikolajem

6

(Velimirovi}em), sada me|u Svetima Nebeske Srbije. Po oslobo|ewu,

postao je rektor Prizrenske bogoslovije, i sa tog poloàja izabran je

19. decembra 1920.g. za Episkopa Bitoqskog.

Pomenu}u dva primera karakteristi~na za wegovu trpeqivost,

ali i uro|enu mu duhovitost, koje sam ~uo od o~evidaca. Kada se 1920.

godine, posle hirotonije za Vladiku Bitoqskog, i{lo na wegovo usto-

li~ewe u Bitoq, i{lo se kolima do Ohrida, a onda na kowima preko

planine do Bitoqa, jer drugog puta nije bilo. Na jednom mestu toga pu-

ta on padne s kowa i slomi ruku. Posle je govorio da ga je tu na{la “Bo-

ìja kazna”, jer je na tom mestu u ratu 1918. godine video jednog poginu-

log Bugarina u nekom sme{nom stawu, i tada se i nehotice nasmejao,

{to mu se sada na istom mestu “osvetilo”. Kako je bio junak, ustao je,

stisnuo zube kad su mu na brzinu previli ruku nekim pe{kirom, i od-

mah poùrili daqe, jer je u Crkvi Svetog Dimitrija u Bitoqu treba-

lo biti ustoli~ewe na ve~erwoj slu`bi, i tamo ih je veliki broj qudi

o~ekivao. Na ulazu u crkvu, pozdravio ga je jedan tamo{wi sve{tenik,

koga je Josif li~no znao kao izrazitog bugara{a u vreme okupacije od

1914. do 1918. godine. Taj sve{tenik je na vratima crkve govorio slavo-

pojku Vladici Josifu, na{to ga je ovaj jedno vreme slu{ao, a onda, ka-

ko ga je ruka bolela, u jednom momentu je prekinuo sve{tenika, rekav-

{i mu: “Dosta, o~e! To {to si rekao - meni, a {to si mislio - tebi!”Takav je bio i u ìvotu Mitropolit Josif.

Tako|e, pri~ao nam je Otac Justin (Popovi}), kada su 1930. i 1931.

godine wih dvojica, Josif kao Episkop, a Otac Justin kao jeromonah,

poslati u Zakarpatsku Rusiju, koja je tada pripadala ê{koj, da vra}a-

ju iz unije Pravoslavce nasilno pounija}ene posle sramne i strahotne

Brest-Litovske unije (tada su, po~ev od 1594.g. pa nadaqe car Sigismund

i papa ogwem i ma~em nametali uniju Pravoslavnima, a posle Prvog

svetskog rata, pod divnim i demokratskim predsednikom Masarikom,

wima je omogu}en povratak u Pravoslavqe, te je tako od tih pravosla-

vaca-povratnika obnovqena dana{wa Svetometodijevska Pravoslavna

Crkva u ê{koj i Slova~koj). Wih dvojica su, dakle, godinu dana radi-

li u Zakarpatju, i uradili mnogo. Kad su, veli o. Justin, obilazili pla-

ninska sela na padinama Karpata, spavali su gde stignu, ~esto na slami,

i jeli {to im se usput na{lo, no Vladika se Josif nikada nije nina{ta

àlio. Jedan detaq je ostao ìvo upe~a}en. Poranili su negde rano

7

preko ogranaka Karpata, da stignu u jedno selo gde se narod okupqa.

Bio je mraz, sunce se tek ra|a iz Karpata, oni po snegu uzbrdo zadiha-

ni; topli dah, koji izlazi iz mitropolitovih usta, na wegovoj dugoj bra-

di stvara duge ledenice. Izgledao je kao starozavetni patrijarh ili

prorok. U jednom momentu, Josif zastade, prekrsti se, i glasno re~e:

“Pomoz Boè jadnijem Srbima, i lu|ijem Rusima!” Bio je veliki pod-

vi`nik; ìveo je skromno, i takav je ostao do kraja ìvota. Nikad ni-

{ta nije za sebe sticao. Radio je samo za svoj narod i Crkvu Boìju.

Kao Episkop Bitoqski izabran je za Mitropolita u Skopqe

1932. godine, i tamo je dosta uradio. Izme|u ostalog, pokrenuo je, sa

profesorima Filosofskog fakulteta u Skopqu, poznati ~asopis

“Hri{}ansko delo”, koji bio na nivou, ako ne i vi{e, prethodno pozna-

tog ~asopisa “Hri{}anski ìvot”. U Skopqu je tada bilo izuzetno

u~enih qudi i velikih stru~waka, kao {to je Radoslav Gruji} i drugi,

a Mitropolit je oko sebe okupqao i ve}i broj teologa Srba i Rusa. Na

Skopskoj katedri je mnogo uradio na crkvenom i narodnom napretku (a

odobrotvoreni od wega, ostali su nezahvalni - do rata, u vreme rata, i

posle rata). Mitropolit Josif je u to vreme pomagao i Manastir Hi-

landar (ustupiv{i mu Manastir Sv. Arhan|ela u î~evu za metoh), ko-

ji je tada bio osiroma{io usled konfiskacije od strane gr~ke dràve

svih metoha i ve}i deo poseda izvan Svete Gore. On se i tokom okupa-

cije i odmah posle rata starao da se popuni umaweno Hilandarsko

bratstvo, jer je bio Jerarh monahoqubiv i manastiroqubiv. Wegovom

zaslugom, uz Patrijarha Varnavu, privoqena je dobrotvorka Persa Mi-

losavqevi} iz Beograda da na Top~iderskom brdu podigne dana{wi

ènski manastir Sv. Vavedewa.

Da se vratimo malo unazad. Kada je sa Episkopom Nikolajem i{ao

u Englesku da zastupa srpsku stvar, umeo je i tamo da govori (mada je vi-

{e govorio Episkop Nikolaj). Mitropolit Josif je govorio mudro i

kratko, i wegovo svedo~ewe o Srpskom narodu bilo je dobro primqeno,

jer je uvek govorio izvorno, autenti~no. On, ina~e, nije bio ~ovek od pe-

ra da bi mnogo pisao, ali ono {to je napisao i ono {to je izgovorio u

svojim besedama, i naro~ito zastupao u ìvotnim stavovima, ostalo je

zapam}eno u Srpskom narodu i u{lo u zlatne stranice srpske istorije.

No, najve}i podvig Mitropolita Josifa je ono {to je, u doba ras-

pe}a Srpske Crkve i naroda pod okupacijom nema~kom, bugarskom, ba-

8

listi~kom, ma|arskom i naro~ito usta{kom, uradio za Srpski narod i

Srpsku Crkvu. Proteran je iz Skopqa (5. maja 1941. g.), kao da je bio tu-

|in, kao da je on bio tamo okupator, a ne crkveni pastir naroda Boì-

jeg, koji se zalagao za svoj narod, ~inio dobro gde god je mogao, i `rtvo-

vao se nesebi~no. Proteran je od Bugara i od bugara{kih slugu, ~ije

tragove i posledice Skopqe i do danas doìvqava i preìvqava. Do-

{ao je u Beograd samo sa jednim kofer~etom u ruci. Kako je proteran

vide}e ~italac u onom delu ovih Memoara, u kojem u vidu izve{taja

Svetom Sinodu to opisuje. No, to jo{ detaqnije opisuje u najpotresni-

jem delu svojih uspomena, svojih memoara - “Sa crni{a na gori{a”.

Ovaj narodni izraz, verovatno zlatiborski, erski: “Sa crni{a na gori-

{a”, zna~i: Sa zla - na gore! Sa crwega na jo{ gore. Tako je i bilo Mi-

tropolitu i wegovoj ìvoj Crkvi, stradalnom narodu pod okupacijom.

On to stradawe opisuje potresno do suza, {to }e ~itaoci i sami vide-

ti i doìveti. Spomenu}emo samo jedan detaq. Silazim, veli, na èle-

zni~koj stanici u Beogradu, prepuni vagoni izbeglica sa svih strana

pristiù, a naro~ito iz zloglasne i zlo~ina~ke Endehazije... Mene vu-

ku za rukav i govore: “O~e, pomozi, o~e! Gde }emo, o~e? [ta }emo, o~e?”A ne znaju da sam i ja sam izbeglica, i da i ja ne znam gde }u.

Me|utim, Mitropolit Josif je izgleda dobro znao gde treba i}i.

Oti{ao je u Patrijar{iju, u momentu kada je Patrijarh Gavrilo ve}

bio uhap{en i kada je Vladika Nikolaj - dva kqu~na ~oveka u Srpskoj

Crkvi - ve} bio skinut sa svoje Eparhije @i~ke i interniran u Qubo-

stiwi. Mitropolit Josif se na{ao u Patrijar{iji da okupi najpre

Episkope, one iz Srbije i one dobegle u Srbiju: Ni{kog Jovana, [a-

ba~kog Simeona, Brani~evskog Venijamina, Zvorni~ko-Tuzlanskog

Nektarija, vikarne Arsenija i Valerijana i druge, i da, kao brat sa

bra}om, po vekovnom pravoslavnom, kanonskom predawu, od prisutnih

i okupqenih sastave Sinod, te da tako po~ne raditi i Crkvom rukovo-

diti. I Mitropolit Josif je to uspeo. Okupqeni “endimusa” Sinod

(=Sinod od prisutnih Episkopa) delovao je i delao sve vreme rata,

uspe{no vode}i brod Srpske Crkve po burnom moru.

Ima u Patrijar{iji jedna slika: kako Patrijarh Georgije (Bran-

kovi}) moli Svetog Nikolu da brod Crkve na uzburkanom moru prihva-

ti i spase. Najteè vreme broda Srpske Crkve bilo je upravo tokom

okupacije. Mitropolit Josif je tu i tada bio bogomdani i bogomudri

9

krmano{. Pri~ali su: da je, shodno dogovoru uo~i samoga rata, trebalo

da se sve Vladike na|u u @i~i i tu se dogovore {ta da rade, te da je Jo-

sif trebao iz Skopqa da svrati u @i~u, no on je “poùrio” u Beograd!

Te{ko da je ta pri~a ta~na, jer je Patrijarh ve} bio uhap{en, Vladika

Nikolaj ve} od Nemaca smewen, i to je Josif svakako ve} znao, pa je za-

to i{ao pravo u Beograd. I dobro je uradio. Da je i on kasnio, mo`da

bi bilo kasno da se u Patrijar{iji ne{to jo{ mogu}e uradi, te Crkvi

i narodu pomogne. Kaù tako|e, da kad se Patrijarh Gavrilo vratio u

zemqu, novembra 1946. godine, i kad ga je Mitropolit Josif sa Vladi-

kama do~ekao na ulazu u Patrijar{iju, a tu je bila prisutna svudapri-

sutna UDB-a, kojoj je bilo stalo da se Patrijarh vrati u zemqu radi wi-

hove propagande u svetu, jer, eto, Patrijarha stradalnika iz nema~kog

Dahaua vra}aju u zemqu! - rekao je Gavrilo Josifu: “Vide}emo {ta si ti

to radio u toku rata!” Siguran sam da je Patrijarh to rekao da bi to

UDB-a ~ula, a da je Patrijarh u dubini du{e bio zadovoqan radom Mi-

tropolita Josifa. Jer, {ta bi bilo da nije bilo Mitropolita Josifa

i wegove preduzimqivosti i snala`qivosti. Mudar je bio Patrijarh

pa je to rekao, jer je trebalo to udba{i da ~uju. Ali, daqi nastavak ra-

da i saradwa Patrijarha i Mitropolita pokazuje da je on bio sasvim za-

dovoqan, jer Mitropolit Josif nije ni{ta uradio {to nije bilo na do-

bro Crkve. Prosto re~eno i sa istorijske distance proceweno: bio je

~ovek koji je osetio pravi momenat da treba raditi, i {ta treba radi-

ti, i zato se stavio na ~elo Sinoda da povede i organizuje ìvot Crkve

onoliko koliko se moglo pod okupacijom. Uostalom, bio je i jedan od

starijih Jeraraha me|u sabra}om, i pritom jedini preostali “slobod-

ni” Mitropolit, jer su Zagreba~ki i Sarajevski ve} bili na putu za

Golgotu, a Cetiwski je bio otse~en okupacionim zonama.

Nemci su bili kivni na Srpsku Crkvu i Srpski narod zbog ru{e-

wa sramnog 25-omartovskog pakta, i projave narodnog slobodarstva ve}

26. marta 1941 (kada su Kraqev~ani pozvali pred domom u parku Ep. Ni-

kolaja, traè}i da im kaè {ta se to zbiva sa {mokqanskom politi-

kom Kneza-namesnika). Bojali su se projave Srpskog narodnog ponosa i

neropskog karaktera (oni koji govore, kao {to su qoti}evci, da je u 27.

martu glavnu re~ imao engleski Intilixens-servis, isti takvi ili

wima sli~ni govore da je i u 5. oktobru 2000. godine mnogo {to{ta “sa

strane” ume{ano. Jeste, i tada i sada. Ali - nije samo to, i nije to to!).

10

Projava narodnog gneva 27. marta 1941. godine, ne mo`e ni~im drugim

biti obja{wena, nego nepredvidivim karakterom Srpskog naroda, a to-

ga karaktera su se uvek bojali svi srpski naprijateqi: Nemci, Hrvati,

komunisti, fa{isti, [iptari, dana{wi kapitalisti, mnogi evroame-

rikanci i wihovi nemalobrojni doma}i evroslinavci. Srpski narod

nije sitno ra~unxijski narod, koji }e prvo ra~unati {ta }e biti sutra,

nego gleda da licem svojim ~istim iza|e sutra pred Boga i istoriju,

pred Lazara, Milo{a i Kara|or|a. Zato su Nemci najpre napali Srp-

sku Crkvu i srpsku kulturu. Ve} 6. aprila, na Cveti, bombardovana je u

susedstvu Patrijar{ije Narodna biblioteka, a odmah po ulasku Nema-

ca u Beograd, zgrada Patrijar{ije je bila zaposednuta i iz we izba~e-

ne sve crkvene ustanove, kancelarije, arhiv. Mitropolit Josif je pri-

stigao na vreme da rad Patrijar{ije organizuje, preko puta u Qubi~i-

nom konaku, dok nije potom mudrim na~inom uspeo da povrati i zgradu

same Patrijar{ije i o~isti je od nema~kog java{luka i |ubreta.

Mitropolit Josif se “sna{ao”, iskreno re~eno, na najboqi mogu-

}i na~in u stra{nim okolnostima. Uspeo je prili~no brzo, kao {to re-

kosmo, na wemu svojstven, mudar i duhovit na~in, da povrati Patrijar-

{iju i desetkovane patrijar{ijske ustanove, ali bez ikakvih ustupaka

Nemcima. Patrijar{ija je bila skoro bombardovana, u svakom slu~aju

dosta o{te}ena. Nemci su od po~etka javno govorili da treba uni{ti-

ti Srpsku Crkvu i srpsku kulturu, i tako vi{e ne}e biti Srpskog na-

roda. Dakle, isto ono {to danas govore Amerikanci i wihovi lakeji,

poltroni i beski~mewaci, kojima je stalo da slome ki~mu Srpskom na-

rodu (pripisuju}i sve dobro {to ima Srpski narod nekom “nacionali-

zmu”, i sve to svode}i na “zaostav{tinu” Milo{evi}a; a ako ima jo{

Milo{evi}eve zaostav{tine, to su upravo samo ti i takvi “stari ko-

muisti - nove demokrate”, presvla~iguwci i tankodu{i}i, ono {to je u

op{toj svetskoj bezqudici izbilo na povr{inu, i pliva onako kako ve-

tar pu{e. Milo{evi} je bio guba prethodne komunisti~ke gube na gr-

ba~i Srpskog naroda i izba~en je brzo, ali su za Milo{evi}evo pre-

trajavawe nekoliko godina krivi upravo oni zapadwaci, koji su ga ta-

kvog hteli, da bi Srpskom narodu mogli da rade ono {to su mu radili,

i {to mu jo{ uvek rade, preko “demokratizovanih” i “liberalnih” biv-

{ih tito-stamboli}evskih epigona. Jer, sa ~estitim Srbima, ne bi mo-

gli, ni pre ni sada, tako da rade).

11

Mitropolit Josif je ubrzo kako-tako organizovao ìvot Srpske

Crkve: da Eparhije budu popuwene, administrirane, upravqane, da ni-

{ta ne ostane nepokriveno crkvenom brigom, pastirskim starawem.

Naro~ito je velika zasluga wegova, i Episkopa oko wega, bilo prihva-

tawe velikog broja izbeglica, sve{tenika i naroda. U kratkom perio-

du, kada je bila Komesarska uprava, koja ni{ta nije mogla da uradi, Mi-

tropolit Josif je i tada radio. Potom, kada su ~estiti qudi umolili

Nedi}a, jednog srpskog oficira o~uvanog ugleda iz prethodnog 12-dnev-

nog rata, boqe re}i izdaje - osim onih koji su za Draòm krenuli, prvi

u porobqenoj Evropi, u oruàni otpor Hitleru (dok su qoti}evci ite-

kako sara|ivali sa okupatorom) - da prihvati da formira vladu, makar

i kvislin{ku, kako bi zaustavio survavawe narodnih kola sa svom de-

com i svim doma}instvima u bestragiju, Josif je i sa wime radio i sa-

ra|ivao. I morao je raditi i sara|ivati. Ali, samo do li~ne i narodne

~iste savesti i neuprqanog obraza. Bilo bi besmisleno sada raspra-

vqati da li je mogao i kako je mogao druga~ije, ali Mitropolit Josif

nije sluìo ni reìmu kvislin{ke vlade u okupiranoj Srbiji, a jo{

mawe da je sluìo Nemcima. Zna se ta~no, i to je ostalo u arhivi Sve-

toga Sinoda, kada su Nemci poku{ali da ga diskredituju traè}i da

osudi borbu Srpskog naroda, ~etnika i partizana, protiv okupatora, da

je on na ve{t na~in izbegao da izda proglas osude i jednih i drugih, go-

vore}i kao otac: “To su na{a deca. Bore se”.

O radu Mitropolita Josifa pod okupacijom mogli bi govoriti

mnogi izbegli u Srbiju Srbi sa Kosova i Metohije, iz Bosne i Hrvat-

ske, a naro~ito onih preko 200 sve{tenika koji su primqeni i sme-

{teni najpre u Aran|elovac, a posle po Eparhijama i parohijama {i-

rom Srbije. O wegovom radu re~ito govori i mudro pripremqen i do-

stavqen Nemcima, a zatim tajno poslat u svet, Memorandum o pogromu

i genocidu nad Srbima u NDH, o kojem je ve} dosta poznato (i koji }e-

mo uskoro izdati u sva 3 wegova izdawa), ali nije poznato da je ekipu

Srpske Crkve, koja je sara|ivala sa Maksimovi}evim Komesarijatom

za izbeglice, organizovao i podràvao Mitropolit Josif u samoj Pa-

trijar{iji. (U od wega organizovanoj kancelariji ura|en je i detaqan

izve{taj: Zlo~ini Arbanasa izvr{eni nad Srbima Kosova i Metohi-

je od 1941-45.g., koji smo objavili u kwizi Od Kosova do Jadovna, 7.do-

puweno izdawe, 1987).

12

Josif nije bio iskqu~iv ~ovek, nego je gledao pre svega op{tena-

rodno dobro. Nije tada, naro~ito u po~etku, ni bilo sve tako jasno, jer

su vremena bila mutna i opasna. Treba znati da su u po~etku sara|iva-

li ~etnici i partizani, i bilo je jasno da se treba boriti protiv oku-

patora, ali je trebalo i narod spasavati od propasti, koja se na wegovo

biolo{ko i duhovno bi}e odasvud nadnela. Naro~ito preko Drine i na

Kosovu. Na~in na koji je narodu hteo da pomogne Nedi}, nije bio, niti

ostao, ideal za Srbina. Nedi} je bio tragi~na figura, tragi~na `rtva

tragi~nih okolnosti, stra{noga doba ~itavog jednog naroda. Saradwa

sa wegovom vladom bila je - preìvqavawe pod okupacijom, i, koliko

se god moglo, bez ustupaka srca i savesti. “Saradwa” sa Qoti}em, koji

se nametao kao svaki od narodnog bi}a otu|eni totalitarac, i pritom

nametana i od okupatora, nije bila prihva}ena, i zato je Mitropolit

Josif bio nepopularan i nepoèqan kod qoti}evaca. Oni su prven-

stveno wega imali u vidu kad su u svojim novinama pisali o “crvenim

Vladikama”! (To je bila direktna denuncijacija Nemcima. Qoti}evci

su, i tada, kao i pre toga i kasnije, bili bukvalno determinisani anti-

komunizmom, koji ih je odre|ivao do te mere da su zdu{no prihvatili

saradwu sa okupatorom, sa nacizmom: bili su jedina partija slobodna

pod Hitlerom, i pritom naoruàna!). O tome svedo~e ovi Mitropoli-

tovi Memoari, kao {to }e ~italac i sam videti. Gorke re~i gorkih is-

kustava zapisao je u wima raspeti Mitropolit.

Mitropolit Josif je izbegavao, i izbegao, da se pribliì Nemci-

ma, da im se predstavi onako kako nije svojstveno Srpskom Vladici.

(Pojedini novousta{ki “istori~ari” pisali su, ne tako davno, da je Srp-

ska Crkva preko Mitropolita Josifa “sara|ivala” sa Nemcima, ~ak i u

“progonu Jevreja”. To govore i pi{u oni ~ija je Crkva i narod imao svo-

ju Nezavisnu dràvu pod Hitlerom i u woj zatirao Srbe, Jevreje, Ciga-

ne, sve ne-Hrvate /kao sada [iptari pod Amerikancima na Kos-Metu sve

ne-Albance!/ Da ovo nije ta~no, postoje, uz li~na, i pisana svedo~anstva

u Arhivi Sv. Sinoda: da su Mitropolit Josif i zato~eni Vladika Ni-

kolaj spasavali Jevreje i pod Nemcima). Kada su Nemci hteli da ga navu-

ku na tanak led, da mu dodele “orden za zasluge”, on je to vrlo ve{to iz-

begao: izneo je taj predlog pred Sv. Sinod, i od Sinoda je do{la odluka

da “postoji red u Saboru”, da se “po stare{instvu dodequju ordeni”, a ka-

ko on “nije najstariji u Saboru, onda ne moè orden prihvatiti”. Ta i

13

takva odluka, ve{to sro~ena, bila je jasno izbegavawe priznawa Nemci-

ma, ili od Nemaca. Diskreditacija od strane Nemaca nije uspela. Tako

su i komunisti, kad su posle Nemaca do{li na vlast, poku{avali da ga na

razne na~ine diskredituju. Ve} prvih nedeqa po takozvanom oslobo|ewu

Beograda 20. oktobra 1944. godine (koje “oslobo|ewe” je srpski Beograd

ko{talo najmawe 25.000 nevino likvidiranih, a Srbiju oko 150.000), or-

ganizovali su omladinu da ispred vrata i prozora Patrijar{ije vi~e:

“Dole Josif!” A Mitropolit Josif, otvoriv{i prozor, pita tu decu: “A

deco, koji Josif? Ima nas trojica: Visarionovi~, Broz, Cvijovi}?!” De-

ca su mu na to aplaudirala, jer su o~igledno bila nagovorena.

Josif je, zaista, i pod komunistima, dok nije do{ao Patrijarh Ga-

vrilo i preuzeo kormilo Crkve, nastojao da uradi sve {to se moè. Vi-

de}e to ~italac u wegovim Memoarima, i u prilozima uz ove Memoare.

Da kaèmo zasad samo toliko: da je Mitropolit Josif, sa Sv. Sinodom,

prvi uputio, i to najmawe dva puta, malo poznate Memorandume Srpske

Crkve novoj komunisti~koj vlasti zbog progona Srpske Crkve od komu-

nizma. (Kada sada ~ujemo ili ~itamo biv{e komuware gde jo{ uvek govo-

re kako su “osloba|ali” narod od fa{izma, samo se zapawujem wihovoj

bezo~nosti: {to nemaju iole savesti da kaù kako su taj isti narod i

wegovu Crkvu potom terorisali i zatirali - od Kosova do Jadovna. Naj-

novija srpska sudbina, od Jadovna do Kosova, samo je posledica tog wi-

hovog “oslobo|ewa” i wihovog “demokratskog socijalizma” u kome je

stradao najvi{e jadni Srpski narod i wegova Crkva! Wihova bezo~nost

je kao sada ove ameri~ke “totalitarne demokratije”: nikad se ne zapita-

ju, da li bi se mi i sami, bez wih, oslobodili, sami, bez wih, izgradili

slobodnu i pravnu dràvu, sa qudskim pravima i dostojanstvom!?).

No, da se vratimo Memoarima Mitropolitovim, i prepustimo ih

samim ~itaocima da iz wih sagledavaju wegov svetli i mudri lik. Mi-

tropolit pi{e kako je i{ao u Rusiju, i tada i ranije. Wegove karakte-

risti~ne ocene Rusije, naro~ito one iz 1945. godine, vrlo pronicqive,

mudre procene i ocene, sli~ne su onima koje je o Rusiji dao Sveti Petar

Cetiwski, koji je pro{ao svojevrsnu golgotu i{av{i da traì pomo}

od Rusije, ali doìvev{i tamo i gor~inu da bude proteran, pa je govo-

rio Sveti Petar, a za wim sli~no i Mitropolit Josif: “Ne treba se

udaqavati daleko od Rusije. To je opasno. Ali, ne treba ni suvi{e bli-

zu pri}i. I to je opasno!” Takva je mudrost Srpskog naroda. Srbi imaju

14

svoju istoriju, svoj stav, svoj karakter, svoj identitet. Niti je gr~ki, ni-

ti je ruski, niti je zapadwa~ki, niti isto~wa~ki. Srbin je svoj na svo-

me. A jeste i Istok i Zapad, i iznad Istoka i Zapada, kako je govorio

Sveti Vladika Nikolaj, davni drug i saradnik Mitropolita Josifa.

O wihovom drugovawu moglo bi se napisati ako ne kwiga, svaka-

ko duì tekst. Pre nego {to je Mita Kosti}, ~uveni sve{tenik i pisac

iz Gorweg Milanovca, napisao kwigu “Na tu|em poslu”, ~ulo se da je

Mitropolit Josif kao komita poginuo, a Nikolaj je tada rekao: “E, Jo-

sife, pogibe na tu|em poslu!” Ispostavilo se da toga nije bilo i da je

Josif ostao ìv. Wihovo druèwe, kao {to pomenusmo, bilo je i kad su

i{li na Zapad, tokom okupacije, i posle oslobo|ewa 1918; zatim, to-

kom Josifovog episkopovawa u Bitoqu i mitropolitovawa u Skopqu.

Vladika Josif je voleo i da se na{ali na ra~un Vladike Nikolaja, a i

Nikolaj je, na svoj na~in, uzvra}ao sli~no Josifu. Kad su, recimo, po-

stavqali neka te{ka pitawa iz srpske istorije ili duhovne prirode

Nikolaj je gurao Josifa: “Ajde, kaì ti Josife. Ti odgovori”. A kad su

Josifu dolazile neke pobo`ne ène i pri~ale svoje pri~e, ~esto puta

i fantazije, Josif im je odgovarao: “Idite vi, deco, Nikolaju. On je

stru~wak za to, nisam ja”. Ima jo{ i drugih simpati~nih anegdotskih

detaqa, ali, u svakom slu~aju, Josif i Nikolaj su bili qudi koji su u

jednom jarmu, kao dva biblijska vola, orali na wivi naroda Srpskog i

roda qudskog, seju}i re~ Boìju i seme jevan|elsko; i tako|e su vukli,

i izvla~ili, kola Srpskoga naroda iz mnogog i te{kog gliba, iz te-

{kog posrtawa i stradanija, i zato su bili i ostali duboko upisani u

brazde Srpske zemqe, u brazde srpske istorije, u bi}e i bitovawe Srp-

skoga naroda i Svetosavske Crkve, biolo{ko, patriotsko, kulturno,

duhovno, crkveno, hri{}ansko, qudsko.

U tekstovima koji su pred ~itaocem nalazi se posejana mudrost

Mitropolita Josifa, zabeleèno wegovo duboko qudsko i vladi~ansko

iskustvo. Kada je, pri kraju rata, rezimirao svoje odnose, svoj posao, rad

i saradwu sa pojedinim qudima tokom rata i okupacije, sa kojima nije

mogao da se ne susre}e i za dobro svoga naroda ne sara|uje, ~italac }e

videti kakvu je razboritost pokazao u karakteristikama koje iznosi o

Nedi}u, Qoti}u, Joni}u. O ovoj dvojici posledwih - koji su bili ideo-

lozi jedne politike, navodno narodne, a u su{tini otu|ene od bi}a i ka-

raktera Srpskoga naroda, i kao takve hibridne i nesrpske, maskirane

15

(ima ih koji se i danas wome maskiraju) floskulama i parolama o tobo-

è “srpskoj ideologiji”, i pritom se zaklawaju}i ~ak i iza Vladike

Nikolaja - Mitropolit Josif je reqefno izneo vernu sliku kakvi su to

qudi bili. Osetio je, pre svega, wihov sekta{ki karakter. (Jer, re~ je

ustvari o jednoj sekti; sli~no kao {to danas imamo politi~ke i ideolo-

{ke stranke, naro~ito u Beogradu, koje su tipi~no sekta{kog mentali-

teta. Zato uglavnom ne razumeju Srpski narod i Crkvu). Ono {to bitno

razlikuje Vladike Josifa i Nikolaja od qoti}evaca, i onda{wih i da-

na{wih, jeste to {to su i Josif i Nikolaj bili srpske patriote, qudi

izrazito srpskog karaktera, a ovi drugi su izraziti sekta{i, qudi sek-

ta{kog mentaliteta koji pretenduje da tobo` pokriva svojom pretenci-

ozno{}u Srpski narod i wegov karakter (sli~nu sekta{ku pretencio-

znost pokazuje, napr. i pisac “Korena” i “Deoba” i “Vremena vlasti i

izdaje”, koji svojim komunisti~kim mentalitetom ho}e tobo` da pred-

stavi karakter Srpskog naroda, a ustvari slika sebe i svoj svet).

Mitropolit Josif i u ovim Memoarima pokazuje da je wegov stav

za vreme rata i okupacije, kao i posle tzv. oslobo|ewa, bio stav srp-

skoga patriote i Vladike. Nije nijednoj stranci pripadao, niti to pri-

li~i srpskome Vladici da bilo kojoj stranci pripada. Tako, npr., kada

su Nikolaju govorili da je “qoti}evac”, Nikolaj je odgovorio: “Qoti}

bi vaqda pre bio nikolajevac”! Ustvari, ni jedno ni drugo nije bilo,

niti moè biti. Tako bi svaki srpski patriota mogao, ako je pravi pa-

triota, da se nazove - “josifovac”, a ne da Mitropolit Skopski i sve-

srpski pripada ovoj ili onoj stranci. Kao {to i danas stav pravih srp-

skih Vladika i pravih srpskih sve{tenika nije strana~ki, nije partij-

ski, ali jeste patriotski, crkveno-narodni. Nazivaju}i Mitropolita

Josifa i druge Vladike tokom okupacije “crvenim vladikama”, Qoti}

i qoti}evci tu svoju bruku nisu priznali. Vladika Josif nije sluìo

crvenima, ali su qotaneri time pokazali kako su se odnosili prema

wemu. Komunisti su vrlo dobro znali ko je Mitropolit Josif, i bili

su kivni {to nije tokom okupacije bio diskreditovan, {to nije bio

stvarni saradnik i kolaborater Nemaca, nego je bio narodni ~ovek i

patriota, stradalnik koji je dizao i nosio Krst svoj i svoga naroda.

Trebalo je nositi i izneti li~ni i narodni Krst. Trebalo je pri-

miti na stotine izbeglih srpskih sve{tenika i oko milion srpskih iz-

beglica, i sve wih kako-tako smestiti i zbrinuti. Niko nije ostao bez

16

krova i hleba, kao {to u na{e dane imamo mnoge izbeglice iz Srpskih

Krajina i sa Kosova i Metohije, koji se potucaju po zemqi Srbiji od ne-

mila do nedraga. Mnogi su od tih izbeglica od tuge umrli u Srbiji, ali

nisu doìveli nepravdu kakvu doìvqavaju danas Srbi dobeglice sa

Srpskog Kosova ili iz Srpskih Zemaqa i Krajina zapadno od Drine.

Ona Srbija i onakva kakva je bila, okupirana i raspeta, Srbija Mitro-

polita Josifa, bila je patriotska Srbija. Ova Srbija sada je partijska

Srbija, jer ima sekta{ku i poltronsku vlast. U ovim i ovakvim vo|ama

ne prepoznajemo ni onakve vo|e kakvi su bili silom prilika u ratu.

Ovi su prodani, pre nego {to se to od wih i traì. Raznorazni predsed-

nici, ministri, partijske vo|e i kolovo|e mnogobrojnih mafija, koje

jedna drugu pawkaju, ruè pa i gawaju, a Bogami i ubijaju, a onda to, man-

gupski velikodu{no, svoje pona{awe pripisuju Srpskom narodu, i iz

svoga, izvode pri~u o “srpskom karakteru”! A Srpski narod pati pod

wima, kao {to je patio pod komunistima, i nacistima, i ne moè od wih

da do|e do re~i. Ali, ìv je Bog, i ìva }e biti du{a na{a, kako su go-

vorili Proroci i u najteìm momentima biblijske istorije. A istori-

ja Srpskog naroda i Crkve Hristove u wemu jeste biblijska.

Mitropolit Josif je bio i ostao ~ovek i Vladika svetla lika. Ta-

kav }e i ostati zapam}en. ôvek koji se ~ove~anski borio u toku svih ra-

tova prve polovine 20. veka, u Kraqevini Srbiji i Jugoslaviji, onoj

predratnoj nesre}noj i onoj komunisti~koj jo{ nesre}nijoj, u slobodi i

pod okupacijom, u zemqi i inostranstvu. Borio se i “dobar rat ratovao”,

kako veli Apostol Pavle. I nije bio slomqen, mada bio je progawan. Na-

ro~ito od komunista. [teta {to nije stigao da ostavi svoje zapise o ko-

munistima, svoje Memoare o wihovoj bezo~nosti, licemerju i ne~ove-

{tvu. Proteran je od nema~kih slugu iz Skopqa, i komunisti mu nisu da-

li da se vrati na svoju katedru, nego su ga i iz Vrawa proterali; zatim iz

Crne Gore, pa iz @i~e, gde je bio postavqen za administratora Eparhi-

je @i~ke, jer je wegov saborac Nikolaj bio progla{en za “narodnog ne-

prijateqa” i kao takav nije mogao da se vrati u zemqu i na svoju katedru.

Zavr{io je ovozemni ìvot u Manastiru Vavedewu, na Top~ider-

skom brdu, gde mu je i danas grob. Tamo mirno i spokojno po~iva posle

orawa i preoravawa po wivi Gospodwoj, primqen i upokojen u miru Go-

spoda svoga. Po~iva kraj Sve{tenomu~enika Dositeja Zagreba~kog, ko-

ga je primio izmu~enog i izmrcvarenog iz Zagreba, kao {to je primio

17

i tolike druge ìve mu~enike iz Zapadnih i Kosovometohijskih srp-

skih krajeva. Grob Mitropolita Josifa je, po promislu Boìjem, do

groba Sve{tenomu~enika Dositeja, jer je video wegove muke i opisuje

ih ovde u svojim Memoarima.

Uz Patrijarha Gavrila i Svetog Vladiku Nikolaja ostao je kao

veliki ~ovek i veliki borac, i te{kih vremena svenarodnog stradani-

ja. Sva trojica su bili veliki qudi, dinami~ne, sloène i duboke li~-

nosti. Oni koji ne znaju {ta je Crkva, i {ta je ~ovek Hristov u Crkvi,

{ta je i kakav je crkveni ìvot i episkopski podvig, mogu da misle da

je izme|u wih bilo nekoga sukoba. A, jednostavno, bilo je ìvoga ìvo-

ta, ìvoga stava i odstojavawa sebe i svoga bogomdanog pozvawa u ovom

svetu i ìvotu. Ako je i bilo sporewa, bilo ga je, kod svih trojice, naj-

pre sa sobom, a za svoj narod. Izme|u Mitropolita Josifa i Patrijar-

ha Gavrila nije bilo bitnog sukoba. Bili su dinami~ni qudi, koji su

jo{ od vaspostavqawa Patrijar{ije 1920. godine ìvo u~estvovali u

ìvotu i radu Srpske Crkve. Pri~ali su nam o~evidci da su kod i oko

tihoga Patrijarha Dimitrija nosioci dinamizma u Arhijerejskom Sa-

boru bili Mitropolit Gavrilo, Mitropolit Josif i Vladika Niko-

laj. Oni su radili i sara|ivali, orali i preoravali, ali svoj ìvotni

put i delo, svoju hristopoverenu im setvu narodne wive Jevan|eqem

Bogo~oveka nisu napu{tali, zapu{tali. Nisu je sejali semenom svojih

ideja, svojih politika, sitnih interesa, nego srpskim ~ojstvom i juna-

{tvom, ali za~iwenom soqu blagodati Duha Boìjeg.

Povodom objavqivawa ovih Memoara Mitropolita Josifa treba

re}i jo{ i ovo. Kako se po~elo sa objavqivawem wihovih pojedinih de-

lova i odlomaka, reagovali su oni koji se Memoarima ose}aju pogo|eni.

Poku{ali su ~ak i da ih diskredituju, da navodno “nisu autenti~ni”, te

tako skrenu vodu na neke druge vodenice, jer wihova to ne moè da sa-

meqe. Me|utim, autenti~nost ovih Memoara poznata je svakome ko je

iole imao dostupa Patrijar{ijskoj, Sinodskoj arhivi. Iz Izve{taja

Svetog Arhijerejskog Sinoda Svetom Arhijerejskom Saboru SPC o

radu od 1941. do 1947. godine, koji je Mitropolit Josif napisao sa svo-

jim saradnicima, a koji je tekst, na oko pet stotina kucanih stranica,

Sveti Arhijerejski Sabor 1947.g. na ~elu sa Patrijarhom Gavrilom,

prihvatio kao Izve{taj iz celoga rata i okupacije, jasno se vidi da je

Mitropolit Josif bio ovakav kakvog ga vidimo u wegovim Memoarima.

18

Poku{aj diskreditacije i Mitropolita Josifa i wegovih Memoara sa-

mo pada na lice onih koji nisu u stawu da podnesu celu istinu, i osta-

nu na nogama. Takvi su, na àlost, oni o kojima on pi{e u Memoarima.

Sledbenici ~oveka koji je napisao Patrijarhu Gavrilu i Vladikama

Nikolaju i Irineju, povodom ru{ewa sramnog pakta sa Hitlerom, ne-

{to onako nadmeno i samouvereno, kao {to neki dana{wi beograd~i-

}i ~itaju lekcije Patrijarhu Srpskom i Svetosavskoj Crkvi, a pojma

nemaju {ta je Crkva, niti su je ikada ìveli i doìveli.

Ne kaèmo da je u Memoarima Mitropolita Josifa sve apsolutno

tako kako je zapisao, ali je to wegovo li~no svedo~ewe, i u tome je vred-

nost ovoga teksta. Neumitna istorija, a ona se ne}e zavr{iti na nama

niti na onima koji su je pisali pod komunistima, ili ovima koji je pi-

{u posledwe decenije i posledwih par godina, upotpuni}e to, i ne{to

mo`da ispraviti, ali }e mnoge ~iwenice, koje je zapisao Mitropolit

Josif, ostati kao fakta koja ulaze u stvarnu istoriju Srpskog naroda

i Srpske Crkve.

Mitropolit Josif je svedok istorije, kakvi su bili i kakvi tre-

ba da budu danas srpski Jerarsi. Pred svakoga moè da stane smela i ~i-

sta lica, kao borac za svoj narod - ìvu Crkvu @ivoga Hrista, Raspe-

toga i Vaskrlsoga - ne izviwavaju}i se, ne poltroni{u}i, niti se bra-

ne}i. On takav ve} poodavno stoji na sudu pred Licem Boìjim. Oni ko-

ji ga klevetaju, doma}e i strano zlo, ne mogu mu nauditi. Klevetali su

tako i wegov narod: Austrija u Prvom svetskom ratu, usta{e u Drugom,

komunisti posle toga, i sada ga klevetaju sli~ni ovima totalitarci,

evroamerikanci spoqa, i wihovi doma}i epigoni iznutra.

Mitropolit Josif je bio zlatiborski bor, veliki srpski dub, ko-

ji je ostao duboko ukorewen u Srpskom narodu i u Srpskoj Crkvi. Neka

mu je od nas hvala za sve {to je uradio, a kod Gospoda neka mu je ve~na

nagrada i Ve~an spomen na nebu i na zemqi!

Manastir Tvrdo{, Episkop

Uo~i Sv. Proroka Ilije 2003. g. Atanasije (Jevti})

19

I

NE[TO IZ MOJIH

USPOMENA

21

NE[TO IZ MOJIH USPOMENA

Draga ]eri,

Vi{e si me puta molila da ti ostavim ne{to iz svoga ìvota

napisano. Evo }u ti u~initi po voqi. êga se setim, to }u ti i saop-

{titi verno.

Moji preci po ocu doselili su se iz Sanxaka-Ra{ka ili severo-

isto~ne Hercegovine. Po tradiciji znam da mi se ~ukun-|ed zvao Pan-

telija. Bio je opak, tvrd pravoslavac i kao Srbin kosovski osvetnik.

Nije lako trpeo Turke i jo{ mawe poturice. Zato je uvek sa wima sta-

jao na ratnoj nozi. Vodio je ~esto hajdu~ke ~ete i branio sirotiwu ra-

ju kako je znao i mogao. U jednom ve}em okr{aju, izgleda mi, pri Kara-

|or|evom ratovawu-1809. godine u Sanxaku - ili jo{ ranije pri dru-

gom preseqewu Srba u Austriju - stra{no je potukao Turke, ali je i

sam izgubio jedno oko u tome okr{aju. Po wemu su se moji pretci pre-

zivali Panovi}i, a zbog wihove naprasitosti i danas moje srodnike,

kada bi hteli da ih okarakteri{u kao prznice i tvrdoglave vele:

“Svi su kao }oravi Pane”.

Ovo nije kao pohvala, ali karakteristi~no za moju familiju, ko-

jih sada ima oko 30 domova i vi{e. Neki se i sada me|u wima preziva-

ju Panovi}i, i to potomci moga strica, a sinovca moga |eda Vukoja-

Mitra. Svi ostali nose prezime Cvijovi}i po nekom pretku Sveti-

slavu (Svelu, Cvelu, Cviju). Daqe iz porodi~ne tradicije znam da mi

se pra|ed zvao Jovan, koji je opet bio neki deliba{a, a slab radenik i

ku}anik. \eda, koji se zvao Vukoje, znao sam dobro. Bio je }utqiv, do-

bar radenik i o{tar ~ovek. Voleo je nauku i radovao se kada sam po-

{ao u {kolu. On je imao jo{ tri starija brata: Miliju od ~ijih je na-

slednika Milenko, Qubica i \or|e, Sretena i Petka. Ja sam malo za-

pamtio samo Sretena, koji je ìveo do blizu 80 godina.

23

Otac mi se zvao Krsta, a bra}a: Mali{a, Jovan i Marko; sestre:

Tadijana i Jovanka. Sva mi je o~eva familija ponosita, ali skromna

i ozbiqna.

Od maj~ine familije sem ujaka: Vasilija, Sretena, Petra i Pet-

ka (ovaj je jo{ samo ìv) znao sam dedu mi (maj~inog oca) Jakova i ba-

bu Vujanu. Majka mi se zvala Jelisaveta. Svu maj~inu familiju jako

sam voleo, a naro~ito dedu i babu. Dede Jakova i danas se vrlo dobro

se}am, premda je umro u mome ranom detiwstvu. On je ~esto dolazio

ku}i mojih roditeqa nedeqom ili sve~anicima, uvek lepo obu~en u

~iste bele rubine - sa silavima. Nama deci donosio je po neku kru-

{ku, jabuku ili oraha i qe{nika, a nije bilo retko - i po par~e {e-

}era odbijenog od {e}erne glave. Majka nas je pred wega izvodila pod

orah, gde je on sedeo, obu~ene u ~iste rubine, izmivene i o~e{qane.

Druk~ije se pred wega nije moglo iza}i, - sramota je.

Dedu smo qubili u ruku, a on nas je milovao i pitao {ta smo tih

dana radili i jesmo li dobro slu{ali. Dok bi majka spremala kafu i

rakiju ja bih dedi prinosio ì{ku da pripu{i lulu. Maj~ina famili-

ja zvala se Dani~i}i, koji su tako|e doseqenici kao i ostali ìteqi

moga sela Dre`nika. Dok je o~eva familija imala vi{e vojni~ki ka-

rakter, maj~ina familija odlikovala se nekom crtom aristokratije i

diplomata. Umeli su svi lepo pri~ati, bili su laskavi i voleli baca-

ti po{alice, dosko~ice i pomalo zajedati, ali su svi bili pomalo la-

komisleni - nasuprot o~evoj familiji. Istina, oni su uvek izgledali

prirodno inteligentniji, ali i povr{niji od o~eve familije. îni

mi se da sam ja dobar produkt te dve osobine - oca i matere: Majka mi

je dala mnogo ose}ajnosti i mekotu srca, a otac pravilnost su|ewa-ra-

su|ivawa, opreznost, otpornost i dovitqivost, gor{ta~ki ponos i ne-

savitqivost. Prirodno - majka je dejstvovala srcem i dobrotom, a otac

- razumom i istrajno{}u, ~esto tvrdoglavom uporno{}u u savla|ivawu

ìvotnih nezgoda. Majku sam neizmerno voleo, a oca se bojao i sa stra-

hopo{tovawem mu se odnosio. I to uvek, dok je god bio ìv, iako je on

bio prost i nepismen ~ovek-seqak, ali je bio otac.

Ro|en sam u Dre`niku 1878. godine 28. avgusta (po starom stilu)

u zadru`noj ku}i moga dede Vukoja kao najstarije dete svojih roditeqa.

Na tri-~etiri godine po mome ro|ewu deda mi je oca iselio, odvojio

ga iz zajednice i poslao ga na pojate, gde se leti ~uvala i zatvarala

24

sitna stoka-marva. Uzrok tome bila je sva|a me|u ènama, a sve zbog

dece. Deda je imao sa drugom mu ènom malu decu, a moj otac prgav i

prema ma}ehi neraspoloèn pravio je zamerke za{to ona vi{e pa`we

poklawa svojoj deci ({to je prirodno)- a nas, mene i brata mi Mali{u,

zanemaruje. Ni{ta se ne se}am, ni vremena, ni drugih okolnosti kada

su se roditeqi s nama - decom iselili i nastanili u pojatama. Ne se-

}am se ni prvih dana na novom ogwi{tu. Ali se dobro se}am dveju sce-

na iz zadru`ne ku}e. Video sam i zapamtio dobro da su ène posle “vo-

|ewa” krave prekrstila dva ugarka sa ìvom vatrom na sapima krave i

posule vodom. Ovo zato, kako sam docnije saznao da ne bi krava pova|a-

la. Ja sam zakukao {to }e ène ope}i kravu, a one su me oterale u ku}u

(kujnu - deo ku}e sa ogwi{tem), po{ao sam unutra i s praga video veli-

ko ogwi{te, za wim lonac sa jelom kipi, a ja potr~ao (vaqda da izmak-

nem lonac) i preko visokog praga preturio se unutra. Ovo spomiwem

samo zato {to su to jedine scene iz ranog detiwstva koje sam upamtio,

jer sam tek posle pete godine mogao koje{ta zapaàti i pamtiti, - i

{to sam docnije i u snu uvek privi|ao neku vrelu-kqu~alu vodu i we

se jako pla{io. Ispri~a}u ti, draga }eri, jo{ nekoliko sitnih stvar-

~ica iz albuma moga detiwstva, a do mog polaska u {kolu.

Se}am se da sam jednom zaspao u {umi i da su me siroti rodite-

qi celu no} traìli i tek u zoru na{li. Se}am se kako sam se prvi

put kao dete opio. Vide}i kako stariji piju rakiju ispod lule, tj. dok

se jo{ rakija pe~e, i ja sam to probao i popiv{i jedan gutqaj uskoro

sam se preturio u sneg. Ovo mi je pomoglo da vi{e nikad nisam, dok mi

nije bilo vi{e od 25 godina - hteo okusiti rakiju. Pamtim kada su me

roditeqi tri puta vodili na pri~est. Jednom mi je majka govorila ka-

ko je veliki greh ma {ta toga dana re}i, pqunuti ili ne{to r|avo

u~initi. Jer }e se Bog rasrditi i ja ne}u primiti u se “zakon Bo`ji”nego ìvo ugqevqe koje }e me sprìti. - Docnije, kao profesor Bogo-

slovije, zapazio sam da ni na{i u~eni teolozi nisu tako mudro i tako

prosto umeli objasniti svojim u~enicima zna~aj sv. tajne pri~e{}a -

“evharistije” - kao ova prosta i nepismena seqanka.

Drugom prilikom, kada me je otac u naru~ju prinosio u hramu sv.

~a{i, video sam sve{tenika sa duga~kim {tapom kako narod umiruje

u hramu. Zato ga nisam voleo. - Tre}om prilikom, posle pri~e{}a na

grobqu moji roditeqi su sedeli sa sve{tenikom na ledini, pili sa

25

wim kafu i razgovarali. I meni su dali kafu i par~e “somuna” - le-

piwe, te sam umakao u kafu. Zagledao sam se u sve{tenikove brojani-

ce, hitro sko~io i istrgao mu iz ruku rekav{i: to su |in|uve moje se-

stre. Roditeqi su se ovome iznenadili, odmah mi oduzeli brojanice i

povratili sve{teniku - izviwavaju}i se, a on me je pomilovao i re-

kao: “Ostavite ga, on }e biti pop”. Zato sam ga tada zavoleo. Zvao se

Marko sa nelepim nadimkom “zlotrk”. - Zbog ovoga su me docnije i de-

ca zadirkivala i govorila kako }u biti pop, a meni to nije bilo kri-

vo; i u koliko sam toga bio svesniji - tome sam sve vi{e teìo.

Znam kada mi je otac oti{ao u Bugarski rat (1885. god.) sa osta-

lim seqacima pevaju}i, a majka se Bogu molila da se zdrav i ìv vra-

ti. Kada su uskoro jednoga ve~era zvezde s jednog ne drugi kraj neba

“preletale”- se}am se, kao da je bilo ju~e. Narod je govorio kako u bo-

ju padaju i na{i i Bugari i ùstro protestvovao - za{to se bra}a tu-

ku. Kada su se vojnici vra}ali ku}ama iz rata, a oca jo{ nije bilo, maj-

ka je po~ela jadikovati i nama deci govoriti: “Ako se ne vrati, pobij-

te se, ko }e vas hlebom hraniti i do snage dovesti”. Mi smo to primi-

li bukvalno i po~eli misliti kako da to izvr{imo. Ali Bog bi mi-

lostiv i otac do|e jednoga dana. Zatraì te se u dvori{tu pred ku}om

presvu~e, jer je, veli pun va{iju, pa ne}e gad u ku}u da unosi. Docnije

sam potom kad su se ratnici sastajali i pri~ali iz rata doìvqaje,

gutao wihove pri~e. Naro~ito sam zapamtio kakvo su mi{qewe ste-

kli o Bugarima. Govorili su: “Uzmi jednoga Bugarina, veì ga u kvr-

ge, strpaj ga u xak i metni ga pod astal, a drugoga posadi za sto za ru-

~ak, gosti ga i ~asti. Oni ne smeju znati jedan za drugoga, i {to ti mi-

sli onaj pod stolom u xaku, isto ti misli i onaj {to s tobom ru~a”.

Ovo je vrlo karakteristi~no.

Jo{ neka epizoda

Imali smo suseda na dva kilometra daleko od na{e ku}e nekog

Radoslava Milovanovi}a - zv. “îkana”. Bio je ~ovek sumwivog vlada-

wa, bar se tako u na{oj ku}i govorilo. Jednom se s mojim ocem parni-

~io kod op{tinskog suda zbog neke potre/potrice i krivo se zakleo.

Kada je to otac sa bolom u ku}i ispri~ao, moja je majka po~ela da nari-

~e i izrebrila se prema ocu, kako je smeo i mogao dozvoliti da se ~o-

26

vek krivo zakune. A kada je se docnije Radoslavu razbolelo malo dete

u kolevci, moja je majka bila u o~ajawu, i kriju}i, da otac ne sazna, sla-

la Radosavqevoj èni neke lekarije po meni! - Karakteristi~no kakvi

su nam stari bili! Kakvi li smo mi, a kakvi li }e nam potomci biti?

Imao bih ti jo{ ovakvih stvar~ica re}i, ali }e{ mi i na ovome

zameriti {to te modernu ènu uznemiravam kojekakvim seqa~kim

bajkama, zato dozvoli da ti samo jo{ jednu - bar za moje poglede, karak-

teristi~nu za ono i ovo vreme ispri~am.

Jedne rane jeseni putovao sam sa ocem na uì~ku pijacu vode}i vo-

la na prodaju. Vo je bio dobro ugojen zato su trgovci na pijaci ~esto za-

stajkivali oko wega, premeravali ga o~ima, pipali po sapima i pitali

za cenu. Otac je traìo za vola pet dukata (60 zlat. dinara). Se}am se

te pogodbe jako. Trgovci su, opet, zagledali vola i ponova pitali za ce-

nu, a moj im je otac odgovarao: “Eto, ja rekoh, a od vas ni{ta ne ~uh!”Oni su mu davali cenu ozna~avaju}i je u dinarima - a ne u dukatima.

Otac nije dao, i on bi - siromah, ~im se oni odmaknu, s mukom sra~una-

vao - koliko je ponu|ena suma u dukatima. Video sam da mu je to vrlo te-

{ko i{lo, jer se na{ tada{wi seqak jo{ nije bio nau~io i privikao

novom - desetnom sistemu ra~unawa. Za wega je jo{ vaìlo: “dukat i

cvancik (12,80 dinara) poreze, ralo zemqe, hvat zemqe, ar{in, rif,

cvancik, rubqa oka” - pa je prokliwao novu sistemu, govore}i: “Ko iz-

misli kilo kilavo mu sve po ku}i hodilo”itd. Sa pretvarawem oke u

kilograme i ja sam docnije kao |ak realke, muke imao, a ponekada od oca

{amara dobio - {to mu nisam umeo dobro ra~un voditi. - No, na stranu

to. Otac je vola prodao za 70 dinara, jer, vide}i da ga trgovci pristi-

ù u ceni, istu pove}ao na 6 dukata. Primio je novac - sve u bakru, met-

nuo u zobnicu (torbu od kostreti) i drugim putem se - stranputicama

vratio sa mnom ku}i. Bojao se tolike novce nositi, pa izbegavao susret

sa qudima. Do{av{i ku}i ve~erom (no}u) otac je zovnicu sa novcem

gurnuo u plast sa senom, nije smeo da unese u ku}u toliki novac (70 di-

nara) boje}i se da kogod nije saznao ve} o tom wegovom bogatstvu. Tek

sutradan doneo je novac u ku}u, postavio malu okruglu trpezu (siniju) i

na woj odbrojao 70 gro{a (14 din.) koliko mu je trebalo za porez. I tu

se jako mu~io oko izra~unavawa. Ostatak novca odvojio je da isplati

kupqeni zabran, ali mu je nedostajalo jo{ 14 dinara, i tada je gorko za-

jaukao: “[ta da radim, ili }u platiti porezu, ili dug? Joj meni, siwem

27

kukavcu, da li }u se ikad duga oduìti”. - Majka ga ute{i: “Mani se, ~o-

ve~e, oduì}e{ dug, nije to ~ovek - ko duga nema! Plati porezu, a dug

docnije. Dràvi samo da se ne duguje”. Tako je i bilo. - Za to vreme mi

smo deca tako|e oko sofre sedeli i posmatrali kako otac broji baka-

ru{e - gro{ po gro{ (0,20 din.) i sami se uàsavali od velikoga duga.

Za to vreme ovo nije bilo nikakvo ~udo. Celo poku}anstvo nije vrede-

lo 70 gro{a: dve zdele (}ase) zemqane, dva drvena i jedan zemqani ta-

wur “san”, nekoliko drvenih ka{ika, dva zemqana lonca, dva bakra~a,

varaq (ma{a), ma{ice, stupa, tu~ak i jedna debela “ku~ewa~a”, jo{, ma-

la sofra-verige nad vatrom, klupa, na}ve, sanduk, tigaw-tava i to je sve.

O kakvim stolovima, ~etvorono`nim stolicama (bile su to tronoì-

ce); o posluàvnicima, prozorima, lampama - ni pomena. Spavalo se zi-

mi na slami, a leti na prosu{enoj paprati na podu, retko kad se to pre-

krivalo, nego se ve~erom ispru}imo po slami, ~esto sa guwem ili zubu-

nom pod glavom mesto jastuka, koji su samo stariji mogli imati. Ve~e-

ralo se pri svetlosti lu~a - “borine” i sedelo se ve~erom pri svetlo-

sti ̀ i{ka (prevrne se zdela “}asa” i na wenom zadnu natopi se malo lo-

ja, u w se zamo~i krpica od platna i na wu se metne neistopqeni loj pa

se zapali, i pri toj ~kiqavoj svetlosti majka je prela zimi, pri~ala

nam lepe pri~e o Jovanu, divovskom stare{ini, o podzemnom carstvu, o

vilama u gori, o a`dajama i zmajevima, o zmiji mladoèwi, krnxokosi-

ma, ve{ticama, vampirima, drekalima, a ponekada o zlatnim an|elima

i Bogu, koji se raduje kada se bra}a slaù i zajedno pevaju. Otac bi de-

qao obru~e, pre~ao opanke, sukao uè (konopac), a ponekada nam pevao

- bez gusala pesme o zlim Turcima, caru Lazaru i Milo{u “Kobili}u”,

kako ga je kobila zadojila, zato je veliki junak bio i s vilama druìo.

Ponekada nam je i majka pevala o Jankovi} Stojanu, Malom Radojici, i

“prokletoj Jerini”, a vi{e puta nam pri~ala i “Sv. Kraqu” (studeni~-

kom - Stefanu Prvoven~anom) i Sv. Savi, Majki Jevrosimi...

Sve pripovetke oca i majke mi smo deca netremice slu{ali, gutali

i preìvqavali, a zatim jedno-drugome, ~uvaju}i stoku prepri~avali...

Moje {kolovawe

Fakat, da je moj ujak Petko Dani~i} poha|ao neki razred osnov-

ne {kole, i ve} se bio otiskao u svet - ~ar{iju, gde je bio {egrt u ne-

28

koj mawoj kafanici, - uticao je na dosta zapaqivu ma{tu mojih rodi-

teqa i wihovu re{enost da i mene dadu u “~koqu” kako su oni govori-

li, a bliì povod za to be{e ovaj - vrlo karakteristi~an slu~aj. - Jed-

nog dana do|e moj otac Krsta iz op{tinske sudnice (“sudarnice”, ka-

ko su je oni onda zvali) - ku}i zabrinut, nervozan. U razgovoru sa maj-

kom Jelisavkom on }e joj re}i: “Pogledaj onoga na{ega galowu” - uka-

zuju}i na vola! “Eto, ja ni{ta nisam boqi, pametniji od wega. [ta ja

znam - zna i moj galowa - jednaki smo! Znamo samo klade da izvaqujemo

i vu~emo - i ni{ta vi{e”! Tako, jadaju}i se, jetko uputi stra{nu kle-

tvu protiv svoga oca: “Da bogda mome ocu zemqa kosti ne primila”!

Za{to da me kod wegovoga bogatstva ostavi slepoga kod o~iju?! Za{to

me nije “~kolirao”? Majka vide}i da je ovakvom dràwu moga oca mo-

ralo ne{ta naro~ito prethoditi - zapita ga: “Pa {ta je to bilo”? I

otac ispri~a: “Do{ao, veli, danas kapetan (sreski na~alnik) u sudar-

nik (op{tinsku sudnicu), izvadi iz xepa “neku pismu” (dokumenat) da-

de je Mihailu Lijeski}u, pretsedniku op{tine, jedinom, tada pisme-

nom ~oveku u na{em selu (ro|aku moga oca), i re~e mu da se potpi{e

na wu. Mihailo zapita: Je li slobodno, g. kapetane, da ja pro~itam!?

“Slobodno, slobodno, Mihailo, odgovori kapetan”- Mihailo je pro~i-

ta i potpisa se. Ja stao i izbuqio o~i kao onaj moj galowa. Uhvatio me

neki strah, pa jedva ~ekam da Mihaila nasamo pitam - {ta je to. I na

putu, kada se vra}asmo ku}i, snebivaju}i se zapitah ga: Boga ti, Miha-

ilo, kakvo ti je ono pismo {to ti dade kapetan da potpi{e{? -”Nared-

ba, Krsta, da izvedem qude na kuluk u idu}i petak”- odgovori on mi. “A

kako si smeo da pita{ kapetana da prvo pro~ita{, pa da potpi{e{ i

za{to si ba{ morao ~itati”?- Nema, Krsta, kapetan rogove, ~ovek je

kao i ja, pa za{to bi se bojao da ga zapitam”! Ja u sebi rekoh: “Jes, va-

la, tako je”! - A za{to si hteo prvo da pro~ita{ pa da se potpi{e{?

- “E moj Krsta, moè na toj hartiji da pi{e da sam ja duàn kapetanu

sto dukata, pa kad potpi{em, moram platiti”.- Ja opet u sebi, e moj Kr-

sta, ti bi se zakrstio (pored svoga imena metnuo krsta) i ode sve ima-

we dok dug oduì{, a ni kusnuo - ni laznuo. Eto, vidi{, èno, kakav

sam ti slepac, i za{to sam isto {to i moj galowa!. I opet izusti stra-

{nu kletvu na ra~un svoga oca, moga dede Vukoja. - “Zemqa mu kosti ne

primila, proklet da je! - Ja go i bos }u i}i, ama }u ove moje cipane - mi-

sle}i na mene i brata mi - ~kolirati. Ne}u ih ostaviti slepe, ne}u!

29

Sve }u prodati ama slepi ne}e biti”! Majka je na sve to dodala: “Ako

}e{, ~ove~e, ako! Sluì}emo, ama da im damo vid”!

Draga ]eri, treba da se zaustavi{ na ovom momentu, da upamti{

dobro, ja sam ti ta~no i verno ovo opisao, i da ni{ta od sebe nisam do-

dao, i da uo~i{ - kakva je i kolika qubav roditeqa prema sre}i svoje

dece! Bezgrani~na je wihova qubav - bezgrani~na. Istina, moji rodi-

teqi nisu ni{ta od imawa prodali, niti ga unazadili, naprotiv, uve-

}ali su ga i udobrili, te jo{ kako, ali i mene u {kolu poslali, i sa

svoje strane sve u~inili da {kolu po~nem i zavr{im uspe{no. Sve su

u~inili, {to su bili kadri! Ja sam im zauvek na tome blagodaran,

premda me nisu izdràvali, jer nisu bili u mo}i, ali su me u {kolu

uputili. Naskoro posle opisanog razgovora mojih roditeqa i wihove

re{enosti da me {koluju - do{lo je moje {kolovawe. Ne moram ti pr-

vo re}i, da je u to vreme (1886/7 god.) u srezu zlatiborskom bilo svega

2-3 osnovne {kole: u Ma~katu, Dobrosenici, Murtenici i ne znam da

li je bila {kola u Kremnima, i to je bilo vrlo udaqeno od moga ne-

znatnoga i siroma{noga Dre`nika. Bliè su mi bile {kole u Uìcu

i Poègi, ali su bile u “tu|im” srezovima, te se morala pla}ati spe-

cijalna {kolarina. Jedno, oskudica {kola u srezu, i wihova udaqe-

nost, drugo, specijalna {kolarina - morali su uticati na moje rodite-

qe da me ne dadu neposredno u zvani~nu {kolu, nego me dado{e da u~im

kod privatnog u~iteqa; igrao je ulogu i tre}i razlog: da oja~am za

{kolu i da se “nau~no” za wu pripremim pa da u wu po|em. Ti su razlo-

zi, naro~ito posledwi, delovali na roditeqe, te me jedne jeseni mati

odvede u s. Roge, kod seqaka Mitra Ivanovi}a (tetka mi po maj~inoj

sestri, Smiqka, je za wega bila udata), da u~im bukvar. Odvede me ta-

ko majka i ~im se vrati ku}i, a mene ostavi tetku “na nauke”. Tetak Mi-

tar, koji je u to vreme bio predsednik op{tine i nije imao svoje dece,

uze da me u~i. Napisa ne{to na par~encetu hartije, okrenu me prema

istoku i pro~ita mi i re~e: “Sada ti ~itaj”! Nisam znao i zaplakao

sam. Kao odgovor na to do{ao je vru} {amar i pogrda: “[ta slini{,

}oravi Pane”, misle}i na pomenutog mi pretka Panteliju! Daqe se zna

{ta je bilo. Tetka me sklonila, a tetak koji je bio prili~na bekrija,

zaspao je. Docnije sam se sa tetkom prili~no sprijateqio i ~esto mu u

prepirci sa tetkom Smiqkom drào stranu. Kod wega sam ostao vi{e

od godinu dana. Dawu, naro~ito leti, ~uvao sam mu ovce, a ve~erom smo

30

zajedno u~ili se iz bukvara. I{lo je to te{ko; docnije sam znao za{to.

ôvek ni sam gotovo nije ni{ta znao, pa je te{ko i drugoga mogao ~e-

mu nau~iti. Dobro se se}am kako smo pisali slovo “f”. Napravimo nu-

lu pa je crtom prese~emo i eto ti gotovoga slova-f. Stvar je po{la ma-

lo boqe kad me otac dva-tri puta izlupao - {to ne u~im boqe i {to

tetkine tajne izdajem tetku. A tajna se sastojala u tome {to sam otkri-

vao mesto na koje je tetka sakrila rakiju. Moja nauka koraknula je na-

pred od dana kada je tetak jedne ve~eri, u subotu pred spavawem doneo

jedno par~e hleba - kukuruze sa malo soli i ~enom belog luka, dao mi u

ruku i zapovedio: Da se zajedno prekrstimo, pomiwu}i: Oca, Sina i Sv.

Duha, i o~itav{i “O~e na{“, posle ~ega je opet sledovalo krsni znak

i zapovest, da hleb, so i lukac, poqubim i tri puta izgovorim: kada za-

boravim jesti hleb, so i lukac, tada da zaboravim: ~itati, pisati i ra-

~unati! Posle ovoga naredio mi je da ovo sve troje zavijem u krpicu,

stavim pod jastuk i da ni{ta ne govorim ni ujutru dok me on ne bude pi-

tao, i odmah me strpao u krevet rekav{i - spavaj i dobro upamti {ta

bude{ sawao! Ali, ne govori dok te ne budem pitao! - Jutrom, u nedequ

po{to sam se umio, opet sam kao ve~erom prekrstio se i o~itao “Mo-

litvu Gospodwu”, a potom ponovio - kada zaboravim jesti hleb, so i lu-

kac, tada da zaboravim ~itati, pisati i ra~unati, pa po tetkovom na-

logu pojeo hleb, so i lukac. Kada se to svr{ilo tetak zapita: {ta si sa-

wao? Odgovorim - video sam mnogo i mnogo slova pred o~ima! - Dobro

je, re~e mi, i dodade - bi}e ih jo{ i vi{e. Kwigu }e{ da izu~i{! Pod

tom sugestijom oba radosni prionusmo sada jo{ vi{e na posao i ja sam

uskoro po~eo ~itati slova, slogove i re~enice. U~io sam vi{e sam ne-

go li po wegovom uputu. Prva re~enica koju sam sam iz bukvara pro~i-

tao bila je: “Isus Hristos je Sin Bo`ji”. Iako smisao nisam tada raz-

umeo, ali sam osetio neku tako neizmernu sladost da sam je celog ì-

vota ponavqao i wome i do danas sretan se ose}ao.

]eri, ti }e{ o ovome Bog zna kako suditi, a ja }u ti re}i: Znaj,

ma kako ti na ovo gledala i ma kako to sve tuma~ila - znaj i zapamti:

Da se ni jedno dobro delo ne svr{ava uspe{no bez pomo}i i blagoslo-

va Boìja. Ovo nisu prosti zvuci napamet izba~eni. Iskustvo me je

ovome nau~ilo, ìvot mi je to hiqade puta posvedo~io. Ja sa tim umi-

rem, i tu veru tebi u sveti amanet ostavqam! Ne zaboravi ga i tvojoj

ga deci predaj u nov amanet! Sada ~uj i jedan moj nesta{luk iz toga

31

vremena, a u vezi s mojom “naukom”. Spomenuo sam ti, da sam zbog te-

{kog uspeha dobijao od oca kazne, kada bi on do{ao da me obi|e. Da bi

izbegao wegove prekore, a bogme i batine, postaram se i dobro nau~im

da ~itam, a da ne sri~em odeqak; “[ta je od {ta”, ali opet, molim Bo-

ga da mi tetak ne bude doma kada mi otac do|e. Tako i bi. Otac do|e

jedne nedeqe, a tetka nema, te nema ko da me kontroli{e, i ja na o~e-

vo pitawe: jesam li {to nau~io, ponosno odgovorim: - nau~io sam! I

odmah na|oh re~eni odeqak u bukvaru, i po~eh re|ati prvo naslovna

slova: [-{tampano, {-pisano, {-malo, [-veliko, pa razvukoh: “[ta

je od {ta”. Bakra~ je od bakra, ka{ika od drveta, sekira od gvo`|a i

~elika... i tako izre|ah mome babu sve wegove posu|e i alatke u ku}i

- i ako u odeqku ni re~i ne be{e o tome. Dodavao sam pone{to i od

onoga {to stvarno u odeqku be{e. Oba zadremasmo dok ~lanak zavr-

{ismo. On, siromah, sav blaèn ode ku}i, a ja ostadoh gord {to mi je

ispala podvala za rukom. Svakako nije lepo {to sam to u~inio, ali ne

htedoh ni ovaj svoj nesta{luk da pre}utim. Mo`da }e ti i ovo biti od

koristi. Uskoro se moj tetak jako pronervozi, jer ga sa predsedni{tva

zbaci{e, pa mu je ceo svet bio kriv, a ja - najvi{e. Po~e me ~e{}e tu-

}i, te me moja tetka Smiqka jednog dana isprati roditeqima sa poru-

kom - da je tetak postao opak, pa mogu od wega postradati.

Moram re}i da sam tetka ipak cenio, jer mi je dao sve {to je znao

i mogao, a znao mnogo nije. On se docnije gordio {to mi je bio prvim

u~iteqem i s pravom traìo da mu znawe vra}am, pitaju}i me - ko je

{ta - {to je wega interesovalo. Kada stigoh roditeqskom domu na{ao

sam oca da ~uva (pase) stoku u tz. “krivom viru”. Odmah me je podvrgao

ispitivawu, {to je ~esto i docnije ~inio. Sada je ispit bio malo te-

ì, traìo je da mu pi{em na tablici. Video je, iako nepismen, da su

mi crte i ruka nesigurna. Spasilo me je donekle to {to su linije na

tablici bile izlizane, te sam moj krivopis opravdao. Ali je sad za

mene nastalo ne{to neo~ekivano. Izvadi moj babo iz svog {paga (xe-

pa), “cigar papir” pruì mi ga i re~e: “Pro~itaj der mi kod koga sam

ovo trgovca kupio?”(mislio je siromah da na papiru stoji firma tr-

govca u ~ijoj je radwi kupio papir). Sad nastaju moje muke. Na zavoju

papira stoji neka mala fotografija i ispred we natpis. Prvi put u

ìvotu gledam u nejasnu fotografiju, a da pro~itam natpis nije laka

stvar. Tu mi mnogo ne bi pomogao ni moj u~iteq - tetak Mitar, i on bi

32

se dobro oznojio, dok bi sri~u}i ne{to pro~itao. Po~eh sricati:

S..s..s-t, t, t, st-a, a, n, n, n-stano-o-o-stano-..j..e.e.e.-st-a-noo-j-e-Jedva

ispade Stanoje. Izustih tu re~, a moj ti babo klimnu glavom: “Jes, ba{

sam kod Stanoja i kupio papir. Vidi de kako se poziva (preziva)”. E,

blaèna prostoto i naivnosti! Nasta moje novo mu~ewe, istina sada

sa vi{e odva`nosti i smelosti. Posle dugoga tucawa i mucawa pro~i-

tah “Glava{”. - “E, ne poziva se tako”, odse~e moj babojko! “Ali ko mu

zna. Imaju ti pogani varo{ani i vi{e prezimena” Ni jednom od nas

nije moglo do}i u glavu da: “Stanoje Glava{” nije nosilac trgova~ke

firme, ve} Kara|or|ev saradnik i vo|a hajdu~kih ~eta iz prvog

Ustanka /1804 god./. Kako je - da je, ali ovaj moj nesumwivi uspeh u ~i-

tawu, toliko razneì srce moga oca - da me upita “Bi li ti, sinko,

i{ao sad u {kolu pa da te dadem”. - Ja sam se ve} bio nau~io skitati,

i od roditeqskog se doma trgao, pa jedva do~ekah da odgovorim: “ho}u

~ile /tako sam zvao oca “~ilom”/. On me zagrli i re~e: “Dobro, odve-

{}u te u Poègu, sada po Gospo|i”! Re~eno-ura|eno. Jednog jeseweg

dana mene otac odvede u Poègu. Sa nama zajedno do|o{e dva starija

|aka iz okoline, i uz put nam mnogo napri~a{e o {koli a naro~ito o

osobinama dvojice u~iteqa prvog razreda: o Janku Proti}u, dobrom

“kao najboqi dan u godini” i o Savi Atanasijevi}u, toliko strogom da

se |ak “umokri” u klupi, a ne sme da moli da iz razreda iza|e. ûv{i

ovo ja se uzvrtih, i po~eh se u sebi moliti Bogu da me dodeli u~itequ

Janku. U tome do|osmo u Poègu - posle 4 ~asa /a i svih pet/ pe{a~e-

wa. Meni se mala Poèga u~ini mnogo velika, ku}e pod }eramidom,

prozori, staklarija, radwe, kafane, kaldrma, qudi u varo{kom odelu

- sve me je to zbunivalo - te sam samo setno za ocem i{ao, ali u~ite-

qi, Janko i Sava potiskivahu sve druge misli i utiske. A kad u soka-

~etu pred {kolom viknu{e deca, evo u~iteqa Janka, ja se trgoh kao da

me blesak sunca iza gore od sna probudi. Vidim jednog omalog ~oveka,

mladoga, miloga i qubaznog, koga |aci, qube}i mu ruku, veselo po-

zdravqa{e i mene kao novajliju prikaza{e. Skinuh neki moj {e{ir i

pri|oh mu ruci. Toplo me pomilova po glavi i re~e da }u biti dobar

|ak. - îni mi se da i danas ose}am toplinu wegove ruke, i osetio sam

se najsre}nijim. Ni pre, ni posle toga nikada ni{ta prijatnije nisam

osetio. Bio sam na devetorima nebesima! Nikoga u ìvotu nisam do

danas vi{e po{tovao i voleo nego svoga u~iteqa Janka. Zbog wega i

33

danas sve u~iteqe volim i po{tujem! Imao sam docnije velikih i

slavnih nastavnika, u~enih i milih, ali mi je samo Janko stalno na sr-

cu leào i niko ga nije mogao potisnuti iz moje du{e. I kada sam doc-

nije postao sve{tenik, pa i profesor, uvek sam ga sa velikim zado-

voqstvom, po{tovawem i sa sinovskom qubavqu i odano{}u slatko

qubio u ruku. Bog da mu du{u prosti! Svojim milim susretom, blagom

re~ju i toplim pogledom on je probudio u meni sve {to je najidealni-

je, sve najlep{e, a najvi{e - qubav prema {koli, odanost i poverewe

prema qudima i stalnu ne`nost prema deci. Hvala mu, Bog da ga pro-

sti! - Da li jo{ i danas ima takvih u~iteqa!

Ushi}en susretom moga u~iteqa Janka radosno sam u{ao u {kolu,

i kro~io u odre|enu - zajedni~ku u~ionicu. No, tek {to sam stupio u

u~ionicu, i video masu nemirne dece, izazvao sam smeh nesta{nih dru-

gova svojom sme{nom pozom. Mali, zbuwen, de`mekast i bokast iz {u-

me ajdu~i} izbuqio o~i u gomilu dece. Dva-tri smelijih povika{e -

“eno àbe” i uneso{e mi se u o~i! Ne bih lew, te prvom i najblièm

pri{ih {amar, a oni svi mene izdevera{e. Da ne do|e u~iteq u razred

sigurno bih dobio dobre batine. Odmah zatim u~iteq Janko i Sava po-

~e{e nas deliti - ovaj meni, a taj tebi! Izazvah smeh kod sviju, ali do-

padoh Janku na deobu. Osetih stoga pobedu i radost, veliku radost!

Otac me dade na stan kod babe Mirosande Vasi} pod uslovom da joj me-

se~no pla}a 20 kgr. kukuruza i osam gro{a u novcu /1.60 din./ - pa se vra-

ti svojoj ku}i. Uskoro, kroz nekoliko dana, ja jako osetih tugu za ku-

}om. Zato, kad mi do|e kroz 10 dana mati, ja, sav uplakan, po~eh je mo-

liti da sa wom po|em ku}i. Ona me je te{ila, ali me povesti sa sobom

nije smela, premda sam osetio i u wenom oku suzu. Svakako po wenom

nagovoru - do|e mi uskoro otac - i osta sa mnom ceo mesec. Dawu je, si-

romah, nadni~io, a no}u sa mnom na ko{ari u kukuruznim {u{kama

spavao. Sve je ~inio samo da bih se ja privikao na novi ìvot. Navi-

kao sam se, ali sam oca stra{no zamrzeo {to me nije ku}i vratio. Ose-

}ao sam da on to ne}e. Zato, sve do “malog ispita” po Sv. Savi kada smo

pred u~iteqem imali - u prisustvu roditeqa - da pokaèmo svoje zna-

we iz bukvara, da bi potom pre{li na îtanku - nisam pred ocem hteo

ni jednoga slova pro~itati, pa da bi mi glavu otkinuo. Se}am se kako

me je tu`no gledao i molio da mu ne{to ~itam, pitaju}i druge |ake

znam li {to u {koli. Svi su mu govorili da sam odli~an |ak, ali ja ni-

34

sam hteo pred wim ni za ìvu glavu jednog slova pro~itati. Samo sam

uporno }utao. Ili ponavqao - ne znam. I danas me je toga stid i te{ko

ose}am koliko sam time ocu nanosio bola, pa me i od Boga strah!

Ali, po Sv. Savi na ispitu pred mojim u~iteqem Jankom ~itao

sam sve {to je od mene traìo, govorio ustani ra~un i zavr{io “O~e

na{om”,- premda mi je tu babo prisustvovao. U~iteq je zapovedio, i

to Janko, zbog koga sam dva-tri puta gorko plakao, {to sam ga naqu-

tio, - i nije se imalo kuda, nego povinovati se wegovoj zapovesti, i

pred ocem ~itati.

Posle ovoga ispita probio sam ocu u{i ~itaju}i mu sve {to do-

kopam do ruku. Siromah, bio je sav blaèn i nisam mu jednom video u

oku suzu. Neka mi oprosti za moj nesta{luk i uporno jogunstvo. Nasko-

ro osetih da je mome babu te{ko pla}ati {kolarinu i izdràvati me,

a ni sa drugovima na stanu nisam se slagao pa pre|oh na stan kod svoga

ro|aka po maj~inoj familiji, Mihaila Glu{~evi}a, bojaxije, kome sam

u poslu pomagao, a nisam mu ni{ta za stan pla}ao. Od ku}e su mi slali

po malo bra{na te sam sam sebi mesio hleb i hranio se; dobijao sam ne-

{to i sira, suvoga mesa i slanine, a po jednom nedeqno pone{to smo i

kuvali. U istoj ku}i stanovao je i Arsenije [evkovi}, terzija. Wego-

va mi mlada An|a ponekada ne{to skuvala, nekada od wihovog jela da-

la te sam se tako ishrawivao. Docnije sam kod wih dvoje se nastanio i

sa wenim muèm {io zubuni}e, dokoqene, ~ak{ire, sve od starog voj-

ni~kog sukna, i tako sebi hranu zara|ivao. Zavr{io sam prvi razred

osnovne {kole i na Petrovdan 1888. godine pro~itan nam je uspeh. Bio

sam lepo i ~isto obu~en, i sa strahom sam do{ao u {kolu, jer sam se bo-

jao da ne ostanem da ponavqam razred. Strah se pretvorio u radost,

u~iteq me je u prisustvu |aka i |a~kih roditeqa, a me|u wima be{e i

moj otac, proglasio za najboqeg |aka, i dao mi je najve}u kwigu “Ne-

ven”. Ja se nisam umeo radovati, a moj dobri otac iza{ao sa mnom pred

{kolu, upro pogled suncu, po~e se krstiti i izusti: “Jarko sunce, ti me

danas kao nikada ogreja, moje je dete prvi |ak. Hvala ti Boè”. Suze mu

udari{e. Ja sam ga gotovo za~u|eno i nemo gledao, i jedva ~ekao kada

}emo po}i ku}i u selo da vidim majku, mla|eg brata i sestru.

Ve} idu}e {kolske godine, moj otac se malo starao kako }e me iz-

dràvati, jer sam se vratio mojim starim gazdama Arseniju [ovku (ovi-

}u) i supruzi mu An|i. U~io sam {kolu i sa wima duboko u zimske no}i

35

{io zubuni}e i dokoqene. Znao sam ve} i gajtane ~ak i ~etvorostruke

da pri{ivam bez pogre{ke, i lako da uvla~im konac u iglu. Kada do-

bro svr{im posao dobijao sam od gazdarice nedeqom jaje pe~eno na va-

traqu-ma{i, a od gazde Arse nedeqno po marja{ (0.05 din) za lepiwu

i }ajicu. Marja{ sam ~uvao, a lepiwu zamenio komadom kukuruze. To

mi je jednom od moje u~iteqice donelo pohvalu, kao dobrom {tedi{i.

Te sam novce (0.20 ili 0.30) ~uvao i kupovao bratu ili sestri neku po-

slasticu ili po{urnicu i slao im po ocu u selo. Leti sam pomagao mo-

me gazdi prodavati vojnicima lepiwe, bozu, limunadu i druge vojni~-

ke potrebice (sapun, konac, iglu itd.) Dolaze}i tako sa vojnicima u

dodir, ja sam ih voleo i svu wihovu vojni~ku ve`bu i trubne znake

znao, ali podoficire nisam mario, jer su prema vojnicima bili jako

grubi i tukli ih. Naro~ito sam na wih tmurno gledao od kada mi je se

drugi podoficir no}u uvukao u moj “du}an”, bara~icu od pru}a u kojoj

sam spavao i “espap” ~uvao, i hteo ne{to “za uspomenu da uzme”. Ne-

{to to, a jo{ vi{e, da mi gor{taci-Uì~ani nikada nismo mogli tr-

peti nikakvo nasiqe, ozlojedilo me je prema ovim qudima da, kada sam

zavr{io VI razred gimnazije, nisam hteo stupiti u Vojnu Akademiju,

premda sam bio spreman kao |avo! Tek stupawem u kasarnu na otsluè-

we svoga vojni~kog roka - promenio sam svoje raspoloèwe prema ka-

sarni i zavoleo vojsku.

O mome daqem {kolovawu u osnovnoj {koli ne bih ti, draga }eri,

imao {ta naro~ito re}i, do to, da sam u tre}em i ~etvrtom razredu po-

sluìvao kod Sime Jasike, tada majora pod disciplinskom godi{wom

kaznom. Morao sam ovde - pored drugih poslova timariti i hraniti dva

wegova velika kowa. Ovaj je ~ovek bio vrlo dobar, docnije mi se u Beo-

gradu, kada sam do{ao u V razred gimnazije, na{ao na ruci. - Hvala mu,

- jer me sa beogradske ulice prihvatio i u svoju ku}u uveo, hlebom nahra-

nio i docnije mi mesto za posluìvawe na{ao. Opet mu - hvala.

Tebe }e vi{e zainteresovati kako sam stupio u tada{wu realku

u Uìcu. Prosta je stvar. Po svr{enoj osnovnoj {koli nikako se ni-

sam vi{e hteo vratiti u selo. Bez roditeqskog pristanka ostao sam u

Poègi da sluìm u kafani kod Mate zvanog Koze za dva dinara nedeq-

no, ranu i stan. Vide}i moju upornost do|e mi jednog dana otac, na|e se

sa u~iteqem Cvetkom Radoji~i}em, izvadi moje svedo~anstvo, i, posa-

vetovav{i se sa wim, uglavi: da me dade u uì~ku realku, kao odli~nog

36

|aka, da u~im za popa, a nikako za u~iteqa. Tada sa svojih {est dinara,

koliko sam kod Mate bio zaradio i ocu ih predadoh - po|oh u selo. U~i-

teq me pri rastanku uputi {ta da u~im za prijemni ispit i kada da se

za realku prijavim. U selu me dobro uprego{e u poqske radove, da se

naplate za moje ~etvorogodi{we osustvo. “Gospodin Tegla{ija” kako

me nazva{e - morao je u 3 ~. ustajati i i}i na kopawe, ètvu, kosidbu i

sve druge seoske poslove. Ne be{e rabota laka. Spasavalo me je to {to

sam imao u~iti, te su me malo {tedeli, ali mi se ~udili “kako me o~i

ne zabole” od tolikog ~itawa? Do|e vreme za {kolu. Majka me saveto-

va{e da dobro u~im, sada se - veli u Uìcu pravi (zida) velika {kola,

i u woj se sve nauke svr{avaju, nikuda daqe ne treba i}i (tada je zapo-

~eto zidawe nove zgrade za realku) - kada zavr{i{ tu {kolu - zaposli-

}e{ se! Woj je bio ideal da vidi sina da se zaposlio. Na sam dan pri-

jemnog ispita stigosmo u Uìce ja i moj babo. Prvo ~emu sam se za~u-

dio be{e: “Profesor Jawa je vrlo dobar.” Za mene ime “Jawa” ènskog

je roda a ne mu{kog, a tada jo{ ène nisu bile dospele do profesor-

skog zvawa, - zato mi je bilo ~udno da se “Jawa” naziva “gospodinom”, a

ne gospo|om. Docnije sam video gospodina “Jawu” (Jani}ija Manojlovi-

}a) i uverio se da je zaista bio dobar. - Drugo ~udo. Za vreme prijemnog

ispita, stavi{e me u klupu do u~enice (Katarine Bo{kovi}) - to sam

ja smatrao za “bezobrazluk” i stid me je od toga pojeo.

Moja seqa~ka primitivnost i specijalni uì~ki - seqa~ki po-

gledi po kojima ènama pored svih wenih uzvi{enih vrlina - nije do-

stojna da s mu{karcem stane naporedo, dovela me je u zabunu, te nisam

znao gde sam. A kada me je drugarica jo{ ne{ta zapitala - propao sam u

zemqu i nisam znao kako sam zadatak izradio. Ni krivu ni du`nu ovu

sam drugaricu docnije s toga mrko gledao. Ti }e{ me, }eri, pojmiti,

ako se seti{ moga sinovca Borivoja, kako ti je, prilikom nekoga upu-

}enog mu prekora odgovorio: “[ta, ti }e{ mene u~iti. Nisu meni ni

kod moje ku}e (u selu) zapovedale, ne}e{ ni ti ovde”. Wemu je tada bi-

lo jedva {est godina, a tebi - dvadeset! Taj slu~aj ti najboqe govori ka-

kve smo mi poglede imali na ènsko ~eqade. Za ~ast majke, sestre, sna-

he glave smo davali, ali, ako bi nam neka od wih put pre{la, ili nas ne

bi u ku}i i na ulici stoje}i do~ekala - te{ko si ga woj! Majku, babu,

tetku u ruku smo qubili, ali na molitvi, na slavi uvek ispred wih sta-

jali. Ne zaboravi jo{ da je, u to vreme, moga |akovawa ~ak i u Beogradu

37

kod prostijeg sveta mu` na ulici i{ao napred, a èna mu sledovala ne-

koliko koraka pozadi. Mi smo se, omladina, gadili kada smo ponekad

videli da mu` mladoj èni qubi ruku. To je za nas bilo ponièwe do-

stojanstva mu{kog. Za nas je taj bio izgubqen, stajao je pod papu~om

ène! - Tako mu be{e vreme i nije bilo ba{ r|avo. No, ostavimo to,

vratimo se mom ispitu. Poloìo sam ga, a naro~ito sam dobro znao ge-

ografiju, ra~unicu, a vi{e svega istoriju. Pri~ao sam o boju na Mi{a-

ru. Moj babo toliko je bio zadovoqan da je docnije govorio seqacima

u selu: “Molim te, brate, eto, nema ~ovek {ta da ga vidi, a na ispitu i

oni u~eni qudi ~ude se otkuda mu re~i izlaze. A ono, pri~a li, pri~a;

preko devet brda da prevede ~oveka. Eto {to ti je {kola”. Tako ti po-

stadoh realac. Mojoj sre}i nigde kraja. Bio sam ponosit kao retko ko!

Se}am se, kupio sam neku malu a podebelu kwigu, metnuo je u xep od svo-

ga seoskog zubuni}a, pa se seokom sa jednim drugom iz starijeg razreda

{e}em ulicom pored {kole kao paun, samo {to ne viknem - zar ne vi-

dite da sam realac! Eh, pusta, slatka i glupa mladost!

U Uìcu probavih ~etiri godine i svr{ih ~etiri razreda real-

ke uredno i redovno bez {vrqawa i ponovnih ispita. Iz svih predme-

ta i{lo je sve dobro, premda, nikada svoje kwige nisam imao, jer je ni-

sam mogao kupiti! - Sirotiwo, i Bogu si te{ka! Ali nisi sramna, ako

nisu posledica lewosti i rasipni{tva! Pisao sam lekcije i uzimao

kwige od drugova u poslugu, a naro~ito sam dobro pazio na predavawu

i propitivawu. Istoriju, geografiju i prirodne nauke s matematikom

naro~ito sam voleo; u jezicima nisam slab bio, fiziku sam dobro raz-

umevao, ali hemiju slabo mario - pa slabo razumevao; krasnopis sam

voleo i lepo pisao, ali crtawe - jedva s trojkom prolazio. @eleo sam

da u~im svirawe - ali mi otac nije mogao kupiti violinu (12 dinara),

i jednom, kad sam mu s molbom dosadio, zamalo te nisam batine dobio,

jer, veli, nije me “u Cigane dao ve} u {kolu”. - Toliko je razumevao!

Otac se uvek mojim uspehom u naukama interesovao i dobro je znao

vrednost pojedinih ocena, pa, kada bi mu nekada saop{tio da iz nekog

predmeta imam trojku (a nikada ga nisam slagao), podviknuo bi mi: “pa

i ja mogu dobiti trojku, to vi{e da nisam ~uo!” Najteè mi je bilo ka-

da mi otac dade da mu pro~itam kakvu tapiju ili presudu - pa mu pot-

pis sudca ne umednem da pro~itam. To mu u glavu nije i{lo, niti sam

se ja smeo pravdati. Morao sam po wegovom shvatawu i to znati, pa

38

kvit! - Nisam ni tada, niti kada docnije smeo ocu praviti ma kakve

primedbe. Uvek sam morao biti vrlo obazriv, ako sam hteo ne{to da

mu sugeriram! Ina~e, pretrpeo bi neuspeh, izgubio poverewe, a mo-

`da, dobio jo{ i “debqi kraj”! - Takav je odnos mla|eg prema starijem

bio kod nas br|ana! I, mislim, nije to bilo r|avo.

Za vreme {kolovawa u Uìcu - prvu godinu do prole}a stanovao

sam kod svoga tetka po maj~inoj familiji - Qubisava Buqugi}a, mesa-

ra. Tu sam, pomaù}i mu u poslu, ponekada prikrio po koji dvesluk

(0.10 p.d.) za {e}erlemu, pero, olovku... Ovo ti se ispovedam i napomi-

wem da nije dobro dozvoqavati deci ni~iju kesu. Od prole}a stanovao

sam kod Vidoja Zekavice - ribara, sa kojim sam no}u i{ao ~esto da lo-

vim ribu. To mi se jako dopadalo, to je bio moj sport, koga sam docni-

je i kao mlad sve{tenik pomalo upra`wavao. Ovde zamalo {to se ni-

sam nau~io piti rakiju i pu{iti duvan. Hvala Bogu, oboje mi je bilo

odvratno. - Ali sam love}i ribu stekao strast prema kupawu u reci

\etiwi “pod gradom”. Nau~io sam se dosta dobro plivati da sam doc-

nije u Beogradu lako plivao reku Savu, a jednom spasao svoga druga da

se ne udavi. - Ali sam zbog ove strasti i jednom od oca dobio dobru

lekciju. Dolazio siromah nekoliko puta iz sela da me obi|e i nikako

da me na|e u stanu. Uvek sam bio na kupawu: ponesem komad hleba i

kwigu pa haj u reku na kupawe. Dosadilo to wemu, i jednom se prikra-

de na obalu, i dok sam ja bio s de~urlijom u reci, uzme mi odelo i ode

natrag. Morao sam nag tr~ati za wim i bogoraditi da mi dade odelo da

se obu~em, a posle - moje trpqewe a wegovo mla}ewe. Tako je i bilo,

te se malo odvikoh od reke! - Dok sam kod tetka Qubisava ìveo bio

sam u istom dvori{tu sa {kolskim drugom Milanom i wegovim mla-

|im bratom Milutinom Uskokovi}em, docnijim kwièvnikom, a kada

sam stanovao kod Zekavice druìo sam se sa Dimitrijem Tucovi}em,

docnijim vo|om socijalista i sa Brankom Jagodi}em, docnije na{im

simpati~nim i hrabrim oficirom, koji pogibe 1914. god. na Ma~ko-

vom kamenu. êsto smo se igrali “rata”, zbog ~ega su qudima popuca-

li prozori od na{ih kamenica, kao i na{e glave! - Ovu prvu godinu

otac je na oba mesta pla}ao za mene moje izdràvawe.

U drugom razredu posluìvao sam kod sudije Nikole Nikoli}a,

vrlo ~estitog i uglednog ~oveka, ali jekti~avog i uvek namr{tenog. U

wegovu ku}u nijedan parni~ar nije primirisati smeo. Znam da su neki

39

to poku{ali, ali su se r|avo proveli. Govorio je, Bog da ga prosti,

“kod sudije dolazi se u sud za sudske poslove, a ne kod wegove ku}e”! To

je meni jako imponovalo, i ja sam ga neobi~no voleo, a, bogme, docnije

imitirao. Hvala mu, samo me je dobru nau~io. Kada sam u~io tre}i i

~etvrti razred - posluìvao sam kod Mi{e Petrovi}a, profesora.

Od wega sam se nau~io ta~nosti i dobrome redu, a od wegove majke i

gospo|e supruge - lepom pona{awu. U wegovoj ku}i radio sam poslove

poku}ara a ~esto i{ao u {kolu potpuno bos, da me je ve} u IV razredu

bilo zbog toga po malo stid. Ponekad sam kao siromah dobijao za to

vreme i {kolsku stipendiju od 4-6 dinara mese~no. Kada sam ovo saop-

{tio ocu - odmah mi je novac oduzeo - govore}i: “[ta }e tebi novac?

Da se samo promangupira{.” Moram re}i da mu ova zamerka nije bez

razloga, ali je i preteriva. Jednom mi je uzeo 4 din. stipendije, popiv

poli}-dva rakije i tako }evlesijan izvadio 0.10 din. i dao mi govore-

}i: “Ti samo dobro u~i, a ja }u go i bos i}i, ali }u te {kolovati!” Ne

zameram mu, ali sam se tada u sebi nasmejao, jer sam znao da su to samo

wegove dobre èqe. Bio je siromah, siromah kao |avo, ali - ponosan.

Mi{a Petrovi} sedeo je - naimao stan kod u~iteqa Milete Stojano-

vi}a, jednog neumornog i vazda zaposlenog ~oveka, a imao je sina Goj-

ka, “ve~itog studenta medicine”, za koga je davao i “crno ispod noka-

ta” ali bezute{no, uzaludno. Ja i u~iteq Mileta ~esto smo se uzajam-

no te{ili, ja wega hrabrio zbog wegovoga neudesa sa sinom, a on mene

zbog moga siroma{tva. Jednom prilikom, vide}i ga premorenog od po-

sla, rekoh mu: za{to se malo ne odmorite? - Ja i ti odmori}emo se de-

te, kada u grob legnemo, odgovorio mi. Pogodio je. Evo me ceo vek sam

u nekoj borbi i poslu. Ali, hvala Bogu, to mi ~ini osobito zadovoq-

stvo. Bez toga ose}ao bih se {ugavim, o~ajnim i nesretnim! Posao mi

je radost i produèwe ìvota! Borba - “zabava draga”!

Dok sam bio kod Mi{e, se}am se, da su ga rado pose}ivali sve-

{tenik Lazar Lap~evi}, paroh moga sela, i tada{wi suplent i poto-

wi ministar Nastas Petrovi}. Na sedeqkama ~esto su igrali prste-

na i Nastasa u zabuni dovodili, jer be{e zaqubqen u svoju Canu (sa

kojom se docnije oènio) - te je ~esto u igri gubio. Nastas je tada u

Uìcu dobro od gra|ana primqen i uvaàvan. Sve{tenika Lazara vo-

leo sam zbog wegove dobre i blage naravi; wegovu majku po{tovao i

rado poslu{ao, pa mi je zato ~esto dala po koji par ~arapa, od onih

40

{to je pop dobijao na kr{tewu. Docnije sam se pri svr{etku {kolo-

vawa probao oèniti sa najstarijom pop Lazinom k}erkom, ali ko }e

“golom |avolu” dati k}er! Kad sam pomenuo Mi{u Petrovi}a i Na-

stasa Petrovi}a, da ti izre|am i druge nastavnike u Uìcu iz toga

doba. Da napomenem: dobrodu{nog Jawu (Jawi}ija Manojlovi}a, ~ije

sam ime ve} spomenuo ranije). Dobrotom, blago{}u i o~inskim postu-

pawem prema |acima (premda je bio neèwa) zaduìo je milom uspo-

menom mnoge generacije u~enika. Predavao je geografiju. Uro{ Kubu-

rovi}, tako|e mio gospodin, predavao je francuski jezik; Stevan Ma-

cura, strog i pedantan “s mora majstor” majstorski je predavao nema~-

ki jezik; Petar Konstantinovi}, zvani “Pipin”, osobito je dobro

predavao prirodne nauke (naro~ito minerologiju); Svetozar Mojko-

vi}, tip uì~kog gor{taka, ~estit i solidan nastavnik i mio u~iteq;

@ivko Petrovi}, zvani “@ià”, besprekoran nastavnik srpskog jezi-

ka; Petar Despotovi}, zvani “Breza”, sladak, ~estita du{a, patriota

i voqen nastavnik, predavao je “Moralne pouke”, Mi{a Trifunovi}

(docnije Ministar) i Milutin Kulte{i} - tada mladi nastavnici;

Quba Pavlovi}, dobar ali strog nastavnik; a direktor nam se zvao

Petar, ali, naàlost, prezime sam mu zaboravio.

Sve ovo behu prvorazredni nastavnici - kakvi se samo mogu poè-

leti: odnos prema |acima roditeqski, a nastava jasna, ~ista i ubedqiva.

Od svojih drugova pomiwem: Branka Popovi}a, sada profesora

univerziteta; Milivoja Smiqani}a, sada arhitektu; Mihaila Trifu-

novi}a, pukovnika (artiqerca); Milana Uskokovi}a, pe{adijskog pu-

kovnika, Milana Smiqani}a i Milenka Cvijovi}a, u~iteqe; Borivo-

ja Popovi}a, ekonoma (iz Re~ica), Dobrila Jokanovi}a, advokata iz

Uìca; od starih i mla|ih drugova pomiwem: Ne{ka Smiqani}a, in-

ìwera: ministra gra|evina; Krstu Cicvari}a, novinara; Pantu \u-

ki}a, generala; Radoja Jovanovi}a, dràvnog savetnika; Milivoja Sa-

vi}a, na~elnika Ministarstva Trgovine i wegovog brata Aleksu, mi-

nistra narodnog zdravqa; Vladimira Lijeski}a, sve{tenika; Vladi-

mira Jeremi}a, sve{tenika; Dimitrija Tucovi}a i Du{ana Popovi}a,

vo|e socijalista, itd, itd.

Mogao bih ti jo{ re|ati sve boqe od boqih, ~estitije od ~esti-

tijih - ali, dosta je i ovo, pa da vidi{ kakve je sinove davao uì~ki

okrug, a kakve radnike Uì~ka realka! Imali su se ra{ta i roditi,

41

ima se Uìce ~ime i podi~iti; imaju se pokoqewa na koga ugledati!

A za sve {koli i wenim nastavnicima, a ne mawe, i savesnim rodite-

qima hvala!

Pre nego se rastanem sa svojim Uìcem i po|em za Beograd dve-

tri re~i o nekim tada{wim prilikama u Uìcu. Grad siroma{an i

samo sa velikim naporima, radom i {tedwom izlazio je na kraj siro-

tiji deo naroda. Odevalo se poluvaro{ki, poluseqa~ki, retko je bilo

videti koga u polucilinderu, a u dubokom cilinderu mogao se videti

samo Mika “Fo~a”, gvo`|arski trgovac; 3-4 qudi i{lo je bez u{to-

glanih kolira i “ma{ki”, a za lakovane cipele malo je ko znao. Iako

je bila basnoslovna jeftino}a - malo je ko imao za stolom supu i go-

vedinu, ili dva tri jela, a beli lebac tek tre}i ~ovek je jeo. Vru}a jag-

wetina prodavala se na pawu pred pekarom po ceni najvi{e 0.6 p. din.

kgram, kajmak je najskupqi bio 1 din. kilogram; tovar drva (kowski

tovar) 0.40-0.50, a najboqi 0.60 p. din.; deset jaja 0.20 p. din. ~esto i ma-

we, ìvo jagwe deset gro{a: 2 din. a koìca sa wega 2.40 din. Tada

1896. god. pa sve do 1903-4 god. narod je to zvao jeftino}om a ne “kri-

zom”! U selu su se kupovali jedni-dvoji opanci godi{we i wima su se

tri-~etiri ~eqadi sluìli samo u kakvim sve~anim i izvanrednim

prilikama. Mi |aci sa sela i u vi{im razredima realke i{li smo u

crnim pelerinama i seqa~kim ko{uqama - ~esto zv. “podriwa~ama”od grube kudeqe. Kad sam u ~etvrtom razredu realke metnuo ~eli~no

dugme na ko{uqu pod grlo - svi su mi drugovi i drugarice rekli da sam

se “pogospodio”. Ipak, bilo je izuzetaka, bogatija deca imala su ne-

{to boqe odelo nego mi “sinovi Zeke Buquba{e”, ali velike razli-

ke nije bilo. Ne se}am se da su i najstariji |aci najstarijeg razreda

nosili “kragne”, “manètne” ili “ma{ne” -, ali su zato svi znali za

svaku najnoviju kwigu - nesumwive vrednosti, a “Vukova dela” svaki je

pro~itao po nekoliko puta, i svakoga sve~anika kupili se oko gusla-

ra, da ga ~uje i proveri svoje znawe narodnih pesama. Znameniti gu-

slar u to vreme be{e u Uìcu Milisav “klempavi” - kafexija.

Uìce je tada bilo koncentraciono mesto svih ~inovnika “bun-

tovnika”, nepogodnih sad jednom, sad drugom reìmu. Reìmi su slali

u ovo “hajdu~ko gnezdo” i naro~ito birane glavare, okru`ne i sreske

na~elnike. Od wih je Magdaleni} bio najkarakterniji i najkorisni-

ji. Za wegovo vreme prose~eni su dobri putevi, koji danas narodu ko-

42

riste, zavedena boqa higijena u gradu i uveden dobar red. Kada ovo go-

vorim treba znati da je uì~ki okrug uvek bio pun politi~ke hajdu~i-

je, sa slabom komunikacijom uop{te, zdravstveno zapu{teni sa gor-

{ta~kim po{tewem, ali i samovoqom i tvrdoglavo{}u.

Kada sam bio mlad sve{tenik u Se~oj Reci pri~ao mi je 1905. god.

dobar doma}in Janko @ivkovi} slu~aj sa Magdaleni}em pri zavo|ewu

reda na putevima. Izdata je naredba da se kola mogu voziti samo de-

snom stranom puta. Magdaleni} je li~no nadzirao izvr{ewe svojih na-

redaba i ~esto obilazio okrug. Jednoga dana, pri~a Janko, putujemo nas

dvadeset rabaxija preko Crnokose (brdo izme|u s. Karana i varo{ice

Kosjeri}a); svaki ide kako ho}e. Jedni voze desnom, drugi levom stra-

nom puta, a tre}i sredinom. Na onim ~esto uskim i om~itim okukama i

sami jedan drugom smetamo, a ve} da kogod nai|e sa suprotne strane ne

bi mogao razmimoi}i se sa nama. Morali bi se tu}i. A bilo je, bogme,

i toga, g. pope - ~uo si i sam! Na jednom ~ujemo iza nas glas: desno! Svi

mi uglas okresasmo vika~a - kako samo rabaxije umeju, a ni Magdaleni-

}eva majka ne osta na miru. Uskoro, ponovo ~ujemo, da nas ~ovek opomi-

we - vozi desno! Mi svi i wega i Magdaleni}a poslasmo |avolu, i po-

vadismo stupce! Ho}emo da bijemo! Kad najednom stigo{e kola i u wi-

ma Magdaleni} i dva àndarma! Mi u mi{iju rupu! Sko~i{e àndar-

mi pa po~e{e volujskim ìlama sve po glavi i vratu. Pitaju - ko je us-

toba{a? Ja sam, rekoh. Oni me po~e{e du{manski tu}i onim ìlama,

i ne prestado{e dok rabaxije ne napravi{e prolaz na putu. Kada Mag-

daleni} ode - ja se obratih druìni, i zavapih: videste li, bra}o, da

usred bela dana umalo ne poginuh na carskom drumu? Videsmo, Janko,

videsmo, zagraja druìna! Ali od sada }emo voziti samo desno! Nije,

k}eri, ovo bilo samo u uì~kom okrugu, nego u celoj zemqi! Ti se po-

staraj da dade{ sliku o tome, a ja da se oprostim sa mojim Uìcem.

Po svr{etku ~etvrtog razreda realke re{ih se da se otisnem od

Uìca i po|em u beli svet. Ocu objasnih i ubedih ga da to mora biti,

ako èlim svr{iti neku {kolu. Otac je ve} znao da se u Uìcu ne

svr{avaju sve {kole, kako je on to mislio, daju}i me u realku, mora se

i}i nekud daqe. Tome razlogu, dodadoh i to, da je u Uìcu te{ko po-

sluìvawe na}i, i u Beogradu, kuda sam bio naumio, lak{e. Tamo }u

nekako na}i na~ina da neku {kolu dovr{im, a u Uìcu ne mogu. Pri-

mi on ove razloge i dade pristanak na moje re{ewe. Sakrio sam od

43

oca jo{ jedan od glavnih razloga moje re{enosti da napustim Uìce

i po|em za Beograd. Wega sam kazao majci. Kad sam sa wom jednoga da-

na ~uvao ovce i drugu stoku, i ona mi {ija{e ko{uqu za put, ja joj se

obratih: Nano, ja nisam smeo kazati îlu (ocu), da sam nauman po}i iz

Beograda u Rusiju. Tebi to kaèm i molim te da se ne quti{ i da mi

dozvoli{ da po|em?! A gde je ta Rusija, koliko je daleko odavde? Sto

konaka, nano, ali }u ja i}i polako i do}i }u za godinu dana - odgovo-

rih ja. Kada to ~u ona, prosta, nepismena seqanka, koja sem Uìca i

Poège nije druge varo{i videla, ne{to znala o Srbiji, a za Ruse i

Rusiju samo ~ula da postoji, proli suze, ali odlu~no re~e: idi, moje

djete, idi! Neka ti Bog pomogne. Meni je to te{ko, ali }e se tvoje ime

u kwige pisati! Idi! Ove su re~i potpuno autenti~ne, i kad sam ih

~uo, okrilatio se. Majku sam poqubio u ruku i zamolio da o tome î-

lu ni{ta ne govori. Obe}ala mi je i po~ela davati mnoge savete, is-

ti~u}i - da se naro~ito ~uvam r|avih èna, i zaklela me svojim mle-

kom: da devojci ne nasem sramotu. “Po{tenije ti je, sinko, crkvu zapa-

liti, nego |evojci sramotu nanijeti”. Ja }u se Bogu moliti da te od to-

ga sa~uva! Behu joj posledwe re~i toga dana, pa za}uta. Bog me je sa~u-

vao te nisam maj~inu zakletvu pogazio. Ni~ega nikada nisam se toli-

ko bojao kao ove maj~ine zakletve! I blagodare}i wenoj zakletvi

zdravqe sam sa~uvao, obraza svetla ostao i Bogu nisam sagre{io (Pi-

tam se, koji je to u~iteq, moralista, autoritet, ako ho}ete - i sveti-

teq - koji bi toliko i na tako prost na~in mogao uplivisati na du{u

~oveka kao savet i zakletva majke, majke proste, ali majke mo}ne, maj-

ke svete! Majko, majko, moja divna i slatka majko, ti si mi najve}i u~i-

teq, najve}i i najsigurniji putovo|a u ìvotu bila! Ti si moj an|eo

~uvar i do danas, i do groba! Tebe odavna nemam, ali je tvoj savet stal-

no sa mnom! Hvala ti, roditequ i Spasitequ moj! Hvala ti i mleku

tvome, hvala ti na spasonosnom savetu tvome! Hvala ti brizi i suzama

tvojim, hvala ti na molitvama tvojim za mene! Hvala ti za moj - ~ist i

duhovni - i telesni ìvot! Bogu i Tebi hvala za nadahnu}a koja ste mi

vi dali! Ti si tako, neznatna i nevi|ena Wemu po{la na istinu ba{

tada, (1912. god.) kad ti je sin otvorio èqu, zavr{io {kolu u Rusiji,

a tebe izgubio - ali zavet tvoj sa~uvao! Hvala ti, Bog da mi te prosti!

Na svetu, posle Boga nema ve}eg dobra od majke! ]eri, budi dobra maj-

ka! Svoju decu sa qubavqu gaji i vaspitavaj, a sve u duhu hri{}anskih

44

i nacionalnih ideala. Veliki je i neoprostiv greh odre}i se toga, i

tu najprijatniju i najzahvalniju du`nost preneti na drugoga! To - ni-

kada! Nikada, ako èli{ da te deca sa qubavqu i odano{}u pomiwu i

grob tvoj sa iskrenim suzama orose, cve}em okite i u trajnoj te i mi-

loj uspomeni do kraja ìvota svoga zadrè. No, po|imo daqe.

Do{lo je vreme da ostavim moj mili zavi~aj u kom sam se rodio,

sveta video, majku grlio, sunce milovao, gla|u namu~en, a patrioti-

zmom zadojen, i uvek Bogu bio zahvalan za sve.

Po{ao sam prvi put obu~en u suknene ~ak{ire i u bluzu od “}i-

tajke”, a sa {est dinara u {lapu, sa torbom na le|ima, u kojoj be{e ki-

logram kukuruznog hleba i zastrug sira i kajmaka. Pri rastanku sa

ocem u Uìcu on mi re~e: “Po|i sinko s Bo`jim i mojim blagoslovom

u sto dobrih ~asa. Ceo je svet tvoj sem onih prqu{a i koliba u Dre-

`niku”! Javi se, da znamo da si ìv, i ute{i majku i decu”! Poqubih ga

u ruku i s “Marinog Brega” (breùqak severoisto~no od Uìca) oti-

skoh se zorom sa suzom u oku put Vaqeva, pe{ke sa svojim putnim dru-

gom Vojislavom Bjelovi}em, tako|e svr{enim u~enikom ~etvrtog raz-

reda realke. Ve~erom istoga dana, u 8 ~asova ve} smo bili na konaku u

Vaqevu kod mog ro|aka po majci Dragoquba Dani~i}a, kafexije. Kako

besmo podbijenih nogu i dobro zamoreni na putu, ostasmo i sutradan

kod gostoqubivog doma}ina na odmoru. Dan iskoristismo te u reci Ko-

lubari dobro noge razladismo, a i hranom potkrepismo, pa se drugoga

dana ranom zorom put Obrenovca otiskosmo. No, sada, kolima, za koja

moj ro|ak plati za mene 8 gro{a (1.16 din). Pare su to tada bile!

Dok sedesmo u Vaqevu zapita nas neki trgovac kako pre|osmo br-

do Lastru. Poàlismo mu se na prokletiju, a on, da se malo nasmeje nad

Uì~anima i da predstavi svu te{ko}u puta preko Lastre (koju ti

zna{ dobro) ispri~a dru{tvu ovu anegdotu: Po smrti obreo se, veli,

jedan Uì~anin na onom svetu pred rajskim vratima i po~eo svojim so-

arem (dvokraka na vrhu batina sa kojom se uì~ke kirixije pomaù

pri tovarewu i pretovarawu kowa) ludo lupati u vrata, traè}i da

u|e u raj. Istr~i Sv. Petar pa ga zapita - {ta je, {to lupa{ toliko?

O}u u raj, po Bogu brate, odgovori Era. Pa kako si dobro u~inio na

svetu da u|e{ u raj, obrecnu se Sv. Petar. E, jadno ti moje dobro, nika-

da ga nisam ni video, odvra}a Era. Onda nisi za raj! E, jesam bezbeli -

odgovara ovaj. Jesam, jer sam mu~enik! A za{to si mu~enik? Pre{ao

45

sam pe{ke Lastru! Lastru? Onda si zaista mu~enik i zasluìo si raj.

Ulazi! Ovo video i ~uo jedan Uì~anin koji se pribliàvao rajskim

vratima, pa kad stiè i na|e zatvorena, on iz sve snage po~e lupati u

wih. Opet iza|e Sv. Petar pa ga qutio zapita za{to toliku lupu ~i-

ni i larmu pravi? Era }e osorqivo i uporito re}i: Pu{taj me u raj,

i ni{ta me ne pitaj. Ja sam ti velikomu~enik! Kako i za{to? - pita

Sv. Petar. Dva puta sam pre{ao Lastru pe{ke. E, prijatequ kad je ta-

ko, onda ti nisi velikomu~enik, nego veliki magarac. Kada si jednom

Lastru pre{ao i video {ta je to, pa se opet nakanio i drugi put, onda

ti nisi za raj! Ova anegdota, i prokletstvo, kojom su svi putnici to-

ga vremena kleli xombasti i suvi{e strmi put od Uìca do Vaqeva,

i pra{wavi put od Vaqeva do Obrenovca - govore jasno kakva be{e u

to doba komunikacija po celoj na{oj zemqi. O tome bi se moglo mnogo

re}i. Nije onda ~udo, {to sam i ja na putu do Obrenovca stalno povra-

}ao, premda je to jednim delom dolazilo i od moje prve vo`we u ìvo-

tu na kolskim kolima. Te ~asti ni deseti od mojih tada{wih drugova

nije bio udostojen. Iako intovi nisu bili retkost u to vreme, ali je

glavno prevozno sredstvo bio jaha}i kow; wime su se u to vreme ~esto

i kraqevi sluìli, jer putevi behu lo{i i za kola nepodesni, a za si-

rotiwu skupa. Skupa, iako su se od Uìca do Beograda pla}ala kola

15-20-30 dinara, ali je trebalo imati te novce. Zato je sirotiwa, a na-

ro~ito |a~ka, sama pe{a~ila, sa torbom na le|ima, {tapom u rukama i

sa 2-3 gro{a u xepu. Sada{wim mladim generacijama je ovo neverica,

ali tako be{e. Kao {to napomenuh napred, put od Vaqeva do Obrenov-

ca be{e u to vreme do zla Boga r|av, isprovaqivan, neravan, xombast,

kad je ki{no vreme, takvo blato da mestimi~no tonu to~kovi do glav-

~ina, kad je suvo, diù se oblaci pra{ine da se disati nije moglo. Ka-

ko mu drago - stigosmo u Obrenovac na seosku obalu, odakle smo imali

po}i za 6 gro{a la|om do Beograda. Za mene iznena|ewa jedno za dru-

gim; {iroka i duboka reka, premostiti se ne moè a preko - Austrija

- sam [vaba; la|a i {lepovi do tada ni u snu nevi|eni; dimwaci na la-

|i puni gustoga i oporoga dima, koji gu{i pe~e grlo i truje grudi na-

ma nenaviknutim gor{tacima. Na la|i ~udna posluga, u uniformama,

meni neobi~nim. Naro~ito mi be{e zapao u o~i neki visok, suv i ko-

{~at la|ar pod ka~ketom, sa dugim i kukastim nosem. U~ini mi se da

je to i glavom i bradom ba{ onaj îvutin, koga sam pre toga video u ne-

46

kom tada {aqivom listu. Sav sam se u wega upio i nikako o~i s wega

da skinem. ôvek je to primetio, pa mi pred savskim mostom u Beogra-

du pri|e i raspita: ko sam, {ta sam i za{to idem u Beograd. Kad mu da-

doh obave{tewe “on mi se kaza”, kako to moji zemqaci vele, bio je i

sam Uì~anin i uputi me da odsednem kod “Zlatnoga topa” sada u uli-

ci Kraqa Aleksandra (Beograd) blizu Terazija. Za vreme vo`we inte-

resovalo me je sve na la|i, ali sam malo {ta razumeo, i laàn me stid

nagonio da }utim i da ne zapitkujem. Najvi{e me zanimala “[vapska”- Austrija, hteo bi da nekako saznam da li ba{ i tamo ima Srba, ali

pravih, istinskih Srba, i ako ih ima za{to se ne bune i ne sjedine se

sa nama slobodnim, kako sam tada mislio - silnim i mo}nim.

Stigosmo na beogradsko pristani{te i ~im na ulicu kro~ismo

novo iznena|ewe - tramvaj! Moj drug Bjelovi} viknu “{to ga uì~ko

grlo donosi”: Ene trajvana! Ja bejah promu}urniji i lukaviji i rekoh

mu: }uti druè! To je za nas nova stvar danas, sutra }e biti obi~na!

Na|osmo se na ulici, pogledasmo u pravcu niz reku - tamo grad, za nas

Uì~ane ni mio, ni neobi~an. Tamo je stani{te na{ih hajduka i po-

liti~ara. To smo obojica odavno - jo{ iz Uìca znali, i tu ku}u ni-

smo marili; zato u tom pravcu ne po|osmo. Istina, iako je svaki Uì-

~anin i mlad i star po malo i hajduk i politi~ar, ma za sada nismo

imali voqe tamo da idemo. Po|osmo suprotnom stranom - Kara|or|e-

vom ulicom, put sada{weg mosta Kraqa Aleksandra I. Tu nas neko

uputi “malim basamacima” ka Sabornoj Crkvi. Sada{wom Kraqa Pe-

tra ulicom i knez Mihailovom, idu}i sredinom xade, stigosmo na Te-

razije i, uz divqewe zlatno-ispisanim firmama na radwama, zausta-

vismo se kod tramvajske stanice, koja je bila pred sada{wom zgradom

“Rosija”. Sve {to vi|esmo bilo je prosto, jednostavno, pa, sa sada-

{weg gledi{ta i siroma{no, ali za nas Uì~ane: divno, krasno i bo-

gato prema na{im uì~kim uxericama iz kojih smo do{li. Neki do-

bri qudi pokaza{e nam traènu kafanu “Zlatni top”, kojom se zavr-

{avao u to vreme i u tom pravcu elitni Beograd. Iza “Zlatnog topa”be{e tzv. “batal xamija”, pa travwak, a iza wega Markova Crkva i sta-

ro grobqe, a uporedo pored wega “fi{ekli ~ar{ija” sa starinarima

do dana{wih fakultetskih zgrada, na kome je mestu bila i posle 1920.

god. sto~na pijaca sa blatwavom i (u to vreme) nekaldrmisanom uli-

com Kraqa Aleksandra.

47

Kod “Zlatnog topa” “osedesmo” kao kod svoje ku}e; ve~erasmo za

cenu od 0.30 din. uz obaveznu kompezaciju da na kafanskim klupama

preno}imo besplatno. Be{e to subota uo~i nedeqe; u nedequ po{to

se umismo i Bogu pomolismo, po~esmo uz “obigatnu” kafu (od 0.05 p.

din. da bi se doma}inu oduìli za besplatan konak) razmi{qati ku-

da }emo - na koju li stranu da na|emo krova i leba (razume se besplat-

no uz rekompezaciju na{e obaveze da u gostoprimnom domu slu{amo,

“posluùjemo”, radimo sve {to nam se naredi u van{kolsko vreme).

Moj drug Bjelovi}, varo{ko derle, {tu~e nekuda u ~ar{iju da na|e ne-

ke poznanike preko kojih bi se oba udomili, a ja ostadoh pred kafa-

nom da razmi{qam “na koju li }u stranu”, a sve su nepoznate. Na muci

sam, sam sa praznim trbuhom i {est gro{a u xepu. Ali ko }e kao Bog!

Nailazi jedan gospodin u civilu (varo{kom odelu), meni nekako po-

znat. Ustadoh i skidawem kape pozdravih ga. On me, prolaze}i otpo-

zdravi pa, pro{av{i obrnu se i pogleda me (sigurno mu be{e neobi~-

no {to sam ga pozdravio). U wegovom pogledu poznadoh svoga nekada-

{weg dobrotvora (a jo{ iz osnovne {kole u Poègi) - pomenutog jo{

u po~etku ovoga pisanija - g. Simu Jasiku, majora. Bez predomi{qawa

i ustezawa hitro mu prisko~ih ruci sa re~ima: oprostite, g. majore!

On me se seti i oslovi: Jesi li ti to moj Jusufe?! (Tako me je zvao 4-5

godina ranije). Odgovorih: Da, ja sam; i kada mu rekoh (sve na du{ak)

da sam zavr{io 4 razreda realke i do{ao u Beograd za 5-ti, ali jo{

nisam na{ao “posluìvawe”, ~ovek se nasmeja i, kao starog poznani-

ka (gola}a), pozva me da se smestim kod wega (u ulici Prote Mateje

br. 45) dok ne na|em sebi mesto, jer mu |ak ne treba sada. Ja ga ponova

poqubih u ruku i, sav sretan i Bogu blagodaran, ~im on odma~e 50-100

koraka, otr~ah da vidim gde je ulica i broj, a ve} o ru~ku bejah pod we-

govim krovom gost. Kroz nekoliko dana uhvatio sam stalno mesto u

Savamalskoj ulici kod po{tara g. Grubi}a. Gospodin kao dobar dan, a

sa gospo|om muka. Neka opaka èna: gospodinu dade kad po|e u kance-

lariju gro{ za pivo dnevno, a 0.50 din. za kutiju duvana - nedeqno. Me-

ni, za ru~ak tawir supe i 1/8 hleba, to isto za ve~eru. Za moj erski sto-

mak to be{e suvi{e mali obrok, te se, kao Jevreji Jerusalima, setih

moga Uìca i kujne prof. Mi{e Petrovi}a. Ali se mesto moralo ~u-

vati i pored ve}eg zla, jer mi je gospo|a zabranila svetlost uve~e, i

rano ustajawe ujutru (da joj svetlost ne tro{im). Uskoro g. Grubi} bi

48

preme{ten u Leskovac, ja stupim kod g. Milutina Tati}a, prof. gde

mi lepo be{e u svemu, a povrh toga 4 dinara mese~no plate (za kwige,

ve{ i odelo). Uskoro i Tati}a premesti{e u Ni{, a on me namesti

kod tada{weg upravnika dràvnih èleznica, sada davno upokojenoga

inìwerskog pukovnika Koste Preti}a sa {est dinara mese~ne na-

grade. Meni je ovde bilo neko vreme odli~no, a docnije sve teè, jer

mi gazda bi penzionisan, momak oduzet te sav posao pre|e na mene. Ov-

de posluùju}i zavr{ih peti razred gimnazije (kod Vaznesenske Cr-

kve) i o {kolskom raspustu odoh ku}i u svoj Dre`nik. Tamo sam imao

da polaèm ispite druge vrste. Uskoro po dolasku ku}i otac me, po

svojoj stalnoj metodi, upreè u teà~ke poslove. Nisam protiv toga

imao ni{ta, ali on be{e neopravdano strog i o{tar. Trebovao je od

mene vi{e nego {to sam znao i mogao. Prilikom savijawa nekih obru-

~eva dobio sam dva {qakavca tako vrela da mi i sada obrazi bride, a

kriv nisam bio. To me je ozlojedilo. Jo{ vi{e me vre|alo {to sam

pri denewu sena kazao da ne umem da zavr{im kupu (kamaru) sena, a moj

babajko osu svu pogrdu na moju {kolu, profesore i nauku, koja me ni

tome nije nau~ila, a {ta ti u~i{, kada to ne zna{?... itd. Preterao je,

ali bih rekao da je pravilnije shvatio zadatak {kola nego mnogi Mi-

nistri Prosvete. U {koli su nas svemu u~ili (pa i kako je zemqa

okrugla, kako se okre}e i tome sli~no), ali o prakti~nom ìvotu - ni

re~i. Zato su mnogi i onda i sada iza{li iz {kole bez i najmaweg

shvatawa ozbiqnosti ìvota. Istina, izgleda mi da se tada ipak vi-

{e iznosilo iz {kole i boqe shvatawe du`nosti (a ne samo prava) ne-

go {to danas biva. Voleo bi da se u ovome varam i da nije tako. No, na

stranu, to moje nezadovoqstvo prema o~evim postupcima brzo me je

vratilo u Beograd, da se nisam za ~itave tri godine vra}ao u selo.

Svr{ih u Beogradu 6-ti razred gimnazije i stupih u Bogosloviju,

jer iz ranije navedenih razloga nikako nisam voleo vojnu akademiju,

koju su mi mnogi preporu~ivali, i ~ak ~inio neke nevoqne poku{aje

da u wu stupim. No, ni ulazak u Bogosloviju, koju sam istinski voleo,

nije lako i{ao. Na prijemnom ispitu bejah odbijen zbog sluha. (O, ko-

liko bih bio radostan kada bi neko mogao da imituje moju pesmu ali-

luja sa prijemnog ispita). Ponovi se prijemni ispit za neke proteì-

rane kandidate, pa na ispit pusti{e i mene - reda radi. Za ta dva-tri

dana procedure oko ovoga posla nau~ih 2-3 crkvene pesme, i ponovna

49

komisija na|e da nisam takav bezsluhovi} da ne bih mogao trude}i se

nau~iti “crkveno pjenije”. Tako je i bilo, jer stupiv{i u Bogoslovi-

ju re{ih se da po svaku cenu savladam svoj prirodni nedostatak sluha,

i u~io sam crkveno pjenije vi{e nego sve ostale predmete ukupno. I

savladao sam. Prvog tromese~ja dobio sam iz crkvenog pjenija ~etvor-

ku, a docnije davao sam kondicije iz ovoga predmeta drugovima. Ovo

navedoh samo radi dokaza da se sve trudom i dobrom voqom nau~iti i

posti}i moè. Na taj sam na~in docnije u ìvotu sve te{ko}e savla-

|ivao. A bilo ih je, ~ini mi se, bezbroj. Kaiwa kamen dubi! Treba hte-

ti, treba smeti i sve }e se posti}i. U polovini druge godine moga

{kolovawa u Bogosloviji javi se jednoga dana moj babajko Krsta sa

mojim ujakom Petkom Dani~i}em (ro|ak Igwata Dani~i}a, kwiàra

iz Beograda) u Bogosloviju. O~ima nisam mogao verovati kada ih vi-

deh. Beograd je za wih bio isuvi{e daleko (prema onda{wem shvata-

wu i saobra}ajnim sredstvima). Uzeo sam dnevno odsustvo od {kole i

wih dvojicu ceo dan vodio po Beogradu, a ve~erom odveo u dru{tvu mo-

ga ro|aka Vladimira Lijeski}a iz Dre`nika, (tada tako|e bogoslova,

i potom sve{tenika u â~ku, velikog patriote i junaka iz Svetskog

rata na smederevskim poloàjima) - u narodno pozori{te. Mome se

babu predstava nije svidela zato {to “laù skitnice”, “bacaju prstom

svijetu sijeri (koprenu) na o~i”. Napustio je s Petkom pozori{te i

potrefio mehanu tih “Skitnica” kod “Zlatnoga An|ela”, gde je, on

re~e, dobro vino!

Rastadoh se s ocem sutradan, dav{i mu obe}awe da }u o {kolskom

raspustu do}i ku}i “da se vidim s majkom i decom”, kako on re~e. Pri

rastanku jo{ me jedared zapita: {ta u~im i {ta }u biti po svr{enoj

{koli? Kada mu odgovorih i rekoh da }u biti sve{tenik po svr{enoj

{koli, on odreza da to ne mogu posti}i, jer se veli: na{a popovska lo-

za davno ugasila! A {ta }u biti kad ne mogu postati pop, zapitah ga.

Vele mi seqaci da }e{ biti kalu|er, pa ako za to, sinko, tolike go-

dine u~i{, batali posla, i ajde ku}i, jer ja nemam dece za “crnce”! Je-

dva ga razuverih, ali on potrevi. Najposle i odoh u kalu|ere! Po svr-

{etku drugoga razreda Bogoslovije odoh roditeqskom domu, u moj go-

li Dre`nik. Tada sam jednoga dana pored drugih sitnurija s mojim

ocem opet morao pred wim, nepismenim ~ovekom polagati ispit, ali

ga i poloìti sa titulom “u~eno dete, pa to ti je”. Eto, kako do ove

50

po~asne titule do|oh. Naredi mi otac da idem crkvi u selo Godovik i

na Sv. Iliju da “~atim i pojem”, a on }e do}i da sve to ~uje i vidi. Re-

~eno - u~iweno. Do|oh u crkvu uo~i Sv. Ilije i zastadoh dvojicu sve-

{tenika pri toj crkvi, g. Vasu Popovi}a i Milana Jeli}a, oca proto-

|akona Ugqe{e i sve{tenika Milana i oprobah se na ve~erwi s wi-

ma u pevawu i videh da konkurenciju mogu izdràti.

Sutradan na liturgiji puna crkva naroda, tu je i moj babajko,

brat Mali{a, sestra Tatjana i prili~an broj ro|aka i kom{ija. Ja za

pevnicom. Oko mene 3-4 moja {kolska druga iz osnovne {kole, a me|u

wima suplent @ivko Joksimovi}, moj {kolski drug Milan Jankovi},

iz sela Re~ice, ne samo da se davno oènio, nego ima i 4 dece, a ja jo{

u~im {kolu! I meni i mojim drugovima (koji su svi bili oèweni), taj

odnos i nekako sme{an i donekle za obe strane ponosan: Oni se di~e

decom, a ja {kolom. Poredak liturgije i pesme znao sam dobro, pa za-

to ko~operno i ponosno vr{io sam svoj posao iz petnih ìla tako da

se sva crkva orila. Moj babajko i rodbina propiwala se na prst da bo-

qe vide i uvere se da li ba{ ja pevam a ne neko drugi. Lica im bejahu

blaèna, a du{a sigurno zadovoqna. Suplent g. Joksimovi} niti je bio

peva~ (kao gotovo ve}ina Uì~ana) niti je znao poredak liturgije, za-

to je za pevnicom }utao. To je seqacima palo u o~i (kao {to }e se doc-

nije videti). Ja sam se toliko bio zahuktao da sam hteo i besediti, ali

me sve{tenici spre~i{e. Po svr{enoj liturgiji, a po osve{tanom u

tome mestu redu, imalo se pred crkvom izvr{iti osve}ewe vodice i

prese}i slavski kola~. Iz prakse sam znao da sve{tenici, gotovo po

nekom pravilu aqkavosti i inercije, ne spreme na vreme sve {to im

treba za ova ~inodejstva, nego se u toku samoga posla muvaju, traè}i

sad ovo-sad ono (neku stvar, pesmu, kadionicu, krst, sve}u, tamjan i

dr.). Zato sam ja to sve bio na vreme pripremio i, kada su ~inodejstva

vr{ili, dodavao im {to im je za posao trebalo, te istovremeno revno-

sno vr{io posao peva~a i crkvewaka. To je narodu i mome babajku pa-

lo u o~i. I kad se posao svr{i te sve{tenici odo{e u crkvu da se raz-

denu, moj se babajko isprsi - kako samo seqak ume - i podviknu, obra-

}aju}i se meni, ali da svi vide i ~uju: Je li sinko, ko koga ovde danas

u~i, da li popovi tebe ili ti wih? Osetih ja da sam ispit dobro polo-

ìo pred svojim babom pa mu na uì~ki na~in odgovorih: Ni oni me-

ne, ni ja wih! Ali ja sam mla|i pa sam ih morao usluìti! Videsmo mi

51

svi, videsmo. Ko je za kwigu - wemu kwigu daj! A meni, pop Vasu i pop

Du{anu - ~uturu! Seqaci dado{e kao na mobu - pravo si rekao prijate-

qu! Ja kako! Tako je, ponovi moj babajko! Pred hramovnim vratima sta-

ja{e nekoliko baba sa rukama pod pojasom (kao znakom neke smireno-

sti) i zaklapara{e: Jadki, jadki! Ovo dete u~evno, mnogo u~evno. âti,

~ati, re~ mu re~ ne stiè! A na{ @ivo (suplent Joksimovi}) ne re~e

ba{ ni{ta! Jadna mu wegova {kola! îji je ovaj “bogoslov”? Moj baba-

jko nije ~ekao da se pitawe ponovi, nego kao sekirom na pawu odreza:

Moj, moj ja kako! A ja sam vam - i saop{ti svoje ime. Meni to sve bi ja-

ko sme{no i htedoh se nasmejati, ali se setih babajkove milo{te, ka-

da su mi svi sveci leteli pred o~ima, pa brzo {mugnuh u crkvu, da ne

bi ludo “izgubio glavu da od koga ve} od baba svoga”! U oltaru kazah

sve{tenicima {ta bi pred hramom i zapomagah: {ta }u danas? Ovaj }e

me voditi od {atre do {atre i prikazivati svima i svakome kao Ciga-

nin me~ku! Kada se napije moè me jo{ od milo{te istu}i. Nasmeja{e

se qudi i ute{i{e me. Ti }e{ po}i sa nama da na|emo Krstu, pa }emo

sa wim popiti po jednu je~mewaru, a zatim }emo te poslati mojoj ku}i

(re~e pop Du{an) kao nekim va`nim poslom, a ti posle gledaj {ta }e{

i kuda }e{! Tako i bi! Ja toga dana odoh sa mojim drugom Milanom Ne-

dovi}em, bogoslovom, za Ivawicu “va`nim poslom da prou~avamo to-

pografiju”, (pojmqivo, moj ]ale nije to razumeo) a on se vrati svojoj

ku}i da pri~a kako mu je sin u~en! Kad do|e vreme vratih se u Beograd

te produìh {kolovawe i ispri~ah drugovima i nastavnicima kakvu

sam slavu doìveo u Godoviku. Moj babajko nije me vi{e kontrolisao

u mome znawu, shvatio je da je sve u svome redu, samo se ~udio za{to me

jo{ “drè u tim {kolama kada ve} sve znam {to popu treba”.

Docnije, kada sam, 1908. god. po{ao u Rusiju na daqe {kolovawe,

ba{ nikako nije razumeo kakve to jo{ {kole imam da u~im... Znam,

]eri, da te interesuje kako sam se oènio tvojom majkom. Pa, kada ho-

}e{ i to da zna{, i kad su ti ove moje pri~e, iako potpuno ta~ne i

istinite, ve} dosadne, onda ~uj!

Nauka mi je u {koli dobro uvek i{la, ali pusta sirotiwa i go-

lotiwa dovodila me dotle da po tri dana nisam hleba imao. Ali sam

}utao, nikome se nikada nisam potuìo, trpeo sam vaqano! Ipak, pri

kraju {kolovawa morao sam misliti kuda }u kada se za mnom zatvore

{kolska vrata. Zapopiti se, bio je izlaz i ciq moga {kolovawa, a pre

52

toga morao sam se oèniti, a dotle gde }u i kako ìveti?! Mora se na-

}i saputnica u ìvotu i ne samo woj, nego i wenom ocu, obesiti se oko

vrata. Od svoga oca nisam mogao ni{ta o~ekivati sem dobrih èqa.

Da o tome razmi{qam natera me i dolazak mla|eg brata Mali{e ~ak

u Beograd. Jo{ ~im se videsmo, on pade preda me na kolena, prekrsti

ruke na prsima i vrlo skru{eno zamoli: Jole, tako su me iz milo{te

bra}a i sestre zvali, oprosti i daj mi blagoslov da se mogu èniti.

Tvoje je prvenstvo i bez tvoje dozvole ja se ne smem èniti. Kada }e{

ti zavr{iti te tvoje {kole i oèniti se - ne znam, ali nama treba za

ku}u ènsko ~eqade. Majka je ostarela i iznemogla. Greh je da je sta-

ru mu~imo da nam izmeti{e u ku}i, a nas je bogme povi{e. Rekav{i

ovo, on tri puta metanisa preda mnom. Mene je sve ovo jako dirnulo i

iznenadilo! Do}i iz Dre`nika u Beograd i na ovaj na~in traìti od

starijeg brata (koji se otskitao u svet na neko neizvesno {kolovawe)

- blagoslov za ènidbu nije nimalo obi~na stvar. Zato brata zagrlih,

poqubih i dadoh mu blagoslov. On, opet, tri puta metanisa preda

mnom, poqubi me u desno koleno, u prsi i u ruku, pa se, sav zaàren u

licu, zahvali re~ima: oprosti, kao {to Bog pra{ta! Bogom prosto i

sre}no bilo - odvratih. Tako be{e nekada, a i sada se kod seqaka ne-

{to od ovoga zadràlo, ali ne mnogo. Sretna i blagoslovena vremena,

kada je Bog po zemqi hodio. Ovo nikada zaboraviti ne mogu. Docnije

sam se na Mali{u ~esto qutio i ruìo ga, ali ga uvek bratski voleo

i usrdno pomagao. Ovaj slu~aj i ve} navedeni razlozi, natera{e me da

sebi traìm druga za ènidbu. Bejah u 4-toj godini Bogoslovije i, kao

blagajnik |a~ke “druìne Bratstvo”, primao sam svu po{tu i razdavao

drugovima. Jednoga dana do|e mi mla|i drug po razredu Rade Lekovi},

Uì~anin, i zapita, ima li pismo za wega. Znao sam da je bio veren sa

nekom devojkom iz Uìca, pa mu rekoh: jeste, ona nema drugoga posla

nego samo tebi da pi{e pisma. I jesi mi momak! On, kao poru~en, tada

zaokupi: bi li se ja ènio? I po~e u zvezde kovati neku meni nepozna-

tu |evojku i wenoga oca, popa Simu \uri}a, iz Se~a-Rjeke (sreza crno-

gorskoga). Vi{e da bi ga se otresao, nego {to sam ozbiqno wegov novo-

daxiluk shvatio, odgovorih potvrdno. Stvar, ipak, ispade ozbiqna.

Posle kratkoga vremena, u~iteq karanski, g. Jevta Radovi}, poru~uje

pismom da do|em na vi|ewe sa |evojkom! S namerom da bih ponudu od-

bio, ili bar u vremenu dobio, razume se, da i ne{to o devojci saznam,

53

odgovorih da nemam novaca za put, {to je u stvari i bilo. Ni{ta, re-

}i }e Lekovi}, dobi}emo novaca, samo kada ti ponudu ne odbija{. Do-

bro, dobro, odvratih, shvataju}i sve kao stvar wegove lakomislenosti.

Ispade da sam, naprotiv, ja bio lakomisleniji od wega. Kroz nedequ

dana stiè uputnica sa stotinu dinara (tada ozbiqna suma) i poziv da

oba do|emo. Videh ja da sam zapao u kqusu. Ja pravio {alu, a qudi uze-

li za zbiqu. Nema se kud. Re{ih, sada napred maj~in sine! Napred, ali

cela stvar, ispade tako da iz {ale isprosih |evojku. Interesuje te ka-

ko! Sasvim prosto. U oktobru, 1901. god. na Petkova~u, kada je pana|ur

u Uìcu, obreh se u Uìcu. Tu me do~eka navodaxija Rade i dva zeta po-

pa Sima, devoja~kog oca; pop Novica Kosti} iz Karana i sreski pisar

iz Kosjeri}a Dragoqub Milenkovi} (moji docniji pa{enozi). Tek se

sada na|oh u nebranom gro`|u. Ja goli |avo, sa tu|im zimskim kaputom

na le|ima, ~emerni |ak, a maj~in |uvegija, pred dvojicom ozbiqnih qu-

di. Oni traè da sa wima po|em na vi|ewe sa |evojkom, a ja sve dotle

{alio se. Sna|oh se ipak! Odbih da sa wima po|em. Imam roditeqe,

moram o svemu wih upoznati i s ocem do}i da vidim i zaprosim |evoj-

ku. Svide im se moje dràwe i rezonovawe te ugovorismo dan polaska

devoja~koj ku}i (oko Sv. Luke 18. X po t. stilu).

Po|oh u moj Dre`nik apostolski, jer ne na|oh, jedino u to vre-

me prevozno sredstvo - kowa za odlazak tamo. Na granici terena moje

op{tine (na èravi~kom brdu) nai|em na jednu improvizovanu {atru

(u kojoj se za prolaznike prodavala rakija, kafa, duvan i pone{to za

jelo). Doma}ini bejahu moji Dreì~ani koje sam iz ranije poznavao i

nisam ih mario. Ranije, na 7-8 godina, obojicu ovih mojih zemqaka su-

stigao sam u blizini ovoga mesta, idu}i u Uìce. Terao sam dva tova-

ra p{enice i tovar drva. Po{to smo se pozdravili i ja ih obavezno

(po tada{wem obi~aju) poqubio u ruku, zapita{e me jesam li ja taj

Krstin sin {to se {koliram. Na potvrdni odgovor odvrati{e, pa

{ta ti {est godina u~i{, kad druga deca svr{e {kolu za ~etiri godi-

ne. Kad im objasnim da u~im vi{u {kolu oni dodado{e “pa ti }e{ na

veliki lebac da izi|e{“! Kao refren tome jedan kri{om udari se po

laktu i {apatom re~e svome drugu jednu ru`nu misao... Sve sam video

i duboko osetio àoku i bol takvoga wihovoga pona{awa, i u sebi se

zakleo, da pre umrem nego {to bi {kolu napustio. Zakletve sam se dr-

ào tvrdo, i sve sam pred svr{etkom {kole ponova pred ovom dvoji-

54

com. Druga situacija - drugo pona{awe. Na 50-100 koraka oni me kao

prepoznaju i glasno, da ja ~ujem dovikuju se: “ama ono je brate, ono, ni-

ko drugi, Krstin je to sin. Rekao sam davno”, veli jedan od wih: “ako

ko bude ~ovek iz na{eg sela, bi}e vala on.” Onaj drugi dodaje: “nije ni

nas Bog zaboravio. Jo{ kada sam sa wegovim ocem bio na Javoru (mi-

sli na rat iz 1877.-8. god.) ne{to mi je govorilo da }e Krsti ovo djete

vaqati kao nijedno”. (A ja se tada jo{ nisam ni rodio, niti su on i moj

otac vojevali na Javoru). “Jes, vala, Joksime, jes, pravo si kazao”, do-

dade mu drugar i priveza u moju pohvalu jo{ nekoliko lagarija”... Sve

se svr{i time {to ih ~astih, radi ~ega su i galamili. Ovo ti }eri is-

pri~ah da zna{ da je i u selu, pored 90-oro dobrih, radnih i ~estitih

seqaka bilo {qama i muqa, gotovoga i sposobnoga na sve. Zato, uop-

{te znaj, kada nekoga mnogo kude i bezpo{tedno napadaju da tu moè

imati ne{to istine, a 75% sigurno je la`. Isto, kada nekoga hvale

mnogo, znaj, da “nije Tale kako mi ga hvale”. Svet ho}e da preteruje i

u tome da se utrkuje! Na{ svet, i kada kudi i kada hvali, nema grani-

ce! No, na stranu moje opservacije. Stigoh domu o~evom. Roditeqi mi

se u ve}oj meri obradova{e kada saznado{e ciq moga iznenadnoga do-

laska. Re{ismo: odmah da po|emo ja i otac na pro{evinu u sredu, a

prethodni dan (utorak) predanih kod ku}e radi odmora. Preodenuo

sam se u seqa~ko odelo i ceo dan orao na o~evoj wivi, jer u selu nema

hleba bez motike. Otac je spremio {to za put treba: dva sedlanika, ~u-

turu, hleba i kuburu. Bez toga se na ovakav put ne ide. Pri polasku, u

sredu, taman {to metnuh nogu u zengiju da uzja{em kowa babo dade xe-

verdadu vatru, a gore odjeknu{e. Neka se, veli, znade da sina ènim.

Preko Uìca, gde gde uzesmo prvoga provodaxiju Rada u svoje

dru{tvo, stigosmo oko podne u Karan (Belu Crkvu). Tu nas sa~eka pop

Simin zet, pop Novica Kosti} (brat Prote Tadije Kosti}a, dobroga

pisca). Ku}a Kosti}a je bila od ranije na dobrom glasu, a u vreme ovo-

ga zbitija na jo{ boqem. Tu na|osmo i glavnoga provodaxiju u~iteqa

u tome mestu Jevtu Radovi}a. Be{e sreda 1901. god. pred Sv. Luku, kao

{to napomenuh ranije, pred slavu pop Novi~inu. Zato nas pop Novi-

ca ne pozva u svoj dom, jer se tamo uspremalo za slavu, ve} nas ustavi u

kafani gde be{e i ru~ak spremqen. Po ru~ku po|osmo: ja, otac mi i

obojica navodaxija put Kosjeri}a preko planine Crnokose (opet ja-

{u}i na kowima). Moj babo stalno kada odavde sretne na putu koga od

55

qudi, zaustavi svoga kowa i sa slu~ajnim namerenikom zapodene neki

sekretni razgovor. Vide}i to, a osetiv{i da se ne{to zabrinuo, zapi-

tah ga nasamo: {ta mu je? I za{to {apu}e ne{to sa mimoprolaznici-

ma? Dijete, odgovori, va`na je stvar prosidba i ènidba. Kada ~ovek

brava kupuje, raspituje se o pasmini, a kako se ne}e raspitati o “ik-

sanu” (licu, li~nosti). Brine me ova stvar. Izgleda da ne}e biti do-

bro. Za{to, zapitah? Eto, pop (Novica) lepo nas pri~eka i dobro

“stima” (ugosti), ali nas svojoj ku}i ne odvede. Hteo sam da vidim po-

padiju (devoja~ku, udava~inu sestru) i po woj se dade oceniti devojka.

A oni, kao ne{to kriju. Navoh razuveravati moga babajku, a on se pra-

vio da mi odobrava, ali u du{i drugo skriva. Kako tako, u prvi sumrak

stigosmo u Kosjeri}. Tamo nas do~eka pop Bojo (Bogdan) Karalaji},

sreski namesnik, i drugi zet pop Sime, Dragoqub Milenkovi}, sreski

pisar. Kod ovoga ostadosmo da se malo odmorimo i potkrepimo. Wego-

va supruga, Jelika, sestra udava~e, vrlo mila, predusretqiva i gosto-

qubiva gospa toliko se dopade mome ocu Krsti da ga gotovo “oben|i-

ja” (za~ara). Raznim pitawima i ponudama toliko mu je ugodila da mi

on potom na putu za Se~u Rjeku, {anu ni mawe, ni vi{e, nego: “Dijete,

ako ova |evojka koju }emo u Bo`je ime isprositi za tebe, bude u pola

kao ova gospa, wena sestra, uze}e{ je pa da je u jedno oko }orava”.

Pri ovom susretu moj se babo razrakolio, pa pri~a li pri~a, po-

neku u {ali dobaci. Sa obojicom provodaxija i sa Dragoqubom i na-

mesnikom, pop Bojom, stigosmo oko 7 ~asova uve~e pop Siminoj ku}i u

Se~u Rjeku. U dvori{tu, pred ulazom u dom, mene ude{avaju provoda-

xije i ~iste od blata, a vi{e nas dve devojke svetle gasnim lampama

ulaz u dom. Ja se pravim vaàn pa provodaxijama dobacujem: ostavite

me qudi, ako }u joj se dopasti, dopa{}u se i blatwav, ako ne, ono, ni u

cve}e oki}ena, ne}e, pa ne}e. Curama se vidim to dopalo, jer su se smi-

jurile. A meni vi{e nije ni trebalo. Po{ao sam im na susret, veselo

nazvao Boga i drsko, u {ali ipak zapitao, koja je to {to }e da se uda?

Brzo su spustile lampu na sto i utekle u susednu sobu. Ja im doviknuh:

niste vi za udaju! Ovim svojim ispadima napravih xumbus i smeh i uzeh

ofanzivu u svoje ruke. Ali se na tome ne ustavih. Posle pozdrava sa

uku}anima i uobi~ajenoga posluèwa: slatkom, kafom i rakijom (ko-

ju nisam pio) dok po~e moj glavni novodaxija, u~iteq Jefta, da izla-

è razloge na{ega dolaska. Pop Sima }e na to, u dobrom ste poslu do-

56

{li, ali odmorite se malo pa }emo i to videti, i dade znak svojima te

mene i oca ostavi{e da se mi dogovorimo, a on se sa svojima na|e u po-

slu te zama~e u susednu sobu, opet na dogovor. Moj babo, zadovoqan i

devojkom i prijateqima, meni gotovo naredi da ovu i nijednu drugu ne

uzmem. Ja se kao malo branih, ali reda radi. Za to vreme mla|i provo-

daxija Rade, do{av{i k meni da dozna {ta mislim o devojci, izdade se

i re~e da se ja woj dopadam. Za mene je to bilo dosta, premda se, opet

reda radi, dràh na ceni. Kada se tako preko posrednika sporazume-

smo, opet se kao slu~ajno svi zajedno na|osmo u sobi i moj u~iteq Jef-

ta opet razveza govor o zapo~etoj temi. Dragi o~e Mimo (Simo), do|o-

smo u va{ dom s dobrom namerom, ako Bog dade, da prosimo devojku.

Na{ega momka, eto, vidite, a videla ga je i devojka, pa bi èleli da

~ujemo, jeste li ovakvim gostima radi, primate li nas u to ime. Mi

stariji ne bi imali ni{ta protiv, odgovara pop Sima, ali da upitamo

mla|e: momka i devojku {ta oni misle. Do|e devojka i ja se nekako iz-

vukoh te prvo wu upita{e da li joj se mom~e svidi, a ona odreza: svi-

di mi se! Ja ne ~ekah da me pitaju, ve} da ne bi izostao iza we, prisko-

~ih: i ona meni! Smeh za~ini ovu ispovest dvaju, koji se do tada nika-

da ni videli, pa, gotovo, ni ~uli jedno za drugo nisu. Ali, eto, tako bi,

{to bi narod rekao, po sudbi! Zapovedi{e nam da roditeqe poqubi-

mo u ruku, i time obe}awe murleji{emo (zape~atimo). Ja, opet, luka-

vo iskoristih priliku da, kada devojka poqubi moga i svoga oca u ru-

ku - pruìm joj svoju ruku s re~ima: sada i mene u ruku, da se zna ko je

stariji! Ona, op-cup i cmoknu u ruku. Starcima se to jako dopada, a na-

ro~ito tvome dedi Simi. Smehom, {alama, a zatim dobrom ve~erom za-

~inismo ovo bra~no obe}awe.

Kroz 2-3 dana vratih se u Beograd, radi dovr{ewa {kolovawa,

koje u junu 1902. god. i zavr{ih, a u julu se ven~asmo u S. Rjeci ja i tvo-

ja majka Mileva; u septembru sam bio vojnik u Beogradu na odsluèwu

svoga roka; u januaru 1903. god. bih prekomandovan u Poègu; u aprilu

sam polagao u Vaqevu ispit za rezervnog oficira, poloìo ga i bih

pu{ten ku}i. Kod ku}e mlada mi je po~ela oboqevati, ali lekari re-

ko{e da }e sve dobro biti i ja se 7. septembra 1903. god. na Krstovdan

rukopoloìh u â~ku za |akona, a 1. oktobra iste godine rukopolo-

ìh se za prezvitera u selu Prawanima, prilikom osve}ewa nove cr-

kve, i bih postavqen za kapelana svome tastu, popu Simi \uri}u, u S.

57

Rjeci, paroh u Makovi{kom. U Se~a Rjeci rodila si se ti, maja 1904.

god., a sestrica ti Bosiqka septembra 1905. god. Ona je umrla 1-2 me-

seca po ro|ewu 1. novembra 1905. god.; deda Sima je umro iste godine

12. novembra, a majka ti Mileva umrla je iste godine, opet, 21. novem-

bra 1905. god. Troje za tri nedeqe. Tvoja baba, a moja ta{ta, popadija

Stojka, koja ti je zamenila majku, umrla je 1911. god. januara 4/15. Ja

sam iz Se~a Rjeke preme{ten za kapelana na parohiju Dragojeva~ku, u

srezu draga~evskom, u jesen 1906. god., a odatle sam oti{ao na daqe

{kolovawe 1908. god. u Rusiju, gde sam u Kijevskoj duhovnoj akademiji

1912. god. u junu i to vi{e bogoslovsko {kolovawe zavr{io, pa se s to-

bom vratio u Srbiju.

Ja bih, draga }eri, ovde mogao stati, ali si mi mnogo puta govo-

rila kako bi rada bila da ti i po koju epizodu vi{e iz svoga ìvota

zabeleìm; da bih te zadovoqio u~ini}u ti po voqi. Nisam u stawu da

se mnogo ~ega setim, a mislim da ti sve i ne treba. Imao bih ti dani-

ma pripovedati, ali me izvini, da}u {to mogu i ~ega se setim.

O domu svojih roditeqa ve} sam ti ne{to rekao ranije, a sada do-

dajem. Bila je to siroma{na, ali ~estita ku}a, ~eqad radna, {tedqi-

va i slo`na, vi{e gladna nego sita, ali se postepeno otimalo od si-

rotiwe. Stariji se slu{ao i po{tovao, o ku}i i ku}noj ~eqadi vodi

se strog ra~un, ugled ku}e bio je iznad svega; svako ~eqade znalo je

svoj posao; o strancu, putniku i namerniku govorilo se sa osobitim

uvaàvawem; nikome se niko nije smeo zameriti, nasmejati, ne{to ru-

`no i nepovoqno re}i. Nikada ni za ìvu glavu! Za psovku ili sli~-

no te{ko se ka{tigovalo; lagati nipo{to, oslu{kivati i prislu-

{kivati niza{to! Skaradnih pri~awa i re~i nikada se u na{oj ku}i

nije ~ulo. Ironija, ipak, nije izostajala. O~ev prut ili vru} {amar

nije bio ~est, ali uvek dobro zapam}en; mi deca maj~ine kletve boja-

li smo se kao ìve vatre, ona nas nikada nije klela ali je imala obi-

~aj re}i: nemojte da vam {ta ru`no pomislim! Dosta }e i to biti, ve-

}a vam kletva ne treba! Amanet i roditeqski blagoslov zna~io je

mnogo, upravo sve. Se}am se, kada mi je |ed, o~ev otac, Vukoje, umirao

cela je na{a ku}a, iako odavno odeqena, tri dana bila u groznici zbog

pitawa na kome }e on ostaviti amanet! Majka mi je bila preobraè-

na, puna nebeske radosti kada je ~ula da je svekar amanet i blagoslov

ostavio mome ocu! Moj je otac ostavio meni, a moj brat Mali{a svome

58

sinu Borivoju, a mene zakleo: da vodim brigu o wegovoj deci. U imo-

vinskom pogledu ku}a je stalno napredovala. Nije va`no {to je imo-

vina umnoèna, va`nije je {to je ekonomski unapre|ena, i to vrlo

osetno. Svesno se i s planom kora~alo napred. Rado se se}am kada sam

ocu primetio, kao bajagi vrlo zabrinut, {to je imawe zaduìo sa 800

dinara. Bio sam tada profesor i sve{tenik sa 12 god. slu`be i opo-

miwao se nekada{wega wegova duga od 70 gro{a. Pogleda me saàqi-

vo, pa odreza: e, moj sinko, nekako su te tvoje kwige zabludele! Zar ne

vidi{ kako je rodio {qivak, sav }e se taj dug petinom roda otplati-

ti jo{ jesenas. Istinu je rekao. Tamo gde mu je tada bio {qivak, neka-

da su bile samo urvine i jalaci! Wegovo rezonovawe be{e mi prijat-

no. Jako se ponosio {to sam se ja u~io ~ak u Rusiji, jo{ je ponosniji

bio {to su mu se sinovi isticali pred drugima kao vredni, ~estiti i

junaci. To mu je zadovoqstvo bilo intimno, nije se wime hvalio, ali

ga nije mogao ni hteo zatajiti.

A ko behu roditeqi tvoje majke? Tvoj |ed, pop Sima \uri}, paroh

Makovi{ki, rodio se i selu Godqevu, u susedstvu Se~a Rjeke. Bio je se-

qa~ki sin. Svr{io je poqoprivredno-u~iteqsku {kolu u Top~ideru.

U~iteqstvovao je prvo u selu Begaqici, potom u Se~a Rjeci, zapopio

se i postavqen za paroha Makovi{kog, gde sam i sam kao wegov kape-

lan bio. U~iteqstvovao je 14 god., a popovao preko 30 god. Bilo mu je

oko 68 god. kada je umro. Wegova familija nije se Bog zna ~im naro~i-

to odlikovala, premda je selo Godqevo naro~ito se isticalo dobrim i

bistrim qudima. Iz toga je sela bio vi|eni sve{tenik u doba Kneza

Milo{a, pop Milo{ Savi}. U~io je se u nekom od fru{kogorskih ma-

nastira, imao je vrlo lep rukopis i bio je narodni poslanik. Po smr-

ti mu, ostala mu je udovica popadija Mara. Za wu se pri~alo u vreme

moga popovawa u S. Rjeci, da je ~esto dosa|ivala “Pope~iteqima”(Ministrima) u Beogradu sa tu`bama protiv op{tinske vlasti. Neki

od Pope~iteqa ukori je jednom prilikom {to dosa|uje, a ona mu odgo-

vori: E, moj pope~itequ, da ti zna{ moga kmeta Draga i wegovoga }atu

Vraga (|avola) ne bi mi tako govorio! [to wih dva za jedan dan zamr-

se, svi vi Pope~iteqi za godinu dana ne moète odmrsiti!

Tvoj |ed, pop Sima, bio je priprost i skroman, ali idealan i ~e-

stit ~ovek; bogoboja`qiv i sav predan svojoj slu`bi; u narodu uvaà-

van kao svetac, prosti mi Boè! Wemu su ne samo iz vi{e srezova nego

59

iz dva okruga za molitvu naro~ito dolazili. A on je molitve, zaista,

sa puno predanosti, sa verskim plamom, usrdno ~itao i davao bolesni-

cima mudre savete kako da se le~e. Od wega sam i sam lepih stvari i

pobo`nosti i narodnom lekarstvu nau~io. @ensku svoju decu (tri }e-

ri, kao {to sam ranije napomenuo) lepo je udomio, a sa sinom Milen-

kom mu~io je muku. Ovaj ga je stalno zaduìvao, a slabo je u~io, ipak

na kraju isplivao, i dobar ~ovek i ~inovnik postao. Sada je poreski

penzioner u Kragujevcu, no ve} ostareo i skamrqao.

Kada, }eri, tvoja majka leè u bolesni~ku postequ, a tvoj ujak

Milenko zapleo oca u dugove, po|e pop Sima jedne nedeqe u hram da

sluì liturgiju, a ja mu uskoro sledovah, zatekoh ga neosetno kada je

obla~io “stihar - ko{uqu sa molitvom: Raduje se du{a moja... u hramu

ne be{e jo{ nikoga, a mene nije primetio, on podiè glavu ka nebu i

izusti: Gospode, preko 40 godina sluìm ti neporo~no, a ti s ~ime si

me obdario?! Bole{}u i nesre}om! Ja se, ~uv{i ovo, neosetno povukoh

iz hrama i po~eh razmi{qati o ovom ropstvu pop Siminom... Videh u

wemu biblijskog Jakova koji se bori sa nebom. On ne sumwa u Wega, on

Ga priznaje, govori sa Wim i spori se. On je za wega mo}an, Svemo}an,

a on pop Sima pita Ga: Zar za toliko moje usr|e u slu`bi Tebi jo{ ni-

sam zasluìo Tvoju milost?! Ovaj upit nije o~ajawe, ni protest, nego

ropot o~iwskoga bola i iskreni molitveni pisak predanoga pastir-

skoga srca svome Ocu, Bogu pred Kojim izliva svoj bol i jad! O, da nam

je {to vi{e takvih sve{tenika, sa takvom verom, predano{}u i nepo-

kolebqivom uvereno{}u? Znao sam ih prili~an broj, veruj da ih do-

sta ima i danas, ali za{to nisu svi takvi?! Dao bi Bog da su! I do ta-

da sam pop Simu po{tovao, a od tada u wemu sam video samo Bo`jeg ~o-

veka, vernoga slugu Sv. Oltara! Starao sam se da mu {to vi{e vredu-

jem! Pop Sima je, ina~e, bio sa qudskim nedostacima, no uvek skroman

i u svome poslu prièqan. Nikada nije svoju du`nost prenebregovao.

Uvek, kao zapeta pu{ka, gotov da se svakom pozivu svoga parohijanina

odazove, u podne, u pono}i. Bio je strastan pu{a~ i voleo je crnu ka-

fu. Mogao je 20-30 kafa dnevno popiti. Ekonom dobar, a {tedqiv je u

ve}oj meri. Bez duvana nije mogao, ali kada duvan poskupqa on predam-

nom i na{im u~iteqem Dmitrom izlomi duvansku kutiju i baci je. Ne

moè, u~itequ, ne moè se ku}a zaku}iti da ti je ka orahova quska. A

kako da je zaku}i{ kada geak ho}e slavi da mu krk}u lonci za vatrom,

60

u {poretu da mu se sprema pati{pawa (tako je zvao sve kola~e i po-

slastice), a na ra`wu ovan i krmak! Ne, ne ide! Do}i }e vreme kada se-

qanka ne}e biti skromna, mene i tebe, moj u~itequ, ne}e zarezivati

ni koliko vrana skelexiju. Takvih ve} i danas ima. Nagizdala se i na-

cifrala, a znam je ko je i {ta je, koliko ka{ika u ku}i ima, a pravi

se va`na. Aqku{a jedna, po nedequ dana ku}u svoju ne o~isti. Zaista,

pop Sima je svoje parohijane u prste znao: ko je, kakav je, je li dobar

radnik, da li je sva|alica, pijanica, da li je oma{ite ruke i sli~no.

On bi u godini dana najmawe dva puta svakoga od wih na domu posetio,

sa svakim razgovarao, hvalio, kudio, savetovao... Zato, malo otresiti-

ji doma}in ni{ta nije zapo~iwao, udavao ili ènio, prodavao ili ku-

povao, dok pop Simu ne bi zapitao za savet: O~e Mimo (tako su ga iz

milo{te zvali parohijani) ti poznaje{ moga Jovi{u... A kako ga ne

bih znao, od kolevke ga znam, dobar je radi{a, malo je ùstar, ali je

momak ipo... U vojsci je bio kaplar, jesenas ga htedo{e za kmeta, a ja

ne dadoh. Neka ga jo{ malo da sazri i boqe upozna qude, ima}e i kada

i kmet biti! Jes, o~e Mimo, pravo si rekao. Wega bih hteo èniti.

Bogme, Dobrosave, vreme mu jo{ odavno. A odakle misli{ uzeti sna-

ju? Ja kao velim iz ]ebi}a, od Ranisava. Je li Vidosavu? Ba{ wu, ako

Bog da. [ta mi ti savetuje{, o~e, da li su deca jedno za drugo, a ja i Ra-

nisav za prijateqe? Dobar si izbor u~inio, Dobrosave, vrlo dobar.

Ku}a je posiroma{na, ali su ~eqad vredna, a kao ~elik zdrava. Majka

joj je iz ~estite familije, a Ranisav ve} zna{. Ajde, ako Bog da. Ja }u

Ranisavu ve} govoriti {to treba! U drugome slu~aju rekao bi: devoj-

ka je dobra u svemu, na majku je, a nije na oca prznicu, vaqa}e za tvoju

ku}u Krsmane, uzmi je za tvoga Du{ana... itd.

Ja sam mu se jako dopao {to sam voleo da se bavim ba{tom, vo}ar-

stvom i stokom, a nisam mario za kafom. Uìvao bi kad bi me zatekao

u ba{ti ili u {qivaru da pone{to radim. Jednom prilikom, po{to me

je ta{ta, tvoja baba Stojka, izbrusila {to joj nisam gospodin, ~ist i

“fe{“ nego se iskaqao, oznojio i zaduvao kao da na |uturicu radim, a

ja joj odvratio: Babo (tako mi Uì~ani zovemo ta{tu), prostri sixade,

daj jastuk, ~ibuk i kafu pa da vidi{ kakav sam ti beg. Pop Simo }e me-

ni nasamo: mani je se, ne slu{aj je i nemoj se naqutiti, ona voli {to ti

radi{, ali joj je ào {to si se zamorio, pa zato, kao svaka èna, ho}e

malo da prokako}e. Kako}e ona meni ceo vek, a ja, ~uo-ne ~uo! Ina~e, on

61

je dobro respektovao svoju Stojku. Imao je i za{ta. No, o tome }u ti,

draga }eri, malo docnije nekoliko re~i kazati, a sada poneku {alu-

istinu o pop Simi, tvome |edu. Kada sam se zapopio 1903. god. a da bih

ovaj najzna~ajniji po mene doga|aj ne~im oznamenovao, poru~io sam i

dobavio iz vaqevske Mionice 20 sadnica vo}a i dva praseta boqe sor-

te, radi zapata. Pop Simi to be{e milo. Raste kao kiseo lebac, ali }u-

ti i posmatra kako ja za sadnice pripremam jami}e. Ali, kada vide da

ja posle toga male i goli{ave prasce hranim kuvanom p{enicom odre-

za: ne rastu In|ilizi (Englezi) me|u erama! Docnije se uverio da ra-

stu. Uop{te uzev, wegova primedba nije neumesna. Treba paziti {ta se

u narod unosi! Drugom prilikom, kada je ~uo da sam za naglavqivawe

svojih ~izama dao 14 dinara (a on za svoje nove cipele platio 12 dina-

ra) hteo me je iz ku}e isterati kao raspiku}u. Jedanput pozove me jedan

imu}niji seqak da mu kod ku}e krstim unuka. Kaè mom tastu, pop Si-

mi: ne}u vi{e tebe, mi smo dosta drugovali, veselili se i plakali,

znamo se, sada ho}u da mi mladi popa krsti unuka i nau~i put ku}i na-

{oj. Odem i dete krstim, staram se da im u voqu u|em, ali za ru~kom

napravim pogre{ku, napijem u zdravqe umrle doma}ice. Nekako se iz

ove svoje brzopletosti izvukoh kada me opomenu{e. Ali kada se domu

vratih i gordeqivo se pohvalih da sam za jedno kr{tewe dobio vi{e

nego pop Sima za pet kr{tewa (a dobio sam bio 10 dinara), pop Sima

povika staroj popadiji: vidite Stojka {ta ima u bisagama? Kada tamo,

nema ni{ta, prazne popovske bisage, a bio je obi~aj da se popu spremi

poga~a i poveliko par~e mesa, obi~no jagwe}a ple}ka. Pop Sima me

èstoko izbrusi: E, moj sinko, pare se ne jedu, za wih ni{ta ne moè{

u ovim brdima kupiti. Misli{ da }e ti “oni” (hajduci) kada te sretnu

traìti tvojih deset dinara, a ne hleba ili te na putu sretne i pozove

na neki posao kakav siromah. Ti }e{ kod tvoje banke ceo dan gladova-

ti, a to bi ti i trebalo da bi se izle~io od budala{tine vas mladih po-

pova. Ne}e qudi da “prosja~e”, ho}e da budu “gospoda”. Te{ko i vama i

narodu, ako se to zacari! Branio sam se kako sam mogao, ali sam isti-

nitost wegovih re~i u du{i priznao, pa vi{e nikada bez komada hleba

u torbi nikuda na put nisam po{ao. Ako ti, }eri, sin htedne biti sve-

{tenik, ovo mu pro~itaj, mo`da }e mu trebati.

A ko i kakva be{e tvoja baba, a moja ta{ta, popadija Stojka? Ro-

dila se u selu Subjelu, u porodici Mari}a. Majka joj Jelisavka, a ko-

62

ju smo svi iz milo{te zvali Nanom, bila je neobi~no ~ista i du{om i

telom èna; tiha, mirna, patqi, neprimetna, a na poslu nezamenqiva.

Prepuna dobrote. Woj u goste oti}i i dva-tri dana u wenoj blizini

biti, zna~ilo je rajskim vratima se pribliìti. Nezlobiva, an|eoska

du{a! I u ona vremena takva èna bila je retkost, sada jedva moè li

se na}i. Wen mu` Antonije Mari}, zvani “Buqo” (buqook), velika su-

protnost woj! Istina, dobar, ali lukav za sve Mari}e. Postoji i da-

nas u vidu po{alice uzre~ica: “Tako mi sublejske zvonare visine i

Mari}a mudrine”... Bio je nekada toliko bogat mehanxija da se govo-

rilo: da je na kola imao talira i ru{ni, u {ta pop Sima nije mnogo

verovao, jer od toga koristi nije video. Kada bi Antoniju do{li ze-

tovi pop Simi i svakome bi sekretno pokazivao svoje {qivake, wive

i livade navode}i da je ba{ wemu nametnuo sve to u nasle|e samo ne-

ma novaca da to sada o~uva. A ~im jednog o~erupa prelazi u ofanzivu

k drugome, itd. Svome susedu pop Nikoli Proti}u prodao “|edo” An-

tonije jedan plac na kome je pop imao da podigne mehanu. Ba{ u vreme

kada je pop Nikola trebao pristupiti radu, wega policija uhapsi,

osumwiv{i ga da je bio u vezi sa hajducima. Posle mesec-dva pop bude

oslobo|en, i ~im se vrati doma hitno poùri da podigne mehansku

zgradu. Podranio pop Nikola i li~no po~eo gasiti kre~ u jami, kad

eto ti “|eda” (Antonija). Pomozi Bog, o~e Niko! Bog pomogao, \edo!

Gasi{ kre~ Niko, gasi{! Eto, gasim, \edo! Ama, Niko, ja ti jo{ ne da-

doh tapiju za plac! Lako }emo \edo. Ti si novac primio, a kada imad-

nemo vremena prene}e{ mi i tapiju. Jeste, pop Niko, tako je, ali ja

sam star ~ovek, pa ho}u sve po{teno da svr{im. Dobro, \edo, pa zar ja

ne}u po{teno? On da bi zajeo pop Nikolu zbog apsa, re~e: E, da si ti

po{teno radio ne bi hapsa leào! To jako uvredi pop Nikolu te zama-

nu brkqa~om da udari \edu. \edo presko~i na svoj atar pa podviknu:

Odi, ovamo lopove, zapat ti tvoj, ako sme{. Pop Nikola oseti da }e

dvostruko biti kriv ako \eda na wegovom imawu udari, pa se uzdrà,

rekav{i: plati}e{ mi \edo, skupo. Kao i drugima, odgovori \edo! A

on nikada nikome nije pla}ao za uvrede, pa ni pop Nikoli. Posle to-

ga, za pola ~asa pili su kafu zajedno na ra~un pop Nikolin.

Eto ti, }eri, nekoliko crta roditeqa tvoje babe Stojke, koja im

be{e jedinica. Jedinica, mazna, udala se i do{la iz bogate ku}e za go-

loga u~iteqa Simu \uri}a. Prvog dana po udadbi, vide}i gde ju je sudba

63

bacila, zasu~e Stojka rukave te vremenom sa svojim u~om Simom pre-

te~e bogatstvo svoga oca. U vredno}i i dovitqivosti nije joj u okoli-

ni bilo takmaca. Naro~ito se odlikovala u ènskim radovima. I da-

nas se pri~a o wenoj ve{tini u tkawu }ilimova. Be{e rastom jedva

sredwe visine, u radu prva, u kolu kolovo|a, igra~ica za pri~u; na je-

ziku, iako nije bila ni brbqu{a ni toroku{a, znala je popovati i za

muà i za obojicu zetova sve{tenika. Zato smo sva tri, a bogme i svi

uku}ani, pazili da “dadu”, kako smo je zvali, ~ime na otpor ne izazo-

vemo. Pop Sima, uvek dobre naravi, bez malo zazirao je od we. Jednom

sedimo ja i u~iteq Dmitar Jovi~i} u tzv. Se~erje~kom parku pod gr-

mom, a na putu pored nas sretaju se pop Sima i mladi} @arko vodeni-

~ar, koji je promenio pop Simi mlivo. Pop Sima qut podviknu @ar-

ku: @arko, li~inaru jedan, zar ti da promeni{ moje mlivo! @arko se,

laù}i, pravda, a pop Sima: ~ekaj, ~ekaj, dok te samo sretne moja Stoj-

ka! Ja se i u~iteq zaglu{ismo od smeha, pa }e u~iteq: Misli siromah

pop Mimo da kada se on boji svoje popadije Stojke, mora je se i ceo

svet we bojati! Ina~e, be{e to èna vrlo razborita i pametna, pri-

tom dobra srca i primerno ~estita i pravi~na! Tebe je, }eri, od sve

unu~adi najvi{e volela, vaqda {to si ostala sirota iza majke.

Tvoja majka, Mileva, imala je vi{e osobina nasle|enih od oca, a

daleko mawe od matere. Takva su bila sva deca pop Simina. Milenko,

tvoj ujak, ne{to se izdvajao. êstita i po{tena ~eqad, ~uvarna i pri-

qe`na, ali bez nekih naro~itih osobina. Ti malo ima{ maj~inih oso-

bina, a vi{e o~evih. Sa tvojom pokojnom majkom lepo sam se slagao i

ìveo, ona je bila narodni tip. U po~etku bra~nog ìvota volela je

da svako moje pismo pro~ita, ~esto da ga i sama otvori. @enska }ud i

qubopitqivost. Da bi je od toga odu~io, naro~ito sam otvorio jedno

weno pismo koje joj je sestra Zorka pisala, a nisam ga pro~itao. To ju

je naqutilo, ali vi{e se nije interesovala mojim pismima. Mislim

da bi ovo svojoj }eri mogla pro~itati i upozoriti je na du`nost i po-

trebe prema svome budu}em izabraniku. U po~etku na{ega ìvota ta-

{ta, popadija Stojka, me{ala se po malo u na{e odnose. Docnije smo,

i ona i mi, uvideli da to nije dobro, pa je i to prestalo. Mislim, da

ovo i ti treba da ima{ na umu, kada svoju }er uda{, a sina oèni{. A

to bi trebalo i druge majke da znaju. Mawe bi bra~nih nesre}a i raz-

voda bilo kada bi se roditeqi u brakove svoje dece me{ali. Znam, da

64

bi ti volela da ti {to vi{e o majci pi{em, ali, veruj da, ne skriva-

ju}i ni{ta, nemam ti ni~ega naro~ito re}i. Interesova}e te od ~ega

je umrla? Bila je zdrava i dobro razvijena kada smo se uzeli. Volela

je da vi{e igra u kolu, a ja je od toga nisam mogao odu~iti. Zimi 1903.

god. bila je neka seoska zabava u mesnoj seoskoj kafani. Ja sam bio od-

sutan od ku}e. Ona je sa roditeqima bila na toj zabavi. Igrala je u ko-

lu dok se nije dobro oznojila, iza{la u dvori{te da se rashladi i do-

bila plu}no zapalewe, docnije je to pre{lo u tuberkulozu, koja ju je

1905. god. oterala u grob. Prosta i banalna istorija neopreznosti u

~uvawu zdravqa, nimalo neobi~na stvar kod na{eg sveta. Bila je do-

bra ku}anica, ali ni~im se osobitim nije isticala, niti je imala na-

ro~itog interesovawa za op{te stvari. Jednom re~ju, skromna popadi-

ja u svoju ku}u povu~ena.

U na{oj ku}i obi~an narodni red. Rano se legalo, rano i ustaja-

lo. I jedno i drugo uvek je bilo propra}eno molitvom. Za trpezom, ta-

ko|e. Ku}a je bila u bregu, okrenuta jugu, a nad dobrim i suvim podru-

mom. Imala je ~etiri skromna odeqewa, od kojih je ulazno odelewe bi-

lo pretsobqe u kom se obedovalo, i tu je bio mali {poreti}. îm usta-

nemo i Bogu se pomolimo poèleli jedno drugome: dobro jutro i dobro

zdravqe, a zatim bi nam jedna od popadija prinela slatko sa sveòm vo-

dom i crnu kafu. Bez toga se nikada nije pro{lo sem, kad mi sve{te-

nici praznikom i nedeqom idemo u hram na liturgiju. Tada nam je “po-

sluèwe” sledovalo po povratku iz crkve, po{to bi prethodno mi sve-

{tenici ostalim uku}anima razdelili done{enu iz crkve naforu. Do-

ru~aka naro~itih nije bilo, a kada bi neko poèleo, dobio bi par~e

hleba i sira ili {oqu mleka, ili kakvog pekmeza. Ru~ak obi~no u 12

~asova, kakva ~orba i jedno jelo sa ili bez mesa, koje jaje ili sira i vo-

}a, kada ga ima; ve~era isto samo slabija. Praznikom, isti jelovnik po-

ve}an pe~enim mesom ili kakvom pitom. Hrana zdrava, ~ista i sveà,

ni~ega izli{noga ni luksuznoga. Od pi}a retko kada ~a{a obi~ne ra-

kije ili vina, a izuzetno ~a{a piva; sve ovo, ako ima kakav gost ili je

neki ve}i praznik. Od variva upotrebqavalo se: pasuq, krompir, ku-

pus, u posledwe vreme keq, karfiol, gra{ak u mahunama ili zrnu, a bo-

ranija uvek, samo kada je ima, pirina~ je bio re|a ~ast. Sa {qivama i

duwama pravilo se poneko jelo, a plavi patlixan re|e, crveni stalno,

paprika re|e, {argarepa i keleraba kao izuzetak; ka~amak i cicvara,

65

retko popara imali su svoje mesto na stolu; slatko mleko retko, a ki-

selo; celo leto, pite sa raznim vo}em, sa sirom re|e, a gibanica bila

je re|a ~ast i ve}inom zimi. Mesa je bilo tri puta nedeqno, sirova i

suva; ribe, vrlo retko, jer je nije bilo; kajmak je vrlo ~esto zamewi-

vao sviwsku mast, a zejtin uz post, sir, jaja, slanina, ~esto su bili u

upotrebi; vo}e sirovo, suvo i vareno nije bilo retkost, razne tur{i-

je zimi obavezne, salate razne vrste u leto uvek... Poslastica, kola~a

re|e, slatko - vareno vo}e sa {e}erom obavezno svako jutro, retko be-

{e, a rasola i vowike zimi uvek. Kao {to se vidi, ni~ega suvi{noga,

ni~ega luksuznoga i izli{noga. Za kuvana testa gotovo se nije znalo.

Razume se, ovim ja nisam iscrpeo sav jelovnik jedne prose~ne sve{te-

ni~ke ku}e, ali nisam zaboravio ono {to je glavno! Od ume{ne doma-

}ice i imu}nosti zavisila je trpeza. Nije bila retkost da se trpeza

obavi sa par~etom hleba i sira i kojim strukom ili glavicom luka. Za

~ajeve se nije znalo. Sem nas sve{tenika, koji smo morali imati svo-

ju uniformu, svi su se uku}ani odevali polu seqa~ki, polu varo{ki.

Glavne nabavke odela i bakalske robe vr{ili smo u Uìcu, sitnije u

Kosjeri}u. U Uìce se i{lo dva puta godi{we, u jesen i prole}e, i to

na kowima. Kolski saobra}aj je bio dug, zaobilazan i skup. Na wima

se i{lo u dru{tvu, najmawe dvoje-troje i vi{e zajedno preko Jelove

gore, i pazilo se da se u {umi ne zamrkne. Bilo bi to opasno zbog ras-

pu}a, jer nije bilo naro~itog druma nego putawe, a kroz {umu i{lo se

vi{e od 3 ~asa. Ponekada je bilo opasno zbog zveriwa, a ponekada i od

zlih qudi. Jednom prilikom putovao sam sa dobrim doma}inom Osto-

jom iz sela Taora kroz Jelovu goru, vra}aju}i se iz Uìca. Sobom sam

nosio 300 dinara (u ono vreme velika suma) zajma. I{li smo malo br-

è, ja napred, on zamnom i razgovaramo. Kada smo bili duboko za{li

u {umu, neko je na 200-300 metara od nas zakukao u jednom ~estaku. Ja

zaustavih svog kowa i viknuh: {ta je, {to kuka{? U tom je momentu

Ostoja èstoko udario moga kowa kamxijom, a meni ne{to krupno

opsovao. Na{i kowi pojuri{e trkom napred, a u Ostojinoj desnici

smotrih revolver, koji je on do tada drào skriven pod pojasom, pre-

krivenim naborom ko{uqe. Osetih da je ne{to opasno i kada odmako-

smo kilometar-dva od mesta, uti{asmo kowe i ja ga zapitah: za{to i

od ~ega mi beìmo? Hajde brè, o~e! Zar ne naslu}uje{ da te neko ma-

mi u ~estak da te tamo opqa~ka?! Ali, Ostoja, mo`da je ~ovek zapao u

66

kakvu nevoqu! Nemoj o~e ludovati! Niko ne}e i ne sme sam i}i u ova-

kvu {umu, pa da ga ti spasava{, teraj kowa brè i spasavaj se! Pomi-

slih, mo`da ~ovek ima pravo, pa o{inuh kowa, i tek kada iz {ume iza-

|osmo na ~istinu spazimo dvojicu qudi na jednom proplanku na dva-

tri kilometra iza nas. Vidi{ li, o~e, da su jurili za nama? Nisam

znao {ta da odgovorim, ali sam kowu dao brì hod. Ovu epizodu uba-

cih, draga }eri, samo zato da vidi{ da idila seoskoga ìvota nije

uvek tako ruì~asta kao {to se zami{qa, ali je interesantna, zani-

mqiva i slatka za svakoga ko ho}e ìvot da razume. Ja sam uvek selo

strasno voleo i od te bolesti ne}u se izle~iti pored svih “varo{kih

doktora”. Uvek }u zapevati: selo moje ubavo, dubrave i luzi... Sa gea-

kom sam se pregonio i uvek ga srcem voleo i dobra mu èleo; za wega

se bez demagogije zalagao svuda i na svakom mestu. Vratimo se opet

pop Siminom domu.

U ku}i pop Siminoj, kao {to rekoh ranije, bilo je 4 odeqewa;

jedno je uvek bilo rezervisano za putnika i namerenika, a wih je uvek

bilo, ostala odeqewa su bila za svakodnevnu doma}u upotrebu. Ku}a je

bila od solidnog materijala. Ku}a je imala dobru krovnu konstrukci-

ju pokrivenu }eramidom. Dvori{te ku}e be{e u razvu~enom kvadratu-

pravougaoniku sa tri-~etiri lipova drveta, jednom jabukom i zasebnom

ku}om za kujnu i sobom za poslugu, u pristranici p~eliwak, a u jednom

uglu, odhodno mesto, nu`nik sa sandukom. Posledwe napomenuh zato

{to je i danas to retkost po selima. Ove su staje sa~iwavale krug oko

glavne ku}e, a u me|u prostoru od jedne do druge zgrade bila je visoka

ograda sa jakim vratnicama. U ovome krugu, koji je sa~iwavao unutra-

{wu ogradu, bilo je zasebno odeqewe za pile`. Iza ove zgrade bio je

{qivar, koji je sluìo kao spoqno dvori{te, opet dobro ogra|en, a od

ve}eg {qivara ogradom izdvojen sa jakom i velikom spoqnom kapijom.

U ovom delu dvori{ta be{e {tala za kowa i dve krave, sviwac i na-

slon za {qivane kace i kazan; a u produètku ovih staja, a pored seo-

skog puta, u pravcu re~ice Renovica “ba{ta” povrtwak, ne{to ve}i od

1/2 hk. sav ogra|en plotom. Na suprotnoj strani povrtwaka, iza seoskog

puta za selo Godqevo je mala lu~ica pored koje proti~e re~ica Reno-

vica. Tu smo leti imali lep vir za kupawe, ina~e je sluìo za perilo,

stoci i ìvini za pojewe, br~kawe i ladovawe. Ostalo malo imawe od

1/2 hk. be{e pod {qivom tzv. “trnova~om”. To su {qive vrlo dobre,

67

kao sirove za jelo, a jo{ boqe za rakiju; za drugu upotrebu npr. za su-

{ewe nisu bile. Zemqi{te je plitko: {kriqac i nije za “poèga~u”,

a klima prili~no surova, opet za poèga~u nepodesno. Sve ovo zemqi-

{te, sem “ba{te” i lu~ice, pod dosta o{trim uglom i u padini je Mi-

ni}a brdo. Ja ti ovo opisah dosta detaqno da zna{ na kakvom si se tlu

i zemqi{tu rodila, i prvo detiwstvo provela. Mesto siroma{no ali

privla~no kako svojom okolinom, zdravstvenim uslovima i kom{ilu-

kom. U kom{iluku - susedstvu, imali smo ~i~u Marka Mini}a, siro-

maha vrlo mirna i ~estita ~oveka, u posledwe vreme samohrana; malo

daqe wegovoga brata Iliju, dosta opaka ~oveka, ali nam mnogo nije

smetao. Siromah, pa gotov |avo. Ilija je imao sina ~uvenog u to vreme

hajduka, Gvozdena Mini}a. On be{e vrlo okretan, pismen, snaàn, pa,

prirodno opasan. Nama nije nikakve pakosti ~inio, jer je pop Simu po-

{tovao, a ni mene nije mrzeo. Ipak sam zbog svoje neopreznosti hteo

od wega stradati. Re{ili se ja i moj stariji saparoh, Prota Novak Mi-

lo{evi}, da pomognemo vlastima da ga ona uhvati. On to sazna i napi-

{e nam pisma i opomene nas da se wega manemo, ina~e moèmo zlo pro-

}i. Jednom sam mu, posle pisma, pao {aka, ali mi ni{ta nije u~inio.

Do{ao sam u ku}u jednog mog parohijanina u s. Makovi{tu radi sve}e-

wa vodice i znao sam da se Gvozden nalazi kod wega. Po svr{enom po-

slu moj me lukavi parohijanin upita: ûje li se {ta za onoga nesretni-

ka, gde li se nalazi? I ja s neba pa u rebra: ûje se da je negde u va{em

xematu (zaseoku), a da ti to dobro zna{! Gvozden koji je to sve slu{ao

iz susedne sobe, otvori vrata, pa }e meni: Pope Joso, ti ba{ ne}e{ mi-

ran... znaj, ako ma {to ~ujem da o meni vodi{ ra~una, oti}i }e ti gla-

va! A sada s Bogom!... Od tada zaista za}utah, a naro~ito kada saznadoh

da on kod nadle`nih ima prijateqa. On je docnije prebegao u Sanxak i

{ta je daqe sa wim bilo-ne znam. Znam da su se neki pomo}u wega obo-

gatili, ali docnije platili Bogu ra~un, jer to pravda traì.

Ove dve upadice stvarnoga ìvota neka su ti, }erko, neka vrsta

poslastice, a sad hajdemo daqe kod pop Simine ku}e. U pop Siminoj

ku}i uvek je bilo po dvoje mla|ih, devojka i momak. Interesantno je

da devojku nisu najmili pod ajluk, ve} su uzimali kakvu sirotu od rod-

bine od 10-14 godina uzrasta. Wu su smatrali ~lanom ku}e. Ona je tu

sluìla, u~ila se ku}nom redu i radu, od doma}ina je snabdevana svi-

ma nu`nim potrebama i nije izdvajana ni~im od doma}e ~eqadi. Osta-

68

jala je po 5-10 godina u ku}i, a potom je udomqena u dobru seosku ili

varo{ku ku}u sa pristojnom opremom. Za moje vreme bila je devojka

Radojka, siro~e bez roditeqa. Neobi~no vredna i razborita. Moj

otac, posetiv{i me jednom prilikom, video je vredno}u, ~estitost i

razboritost Radoj~inu, pa me upita: Da li bi mi prijateq (pop Sima)

dao Radojku za onoga momka (mislio je na svoga sina, a moga brata Jo-

vana)? Razumeo sam ga, ali ga opet upitah: [ta }e ti sluàvka kada

moè{ uzeti doma}insku }erku? Mani se na{ih seoskih doma}ina i

winih }eri. Dovedem je, a ona ne ume da se okrene u ku}i. Treba mi ka-

kvo razborito, pametno i vredno ~eqade, da zna ku}ni red, da ume do-

~ekati i ispratiti. Ovako mi smo ti sa na{im }erima kod pune ku}e

ve~iti pa}enici. Nisu, pravo govore}i, one krive, krivi smo mi ro-

diteqi. Svoju ènsku decu nau~imo svemu ali onome {to treba nika-

ko, pa smo veliki mu~enici. Priznao sam da ima prava, ali morah pri-

znati: da je Radojka ve} ispro{ena u jednu dobru i imu}nu ku}u. Ovaj

slu~aj trebao bi da nas zainteresuje kako da se na{em seqaku u mno-

gim pitawima, a naro~ito u ovakvim prilikama pomogne. Bez istin-

ske prosve}ene seqanke nema napretka na{em selu.

Iza Radojke ostala je u pop Siminoj ku}i Stanka, sestri~ina

pop Simina. I to be{e dobro, poslu{no i ~estito ~eqade. I ona se,

po{to pop Simina ku}a bi opusto{ena i prodata, ipak dobro udomi-

la, opet blagodare}i radu, znawu i vredno}i, ste~enim u pop Siminom

domu. I sluge, momci seoski, postajali su docnije dobri i trezveni

doma}ini. To ih je nau~ila popova ku}a. Ti }eri, da nisi popovsko de-

te, Bog zna, kojim bi putem po{la i kuda bi oti{la. Najboqi su ti

primer tvoje {kolske drugarice. Ti si pored tvoje {kolske svedoxbe

dobila u ku}i tvoje po~. tetke Qubice svedoxbu odli~ne doma}ice i

nadam se da se ne kaje{ i da }e{ i tvoju decu na sve dobro uputiti.

Ja sam se u pop Siminoj zadruzi pored kwige ve}inom bavio u ba-

{ti, p~eliwaku i oko stoke. Naro~ito sam se bavio pitawima seo-

skih zemqoradni~kih zadruga. êsto obilaze}i svoju parohiju po ra-

znim potrebama, osetio sam jako kako na{ seqak propada zbog nezna-

wa svoga posla i zbog oskudice u kreditu. Zemqu radi primitivno, ne-

znala~ki, a zaduùje se na sve strane pod najteìm uslovima. Bolno je

to uticalo na mene, jer, budu}i i sam iz seqa~kog staleà, znao sam

kako on krvavo zara|uje svoju koru hleba i kako od zelena{a i raznih

69

{pekulanata bezdu{no biva iskori{}avan. Ne{to se moralo predu-

zeti da mu se ba{ o~i otvore, ako mu se ne moè u osetnoj meri pomo-

}i. Moja parohija be{e sto~an kraj i ja sam prvo po~eo da nabavqam

maju za sirewe i da ih podu~avam kako da sire. Usmena propaganda i

saveti te{ko su probijali puta, moralo se pre}i na praksu. Dva puta

na saboru kod crkve i na nekoliko zavetina izvr{io sam probu sire-

wa pomo}u maje. To je odli~no uspelo tako da su mi po~ele planinke

iz vi{e op{tina i celoga sreza dolaziti po maju i uputstva. Led se

probio. @ene su mi bile odli~ni pomaga~i docnije u svima poduze}i-

ma, pa i politi~kim. Pre{lo se na osnivawe kreditne i nabavqa~ke

zemqoradni~ke zadruge. Posao je i{ao te{ko. Ja i u~iteq Dmitar Jo-

vi~i} bismo za posao zagrejani, ali ga nimalo nismo poznavali, mora-

li smo se u~iti a nismo imali gde. I{li smo u okolne srezove gde je

bilo zadruga da se u~imo, ali smo i tamo nailazili na nerazumevawe.

Qudi su se ograni~ili na ~isto tehni~ki a nikako ili vrlo malo na

propagandisti~ki i ~isto stru~ni posao. Kod ku}a u mestu jo{ nisam

imao autoriteta, u~iteq me je pomagao ali se nije mnogo zalagao, ne-

zgodno je bilo zamerati se starom Proti Novaku Milo{evi}u, koji

nikoga nije pu{tao preda se, a niti je posao razumevao, niti se wime

interesovao. Pored toga, be{e qudi kojima ovo ne be{e po voqi, pa,

ako i nisu javno ometali preduze}a, tajno su ga sumwi~ali. Ipak, sku-

pismo 25 qudi ~estitih i vaqanih i osnovasmo Zadrugu januara 1904.

god. Neke uvukosmo u odbor samo da nam ne bi napoqu ometali posao,

a nas 4-5 radili smo kako smo najboqe umeli. Po~esmo sa mawim na-

bavkama, a zatim pre|osmo na nabavku alata, ma{ina (trijera, secka-

lica i dr.) Qudi neke sprave brzo prihvati{e a nekima behu otsutno

protivni, me|u ovima be{e gvozdeni plug. î~a Ivan Pavlovi} iz se-

la Polo{nice nikako nije bio da se gvozdeni plug kupi. Ne mogu re-

~e, na{i vo~i}i tu gvo`|uriju vu}i, teàk im je, veli, i ovaj na{ dr-

vewak. Nekako ipak uspesmo: qudi, vi{e iz hatera nego iz ube|ewa,

prihvati{e da se kupi plug “komet”, pa ako ne bude za nas, reko{e, ne-

ka ga otkupe pop i u~iteq. Dobavismo “komet”, ali muke na{e, niko

ne zna wime da rukuje, a niotkuda da nas neko uputi. ]utasmo ja i u~i-

teq nekoliko dana, i ja, posle jedne lepe mese~ne no}i, banuh veselo

u~itequ na kafu i saop{tih mu: ja no}as nau~ih orati plugom. Ispri-

~ah kako sam sa svojim momkom i najmqenim vo~i}ima celu no} orao

70

svoju ba{tu i sve marifete oko pluga upoznao. A da se uveri{, dragi

moj, uzviknuh ponosno kao da sam Kosovo osvetio, evo }e sada moj mo-

mak s plugom i volovima do}i, pa }e{ videti kako }emo za 2-3 ~asa uz-

orati tvoju ba{tu. Tako i bi. I {to je glavno, nau~ismo 5-6 odraslih

|aka kako se ovim plugom rukuje. U {koli behu dva unuka ~i~a Ivana

iz Polo{nice, koji brzo svati{e posao. Mi jo{ istog dana prevezo-

smo plug na wivu ~i~a Ivana. I gle smijurine: ~i~a Ivan zapregao

dva para volova u svoj drvewak i 3-4 ~oveka mu~e sebe i marvu sa we-

govim drvewakom; a ona dva wegova unuka uhvatili vo~i}e na drugom

kraju wive, pa oru li oru sa pesmom. î~a Ivan posmatra decu i pri-

ziva sinovca Hranislava i pita: Ama, {ta rade ona de~urlija? Oru

striko! Ko ih to nau~i? Ko }e drugi nego pop, striko. Hm, hajd, da vi-

dim kako im ide posao. Do|e ~i~a Ivan i posmatra, a deca vragolasto

pevu{e svojim vo~i}ima i slaù brazdu za brazdom. Uzima ~i~a Ivan

plug da i sam proba kako ide posao. Pusti brazdu jednu pa pogleda

plug, pusti drugu, pa i tre}u... Ispita, zatim, decu za{to je koja ~ivi-

ja, rupa i drugo... Saznade kako se brazda podubquje, pro{iruje pa }e

zapitati: Ranislave, {ta ko{ta ova naprava? [est dinara u zlatu!

Pet dukata, je li? Da, odgovori Hranislav. Dobro, dobro! Izvu~e ke-

su iz nedara, odbroja pet dukata i dade ih Hranislavu: Evo ti ove pa-

re, podaj ih popu neka sebi kupi drugi plug a ja ovaj ne dam. Odnesi mu

jedno jagwe kao pride i reci: Blagosiqa ~i~a Ivan da i daqe u~i{ na-

rod dobru! Eto, }eri, kako je prvi gvozdeni plug, u{ao u upotrebu u

nekoliko op{tina sreza crnogorskoga. Meni su seqaci iz tih sela

pisali kao Mitropolitu i opomiwali me na ovaj slu~aj, hvale}i se, da

sada ve} imaju i traktore. Ja sam na to danas ponosan. Ne{to sli~no

desilo mi se docnije u srezu draga~evskom. Tamo sam u selu Dragojev-

cu privoleo seqake te su oko crkve iskr~ili trwake i zasadili vo}e,

prosekli put i neke podzide podigli. Pre desetak godina dobijem u

Skopqe sanduk jabuka sa ceduqom unutra: “Sa nama si sadio, sa nama

se i sladi. Pravo je”. I jeste, pravo je. Nisam ni jedne ni druge zabo-

ravio, oduìo sam im se naknadno. Po~eo sam sa majom i plugom pa sam

produìo sa ko{nicama, priplodnom stokom, kalemqewem i osniva-

wem seoskih ~itaonica itd. Seqaci mi ni jedno dobro nisu zaboravi-

li. Gun|ali su kada sam ih na pone{to privoleo, ali su mi docnije

blagodarili. Tako, npr. kada sam se sa mojim Dre`ni~anima 1912. god.

71

obratio i molio ih da im pomognem da {kolu podignu, nisu mi na pi-

smo ni odgovorili. Docnije, 1921. god. pi{u mi u Bitoq i vele: “Ti

sad sedi{ u zlatne stolice, iza tebe sjajno sunce sija, pusti malo zra-

ka da i nas ogreje. Seti se tvoga sirotovawa kada si bos i gladan za-

micao u {kolu preko Gradine... I danas ima dosta dece {kole èqne.

Pomozi da do {kole do|emo”... Pomagao sam ih, napravili su odli~nu

{kolu blagodare}i mome daqnem, po majci srodniku, Igwatu Dani~i-

}u, trgovcu iz Beograda. Traìli su da im ja podignem crkvu. Nisam

ih odbio. Koliko sam najvi{e mogao dao sam, te su i crkvu podigli.

Kada je trebalo crkvu osvetiti, nisam to hteo dok ne proseku kolski

put od centra sela, gde im je crkva, {kola i op{tinska sudnica pa na

10 km. do veze sa dràvnim drumom Uìce-Kokin Brod. Gun|ali su i

prepirali se sa mnom, ali napravi{e dobar put. I kada im 1929. god.

na Pokrov Bogorodice, do|osmo na kolima, automobilima i autobusi-

ma iz Uìca behu ponosni. U radosnom raspoloèwu osve{tasmo

hram, a oni reko{e: Hvala Bogu sada imamo i {kolu i crkvu i put...;

vide{e i na{a deca i ène, i na{e selo prvi put kod sebe ne samo

Vladiku i tolike odli~ne goste, nego i kola. Do sada se mu~ismo sa

na{im kowi}ima po ovim stranputicama. A sada }emo kolima i}i ne

samo u Uìce nego u ceo svet... Hvala Bogu, hvala Bogu, hvala i nama,

ali da ne be{e Vladike mi puta ne vi|osmo! 1931. god. bejah u Podkar-

patima na crkvenom poslu. Oni mi tamo {aqu pismo i u wemu vele: Ti

odvrqa nekuda u svet, kao da nema leba kod nas. Ako vr{i{ neka dr-

àvna posla, slu{aj samo Kraqa... A gde si da si, nemoj nas zaboravi-

ti. Pi{i kapetanu (sreskom na~elniku) da nam po{aqe ma{inu da

ovo puta malo boqe doteramo. Za mene nije trebalo ve}e zadovoqstvo

od ovoga wihovoga traèwa i docnije wihove gordosti {to imaju ne

samo dobar put nego ~ak i dva puta. Ako kada dospim, mo`da }u ti jo{

ne{to pisati, draga }eri!

Tvoj tata

72

II

DRAGI SINOV^E!

73

DRAGI SINOVÊ!

U ranijem pismu dao sam ti neke podatke o svome ~etovawu u

1912. godini, i tom prilikom obe}ao ti da }u ti ne{to re}i i o svome

u~e{}u u ratovima 1914-18. godine, ako budem imao vremena. Sada sam

na le~ewu i, ukoliko mogu, to }u u~initi.

Kada je 1912. godine, u decembru Vojvoda Vuk raspu{tao svoje

~etnike ku}ama na redovan posao, rekao nam je: ovaj rat svr{i se kao

igra~ka, po nas sre}no, ali moè do}i do ozbiqnijeg rata, a tada bo-

qe pritegnite opanke i ozbiqnije u rat polazite. Iskustva imate iz

ovoga rata i iskoristite ga. I do|e u 1913. godini do rata izme|u nas

Srba i Bugara. Ja u taj rat nisam po{ao; ostao sam kao bolni~ar u jed-

noj vojnoj bolnici u Beogradu. Smatrao sam da je ovaj rat trebalo iz-

be}i, a sporna pitawa re{iti mirnim putem. Bugari, ako nam nisu ro-

|ena bra}a, ro|aci su nam, te smo upu}eni jedni na druge i prinu|eni

da svoje sporove bez rata re{avamo. No, bi {to bi. I ovaj se rat odra-

tovao pobedom Srba, ali sa malo vi{e muka, brige i nepotrebnih `r-

tava nego onaj s Turcima. Ovi balkanski ratovi zamori{e nas i is-

tro{i{e, i glavno s Bugarima zavadi{e. Kod wih izazva{e surevwi-

vost i èqu za osvetom, za{to im se uskoro dade prilika. - Austro-

ugarska, na{ stari du{manin, nikako nije mogla mirno gledati na{e

oslobo|ewe i, boje}i se da i wu ne sna|e sli~na sudbina Turske, odav-

no je traìla razloga da nas napadne i smo`di. Aneksijom Bosne i

Hercegovine u srce nas je pogodila, a docnije nekim procesima (Fri-

djungov) htela i da nam obraz oduzme. Woj je dobro do{ao atentat na

wenoga prestolonaslednika Frawu Ferdinanda u Sarajevu, na Vidov-

dan, 1914. godine. Ovaj wegov dolazak na na{ tu`ni Vidovdan u Bosnu,

bilo je o~ito izazivawe Srba, draèwe i traèwe wihovoga uni{te-

wa. Nije nikakvo ~udo {to je to izazvalo mlade Bosance da se sa wom

na atentatorski na~in razra~unaju. Iako je ovo razra~unavawe bilo

75

delo austrijskih podanika, ipak je Austrougarska prona{la razloga

da za to okrivi zvani~nu Srbiju i da od we potraì uniàvaju}u za-

dovoq{tinu. Nije ju je dobila i zato je do{lo do rata izme|u ove i

Srbije, a zatim sila cele Evrope.

Uop{te je poznata stvar, da mi Srbi nismo ovaj rat èleli, si-

ti smo bili ratovawa, istro{eni i iznemogli ùdeli smo za mirom i

odmorom. Ali jagwe zamuti vodu vuku i on traì ìvot wegov. Nasta-

de rat. - Na{ narod zamoren i iscrpqen, ali ozloje|en i izazvat, la-

vovski se ustremio na podmukloga neprijateqa. - [ta smo mogli i

trebali raditi mi, wegovi prosve}eni sinovi, nego mu se staviti na

~elo. To smo i u~inili. Sve ìvo ustade da brani svetiwu svoga ogwi-

{ta, ~ast i obraz Srbinov i slobodu zlatnu!

U 1913. godini ja sam imao tri vrlo odgovorne du`nosti u crkvi.

Bio sam nastavnik Bogoslovije u Beogradu, urednik crkvenog lista

“Glasnik Srpske Pravoslavne Crkve” i upravnik Mona{ke {kole u

Manastiru Rakovici. Na Vidovdan, dan atentata na austro-ugarskog

prestolonaslednika, zatekao sam se u Manastiru Rakovici. Mene i

sve koji se zateko{e u manastiru vest o atentatu iznenadila je i one-

veselila. Naga|ali smo {ta moè do}i te smo bili zabrinuti. Ho}e

Austro-ugarska da nas omete na na{em istorijskom putu, da nas smo-

`di i proguta.

Tih dana, kao po nekoj kobi, u nas behu raspisani izbori narod-

nih poslanika i na{i se ministri rastr~ali po partijskim zborovi-

ma - tako da u Beogradu ne be{e ni predsednika vlade Pa{i}a. I on je

bio u partijskoj agitaciji... Iz Austro-ugarske, dolaze zlokobne ve-

sti... Po Bosni, Hercegovini, u Zagrebu, Qubqani i drugim delovima

i mestima dvojne monarhije po~iwu progoni, hap{ewa i razna nasiqa

nad Srbima. ûje se da se vojska austrougarske dràve privla~i bli-

è na{oj granici, da nam preti ozbiqna opasnost. Saznaje se da je

dvojna monarhija poslala Srbiji uniàvaju}i ultimatum, u kome Sr-

biju tretira ne kao slobodnu dràvu nego kao svoju provinciju. Srbe

to razdraùje i vre|a do vi{eg stepena, i oni se uspravqaju, i daju od-

govore: “sve za ~ast, a ~ast ni za{to”! - Doga|a se da je u to vreme raz-

govora i pregovora u Beogradu izme|u predstavnika dvojne monarhije

i ruske imperije - ruskoga poslanika Nikolaja Hartviga, velikoga

prijateqa Srba, udarila kapqa, i on umro. Za Srbe, koji su Hartviga

76

dostojno oàlili, be{e ovo veliki udar no i nada, da }e i ovo podsta-

}i Rusiju da stane u na{u za{titu. I nisu se prevarili. Ruski impe-

rator, Nikolaj II, poku{avao je sa svom vladom da o~uva Srbiji ~ast i

samostalnost i, kada se neprijateq nije urazumio, on je stao u za{ti-

tu Srbije. - Ovo, dragi sinov~e, ne treba nikada zaboraviti! - Zajam za

zajam, a qubav i vernost istom merom se vra}aju. U ovome ne sme strah

od smrti okaqati obraz.

Za vreme ove groznice oko upiwawa na{e Vlade da se ratno zlo

izbegne i Srbija spase od propasti - mi smo iz manastira ~e{}e pose-

}ivali Beograd i raspitivali o situaciji. Saznali smo da Austro-

ugarska ho}e po svaku cenu rat, i da je za isti pridobila Nema~ku, a

da na na{oj strani stoje Rusija, Francuska i Engleska. Razume se, sva-

ka iz svojih razloga i interesa. Do{lo je vreme da ni mi kalu|eri ne

smemo sedeti skr{tenih ruku. Bogu se molimo i moli}emo Mu se, ali

i sami moramo s narodom i uz narod. Ako je blagovati zajedno da smo,

ako je stradati i za narodnu slobodu boriti se, neka smo opet zajedno.

Za{to smo ina~e potomci na{ih slavnih predaka iz crkvenih redova

i za{to nosimo ime sledbenika Sv. Save?!

Ja sam pred Vidovdan bio raspustio |ake starijih razreda na od-

mor ku}ama, a ostao samo sa dva mla|a razreda. Sve deca od 14-18 godi-

na. Mladi su i neuki su ratnom zanatu, te mnoge uputih da se jave u bol-

nice kao bolni~ari, a wih desetinu ja~ih i kura`nih po~eh spremati

za ratne potrebe. Pomiwem: Mihaila \uri}a, Vojislava Ga}inovi}a,

Lukijana Bibi}a, \uru N. (?), jeromonaha Sofronija Mihailovi}a,

Emilijana Nenadovi}a, a ~etvorici sam imena zaboravio. Ova moja

desetina izdrà u manastirskoj {umi najpotrebniju obuku i, kada Au-

strougarska objavi rat, po|e - na Torlak te se tamo prijavismo ~et-

ni~kom Vojvodi Vojislavu Tankosi}u, koji se tu be{e utaborio sa svo-

jom druìnom. Tamo behu, Vojvoda Jovan Babunski, Rista Mili}evi}

i Rista Tohoq, Milo{ Pjani}, bra}a Ga{i}i, Bilbija, Puni{a Ra-

~i}... koje sam ranije poznavao i koji mi mili behu. Ostalu druìnu,

me|u kojima be{e dosta mla|arije, nisam poznavao i nije mi se mnogo

svidela zbog wihove neozbiqnosti i olakoga shvatawa rata. Na{ do-

lazak na Torlak bio je u nedequ posle podne, a datuma se ne se}am. Tu

je bio i logor komandanta odseka za odbranu Beograda - pukovnika An-

|elkovi}a, zv. Kajafe. Pomo}nik mu je bio neki major - Dobrosav

77

\or|evi}. Major Tankosi} je sa wima imao stalnu vezu i slao je iz-

vidnice preko Save i Dunava, a neke u neposrednu blizinu Beograda.

Jednoga dana moja je desetina davala t.z. unutra{wu straù i kontro-

lisala izbeglice iz Beograda. Jedan tre}epozivac dovede nam vezano-

ga [vabu i akt, iz koga se videlo da je doveden {pijun, po{tanski po-

licijski agent, da je sa jo{ dvoje drugova pre{ao na na{u stranu kod

Neboj{a - Jak{i}eve Kule u Dowem beogradskom gradu, gde su i zaro-

bqeni. Iz wegovoga kazivawa saznadosmo da su mu drugovi jedan ma-

|arski oficir i jedna ènska. I ovo dvoje docnije su dovedeni na Tor-

lak, pa su nam dali dragocene podatke o {pijunaì u Beogradu, koji je

bio pun ovakvih gostiju, a ni druga pograni~na mesta nisu u wima

oskudevala. Sre}om, me|u wima gotovo nije bilo Srba, ve}inom su bi-

li Ma|ari i Jevreji, koji su pone{to srpski natucali, a po{li su u

Srbiju s golim grlom u jagode, malo poznavaju}i prilike u woj, i od-

mah po~eli nasedati. Jo{ jednu interesantnost, nimalo milu i prijat-

nu spomiwem. Jo{ 1912.-13. godine, po~ela je neka surevwivost izme-

|u vojske i gra|anskih vlasti. Vojska, a naro~ito wena Crna Ruka, è-

lela je imati {to vi{e vlasti u svojim rukama. Svu zaslugu u prome-

ni dinastije, a docnije ratne uspehe u 1912.-13. godini pripisivala je

sebi i potcewivala je ulogu gra|ansko-politi~kih vlasti. Da bi se to

suzbilo postaje Ministar vojske Stojan Proti}. - U vreme ovoga rata

1914. godine i docnije, ovo se suparni{tvo nije prekratilo. Kada je

novinar Dimitrijevi}, zv. “Skolomerije”, protivnik vojni~ke pre-

vlasti, nai{ao kao beogradski izbeglica preko Torlaka, wega su ma-

jor Tankosi} i major pomenuti Dobrosav skinuli sa kola i udarili mu

25 batina, govore}i: “Hajde, neka ti sada pomogne Stojan Proti}”. -

Vojsku sam uvek voleo, ali sam wenu samovoqu o{tro osu|ivao. Svaki

neka vr{i svoj posao savesno i po`rtvovano, a u tu|a prava da ne za-

gaàva, niti se ovakvim i sli~nim sredstvima razra~unava. Ovakvi

postupci dobru ne vode.

Posle ove upadice, po|imo, dragi sinov~e, daqe. - Jo{ od po~et-

ka objave rata na{a je vojska potpuno napustila Beograd i povukla se

na obli`we za wene ciqeve korisne poloàje. U samoj varo{i osta-

lo je ne{to àndara - kao policija radi reda i za{tite gra|anstva od

pqa~ke, {to je, hvala Bogu i svesti, i gra|ana bila velika retkost.

Skupilo se i ne{to dobrovoqaca sa slabom i neve{tom komandom, a

78

sa velikim odu{evqewem da spre~i neprijatequ neposredni prelaz

preko reke u varo{. Oni su, bogme, i uspeli da sa àndarima neprija-

teqa juna~ki do~ekaju na savskom pristani{tu, da mu jednu la|u, napu-

wenu vojskom potope, a drugu sa pristani{ta oteraju natrag. Vest o

tome sve nas oveseli i mi se razdragano no}u spustimo s Torlaka ka

èlezni~kom mostu, na Savi, te poja~asmo na{u slabu odbranu. Ne-

prijateq tada po~e tu}i varo{ iz svojih monitora, koji su se stalno

{etkali Savom, a mi im na{im pu{kama nismo mogli to zadovoqstvo

uskratiti. Docnije im na{a artiqerija nije bila opasna, jer na{e to-

povske granate i kod sigurnih pogodaka nisu bile pogodne za razbija-

we pancira. Pogode monitor i on se od potresa samo okrene u kovi-

tlac pa produì svoj put u dejstvo. No, ni wihove granate nisu osobi-

te {tete nanosile varo{i. Izre{etaju po neku ku}u ili na ulici na-

prave ne{to kvara na kaldrmi, i to je sve. Nisu ni dobacivali u sve

delove varo{i, a re~nu obalu su prebacivali, te ni tamo ne be{e na-

ro~ite {tete. Tek kada stiè wihova dalekometna artiqerija mi

osetismo ve}e {tete i te{ko}e. A kada mi dobismo ne{to odbrambe-

nih engleskih topova i ruskih ru~nih mina i malo se podu~ismo na~i-

nu odbrane, wihovi monitori po~e{e da stradaju i da se sklawaju na

za{titna sigurnija mesta. Sve ovo do sada izgleda{e i be{e neka

predigra rata, proba i merewe snage. Neprijateq je ne{to o{qario,

izgleda, podcewivao nas i mislio olako u}i u Srbiju, na koju je po{ao

kao na svadbeni put. To nam je pomoglo u vremenu, da se priberemo, bo-

qe organizujemo i na podesnim mestima koncentri{emo, motre}i ko-

jim li }e pravcem protivnik po}i. - Kod Beograda smo se jako bojali

da protivnik ne prebaci svoja odeqewa èleznicom preko savskog mo-

sta, te smo na most obratili ja~u pa`wu. U nerazboritoj revnosti, a u

strahu velike su o~i, te ~esto vidimo i {to ne postoji. To se i ovde do-

godi. Jedan na{ nervozni artiqerijski kapetan, primetiv{i da iz Ze-

muna u zoru polazi voz sa masom vagona u pravcu savskog mosta, elek-

tri~nom ìcom zapali iz beogradske tvr|ave pikrit u stubovima sav-

skog mosta. Detonacija je bila i veli~anstvena i stra{na. Ni{ta do

tada nisam stra{nije osetio i video. Ogromni ogweni stub suknu nebu

pod oblake i osvetli ceo prostor do iza beogradske èlezni~ke stani-

ce, a sav se Beograd zatrese. Mi, koji smo bili u leè}em stavu odsko-

~ismo od zemqe, a koji stajahu - popado{e i zagrli{e majku zemqu.

79

Kroz vazduh pi{te komadi gvo`|a od delova razru{enog mosta. Neka

sumporna magla i iwe zagrli{e nas. Na svetlosti dana videsmo da smo

se obukli u ùtu boju pikrita. - Da ne zaboravim re}i: da su neki de-

lovi ~etnika ve} ranije bili raspore|eni u blizini mosta, a drugi sa

{tabom te su no}i silazili sa Torlaka mostu. Regularne vojske na

savskoj obali ne be{e ni za zakletvu. Sva do tada prikupqena vojska

be{e na nekoliko kilometara za le|ima Beograda. Sa ru{ewem mosta

stvarno po~iwe rat u reonu Beograda. - Mi, ~etnici sa ne{to posled-

we odbrane, besmo zaposeli obalu Save od s. Ostru`nice do utoka Sa-

ve u Dunav. Ceo dan po ru{ewu mosta ni mi niti neprijateq ne pred-

uzimasmo ni~ega va`nijeg. Nama be{e izdato nare|ewe da bez preke

potrebe ne pucamo i da municiju {tedimo i da dobro pazimo na nare-

|ewa iz na{e pozadine i doslovno je izvr{ujemo. Pred ve~e nam sti-

è glas da }e u prvi sumrak na{a artiqerija, koja se do sada ~ula ni-

je, kao da ni postojala nije, zauzeti poloàje iza na{ih le|a u Top~i-

derskim vinogradima. Ova vest nas je radovala, no, i neku zebwu poro-

dila. Vest i nare|ewa doneli su nam dvojica poru~nika, izbeglice iz

Zemuna. Svojim dràwem nisu nam uqevali poverewe. Docnije se to

obistinilo, bili su {pijuni. Ja sam sa dvadesetoricom qudi osigura-

vao obalu Save od mosta uzvodno do kupatila. Tim delom Savske oba-

le bio je sporedni èlezni~ki kolosek i neke la|arske zgradice i ka-

bine za kupawe. Na smiraj sunca primetih da neka baba - Ma|arica

iza|e iz jedne kupali{ne kabine, nose}i u rukama ku~e, koje je stalno

ski~alo. Bi mi ovo vrlo sumwivo i babu odmah poslah u na{u pozadi-

nu na saslu{awe. Pokazalo se docnije da se nisam prevario. Bila je

{pijunka. U prvi suton izvedoh iz zaklona trojicu odva`nih ~etnika

na samu obalu Save i objasnih im, da neprijateq moè no}u prebaci-

ti pontonski most na na{u obalu, zato dobro motriti na svaku pojavu

na reci. Ne pucati, ali doga|aj mi odmah saop{titi. Rastojawe od

ovih straàra do na{ega zaklona iza èlezni~kog banka nije bilo

najvi{e od 10-15 metara. Jedva sam stigao na èlezni~ki banak kada

blesnu snop svetlosti iz neprijateqskog reflektora i osvetli pro-

stor moje male posade. Zajedno sa ovom pojavom osu pu{~ana, mitraqe-

ska i artiqerijska neprijateqska paqba neposredno na nas. Ova sve-

tlost tada nije bila poznata na{im qudima i ona ih jako zbunila. Ja

sam jakim glasom komandovao: Lezi! I sam legoh iza zaklona. Moja

80

trojica pomenutih straàra toliko su se od ove svetlosti upla{ili da

su sva tri pritr~ala u zaklon iza banka. Neprijateq je precizno tukao

tako da je èlezni~ka pruga zve~ala od ki{e wihovih pu{~anih zrna, a

artiqerijske su se granate rasprskavale iznad na{ih glava. Zapovedio

sam da na{i ne pucaju nego da motre odakle neprijateq puca i sa kog od-

stojawa. Kada je neprijateq svetlosne zrake preneo na susedna odeqewa

~etnika, ja sam naredio brzu paqbu na neprijateqske poloàje. Nepri-

jateq nas je stoga nekoliko puta svojom svetlo{}u i paqbama posetio.

Prijatno nam nije bilo, ali smo se dràli dobro, ne odstupaju}i, dok iz

na{e pozadine ne dopre trokratno glasno nare|ewe: odstupaj. Istovre-

meno, umesto dejstva na{e artiqerije iz top~iderskih vinograda, kako

nam je nagove{teno, primetih neke svetlosne znake u vidu raketa. Sve

mi ovo be{e nejasno, sme{no i sumwivo. Za{to odstupati kada nepo-

sredne opasnosti nema. Reka je {iroka i duboka, ne da se ni pregaziti

ni preleteti, ni tako brzo premostiti. Poslah jednoga sigurnijeg ~et-

nika da vidi {ta se niz reku od mosta de{ava kod na{ih. Vrati se i sa-

op{ti: Tamo nema nikoga, svi su ve} odstupili. Tada i ja naredih odstu-

pawe, ali stalno se pitaju}i - za{to? Pred neprijateqskim granatama,

a preko nekih humki, duma~a i ìca stigosmo na top~iderski put kod

Vapine fabrike hartije. Tu se iskupismo svi zdravi i ~itavi. Ni desno,

ni levo nikoga ~uti, ni videti. Jo{ sam se jednom zapitao - za{to ovo

odstupawe po ovoj pa svojoj druìni zapovedih: Za mnom! U pu{~ijem

potrku (jedan za drugim u potiqak) vratih poznatom mi stazom na r. Sa-

vu. Na stotinu-dve metara od svoga ranijeg poloàja uzvodno sretosmo

Jovana Babunskoga sa wegovim odredom. Wemu objasnih {ta se kod nas

zbilo. On na{ povratak odobri i ohrabri nas, te mi ponovo zauzesmo

svoj poloàj i malo se boqe rasporedismo. Da bih ohrabrio svoje qude

ja li~no odoh sa dvojicom qudi na predstraù. Sve je tiho i mirno, puc-

wava je prestala. Na predstraì dvojica dobro paze na reku a tre}i dre-

muca. U sred ti{ine izbr~i preda me jedan na{ regularni vojnik-ka-

plar. Objasni nam da je neposredno iza na{ih le|a pristigao wegov puk,

a on je po{ao u izvi|awe. Upoznadoh ga sa poloàjem, ostavqaju}i ga sa

mojim straàrima, a ja sam po|oh uzvodno da se li~no uverim o dolasku

na{ih vojnika i o tome da obavestim Babunskoga. Wega ne na|oh, smeni-

li ga na{i vojnici, a kod “gasare” nai|oh na na{e straàre}e odeqewe

tre}epozivaca i posledwe odbrane. Razozurili se starci oko vatre u

81

jednoj rupi, pijuckaju i peku purewake. Malo daqe ispred sebe za~apr-

qali ne{to rova, metuli sanduke municije i sa punim samouverewem

da [vabe ne smeju na wih, }askaju. Ja se malo izrebrih i podviknuh:

Zar se tako na predstra`i ~uva granica? Starci, uvre|eni da wima

starima ratnicima nikogovi} jedan ~ita lekciju, odrebri{e: Vuci se

odatle dok nisi dobio batine! Ti }e{ nas u~iti ratovawu! Ko si ti?

- Ja se trgnuh i za ~as {muknuh u pomr~inu i ~uh za sobom: Trebali smo

ga malo napra{iti da zna s kim posla ima! Kraqeva smo mi vojska i

doma}ini, znamo mi {ta je zemqa i kako je treba ~uvati! - Uzmi~u}i

rekoh u sebi, - neka im bude! Ali od svoje ludosti da vidim kako se puk

rasporedio po|oh daqe i za malo {to ne nagrajisah. Puk se be{e ras-

poredio iza `elezni~koga banka pored obale reke. Vojnici, zamoreni

od mar{a, iskopali svaki za sebe rov i zaklon i u wima pospali. Idu-

}i izme|u pospanih vojnika zaka~ih za nogu jednoga, on sko~i i pojuri

k meni dreknu: ko si ti? Rekoh mu ko sam i {ta sam. A {ta }e{ ovde,

ti si ~pion!? Po ~emu ceni{, zapitah? Kapa ti je {vapska. - Ja sam

imao {ubaru sa pri{ivenim krstom, duga brada i kosa morali su uti-

cati na kaplara Mirka te je do{ao do misli da sam {pijun. Ja htedoh

po}i daqe, ali kaplar probudi dva tri vojnika i viknu - ovo je ~pion.

Po~eh se ja pravdati, ali uzalud. Od na{e larme probudi se jo{ neko-

liko vojnika i, u zabuni, okupi{e pucati u pravcu neprijateqa. Sa

re~ne obale dojuri kaplar Nastas i komandova: prekini paqbu, na-

pred su na{i qudi. Mene pozna i kaplaru Mirku re~e ko sam i {ta

sam. Mirko zainta~i da ja predam pu{ku i po|em kod komandira pa }e-

mo tamo stvar raspraviti. Iz pomr~ine, izbr~i ~etnik Puni{a Ra-

~i} i, vide}i o ~emu se radi, jedva uveri kaplara Mirka da nisam {pi-

jun. Wih trojica s mukom uti{a{e i vojnike da vi{e uzaludno ne pu-

caju. Revnost kaplara Mirka, iako mi ja dala prpu, bi mi prijatna. Ra-

~i} mi objasni da je Mirkova desetina uhvatila onu dvojicu pomenu-

tih oficira - zemunaca, pa sada u svakome nepoznatom zazire i {piju-

nom ga smatraju. O tome se jo{ jednom uverih. Nisam ni dvesta metara

odmakao od mesta moga nasedawa kada preda mnom pri slaboj mese~ini

sinu {iroka palo{a, na mene se ustremio jedan rezervista narednik.

I wemu sam bio sumwiv. I tu me Ra~i} spase; jer je narednika slu~aj-

no poznavao. Manuh se svoje lude inspekcije i zajedno s Ra~i}em odoh

svojim qudima. On mi usput saop{ti nare|ewe da svi na{i odredi na-

82

puste poloàje i krenu se na Bawicu. Vojska je na{e poloàje posela,

mi ovde nismo vi{e potrebni, svoj smo zadatak izvr{ili. Svoje qude

iskupih i s Ra~i}em udarimo opet na narednika Palo{liju, koji nam

se za slu~aj izvinu, ali dodade: koga ste vraga samo kao luda Mara lu-

tali po na{im rovovima. - Tako je, odgovorih, a Ra~i}u dodadoh: ovaj

~ovek ima pravo! Opreznost je velika mudrost, u ratu naro~ito. - U

rasvit dana stigosmo na Bawicu. Tu se behu iskupili svi na{i odre-

di. Jedno {arenilo. De~aci od 14 i starci preko 60 godina. Oru`je ra-

znovrsno: sabqe, pu{ke najnovijega sistema do obi~nih mauzerki i lo-

va~ke pu{ke. [ta je ko imao i dokopao s time je jurnuo na obalu Save

da brani svoju zemqu i svoju prestonicu. Odu{evqewe kod sviju zavid-

no, vojna ve{tina i snaga sumwiva. Na{e vo|stvo izvr{i smotru i sve

za rat nesposobno izdvoji, zahvali im na wihovoj revnosti, odu{evqe-

wu i posavetova, neka jedni idu u dobrovoqne bolni~are, u vojne ma-

gacine, po{te, a drugi za unutra{wu straù kod raznih vojnih objeka-

ta. Rat }e voditi koji su za to sposobni. Bi molbi i pla~a de~aka da

ih u ~etnike primimo. Neke i primismo, dav{i im da vr{e sporedne

poslove. U znak na{eg jedinstva otpevasmo narodnu himnu i svaki po-

|e na svoj posao.

Mi ~etnici opet stigosmo na Torlak, gde predanismo, dobro se

nahranismo i odmorismo, a za sutra spremismo se na nov put. Grupisa-

smo se u vodove, dobismo naziv - Rudni~ki ~etni~ki odred. Mene dru-

ìna izabra za vodnika ~etvrtoga voda, koji od tada dobi naziv “po-

pov vod”. Svaki je ~etnik imao pravo da bira sebi vod i vo|u. U moj

vod ve}inom do|o{e |aci raznih {kola, ali be{e i vi|enih starih

~etnika. Time sam se gordio. Imao sam u vodu svesnu nacionalnu

omladinu i ne{to oprobanih ratnika. Sa ovakvom druìnom moè se

i u vatru i u vodu, koja, ipak, ide mudro i ne gine ludo, kao {to je doc-

nije i bilo. Sutradan, a to je, ~ini mi se, bilo 27. jula (st. stil) odo-

smo do Ripwa, gde se ukrcasmo u voz, dojezdismo do Mladenovca, oda-

kle se preselismo u voz za Lajkovac-Vaqevo. U Vaqevu preno}ismo,

popunismo fi{eklije i redenike municijom, a stomake i torbe hle-

bom. Uputi{e nas: Vaqevska Kamenica, Ose~ina-Zavlaka, gde smo

imali sa~ekati svoje vo|stvo i dobiti daqi raspored. Dakle, idemo

na Drinu protiv desnoga krila neprijateqske vojske, koja je nadirala

na Ma~vu i Jadar. U prolazu ne videsmo nigde na{e vojske ko da se ne

83

vaqa. Tek u Ose~ini sretosmo na{e izbeglice, ve}inom ènski svet

i decu. Oni nas mrko posmatraju a pone{to i dobace, za{to smo: za-

docnili. U Komirni}u no}u ~ujemo grmqavinu topova u pravcu [ap-

ca i naziremo svetlucawe pri paqbi. Srca ja~e kucaju, pribliùjemo

se vatrenoj zoni. U Zavlaci se odmorismo do posle podne 30. VII, a po

podne po|osmo u Krupaw. Tamo stigosmo u prve ~asove no}i. Me{ta-

ni nam odmah pokaza{e trofeje tre}epozivaca i posledwe odbrane, -

austrijske vojni~ke kape, pu{ke i druge vojni~ke oznake. Predwa na-

{a i wihova odeqewa ve} vode borbe po okolnim brdima. Mi odmah

bismo raspore|eni i u borbu upu}eni. Mene i moj vod odredi{e da na

3-4 km. od varo{i, iznad grobqa, osiguravam jednu kosu, koju su obgr-

lila dva puta, put ka Loznici i put ka Quboviji. Kosu smo imali ~u-

vati i ne ustupiti je neprijatequ bez mrtve glave, a puteve tako kon-

trolisati da ni ptica ne pro|e bez moga znawa i odobrewa. Municije

dobismo koliko svaki mogosmo sobom poneti, a od hrane dobismo po

jedan lebac. Na poloàj, koji se rebrom spu{ta{e ka Krupwu, pope-

smo se jutrom 31. VII i na wemu ostadosmo do 3. VIII-1914. godine popod-

ne. Za sve to vreme niti nas ko iz na{e pozadine obi|e, niti upita-

kako nam je. Jo{ prvog dana, po{to poloàj posedosmo, po~e{e ~arke

s neprijateqskim patrolama, prvog avgusta ve} je borba, a ne samo

~arke. Nas 3-400 ~etnika, a ne samo staraca, a neprijateq gura sa dve

brigade i artiqerijom. Je~e brda od borbe. Na 3-4 kilometra u prav-

cu Drine ~uju se na brdima uzvici: ura, ìveo Kraq Petar; na kilo-

metar - dva pred Krupwem odjekuju drugi pokli~i: ura, ìveo Frawa

Josif! Napravi se galimatijas, gine se s obe strane, mi saznajemo za

pogibiju nekih ~etnika. Nama pomo}i ni od kuda, neprijatequ priti-

~u sve nove jedinice. U {kripcu smo, ali se drìmo. Moj odred drì

se izvanredno, ne da neprijatequ oka otvoriti. Poloàj dobar, pozi-

cije izabrane tako da im nije lako pristupiti. No, glad nas mu~i, ne-

sanica stalno, odmora nimalo, municije ponestalo. Ali se sinovi Ze-

ke Buquba{e gordo drè i neumoqivo odbijaju neprijateqa. Kod mo-

ga odreda nema ni rawenih, a o poginulim nije ni govoriti. Avgusta

drugoga zagusti, neprijateq nadmo}an brojno i opremom, navali svom

èstinom, na{i se odredi pokoleba{e, razjedini{e, vo|stvo se neku-

da skloni, izgubismo svaku me|usobnu vezu. [aqem na sve strane ula-

ke za vezu, a oni ili se ne vra}aju ili praznih {aka dolaze. Ve~erom

84

se sve sti{a, po~e ki{a koja ne prestade do pred zoru; ja celu no} obi-

lazim svoje qude i hrabrim ih. Oni se lukavo rasporedili po 3-4 u

grupi, a me|uprostor maskirali izve{anim krpama po trwacima, te

neprijateq tamo tu~e, a na{i gola}i seire i dobro neprijateqa na

oku drè. Pesmom - Spremte se, spremte, ~etnici... izazovu neprijate-

qa te tamo navali, a oni se izmaknu na stranu i kosom vatrom tuku ne-

prijateqa. Ova, dva-tri dana videh da mi je druìna i hrabra i ajdu~-

kom poslu vi~na. Ali me pe~e wihov zamor, nesanica, glad, - nesta{i-

ca municije i prekid svake veze sa ostalim odredima. Sakrih od wih

i to da sam pred ve~e primetio da nam je neprijateq do{ao za le|a i

da se lozni~kim putem primi~e nama. Kazivawe nekih Cigana, uhva}e-

nih na ovom putu, jasno je predo~avalo da }e nam tre}eg avgusta biti

jako vru}e. Da bih olak{ao svojoj du{i i da umirim savest, no}u izme-

|u 2-3. avgusta pozvah trojicu zrelijih ~etnika na savetovawe pod svoj

hrast. Moram primetiti da qudi ma kakvoga zanimawa, nau~enosti i

kulture bili, bar u momentima su sujeverni, a vojnici gotovo bez izu-

zetka. Kriju oni to kao zmija noge, ali ta odlika qude ne ostavqa od

kolevke do smrti. Tako se ne{to i nama pod hrastom desi. îm se sa-

stadosmo iz {ume nam do|e tu|e pseto i stade se oko nas umiqavati.

Mi zakqu~ismo - pro}i }emo dobro, iako sa mukama. Objasnih sadru-

zima u kakvom smo poloàju i predloìh im da se pod pokrovom no}i

izvu~emo iz te{ke situacije. Jedan od druìne, ju`nosrbijanac, odva-

li: ubavo je poloènije, }e se tepame, ne}eme da begamo. Prinu|en vi-

{e strahom da mi se re~e da sam kukavica, nego navedenim razlogom,

prividno primih wegov predlog i va`no diskusiju zavr{ih: Tepa}emo

se, ali te{ko onom ko se pokoleba i ne bude nare|ewe slu{ao. U tom

momentu sa grane na{eg grma pole}e{e dva gavrana i tu`no zagrakta-

{e, slute}i teìnu sutra{weg dana. Mene to lednu i izustih: Bi}e kr-

vi, dr`te se!... Svanuo je 3. avgust. Ja poslah jednu patrolu u Krupaw da

mi donese sigurne dokaze ko drì varo{, neprijateq ili na{i. Drugu

patrolu poslah u pravcu Qubovije da me izvesti - ~ega u tom pravcu

ima; a tre}u odaslah na Lozni~ki put da vidi da nam otuda opasnost ne

preti. Sunce po~e da izgreva, magle se, posle ki{e, diù iz dolina i

jaruga, a ja, pipoqe}i o~ima po ograncima brda, primetih ju`no od

Krupwa na 3-4 km. vojni~ke {atore i postrojavawe vojske. Nikako mi

nije i{lo u glavu da je to neprijateq, ali raspored bivaka i kretawe

85

jedinica svedo~i da je to zaista neprijateq. U tom, blizu naspram se-

be, primetih na proplanku ~itav logor vojske. Po ve}em broju kola i

drugim znacima ubedih se da je to komora, opet po rasporedu - nepri-

jateqska. Zakqu~ak prost: Mi smo u neprijateqskoj pozadini. Ipak,

~ekam izve{taj izaslatih patrola. Stiè brzo izve{taj od Lozni~-

kog puta. Patrola je srela dva mlada seqaka koji su je obavestili da

nam ide iz Loznice pomo} te da ne pucamo na wu. Ja sam ve} znao da je

Loznica pala neprijatequ u ruke i da nam je jedno wegovo odeqewe

preseklo put za odstupawe ka Zavlaci. Zna~i, neprijateqske uhode

prevarile su na{u patrolu jo{ i time {to se nisu htele meni li~no

javiti ve} se odmah povratile natrag. Jako sam na ovu patrolu bio je-

retan, {to je bila tako naivna i upustila bogat lov. Za kaznu je po-

slah da ispita ~ija je komora na proplanku, o kojoj gore be{e re~i.

Ovde sam patrolu mogao lepo kontrolisati. Si{la je u jarugu i po~e-

la se peti uz brdo {umarku iza koga je bila postrojena komora. Iz {u-

me se pojavi{e tri vojnika, idu}i na susret mojoj patroli. Susreto{e

se i po~e paqba sa obe strane. Odnekuda prisko~i{e u pomo} mojoj pa-

troli tri zaostala u povla~ewu na{a tre}epozivca. Istovremeno i

neprijateqsku patrolu potpomogo{e wihovi iz {umarka. Otvori se

prava borba, jer i mi iz svojih zaklona osusmo paqbu na komoru. Ra-

stojawe blisko, razdvaja nas jaruga, a vazdu{ni je prostor sam 3-400

metara. U komori nasta kukwava i pometwa i ona se brzo izgubi u su-

sedni {umarak. Borba se produì, na{e druge dve patrole povrati{e

se sa izve{tajem: neprijateq je zauzeo Krupaw, na{ih ~etnika tamo

nema, a sa Drine dolaze nova neprijateqska odeqewa. U loncu smo, sa

svih strana opkoqeni. Moèmo odstupati samo jednom golom kosom

prema Krupwu, severno. No, tu }emo biti kao ze~evi na prtini, nepri-

jatequ na vidiku, izloènim wegovim mecima. - Sam nam Bog posla

ulaka. Iz susednih ku}a stiè bosonogi {esnaestogodi{wak sa upr-

tom na le|ima. - Gospodine, vidimo da ve} tri dana nemate hleba, pa

su ène umesile tri poga~e, doneo sam i ne{to jaja i {qiva.., nemamo

vi{e bra{na, a vi{e bih doneo! - Sa jednim ~etnikom ovaj na{ novi

“saveznik” razdade ~etnicima darove u sred borbe i povrati se k me-

ni. Ja mu rukom pokazah {umarke na severu od Krupwa, kuda bi mi mo-

gli obilazno, ali dosta sigurno uzma}i i zapitah ga bi li znao i umeo

tuda da nas provede. Sav radostan on prihvati moj predlog. Zagrlih ga

86

i poqubih, a on, usplahiren: Gospodine, primite me, ja }u s vama kuda

god vi po|ete. Obe}ah mu i potanko ga obavestih kuda imamo da pro|e-

mo, kada ja naredim. Dete nabraja poimeni~no mesta kuda moèmo pro-

}i, a da nas [vaba ne vidi... - Jugoisto~no, za na{im le|ima, iza Krup-

wa po~e ve} i topovska paqba. Neprijateq nadire na ulaz klisure ka

Zavlaci, taman tamo kuda smo i mi okolnim putem trebali sti}i. Ka-

da kod moga voda zagusti te po~e{e i bombe da rade, a boje}i se zla od

Loznice, ja naredih da krilna odeqewa odstupaju ba{ u pravcu Lozni-

ce i preseku lozni~ki put. Drugoga izlaza nisam na{ao, a na{ta }emo

nai}i, vide}emo. înim skok u neizvesnost, pa {ta Bog dade. Jedno mi

je prete{ko, izginu}e mi qudi uzaludno, beskorisno. Kosu sebi ~u-

pam, spasavati ih moram, zato vladati sobom moram. Krila su krado-

mice odstupala, po dvojica trojica. Za bregom ih je ~ekao de~ko, koji

im je pokazivao mome ozna~eni put. Pred odstupawe uvek je sledovala

brza paqba i poneka bomba ba~ena da bi neprijateqa zbunili i zava-

rali svoje odstupawe. Da bi to boqe maskirali na{ se centar razre-

|ivao desno-levo i postepeno i sam odstupao. Sa posledwom odstupni-

com po{ao sam i ja. Prevalili smo dolinu, presekli lozni~ki put i

ve} se peli na drugo planinsko rebro, a neprijateq se jo{ nije uspu-

zao na{em napu{tenom poloàju. Izbio je na wega kada smo mi ve} bi-

li izmakli na dva i vi{e kilometara. Izgubio nam je trag i nije nas

gonio. Do|osmo pod okapinu stena, iza kojih je bila mala visoravan, a

pod okapinom nekoliko ku}a u drve}u. Izvorske vode do mile voqe, a

doma}ice ponudi{e ~ime mogo{e. Qude pustih da se tu malo odmore i

potkrepe, a ja sa de~kom i trojicom mojih no}nih savetnika uspuzah se

pod sam vrh visoravni, uspostavih vezu sa svojom pozadinom, jednoga

zadràh pri sebi, a dvojicu s de~kom poslah na visoravan u izvidnicu.

Odmaram se pod bukvom, ~ekam izve{taj izvidnice i slu{am kako me

u pozadini kalpi stari ~etnik Andra “pili}ar” i preti smrtnom ka-

znom {to sam poloàj bez potrebe napustio. Razume se, on nije znao

situaciju, a rakija je na gladan stomak dejstvovala i usta otvorila.

Dok se ovako u pozadini kao u Skup{tini debatovalo meni dotr~a de-

~ak sa visoravni i saop{ti da su [vabe zaposeli visoravan. Koliko

ih je, zapitah? Ko na gori lista, ama se ti, gospodine, ne boj, s nama je

Bog! - Meni samo {to suze ne kanu{e, obgrlih ga pogledom i zapitah:

[ta je sa onom dvojicom? - Zamako{e za breg, odgovori de~ko. - Jedan

87

od ove dvojice, be{e ba{ onaj {to ho}e da se “tepa”, i eto, bez obave-

{tewa klisnuo za breg, ~im je nai{ao na ozbiqni zort. - Ja dadoh po-

zadini znak o velikoj opasnosti i naredih brz pokret za mnom. U mag-

novewu se debata uti{a i qudi krenu{e za mnom. A ja pravo na nepri-

jateqa, pa kome sre}a juna~ka. Drugoga puta nije ni bilo. Na visorav-

ni zatekoh ne{to vi{e od ~ete neprijateqskih vojnika, zastali u ku-

kuruzu. Ja sam imao samo ~etiri desetine (40 qudi). Rastojawe izme|u

nas i wih nije vi{e bilo od 100-150 metara. Oni su bili iznena|eni

na{om pojavom. S wihove strane ~ula se komanda na srpskom jeziku:

Lezi! Plotun! Stadoh i naredih prolaz preko visoravni ispred ne-

prijateqa propisnim korakom uz brzu paqbu. Desetaru prve desetine

poluglasno naredih, ~im stigne do prvoga breùqka da rasporedi de-

setinu za za{titu prolaza. Ja stojim kao ukopan s pu{kom k nozi. U

pameti se pomolih Bogu, uzeh opro{taj od svojih milih i dragih, a se-

bi rekoh, dobro si mesto za grob na{ao. Divna visoravan! Moje dese-

tine izviru ispod okapine, idu kao na egzeciri{tu, u korak na propi-

snom odstojawu i brzom paqbom tuku neprijateqa. Neprijateq pali

plotun za plotunom, ali, namerno ili ne, tako visoko da mi ni jedno-

ga wihovoga zrna ne osetismo. Moja druga desetka be{e poremetila

me|usobno rastojawe, te ja komandovah: Prekini paqbu. Ista se ko-

manda za~u i kod neprijateqa i obe strane prestado{e pucati. Ja se

pobojah da neprijateq ne izvr{i juri{, te brzo naredih: Poredak!

Produì paqbu! êtvrta desetina: - bombe! Zatim se pridruìh tre-

}oj desetini i s wom produìh prolaz. Prva desetina brzom paqbom

ve} {titi iza breùqaka na{ prolaz, a ~etvrta po~e bacati bombe. U

redovima neprijateqa bombe napravi{e pa~aris, lelek i kukwava do-

pre{e do nas. A mi? Svi do jednoga zdravi i ~itavi zamakosmo za breg,

poneko je neprijateqsko zrno dopiralo do nas i ni{ta vi{e. Odmako-

smo se jedan do dva kilometra od opasnosti pa u gaju stadosmo da se od-

morimo i vode napijemo, re{eni da tu primimo borbu. Dobro se izvu-

kosmo, ali neprijateqa nema, ne goni nas, zabavio se o svome jadu. Na

na{em desnom krilu pu~e bomba i ~u se krik - predaj se! - Na{i zaro-

bi{e neprijateqsku patrolu od pet qudi. Oni nam objasni{e da su pa-

trola izvidnica onoga wihovoga odeqewa koje smo mi sredili na vi-

soravni, i za~udili su se otkuda borba za wihovim le|ima kada na te-

renu nije srpskih vojnika bilo. Zna~i, mi smo slu~ajno sa strane i

88

neo~ekivano izbr~ili izme|u ove patrole i wihove pozadine i tako

ih odsekli od wihovih i sada ih zarobili, skrivene u {umarku. Sada

nam je bila jasna zabuna neprijateqa na visoravni i wihova slaba ot-

pornost. Objasni nam wihova patrola da im je bio zadatak da do|u u

pozadinu na{ima, kuda smo se i mi bili uputili. Mi ih razoruàne

povedosmo zajedni~kom ciqu. Bili su Bosanci i odmah se s nama spri-

jateqi{e. S mukom od umora stigosmo u pozadinu na{e vojske, ali

dockan. Na{i behu razbijeni od neprijateqa koji je jugoisto~no od

Krupwa gurao klisurom, - s namerom da se probije Zavlaci. Sre}a je,

{to su to bila na{a isturena odeqewa, koja prihvata dobro organi-

zovana pozadina, te je neprijateq zaustavqen u samoj klisuri i docni-

je razbijen. - Mesto kuda mi po|osmo, reko{e, da se zove Stolovi. Sve

samo okrugli breùqci, jedan pre|e{, a drugi te ~eka. U jednoj kli-

suri me|u ovim breùqcima sretosmo jedno malo neprijateqsko ode-

qewe od {est qudi sa zarobqenom na{om municijom, u kojoj smo mi

oskudevali. Sa pohlepno{}u preotesmo ovu municiju. U toj gu`vi me-

ne rani sabqom neprijateqski narednik po levoj {aci. Razoruàsmo

ga, a moju neznatnu ranu brzo zavismo wegovim zavojem. On be{e kao ris

qut, i kada ga upitasmo koje je narodnosti, odgovori, Srbin, Li~anin,

ali carski sin, a ne opan~arski. Ovim nas je hteo uvrediti, a mi mu od-

govorismo (odvratismo): Mi }emo s carskih sinova skinuti cokule i

~izme i obuti se, a wima }emo dati opanke... Ovo izazva smeh, te se i on

otkravi i docnije postade vatreni ~etnik. Na slede}em breùqku ja

pokazah svojim pravac ka Zavlaci, gde }emo se, ko ostane ìv sastati, a

ja premoren i iznemogao ostadoh sa dvojicom: Mihailom \uri}em, i

Dragim Buqugi}em, da se spasavamo kako moèmo. Niz brdo nisam mo-

gao da idem, klecala su mi kolena, zato sam se vaqao u klupku, kao gru-

dva snega. Stignemo u jedan potok. Tu nai|osmo na na{ega vojnika, dr-

ì komandirova kowa i ugovorismo ga da me natovari na kowa i iznese

na susedni breg. On ovo u~ini vi{e zapla{en od mojih pratilaca nego

dobre voqe. A kada ga posle darivah posledwom svojom petodinarkom i

kada sustigosmo wegovoga komandira, koji nam blagodari za u~iweno, a

wega pohvali, on razvu~e usne i klimnu glavom u znak zahvalnosti {to

i wega spasosmo i on na|e svoga komandira. Ina~e, bio bi s kowem za-

robqen, jer nas neprijateq istim putem gowa{e. Na putu Zavlaka-Kru-

paw, na izlasku iz klisure, zastadosmo u kolima rawenoga vojvodu

89

“Strica” (imena mu se ne se}am, a rodom je iz Medve|e kod Trsteni-

ka). On me primi u kola i ja sa wime uskoro stigoh u Zavlaku. Ovde na-

|oh ne{to svojih ~etnika, a do ve~ere stigo{e svi sem dvojice, za ko-

je mi reko{e da su poginuli: kaplar Milo{, rodom Sremac, a jedan

starac, Smederevac. Ovde be{e i {tab na{eg “rudni~kog odreda”. Ka-

da im se javih, za~udi{e se da sam ìv i prizna{e mi da je ceo moj ma-

li odred bio `rtvovan i da su sa brda pratili na{e kretawe u borbu

i ~uli detonacije na{ih bombi, a na kraju àlili nas i iz spiska ì-

vih izbrisali. - Docnije sam i sam ~itao svoj nekrolog u dvema beo-

gradskim novinama (“Straì” i mislim “Pijemontu”), a neki drugovi,

kada sam se s wima sretao posle godinu dana, ~udili se da sam ìv, a

oni mi reko{e, parastos ve} odràli. - Kao {to vidite, ìv sam. Za

odràne parastose, hvala vam! Mo`da, kad umrem, ne}e me se niko ni

setiti! - Naro~ito je sve{tenik @ivojin Aleksi} alarmirao moju

smrt u â~ku plakatama i i{ao u Vrwce te s mojom sestrom Qubicom

i mojom }erkom Kosarom odrào mi “zaupokojenu liturgiju”. Jeromo-

nah Nikolaj Velimirovi}, pro~itav{i u novinama moju smrt, rekao je

u beogradskom hotelu “Slavija” - pogibe ~ovek na tu|em poslu, a Pro-

ta Tadija Kosti} povodom ovoga dao je naziv jednoj svojoj kwizi “Na

tu|em poslu” i opisao ne ovaj doga|aj, nego svoj ìvot u patriotskoj

borbi. “Vaskrslom” Josifu mnogi su se obradovali, rodbina najvi{e,

a }er - vi{e od svih drugih. - Dragi sinov~e, mo`da }e ti Kosara o mo-

joj “pogibiji” pri~ati vi{e, a ti budi i ovim zadovoqan, a ja da nasta-

vim moje ~etni~ko “ìtije” daqe.

Sastav{i se sa svojom druìnom u Zavlaci, re{ismo: da svaki od

nas dobro pamti 3.-16. avgust 1914. godine i na taj dan ode u hram i za-

hvali Bogu na spasewu. Ja to stalno ~inim, a mislim, da to ni moji

drugovi nisu zaboravili. - Ve~erom istoga dana pade komanda od na-

{ega [taba, da moj odred, iako iznuren i premoren, zajedno sa mnom

odmah krenemo u Vaqevsku Kamenicu, gde }e ~ekati novo nare|ewe.

- Ja se ovome nare|ewu za~udih, pitaju}i se, zar se mora i daqe

odstupati, ali nare|ewe }utke izvr{ih. Bio sam i ja i moji sretni,

{to se jedna vojna komora vra}ala ka Vaqevu s praznim kolima, te smo

se time koristili i prevezli do Kamenice. Tu sam na{ao dom svoga

{kolskog druga, sve{tenika Pauna Proti}a, i od wega dobio ~istu

preobuku i odspavao 24 ~asa, kada stiè nova naredba. - Natrag u Za-

90

vlaku. Na povratku sretao sam na sve strane na{u vojsku raznih rodo-

va, sve ide u pravcu Zavlake. U Ose~ini sreo sam i ro|ake - Lijeski-

}a, junaka sa poloàja Smederevski vinogradi, gde su vardarci pod

wegovom li~nom komandom potisli [vabu ka r. Dunavu, a drugi, ume-

sto wega, bio nagra|en Kara|or|evom zvezdom. Izgovor je bio kao i

kod mene. - [ta }e popu Kara|or|eva zvezda?! Stigav{i ponovo u Za-

vlaku bio sam do 6. avgusta sa celim svojim vodom “na po{tedi”, odmo-

ru. Avgusta {estoga i ranije, vo|ene su o~ajne borbe oko Zavlake i to-

ga dana projezdio je na kowu pored nas tada{wi Prestolonaslednik

Aleksandar i oti{ao u pravcu planine Cera. Za nas je ovo bio signal:

Napred Srbi! Mi smo sutradan po{li i zaustavili se u selu Jarebice

kod crkve i {kole, gde smo preno}ili, i sutradan zorom produìli

nastupawe - pravac Loznica. Uz put od Zavlake do Jarebice neprija-

teq je, begaju}i, bacao svu svoju opremu, ostavqao kola i auta, ali ni-

je zaboravio demolirati {kolu i crkvu, u koju je od nevaqalstva uvo-

dio kowe i pse. Ovo je jako ozlojedilo ~etnike da sam ih jedva uzdrà-

vao da ne iskale svoj gnev na zarobqenicima. Docnije smo susretali i

ve}a navaqalstva zlobnoga neprijateqa.

- Od Jarebice do Loznice moj je vod stalno bio u prethodnici i

sa za{titnim neprijateqskim odeqewima vodio borbu. Odmah, na vi-

soravni iza Jarebica, zarobismo neprijateqsku patrolu, razoruà-

smo i u na{u pozadinu poslasmo. Na mestu “Na krstu” neprijateqsko

za{titno odeqewe davalo je ja~i otpor, ali ga savladasmo brzo, bla-

godare}i na{em lukavstvu. Bo~no smo ga tukli brzom paqbom, a fron-

talno, iskoristiv{i jednu {umicu, iznenada napali i porobili. Tu

nam pristiè i na{ {tab i “vrlo pametno” naredi; putem ka Lozni-

ci. Putem poslah samo patrolu od tri ~oveka, a ja s ostalim qudima

udarih desno od puta ka grn~arskom pupku, koji napadoh s dve strane i

na prepad zauzeh gotove neprijateqske rovove, daqe zastadosmo. Pred

nama je bio ceo neprijateqski puk, a sa nama 200-300 ra{trkanih ~et-

nika. Pu{karaju}i se s neprijateqem, koji je ve{to iskori{}avao

{umarke, trwake i {qivare, {tite}i prelaz svoje vojske preko Dri-

ne, zadràsmo se nekoliko sati. Opet na{ [tab izdade “mudro” nare-

|ewe: “putem u Loznicu”. Ja ne poslu{ah, a neki vodovi to u~ini{e i

nastrada{e, te su se morali natrag povu}i. Prili~no sam se mu~io

dok sam saznao sedi{te neprijateqske komande, a oko 4 ~asa po podne

91

zai{ao joj za le|a i napao je. îm smo lisicu krenuli sa legla, lisi-

~i}i su se raspr{tali po {umarcima i mi smo mogli napred. Tada iz

na{e pozadine po~e dejstvo na{e artiqerije i mi okrilatismo. Na-

{a artiqerija tukla je neprijateqski prelaz i mostobran na Drini.

Divno je bilo posmatrati nastupawe na{e pristigle pe{adije. Kao

morski vali pristiù i preti~u novi bojni redovi i biju neprijate-

qa po petama, a onda desno-levo beì da ne bude potopqen. Mi ~etni-

ci pripremiv{i na{oj vojsci lak{e nastupawe pred wom se pokloni-

smo i uklonismo u pozadinu da se odmorimo i svedemo ra~une na{ih

gubitaka toga dana. Moj vod, koji je kr~io put ostalim vodovima i sam

s uspehom vodio borbu sa za{titnim neprijateqskim odeqewima

imao je samo jednoga mrtvoga i dvojicu lak{e rawenih ~etnika. Ne bi

ni ovoga bilo da se nisu poveli za na{im susednim vodovima koji su

juri{ali da glavom zid probiju pa nastradali i izgubili sedamnaest

drugova i desetinu rawenih. Tu smo bra}u sutradan sahranili na jed-

noj zaravni pored lozni~kog puta kroz s. Grn~ari. Sahranu je neko fo-

tografisao i ja sam fotografiju video u “Ratnom albumu” majora An-

dre Popovi}a. @alim drugove, a naro~ito ih àlim stoga {to su bez

potrebe, a blagodare}i “pametnoj” komandi, izgubili svoje mlade ì-

vote. @alim jako moga Gruju Popovi}a iz Gospo|inaca, u~enika Mo-

na{ke {kole i mornara iz austrijske mornarice. Lakomisleno je iz-

gubio glavu. Ne mawe àlim Branka (Ili}a?) “calkelnera” kod “Bo-

tori}a”, divnoga Bosanca - àlim u~iteqa Xamoni}a, kr{noga Dal-

matinca. @alim ih sve. Komandno osobqe moralo bi vi{e voditi ra-

~una da qudi uzaludno ne propadaju, a ono da se posle ponosi brojem

`rtava umesto uspehom sa {to mawe `rtava! - Qude treba ~uvati, ne

stvaraju se oni lako i na pretek ih nikada ne}e biti!

Mo`da, dragi sinov~e, ne}e biti na odmet ako ti priop{tim i

neke epizode iz borbe pro{loga dana. Prvo, nedela neprijateqa. Ka-

da smo mu za{li za le|a, nai|em na starca u ~ijoj je ku}i bila nepri-

jateqska komanda, je~i od rane du` cele rtenice, pucali su na wega,

vele, jer ih on izdao nama, a mi ga ni ~uli ni videli do tada nismo. -

Malo daqe odavde primetimo da nas kroz prozor posmatra, sa sprata,

jedna mlada èna. Pozovemo je rukom da do|e k nama. Do{la je. Mlada,

lepa i otresita seqanka. Pitamo je koga ima u ku}i. Ima nas {est

mladih èna i devojaka. Poveli nas sobom va{i, pa kad pripuca{e pu-

92

{ke, oni nas ostavi{e i zapovedi{e nam da ih ~ekamo, do}i }e po nas.

- Nisu to na{i, to su [vabe, a ne Srbi, rekoh. - Ama na{ki govore kao

i vi. Imaju, istina, odelo malo druk~ije nego vi, a ja mislim da ste i

vi wihovi drugovi. - Ne, mi smo Srbi, a Srbi to nikada ne ~ine; oni

nisu na{i. Mlada nas dobro odmeri, grunu{e joj suze i pla~no zapita:

Jeste li vi zaista Srbi ili me ku{ate? - Srbi smo, Srbi! Ona }e si-

rota: Bog vas ìvio, spasiteqi na{i! - Ima|a{e na ruci preko ruka-

va od ko{uqe belu prevezu i, kada je zapitah {ta joj je to, stidqivo

odgovori: znak da sam robiwa! Cepaj to, nisi ti robiwa, nego di~na,

slobodna Srpkiwa! - Ona prisko~i i poqubi me u ruku. Hvala Vam,

bra}o, po sto puta! - Ispri~a nam, potom, da su [vabe malo niè u po-

toku obesili jednu devojku zato {to je branila svoju devoja~ku ~ast i

britvom jednog [vabu rasporila. Na{li smo je i sutradan sve~ano sa-

hranili. - Sli~nih stvari ~uli smo da se na vi{e mesta desilo! - To

je kultura koju je neprijateq donosio nama “divqim Balkancima”.

Kada je na{a artiqerija iz na{e pozadine po~ela dejstvovati, mi

preobukosmo trojicu na{ih Bosanaca u odelo neprijateqskih vojnika

i s bombama poslasmo ih u Loznicu na posao. Izvr{ili su ga savesno i

zdravo nam se sutra dan vratili kao neprijateqski zarobqenici.

Dok je na{a vojska u valima nastupala Loznici posmatrao sam

Vojvodu Stepu Stepanovi}a kako, ja{e}i sa svojom svitom, kontroli-

{e na{e operacije i daje potrebna uputstva. Ladan kao stena, prise-

ban kao na molitvi, lakonski nare|uje {to treba, ne vode}i ra~una

kako komadi neprijateqskih granata padaju desno i levo od wega. Po-

smatrao sam ranije i |enerala Juri{i}a u sli~nim okolnostima...

Obojici se divim i uvek im odajem zaslu`nu pohvalu.

Po{to je neprijateqska artiqerija jako zasipala granatama put

ka Loznici i na{u pozadinu, moj se vod sa mnom sklonio pod okapinu

jednoga potoka. Naspram nas stoji pod jednom bukvom ~etnik i pravi

{ale na ra~un neprijateqskih granata. Neprijateqska granata grunu

u ìle bukve, a mi, prestravqeni ~ekamo weno rasprskavawe, {to bi

nas u parampar~ad raznelo... Ona ne eksplodira! - Nema smrti bez su-

|ena dana, uzviknusmo svi! - I nema!

Hajdemo daqe za poslom!

Po ulasku u Loznicu, mene i moj vod, koji ve} be{e u{ao u po-

slovicu - sposoban za sve, odredi{e da po|em i pretresemo planinu

93

Iverak. Govorilo se da se tamo nalazi skrivena neka velika neprija-

teqska vojska sa jednim |eneralom. Izvr{ili smo i taj zadatak, ali

tamo nikoga ne na|osmo. Na ovom poslu mu~ili smo se bez hleba i so-

li, a mesa smo jo{ imali na}i u ku}i narodnoga poslanika Josifa Bo-

jini}a, u Dowem ili Gorwem Dobri}u dobismo ru~ak bez soli i leba,

ali se pomogosmo slanim sirom. Po povratku u Loznicu moj vod bio je

tri puta na predstraì kod [epa~ke ade. Da joj vi{e ime ne spomenem

koliko smo se tu mu~ili. Po celu no} na nogama sa izgubqenim o~ima

u pomr~ini i napregnutim sluhom da nas neprijateq ne prevari. Ni

wemu ne be{e lako; stalno smo mu prire|ivali iznena|ewa i po celu

ga no} uznemiravali svojim raznim dosetkama. Bacimo kakvu kladu u

vodu, a oni misle da plovimo na wegovu stranu, pa tuci celu no}, a mi

se u svome zaklonu smejemo. - Odavde nas ~etnike prebaci na{a vojna

komanda u Bawu Koviqa~u i odredi nam sektor ~uvawa prelaza na re-

ci Drini. I svojima i neprijatequ dosadili smo svojim nekakvim “iz-

umima” za uznemiravawe neprijateqa. Jedno posle podne, kada je imao

moj vod ve~erom po}i na predstraù, pozva me Vojvoda Tankosi} i

pro~ita mi nare|ewe na{e komande da celu no} ne damo metra nepri-

jatequ, da ga prikujemo za ovaj deo rati{ta, jer }e na{a severna voj-

ska vr{iti “desant” - prelaz preko Save u Srem. De, sada pokaìte

{ta znate i umete, re~e Vojvoda! - Dobro. Pripremili smo ve} jedno

iznena|ewe! - Pozvah svoje qude, izvr{ih nad wima smotru i izdadoh

im potrebno nare|ewe i u prvi sumrak odosmo na predstraù. Svaki

je ~etnik znao svoje mesto tako da se na predstraì vr{ila mukla

smena. Bra}i Ga{i}ima, koji su kao tehni~ari danima spremali t.z.

fukase, preporu~ih da svoj posao prekontroli{u i no}u u 11 ~asova da

mi se jave. Duplom doktoru prava, Jefremu Gerasimovi}u, Beogra|a-

ninu, koji je kao tuberkulozan do{ao u moj vod da umre na rati{tu, a

on se na wemu izle~io, naredih, da sa jo{ dvojicom qudi ostane kod

mene; desetaru Mladenu izdadoh nare|ewe da u 11,30 ~asova nasilno sa

svojom desetinom zauzme malo ostrvce ispred wegove desetine, a sa

{to mawe qudi, bez pucawa, na no`! Dvojici ve{tih pliva~a zapove-

dih da u 11 ~asova no}u budu s bombama gotovi za prelaz na neprija-

teqsku stranu sa zadatkom da u wine rovove bace bombe na nekoliko

mesta sa uzvikom: beìte, pre|o{e Srbi reku! - Svakom je dat na vre-

me zadatak da o wegovom izvo|ewu razmisli i {to boqe ga izvr{i. Na

94

predstraì svaki ode na svoje mesto i odre|eni posao. Doktor Gerasi-

movi} sa Mihailom \uri}em i pekarom Josifom, Ni{lijom, javi{e

mi se. Ja im u vrbaku saop{tih da po|u do Smrdan-karaule, gde }e na}i

p. poru~nika Konstantinovi}a, kome }e predati odziv i lozinku za

no}no raspoznavawe i dogovore se s wim o zajedni~kom no}nom uznemi-

ravawu neprijateqa. P. poru~nik kao da be{e ve} po~eo ovo uznemira-

vawe. Usklici - ura! orili su se du` re~ne obale sve do wegove pred-

straè, a pucwava je li~ila na ozbiqni boj. Da se pratioci g-na Gera-

simovi}a ne bi negde na putu prepla{ili, u pomr~inu {tuknuli i we-

ga samoga ostavili, izdadoh strogu zapovest da ga u svemu slu{aju i da

ih on, u slu~aju labavoga dràwa, moè kazniti kako za shodno na|e.

Oni odo{e, a ja ostadoh na glavnom gazu reke samo sa jednim ~etnikom,

nekim hrabrim kasapinom. U pravcu odlaska Gerasimovi}eve patrole

je~i gora od pucwave, na ostalom delu fronta sve je mirno, pa se usko-

ro i tamo zacari mir, kao da ni{ta nije ni bilo, kao da tamo nema ni

ìve du{e. I kod mene mrtva, ubita~na ti{ina, koja izaziva ledeni

strah! Na jednom, u na{oj pozadini, u [tabu po~iwe nemir, pokret, lu-

pa i kretawe kola kao da je neka seoba. To me uznemiri, pobojah se da

nije neprijateq pre{ao reku, pa na{i uzmi~u, a mene, kao kod Krupwa,

ne obave{tavaju. Tamo se to uti{a, ali me u neposrednoj pozadini uz-

nemiri neki topot i lupa na mosti}u preko potoka kuda kroz kukuru-

ze vodi put k nama. Pitam sadruga {apatom, ~uje li on {togod. Ne, od-

govori. - Legni, pa oslu{ni. - Da, kao da neko ide k nama, mo`da se vra-

tila na{a patrola. - Nemogu}e. Patrole }e do}i kroz ~itav sat docni-

je, rekoh. Ona je u opancima i ovo kao da je topot od cokula i patrola

zvi`dukom javqa svoj dolazak! Po|imo na susret dolaznicima. Ja }u u

kukuruz sa jedne, a ti s druge strane puta. Kada ja budem iza{ao pred do-

laznike, iza|i i ti, ali ne govori ni{ta. - Predpostavqao sam, mo`da

ovo dolazi kakvo malo neprijateqsko odeqewe i moj }e se vod na}i iz-

me|u dve vatre: s fronta i s le|a. Vod, opet, ne smem uznemiravati i

unositi nervozu me|u svoje qude. Da vidim {ta je i ko je, pa }emo pred-

uzeti potrebne korake. Zakloweni kukuruzom sa~ekasmo kad dolazni-

ci izbi{e na jednu uzvi{icu puta. Ja iznebuha, kao zloduh iz vazduha

isko~ih na put, zauzeh kle~e}i stav i muklo, da se ne~uje daleko, da mi

se vod ne uznemiri, - s naperenom pu{kom za{kripah: Stoj! - Moj se sa-

drug tako|e na|e pored mene. Dolaznici se zgromiqa{e i stado{e!

95

Pitam, ko je? Jedan iz gomile odgovori: Patrola! A u znak da je na{a,

udari rukom tri puta po svojoj fi{ekliji. Mi obojica ustadosmo i ja,

opet, muklo, gotovo {apatom komandovah: Vo| patrole napred! Oni,

zbuweni, po|o{e svi. Nas dvojica hitro otko~ismo svoje pu{ke, goto-

vi na paqbu, a ja ponovih: Samo vo| patrole napred! Jedan iz gomile

pri|e na propisno odstojawe i raportira da su oni patrola sa Smr-

dan-Karaule, poslao ih poru~nik Konstantinovi} kod nas za odziv i

lozinku. Nama laknu. I, kako qudi u zabuni nisu bili skinuli svoje

pu{ke s desnog ramena i prigotovili se za borbu, izbrusih im kaplar-

ski i o~itah lekciju kako se ide s oprezno{}u u patrolu. Siroti qu-

di izvinu{e se kako su znali i, dobiv{i odziv i lozinku, vrati{e se.

Na rastanku prikri~ih da, ako moju patrolu sretnu, poùre je da se

{to pre vrate. Kroz pola sata ~u se zvi`duk, kao strujawe vetra, znak

da se vra}a moja patrola. Vo| patrole, g. Gerasimovi}, raportira {to

je trebalo, a kada zapitah, sreto{e li vojni~ku patrolu, sva trojica

se prigu{eno zasmeja{e. Ja upitah, za{to se smeju? Gerasimovi} }e,

ni{ta, ne{to je na Va{ ra~un, i ispri~a: Sreli mi patrolu, a qudi

prosto o{amu}eni, kao u groznici. Pitamo ih {ta vam je? Oni: - Po

Bogu, bra}o, ko vam onaj tamo, {to nas srete? - A ko vas je sreo? - Ni

mi ne znamo ko je! Idemo mi mirno i }ute}i. Nigde ìve du{e, kad od-

jednom... Ne{to malo, crno, ~upavo lupi pred nas kao da ni~e iz zemqe

ili se spusti iz vazduha, na glavi mu se ne{to sjaji, i dreknu - stoj!

Noge nam se podlomi{e i da ne prisko~i jedan ~ovek, mi bezobzirce

pobegosmo. A {to nas izruì, pamti}emo dok smo ìvi. - Pa to je na{

pop! - Pop li je, |avo li je, tek da ga na{e o~i ni u snu vi{e ne vide.

- Opet nasta prigu{en smeh koji i mene zavede. - Dosta! Sada na posao!

Gerasimovi}u po|ite Mladenu u pomo}, da se ostrvo zauzme, a vas dvo-

jica kod mene, zapovedih. - Gerasimovi} ode i kroz kratko vreme ras-

toka zaple{ta i odjeknu - kratko ura! Pa sve za}uta! Mladen je izvr-

{io svoj zadatak. Zauzeo ostrvce i dovede trojicu zarobqenika, koje

poslasmo u na{ {tab na ispitivawe. âmac, koji na|e Mladen na

ostrvcu, pustismo niz reku da pravimo zabunu i stvorimo kod nepri-

jateqa uverewe da mi poku{avamo prelaz preko reke. Straàri du`

reke s obe strane tuku prazan ~amac. Bra}a Ga{i}i su ve} kod mene i

raportiraju da su fugase gotove, treba ih samo potpaliti. - Idite i

~im ~ujete da na{e bombe po~nu dejstvovati na neprijateqskoj stra-

96

ni, palite ih. Odjeknu jedna, druga i tre}a bomba na neprijateqskoj

strani, a vazduh se prolomi kao da gromovnik Ilija sru~i nebesa na

neprijateqa. Ga{i}i su zapalili svoje fugase, zatrese se i zemqa kod

nas, a na neprijateqskoj strani kamenice od fugasa samo pqa{te i ~u-

ju se uzvici - pre|o{e Srbi, beìte! Na{e uhode vr{e svoj zadatak.

Na neprijateqskoj strani ~uje se potmula lomqava, tutwava, po-

neki uzvik i lelek, a zatim po~iwe dejstvo wihove artiqerije iz po-

zadine. U po~etku granate se rasprskavaju kod nas, a zatim u neprija-

teqskoj zoni. Mi svojom brzom paqbom i uzvicima - ura! dopuwujemo

op{ti haos. Uskoro, u neprijateqskoj zoni po~iwe pe{a~ka borba. U

po~etku nismo znali {ta ovo treba da zna~i, docnije nam na{e uhode

objasni{e. Neprijateqskoj posadi prema nama po{la je pomo}, a po-

sada je beàla k woj. Nastao je nesporazum. Pomo} je u pometenosti

mislila da Srbi guraju napred pa je organizovala odbranu i zapo~ela

se uzajamna borba. Tek u rasvit dana obelodanila se stvarnost. - I u

na{oj pozadini nastala je uznemirenost i pometenost. Od ogromnog

treska fugasa, od ~ega su gore je~ale i klisure se prolamale, te je u

na{oj pozadini bilo sve na nogama. Kowi i volovi se pootkidali i

qudi se pitali, {ta ovo bi?! Nama dojuri jedan poru~nik sa patrolom

da se obavesti {ta se to de{ava. Jedan obe{ewak, ~etnik u smehu re-

~e: - Lumpujemo. Kada mi ne spavamo, neka je i na{ [tab na nogama!

Kada stvar objasnismo, poru~nik se vrati i pre svanu}a bi nam posla-

ta smena radi na{ega zasluènoga odmora. - Drugoga dana, posle ove

na{e lakrdije, mi smo opet na predstraì na istom mestu. Dolazi mi

iz susedstva kaplar i pri~a kako su se wegovi vojnici one no}i drà-

li, pa veli: Bili smo gotovi ceo {vapski puk tu}i, samo da je nai{ao.

- A koliko imate qudi, upitah? Dvadeset dobrih vojnika i desetak iz

posledwe odbrane. - Pa zar bi se s tim brojem mogli puku odupreti? -

Sa vama ~etnicima - razbili bi ih kao bundeve! Samo mi starci s wi-

hovim ugarcima (pu{kama s crnim barutom) no}u odaju poloàj, te sam

zabranio da no}u pucaju! - Kaplar mi je ovo govorio sa punim uvere-

wem u mogu}nost otpora neprijatequ. Ovo navedoh, dragi sinov~e, da

vidi{ kako je bilo srce u tvojim pretcima, a kakvo slabo oru`je! Mi

smo sa svojim prelazom u Srem nastradali na êvritiji, a prelaz smo

vr{ili po traèwu saveznika da bi austrougarsku vojsku privukli s

drugih frontova na sebe. Proterav{i nas iz Srema, [vabe navali{e

97

na nas i sa zapada i sa severa. To su u~inili i na Drini. Po~eli su nas

tu}i artiqerijom od jutra do mraka. Uspeha nisu imali nikakvoga,

ali su nas nervirali, postali nam dosadni. Posle nekoliko dana svo-

je artiqerijske pripreme do{ao je i prelaz wihove pe{adije na ovom,

na onom delu Drine. Na{i su ve}inom }utali i u dubqoj pozadini me-

rili nameru i mesto glavnog nadira neprijateqa. On je gurao iz Bo-

sne. Na odseku od Loznice do Qubovije nadirao je svom silinom da

ovlada planinom Gu~evo i wenim ograncima sa namerom da se potom

dokopa Vaqeva... êtnici i slabi redovi regularne na{e vojske na

Drini su bili samo predstraè i odupirali se koliko su najvi{e mo-

gli, ali su, primorani, stopu po stopu odstupali na grebene planine

Gu~evo. ûvene su bitke na Ma~kovom Kamenu i drugim masivima Gu-

~eva. Na{ ~etni~ki odred odstupa prema Crnom vrhu i susednim vi-

sinama. Moj vod odre|en je po nu`noj potrebi sad na jedan, sad na dru-

gi planinski okomak, i svuda se drào kako vaqa. Najposle krajem av-

gusta dobio je zadatak da pod Crnim vrhom, a prema Brasini pomaè

na{e vojne predstraè. Po{li smo tamo pred ve~e. Ki{a sipi, magla

se spu{ta, a neprijateq nadire preko Drine. Wihova ih artiqerija

obilno potpomaè i nagoni napred. Mi sa kosa posmatramo, a zbog da-

qine pomo}i svoje ne moèmo. Neprijateq pri prelazu na na{u stra-

nu biva èstoko napadnut i vra}en natrag. Mnogi se wegovi vojnici

dave u Drini, a wihova artiqerija tu~e ostatke i goni u nastup. Ovo

je trajalo ~itav sat, do samoga mraka dok neprijateq nije ovde ovla-

dao na{om obalom Drine. Na{i se pod zaklonom no}i povla~e. Moj je

vod raspore|en dobro na svome poloàju i ni za stopu nije popustio

sve do zore. U zoru moj vod dobije zadatak da {titi odstupnicu celo-

ga odreda. Qudi su mi od ledene ki{e promrzli i zlovoqni, ali nare-

|ewe prihvataju! I ja sam zlovoqan i nezadovoqan, za{to ba{ moj vod

da je stalno ili u prethodnici ili za{titnici?! Ali }utim i trpim.

U kolo si se sam uhvatio, sada igraj kako i dokle gajda{ svira, pa - pao

ili ìv ostao! Odred kre}e ka glavici Crnog vrha i sa wega neo~eki-

vano po~iwu groktati neprijateqske pu{ke. Zna~i, na{e su se vojne

predstraè povukle i neprijateq se dokopao Crnog vrha i, mo`da, na-

{em odredu presekao povla~ewe u tom pravcu. Za mene je jo{ ve}e iz-

nena|ewe: Dolazi glasono{a iz [taba na{ega odreda s nare|ewem, da

napustim sa vodom za{titnicu koju }e preduzeti drugi, a sa vodom br-

98

zo da idem u prethodnicu odreda i prokr~im put za wegovu odstupni-

cu. I milo mi, i krivo mi! Dokle ova komedija! No, nare|ewe izvr{uj,

a sebi u wedra gun|aj. Odmah, sa prikupqenim vodom, idem “na sent”ka Crnom vrhu. Poledica, uzbrdica, pastirska staza, Crni vrh oko-

mit i nepristupa~an, ispred staze hu~i potok i zjapi provalija. Kla-

nac vrlo uzan, za borbu apsolutno ne mislim. Pitawe je samo da li ga

je neprijateq poseo. Obraz i poverewe tako|e je u pitawu. Napred se

mora. Nikakva ve{tina ne pomaè, jedino hladnokrvnost, prisebnost

i obazrivost. Ja sam, hteo ne hteo, morao po}i u izvidnicu napred sa

dvojicom dobrovoqnih prijavqenih ~etnika. Idemo oprezno, na ra-

stojawu dva-tri koraka... Ti{ina. Za nama, na kilometar najvi{e,

200-300 ~etnika, a pred nama - neizvesnost! Neprijateqske pu{ke vi-

{e ne pucaju. Prvi rasvit zore zate~e nas na samom izlazu iz klanca,

gde se ukazuje malo “sedlo” izme|u Crnog vrha i susednog breùqka.

Tu prime}ujemo neke senke nekoliko qudi. Ja uzviknem: Ko je? Mesto

odgovora qudi prilego{e zemqi, gotovi za borbu. To u~inih i ja. Ne

pucaju ni oni ni ja, ali pomaù}i se kolenima i laktovima, primi~e-

mo se jedni drugima. Zenice su do krajwe napregnutosti ra{irene da

u polutami sagledam koga imam ispred sebe, neprijateqa ili, mo`da,

na{u vojnu straù. I na desetak koraka rastojawa spazih, najzad, {aj-

ka~u i viknuh, vi{e iz straha, nego od radosti: [to se ne javqa{, be-

zija~e! Znam ja ko si ti! Da nisi [vaba? Pa ~uje{, da te srpski oslo-

vqavam. Srpski i oni govore, znam ja ko si! Ustadosmo i, trokratnim

udarima u fi{ekliju, posvedo~ismo s obe strane da smo Srbi. Izru-

ìsmo se i izgrlismo se! Uskoro se osvedo~ismo da je ova na{a stra-

à bila neoprezna, jer, samo na stotinu koraka iza we, u jednoj jaruzi

neprijateq je bio celu ~etu skoncetrisao da to na{a straà nije pri-

metila. Na{ odred pristiè i, neuznemiren, dohvati se grebena pla-

nine Gu~eva. Moj vod ostavi da neposredno, prema Crnom vrhu stra-

àri, a odred se uputi ka Ko{u}oj Stopi sa izjavom da }emo se u slu-

~aju potrebe podpomagati. Jo{, dok je odred iskupqao se za le|ima

moga voda, primetih na{eg vojnika na predstraì i zapitah: Ko se to

~uje dole u jaruzi? - Ko }e to znati, odgovori straàr! - Za{to si ti

tu, kada to ne zna{?! - êkam, kada nai|e neprijateq da onda pucam, a

na{i }e to ~uti...! Ovaj, taman kao vojna straà na “sedlu” kuda pro-

|osmo! - Da bih saznao ko je u jaruzi, naredih nekolicini ~etnika da

99

ispale po jedan probni metak povrh jaruge. Tek {to oni to u~ini{e,

iz jaruge osu{e se neprijateqski plotuni na koje mi brzom paqbom

odgovorismo i brzo ih u}utkasmo i rasterasmo. Ovo, izgleda, na{em

[tabu be{e znak da je “opasno nagnuti se kroz prozor” i on odmah is-

~eze ka poloàju “Ko{u}a Stopa” i mi ga vi{e do ve~era ni ~usmo, ni

videsmo, niti na Ko{u}oj Stopi na|osmo. - Do 10 ~asova pre podne

ostadosmo na posednutom poloàju potpuno sami. Nekoliko na{ih

vojnika tako|e i{~eze ne znamo kuda. Oko deset ~asova primetismo

neke znake kojima neprijateq ispod Ko{u}e Stope obave{tava svoju

pozadinu o visini svoga napredovawa. Mi u tome pravcu poslasmo ne-

koliko plotuna i, primetiv{i da se na{ odred, ~iji bi to trebao bi-

ti poloàj ne javqa i ne {titi svoj poloàj, posumwasmo da li se on

tamo uop{te nalazi, te ja poslah kaplara Milo{a, bravara i veliko-

ga socijalisti~kog larmaxiju sa beogradske kaldrme, a sada vrlo hra-

broga borca, da vidi {ta je sa na{im [tabom i odredom. Milo{ se

brzo vrati i saop{ti, od {taba i odreda ni traga, ni glasa. Vi znate,

re~e, da na{ [tab skupo drì svoju rusu glavu, pa bi i mi mogli svo-

je zabadava izgubiti, zato potecimo da onaj vrh zauzmemo. Tamo je ve}

neprijateqska patrola, moè uskoro sti}i i wihova pozadina. - Po-

|osmo ùrno i ja uz put darnuh Milo{a: - Kako se, Milo{u, ovaj tvoj

posao slaè s tvojim socijalizmom? - Kao i tvoj s Biblijom. Moramo,

vaqda svoju ku}u braniti od ovih napasnika. - Tako je, odgovorih! -

Stigosmo neprimetno na vrh i iza visoke paprati primetismo nepri-

jateqsku izvidnicu desetak vojnika. Jedni sede i odmaraju se, a drugi

signali{u svojima. îm im pobaumke stigosmo iza le|a dadoh znak i

na{ plotun u~ini svoje: Jedni uteko{e, a drugi osta{e da tu ve~ni san

borave! Mi se za tren oka sna|osmo i klance pohvatasmo. Negde tri-

~etiri, pet, dva... A kada po~e dejstvovati wihov mitraqez i tome

bombom leka na|osmo. - Nai|e pored nas i jedna ~eta na{ih vojnika sa

svojim komandirom i zaverova da }e zauzeti na{ raniji poloàj i za-

jedno s nama zaustaviti neprijateqevo nadirawe. Mi se do kraja upi-

wasmo da ~ast, obraz i poloàj odrìmo, a komandir osta na obe}awu,

te na{e desno krilo osta neza{ti}eno. Pro|e potom pored nas i je-

dan vod na{ih vojnika. Oni nas obavesti{e da smo levo dobro za{ti-

}eni jednom do dve ~ete. Hvala Bogu! Poloàj dobro drìmo i ~ujemo

dejstvo bombi na{e za{titnice sa poloàja “kose” prema Bawi Kovi-

100

qa~i i Brasini. Ovo nas ohrabri, ali municije nemamo. Ja zato Gera-

simovi}u poverih privremeno vod, a sam poùrih levo kod suseda da

se municijom snabdem. Na|oh jednog majora sa dve ~ete raspore|ene za

borbu. Dade mi mawi sanduk municije i obe}awe da }emo se zajedni~-

ki podpomagati. Natovarih sanduk sebi na le|a i zapeh da ga preko

proplanaka {to pre prenesem, po{to neprijateqski mitraqez bri{e

taj prostor. Pretr~ah prostor i umakoh u zaklon {ume, a potom zadi-

han dobro usporih hod i zdravo stigoh svojima. Oni vode borbu, ali

vidno malaksavaju, zamoreni su gladni su a, bogme, prore|uju se. I s

desnoga i s levoga krila ima rawenih. Dobro se se}am jednog mladi}a

Du{ana, radnika iz Beograda, dolazi preda me i, zadihan veli, pogi-

nuo sam! Kako, ~ove~e, kad rane ne vidim? Pokaza mi rukom na svoje

grudi, pu{~ano zrno pro{i{alo mu grudni ko{. Molim te, sa~uvaj mi

pu{ku ili je slomi, samo neprijatequ da ne do|e u ruke. Fi{eklija

mi je puna municije, uzmi, razdaj bra}i. Ovo re~e, klonu i leè. Dola-

zi i moj Ki~ev~anin Petar, pekar iz Beograda. Usplahiren i prepla-

{en od krvi, no sa neznatnom ranom na ruci i nozi. Hitro mu Milan

“glavowa”, |ak petog razreda gimnazije, previ rane i odvede ga u neiz-

vesnu pozadinu ka bolnici koju na|e. Za Du{ana odredih dvojicu “hra-

brih”, koji iz na{e pozadine pucaju u pravcu neprijateqa i, na impro-

vizovanim nosilima, ispratih preko brda u pozadinu. Poùrih, za-

tim, trkom u stroj da hrabrim i popuwavam municiju. U levoj ruci no-

sio sam Du{anovu fi{ekliju s municijom, kada me ne{to ìgnu u ru-

ku, a fi{eklija zadimi. Vidim, rukav mi od koporana na vi{e mesta

izre{etan, ali bola vi{e nema i u punoj sam svesti. Fi{eklija se u

ruci dimi. Otvorim je i vidim, neprijateqsko zrno zaka~ilo jedan

{anèr u fi{ekliji, jedan je metak eksplodirao da to u op{toj puc-

wavi nisam ni primetio. âura se rasprsla, probila zadwi deo fi{e-

klije, par~i}i ~aure zaka~ili moj rukav i ogrebali me po ruci. [te-

te nema, pa nema ni drugih posledica. Qude obi|oh, municijom ih

snabdeh i produìsmo borbu. Desno nam je krilo otkriveno, te tamo

moramo po nekoliko qudi slati da ispale po neki metak i zavara ne-

prijateqa, ali nas on otuda zaobilazi, te sam primoran ~itavu dese-

tinu poma}i tamo. Javi mi bo~na patrola s leva da je major, potisnut

od neprijateqa, u otstupawu. Muka. Mora se uzmicati. Mi svoju tak-

tiku primenismo i ovde. Sada na jednom, sada na drugom mestu brzu

101

paqbu pa uzmi~i do samoga grebena planine. Otuda neprijatequ po-

slasmo nekoliko plotuna, pa onda dadosmo nogama brzinu i niz jaruge

sru~ismo se u padinu planine. Tamo, mislim u s. Tr{i}u, zatekosmo

nekoliko na{ih vojnika nastavili kazan i peku rakiju. [ta to ~ini-

te, zlosretnici? Pe~emo rakiju, da odmorimo svoju du{u. A zar se ti-

me du{a odmara? îm }e, ako ne time! A {to neprijateq zauze vrhove

planina vi ne hajete. Sramota! A ko si ti {to nam tako pridikuje{,

podviknu mi jedan? Neka neprijateqa, neka malo si|e ovamo. Ima

odavde do Vaqeva stotinu poloàja gde }emo ga tu}i, a da se ne pen-

tramo po tim brdima. Ti si, ~ini mi se, neka besposlena popina... Tor-

waj se odatle ili sedi da poneku popijemo ka’ qudi. Lako }emo mi s

neprijateqem! Wemu u inat prisko~i moj Sremac, Mrgud: Ta kasti,

ovaj mi na{ pop du{u pojede po ovim brdima. Brani ovo brdo, brani

ono... ûvaj jarugu, ne daj prevoj... Ja }u s vama, bra}o, da se odmorimo!

Jedva Mrguda odvojismo od kazanice i zakqu~ih: ûdan je na{ ~ovek,

ne podiv je on ratnik, stotine su poloàja do Vaqeva na kojima }e on

neprijateqa tu}i! Treba ga razumeti, pustiti mu malo na voqu, da “du-

{u odmori”, pa }e on sam re}i {ta vredi! Prikupih svoje qude i po-

|oh nasumice da traìm svoj {tab. Natrapah i na wega. Izmakli i jo{

daqe od ovih {to du{u rakijom odmaraju. Lepo ru~ali, odspavali i

re{avaju kuda }e daqe. Meni se ~ak za~udi{e {to sam odocnio na ru-

~ak? Reko{e mi da je na{ odred neka rezerva kod [taba divizije, te

se uputismo na preno}i{te i odmor u blizinu [taba, da docnije, zai-

sta, budemo uza sam [tab “Na krstu”. Na putu ka odre|enom mestu su-

srete moj vod p. pukovnika Milana Pribi}evi}a, koji se dobro ispr-

si pred wima, a sam be{e podaleko od fronta. Ne ostadosmo mu du`ni,

pokazasmo mu gde je front, pa mi svojim putem, a on svojim. Ovaj mi se

oficir ni tada ni docnije nije svideo. Preno}ismo na nekom gumnu,

snop mi je bio mek jastuk, ali me je celu no} tresla groznica, a noge

tako izdale da sam se vrlo te{ko kretao. Od neizuvawa, stalnoga

{trapaca i sitnoga peska koji se zavukao u obu}u potkinuli su mi se

prsti na nogama, a na jednome dobio sam takav navoj (crni pri{t) da

mi se ~inilo svisnu}u od bola. Bio sam sme{ten u jedan {ator~i} kod

{taba divizije i tu mi lekar prose~e naboj uz teàk bol. Kroz neki

dan bi mi boqe i ja po~eh kratku {etwu u okolini [taba, hramaju}i.

Na {etwi susretoh se jednoga dana sa divizijskim vojnim sve{teni-

102

kom, Arhimandritom Platonom Jovanovi}em. On me htede uzeti u voj-

nu bolnicu, ali mu ja zablagodarih i ostadoh pod svojim {ator~i}em.

Tu sam se ne{to oporavio, pa sam docnije upu}en u pozadinu na neod-

re|eno odsustvo. To je bilo u prvoj polovini septembra 1914. god.

Dok sam se izleàvao pod {ator~i}em neko mi {apatom saop-

{ti da je moj vod dat pod komandu rezervnoga poru~nika Stevana N.,

koga sam znao kao nastranoga ~oveka i sa malo promu}urnosti. U gra-

|anstvu on be{e inèwer. On je od moga divnoga, hrabroga i disci-

plinovanoga voda napravio pa~aris golorukoga, a bez sadejstva drugih

~etni~kih i vojnih odreda frontalno ga je poveo na juri{ protiv ne-

prijateqa na Crnom Vrhu, i upropastio mi vod, ne uspev{i neprija-

teqa isterati iz rovova. Te{ko me je zabolela smrt nekih svojih do-

brih drugova. Jauknuo sam i rekao: Svak se ne traì sve}om! Ipak su

neki moji drugovi bili sebe dostojni. Dva mladi}a, dobro obu~eni u

~etovawu, odstupaju}i sa Crnoga Vrha, zalutaju u magli u planini i

natrapaju na jedan vod neprijateqskih vojnika. Sna{li su se odmah.

Jedan je komandovao glasno nepostoje}im ~etnicima i tako ih raspo-

redio da je izgledalo da neprijatequ nema spasa. A kada je viknuo:

Bombe gotovite! Neprijateq se predao i wih dvojica dotera{e vod

neprijateqskih vojnika pred moj {ator.

Sa suzama u o~ima poqubio sam svoje ~etnike kao bra}u. Ovo be-

{e i moj rastanak s mojim hrabrim vodom. Moj vod je potom rasformi-

ran, a ja poslat u pozadinu kao nesposoban za rati{te. Ovo be{e meni

i mome vodu jedina nagrada za na{ sav dotadawi rad na “tu|em poslu”!

Jednu sam jo{ interesantnost doìveo pod svojim {ator~i}em: Kada je

neprijateq u prvom svome naletu prevalio planinu Gu~evo i spustio

se u weno podno`je, stiè “Na krst” jedan na{ prekobrojni puk iz po-

zadine. Wega pozdravi stari |eneral Gojkovi} i na zavr{etku svoga

pozdrava re~e: Odmorite se, hrabri junaci, i posle u roku od tri sata

da mi izbacite ovo {vapsko-}esarsko |ubre iz na{e zemqe! \eneral

ode na svoj posao pod {ator i puk dobi svoj odmor. Oficiri se izdvo-

ji{e, pu{e i razgovaraju, a vojnici po~e{e da kritikuju sve na svetu.

Od staroga Pa{i}a pa do svoje Milenije ne ostade ni{ta i niko na mi-

ru. Pravi bunt me|u vojnicima, a oficiri sve to vide i slu{aju, a ni-

ko od wih ni uhom da mrdne. ûdim se, {ta je ovo i ~emu ovo vodi?! Za-

tim, neko od vojnika pregleda svoj ranac, drugi se ~isti, tre}i, peti,

103

deseti - svaki se dao na neki posao, a ve}ina spava. Posle dva-tri ~a-

sa bude se, zevaju i ~e{kaju se, pa }e poneki: Ama, {ta nam re~e onaj

~i~a (misle}i na |enerala Gojkovi}a)? Re~e da ovo {vapsko |ubre

o~istimo iz na{ega tora. A! To li je!? Vide}e [vaba svoje dobro ju-

tro, samo dok se susretnemo! I, zaista: Ovaj je puk sutradan tako raz-

bio neprijateqa da je to bilo za pri~u. Plavile su se tr{i}ske kose

od uniformi izginulih neprijateqa kao plave bundeve po kukuruzu.

Jedan Lala iz zarobqenoga bataqona veli na{ima kao zabrinut i

qut: Ta vi srbijanski ajduci, {ta u~iniste sa carskom vojskom! Zar se

tako ratuje, lopovi jedni!? A {ta je Lalo? Kako {ta je! Vi ne pazite

na propisnu “di{tanciju” (odstojawe) ve} nas pripustite na sto, dve-

sta koraka, pa nas ka marvu pobiste! E, takav je u nas adet! Vidim, vi-

dim. Te{ko je carskoj vojsci me|u ovim brdima!

104

III

IZVE[TAJ

SVETOM ARHIJEREJSKOM

SINODU SPC

O PROTERIVAWU IZ SKOPQA

1941. godine

105

IZVE[TAJ SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

SPC O PROTERIVAWU IZ SKOPQA 1941. godine

Beograd

Povodom prinudnog napu{tawa podru~ne Nam Eparhije Skop-

ske ~ast Nam je podneti Svetom Arhijerejskom Sinodu slede}i izve-

{taj, izva|en iz “dnevnika” - “letopisa” onako kako smo ga svakodnev-

no po datumima zapisivali, po~ev od 6. aprila do 4. maja 1941. godine

po novom kalendaru.

6. april 1941. godine. Nedeqa uo~i Blagovesti.

Leìm u svom krevetu, u rezidenciji skopskoj u polusnu. ûjem

jezivo pi{tawe sirene: ona daje znak da su neprijateqski avioni tu.

Pet je ~asova jutra. - Ustajem i, ne shva}aju}i situaciju ozbiqno, po-

lako se obla~im. Dolazi mi u sobu moj sinovac Du{an i saop{tava mi

znake uzbune. - Razmi{qam: ako nije kakva zabuna - rat po~iwe. ûjem

zatim udaqenu pucwavu protivavionskih topova. Iza{ao sam u dvori-

{te... Nebo vedro i ~isto, na wemu nikakva traga od aviona, ali sa ju-

goistoka ~uju se odjeci artiqerije, a sirena pi{ti. Na ulici vrlo ma-

lo prolaznika. Oni su prisebni i spokojni. Iako sam se ranije hra-

brio, posetih svoju skrivwicu... Tek da je vidim. - Oko pet i po ~aso-

va osetio se ja~i potres. Potmuo i kao sa jugoistoka. Oko {est ~aso-

va saobra}aj na ulicama je sve ìvqi, ali je spokojno i sve u redu. U

{est i ~etvrt ~asova pozvah telefonom kancelarije mesnih crkava,

kancelariju Crkvenog suda i kancelariju Crvenoga krsta. Odazva{e

se sluìteq Hrama Sv. Dimitrija i sluìteq Crvenog krsta. Oboji-

ca mi javi{e da kod wih nema ni~eg zabriwavaju}eg. Niko me ne pose-

}uje pa ~ak niko ni od sve{tenika... Niko ni od zvani~nih vlasti ni-

{ta telefonom ne javqa. Sve je spokojno i ja pomislih: mora da su slu-

~ajno, kao i do sada, nai{li tu|i avioni pa im put prepre~ila na{a

artiqerija... U sedam i po ~asova do|o{e mi: Prota Jordan Popovi},

107

Prota Mihajlo Pe{i} i proto|akon Dobrivoje Kapisazovi}, sva tri

~asnici Crkvenog suda. Niko ni od wih ovu uzbunu nije uzeo ozbiqno.

Po|osmo stoga u Hram Sv. Cara Konstantina i Jelene na bogosluè-

we. Na putu sretosmo Protu Mijovi}a, te moji dotadawi pratioci

odo{e u drugu crkvu, a ja sa ovim odoh u pomenuti hram. Odstojasmo

liturgiju, odràh propoved, razdah naforu narodu, pa se sa Protom

Pe{i}em uputih domu Crvenog krsta na ispit dobrovoqnih bolni-

~arki. Tamo be{e ispit po~eo. Ispitivao je Dr. @ivojin Milenko-

vi} u prisustvu g. Vu~ka Kosti}a, trgovca. Tek smo sa tri do ~etiri

kandidatkiwe svr{ili kada po~e svoju presmrtnu pesmu sirena... To

be{e oko deset ~asova i deset minuta. Ja sam jo{ sa optimizmom gle-

dao na situaciju... Ali kada se na{e kandidatkiwe hitro spusti{e u

suteren doma, a avionske bombe po~e{e na sve strane da pr{te - pohi-

tah i sam u suteren. U to vreme neke bombe pado{e blizu na{eg doma,

poprska{e povi{e prozora, komadi stakla i gvo`|a dolete{e u na{u

okolinu, a na ulici se digo{e oblaci dima i pra{ine od poru{enih

ku}a. Kod na{ih kandidatkiwa nasta histeri~an pla~, lelek, pro-

kletstvo, molitva, qubqewe krsta i panagije moje... Ja mogoh polako

re}i: - Molite se - Gospode pomiluj!... te ih malo uti{ah, a u to vreme

aeroplani ve} uzmicahu u pravcu juga. Sre}om niko od na{e druìne

ni~im ne postrada. Po|osmo na ulicu, tamo - stra{an prizor. Veliki

broj poru{enih domova - i malih i velikih; krovovi ostali goli, di-

reci polomqeni, ìce pokidane... Rupe, ru{evine, narod u panici be-

ì, ni sam ne zna kuda... Lelek i pisak! - Ja se uputih u Mitropoliju

sa Protom Pe{i}em, te{e}i usput prolaznike i zastaju}i ~esto da

bih pojedince ohrabrio, a i sam se pribrao. Prota me je nervozno gu-

rao da ùrim... Nailazim na putu nastradale i poginule... ali sretam

i prisebne qude koji traàhu blagoslov.

Stièm u svoj stan - Mitropoliju. Tamo nikoga sem uznemirene

posluge. Svi zapla{eni, bledi i sa upitnim pogledom - {ta ovo bi?!

Ku}a nije te{ko demolirana; ve}i broj polupanih prozora i poreme-

}enih vrata; po sobama oborene sa zidova slike i ikone; krov na spo-

rednim odeqewima nastradao; u dvori{tu nekoliko komada od raspr-

slih granata. Dom Crkvenog suda, udaqen od Mitropolije oko dvesta

metara, sav demoliran od granata (bombe) nedaleko pale od wega. Ku-

}a ove zgrade sva razdrozgana zjapi otvorena; krov, vrata, prozori,

108

{ifoweri, stolovi i stolice, klupe i drugo sve polomqeno i ispre-

turano, akta razbacana... Prava pusto{ iako nije sve upropa{}eno. U

samome Skopqu veliki broj nastradalih i poru{enih ku}a: Naro~ito

su nastradala dràvna nadle{tva, ali ne malo i privatnih domova.

Qudskih `rtava preko stotine, a mo`da i vi{e. Prvi napad be{e sa

bacawem bombi, docnije dva, kao da behu u ciqu izvi|awa. Sirene su

nas ~esto, pet do {est puta opomiwale na opasnost... One su nas vi{e

nervirale nego samo bombe. - Niko me ne pose}uje, ostao sam sam sa po-

slugom. Svaka veza sa podru~nim ~inovni{tvom i sve{tenstvom pre-

kinuta. Jedino se javio po podne sve{tenik Jovan Skrinik (Rus). Sav

usplahiren i upla{en, celim telom drhti, isprekidanim re~ima, kao

u bunilu saop{tava mi da se sve{tenstvo sa porodicama i narodom

sklonilo u predgra|e, okolna sela i brda: od vojnih i gra|anskih vla-

sti nigde nikoga na svojim mestima... Svak se brine o samome sebi... Ja

se ipak re{ih da ostanem u svojoj ku}i, pa {ta mi Bog dade... Najvi{e

sam strepeo od pqa~ka{a, koji u ovakvim prilikama ni~u kao pe~urke

posle ki{e. Izlazim ~e{}e na ulicu i vidim da pro|e po neki mawi

odred vojnika i oficira, a retko koje gra|ansko lice... Oko tri ~asa

do|e mi proto|akon Dobrivoje Kapisazovi} i saop{ti mi da je uprav-

nik grada g. Baji} sa ne{to ~inovnika i malim brojem àndarma u va-

ro{i i skrivnicama, ostali su napustili varo{, i po~e me savetovati

da se sklonimo u obli`wi manastir, u selo Mirkovci. U tom nai|e

ulicom profesor Univerziteta g. Pera Slep~evi} i, gotovo nabusito,

zapita: {ta vi ovde ~ekate, {to se negde ne sklawate u obli`wi mana-

stir? Po~eh se malo {aliti: Ne}e grom u koprive! On }e: manite vi

to, nego se odmah sklawajte. Po wegovom odlasku po~eh se kolebati i

najposle re{ih da odem do sela Markovica sa |akonom Dobrivojem. U

domu ostavih sinovca i sluàvku, kao i momka Crkvenog suda - Jovana,

preporu~iv{i im da se sklone u skrivnicu preko no}i u slu~aju bom-

bardovawa. Sobom sam uzeo najnu`nije potrebe i dve-tri bogoslu`be-

ne - ru~ne kwige. U manastir sam stigao posle {est (18) ~asova, pro-

bijaju}i kroz e{alone na{e artiqerije koja je oko Mirkova~kog Ma-

nastira zauzimala odbrambeni poloàj. U manastiru zatekoh ve}i

broj izbeglica, me|u wima bana vardarske banovine g. @ivojina Rafa-

ilovi}a sa suprugom mu. Tu, izme|u ostalih, be{e pukovnik Stevan Ra-

dovi} (dovezao porodicu), moj zamenik g. Protojerej Mihajlo Pe{i}

109

sa svojom suprugom, - vi{i ~inovnik banske uprave (na~elnik) g. Mir-

ko Haxi} i drugi. Ban be{e jako zabrinut i umoran; poàli mi se da

je jedva glavu spasao... Granata (bomba) pala mu je pred sam stan, a dru-

ga pogodila bansku palatu. Banica je doga|aj uzbudqivo prepri~ava-

la. G. Ban re~e mi da je skopski biskup g. êkada rawen, a mo`da i

umro. Odgovorih da je biskup ìv u bolnici. Na ratnu situaciju Ban

je gledao vrlo pesimisti~no. Kod Strumice je, veli, preko stotinu

neprijateqskih tenkova pre{lo, ali je ~uo i nada se da su zaustavqe-

ni. Posumwao sam u to. Daqe mi saop{ti da je na{a ratna situacija

na sektoru Kriva Palanka vrlo ozbiqna. I tu su neprijateqski mo-

torizovani odredi probili na{ front... Na{i su ih otsekli od wiho-

ve pozadine i zarobili, ali su neki delovi ipak pred Stracinom. Sve

mi je li~ilo na bajku, te nisam ni{ta mogao ni misliti - ni {to re-

}i. Stvar je verovatna, jer je tvrdwa dolazila od merodavnog izvora...

Ban je, o~evidno, bio jako nervozan i stalno se interesovao da li je iz

Skopqa do{ao Upravnik grada g. Baji}. Iz Banove okoline ~ulo se da

}e Ban po}i u Uro{evac - [timqe, da tamo organizuje svoju kancela-

riju. Govorilo se da }e jo{ ove no}i oti}i tamo. Nije oti{ao, no}io

je u manastiru, ne svla~e}i odelo sa sebe. Supruga mu je ove no}i zo-

rom nekud oti{la autom. Neki vele u Vrawe, drugi u Vrwce.

7. april 1941 godine. Blagovesti. Jutrom ovoga dana sreo sam se

sa g. Banom u manastirskom dvori{tu. Videlo se da ne{to kuva u gla-

vi, a {ta? - Ko bi znao! Sem obi~nog pozdrava ni{ta drugo jedan dru-

gome ne rekosmo. Ja odoh u hram na molitvu, a on ostade u dvori{tu.

Ra~unao sam da }emo se posle molitve videti. Tako ne bi. Ban je oti-

{ao dok sam ja bio u kapeli, a preko proto|akona Kapisazovi}a po-

zdravio me je i izvinuo se: “Ja odoh, pozdravite g. Mitropolita”. Ku-

da je naumio i}i nije rekao. Premda Banovo prisustvo nije koristilo

izbeglicama, ali wegov odlazak delovao je na wih r|avo te su ga neki

o{tro kritikovali. Hrabrio sam narod i pravdao Banov postupak we-

govom slu`bom. Preko dana ~esto su nas preletali neprijateqski

avioni. Na{a je artiqerija delovala i izgleda imala nekog uspeha.

Pred ve~e na{a je artiqerija prestala da dejstvuje iako su neprija-

teqski avioni kruìli nad wenim pozicijama. Svim izbeglicama ovo

je bilo zagonetno. U prvi sumrak do|o{e mi u sobu biv{i okru`ni na-

~elnik (advokat Arsenije Zdravkovi}), Prota Mihajlo Pe{i} i Pro-

110

ta Sava Jergi} i saop{ti mi {apatom: da su Nemci ve} na skopskoj

kaldrmi. Ovu su vest, reko{e, ~uli od na{eg vojnog kurira - kowani-

ka, koji je doneo zapovest da se na{a artiqerija odmah povu~e. I na-

ma izbeglicama nare|eno je da hitno napustimo manastir i krenemo

putem Ka~ani~ke klisure. Ovo mi toliko be{e neverovatno da sam

svu trojicu poslao da vest provere kod komandanta na{e artiqerije,

koji be{e sa logorom neposredno uz manastir. Odo{e i kroz ~etvrt

~asa se povrati{e sa potvrdom zlokobne vesti i nalogom vojne vlasti:

da i mi bez oklevawa napustimo manastir, ina~e }emo biti od vojni-

ka proterani. Ne htedosmo uznemiravati masu izbeglica, nego poro-

dicu jednu po jednu. Na{ je {ofer - gotovo tajno, preseqavao celu

no}, za manastir kod sela Ku~evi{ta - Sv. Arhan|ela sa namerom da

se bar prvi susret sa neprijateqem izbegne, a posle {ta Bog dadne.

Mi: ja, Prota Mihajlo Pe{i}, o. Sava Jergi}, Zdravkovi}, wegov sin

|ak i moj sinovac Du{an (koji je dawu bio stigao iz Skopqa), sve{te-

nik Mirko Klikovac i proto|akon Dobrivoje Kapisazovi} prebaci-

smo se u Ku~evi{ki manastir i odmah poslasmo dva sigurna mladi}a

do Skopqa da nam priberu {to ta~nije podatke iz Skopqa. U manasti-

ru preno}ismo ne svla~e}i odela sa sebe. Zorom stigo{e ve}ina izbe-

glica iz Mirkova~kog Manastira; stigo{e i na{i ulaci. Oni nas

obavesti{e: da na{a vojska odlazi putem kroz Ka~anik za Kosovo, a

Nemci ne samo {to su u Skopqu, nego wihove izvidnice ~ekaju sprem-

ne da sleduju u stopu za na{om vojskom. Stojimo - preneraèni. Ne mo-

èmo da shvatimo {ta se sve ovo doga|a? Po~esmo savetovawe {ta da

preduzmemo daqe: da se jo{ povla~imo ili da ostanemo u manastiru.

8. april 1941. godine - utorak. Jutrom je palo brzo re{ewe: da se

do arnautskog sela Tanu{evca povu~emo i odatle prema situaciji da

odredimo pravac svoga kretawa: mo`da preko Gwilana, Bujanovca za

Vrawe, odakle bi mogli upravqati Eparhijom. Nailazak pored mana-

stira jednoga odreda na{e vojske, koja se kretala u istom pravcu,

u~vrsti nas u na{em re{ewu, i mi mu se pridruìsmo. Od sve{tenih

lica po|o{e sa mnom: Protojereji Mihajlo Pe{i} i Sava Jergi}, je-

romonah Tihon, stare{ina Ku~evi{kog Manastira, proto|akon Do-

brivoje Kapisazovi} i sve{tenik Mirko Kuk~evi} i moj sinovac Du-

{an, kao kowovodac. Put kakav se najgori zamisliti moè, bespu}e,

kozje i ~obanske staze i da ne be{e ve{tih me{tana ko zna kuda bi

111

oti{li i mi i vojnici. Oni nas izvedo{e na planinsku hrbat, tz. Bi-

lo, gde upadosmo u sneg i tako gustu maglu, da smo jedva - na metar - dva

jedan drugoga videli. Vojnici odo{e levo - pravac Kosova - Uro{e-

vac, a mi - desno - Kosovo, selo Vitina. Ali, posle ~as dva lutawa na-

|osmo se sa istim vojnicima u letwoj {tali dràvne ergele na Bilu.

Ovo, samo blagodare}i dozivawu i znacima, pucawa iz pu{aka, ina~e

bi zalutali i propali. Pred {talom nas do~eka direktor {umske di-

rekcije iz Skopqa, g. Quba Markovi}, stari na{ poznanik i rezervni

kapetan. On nas sa oficirima i vojnicima prihvati svojski te se u

{tali ogrejasmo i malo odmorismo. G. Markovi}u teren je bio dobro

poznat, a kako sa vojskom be{e jedna sanitarna ekipa gimnazista i

gimnaziskiwa (dobrov. bolni~ari) to on vrlo rado prihvati predlog

jednog oficira da se ide daqe, jer }emo se ovde pomrznuti. Po|osmo

oko jedanaest ~asova u pravcu sela Tanu{evac. Magla kao testo, sne-

`na oluja i zvrktawe neprijateqskih aeroplana iznad nas (od koje nas

~uva{e magla) pometo{e nas, te jedva ovarisasmo put (pravac). Tu sam

prvi put osetio dejstvo “petokolonaca”. “Kuda }emo, {to lutamo, za-

{to se ne vratimo (nazad) natrag?! Ve} je zauzet Beograd, Kragujevac,

Kraqevo, Sarajevo...!” ûo se snaàn glas iz gomile vojnika. Koliko

me je ovo prenerazilo, toliko jo{ vi{e }utawe oficira, koji su se

svemu pravili neve{ti. Ipak, neko od vojnika podviknu: “Umukni, la-

`qiva ku~ko, plati}e{ glavom”. I po|osmo napred. Jahao sam kowa

pod samarom sa pra}icama bez uzengija i svaki ~as o~ekivao da se

stropo{tim u provaliju, a naro~ito kada kow zapne u sne`ni namet

ili se spotakne na tzv. kowi~kim basamacima kojih je nebrojeno bilo.

Iznad svega, stra{no me je mu~ila pomisao na petokolona{e. Posle

~etiri do pet ~asova stigosmo u selo Tanu{evce, posledwe selo srp-

skoga sreza, i “ùpno” u upore|ewu sa onima nesretnim planinskim

klancima vododenice i izvora bina~ne Morave. Odred vojske tu se za-

ustavi na kona~i{te, a nama i sanitetskoj ekipi dade na znawe da smo

neèqni gosti. Neko nam re~e da je blizu bina~ki Manastir Sv. Ar-

han|ela i da bi tu mogli na}i skloni{te. Nas 30 do 40 du{a odmah

produìsmo put za selo Bozovik, raspituju}i putem za manastir, u ko-

ji stigosmo posle 2 do 3 ~asa hoda. Do~ek nezvanih gostiju nikakav.

Stare{ina manastira be{e umakao, posluga nas primi s nepoverewem

i jedva nam dade jednu prostranu sobu sa zemqanim podom. Zagrejasmo

112

pe}, prostresmo slamu i, mokri do koè, polegasmo, no - bez ve~ere.

Na{a sanitetska ekipa - kao uvek neve{ta, zaspa protestvuju}i na

lo{ do~ek. Pred zoru probudi me osetna zima te iza|oh na manastir-

ski doskat da potraìm drva. Videh da je napadao sneg od pet do {est

santimetara. Na|oh drva i zaloìh pe}, te se svi dobro zagrejasmo i

tek oko sedam ~asova po~esmo se buditi. Manastirsku poslugu ve} be-

jah raspoloìo i ona nam odmah po ustajawu 9. aprila donese pun ko-

tao obarenih krompira kojima u slast nadoknadismo sino}nu ve~eru.

Do|o{e nam iz sela Bozovika, ranije moji izbegli sve{tenici: Ni-

kodim Petkovi} (iz sela û~era) i Ilija Popovi} (iz sela Ku~evi-

{ta) i unekoliko objasni{e vojnu situaciju na Kosovu, Ka~aniku i

Giqanima. Ni~eg vedrog i ute{nog. Na{a se vojska svuda povla~i,

put za Giqane je jo{ slobodan, i daqe, za Vrawe nesiguran. Ve}ina iz-

beglica na|e da je daqe izmicawe besciqno, puno neizvesnosti i opa-

snosti. Zato re{ismo da u manastiru predanimo. Na{a |a~ka ekipa

sa ne{to izbeglica nesaglasnih sa ve}inom ode za selo Vitina, koje

i na{i àndarmi ve} behu napustili u pravcu Pri{tine. Meni se ni-

kako nije napu{tala svoja Eparhija, zato sam nagiwao da se vratimo u

Manastir Ku~evi{ki. Ipak, re{ismo da ovde predanimo da bi se do-

bro odmorili i ta~nija obave{tewa o situaciji dobili. Za ovo vre-

me na{ega lonxawa, molitve u hramu, zajedawa i ironi~nih dosetaka

na ra~un neizvesnosti, manastirska posluga spremila nam je odli~an

ru~ak: posan pasuq sa vru}om kukuruznicom. Ru~ak, sla|i od Boì}-

ne pe~enice. Jer, samo glad stvara odli~an apetit i ne trpi probira-

~e i manxije. Pri kraju na{ega ru~ka do|o{e nam u posetu prestavni-

ci sela Bozovika: zamenik pretsednika op{tine Milutin Popovi}

sa jo{ dva seqanina.

Selo Bozovik, u ~ijem se ataru nalazi ovaj manastir, rodno je do-

brom zemqom, vo}em i drve}em, a naseqeno na{im Crnogorcima,

vrednim, gostoqubivim i juna~kim kao uvek. Popovi} nam, posle uo-

bi~ajenog pozdrava, ponudi da se preselimo u selo, gde }e nam u svakom

pogledu biti ugodnije i sigurnije nego u siroma{nom i osamqenom

manastiru. Uglavismo da se nas 15 do 20 qudi rasporedimo po seoskim

ku}ama po dvojica - trojica. Ovu qubaznu ponudu prihvatismo te{ka

srca, ose}aju}i koliko optere}ujemo ove dobre qude. Mene, Protu

Pe{i}a i jednoga od na{e posluge useli{e u ku}u tamo{weg u~iteqa,

113

Crnogorca (Toma{evi}a) imu}noga naseqenika. Wegova qubazna go-

spo|a primi nas i ugosti {to se najboqe moglo; posteqa dobra, soba

topla, straà Arnauta pred ku}om, sigurni smo, dobro nam je, ali op-

{ta briga ne da oka sklopiti! Zato, ~im jutrom (10. 4. 1941. god.) usta-

dosmo, pozvasmo na{e qude na savetovawe i odlu~ismo da se istoga da-

na vratimo u Ku~evi{ki Manastir, na domak Skopqa. Od na{ih sa-

putnika 6-8 re{i}e se da produè put ka Giqanu, a ja, Prota Pe{i},

Jergi}, sve{tenici Nikodim i Ilija sa jo{ 15 izbeglica po|osmo na-

trag u Ku~evi{ki Manastir. Neko pe{ke, a neko na kowu. Pratili su

nas radi sigurnosti dva Arnauta dobrovoqno i, kako nam docnije re-

ko{e, oni su pripadali na{oj tajnoj policiji. Do sela Tanu{evca sti-

gosmo neuznemiravani ni od koga. Tu htedosmo zameniti ovu dvojicu

pratioca novim - Tanu{ev~anima, no oni nikako ne pristado{e i je-

dva primi{e od nas neku nagradu. Tanu{ev~ani dado{e nam dvojicu

svojih pratilaca radi boqe sigurnosti kroz planinu. Meni se to ni-

je svidelo, a naro~ito zbog nekih sumwivih arnautskih dogovora mi-

mikom. I nisam se prevario. Pazio sam stoga da se od na{ih niko ne

izdvoji niti zaostaje. Na dva ~asa od Tanu{evca sretosmo tri vojnika

Arnautina sa kradenim dràvnim kowima i stvarima, a posle jednoga

~asa daqe, na jednom proplanku pu~e pu{ka iza na{eg karavana, a is-

pred karavana, na ulasku ponovo u {umu, svu oki}enu iwem i snegom,

iskrsnu{e dva Arnautina s naperenim pu{kama na nas. Mi se uzruja-

smo, a na{i se pratioci uzmuva{e. Tanu{ev~ani potr~a{e pred kara-

van sa pu{kama a ona druga dvojica optr~a{e jedan breùqak levo i

pokaza{e se napada~ima, istina s golim rukama. Vide}i ovo i znaci-

ma se sporazumev{i s na{im pratiocima, napada~i se brzo povuko{e

na stotinu koraka desno u {umu i, posmatraju}i nas iza bukovih sta-

bala, propusti{e nas da mirno pre|emo. Ovu zasedu pro|osmo svi

zdravi i ~itavi, istina, sa strahom, ali i prisebno{}u. Pod mu~nim

utiskom, }ute}i stigosmo do tzv. karaule, na vododelnicu skopske ko-

tline, tu oìvesmo malo, vide}i na dolini skopska sela. Pratioci

nas jo{ jedan kilometar isprati{e van {ume na ~istinu i mi, pozdra-

viv{i se sa wima, potegosmo pe{ke niz brdo. Nismo odmakli vi{e od

kilometra kada nas iz dosta velike daqine pozdravi pu{~ani pucaw

sa jedne kose i mi vidosmo ~oveka, koji, po{to je ispalio pu{ku, za|e

u {umu. Posle ~etvrt ~asa opet bi ispaqena pu{ka iza na{ih le|a, sa

114

mnogo bliè daqine nego prva. Mi ve} bismo pod brdom, i koritom

potoka ubrzasmo korake bez ikakve {tete. Vi{e nas niko nije uzne-

miravao. O ovome pucawu donesosmo zakqu~ak: da je sve ovo nekako

ude{eno od na{ih pratilaca i napada~a. Kako je da je - mi glave izvu-

kosmo ìve, blagodare}i Bogu. Na ~as hoda pred manastirom odredi-

smo iz druìne dvojicu mladi}a da se privuku manastiru i saznaju ko-

ga ima u wemu. Pred manastirom na 200-300 metara javi{e nam da u ma-

nastiru sem jednoga kalu|era, jednoga sluge i jedne porodice (ène i

dece nekog na{eg oficira) nema nikoga. U|osmo slobodno i na|osmo

se u svojoj ku}i. Tu doznasmo da u Skopqu sem nema~kih vojnika nema

druge vojske i da je povratak u varo{ slobodan. Ipak, poslasmo ~ove-

ka da to proveri. On se zorom, 11. 4. 1941. god., vrati i potvrdi nam

ta~nost gorwe vesti. Prota Pe{i} odmah po|e za selo Mirkovce, a u

10 ~asova krenusmo jednom ~ezom: ja, Prota Jergi}, jeromonah Tihon i

moj sinovac put Skopqa. U Manastiru Mirkova~kom ne na|osmo goto-

vo nikoga od izbeglica, svi su se bili vratili u Skopqe. Tu se malo

odmorismo dok nam stigo{e dvoja kola (fijakeri) iz Skopqa, i u jed-

nima Prota Karanfil Jovi}, ~lan Crkvenog suda, koga smo bili jo{

jutrom umolili da nam jedna kola po{aqe za povratak. On nas obave-

sti da mi je ku}a puna nema~kih vojnika, ali mi je spava}a soba slo-

bodna i da se u ku}i nalazi jedan mlad monah iz @i~ke Eparhije - Ni-

kodim (Pavle) sa mojom arhijerejskom panagijom o vratu. Ovo je znak

po~etka, po~etka nediscipline. Oko dva ~asa po podne bili smo u ku-

}i. U woj jo{ dosta nema~kih vojnika. Kroz dva dana svi su se iseli-

li, ali je u varo{i nastao mete` zbog nekoga “bugarskoga” samozvano-

ga komandanta, koji je po~eo svoju pesmu. On je ve} po~eo da preti po-

jedincima i ~ini svoje predloge nema~koj komandi. U gradskoj op{ti-

ni bila je postavqena nova uprava. Wu su u tome momentu sa~iwavali:

Dimitrije Jovanovi}, apotekar Srbin iz Prizrena rodom, ~ovek do-

bar i ispravan; Spira Kitin~evi} (Kitin~ev) - “Bugarin” iz Skopqa,

kome su Srbi bili krivi {to ih je dobro eksploatisao, a sada, èdan

vlasti, hteo bi da istisne g. Jovanovi}a iz op{tine, jer mu kao Srbin

smeta da ~ini {to ho}e; i tre}i ~lan uprave Tur~in g. Kemal Rusten-

begovi}, mladi, inteligentan i po{ten ~ovek, drì se sa Srbima hra-

bro i ispravno. Poku{ao sam da do|em preko ove uprave u vezu sa ne-

ma~kom komandom, no ne dospeh sve do 15. aprila.

115

Na dan 12. aprila 1941. godine je Lazareva subota, kada je trebalo

“nositi” Vrbicu, sada od toga ni pomena, {to je potpuno razumqivo. Ve-

~erom toga dana dolaze mi u dom: g. Baji}, upravnik grada Skopqa, i g.

Dimitrije Jovanovi}, kmet op{tine, da me posete i da se o radu sa mnom

dogovore. Reko{e mi: da su na{e sve vlasti zadràne, da je u op{tini ve-

lika borba da Jovanovi}a uklone, a na wegovo mesto dovedu Kitin~evi-

}a, a ovoga bi opet zamenio Blagoje Popovi}, advokat iz Skopqa. G. Jo-

vanovi} drì se ~vrsto i nikako ne predaje ukazano poverewe, pa ma da

ga to glave stalo, kako mi re~e. Trpe}e sve, ali }e mesto, radi dobroga

gra|anstva, zadràti. Reko{e mi: da nema gadosti koju skopski “bugar-

ski” komitet ne}e preduzeti da {to vi{e Srbima na{kodi. Pakovawa

krivica, pawkawa, ulizivawa i sva druga ne~asna sredstva ne}e izosta-

ti protiv Srba. G. Rustenbegovi} je sav sa Srbima. Mene su molili da

budem {to oprezniji i takti~niji: da se na ulicama ne pojavqujem za ne-

ki dan. A kada im rekoh da }u sutra 13. aprila na Cveti da sluìm u cr-

kvi, g. Jovanovi} sklopi ruke i zavapi: “Kao Boga Vas molim, to da ne

~inite!” - “Za{to?!” - Naro~ito su pripremili qude koji }e Vas napa-

sti ili Vam kakvu neprijatnost u~initi, a nas }e Srbe okriviti da iza-

zivamo nerede i staviti nas pred Nemce u teàk poloàj. Nisam dao ni-

kakvo obe}awe, ali posledwi razlog uticao je na mene da savet primim

te nisam na Cveti sluìo. Ipak, pri pomenu moga imena u Hramu Sv. Bo-

gorodice na Velikom Vhodu neki pripremqeni mu{karac - crkvewak

podviknuo je: “U{te li je to ku~e tuka? - Ne go sakame.” Prisutni su

protestvovali: neko “za”, neko “protiv” takvoga postupka. Prisutnost

nekoliko nema~kih vojnika na bogosluèwu, koji se u ovaj posao nisu

me{ali, umirilo je narod, Bogosluèwe je produèno mirno bez ika-

kvoga daqeg incidenta. Komitet je produìo svoju akciju i izdao prvi

broj dnevnika “Makedonija” u kome su objavqena imena ~lanova komite-

ta. Nema~ka komanda je zabranila daqe izlaèwe ovoga lista bez wene

cenzure. U broju ~lanova komiteta na{lo se i ime sve{tenika pop Sto-

jila Davidova - Stojiqka Davidovi}a, rodom iz Kratova, na{ega pitom-

ca Bitoqske bogoslovije i paroha Skopskoga. U wegovom pismu, koje mi

je docnije poslao, mene hvali i veli~a, a kudi i ruì neke moje saradni-

ke kao uzro~nike “mrqa” cele podru~ne mi Eparhije.

Po{to su nema~ki vojnici napustili moj dom 13. i 14. aprila

upotrebio sam da ku}u malo doteram u red. Za to vreme, kao i docnije,

116

pose}ivali su me sve{tenici oba reda iz mesta i Eparhije i stalno se

interesovali doga|ajima. Donosili su mi ponude, naro~ito kalu|eri

i monahiwe. Prota Karanfil Jovi}, ~lan suda, kao i Prota Sava Jer-

gi} nisu tako re}i odmicali od mene i ~inili mi svaku uslugu. Bog im

dao svako dobro. Bugarski vojnici po~eli su kamionima dolaziti u

Skopqe; Skopqanci su ih do~ekivali, pravili ovacije i govore, ali

sa pola srca, jer je sav ovaj posao bio pod sumwom, da li je ovo dobro

i kakav }e biti kraj. A komitet jo{ nije bio u milosti kod naroda.

Ozbiqni qudi vrteli su glavom i stajali po strani. Preko op{tin-

skih vlasti ja sam traìo prijem kod nema~kog komandanta mesta.

Prijem je nekoliko dana odlagan, {to me nije radovalo. Tek 15. apri-

la 1941. god. oko 10 ~asova jutra, javi{e mi se u ku}u dva vojna lica; je-

dan oficir, jedan vojnik i gra|anin (tuma~) i pozva{e me da sa wima

po|em u wihovu kancelariju radi nekog razgovora. Zamolio sam ih za

dozvolu da obu~em gorwu haqinu, {to mi dozvoli{e, ali pod wihovom

strogom prismotrom. Pratili su me na svakom koraku. Pri polasku iz

ku}e umolih da sa mnom po|e Prota Karanfil Jovi}. Dozvoli{e i

wihovim autom (moj ve} behu rekvirirali) odosmo u op{tinski dom.

Na ulazu u op{tinsku ku}u sretoh profesora Mirka Jovanovi}a, koji

je prili~no vladao nema~kim jezikom, poku{ah da ga uzmem za svoga

prevodioca. Nemci ovo odbi{e. Kad me s Protom Karanfilom primi-

{e (wih trojica) u kancelariji, Protu Karanfila odvedo{e u drugo

odeqewe. Osetih da je ovo ne{to ozbiqno i prigotovih se na sve. Po-

{to uze{e od mene generalije, postavi{e mi prvo pitawe: 1) Je li

ta~no da sam ja {ef svih ~etni~kih udruèwa? - Odgovorih - Nije! -

Bio sam ~etnik 1912. god. u ratu za oslobo|ewe bra}e iz Ju`ne Srbi-

je. Bio sam i 1914. god. u ratu za odbranu otaxbine, a docnije sam rat-

ni vojni sve{tenik. - To nas ne interesuje. Interesuje nas kakve danas

imate veze sa ~etni~kim udruèwima. - Dvadeset prva je godina kako

sam Arhijerej i nikakve veze sa ~etni~kim ustanovama nemam - odgo-

vorih - Dobro. Ali Vas upozorvamo da samo istinu govorite. - Bogu

sluìm, a Bog je istina, ja nikada neistinu nisam rekao. Ne}u ni sa-

da, ni ikada! 2) Da li ste se presvla~ili u druga nesve{teni~ka ode-

la i i{li no}u po raznim mestima radi organizacije ~etni~kih i dru-

gih tajnih udruèwa? - bi mi postavqeno pitawe. - Na prvo pitawe

smelo sam odgovorio i pribrano, jer sam samo istinu govorio, - a na

117

ovo se nasmejah i rekoh: nikada u ìvotu to nisam radio, a za{to bih

to ~inio tajno kada sam to mogao u svojoj slobodnoj Otaxbini javno

~initi? Ima li logike da tako postupam? Zar ja nisam mogao da to ra-

dim na mnogo drugih na~ina? “Naturlih” - odvrati jedan od ispitiva-

~a. 3) Jeste li Vi nosili kapu - {ubaru sa znakom mrtva~ke glave? -

Nikada je, gospodine, ni u ruke nisam uzeo. - Govorite li istinu? - Su-

{tu i punu istinu. Moj poloàj i moje godine vaqda Vam to mogu ga-

rantovati. “Mi smo pobo`ni qudi i nadamo se da }ete i vi kao sluì-

teq (Bogu) Bo`ji samo istinu govoriti, - primeti mi islednik. Po-

navqam, gospodo, da samo istinu, suvu istinu, govorim, a puno sam sve-

stan da me za neistinu ~eka kur{um u ~elo. - Znam ja va{e metode!

Ovaj ih moj odgovor kao iznenadi, pa produì{e. 4) Vi mrzite Make-

donce, Bugare i nas Nemce i protiv nas ste i radili. - Kada bih Ma-

kedonce mrzeo davno bih iz wihove sredine oti{ao, a me|u wima sam

kao Arhijerej vi{e od dvadeset godina. Za to vreme opravqeno je i po-

dignuto mojom inicijativom preko 100 crkava, {kola, higijenskih

ustanova, mostova, Bogoslovija u Bitoqu, u kojoj se na stotinu wiho-

vih sinova {kolovalo, ustanovqena je mojim zauzimawem; na stotine

hiqade kwiga svake vrste uba~eno je u narod... Ako je to mr`wa prema

Makedoncima, onda sam kriv. [to se ti~e Bugara, ja ih kao Srbin ni-

sam hvalio, niti wihovu tezu: da je ovaj narod bugarski - podràvao, a

kad su Bugari - 1913. godine zaratili protiv Srba, ja sam ove krajeve

napustio i oti{ao u Beograd i stupio u bolnicu kao bolni~ar da, kao

Sloven, ne bih u~estvovao u ratu protiv Slovena. Sem toga, za vreme

slu`bovawa u svim krajevima, sluìo sam srpskoj ideji i preko hiqa-

du propovedi govorio i napisao, ali ni u jednoj nisam Bugare napao.

Da li se time dokumentuje mr`wa preme Bugarima, sami cenite. - Vas

Nemce nikada ni u jednom javnom disputu ili govoru nisam ni u usta

uzeo. Nisam protiv vas ni{ta ni napisao. îme se, onda, moja mr`wa

protivu vas, Nemaca, dokumentuje? Primili su blagonaklono ovo mo-

je obave{tewe, ali su me zapitali. - 5) O Vama se govori: da Vi imate

punu ku}u - ceo arsenal bombi, paklenih ma{ina i drugoga vojnoga

oru`ja, je li to istina? - Odgovorio sam: va{i su vojnici bili u mo-

joj ku}i nekoliko dana na stanu i svaki su ugao ku}e pregledali... Mo-

lim, od svega toga da li su {to na{li? A kada bi se pretpostavilo da

sam ja to mogao negde skloniti i sakriti - za{to bi mi to? Na{a voj-

118

ska nije mogla protiv stati Vama, vaqda }u to mo}i ja? Verovati u to

moglo bi se kada bi me proglasili ludim, a ja sam, ~ini mi se, norma-

lan. 6) Vi ste vatren nacionalista? - Jesam veliki nacionalista kao

Vi Nemci, a vaqda za to nisam kriv. Ako sam kriv, evo i moje du{e i

moje glave, - oboje }u dati za svoju Crkvu i narod. - Mi to po{tujemo,

reko{e. - Hvala, odgovorih. 7) Do|e i slede}e pitawe: - Vi ste se ov-

de ~esto sastajali, konferisali i krojili zavere protivu nas Nemaca

sa ovda{wim engleskim konzulom, je li to ta~no i koliko je ta~no? -

upozori{e me naravno, posle ovoga pitawa, - da govorim samo istinu,

i da }u sve {to sam odgovorio i do sada, morati potpisati. - Odgovo-

rih: Sve {to sam rekao potpisa}u, samo molim da se moji odgovori

ta~no zapi{u i da to pregleda ~ovek u koga ja imam puno poverewe, jer

se bojim da li je prevodilac uvek bio ta~an. - Zatim na postavqeno pi-

tawe dadoh vrlo lako odgovor: - Sa Va{im nema~kim konzulom vi|ao

sam se vi{e puta, ali sasvim i bez ikakvog ciqa. To nas ne interesu-

je - reko{e gospoda. Verujem, ali mi je to nu`no da znate {ta treba da

~ujete: Da mi je engleski konzul u~inio zvani~nu posetu, a ja sam bio

toliko neu~tiv, da mu istu nisam vratio. I, kada bi mi toga konzula

sada pokazali ja ne bih smeo re}i da je to on ili nije, jer ga ne pozna-

jem. - Jeste li istinu rekli - zapita{e me. - Kao uvek, i za svoj odgo-

vor `ivotno jam~im! - Ho}ete li to potpisati? - Odmah, potvrdih.

Oni se zagleda{e. Htedo{e da se ne{to zapi{e, ali stariji re~e: Mi

ne}emo ni{ta pisati niti }e te Vi to potpisati. Mi Vam na ~asnu re~

verujemo. Blagodarim na poverewu, ali molim da Vam re~em: - Vidite

li one zastave na ku}ama? (Ku}e su bile oki}ene nema~kim i bugar-

skim zastavama) - Da. - Ono je, gospodo, la`. Narod je primoran da to

~ini, a nije to po svome ose}awu u~inio. Zar je i nema~ke zastave pri-

morano izve{ao? - Nemce narod po{tuje, ali je bugarske istakao -

primoran. - Jedan od islednika re~e: Ih vajs. Ali mi nismo naredili

da se uop{te zastave isti~u. Ja prisko~ih - ja to znam. A znam da ste

naredili da se zastave skinu. - Da. Zaista su potom mnoge skinute, a

~ar{ijom se proneo glas - inspirisan od komiteta - da sam ja potpla-

tio Nemce za takvu naredbu, jer sam po glasovima komiteta ve} rani-

je dobio pedeset miliona (ni{ta mawe) dinara za sli~ne svrhe. - Po-

sle ovih razgovora Nemci uvedo{e i moga Protu Karanfila, izvinu-

{e nam se obojici za slu~aj koji je, kako reko{e, do{ao po slu`benoj

119

neophodnosti; umoli{e me da u narodu radim na sti{avawu i zavo|e-

wu mira. Obe}ah: da }u kao uvek propovedati: red, rad, zakonitost i

lojalnost prema okupatoru, jer je u interesu samoga naroda. Ponovi-

{e da oni mojoj odbrani veruju, a ja odvratih: Gospodo, kada bi ma {to

iz optu`be bilo ta~no, ja ne bih bio pametan da Vas ovde sa~ekam. Ka-

da su mnogi mogli uma}i - umakao bih i ja. - Umolih ih da ne dozvole

da samozvani komiteti vr{e ma koju vrstu terora nad pojedincima, a

naro~ito nad sve{tenstvom. - Vi ste sa sve{tenstvom slobodni i pod

na{om za{titom. Vas ne sme niko uznemiravati ni u slu`bi ni ina-

~e. Na{a Vam je kancelarija uvek otvorena. - Primih ovo znawu sa za-

hvalno{}u i izjavom: da }u se time koristiti samo u krajwoj nevoqi.

Zavr{ili smo na{e razgovore sa izjavom Nemaca: da Pakt koji je Hi-

tler zakqu~io sa Jugoslavijom - ostaje na snazi. Zahvalio sam (prem-

da: niti su oni to mogli garantovati, niti ja, taj kome se to ima saop-

{titi). Ciq je ovoga: da se mir u narodu odr`i i da nam jaram bude

gla|i. - Ponudi{e mi gospoda auto da me vrate ku}i. Zahvalih i umo-

lih: da se pe{ke ku}i vratim te da me narod vidi i uveri se u moju slo-

bodu i nema~ku pravi~nost. Primi{e ovaj razlog. Po izlasku iz kan-

celarije sretoh u hodniku na{e vi{e banske ~inovnike g. Pricu i

Vilhelma Dauta i sa wima profesora gimnazije g. Troja, zvani~nog

op{tinskog prevodioca. Oni mi objasni{e da sam ja bio na opasnom

ratnom sudu, a da su oni, ~uv{i za to, do{li da mi stave svoje prevo-

dila~ke usluge. Zahvalih i kratko rekoh: {ta se pitalo na sudu. Odo-

{e zadovoqni, a ja kroz narod, koga oko gradske ku}e i na ulici dosta

be{e, vratih se doma. Narod je, vidno, bio zadovoqan mojoj slobodom.

- Toga dana obavestio sam sve{tenstvo i prijateqe koji me poseti{e

sa rezultatom moga ispita pred ratnim sudom. Ishodom su bili svi za-

dovoqni, sem komiteta - razume se.

Ranije sam bio obave{ten da }e sve na{e vlasti u banskoj upra-

vi i drugim dr`avnim ustanovama ostati i daqe na svojim dotadawim

mestima. Re{ismo s prijateqima da se na{i qudi iskupe, osveste i

rade na redu i miru u narodu.

17. april 1941. godine. Dobih i zvani~ni akt banske uprave sa

potpisom podbana Cvetkovi}a da sve ~inovni{tvo ima hitno biti na

svojim mestima i redovnim radom zaposleno. Istoga dana odgovorih:

da sam Crkveni sud i Eparhiski odbor smestio u Mitropolijskoj ku-

120

}i, po{to je wihova upropa{}ena granatama, i da su gotovo svi ~inov-

nici na du`nosti. - Sve{tenstvu i monasima poru~io sam da redovno

i uredno vr{e svoje poslove, svaki u svome, ve} odre|enom iz ranijeg

delokruga - rekosmo; e, hvala Bogu! Ali nam radost ne bi duga veka. Na

Veliki êtvrtak mirno sam prisustvovao liturgiji, ali mi bi poru-

~eno da se na Strasnim Jevan|eqima ne pojavim u hramu. Na Veliki

Petak obi{ao sam tri hrama i poklonio se Hristovom stradawu i ce-

livao pla{tanicu. Na Veliku Subotu prisustvovao sam liturgiji a na

prvi dan Uskrsa sluìo sam liturgiju u Hramu Sv. Dimitrija i drào

dva govora, - u dvori{tu i u hramu. Drugog dana Uskrsa sluìo sam u

Hramu Cara Konstantina i Jelene i propovedao; a tre}i dan sluìo

sam u Hramu Sv. Spasa sa propove|u. Na prvi dan Uskrsa bili su mi

sakrili ode`de da ne bih sluìo. Drugoga dana - komitetlije su mi

poru~ile da }e me zlo sna}i ako budem sluìo, ali se nisu usudili da

me smetaju sem {to je nekoliko mladi}a ~uv{i da na Velikom Vhodu

pomiwem svoje a ne bugarske vlasti - dràvne i crkvene, napustilo

hram. Tre}eg dana bilo je sve u redu, bez ikakvog incidenta, ali su po-

sle dogodile stvari o kojima }u docnije govoriti.

Na dan 18. aprila 1941. godine do{li su mi u posetu (Velika Su-

bota) pretstavnici ve} spomiwanog komiteta - wih 8; predvo|eni od

Spire Katin~evi}a. Pozdravili me, poqubili u ruku i primili bla-

goslov. Traìli su mi da im dozvolim da sa bugarskim sve{tenstvom

sluè liturgiju na prvi dan Uskrsa u Hramu Sv. Bogorodice. U taj dan

padao je i dan Hitlerovog ro|ewa. Upitao sam ih u ~ije ime oni dola-

ze i traè takvu dozvolu i ko sam ja za wih? Odgovorili su da oni me-

ne smatraju svojim crkvenim stare{inom, a da dolaze u ime skopskih

Bugara. - Deset je godina skoro kako sam u Skopqu, a vi mi se nijedan

ne prijaviste kao Bugari. Otkud to sada? - Mi smo Bugari, izjavi{e

mi. - Dobro, nemam ja ni{ta protivu toga, da li ste ikada ~uli da sam

ne{to protiv Bugara rekao ru`no? Nismo, nismo! - A za{to ste na

drugoj strani rekli da ja mrzim Bugare i da sam protiv wih kovao ne-

ke zavere, zapitah? - Ni to nismo ~uli, to je neko drugi, - brawahu se

prisutni. - Mo`da, ali su u ime va{ega komiteta to govorili, a to je

ru`na stvar. ]utali su. - Vi me priznajete za svoga crkvenog stare{i-

nu? - Jeste, potvrdi{e. A za{to ste âjiru (mahala) odrekli da se po-

korite mojoj naredbi? - Ne razumem dedo! A da nije g. Kitin~evi} bio

121

uvi|avan, za{ta mu ja ovde izjavqujem blagodarnost, do{lo bi do r|a-

vih stvari. Eto ~emu va{ nerazum u mnogim stvarima moè do zla do-

vesti. Vi ste primoravali sve{tenika da ~ini stvari, koje on ne sme

~initi; vi i drugim sve{tenicima ~ak i ubistvom pretite... A ne vi-

dite, dok se mi sva|amo, drugi nam kapu kroje... Molimo te, Dedo, ne-

moj te politi~ke stvari govoriti... Dobro. Ali kad me niste hteli

pre dva tri dana slu{ati, vi sada idite u politi~ku op{tinu i preko

we mi va{u èqu pismeno podnesite. Ako se op{tinska vlast i ne-

ma~ka komanda sa va{om èqom sloè - done}u i ja svoje re{ewe. -

Molimo te, nemoj nas tamo slati. Tamo ima i tu|inaca, a mi èlimo s

tobom stvar da reguli{emo, bratski i sinovski. - Sada ho}ete brat-

ski, a za mojim le|ima ~inite i nebratske stvari. ûjte me i upamti-

te dobro: za svaki ispad, ma ~iji sa va{e strane, ~inim vas odgovor-

nim i pred Bogom, istorijom i pred nema~kim vlastima pod ~ijom sam

ja upravom i za{titom. - Mi ne znamo {ta pojedinac moè u~initi, pa

kako mi da odgovaramo? - Odgovara}ete, rekoh. Jer pojedinac bez va{e

podr{ke ne}e ~initi gluposti. Ako mi dajete ovu garanciju da}u vam

to {to traìte. - Ne boj se, dedo. To {to be{e, ne}e vi{e da se pono-

vi. - Dobro. Dajem Rusima, da}u i vama da sluìte na slovenskom jezi-

ku liturgiju sa bugarskim sve{tenikom. Samo to pismeno da mi zatra-

ìte. Ho}emo. - A ko vam je sve{tenik, je li onaj iz Ra{taka, pop Ko-

sta? - Nemojte da pravite gluposti i nezakonitosti. On je ra{~iwen

i vi{e nije sve{tenik. - Ne}emo wega, na}i}emo drugoga. - Tako se ra-

stadosmo s tim da posle podne podnesu pismenu molbu. Posle podne

podneli su molbu sa pet do {est potpisnika, a doneli su je Krum Ba-

bamovi}, [tipqanin rodom, Atanasov, Skopqanac. U molbi se sada

traì odobrewe bogosluèwa za Uskr{we praznike. Posle duèga

obja{wewa sporazumesmo se da su prva tri dana- Uskr{wi praznici,

a ja im dadoh tu dozvolu, pod uslovom: da se po isteku tih dana zavede

u Crkvi redovno stawe. U razgovoru Babamov mi izjavi da on ima li~-

no mnogo zaàliti propast Jugoslavije. U woj je postao milioner; a

Atanasov zaàli {to se u svoje vreme Srbi (Pa{i}) ne sporazume{e

sa pretstavnikom bugarskih zemqoradnika - Stamboliskim. Nisu ova

gospoda dvoli~ni, jer su jasno osetili da }e Ma}edonci u novoj situa-

ciji sa àqewem pomiwati Jugoslaviju. Ovo su i drugi Ma}edonci u

poverqivim razgovorima isticali.

122

19. april 1941. godine. Velike su pripreme da se iz Sofije do~e-

ka Mitropolit Stefan i jo{ neke va`ne li~nosti. Mesto wih javi{e

se u Skopqe tri bugarska sve{tena lica, od kojih jedan be{e neki Ar-

himandrit Stefan (sekretar Sv. Sinoda?!). Do~ek je bio bu~an, ali

ozbiqnih qudi na do~eku ne be{e. - Na liturgiji prvoga dana Uskrsa,

20. 4. 1941. god. u~estvovali su sa ovim bugarskim prestavnicima i ne-

ki na{i - Ma}edonci - pored Stojiqka Davidovi}a, ]irilo Stojan-

kovi}, Prilep~anac, Dimitrije Petrovi}, Kratovlija, i |akon Bojko

Cvetkovi} iz Skopske Crne Gore. Sva su tri prethodno bili moji qu-

bimci, naro~ito |akon; sva tri su se na Veliku Subotu preda mnom do-

bro isplakali, pa po{li da iz straha sebi obraz ocrne. Svi su me Ru-

si izdali i prvi su se novoj situaciji prilagodili. - Posle liturgije

Arhimandrit Stefan drào je kratak prigodan govor prazniku, a

pred crkvom jako je napadao neprijateqa bugarskoga naroda. To je kod

mnogih prisutnih izazvalo revolt.

Mi smo - 20. aprila 1941. godine - preko nekoliko na{ih sve{te-

nika poslali u tri zarobqeni~ka logora na{im vojnicima ne{to ja-

ja i drugih ponuda; sve{tenici su ih pozdravili sa Hristovim Uskr-

som i otsluìli im kratku jutrewu, a potom poslato razdelili. Ovo

su Nemci dozvolili preko na{eg Crvenog Krsta u Skopqu. - Pomenu-

li smo ve} o sluèwu drugog dana Uskrsa u Hramu Sv. Cara Konstan-

tina i Jelene, a tre}eg dana - 22. aprila 1941. godine - kada smo i{li

za Hram Sv. Spasa na{i su zarobqenici opazili me iz svoga logora u

“gradu” i glasno pozdravili: Hristos Voskrese! - skidaju}i kape. Ot-

pozdravio sam im kroz suze i krsni blagoslov. Toga dana obrazovali

smo Gra|anski odbor za pomo} zarobqenicima preko Crvenog Krsta,

i odmah pristupili sabirawu novca i kupovini hleba, sre|ivawu spi-

skova zarobqenika i dr. Qudi u i oko Crvenog Krsta ~inili su sve

{to su mogli da se nevoqnicima pomogne. @enska na{a dru{tva nisu

izostala. Na{ oblasni Crveni Krst bio je dobro snabdeven sa hiqa-

du posteqa i imao svoju bolnicu u {koli “\ura Jak{i}”, ali su Nem-

ci stavili svoju ruku na sve te smo za na{e nevoqnike morali speci-

jalno potrebe prikupqati.

U nekim parohijama, kao u Velesu, Dra~evu, Ra{taku, Bula~anima,

Petrovcu, Skopqu i dr. po~eli su izvesni neredi, blagodare}i nesave-

snim agitatorima raznih komiteta i srbofoba. Neki su sve{tenici -

123

Bogu hvala, vrlo retki, napustili svoju parohiju, da bi prigrabili

druge, koje im se svide; druge su hu{ka~i protiv Srba - proterali iz

parohije, kao u selu Dra~evcu; u Skopqu su pop Stojiqko Davidovi}

pod za{titom mesnoga komiteta i sa spremqenim privrènicima po-

~eli deliti parohije i hramove po svome naho|ewu i stavqati straè

pred ulazom u hramove - da se striktno zabrane posetiocima ulaz i pri-

moraju da idu u “bugarsku” crkvu. U tome je on sa druìnom i{ao tako

daleko da smo zbog toga morali - kao {to }u docnije pomenuti, obra}a-

ti se Nemcima za intervenciju. Po{to je vlast bila jo{ u rukama na-

{ih qudi, a àlbe su stalno priticale protivu izgreda komitetlija,

morao sam se prvo poàliti aktom g. podbanu, no od toga ne bi ni~ega.

23. april 1941. godine. Kao kuriozim beleìm da je danas ispred

moje ku}e pro{la jedna, a zatim i druga ~eta hrvatskih vojnika (u na-

{oj uniformi) sa svojom zastavom, a srpskom pesmom: Boj se bije za

slobodu Hrvatske. - Danas smo uspeli da slobodno moèmo deliti po-

mo}i na{im zarobqenicima i da ih svake nedeqe mogu posetiti na{i

sve{tenici i otsluìti im kratku molitvu. No, to je uskoro uskra}e-

no. Po~eli su Nemci pu{tati ku}ama na slobodu sve zarobqenike, na-

ro~ito iz ju`nih krajeva, koji bi se deklarisali kao Bugari. Srbijan-

cima i Sremcima uskra}ena je ta privilegija. Wih su zadràli u rop-

stvu. I ovde se pop Stojan pokazao revnosan Bugarin. Pri odabirawu

koji }e zarobqenici bili pu{teni na slobodu pop Stojilo je kontro-

lisao i opomiwao: pazite, bra}o, da se koje srpsko ku~e na provu~e. Za

ovo je Stojiqko dobio prekor i od svojih. I{lo se i daqe, pa je meni

poru~ila neka gospo|ica skopska - Bugarka da }e me po svaku cenu

sma}i. Ako mi ni{ta ne mogu otrova}e me. - Ovo mi re~e monah Niko-

dim, “Vladika” u mome otsutstvu (spomenuo sam ga ve} ranije). Otpo-

zdravio sam: da }e te{ko svoju èqu ispuniti. Ali je moj Nikodim

stvar uzeo ozbiqno i odmah sutradan otputovao za @i~u. - Uskoro me

ostavi i teolog \or|e Don~evi}. Osetio i ~uo da nastaju sve ozbiq-

niji dani. Rodom je negde oko Talandava, na{ |ak, a kod mene se bio

sklonio. Sve{tenik Stojiqko sve je agresivniji u svojim atacima na

hramove i na{e sve{tenstvo. Po{ao od hrama do hrama i izdavao na-

re|ewa tutorima i crkvewacima: ko sme, a ko od sve{tenika ne sme

sluìti i zapisivati u zvani~ne protokole. Kada su se wegovi qudi

javili u kancelariju Hrama Sv. Dimitrija wih je Prota Sava Jergi}

124

s crkvewacima oterao... Hteo sam na Isto~ni Petak litur|isati u

Hramu Sv. Petke, ali qudi iz komiteta poru~uju: - Bi}e krvi ako to

poku{am. Crkveni tutor poru~uje mi preko sve{tenika Milana Sta-

meni}a, da mi ni dlaka na glavi ne}e faliti. Zato da do|em i litur-

gi{em. - Razmislim i re{im: da ovu i druge stvari raspravim pred ne-

ma~kim komandantom mesta. I 25. aprila 1941. godine, mesto da po|em

na liturgiju odem komandantu. Budem oko 11 ~asova primqen i izlo-

ìm mu celu situaciju sa zakqu~kom: ne bojim se pretwi, ali ne è-

lim nikakav nered stvarati; ako moram hramove nekom predati, neka

mi to naredi zakonita vlast, a ne samozvani komitet i nahu{kana uli-

ca. Poku{a da me uputi na bugarske vlasti, koje su izvesnim delom ve}

bile postavqene, a kada ~u da sam to, ali bez uspeha ~inio, a i sam

imaju}i sa wima r|avo iskustvo, pristade da pozove prvoga op{tin-

skoga kmeta Kitin~evi}a, ~lana komiteta (a on je bio u istoj zgradi

gde i komandant) da spor re{i on - komandant. Do|e Kitin~evi} i

prevodilac profesor g. Troj. Kada bi o sporu upitan Kitin~evi} po-

~e stvari neta~no predstavqati i potpuno ih neistinito prikaziva-

ti. Po~e odricati da je pop Stoil ovla{}en od komiteta na nezako-

nite postupke, no priteran - prizna da je pop Stoil ~lan komiteta i

da je ne{to u komitetu po wegovom radu govoreno. Re~e, daqe, da su sve

crkve u Skopqu podignute od strane Bugara, jo{ u doba turske vlada-

vine. Ja odgovorih, da su ~etiri crkve (Hram Sv. Petke, Hram Sv.

Konstantina i Jelene, Hram Sv. \or|a u âiru i Hram Slave) - Srbi

podigli posle oslobo|ewa i da je Hram Sv. Spasa jo{ u doba turske

uprave pripadao Srbima, a druga dva hrama zajedni~ki ceo skopski

hri{}anluk podigao pod Turcima. - On sleè ramenima i prizna da je

ovo ta~no, ali nije, veli, ta~no da su Srbi u Skopqu u ve}ini. (?!) Ko-

mandantu je sada stvar bila jasna, pa zapita Kitin~evi}a - {ta on on-

da traì? - Kitin~evi} je zatraìo da komitetu, odn. skopskim Buga-

rima dadem pod upravu - po{to se u bogosluèwu, priznaje, ne razli-

kujemo od Srba, - Hram Sv. Bogorodice Trojeru~ice u Skopqu, a osta-

li skopski hramovi neka ostanu pod upravom privremeno g. Mitropo-

lita Josifa, a docnije }e nadle`ne vlasti ovo pitawe kona~no regu-

lisati. - Video sam da ustupke moram ~initi, zato, na pitawe koman-

danta {ta imam na ovo re}i, odgovorih: pristajem, ali da se ovo napi-

{e i komandant ovo da overi. On se saglasi sa ovim. Sporazum napisa

125

g. Troja na nema~kom jeziku. Potpisasmo ga: ja, Kitin~evi} i kmet op-

{tine g. Dimitrije Jovanovi}, a overi ga nema~ki komandant mesta.

On zadrà jedan primerak za sebe, drugi dade meni (a ja ga docnije, po

saop{tewu sve{tenstvu - zavedoh u delovodni protokol Crkvenog su-

da i istom predah na ~uvawe): Tre}i primerak dade Kitin~evi}u. Na-

laze}i se u te{ko}i, mi smo ovim aran`manom bili zadovoqni, ali

smo dobro ose}ali da }e druga strana stvar izigrati. Ipak, stvar je

interesantna po obe strane: neki sporazum i obostrano priznawe po-

stoji. Komitet i bugarske vlasti nisu u~inile nikakav zvani~an pro-

test protivu ovoga akta iako su se starale da omalovaè i ne izvr{e.

Naro~ito su ovo ~inile kada su Bugari 25. aprila 1941. godine smenu-

li na{u policiju i uzeli vlast u svoje ruke.

26. april 1941. godine. Kod na{ih qudi i sve{tenika sve ve}a uz-

nemirenost i èqa za iseqavawem, jer po~iwe pritisak vlasti i zva-

ni~no preuzimawe svih - jedno za drugim nadle{tava. Mnogi me mole

za za{titu, a ja: - [ta }u sebi, {ta Sremu, a...; Bugari smewuju i na{u

upravu u banovini. Za oblasnoga bugarskog na~elnika mesto na{ega

bana do{ao je neki g. Kozarov iz Plovdiva. I prijateqi me po~iwu

izbegavati, ne smeju da me posete. Na moju se ku}u sve vi{e od Bugara

obra}a pa`wa. Samo je sve{tenstvo jo{ hrabro i odlu~no, retko me

samoga ostavqaju. I dawu i no}u su po rasporedu kod mene. - Hvala im.

27. april 1941. godine. Tomina je nedeqa. Prisustvujem u Hramu

Sv. Dimitrija na liturgiji; stojim pred ikonostasom u Arhijerejskom

stolu. Pred Velikim Vhodom dolazi mi iz oltara Prota Sava Jergi}

i poziva me da u|em u oltar. Ulazim i tamo zati~em bugarske polici-

ske agente - dvojicu. Zdravim se i blagoslovim ih sa pozdravom: Hri-

stos Voskrese! Otpozdravi{e i poqubi{e me u ruku, a zatim mi saop-

{ti{e: da se na vhodu i jektenijama ima od sada pomiwati “Bugarski

car” i cela wegova porodica, a od crkvenih pretstavnika Mitropo-

lit Pajsije - pod strogom odgovorno{}u niko drugi, naro~ito ne i ni-

kako srpski Kraq. Zatraìh pismeni nalog za ovo. - Odgovor: da od-

mah po|em sa wima u “u~astok”. Odbih i rekoh: ne mogu dok se litur-

gija ne svr{i, a posle }u i bez vas do}i. Ako ovim nisu zadovoqni ne-

ka me silom povedu u u~astok. Ako su pravoslavci to ne}e u~initi.

Saglasi{e se da u 11 ~asova budem u u~astku. Vratih se iz oltara u svoj

sto. Na vhodu i uop{te nije bugarski car pomiwan. - Po{to sam o~i-

126

tao “Vjeruju” pripade mi muka i izgubih svest. Jedva sam u{ao u oltar

kada stiè i lekar. Pri~estih se i bi mi lak{e. Na kraju liturgije

podelih narodu blagoslov, odràh besedu na temu: Se niwe {to dobro

ili {to krasno no iè ìti bratiji v kupqe... Dadoh narodu naforu,

pa napustih hram. Narod ide iz hrama vidno uzbu|en, a tako i bugar-

ski vojnici koji behu na slu`bi... Po{to se kod ku}e malo odmorih,

odoh na kolima i sa Protom Karanfilom u “u~astok” koji be{e u

zgradi biv{e na{e banovine. Primi me u~tivo bugarski upravnik

grada Skopqa i ~ak me poqubi u ruku. Odmah pre|e na posao: da na bo-

gosluèwima ima i ja i sve{tenstvo pomiwati celu bugarsku vladar-

sku familiju i Mitropolita Pajsija. O carskoj familiji }u razmi-

sliti, - odvratih, a mitropolita ne mogu pomiwati, jer sam ja ovde ka-

nonski i zakonski mitropolit. - Tako }e da bude, kako Vam rekoh, do-

bih odgovor. Jednom sam Vladaocu poloìo zakletvu, ne smem Ga izne-

veriti niti novoga varati, a o Mitropolitu ne mogu drugo re}i nego

{to rekoh. Cara i wegovu familiju }e{ pomiwati, a Mitropolita ne

mora{, ponovi upravnik... - Smisli}u se kada od va{ih vlasti primim

pismeno nare|ewe! - êkaj, re~e, i pre|e u drugu kancelariju, u koju

me uskoro uvede pred oblasnog na~elnika g. Kozareva. - Ovaj me susre-

te sa “dobri den”, a ja otpozdravih - Hristos Voskrese, {to on prihva-

ti. Dosta qubazno, ali i ozbiqno, ponudi me da sednem, {to oba, i moj

Prota i ja, u~inismo. On mi po~e razlagati o tome kako predstavni-

ci sviju veroispovesti na jednoj teritoriji dràvnoj moraju u moli-

tvama na bogosluèwima pomiwati vladaoca i wegovu porodicu, a

{to se ti~e crkvenoga poglavara - pomiwati svoga verskog vo|u. Ta-

ko i Vi, pomiwa}ete cara Borisa i wegovu familiju i svoj Srpski

Sinod. - Moram priznati da je principijelno i sa kanonskog stanovi-

{ta ovo trebovawe - ispravno. Pitawe je samo je li Ju`na Srbija -

Makedonija prisjediwena Bugarskoj ili }e se cela stvar svr{iti -

neizvesno je. Zato dadoh g. Kozarovu isti odgovor, koji sam ve} bio

dao upravniku grada. To ga je razdraìlo, a kada dodadoh da bih èleo

da od sada imam posla samo sa redovnom i zakonitom vla{}u, a nika-

ko sa nekakvim samozvanim komitetima (ciqaju}i na skopski gra|an-

ski komitet), g. Na~elnika uhvati takav bes da izroga~i o~i, uhvati

se rukom za gu{u i besno viknu: Zar smete da mi o tome govorite vi

Srbi?! [ta ste samo vi s na{im narodom radili; ovako ste ga stegli

127

za gu{u da ga udavite. Niste mu dali ni jezika, ni kwigu, ni crkvu, ni

{kolu... I sada vi traìte da se s vama postupa blagorodno?! Sko~io

je, stegao pesnice, nagao se prema meni i treskao tako glasno da su svi

hodnici je~ali... Mirno sam ga gledao pravo u o~i i slu{ao i kada sam

jedva uhvatio momenat zamolih: G. Na~elni~e, pogre{no ste me shva-

tili, hteo sam uzdi}i autoritet zakonite vlasti, ali, eto ne uspeh.

Uostalom, ako mi Srbi i Bugari budemo pretresali na{e odnose u

pro{losti, ne znam ko }e kome duàn ostati! - Imate da po{tujete bu-

garske zakonske propise, ako to ne u~inite zabrani}u Vam slu`bu, -

dreknu na mene, pokaza mi vrata i dodade - odlazite! Poklonih se i

odoh s mojim Protom Karanfilom, koji je svemu ovome bio prisutan.

- Do{av{i ku}i sve sam saop{tio sakupqenom sve{tenstvu i dodao;

Razre{avam vas da postupate po svojoj savesti, nacionalnom ose}awu

i okolnostima, i va{em li~nom naho|ewu, a ja se ovom trebovawu ne

mogu pokoriti: ne}u dva cara sluìti! Nekolicina odgovori{e: ni

mi! Dva-tri su }utala. - Razi|o{e se da se s porodicama i prijateqi-

ma sporazumeju {ta daqe da preduzmu.

28. april 1941. godine. U varo{i se koje {to ~ulo {ta se 27.

aprila dogodilo u crkvi i u u~astku, zato je danas poseta kod mene

obilnija nego obi~no. Svaki na svoj na~in stvar prosu|uje, ali svi za-

paàju da su dani sve ozbiqniji. Pojedini gra|ani - iako bugarofili,

po~iwu se buniti protiv bugarskih postupaka i poru~uju mi da mi se

ni{ta, po ìvot, ne sme desiti.

29. april 1941. godine. Saop{tavaju mi momci da su dva bugarska

oficira do{la u dvori{te i naredili da se domah istaknu na ku}u ne-

ma~ka i bugarska zastava i to u veli~ini bar 2 metra. Ako se to ne

u~ini - “ovo }e vam suditi no}as”, pokazav{i revolvere. Dakle, po~i-

we jedno za drugim izazivawe za izazivawem i traèwe uzroka za raz-

govore i pretwe. - Dozvolio sam da se na kapiji, a ne na ku}i istaknu

zastave.

30. april 1941. godine. Ceo dan dolaze sve{tenici, monasi i mo-

nahiwe i priop{tavaju da im se preti sa svih strana da }e ih prote-

rati; to isto i pojedini na{i qudi saop{tavaju: Te{im ih i kuraìm,

ali i sam vidim da je uteha slaba.

1. maj 1941. godine. Dan jo{ ozbiqniji i teì. Oko 9 ~asova do-

lazi u Mitropoliju jedna grupa Bugara sa sve{tenikom Stojiqkom

128

Davidovi}em (spomiwanim vi{e puta. ôvekom, koji mi je na dan ra-

nije napisao jedno vrlo karakteristi~no pismo. U kome me hvali, à-

li i kao oca po{tuje, ali me “laskavci” oko mene upropasti{e). Wih

su pratili pet bugarskih vojnika s bajonetima na pu{kama. - Kod me-

ne su ve} bili neki od mojih sve{tenika. U ovoj povorci be{e pored

Stojiqka, bugarski vojni sve{tenik Asen Mihailov (kako re~e so-

fijski paroh, a rodom iz Caribroda; neki sekretar Dimitrov - ~as

Sinoda - ~as vidinskog Mitropolita) dovoqno simpati~an, ali vrlo

lukav ~ovek, vojnik je, pored wega nekakav de~ko, kako mi reko{e iz

moje okoline, Skopqanac iz âira, |ak 7-8 razreda gimnazije, koji je

stalno }utao i svoj pogled od mene krio. - Sve{tenik Asen metanisa

preda mnom, poqubi u ruku, zatraì blagoslov (sve prividno smireno

i krotko ali - neiskreno). Predade mi akt bugarskog komandanta me-

sta, od 29. 4. 1941. god. br. 3 u kome staja{e da su ova lica - poimeni~-

no odre|ena da od mene prime sva crkvena nadle{tva, kase i imovinu,

- zapisni~ki. - Rekoh da ja neposredno ni~im ne rukujem, a samo vodim

nadzor, a moji ~inovnici pokaza}e im sve {to treba. - Napomiwem, da

sam dan-dva pre toga svima svojim ~inovnicima bio izdao nadle`no-

sti za maj mesec t. g. gotovog novca u kasi nije mnogo bilo 30-40.000 di-

nara, ali je kod Hipotekarne banke i Po{tanske {tedionice bilo

prili~no, kao i raznih nov~anih papira. Pre podne je komisija uglav-

nom izvr{ila pregled kasa i nov~anih dnevnika. Na|eno je sve u redu.

Bilo je prigovora oko isplate ~inovnika, ali su usta za}utala, kada

sam komisiji saop{tio da sam ja bio vlastan da to u~inim. Komisiji

se naro~ito dopao ku}ni name{taj i moja biblioteka, kao moja li~na

svojina (oko 3-4000 komada kwiga). Komisija se pre podne solidno po-

na{ala, ali posle podne sve{tenik Asen po~eo je odricati mogu}no-

sti da je biblioteka moja li~na svojina, pa je ~ak i{ao u drskost. ê-

tiri na{a sve{tenika, pa ~ak i pop Stojil, posvedo~i{e ta~nost

tvrdwe, ali on ipak osta uporan tvrde}i da je ovo eparhijska biblio-

teka, i da ja, za koga se u ~ar{iji mnogo lo{ih stvari govori, - nemam

prava na tu biblioteku, ode`de i dr. - Ipak je uvek lukavo ponavqao:

Vi va{e sve stvari moète. Ja se razjedih, ne zbog imovine, nego zbog

wegove drskosti, i on za}uta, pa ~ak se kao “mla|i u Hristu” po~e iz-

viwavati. - “Kakav mla|i, primetih, kada mi ~ak zapovedate.” On po-

~e da moli za opro{taj, - razume se, prividno. Tada izjavih: kwige su

129

moja svojina, ali ih ja ne}u uzeti sem tri do ~etiri najvi{e, ostale

ostavqam Eparhiji, pod uslovom da se ne raznesu po obi~aju, nego da

se sa~uvaju. Tada se sve{tenik Asen malo umiri i lukavo me poqubi u

ruku. Ovoj na{oj prepirci prisustvovali su jo{ dva bugarska vojna

lica; jednoga pretstavi{e kao vi{eg vojnog lekara, ~ovek dosta inte-

ligentna izgleda, malo se me{ao u prepirku, posmatrao je celu stvar,

otvorio jedan orman kwiga i baratao po kwigama i na kraju jednu iz-

dvojio, pa zatraì da mu je poklonim. Ovome sam se gestu iznenadio

“ali sam prividno ostao miran te mu ravnodu{no rekoh: “uzmite go-

spodine, kad vam se kwiga svi|a! “A kakav je naziv kwige?” - zapitah,

- “Sforca”, o Nikolu Pa{i}u! Ovo me donekle iznenadi, a wegov sa-

drug po~e: “A, Pa{i} je veliki Bugarin i g-nu doktoru treba da date

kwigu.” Nisam to znao, a ~uo sam da je Kraqevi} Marko - Bugarin! -

ironi~no i sme{e}i se - dobacih. - Ostavimo to, nego Vi napi{ite da

mi ovu kwigu dajete na uspomenu, zateè doktor sa nekom naro~itom

tendencijom, na ovome insistira. Do|e mi misao: mo`da je doktor, ne-

ki srbofil ili, bar, slavenofil!? Pristadoh i napisah na kwizi da

je darujem: - Lekaru Kajmak~ijevu na dobru uspomenu. Cela mi ova

stvar osta zagonetna! Ja ostadoh u nedoumici - {ta da mislim o gestu

ovoga ~oveka, a moji se sve{tenici samo zagleda{e. - Svr{i se i ovaj

popis stvari, u Mitropoliji, Crkvenom sudu, Eparhiskom odboru, a

sastojao se samo u vrlo letimi~nom pregledu kwiga, inventara i nov-

~anih kwiga, dokumenata i pe~a}ewu kasa sa obe}awem da }e nam se

prepis zapisnika o primopredaji dati. To nikako nije sledovalo. -

Cela stvar - vidno, bila je u traèwu nov~anih izvora i priprema

otima~ine u nekoj zvani~noj formi. Po svr{enom poslu, pretsednik

komisije - sve{tenik Asen izdade vrlo sve~ano nare|ewe sve{teniku

Stojiqku i zapovedi: Da se ni u jednu zvani~nu kwigu Mitropolije,

Crkvenog suda, Eparhiskog odbora i crkava ne sme bez zvani~nog odo-

brewa (koje }e sledovati) od bugarskih vlasti ni{ta novo upisati, i

da se “vune” imaju napla}ivati u potpunosti. Zatraìh obave{tewe,

ho}e li se i nama dati takav ili ma kakav pismeni dokumenat. - Da!

Ali, mislim da je i ovo dosta, otpozdravi me otac Asen. Komisija }e

da izvr{i pregled rada i poslovawa u Eparhijskoj zadruzi (kredit-

noj), sve}arnici, crkvenoj op{tini i crkvama. ûo sam da se i tamo

obra}ala pa`wa samo na gotov novac i potro{ni materijal. Sve{te-

130

nik Asen podviknuo je u Eparhijskoj zadruzi novope~enom Bugarinu

popu Stojilu: - Lagao si Srbe, sada laè{ i nas Bugare. - Stojil pre-

zeleni od jeda i traìo za{titu od Prote Save Jergi}a, (koga je doc-

nije napao) i ovaj svedo~i pred Bugarima da je Stojiqko bio dobar

sve{tenik, a uvek r|av Srbin.

Ovoga dana sve{tenik Asen ponudi se da mi spremi “otkrit list”tj. dozvolu za odlazak i dade mi gotovu molbu na potpis. U molbi je sta-

jalo kako ja dobrovoqno napu{tam Eparhiju i odlazim. Zapitah: kako

to “dobrovoqno” kada mi sve oduzeste i onesposobiste me da mogu vr-

{iti funkcije zakonitog Arhijereja? - Mi Vas li~no ne diramo, a ova-

ko moramo sve da uzmemo, jer tako vlasti nare|uju, a ne mi - komisija.

Dobro, dobro, potpisa}u ja to, ali vam to ne}e mnogo pomo}i. Znate,

kako veli Sveto Pismo: “Kakvom merom merite, takvom }e vam se i od-

meriti”. “Ne govorite tako. I vi ste nas 1913. god. na isti na~in ote-

rali odavde!” - Jeste, priznadoh; ali tada smo bili u ratu sa vama - Bu-

garima. - Da, otpozdravi me, a sada ste vi u ratu sa na{im saveznicima

- Nemcima. Videh da je besciqno daqe razgovarati, te za}utah.

Da bi {to ja~u presiju u~inili na mene, o. Asen naro~ito je in-

sistirao: da se prona|u neke dve pu{ke i revolver, koje su zaista jo{

od pre 20 godina bile u ku}nom podrumu, pa su Nemcima predate kada su

sada, po svome ulasku u Skopqe, skupqali oru`je. Bugari su traìli

revolver od nema~kih vlasti, a ove to nikome nisu davale. - Ovome

oru`ju pridado{e: da mi je puna ku}a municije, paklenih ma{ina i dr.

Da postoje tajne skrivnice, hodnici, betonske plo~e i sl. Nije kori-

stilo nikakvo protivno tvr|ewe, te se na kraju obrecnuh; kakvi ste vi

qudi kada ni{ta od toga ne na|oste? Ne na|o{e to ni nema~ki vojni-

ci, koji, wih 50, stanova{e 4-5 dana u ovoj ku}i. Lako je kovati pri~e,

te{ko je istinu na}i! - Vide}e oni to. - Videh i ja: podmetnu}e mi ne-

kog |avola. A za to su oni majstori. Ova mogu}nost najvi{e me je pekla.

2. maj 1941. godine. Glas o tome {ta se zbiva u Mitropoliji br-

zo se rasprostre ne samo po Skopqu, nego i u Eparhiji, zato nagrnu-

{e k meni sve{tenici, monasi i monahiwe, svako sa svojim brigama i

potrebama, a naro~ito sa pripremama da se ide na sever. Od ju~e mi je

postavqena bugarska vojna straà od 6 vojnika - pred ku}om i u dvo-

ri{tu. Niko, sem sve{tenika, u}i ne moè; ni{ta se izneti ni uneti

ne moè. Do|o{e dva tri bugarska oficira i pitaju kako se wihovi

131

vojnici pona{aju prema meni i saop{ti{e da ih moram ne samo hra-

niti, nego i vinom pojiti. Zatraì jedan od wih da i wemu po{aqem

vina. Poseti}e ga, veli, nema~ke kolege, pa treba da ih ~asti. Dajem,

kad moram. Dolazi i o. Asen po vino i saop{tava: da }e mi bra}a Bu-

gari dati auto i ~ak autobus da me odveze za Srbiju. Pitam oficira -

za{to }e mi straà kod mene? Ako ~uvaju ku}u, ja sam je do sad dobro

~uvao, ako li mene - ja sam pod nema~kom za{titom i bugarska je izli-

{na?! On s po~etka sleè ramenima i re~e - da ni sam ne zna, a potom

se popravi: ~uvamo ku}u da je ko sa ulice ne opqa~ka. Oficiri odo-

{e, a ja i o. Asen po~esmo, kao sve{tena lica, razgovarati o podvozu

za Srbiju. On s jednim podoficirom naro~ito nastojava{e da me Bu-

gari isprate sa tim podoficirom dokle ho}u autobusom... U muci po-

~eh ironisati: Hvala vam, ali, ako po|em, i}i }u samo èqeznicom, a

nikako autobusom. - Za{to, uop{te? Ni vi, ni ja ne znamo granice va-

{ega poseda, pa }ete me ostaviti u nekom poqu ili klisuri, a moè-

mo zavrqati u Surdulicu. To ga jako ope~e i riknu: pa dokle toliko

nepoverewa prema nama? - Ni{ta, ni{ta vam se ru`no ne}e od nas de-

siti. - Dosta je i ovoliko. I}i }u samo èleznicom. - Ali sa na{om

pratwom, upade on. - Ne znam. Bi}e kako Nemci narede, zavr{ih raz-

govor. - Iz varo{i do mene nekako dopre na{ advokat Pavle Mili}e-

vi} i napri~a mi ceo vagon nada kako }emo ovih dana mi opet dobiti

Skopqe. Sve se osnivalo na: rekla-kazala. - Dozvole za moj odlazak

jo{ nema. Vidi se: Bugari se ne{to dogovaraju, a iz ~ar{ije mi sami

bugara{i poru~uju: Ne boj se! Mi ne damo da ti se kakvo zlo dogodi.

3. maj 1941. godine. Ovaj dan jo{ sumorniji od prethodnih. Ja sam

zamoren od svakodnevnih iznena|ewa, nervozan ve} postajem i sawiv

i fizi~ki slabim: Dawu borba na sve strane, no}u - ~uvaj straù od

straàra da kakvu pakost ne u~ine; sve{tenstvo i pastvu hrabri, a te-

be treba neko da ohrabri i osveì. - Sem molitve, nikoga. Veza sa se-

verom nikakva, iz @i~e dopre po neki sluh, zovu da tamo pohitam! To

je sve. Bugarska straà sve osionija. Traì, ne samo da je hranim i po-

jim, nego da je i duvanim, pa cigaru da im palim, a sumwi~ewa se jedno

za drugim niù. Jedan straàr, polu pijan, ina~e dosta solidan, sino}

traì da zajedno pu{imo, pijemo i pri~amo... Jedva se napasti opro-

stih. On mi, izme|u ostalog, u strogom (kako se on izrazi) poverewu

saop{ti; Kada su nas oficiri ovde k tebi slali reko{e nam: Pazite,

132

vi }ete ~uvati srpskog Vladiku, on vas moè pobiti. ûvajte se! Ja,

veli, razmi{qam: on }e mene ubiti, ali }e moj drugar wega, pa {ta je

Vladika time dobio. - Ni{ta! A ja sada vidim: ti si dobar i miran ~o-

vek. Vidim da su nas lagali ili su se i sami bojali onoga {to ne po-

stoji. Re~e mi potom da radi kao vinarski stru~wak u nekoj bugarskoj

vinarskoj zadruzi. - Lukavi podoficir, o kome sam ve} ne{to pome-

nuo, pri|e mi ju~e jutrom i veli: Ti, dedo, nisi no}as spavao. Vre|ali

su te na{i. Osetio sam da nisi spavao... Znao sam da je na sve spreman,

pa sam bio zaista oprezan te no}i, a on je to osetio.

Danas bra}a po|o{e daqe. Oko deset ~asova sedimo u mojoj kan-

celariji nas nekoliko sve{tenih lica. Ulazi spomenuti podoficir

i poziva sve{tenika Tomu Dajkovi}a, sudskog tuìoca, da mu ne{to

kaè. Toma se ju~e s Bugarima ne{to jezikovao. Toma ode i nema ga ~i-

tavih 20 minuta da se vrati. Naslutih da je neka beda ili zlo kakvo.

Zamolih Protu Mijovi}a da po|e u dvori{te i vidi {ta se tamo do-

ga|a. Vrati se i saop{ti mi da Tomu i |akona Kapisazovi}a Bugari

pretresaju. Odoh da vidim {ta je i zatekoh moga sinovca vezanoga za

{poret u kujni, a podoficir mu pregleda xepove, u trpezariji neki

gra|anin pretresa |akona Kapisazovi}a, a Toma vi~e da mu nema pola

napoleona. Zapitah toga civila ko je on i {ta to ~ini? Ko je wemu do-

zvolio i u ime ~ije da vr{i pretres nad mojim osobqem za koje ja ga-

rantujem? On mi odgovori da je po mene boqe da se za wega ne zaka~i-

wem, a podoficiri i vojnici, koji se tu na|o{e, po~e{e tvrditi da je

on inspektor tajne policije iz Sofije. Ova tvrdwa mi se u~ini vrlo

sumwiva, jer mi fizionomija ovog ~oveka izgleda{e poznata, a docni-

je mi neko re~e da je gangster iz skopskoga âira. - Ipak, nastavih:

pretres se ima vr{iti po prethodnoj prijavi meni i sa pismenim re-

{ewem neke vlasti. Gde vam je to re{ewe i {ta vi traìte od ovih

qudi! - Ovaj }e meni da se ja ne me{am u wegove stvari, a on samo vr-

{i svoju du`nost. Ja tresnuh: Bez re{ewa to ne biva! On napusti ovu

dvojicu i po|e u dvori{te. U tome, neko mi javi da se u automobilskoj

garaì nalaze pritvorena moja 4 sve{tenika. Zatraìh opet obja-

{wewe od ovoga ~oveka. On re~e da je to naredio u mom li~nom inte-

resu, jer, veli, tu svaki ~as dolaze neki sve{tenici, pa moè i kakav

zlikovac do}i preobu~en u mantiju i ubiti me, a oni garantuju za moj

ìvot... Nikoga nepoznatoga ja ne primam, odgovorih, i zatraìh da

133

mi se pokaù zadràni sve{tenici. Kada ih ja imenovah: ovo je skop-

ski sve{tenik Petar Milenkovi}, ovo - Vladimir Cvetanovi}, ovo

Josif, jeromonah Manastira Deqadrovca. On mi odvrati - “moraju se

legitimisati.” Pokaza{e qudi legitimacije, ovaj po~e mucati da ne

zna jesu li im iste isprave - a ja dodadoh: da li i kod wih ne}ete da

prebrojavate novac kao {to ste kod prve dvojice ~inili? - On stade

odricati da ima tu nameru. Ja nekome od sve{tenika rekoh da ovo tre-

ba Nemcima prijaviti. ûv{i to, ovaj “inspektor” napusti dvori{te

ali se uskoro pojavio o. Asen sa “skritim listom”. Saop{tih mu {ta

se desilo, on se kao i{~u|ava i nare|uje vojnicima da se vi{e nika-

kav ni wihov civil u ku}u ne pu{ta. Me|utim, jasno je bilo da je”in-

spektor” i dolazio sa znawem o. Asena i nekih bugarskih oficira s

namerom da mene i moje slu`benike opqa~kaju ili izazovu pa, mo`da,

i ne{to vi{e u~ine. Vide}i ovo, ja saop{tih o. Asenu da mi bugarski

“otkriti list” ne treba tim pre, {to ga nema~ke vlasti nisu overile,

i da }u se Nemcima morati obratiti za za{titu. On kao oparen: - Za-

{to?! Mi }emo kod wih svr{iti ovu overu propusta i odmah ode da to

uradi. “Inspektora” ponovo sretoh na mojim podrumskim vratima:

Traìmo, re~e, neku betoniranu plo~u, iza koje se nalazi skloni{te

paklenih ma{ina; traìo je i skriveni pistolet. Svega toga nema, re-

koh, ako mislite da ima, pretres vr{iti u prisustvu mojih slu`beni-

ka. On se povrati u podrum sa dvojicom mojih slugu i na|e kanal od-

vodni t. j. metlu za vratima, kako narod kaè. - Me|utim, “inspektor”je stvarno traìo za gg. bugarske oficire - ima li kakva pi}a u vla-

di~inom podrumu, kad je kod Vladike na{ao samo praznu kasu. Na{ao

je ne{to vina u fla{ama i celu idu}u no} vukli su te fla{e “moji ~u-

vari” u bolni~ku bugarsku ~etu.

Ovoga istoga dana pred ve~e do|e mi opet o. Asen sa overenim od

Nemaca “otkritim listom” i ponudi mi da me bugarski oficiri pra-

te bilo vozom bilo autobusom. Zablagodarih mu i rekoh; kada }u po}i,

vide}u, ali se ponu|enim uslugama ne}u koristiti. Izloìh mu sve

{ta su ~inili, a naro~ito podvukoh da je stidno {to su wihovi vojni-

ci u~inili u Crkvenom muzeju, koji su skroz bez potrebe i razloga

svega upropastili, u svrhu koristoqubqa. Zatim mu saop{tih {ta su

wihovi vojnici na drugim mestima radili, a naro~ito u Mirkova~kom

ènskom manastiru, hote}i izvr{iti silovawe nad monahiwama. - Da

134

znate, Nemcima }e ovo biti sve dostavqeno. Ovo mu saop{tih u pri-

sustvu nekolicine na{ih sve{tenika i zavr{ih: “Po~eli ste dobro

sejati semena kulture i bratstva u Makedoniji, spremiti se na pribi-

rawe plodova.” - Taman je hteo ustati da nas qutit napusti, kada do|e

Prota Sava Jergi} i saop{ti: - da mi poru~uje lekar @ivojin Milen-

kovi} da su Nemci za moj odlazak spremili dva vagona - jedan za mene

i moju pratwu, nas 26 lica, a drugi za na{ prtqag. Ne treba da propu-

stimo priliku nego sutra odmah da koristimo ovu nema~ku qubaznost.

Ovo je {okiralo oca Asena i on se brzo rastade s nama obe}av{i da

}e nam sutra rano staviti i svoje usluge, na ~emu mu zablagodarih.

Mislim da je vredno zabeleìti i slede}e: odre|ena straà da

~uva, prvo “nikoga”, zatim “Mitropoliju” - najposle - mene, s dana u dan

bila je sve osionija i bezobzirnija, dok danas, kada joj primetih da oni

nisu ovde odre|eni da barataju po mojim ku}ama i kancelarijskim ode-

qewima, meni ne tresnu, preko jednog omalenog podnarednika: Ti be-

{e tu do pre tri dana doma}in, a sada smo mi, mi ti dosta ~asti odaje-

mo, i po~ne imitirati {ta bi oni sve mogli u~initi kada bi se nekul-

turno prema meni pona{ali, ali su oni uqudni bugarski vojnici, koji

ne otimaju, ne kradu - ali za jelo i pi}e, {to na|u imaju prava da uzmu.

- Ovakvi postupci prema meni, dopirali su i do Nemaca i do ~ar{ije.

Prvi su hteli da ovu straù sklone i zamene je detektivima. Boje}i se

kakvih novih “Inspektora” - nisam na ovoj promeni insistirao. - âr-

{ija se po~ela glasno buniti. Tako Dimitrije Bojaxijevi}, trg. i biv-

{i pretsednik Crkvene op{tine, javno je i o{tro protestvovao pro-

tiv “mangupa” i “mangupskih postupaka” prema Mitropolitu. înili

su to i drugi. Dim. Nasti}, Pavle Vasi}, Ni}. Kosti} i dr. Do|e no},

wu sam morao budno presedeti. Svu no} je bila neka lomqava i pucwa-

va po dvori{tu, ku}i, podrumu i ulici. Stalno su odlazili i dolazili

automobili. Ne{to su odvla~ili od ku}e. Straì je pucwem ~esto da-

vala neke ugovorene znake... Oko 4 ~asa bio sam u kancelariji, oko 5 ~a-

sova bio sam u kancelariji, oko 5 i 1/2 ~asova javqaju se i neispavani

straàri i posmatraju me ispitiva~ki. ]utao sam.

4. maj 1941. godine. U 6 ~asova bio sam gotov za polazak na èle-

zni~ku stanicu. Kola su (kowska) ve} stigla. Na stanici su imali ~e-

kati me 26 lica (sve{tenici i wihove porodice, pored nekoliko dru-

gih), kako smo se uve~e dogovorili. Oko 6 ~asova stiè o. Asen sa 4

135

mla|a bugarska oficira, sa sekretarom Dimitrovim, pop Stojilom,

dva detektiva Skopqanca i jednim crkvewakom. Osmotri{e moje stva-

ri za koje im rekoh: eto, do{ao sam sa vagonom stvari, idem sa tri ku-

fera; Do{ao sam sa 60.000 dinara, idem sa 6.000. - Mislim da vas nisam

o{tetio ni opqa~kao. Imam svojih 5 odjejawa (li~no kupqenih) nosim

dva; imam 4 mantije, nosim jednu (i wu mi htedo{e uzeti - lepa je) imam

3-4.000 kwiga - nosim 4 kwige itd. Punu vam ku}u ostavqam, pa vodite,

o~e Stojiqko, ra~una o ona dva moja divna {tapa, mo`da }e mi opet ov-

de trebati. - Ovo ih ujede, te odgovori{e time {to moj ranije spremqe-

ni mrtva~ki sanduk okiti{e dvema crvenim ruàma, ne rekav{i mi

ina~e ni{ta. Prekrstih se, blagoslovih ih i rukovah se sa svima, a oni

me poqubi{e u ruku. U jednim smo kolima nas trojica, a u drugim mo-

mak, stvari i jedan podoficir sa zapetim revolverom - “da me ne bi ko

napao” (a osta mu àoka {to mi koù ne probu{i). Uz put, pred ofi-

cirskim domom, sretoh lekara Kajmak~ijeva, koji me u~tivo pozdravi,

kao i mnogi prolaznici. Na èlezni~koj stanici sa~eka{e me moji sa-

putnici, dve grupe na{ih èlezni~ara i {ef stanice, g. Filip Popo-

vi}. On se sa mnom poqubi i dade zavet da }e me i po mom povratku u

Skopqe - do~ekati. Ako Bog da, otpozdravih. @elezni~ari me pozdra-

vi{e salutiraju}i. Mojih saputnika be{e dva puta vi{e nego {to sam

ih zvani~no prijavio. Moj kupe be{e I klasa, {to mi je ovom prilikom

pred bugarskim podoficirom, godilo; wemu dadoh za ru~ak i wegovim

drugovima, straàrima 300 dinara, “jer vam danas nema ko dati hranu”.

- Vidno, ironiju nije razumeo, iako se stalno pretstavqao kao savr{e-

ni pravnik. - Ovaj podoficir, pop Stojil Davidov, sve{tenik Asen,

“inspektor” u zajednici sa oficirima iz bugarske sanitarske ~ete

imali su, po svemu cene}i, nameru samo da me primoraju da se {to pre

uklonim iz Skopqa. Ovo zakqu~ujem iz wihovih radwi i mahinacija -

ve} spomenutih, kao i traèwa pri mome polasku, da potpi{em izjavu

da je “Komisija”, odre|ena za popis i prijem ustanova i stvari od mene

i drugih crkvenih funkcionera - bila korektna u svojim postupcima.

Izjava sekretara Dimitrijeva data meni li~no da se on ne}e ni~im

hteti ogre{iti “ni za oko prosta konca” - ide u prilog ovoga moga mi-

{qewa. Ja sam u ovo tvrdo ube|en. Moje me li~ne opaske ne varaju.

05. maj 1941. godine. Putovawe do Beograda iz Skopqa bilo je

normalno, korektno i u redu. Samo nam u Predejanu, jedan preglednik

136

voza, bugarski oficir, pri izlasku iz voza, gun|aju}i - skresa majku

srpsku... Vaqda, u znak i potvrdu “ve~itoga prijateqstva”. Sve izlo`e-

no zapisah prema “dnevniku” koji sam vodio iz dana u dan, svako ve~e.

20. maja 1941. god. Mitropolit Skopski

Beograd Josif

137

IV

S CRNI[A NA GORI[A

139

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Pov. br. 19 iz 1942.

i 2836 iz 1941.

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

Beograd

“S crni{a na gori{a”

Na zahtev Sv. Arhijerejskog Sinoda da mu dostavimo pismen iz-

ve{taj o svome radu na crkvenim poslovima u Beogradu od 5. 5. do 7. 8.

1941. godine ~ast nam je dostaviti mu slede}e:

Istavqena gore narodna poslovica obeleàva stawe sve teìh

i teìh neda}a i stradawa pojedinaca, dru{tva i naroda, pa bi je, ~i-

ni mi se, i ja na moj slu~aj poslovawa u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

u pomenutom vremenu s pravom mogao primeniti:

Tek {to sam 4. maja 1941. godine izmakao iz Skopqa od bugarskih

“qubaznosti, gde su mi pri popisu stvari u Mitropoliji dràli re-

volver nad vratom” i “iz predostro`nosti da me ne bi ko napao”, spro-

veli do èqezni~ke stanice, opet, sa zapetim revolverom u rukama

wihovog podoficira, - nai{ao sam u Beogradu na nove te{ko}e i pat-

we. No}u izme|u ~etvrtog i petog maja stigao sam u Beograd s jednom

mawom grupom izbeglica iz Skopqa i preno}io u èl. vagonu. Jutrom

5. maja iza|osmo na èqezni~ku stanicu svu u ru{evinama, zgari{tu,

stra{nom neredu i pusto{i. Du{a se strese i duboko zajeca: Avaj Be-

ograde, avaj oja|ena prestonico, takvu li te zati~em! Nova su iznena-

|ewa ja~a, bolnija i o~ajnija {to dubqe u grad zalazimo. Na ulici

pred èl. stanicom gotovo nikoga, nikakvih prevoznih sredstava. Je-

dva prona|osmo dva nosa~a sa primitivnom ru~nom dvokolicom. Ki{a

sipi, a nas trojica: ja, Prota Savo Jergi} i moj sinovac Du{an, po|o-

smo pe{ke k Sabornoj Crkvi, u Patrijar{ijsku ku}u. Pretpostavqao

sam, a ne{to sam i ~uo, ali se nisam nadao da }u nai}i na tako te{ke

prizore: ulice prazne, sve zamrlo, ku}e poru{ene i spaqene, ulice

141

isprovaqivane, vodovodne cevi polomqene, rup~age od granata, most

Kraqa Aleksandra sru{en i za upotrebu potpuno onemogu}en... Pa-

trijar{ijska ku}a zauzeta i pretvorena u kasarnu, okupatorski vojni-

ci razapeli na wenim prozorima svoje rubqe, su{e ga. U glavnoj sali,

kako sam docnije obave{ten, sme{tena je bolnica, a crkva sa oltarom

pretvorena u spava}u sobu, a po ostalim odeqewima, vojni~ki stano-

vi. Straàr stoji na ku}nom ulazu sa ulice Kraqa Petra, a ostali

ulazi zakqu~ani i zape~a}eni. Ne bih u sve ovo, i drugo koje {to ve-

rovao da nisam li~no video, a ne{to docnije od patrijar{iskih slu-

`benika saznao... Nije mi, dakle, bilo pristani{ta u patrijar{ijskoj

ku}i. Morao sam po}i na drugu stranu, u Kraqice Marije ulici br.

135, stanovala mi je sestra od strica, Qubica ud. \or|evi}, u~iteqi-

ca u penziji. Nisam znao da li je starica ostala ìva posle bombar-

dovawa lepoga stradalnika, Beograda. Po|osmo da je potraìmo. Ki-

{a sve ja~e rosi, a ja, ranije du{evno i fizi~ki izmu~en i bagqiv je-

dva se kre}em, svaki ~as zastajkujem radi odmora, te me nosa~i poù-

ruju da u vremenu i zaradi ne gube. Idem i ponovo se osvedo~avam da je

nekada draèsni Beograd delom pusto{ i grobqe. Zato mi naviru su-

ze, srce puca, du{a pi{ti i otima se molitva Bogu! Ipak se te{im i

velim: Boqe je i ovo nego crn obraz!... Trpi Srbine! Ispa{taj grehe,

jer si u mnogome za ovo sam kriv! Ipak se ohrabri, trgni se od letar-

gije, na|i sebe i svoj put, ali pazi da ne ode{ stranputicom. Vrele si

krvi i plahovit si! ûvaj se toga! - Sestru na|oh ìvu, ali bolesni-

cu: Iako je siroma{na, ona nas svu trojicu sestrinski primi i obe-

ru~ke prihvati, da zajedni~ki bol delimo! O mom dolasku u Beograd

brzo su razneli vest, u sve{teni~ke i druge krugove, moji saputnici,

i ve} pre podne 5. V. poseti{e me u stanu pored drugih, oba vikarna

episkopa: Arsenije i Valerijan. Do|o{e da ih te{im, a ja bejah èdan

utehe sa wine strane! A jadna nam uteha, àlosna nam majka! Crkveni

brod je jako nastradao, gotovo obezglavqen i bez malo razdruzgan. Cr-

kva i po hiqaditi put deli àlosnu sudbinu svoga naroda. Od vikar-

nih episkopa saznadoh: da je W. Sv. Patrijarh G. Gavrilo u hapsu, u

zgradi seqa~kog Okru`nog suda u Kr. Aleksandra ulici br. 5, da mu je

“zemqa prostira~, a pokriva~ nebo”, kako bi narodni guslar rekao,

poloàj o~ajan, robija{ki. Ovo zabole do srì u kostima. Osetih svu

bedu u koju smo zapali, ne samo pojedina~no, nego {to je mnogo va`ni-

142

je, ceo narod, cela na{a Crkva. Otstrawewem Patrijarha iz redovnog

ìvota Crkve prese~ena je mogu}nost crkvenog rada na kanonskoj i

zakonskoj podlozi; Sv. Sinod otsutan, nijednog sinodalca u Beogradu,

oti{li u svoje eparhije da tamo spasavaju {to se spasti moè; vikar-

ni episkopi, bez dovoqnoga autoriteta, sku~enih prava i delokruga

rada, mladi i neiskusni, a pritom, ograni~eni samo na eparhiju svoga

hijerarha, Patrijarha - ne mogu lako da se sna|u u vihoru i haosu rat-

nog vremena i novoga poretka; parohijsko sve{tenstvo, posle prve

ratne najezde i iznena|ewa, pribralo se je i na svojim je mestima, ali

jako uznemirena zbog nesigurnosti u svakom pogledu pa i materijal-

nom; sa strane iz okupiranih krajeva, nagrnuli novi sve{tenici, iz-

beglice ili proterani, bez parohija i bez ikakvih sredstava za ì-

vot; crkvenojerarhiski i samoupravni slu`benici bespomo}ni skr-

stili ruke i ~ekaju da im se spase ìvot i da hleb; pojedine crkvene

oblasti otrgnute su od Centrale, i o wima ili se ni{ta ne zna ili vr-

lo malo, a to {to se saznaje, ne samo {to je neute{no, nego je egoizam,

zloba i sitna pakost, kao i stalni pratioci ratnoga haosa: spletke,

intrige, traèwe krivaca za slom Otaxbine, strah od ovakvog ili

onakvog vr{ewa du`nosti (npr. na bogosluèwima hrabriji sve{te-

nici pomiwali su Kraqa i Patrijarha, a slabodu{niji ni jednoga ni

drugoga); ne zaboraviti da su na povr{inu po~eli izbijati ba{ oni

elementi, koji su najmawe pozvani da vode Crkvu, ~esto prete}i oku-

patorom itd. Kada se sve ovo uzme u obzir, i jo{ zebwa od svega ne-

predvi|enoga {to moè nastupiti, dobija se neute{na perspektiva i

zabrinutost kojim putem da se po|e pri spasavawu onoga {to se spa-

sti moè, spasavawu pod okupatorom ~ije nas nepoverewe stalno pra-

ti, i koji Crkvu i weno vo|stvo neprekidno isti~e kao potpiriva~e

i, pored drugih faktora, smatra krivim za rat i ratni ogaw. Beograd-

sko sve{tenstvo i vikarni episkopi pravilno su shvatili teìnu i

ozbiqnost situacije te su i{~ekivali preduzimawe mera na razbi-

stravawu i popravci stawa u Crkvi. Episkopi i sve{tenstvo drugih

eparhija, ne mawe, uprli su o~i u Beograd. Grupa Arhijereja iz Mana-

stira @i~e, Preosve}ena Gospoda: Nikolaj @i~ki, Venijamin Brani-

~evski, Vikentije Zletovsko-Strumi~ki, i za wima, Nektarije Zvor-

ni~ko-Tuzlanski, Damaskin Banatski, poru~uju da se {to hitnije sa-

zove Sinod, ili bar konferencija Arhijereja, koji bi mogli na istu

143

do}i. Ovo je stanovi{te posve ispravno, ali se previdela voqa oku-

patora od koje je zavisila mogu}nost i sigurnost ovoga sakupqawa; za-

boravilo se da su ovakvi skupovi bez prisutnosti na istima W. Sv.

Patrijarha u opreci sa kanonskim propisima i crkvenom praksom i

da bi mogli biti pogubni za daqi tok crkvenog ìvota. Imaju}i ovo

na umu mi smo, dogovorno sa vikarnim arhijerejima i drugim saveto-

davcima, poduprli i svojim nastojawima ve} ranije zapo~etu akciju

oko oslobo|ewa W. Sv. Patrijarha iz zatvora. Nismo u tome uspeli,

ali se postiglo to da se W. Sv. Patrijarh uskoro premestio iz beo-

gradskog zatvora u ku}nu internaciju u Manastiru Rakovici. I ovaj

delimi~ni uspeh zaradovao nas je, jer i ako se u su{tini Crkvi ovim

nije pomoglo, bar se ne{to olak{ao uslov za ìvot W. Sv. Patrijar-

ha. Mi smo i na tome blagodarili Komesaru Ministarstva pravde g.

Mom~ilu Jankovi}u, a preko wega i drugim faktorima koji su ovo

omogu}ili. Molili smo ga ponovo, da W. Sv. Patrijarh bude kona~no

oslobo|en radi pravilnog kanonskog i zakonskog rada u Crkvi. Ovo

smo stalno pismeno i usmeno ponavqali u svakoj datoj prilici. Zamo-

lili smo wega i Komesara unutra{wih poslova, te su nam nema~ke

vlasti dozvolile da moèmo ja, oba vikarna episkopa (Arsenije i Va-

lerijan) i Prota Ivan Kalu|erovi} posetiti W. Sv. Patrijarha u

Man. Rakovici. Premda nam je W. Sv. poru~io da ne dolazimo, jer je,

veli, dao obe}awe nema~kim vlastima da ne}e primati nikoga u sobu,

sem svog li~nog lekara. Mi smo ipak i{li u Rakovicu i bili od wega

primqeni. Susret s wim bio je za sve nas vrlo dirqiv a za mene, ~ini

mi se, najvi{e. W. Svetosti se duboko poklonismo, a on se s nama sr-

da~no pozdravi i celiva. Soba koja mu je bila data i u koju nas je pri-

mio jeste najobi~nija mona{ka }elija sa stolom prekrivenim izve-

{talim i pocepanim zastira~em: stolica sa sedi{tem prekrivenim

par~etom }ilima, pocepanim i kanabe sve rasklimatano. Jednom re~-

ju beda. Susedna spava}a soba sa mona{kim krevetom i sto~i}em; ne-

{to je boqa i pristojnija, ali ne vi{e nego za obi~nog monaha. Sam

Patrijarh, i ako se u licu dosta izmenio, omr{ao, i sa vidnim trago-

vima muka i patwi, ipak je izgledao “solidne fizionomije”; o~igled-

no je bio ozaren rado{}u {to vidi svoju bra}u, prijateqe i srodnike.

Od odela je imao na sebi: crnu kamilavku sa krstom, dowu mantiju i

povrh ove pixamu do ispod kukova, naprsni krst i panagiju. Gorwu ha-

144

qinu nije imao uop{te, jer mu policajci gestapovci nisu dozvolili

da je obu~e u Ostro{kom Manastiru kad su Ga uhvatili. Kako Ga je voj-

na policija zatekla u spava}oj sobi u Ostrogu, tako Ga je ceo dan dr-

àla na ki{i u manastirskom dvori{tu, zatim no}u sprovela autom u

Sarajevo, gde je saslu{avan a potom preko Uìca, u zatvorenom auto-

mobilu sa zalepqenim prozorima, sproveden u Beograd, gde je zadràn

u gore spomenutom zatvoru, iz koga je preme{ten u Manastir Rakovi-

cu. (U Sarajevu i prvih dana u Beogradu nisu Mu dali u zatvoru ni

prostira~a ni pokriva~a; stalno je sedeo na drvenoj stolici, - dreme`

na woj bio Mu je san). Straàri kod W. Svetosti Patrijarha bili su

dva srpska detektiva, koje mu je postavio na zahtev nema~kih vlasti

Komesar Ministarstva unutra{wih poslova g. Milan A}imovi}. Ovi

detektivi bili su obave{teni o na{em dolasku u Manastir Rakovicu.

Pona{ali su se prema Patrijarhu i prema nama solidno i pristojno,

{to im nije smetalo da ispravno vr{e svoju du`nost. Sa Patrijarhom

smo piju}i kafu razgovarali “nevezano” o mnogim doga|ajima iz sko-

ra{weg narodnog i crkvenog ìvota i o li~nim doìvqajima W. Sve-

tosti Patrijarha. ûli smo koliko je i kako bezrazlo`no bio mal-

tretiran, cini~ki ismevan, sumwi~en i okrivqavan za stvari o koji-

ma nije ni pojma imao. Govorio nam je na pr. o basnoslovnoj koli~ini

novca koji je “bajagi” na|en u Wegovoj sobi, a o kome on nije ni{ta

znao, jer ustvari nije ni postojao. înovnici crkvene centralne bla-

gajne zaista su preneli u jednom sanduku iz Beograda u tzv. Gorwi Ma-

nastir Ostro{ki oko pet i po miliona dinara crkvenog a ne Patri-

jarhovog novca, i predali ga na ~uvawe kalu|eru, sabratu manastira.

Ovaj je novac i na|en u manastiru. Wega je nema~ka vlast uzela i od-

nela. O drugom novcu, o kome se po novinama pisalo, niti je crkveni,

niti je bio sme{ten u manastiru ni u manastirskim zgradama. O wemu

Patrijarh nije ni{ta znao. Docnije mu je re~eno, da je to ili dràv-

ni ili dvorske kancelarijske svojine. Taj novac bio je skriven u ne-

kim pe}inama blizu manastira. Skrivnicu sa ovim novcem prokazao je

dvorski oficir - lafeta, po narodnosti Hrvat. Docnije smo ovo isto

~uli i od na{ih crkvenih ~inovnika, koji su prenosili crkveni novac

u Ostro{ki Manastir. O sumi ovoga crkvenoga novca, lako se moè

na}i istina po crkvenim nov~anim kwigama i drugim dokumentima.

Patrijarh nas zamoli da mu po{aqemo iz Beograda {togod rubqa,

145

mantija i novca, jer ovim potrebama jako oskudeva. Docnije mu je ovo

poslato, ukoliko je spaseno i sa~uvano. Glavno pitawe o kome smo s

Patrijarhom raspravqali jest: kako da se do|e do normalnog ìvota

i rada Crkve i kako da se uhvati veza sa otrgnutim crkvenim oblasti-

ma. Konstatovali smo zajedno da ni iz jedne eparhije nisu dobiveni

ta~ni izve{taji i podaci o wenom ìvotu; da se nijedan sinodalac ni-

je javio, niti se zna kada }e se mo}i javiti i do}i u Sinod na rad. Si-

nod, dakle, ne radi; pronose se jako zabriwavaju}e vesti, da je suvi{e,

upravo, stra{no stawe na{e Crkve i Srba na teritoriji “nezavisne

i slobodne dràve Hrvatske”, da se tamo vr{i ne~uven teror nad Srp-

skom Pravoslavnom Crkvom, wenim pripadnicima i sve{tenstvom; da

se tamo vr{e masovna ubistva, hap{ewa, ucene i internirawa; nasil-

no prevo|ewe u rimokatoli~ku veroispovest i da se sprema jo{ teì

progon onih koji ne pre|u u rimokatolicizam. To se isto ~uje i za

krajeve okupirane od strane Ma|ara; vlada neizvesnost o stawu ju-

`nih eparhija, zna se samo toliko da su pored nas i Srpski Arhijere-

ji eparhija: Zletovsko-Strumi~ke i Ohridsko-Bitoqske udaqeni iz

svojih eparhija; u Bosni i Hercegovini vri i kuva se ne{to stra{no,

govori se da je Episkop Platon ubijen, a sem wega i mnogi verni i sve-

{tenici. Iz Zagreba~ke Eparhije, zna se ta~no, da je Mitropolit Do-

sitej zverski tu~en i mu~en, a zatim, u àlosnom stawu, sproveden u

Beograd, i upu}en u bolnicu na le~ewe (sanatorijum @ivkovi}). Mi-

tropolitu Crnogorsko-Primorskom za sada ne preti nikakva opa-

snost, a u wegovoj Eparhiji stawe je, za sada, sno{qivo. Ovo se isto

~uje za Episkopa Brani~evskog g. Venijamina i wegovu Eparhiju, Epi-

skopa Timo~kog g. Emilijana i wegovu Eparhiju, za Episkopa @i~kog

g. Nikolaja i wegovu Eparhiju, za Episkopa [aba~kog i wegovu Epar-

hiju; Eparhija Beogradsko-Karlova~ka relativno je u miru, Episkop

Ni{ki g. Jovan muku mu~i kako da oslobodi svoj stan od okupatora i

sa~uva svoju Eparhiju od nasrtaja Bugara, Episkop Banatski g. Dama-

skin sada je u Beogradu, radi na svome povratku u Eparhiju, u kojoj su

neredi, gowewe i ubistva pastve i sve{tenstva. Za Episkopa Ra{ko-

Prizrenskog g. Serafima saznaje se da je u Prizrenu. I on i Eparhi-

ja relativno su mirni i po{te|eni su progona od okupatora Italija-

na, ali mu arnautske bande ~ine nasiqe nad pastvom i pojedinim sve-

{tenicima. Za episkopa Zahumsko-Hercegova~kog g. Nikolaja nema se

146

saznawa kako mu je, ali mu po svim znacima dobro nije; o Episkopu

Dalmatinskom g. Irineju i wegovoj pastvi ~uje se da im pod italijan-

skom okupacijom nije zlo, ali su gladni; za Episkopa Ba~kog g. Iri-

neja ]iri}a ~uje se da se dobro drì, i ako mu i sve{tenstvo i pastva

jako stradaju od Ma|ara; za Episkopa Gorwokarlova~kog g. Savu ni-

{ta se pozitivno ne zna, a zakqu~uje se da je i wemu i Srpskom naro-

du tamo zlo; Mitropolit Dabro-Bosanski g. Petar je, kanda u zatvoru,

a pastvu mu Hrvati stra{no gone; Episkop Budimsko-Pe{tanski g.

Georgije; strada ali se drì izvrsno; Episkop Muka~evsko-Prja{ev-

ski g. Vladimir uklowen je sa svoje eparhije i interniran negde u bli-

zinu Budimpe{te. Ma|ari su na wegovo mesto poslali nekog ra{~i-

wenog ruskog sve{tenika Popova i uveli ga kao administratora sve-

~ano u Eparhiju; Episkop Ameri~ko-Kanadski g. Dionisije, ne javqa

se, i ne zna se ni{ta o wemu, ali se pretpostavqa da mu je dobro. Za

Moravsko-[leskoga Episkopa g. Gorazda ~uje se da ne blaguje i da se

sa uspehom drì na svome mestu; g. Nektarije Episkop Zvorni~ko-Tu-

zlanski, odbija napade rimokatolicizma i drì se odli~no i kura-

`no, ali dokle? Sve ovo {to rekosmo o pojedinim arhijerejima i wi-

hovim eparhijama - izgleda da je vi{e verovatno, nego {to bi se sme-

lo re}i da je ta~no. Svima visi Damoklov ma~ nad glavom, a celom sve-

{tenstvu i pastvi, kao da se sprema trnov venac i nov golgotski krst.

I sve{tenstvo i pastva, za sada se dobro drè, ali su momentalno po-

meteni, zabrinuti i zabavqeni brigom za odràwe golog ìvota, spa-

savawem sebe i svojih milih i dragih...! Pri ovakvoj situaciji, bez

svoje dràve, Kraqa, odgovornih i vode}ih faktora sa razdrobqeno-

{}u dràvne celine, na vi{e okupatora - Crkva je, tako|e, momental-

no razdrobqena, weni arhijereji i sve{tenstvo stvarno{}u stavqeni

u neobi~no teàk poloàj, i jo{ sa Patrijarhom, li{enim slobode i

bez mogu}nosti ikakve akcije s wegove strane, Crkva je dovedena u

bezizlazno stawe. Te{ko je i prete{ko se sna}i i preduzeti neku ak-

ciju. Te{ko}a je poja~ana velikim nepoverewem okupatora u Srpski

narod, a naro~ito nepoverewem prema Srpskoj Crkvi i wenim vo|a-

ma, koje bez razloga ogla{avaju glavnim potstreka~ima rata. Patri-

jarh Gavrilo savetuje me i traì da se kanonske veze svih delova Cr-

kve odrè po svaku cenu; da se ~uva snaga i jedinstvo svih pretstavni-

ka crkvene jerarhije; traì bezuslovno da se u Crkvi i narodu odrì

147

unutra red i mir, a prema okupatoru lojalnost; èleo bi da se {to pre

do|e do saziva Sv. Arh. Sinoda; èleo bi da se crkvene ustanove i sve-

{tenstvo obezbedi, da se dobeglo i proterano sve{tenstvo privreme-

no rasporedi na upra`wene parohije... Meni preporu~uje da, dogovor-

no sa vikarnim episkopima i istaknutim crkvenim prijateqima po-

ùrim na uspostavqawu redovnog stawa u Crkvi ali, samo po propi-

sima kanona, postoje}ih crkvenih zakona i uredaba... Sa ovim in-

strukcijama i nalozima vratih se sa bratijom iz Rakovice u Beograd.

Moram napomenuti; sa strane W. Sv. sve je dobro i pravilno shva}e-

no, ali pri op{toj pometenosti, mnogim pretenzijama sa svih strana,

razli~itim shvatawima op{te situacije, bez dovoqnog broja blago-

razumnih saradnika i bez ijednoga dinara u crkvenoj kasi, perspekti-

va uspeha je i suvi{e mutna! Ipak, s Bo`jom pomo}i, uporno pre|oh na

posao. Odmah sa gospodom: direktorom crkvenih finansija g. J. \on-

li}em i na~elnikom g. Risto Gr|i}em i sa gotovim aktom posetim Ko-

mesara dràvnih finansija g. Du{ana Leticu i wegova pomo}nika g.

Milana Horvatskog, traè}i da se crkvene ustanove i sve{tenstvo na

ma koji na~in obezbedi, iz sredstava dràvnih ili rezervnih crkve-

nih kredita, uloènih kod dràvnih banaka, ili iz suma crkvenog

novca, koji su okupatori zaplenili. Obojica, Bog im dao zdravqa i

ve~nosti, predusreto{e nas s puno gotovo{}u da, se Crkvi bezuslov-

no pomogne. Preporu~i{e nam da se aktom obratimo Po{tanskoj {te-

dionici i Hipotekarnoj banci i potraìmo da nam se na{ crkveni

novac dat kod wih na prilog, vrati ceo ili bar delimi~no. Kada su

nas docnije nema~ki komesari kod ovih nov~anih zavoda odbili, go-

spoda Letica i Horvatski primili su na{u Crkvu i weno sve{ten-

stvo na teret Srpske dràve i odmah po~eli ispla}ivati akonto cr-

kvenih rezervnih kredita i zakonom priznatih Crkvi redovnih kre-

dita iz dràvne blagajne. U po~etku je ispla}ivawe i{lo po podne-

tim spiskovima (sve{tenstva i ~inovni{tva), a docnije po mese~nim

ratama i to za potrebe Patrijar{ije, na wenoj celoj predratnoj teri-

toriji. Docnije su nam i nema~ki komesari dozvoqavali isplatu iz

na{ih rezervnih kredita kod banaka, ali po dokazanim i overenim

trebovawima. Pri sastavu crkvenog buxeta za drugo polugo|e 1941

god. (od 2. 7. do 31. 12. 1941 g. ) gospoda Letica i Horvatski dali su su-

gestiju i uputstva kako da postupamo. Na{ buxet je izneo za ovo vre-

148

me (II polugo|e 1941 god.) blizu 70.000.000. - dinara, oni su nam odobri-

li 66.000.000. - dinara, koliko iznosi interes na dràvni dug Crkvi

za tzv. naknadu. Premda je ova naknada odlukama Sv. Arh. Sinoda bila

rezervisana za vanbuxetske potrebe Crkve, mi smo se morali ovom me-

rom i transakcijom zadovoqiti, jer drugoga izlaza nije bilo. Moramo

zahvaliti Bogu da se i ovakav izlaz na{ao u novostvorenoj situaciji.

Ovoliko po ovome predmetu a sada da pre|emo na drugu stvar:

Dana 12. 05. 1941 godine (dan Sv. Vasilija Ostro{kog) saslu{a-

vawa u crkvenom muzeju “Qubi~inog konaka”.

Okupator je zauzeo sve prostorije u Patrijar{iskom dvoru i

preduzeo istraìvawe za wega va`nih dokumenata po sinodalnim i

saborskim arhivama. Crkva je ostala bez ijedne prostorije za svoje

potrebe. Vikarni episkopi sa ~inovni{tvom Sv. Arh. Sinoda, Patr.

upravnog odbora, Velikog crk. suda i beogradsko-karlova~kog epar-

hijskog suda, ostali su na ulici. U toj neda}i ispomagali su se Crkve-

nim muzejom “Konakom kwegiwe Qubice”. U wega su se smestili pri-

vremeno stalno rade}i da od nema~ke vlasti oslobode Patrijar{isku

zgradu. U zgradi muzeja, u koju je trebalo useliti do 120 i vi{e ~inov-

nika, nije bilo nijednoga stola ni stolice, izuzev dve sobe upravnika

muzeja. Sva arhiva i dokumenta Patrijar{iskih kancelarija ostala je

u Patrijar{iskom dvoru pod kqu~em i prismotrom okupatorskih vla-

sti. Situacija t.r. o~ajna, nemogu}a, bezizlazna. Episkopi i ~inovni-

ci dovijali su se kako bi mogli i znali, te su ne{to name{taja i ar-

hive preneli u muzej iz Patrijar{ije. Pomogao im je slu~aj nekog ne-

ma~kog prijateqa ~iji je bra~ni spor bio u pitawu, te je dozvoqeno da

se arhiva beogradsko-karlova~kog suda prenese u crkveni muzej, a uz

tu arhivu i ne{to preostale arhive ostalih centralnih nadle{tava

kao i ne{to name{taja. Kad sam prvi put posetio ovu na{u novu “Pa-

trijar{iju” tj. muzej, zatekao sam haoti~no stawe. Sve je bilo u pot-

punom neredu. Sve qudstvo zbuweno i u stawu i{~ekivawa. Publika

tako|e; ne{to traì a i sama ne zna {ta, da li za{tite ili obave{te-

wa po svojim specijalnim potrebama kod crkvene vlasti. Naro~ito

izbeglo sve{tenstvo. Stoji sa skr{tenim rukama i o~ima punim suza

vapije za utehom i komadom hleba. Mnogi od wih su bez sve{tene ode-

}e, a svaki pretstavqa svoj slu~aj progonstva i stradawa kao iskqu-

~ivo teàk, i ako do kraja ne saslu{ate wegovu odiseju niste ~ovek,

149

niste mu prijateq, ni Srbin, ne shvatate wegov bol, a o tvome izgna-

ni~kom bolu i patwama wih se ne ti~e mnogo. Ti si zato tu, misle oni,

da prihvati{ tu|e breme te{ko}e, bolova i briga, a o svojim mu~i mu-

ku sam. Niko te ni za tren oka ne ostavqa, jure te po kancelarijama,

na ulici, u stanu, od jutra do ve~era. Ako nema drugih poslova pita te

za poznate doga|aje, za savete, daju}i ih i sami kako im na pamet pad-

nu. Smatraju: ti si vladika, a vladika je zato da sve nosi, svakoga i u

svim potrebama da zadovoqi, bez obzira je li to {to traì mogu}e,

pravilno ili ne. I ovo je pored drugih razloga dalo povoda okupator-

skim vlastima da na mene obrate naro~itu pa`wu i da me ~ak i na uli-

ci sa podozrewem gledaju. Na pr. jednoga dana, presrete me na ulici

grupa sve{tenika i navali na mene sa svojim traèwem i àlbama, uz

jako gestikulirawe rukama, da bi svome traèwu dali ja~ega efekta.

U tom nai|o{e gestapovci, zaustavi{e svoj automobil i da se sve{te-

nici hitno ne razi|o{e, sve bi nas pohapsili. Ali zato 11. 5. 1941.

god. bi mi saop{teno od nema~kih vlasti da sutradan 12. maja svi epi-

skopi i sve{tenici beogradski imaju biti u 9 i po ~asova sakupqeni

kod Saborne Crkve. U odre|eno vreme do|oh Sabornoj Crkvi. Tu se

behu iskupili Arhijereji; Arsenije i Valerijan, i svi beogradski

sve{tenici, kako parohiski tako i administrativni, pa i Rusi. Oko

10 ~asova neki nema~ki oficir pozva samo nas Arhijereje u Crkveni

muzej. (Reko{e da se taj nema~ki oficir zove: Hojman ili Hanc). Mu-

zej su pre dva dana Nemci bili zatvorili i zape~atili, te ovaj ofi-

cir skide pe~at i otvori vrata; nas Arhijereje primi qubazno, ali

videlo se podozrivo. Kada mu se na ulazu prestavismo, on sa naro~i-

tim interesovawem upita:”Je li to Mitropolit Cvijovi}”. Dobiv{i

potvrdan odgovor on produì: “On je sa biskupom Nikolajem (@i~-

kim) bio Patrijarh!” Episkop Arsenije objasni gospodinu da smo nas

dvojica, pored ostalih bili samo kandidati pri izboru Patrijarha i

ni{ta vi{e. Oficir se obrati direktno meni: “Da li ste Vi blizak

saradnik Patrijarha Gavrila?” Bez ikakvog obja{wewa odgovorih mu

preko Ep. Arsenija: “Jesam”. Po{to u|osmo u kancelariju gospodin

nas qubazno ponudi da sednemo za sto. Preko g. Arsenija gospodin nam

pretstavi svoga prevodioca austriskog Nemca, koji dobro vlada srp-

skim jezikom i bio je na{ gimnaziski oficir u G. Milanovcu. Zatim

nas upozna sa svojim putovawem po istoku, gde se dobro upoznao sa ta-

150

mo{wim obi~ajima i crkvenim ìvotom. Posle ovoga gospodin pre|e

na svoj isledni~ki posao.

Prvo, bi nam postavqeno pitawe, {ta mi znamo o na{im maso-

nima, koji su od na{ih crkvenih qudi masoni ili wihovi simpatize-

ri. Oko ovoga pitawa zadràsmo se oko jednog ~asa. Isledniku nije

nikako bilo shvatqivo da na{a Srpska Pravoslavna Crkva i weni

pretstavnici nemaju ni~ega zajedni~kog sa masonerijom. On nije bio

zadovoqan sa na{im obja{wewem i uveravawem da je Pravoslavna

Crkva uop{te, a na{a Srpska posebno, veliki protivnik masonerije.

Na{e tvr|ewe, da je na{ Srpski Sveti Arhijerejski Sabor pretresao

na svojim sednicama pitawe masonerije, da o tome postoji i pismeni

referat, i da se u pojedinim eparhijama na sreskim i drugim sve{te-

ni~kim zborovima diskutovalo i ustalo protiv masonerije - nije ga

zadovoqio. Stalno je insistirao da mu imenujemo crkvena lica - ma-

sone. Mi nismo mogli nikoga obediti, jer takvih nije bilo me|u ì-

vim. Ostao je nezadovoqan i docnije je Ep. Arseniju rekao; da se ima

sredstava i na~ina kojima }emo biti prinu|eni da govorimo istinu.

Mi smo, me|utim, samo istinu govorili.

2) Drugo je pitawe bilo: Odnosi Srpske Pravoslavne Crkve

prema Anglikanskoj crkvi. Ma koliko da smo istinu govorili, da je

dodir na{e i anglikanske crkve bio iskqu~ivo verski i akademski

tretiran, islednik je ostao uporan u mi{qewu, iako potpuno bez raz-

loga, da smo ne{to skrivali. Mi smo i ovde kao i docnije bili na te-

renu apsolutne istine.

3) Zatim smo pitani, kakvi su odnosi na{e Crkve i Dràve, i da

li je predsednik vlade g. Dragi{a Cvetkovi}, ili koji od wegovih

izaslanika dolazio na sednicu Sv. Arh. Sabora da Arhijerejima obja-

sni Pakt i odnos Nema~ke prema Jugoslaviji? Odgovorili smo da Cr-

kva sobom samostalno upravqa; u wen se duhovni ìvot - u~ewe Drà-

va i weni predstavnici ne mogu me{ati niti na wu uticati. Nad ma-

terijalnim pitawima Crkve postoji dràvni, ali samo vrhovni nad-

zor, i to samo u izuzetno zakonom predvi|enim jedinicama. Prema to-

me niko, ni predsednik vlade, u danom slu~aju g. Dragi{a Cvetkovi},

niti iko od wegovih izaslanika, niti je bio niti je morao u~estvova-

ti na sednicama Sv. Arh. Sabora ili Sinoda. To pravo pripada is-

kqu~ivo eparhijskim arhijerejima i nikom vi{e, pa ni vikarnim

151

episkopima. Predstavnici vrhovne dràve mogu po nekada u~estvova-

ti na konferencijama Sv. Arh. Sabora ali ovoga puta nikakvih kon-

ferencija sa predstavnicima Kraqevske vlade bilo nije. Islednik

se ovim odgovorom upola zadovoqio.

4) Sledovalo je pitawe: {ta mi znamo o engleskom letku “isti-

ne”? Ovaj letak je; veli islednik, rasturen od srpskog sve{tenstva i

omladine u narod. Na na{ energi~an i kategori~an odgovor, da mi o

takvom letku nemamo pojma i da o wemu sada prvi put ~ujemo, g. isled-

nik nam je dobacio: “u Poàrevcu su ga vladika i sve{tenstvo rastu-

rali u narod.” Mi odgovaramo: Rekli smo su{tu istinu i sumwamo da

je Poàreva~ki Vladika g. Venijamin mogao tako {ta u~initi.

- A znate li da Episkop Venijamin nije sad u Poàrevcu i da ga

je napustio zbog tih letaka, primeti islednik.

- Znamo da je u Manastiru @i~i, i da je tamo oti{ao ne zbog le-

taka nego zbog zebwe da u Poàrevac ne do|u Bugari kao 1915. g. A on

se Bugarima zamerio i kao Piro}anac rodom i kao Zletovsko-Stru-

mi~ki Episkop.

- Vi tako tvrdite, a fakta govore da su poàreva~ki sve{teni-

ci: Marinkovi}, Lu~i}, Haxi-Risti} rasturali te letke, i to po na-

re|ewu Ep. Venijamina, primeti islednik. Ti su sve{tenici pohap-

{eni i ovo su nam priznali.

- Mo`da, odgovorismo, a nama je cela stvar nepoznata i vrlo za-

gonetna.

- Ne samo to, produì islednik, nego su va{i sve{tenici dava-

li novac omladini da hu{ka narod protivu nas Nemaca! - Ako Vam je

to ma ko rekao; mi tvrdimo: da Vas je obmanuo, jer je to posve sumwi-

va stvar. U to ne treba niko verovati i to smelo i kategori~ki odbi-

jamo od na{ega sve{tenstva. To nam li~i, primetih ja, na fabulu ko-

ju je izmislio skopski bugarski komitet, kako sam ja podmitio Vas

Nemce, sa pet miliona dinara da me ne hapsite! - Za~udi se islednik

ovome, i zatraì da mu stvar objasnim. A kada saslu{a stvar, namr-

{ti se, prekinu razgovor po ovom pitawu i pre|e na slede}e.

5) Patrijarh Gavrilo i{ao je kod Kneza Pavla na razgovor po-

vodom Pakta. [ta su oni o tome razgovarali, - zapita nas islednik? -

odgovorismo - Patrijarh je zaista bio kod Kneza Pavla, a da li ba{

povodom Pakta ili nekog drugog pitawa - nije nam ta~no poznato. Ve-

152

rujemo da je moralo biti re~i i o Paktu ali to ne smemo tvrditi. Pa-

trijarh nam je po povratku sa audicije rekao: - Potrebno je da kr. vla-

da u {to skorijem vremenu obavesti narod o situaciji stvorenoj Pak-

tom. - U narodu je velika uznemirenost i vrewe. Moramo se bojati, da

u zemqi ne iskrsnu kakvi zapleti, koji mogu dovesti do velikog zla.

Svi mi, Arhijereji, to smo isto ~uli i slagali smo se sa mi{qewem

Wegove Svetosti. Narod je trebalo umiriti. - Patrijarh je pisao ne-

ko pismo Knezu Pavlu i {ta Vi znate o sadrìni toga pisma, upita

islednik! - Mo`da je pisao, ali mi to ne znamo, a jo{ mawe nam je po-

znata sadrìna toga pisma - glasio je na{ odgovor. - Kako to? Zar Vam

to Patrijarh nije kazao, za~udi se islednik? - Nije, - Niti je bio oba-

vezan da nam to kaè, odgovorismo! - A jeste li Vi, obrati se nepo-

sredno meni, i{li sa Patrijarhom Knezu? - Nisam! Po smrti Kraqa

Aleksandra svega sam 3 puta bio u dvoru kod Kneza. I to: dva puta sam

bio po pozivu, bio na Slavi, a tre}i put sam bio (posle) godinu dana

zajedno sa Patrijarhom Gavrilom i g. Irinejem Ba~kim Episkopom,

radi ~isto crkvenih poslova. Vi{e nisam bio, pa ni ovoga puta. Vi

sva trojica vi{e znate, ali }utite... Rekli smo {ta smo znali, vi{e

nemamo {ta da kaèmo.

6). Sledovalo je pitawe: Jesu li predstavnici Crkve imali ka-

kve veze sa oficirima, izvr{iocima prevrata, a naro~ito sa genera-

lom Simovi}em? Odgovorili smo: Nikakve veze ni saznawa o pripre-

manom prevratu crkveni predstavnici nisu imali. Bar nama trojici

to nije poznato, a znali bi bar ne{to da je toga bilo! Mi smo Arhije-

reji, o u~iwenom prevratu saznali od ku}ne posluge Patrijar{ije. -

A Patrijarh, - zapita islednik? - Isto tako, rekosmo! Jer li~no zna-

mo da ga je o tome obavestio wegov sobar probudiv{i ga izme|u 6 i 7

~asova izjutra 27. marta! A zar general nije dolazio tih dana kod Pa-

trijarha, sva trojica odgovorismo: da nam je to apsolutno nepoznato!

- Pitani smo daqe: - Je li 27. marta bilo vojske na ulici, i koga roda

jedinice? Jutrom toga dana videli smo kroz prozor iz svojih soba voj-

nike na ulicama. Bilo je po ne{to: pe{adije, kowice, tenkova i topo-

va sa svojom vojnom poslugom. - Za{to su tu oni bili? Ne znam. Misli-

mo radi odràvawa reda i odavawa po~asti kada Kraq poseti crkvu

(hram). Znamo da vojnici nisu u po~etku dozvoqavali na{oj posluzi

nikakvu vezu sa ~ar{ijom.

153

Crkva je ipak pozdravila prevrat, dobaci islednik. - Da! Crkva

je pozdravila Kraqevo preuzimawe vlasti u svoje ruke, nadaju}i se

nekom narodnom dobru od toga, i sti{avawu narodne bure, koja je leb-

dela u vazduhu - odvratismo.

7). Islednik nas zapita i slede}e: - Za{to je sazvat Sv. Arh. Sa-

bor i {ta je na wemu re{avano? - Sabor je sazvat zato {to je praksa

na{e Crkve da se on saziva uvek u redovno zasedawe u prole}e i u je-

sen ili - bar jednom godi{we. Na ovom Saboru pored redovnih poslo-

va, imali smo: izvr{iti izbor episkopa za Pakra~kog i Ohridsko-Bi-

toqskog; pretresati pitawe upro{}ewa crkvenoga zakonodavstva, pi-

tawe o preure|ewu na{ih bogoslovskih {kola; pored toga intereso-

valo nas je, ali u drugom stepenu i, kao du{ebri`nike na{e pastve,

pitawe situacije stvorene u narodu po pitawu zakqu~enog Pakta sa

Nema~kim Rajhom. Prostije i jasnije re~eno, da se i kod nas ne jave ka-

kvi neredi u narodu sli~no revoluciji u Rumuniji. Saziv Sv. Arh. Sa-

bora nije, dakle, bio ni u kakvoj vezi sa ma kojim politi~kim pita-

wem inozemstva; ticalo se samo internih pitawa Crkve, a ukoliko je

mogao imati kakve veze sa uzburkano{}u naroda u zemqi, i{lo se sa-

mo na sti{avawe naroda. Na ovom Saboru, koji je sasvim slu~ajno i

bez ikakve veze, sa prevratom, sazvat za 27. mart nije bilo re{avano

po predmetima za koje se sastao, jer je doga|ajima smeten i bio zauzet

ceremonijalnim procedurama, vezanih za Kraqevo stupawe na presto.

- Nije tako, re~e nam g. islednik. Sam Patrijarh, priznao nam je, da je

bilo episkopa, koji su bili protivu Pakta. Ova dvojica episkopa vi-

karnih, nisu ~lanovi Sv. Arh. Sabora, te se zato ne mogu na wih pozi-

vati za ta~nost mojih tvr|ewa, ali Vas odlu~no uveravam g. isledni-

~e, da takvih razgovora na Saboru nije bilo niti je moglo biti, jer se

na Saboru o Paktu nijedne re~i nije reklo, niti za, niti protiv we-

ga. Ponavqam, na Saboru niko, ni Patrijarh, nijedan od Arhijereja

nije ~ak ni izustio re~ Pakt! Da li je W. Sv. G. Patrijarh van Sabor-

skih sednica s kim od Arhijereja tada razgovarao ne{to o paktu, nije

mi poznato, uostalom znam iz privatnih razgovora sa Arhijerejima,

da niko od wih uop{te nije bio ni za Pakt ni protiv Pakta, jer nam

wegova sadr`ina nije bila poznata. Svi smo bili za celinu dr`ave i

jedinstvo naroda, a to je bilo mi{qewe i cele na{e javnosti. Jo{ ma-

we episkopat za rat, jer za wega nije bila ni sama vlada generala Si-

154

movi}a. Ovo moje tvr|ewe vidno je iznenadilo g. islednika, pa je za-

~u|eno zapitao: Otkuda Vi to znate? - Znam otuda, - odgovorih - {to

je general Simovi}, 28. ili 29. marta posetio Patrijar{iju i, u li~-

nom nezvani~nom dodiru sa svima Arhijerejima, rekao: da wegova vla-

da nije odbila Pakt, nego }e moliti da ga Nema~ki Rajh u nekim deta-

qima objasni, a rat vlada ne èli nikako. Ako ipak, i preko na{e vo-

qe do|e do wega, imamo svaki ostati na svome mestu i ginuti na svo-

me pragu. Ovaj moj iskaz potvrdi{e oba vikarna episkopa, g. Arseni-

je i g. Valerijan. Islednik je izgledao zlovoqan, pa nam naredi da sva

trojica ovo napi{emo, ali posebno! Posle ovoga nare|ewa on nas na-

pusti i po|e na ulicu, vaqda do svoje kancelarije, a mi ostadosmo da,

ve} kod pomenutog prevodioca, svoj iskaz stavimo pismeno na hartiju.

Mi to u~inismo i svoje pismene izjave predadosmo prevodiocu. Vra-

tiv{i se iz varo{i g. islednik primi na{e izjave i saop{ti nam da

smo slobodni. Ja ulu~ih priliku te ga zapitah: - Imaju li Nemci {to

protiv propisanih crkvenih molitava za Kraqa i Patrijarha, koje su

sve{tenici du`ni u hramovima prinositi? - Kraq je dete, i vi{e se

u ovu zemqu ne}e vratiti, zato nema potrebe, da se za wega kao Kraqa

molite. - A za Patrijarha, ako ho}ete, molite se - odgovori nam. Za

ovo vreme dok smo mi sa islednikom vodili gore navedene razgovore,

sve{tenstvo je ~ekalo u dvori{tu Saborne Crkve 3 ~asa. - Skrenuo

sam pa`wu g. isledniku da ga sve{tenstvo o~ekuje. Sve{tenici neka

idu na svoje du`nosti! Sa wima nemam ni{ta razgovarati! Sa wima

razgovarajte Vi, ako {ta imate, odgovori nam islednik. Na to ja doda-

doh: Wih, zna~i, ne}e niko uznemiravati u wihovim poslovima? - Ne-

}e, glasio je odgovor. Nisam ranije smeo to zapisati a sada to ~inim:

zapitao sam islednika - ho}e li se progoni Srba u Hrvatskoj jednom

prekratiti? Odgovorio je: Hrvatska je slobodna dràva, mi se u wene

poslove ne moèmo me{ati. - Da, g. isledni~e ali vi ste Nemci wu

stvorili, moète joj savete dati. A {ta da joj savetujemo, - zapita on?

Ni{ta vi{e nego da podignete prst i da joj re~ete - dosta vi{e! - Po-

gledao me je koso, i ja sam pogled shvatio i za}utao! Ho}ete li nam

osloboditi patrijar{isku zgradu, - preko nam je potrebna? Zadovo-

qite se sada ovom zgradom, a docnije }emo videti moèmo li vam po-

vratiti patrijar{isku ku}u, - odgovori g. islednik. - I ovu ste nam

zgradu bili zape~atili! Sada vam je dajemo kona~no na upotrebu. - Jo{

155

pred wima ja izdadoh nalog vikarnom episkopu, da je predadu sve{ten-

stvu. Neka svaki sve{tenik po|e slobodno na svoj posao i savesno vr-

{i svoju du`nost, uvek ~uvaju}i: red, preporu~uju}i rad i lojalnost

prema novom pokretu i vlastima. Rastadosmo se. Islednik ode svojim

putem a mi episkopi u Sabornu Crkvu. Tamo sabrasmo sve{tenstvo u

hramu; bili su svi setni; zabrinuti i qubopitqivi. Saop{tih im;

Svaki slobodno na svoj dosada{wi posao; ~uvajte red i propovedajte

rad, savetujte pastvu na nu`nu obazrivost i lojalnost prema okupato-

ru, u molitvama svaki sve{tenik obavezan je i slobodan da javno pomi-

we svoga Arhijereja, u Beogradsko-Karlova~koj Eparhiji Patrijarha

Gavrila. Ovo kanoni nalaù a okupator protiv toga nema ni{ta! Po-

sledwe naglasih naro~ito zato, {to se sve{tenstvo u nekim beograd-

skim hramovima kolebalo, da li sme javno pomiwati Patrijarhovo

ime, na vhodu i jektenijama, jer je u zatvoru. Sve{tenstvo je ovo primi-

lo sa o~itim zadovoqstvom, i razi{lo se svojim crkvama i domovima.

Posle ovoga sastadosmo se istoga dana: ja, Episkop Arsenije i

Valerijan, te rekonstruisasmo gore napisano od 12. maja 1941. godine.

Poslovi u kancelarijama Sv. Arh. Sinoda i Patr. Upravnog Odbora

postepeno kre}u napred, sporo, ali kre}u; kancelarije se dovode u

red, ~inovnici se prihvataju posla, za va`nije pozivamo vi{e ~inov-

ni{tvo na savetovawe a sve druge poslove radim i raspore|ujem po

svojoj li~noj uvi|avnosti, drè}i se op{tih kanonskih propisa i ve}

istaknutih uputstava od strane W. Sv. Patrijarha.

Izbegli sve{tenici, a naro~ito oni sa juga, svakodnevno pri-

stiù i stalno mole za uposlewe. Episkopi Jovan Ni{ki, Emilijan

Timo~ki i Venijamin Brani~evski, rado se odazivaju wihovim i na-

{im molbama, te ih tako brzo upo{qavamo privremeno na upra`we-

ne parohije. Docnije prido{le slali smo, u nedostatku upra`wenih

parohija, na druge slu`be pri bolnicama, kaznenim zavodima, kance-

larijama Arhijerejskih namesnika, kao pomo}nike itd. Re|aju}i doga-

|aje ovako hronolo{ki, moramo ne{to re}i o Zagreba~kom Mitropo-

litu Dositeju; on je u Zagrebu bio od bra}e Hrvata maltretiran na ra-

zne na~ine, kao retko ko: hap{en i tu~en, a naro~ito od hrvatskih eg-

zaltiranih èna; gla|u i è|u mu~en, na golom betonu je u hapsu le-

ào, i, zatim, sav isprebijan, vezanog su ga hrvatske vlasti predale

Nemcima, na zahtev ovih. Doveden je u èlezni~kom furgonu u Beo-

156

grad u besvesnom stawu, i odmah stavqen u istu tamnicu, u kojoj je na

dva tri dana bio ranije Patrijarh Gavrilo, u ulici Kraqa Aleksan-

dra br. 5. Na{ svet je primetio kada je sa ulice unesen u zatvor i gla-

sno jadikovao i protestvovao. Uskoro su ga nema~ke vlasti preselile

u sanatorium @ivkovi}, kao te{kog bolesnika. Mitropolit nije

imao na sebi ni ~istoga i ~estitoga rubqa. Ne{to ja, a ne{to Epi-

skop Banatski g. Damaskin, poslasmo mu malo rubqa u sanatorium.

Wegov me je slu~aj jako zaboleo, te sam na saslu{awu 12. maja 1941. go-

dine kod Nemaca o{tro ih prekorio. Islednik svu krivicu prebaci

na Hrvate, a ja prevodiocu rekoh: Hrvati ne bi smeli tako postupati

kada bi Nemci skrenuli na to malo pa`wu. Onako svu pakost koju Hr-

vati u~ine Srbima, Srbi }e upisati na ra~un Nemaca a ne Hrvata.

Prevodioc mi na ovo odgovori: @iveo sam me|u Hrvatima dve, a me|u

Srbima tri godine. Kada bi mi sudbina dodelila da ostanem u Jugosla-

viji, ìveo bih samo me|u Srbima, a nikako me|u Hrvatima. Nereal-

ni su, nadmeni i nepodno{qivi!

Taman smo Mitropolita Dositeja smestili u sanatorium, a ve}

nam stigo{e crni glasi o Bawalu~kom Episkopu Platonu i Proti

Du{anu Suboti}u. O wima se govorilo da su poubijani, ali se o tome

nikakvih ta~nih podataka nije moglo dobiti. Isto se tako pronosila

vest o Dabro-Bosanskom Mitropolitu Petru, a o Episkopu @i~kom

Nikolaju stalno su kruìle vesti da je, ~as ovde, ~as onde uhap{en.

Tr~alo se na sve strane, traìli podaci i proveravale vesti o ovim

qudima, ali ih nikako jo{ ne dobismo iz pouzdanih izvora. Sve se

svodilo na “govori se”.

Pored ovih briga i pored ure|ewa kancelarija, zbriwavawa iz-

begli~kih sve{tenika, pripremawe buxetskog projekta za slede}e po-

lugo|e (1. 7 do 31. 12. 1941. godine) radilo se na vezama sa Nemcima

preko uticajnih qudi i traìo na~in za normalizovawe crkvenog ì-

vota. Radi toga imali smo 20. 5. 1941. godine sastanak sa beogradskim

Protojerejem Milanom Milutinovi}em - Sadabo{evi}em. On nam sa-

op{tava èqu g. Milana Popovi}a, biv. senatora iz Zemuna, da se sa

nama sastane radi dogovora kako da se do|e do te{we veze sa Nemci-

ma. G. Prota Milutinovi} obave{tava da je g. Popovi} bio nekim po-

vodom kod nema~kih vlasti i sa wima razgovarao o potrebama Srpskog

naroda. Potom se g. Popovi} video sa g. Qoti}em, biv. ministrom

157

Kraqevine Jugoslavije, koji je tako|e tih dana bio u poseti nekih vi-

|enih Nemaca. Gospoda: Qoti} i Popovi}, iako se nisu dogovorili

ranije, istovetne su predloge ~inili nema~kim vlastima, a specijal-

no u pogledu Crkve, wezinog ìvota i zada}e u ovim te{kim danima.

Ovako mi saop{tava g. Prota Milutinovi}, po{to nisam dovoqno

bio poznat sa g. Popovi}em a nadaju}i se, da }e me g. Qoti} docnije

obavestiti po ovoj stvari, zamolio sam g. Protu da objasni g. Popovi-

}u: da takve razgovore treba voditi ili sa g. Patrijarhom ili sa Sv.

Arh. Sinodom.

Istoga dana posle podne, posetio me je prvi put u mom stanu g.

Mom~ilo Jankovi}, komesar Ministarstva pravde. Upoznav{i se vo-

dili smo razgovore po gore, ve}, istaknutim pitawima. I o Patrijar-

hu Gavrilu, Mitropolitima; Dositeju i Petru, a naro~ito Episkopu

Platonu, o kome mi g. Komesar re~e: da su odavno dobri poznanici i

izrazili sumwu da je jo{ u ìvotu. Misli da je ubijen, a za Protu Du-

{ana Suboti}a zna da je ubijen. U razgovoru o Patrijarhovom oslobo-

|ewu iz zatvora izjavi mi da Nemci nemaju nameru da ga puste na slo-

bodu. Za{to ga onda g. Komesare ne predaju sudu, upitah? Nemaju mate-

rijalnih dokaza za wegovu krivicu i osudu, ina~e bi to u~inili. Oni

u wega jako sumwaju i ne èle wegov uticaj na tok crkvenog ìvota, -

glasio je odgovor g. Komesara. Onda se g. Komesare ne moè nikako

normalizovati tok crkvenog ìvota, jer po kanonima i crkvenom za-

konodavstvu nijedan va`niji posao i na~elne prirode odluke Sv. Arh.

Sinoda i Sabora donet na sednici svih tela, bez li~ne prisutnosti

Patrijarha ili bar Wegove saglasnosti nemaju zakonske sankcije. Za-

to moramo svom snagom raditi na oslobo|ewu W. Svetosti, primetih

ja. - Znam, re~e g. Komesar, ali }e to i}i vrlo te{ko! Sve moramo

ostaviti vremenu.

Povedosmo razgovor o Banatskoj Eparhiji i Episkopu Damaski-

nu. Saop{tih mu: da se Episkop Damaskin dovija i nada svom skorom

povratku u Vr{ac. Dotakosmo se daqe: o izbeglom sve{tenstvu, o ma-

terijalnom obezbe|ewu Crkve, wenih sve{tenika i slu`benika. Obo-

jica se obradovasmo najavqenoj gotovosti Komesara Ministarstva fi-

nansija, g. Du{ana Letice, da pomogne Crkvu, koliko se najvi{e moè.

Kao najva`niji deo na{eg razgovora odnosio se na o~uvawe jedinstva

na{e Crkve po svaku cenu. Objasnio sam g. Komesaru zna~aj ovog pita-

158

wa, po na{ narod i wegovu budu}nost. Sloìli smo se da na ovome po-

slu imamo biti jednodu{ni i nepopustivi. - Obavestih ga o razgovoru

vo|enom isle|ewu, nadamnom 12. maja t.g. On me umoli da skrenemo pa-

`wu sve{tenstvu na lojalno dràwe prema okupatoru. Rekoh mu da mi

je to preporu~io g. Patrijarh i da }u biti dosledan svome obe}awu, jer

je to za sada interes na{eg naroda. Sa ovim se rastadosmo.

21. maj 1941. godine. Danas mi do|e na razgovor, brat moga zeta

sudskog majora Momira Jelisav~i}a, Mihailo, ~in. Ministarstva

inostr. poslova, u ekonomskom odeqewu. On mi re~e, da ga je poslao

biv. ministar Ministarstva pravde g. Dimitrije Qoti} da ~uje od me-

ne koja je sada najpre~a potreba na{e Crkve. Premda je ovo mlad i bez

nekog uticaja na dràvne i crkvene poslove ~ovek, - ipak poverovah

da ga je, informacije radi, mogao poslati g. Qoti} k meni. Zato rekoh

da sam blagodaran g. Qoti}u na interesovawu za Crkvu, a to zna~i za

sudbinu na{eg naroda. Izloìv{i mu svoje poglede, zakqu~ih: g. Qo-

ti} kao politi~ar i poznati nema~ki prijateq, mogao bi savetovati

Nemcima, i zauzeti se kod wih: 1) da se nad Srpskim narodom upravqa

u ime srpskog Kraqa. 2) Da se Srpska Crkva kao najvi{a narodna sve-

tiwa, ceni i po{tuje; wena organizacija, sve{tenstvo i ustanove ne

diraju, nego da se ~uvaju; woj dade sloboda usavr{avawa ovih; materi-

jalna sredstva da joj se ne uskra}uju tim pre, {to se ta sredstva ne pri-

biraju od Nemaca, nego samo od Srba; da se iznad i vi{e od svega ka-

nonsko jedinstvo, veza svih delova Srpske Patrijar{ije sa~uva i za-

garantuje. Ovo smo i pod Turcima imali, vaqda nam to mogu zagaran-

tovati i hri{}anski Nemci i 3) da se narodne svetiwe, i tradicija i

obi~aji ne vre|aju, nego da se po{tuju, i narodu ne uskra}uju da ih ~u-

va i gaji. Sve sam ovo potanko objasnio g. Jelisav~i}u i ubedio ga da

je neophodno potrebno da ovo Nemci zagarantuju i time steknu simpa-

tije Srba. Mladi ~ovek ne{to je od ovoga zapisao i obe}ao, da }e ver-

no predati g. Qoti}u i uporno se zalagati da on ovo prihvati.

Dani su promicali, mi smo se stalno starali i svom snagom na-

prezali da novostvorenu situaciju i qude oko sebe shvatimo, da se na-

|emo i stvari dobrim putem vodimo. Na{i ~inovnici su nas dobro

shvatili i usrdno pomagali u svemu. U ovo vreme stigao je iz Manasti-

ra @i~e Gospodin Vikentije: Episkop Zletovsko-Strumi~ki. On je od-

mah preduzeo mere, da stvori vezu sa g. Qoti}em i komesarima na{ih

159

ministarstava, a preko wih i sa li~nostima okupatorskih vlasti. To

mi nije bilo te{ko: jedno, {to je sa nekim od Komesara i ranije imao

veze, i oni su ga oberu~ke prihvatili, a drugo on je prili~no znao ne-

ma~ki, pritom rodom Ba~vanin pa mu je mentalitet Nemaca bio bli-

ì nego nama Srbijancima.

Ne{to ranije, na ovim vezama i obave{tavawu Nemaca o na{oj

Crkvi, wenom ure|ewu i wenim funkcionerima radio je Protojerej

g. Milivoje Crv~anin. U po~etku po svojoj inicijativi, a docnije i po

na{im instrukcijama, da bi se znalo kako i {ta ima raditi, g. Crv~a-

nin, napravqen je i specijalan pisani protokol. On doslovno glasi:

“Protokol napisan u stanu Visokopreosve}enog Mitropolita Josifa

u Beogradu, Kraqice Marije br. 135 od 29. maja 1941. godine, - prisut-

ni su potpisali - radi se o slede}em: Episkop Banatski g. Damaskin,

do{ao je kod g. Mitropolita Josifa u dru{tvu sa delegatom Sv. Si-

noda u Pragu Milivojem Crv~aninom. - Prota Crv~anin saop{tava

arhijerejima, da je pre podne bio u nema~koj vrhovnoj komandi svojim

poslom u pratwi sa biv. sekretarom, {tabnim kapetanom Viqemom

Kvapilom iz Praga i da je tamo kod [efa za vezu, g. majorom Slceri,

svog poznanika, sreo {efa za {tampu i propagandu g. Dr. Susmilha,

koji ga je upitao za informacije o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i tra-

ìo izvesne sugestije za saradwu nema~kih vlasti sa Srpskom Pravo-

slavnom Crkvom. Po{to je ranije Prota Crv~anin ve} govorio po

ovom pitawu i sa Mitropolitom g. Josifom, to je pomenutoj gospodi

nema~koj kazao: da se Wegova Svetost Patrijarh pusti na slobodu, da

On kao jedino kompetentan sazove Sv. Sinod, odn. Sv. Arhijerejski

Sabor. Ovako kaè potpisani Prota Crv~anin. Po{to se ~ulo (ka-

ù) Ep. Damaskin i Prota Crv~anin da se sprema i internacija i dru-

gih Episkopa, to je Prota Crv~anin, u nema~koj Vrhovnoj komandi

skrenuo pa`wu dobroèlateqima nema~kih vlasti, - napred pomenu-

tim da Gestapo moè celu stvar pokvariti ili oteàti ako bi se in-

ternirali neki od Episkopa. Prota Crv~anin isti~e, da ga je ovom

prilikom mnogo potpomogao P. Kvapis. Na to je {ef u Vrhovnoj ko-

mandi g. Salcer kazao, da bi najboqe bilo, da se jo{ danas poseti {ef

Gestapo-a, pa je pozvao g. Crv~anina i g. Kvapila u 5 ~asova, da on sa

wima li~no kod [efa Gestapo-a ode. - Prota Crv~anin je ovo potpi-

sanim saop{tio i kazao da je smatrao za potrebno da se napred izne-

160

tim upozna, prethodno, Mitropolita Josifa i da k wemu do|e sa Ep.

g. Dr. Damaskinom. - Mitropolit Josif opet je ponovio, da je prvi

uslov da bi Crkva mogla da radi, da se W. Sv. Patrijarh Dr. Gavrilo,

pusti na slobodu da, kao jedino kompetentan, pozove Sv. Sinod, odn.

Sv. Arhij. Sabor, za {ta treba osloboditi i Patrijar{ijsku zgradu.

Ovo je jednoglasno usvojeno i Proti Crv~aninu povereno, da se suge-

stija u~ini [efu Gestapo-a.

Prisutni: Mitropolit Skopski Josif, Episkop Banatski Dama-

skin i delegat Sv. Sinoda u Pragu, Prota Milivoje Crv~anin.

Docnije je na ovom Protokolu kapetan Kvapil, svojom rukom na-

pisao: “Po referatu smo ta~no postupili. Beograd, 26. 6. 1941. Kva-

pil.” Prota Crv~anin bio je na nadle`nom mestu kod nema~kih vla-

sti i od wih dobijao izvestan broj pismenih pitawa, da istim na~i-

nom (pismeno) na wih odgovori. To je on i ~inio, zato kapetan Kvapil

i veli: “Po referatu smo ta~no postupili.” Jedan od tih referata ko-

ji nam je predao Prota Crv~anin, izvodim ovde doslovno, da se zna

{ta se radilo. Jasno}e radi priop{tavamo: da su Proti Crv~aninu

traèni odgovori na istaknuta pitawa, a on ih je sam zapisivao i na

wih sam davao odgovore. Nemci, dakle, nisu sami pisali pitawa, ve}

ih samo usmeno postavqali, kako su to oni i u drugim slu~ajevima ~i-

nili. Citiramo referat: - Informacija o stawu Srpske Pravoslav-

ne Crkve u presudnim i odlu~uju}im danima Jugoslavije:

1) Kakav je stav zauzela Srpska Pravoslavna Crkva (Sv. Arh. Sa-

bor) na ~elu sa Patrijarhom u odlu~uju}im danima? Navesti izvor

ovih podataka i treba ih podupreti. - Odgovor (g. Crv~anina): Tih da-

na pred 27. mart; nalazio sam se u Beogradu. Kada sam doznao da je sa-

zvat Sv. Arh. Sabor, posetio sam u Patrijar{iji moga saradnika iz

biv. êhoslova~ke republike u Eparhiji Muka~evsko-Prja{evskoj,

Ep. Dr. Damaskina, sada Episkopa u Vr{cu, i pitao ga za{to je sazvat

Sabor? Odgovorio mi je uglavnom, da je Sabor sazvat da prona|e na~in

na smirewu duhova, po{to se u narodu sva{ta prepri~avalo u vezi sa

Paktom. Ina~e, kaè Ep. Damaskin, Crkvu, odn. Episkopat; niko nije

pitao niti traìo obja{wewa o wenom stavu prema Paktu. Sasvim je

slu~ajno Sabor sazvat za 27. 3. kada se desio sudbonosni preokret.

Ovih dana govorio sam sa Mitropolitom g. Josifom, neustra{ivim i

iskrenim ~ovekom, i pitao ga, da li je odista kakva odluka u Saboru u

161

vezi sa Paktom (sve se odluke unose u Protokol Sabora koji potpisu-

ju svi Episkopi). On je odgovorio da nije nikakva odluka u Saboru o

Paktu doneta. Izdata je samo Deklaracija narodu, kojom se pozdravqa

stupawe Kraqa na presto, a narod umiruje s verom u dobru budu}nost.

Ovo naro~ito zbog toga, {to su se u narodu proturale razne vesti o

sadrìni Pakta. Ina~e se Patrijarh pojavqivao na svom balkonu,

pred manifestacije i govorio o jedinstvu i slozi naroda. O Paktu ni

ovom prilikom nije bilo ni re~i. Tako mi je rekao Mitropolit g. Jo-

sif. - To je sve {to po ovom pitawu znam.

2) Kakve Vam savete mogu dati, da bi se pomo}u crkvenih vlasti

postiglo smirewe naroda, i narod se samo brinuo za svoj rad, i bio lo-

jalan i razborit u svome pona{awu prema nema~kim vlastima? Odgo-

vara, (veli Prota Crv~anin): Potrebno je preporu~iti W. Svetosti

Patrijarhu da odmah sazove Sv. Arh. Sinod na rad, shodno naredbi Voj-

nog zapovednika u Srbiji, - da se svi imaju vratiti svome poslu, Sv. Si-

nod da pripremi i sazove Sv. Arh. Sabor (Po Ustavu Srpske Pravo-

slavne Crkve i kanonima Patrijarh je kao predsednik Sv. Arh. Sino-

da i Sabora jedino pozvat da to u~ini, ina~e svaka druga radwa bila bi

protiv pravna i nezakonita). Patrijarh (sa Sinodom) treba da napra-

vi jedan program ~ije bi izvo|ewe bilo korisno za umirewe naroda i

lojalnost prema nema~kim vlastima. Ujedno sa tim preduzete mere za

ja~awe duhovno - kulturnih veza sa Velikim Rajhom, na pr. oda{iqawe

teologa u Nema~ku, kao {to je ve} to i ranije ~iweno od strane Patri-

jarha, kako mi je pri~ao Mitropolit Josif, dogovora Ep. Banatskog

Damaskina sa berlinskim Episkopom Dr. Hekelom po~etkom 1941. god.

Trebalo je (po ovom dogovoru) - da iz ove Eparhije odu tri studenta te-

ologije u mesecu maju t.g. - Da bi saziv Sv. Arh. Sinoda mogao biti

ostvaren, potrebno je predati Crkvi na raspoloèwe {to pre Patri-

jar{isku zgradu u Beogradu, Episkopima wihove rezidencije. Razume

se, da bi to trebalo objaviti preko dnevne {tampe, ~ime bi se izvesno

delovalo na narod i uzdigao jo{ vi{e dobar ugled Nemaca kod Srpskog

naroda, koji je ve} hrabra nema~ka vojska postigla. Dobro bi bilo jo{

tih nekoliko sve{tenika koji se nalaze u pritvoru, ako wihove krivi-

ce nisu ve}eg zna~aja pustiti na rad svojim ku}ama, jer bi se time ko-

ristilo vi{e op{toj stvari, nego ih dràti u pritvoru. Posle 20.

aprila, proputovao sam vi{e mesta u Srbiji i stekao uverewe da Srp-

162

ski narod mnogo radije vidi Nemce i èli da sa wima sara|uje, nego li

Ma|are, Bugare, Italijane i Rumune. Ovo zna~i, da su stvarni predu-

slovi za dobru saradwu sa Velikim Rajhom. Mitropolit Skopski g. Jo-

sif uputio je u katedralnom hramu sve{tenstvo celokupno beogradsko

na red, rad i lojalnost. Ovo su mi isto izrazili Episkopi: @i~ki Dr.

Nikolaj, Zletovsko-Strumi~ki Vikentije, Brani~evski dr. Venijamin

i [aba~ki Dr. Simeon. Mislim da nije nikakva tajna ako naro~ito is-

taknem Episkopa Nikolaja (@i~kog) kao ~oveka koji uìva ogromno

poverewe i simpatije Srpskog naroda. Imao sam prilike u tri maha da

posle rata govorim sa Dr. Nikolajem i da ~ujem da je narodu i sve{ten-

stvu uputio preporuku apsolutne lojalnosti prema nema~kim vlasti-

ma. Ove re~i sam ~uo od naroda i od wegovog sve{tenstva, uveren sam

da je ovo iskreno i to je za budu}nost vrlo va`no.

3) Kome pripada nadle`nost saziva Sv. Sinoda i Sabora i u ve-

zi sa tim {ta treba uzeti u obzir u slu~aju da Patrijarh iz zdravstve-

nih ili drugih razloga (iskrene saradwe Crkve i nema~kih vlasti) ne

bi bio u stawu da vr{i svoju du`nost crkvenog poglavara? Ko bi mo-

gao da bude wegov naslednik ili zamenik?

Odgovaram, veli Prota Crv~anin: - Po Ustavu Srpske Pravo-

slavne Crkve i kanonima, nadleàn je za saziv Sv. Sinoda odn. Sabo-

ra wegov Predsednik, a to je Patrijarh. Svaka druga radwa i odluka

ovih tela bila bi nezakonita. U slu~aju upra`wewa Patrijar{ijskog

prestola, postoji specijalan zakon, koji ta~no propisuje, ko je sve

~lan toga izbornog tela. - Verujem da }e dana{wi Patrijarh biti za

lojalnu saradwu Srpske Crkve sa nema~kim vlastima, {to sudim i po

tome, {to je Patrijarh kazao nedavno, Mitropolitu Josifu u prisu-

stvu jo{ dvojice Episkopa (vikarnih episkopa beograd. Arsenija i

Valerijana) u Rakovici: “Bra}o, imate pokazati prema nema~kim vla-

stima punu lojalnost. Ovo da se preporu~i sve{tenstvu”. U slu~aju

bolesti Patrijarha ili nekog drugog razloga i uzroka, Patrijarh mo-

è jedan deo svojih poslova zvani~no preneti na najstarijeg episkopa

- Mitropolita, ~lana Sv. Sinoda.

4) Da li bi neko od ~lanova dana{we vlade mogao da uzme u~e-

{}a u dono{ewu crkvenih odluka i kako?

Po Ustavu Srpske Pravoslavne Crkve i specijalnom zakonu o iz-

boru Patrijarha, u~estvuju svi pravoslavni ministri, pored ostalih

163

~lanova izbornog tela. Ina~e, u ostalim, poslovima Crkve duhovnoga

karaktera niko ne moè da se me{a u poslove Crkve. Veza izme|u Cr-

kve i Dràve poverena je Ministru Pravde, pod kojim se nalazi ver-

sko odeqewe. Kraq potvr|uje izbor Patrijarha i Episkopa.

U finansijskim pitawima Crkve postoji me{ovito telo, sasta-

vqeno od svetovnih i duhovnih lica. Ovo telo se zove Patrijar{ijski

savet, kome je predsednik Patrijarh s pravom veta. Sv. Arh. Sabor je

jedino kompetentna vlast za poslove duhovne prirode u Crkvi. Izvr-

{na i upravna vlast mu je Sv. Sinod. Patrijar{iski Savet je jedina

kompetentna vlast za materijalno finansiske stvari Crkve. Izvr-

{ni organ ovoga je Patrijar{ijski upravni odbor. U na~elnim pita-

wima Crkve predvi|a se u crkvenom ustavu nadzor glavne kontrole i

to na zahtev Crkve ili Ministra Pravde.

5) Da li je potrebno da na saborima uzimaju u~e{}e Episkopi iz

danas drugih zemaqa (Hrvatske, Ma|arske, Italije itd.). Odgovaram:

Ovo je bezuslovno potrebno po{to je Srpska Pravoslavna Crkva, pre-

ma kanonskim propisima, jo{ uvek jedna jedinstvena bez obzira na dr-

àvne granice. - Ovo se potvr|uje time, {to je Srpska Crkva i pre

ovoga rata imala svoje Episkope u dràvama: a) u Americi za Eparhi-

ju Ameri~ko-Kanadsku, b) u Ma|arskoj za Eparhiju Budimsku u Budim-

pe{ti; v) u Albaniji za Eparhiju Skadarsku.

S obzirom na ratno stawe i lepo opho|ewe hrabre nema~ke voj-

ske nema~ke vlasti bi jo{ vi{e zaduìle Srpski narod, ako bi wego-

voj narodnoj crkvi, koju su Turci preko 500 godina mu~ili, pokloni-

li pa`wu i uticaj, da se stawe na put Hrvatima i Bugarima u proga-

wawu srpskih episkopa i sve{tenika, svakako pod uticajem rimskog

klerikalizma, ruskog boq{evizma i bugarskog {ovinizma. Mitropo-

lit Skopski g. Josif govorio je da je, dolaze}i u dodir sa Bugarima

konstatovao veliko raspoloèwe za boq{evizam. U Srbiji isto ta-

ko, mnogo su radili strani agenti, jo{ uvek rade za boq{evizam. Me-

|utim, po mom mi{qewu, veliki nema~ki Rajh ima veliku mogu}nost

da se ovome suprotstavi punom parom. Srpska Pravoslavna Crkva, ako

joj u tome pomognu nema~ke vlasti, napred re~enim, jer je sada najbo-

qi momenat za to, po{to je Srpski narod razo~aran u biv{e svoje

prijateqe Ruse komuniste i biv{e svoje saveznike iz svetskog rata -

Engleze i Francuze.

164

Prilikom ulaska Nema~ke u rat sa Francuskom, koliko se se-

}am, general fon Brauhi~, prilikom ofanzive, kazao je: “Sad ili ni-

kad”... Neka je i meni dozvoqeno, da, u èqi da posluìm dobrim od-

nosima, bar za 1.000 godina nema~ko-srpskim, da i ja ponovim da je do-

{ao momenat, prihvatiti ove moje sugestije “Sada ili nikada”.

Ispod ovog dijalo{kog traktata napisao je ranije pomiwani Vi-

qem Kvapil, êhoslovak, prijateq i pomo}nik g. Crv~anina slede}e:

“Izjavqujem da je g. Crv~anin, Prota (ne~itko) ovaj tekst predao ne-

ma~kim vlastima, Beograd, 26. 6. 1941. godine. Kvapil”.

Mi gorwe doslovno predajemo Sv. Arh. Sinodu bez ikakvog ko-

mentara sa na{e strane, nadaju}i se da je sve samo sobom jasno.

Posle po predaji gore pomenutog traktata Nemcima, Prota

Crv~anin nas je uveravao, da su veliki izgledi da }e se nema~ke vla-

sti skloniti da puste Patrijarha na slobodu. Ipak je dva-tri puta

docnije nagove{tavao da neko od na{ih qudi smeta posao. âk mu je u

nema~kom poslanstvu u Beogradu re~eno, da je Patrijarh Gavrilo je-

dan od istaknutih nema~kih neprijateqa i da im ni Mitropolit nije

prijateq i on je, Mitropolit Josif, protiv nas, izjavio mu je jedan

nema~ki vi{i ~inovnik.

Ovih dana kada je g. Crv~anin razgovarao sa predstavnicima ne-

ma~kih vlasti, a Ep. Zletovsko-Strumi~ki g. Vikentije sa na{im Ko-

mesarima; saop{ti mi Ep. Vikentije, da gospoda komesari A}imovi}

i Jankovi} èle da ih posetim i sa wima konferi{em po nekim pita-

wima Crkve. Bolela me je noga te zamolih g. Episkopa da me izvini

kod g. Komesara. Uskoro mi Preosv. g. Vikentije saop{ti da }e me 10.

6. 1941. godine posetiti g. komesar u 18 (6 ~asova) u mome stanu. Pri-

hvatio sam ponudu. Ve} u 16 ~asova 10. 6. 1941. godine do|e mi Ep. Vi-

kentije o~igledno da me pripremi za ovaj sastanak. Vremena smo ima-

li dosta da pretresemo nesmetano mnoga bolna pitawa Crkve i pri-

pravni do~ekamo g. Komesara. Interesantno je da je Ep. Vikentije dr-

ào u po~etku diskusije, pa po nekad i docnije, da se usled ratnih pri-

lika moè Sv. Arh. Sinodu punova`no raditi i bez Patrijarha. Bio

sam tome odlu~no protivan, navode}i da posledice toga mogu biti fa-

talne i sam rad potpuno nezakonit. Mora se biti vrlo oprezan i ne si-

laziti nipo{to sa kanonskog i zakonskog stanovi{ta, jer sklizne li

se jednom sa ovoga puta neizvesno je gde }emo se zaustaviti.

165

U 18 ~asova stigo{e u moj stan g. komesari: A}imovi} i Janko-

vi} i sa wima biv. Ministar pravde g. Dimitrije Qoti}. Konferen-

ciju je otvorio svojim govorom g. A}imovi}. Sa osetnim patrioti-

zmom i nacionalnim bolom on je izloìo stawe na{e narodne situa-

cije, u dana{wim prilikama traè}i izlaz iz nesre}e u koju smo upa-

li. Istakao je uo~qivo i vazda va`nu ulogu na{e Crkve u narodnom

ìvotu; podvukao je i wen sada{wi zna~aj i apelovao da ona kao glav-

ni stub narodnih nada i osnovni ìvotni nerv u wegovom bitisawu;

u~ini sve {to moè i pomogne narodu u wegovoj prete{koj nevoqi.

Glavno je odràti mir i red ~ekaju}i daqi razvoj doga|aja. U tome po-

slu Crkva moè u~initi vi{e nego iko, jer narod u wu ima najvi{e

poverewa. Ali, po izri~itoj èqi Nemaca iz crkvenog ìvota mora

biti odstrawen uticaj: Patrijarha Gavrila, Episkopa @i~kog Niko-

laja i Ep. Brani~evskog Venijamina. S wima Nemci ne èle raditi.

Zahvalio sam g. A}imovi}u na priznawu va`nosti Crkve u na-

{em narodu, ali se sa traèwem Nemaca u pogledu ostrawewa W. Sv.

Patrijarha i imenovanih Arhijereja od crkvenih poslova ne mogu se

nikako sloìti. Za ovo traèwe Nemaca znao sam jo{ ranije iz kazi-

vawa Ep. Vikentija i izve{taja Prote Crv~anina. Ep. Vikentije mi

je pri~ao, da jedan Gestapovac u wegovom prisustvu traìo od g. A}i-

movi}a stroìji nadzor nad Patrijarhom. Wegovo i Ep. @i~kog g. Ni-

kolaja internirawe van zemqe pa ~ak i uklawawe sa poloàja. Ep.

Vikentije mi je bio rekao, da su on i g. A}imovi} sa sklopqenim ru-

kama jedva uspeli da se to bar za sada otkloni.

Ali, i ako sam ovo znao, ipak me je saop{tewe g. A}imovi}a iz-

nenadilo i jako potreslo te sam odgovorio: ûo sam da i drugi Arhi-

jereji nisu u milosti kod Nemaca, ali me naro~ito iznena|uje ovakvo

wihovo dràwe prema Patrijarhu i Ep. Nikolaju. Nisu oni to zaslu-

ìli. No o tome docnije a sada Vas molim gospodo, da me saslu{ate.

Moram Vam, pre svega, staviti do znawa da ne govorim niti mogu go-

voriti ni u ~ije ime, nego samo u svoje li~no.

G. Patrijarh me nije ovlastio niti me je po kanonima i zakon-

skim propisima mogao ovlastiti, da ga ma u ~emu zastupam i zamewu-

jem u poslovima crkvenim. Izuzetak je u~inio u tome, da mogu na upra-

`wene parohije Wegove Arhidijeceze Beogradsko-Karlova~ke nazna-

~avati izbeglice, sve{tenike na privremenu slu`bu, da bi ih na taj

166

na~in privremeno uhqebio. Daqe me je zamolio da savetima u drugim

crkvenim poslovima pomognem wegove vikarne episkope. Odnosno

wegovih zakonskih prava u radu Sv. Arh. Sinoda, ako bi se ovaj sa-

stao, nije mi dao nikakvo ovla{}ewe. Rekao mi je: “u okviru kanon-

skih i zakonskih procesa pomognu konsolidovawu crkvenog ìvota,

daqe od toga ne idi. Savetuj se sa g. g. Arhijerejima i drugim crkve-

nim prijateqima i funkcionerima Crkve.” Ovo mi je rekao G. Patri-

jarh u prisustvu oba vikarna episkopa i Prote Ive Kalu|erovi}a,

prilikom na{e zajedni~ke posete wemu u Man. Rakovici. Dakle, sem

obi~nih redovnih, administrativnih poslova nemam prava ni{ta vi-

{e vr{iti, i to ~inim u otsutnosti Patrijarha samo po krajwoj neo-

phodnosti i nu`di a po op{te usvojenom principu kada je [ef otsu-

tan ili spre~en da vr{i svoju du`nost, istu u zakonskim granicama

preduzima wegov saradnik; koji se na mestu zate~e. Zato i ja vr{im

neke du`nosti, poslove Sv. Arh. Sinoda ali u zakonskim granicama

dozvoqenosti i pod li~nom odgovorno{}u. Prema ovome, jasno je, da

ja u ime W. Sv. Patrijarha i Sv. Arh. Sinoda ne mogu ni govoriti ni

{to van kanonskih i zakonskih propisa raditi. Ne mogu to ~initi ni

u ime svoje Eparhije, jer sam je privremeno izgubio, izgnan sam iz we.

Govorio sam u svoje ime, i dajem mi{qewe u svoje ime, ali uslovno, u

granicama Sv. kanona, crkvenih zakona i propisa. Da bi blagotvorni

rad Crkve mogao nastaviti mislim i predlaèm, da se W. Sv. Patri-

jarh G. Gavrilo pusti na slobodu. Nijedan zna~ajniji rad u Crkvi bez

u~e{}a Patrijarha i wegove saglasnosti ne moè se ni zamisliti, jer

bi bio ne kanonski i nezakonit. Pogre{no je, nekanonsko i nezakoni-

to mi{qewe, da bi Sv. Arh. Sinod kod ìvoga i zdravoga Patrijarha

mogao sam sazvati za rad u svoja redovna zasedawa. Takav postupak i

rad Sv. Arh. Sinoda bio bi u punoj opreci sa kanonskim i zakonskim

propisima. Patrijarha, dakle, treba osloboditi ili ga suditi, ako se

misli da je ne{to kriv. Drugog izlaza ne vidim. Koliko znam a ~uo

sam to i od g. komesara pravde, prisutnoga ovde g. Mom~ila Jankovi-

}a, za sud nad Patrijarhom Gavrilom nema materijalnih dokaza, a kad

bi ih i bilo zna se ko po kanonskim propisima ima da vodi sudsku

proceduru nad Patrijarhom, Arhijerejima uop{te, i da izre~e za Cr-

kvu punova`ne odluke. Okupator bi s politi~kog gledi{ta imao i su-

vi{e razloga, da pusti Patrijarha Gavrila na slobodu, pa se nadam da

167

}e on to u~initi. [to pre - to boqe. A zada}a je sviju nas da na tome

agilno radimo. Ja na Vas, gospodo, apelujem u ime Crkve, Srpskog na-

roda i u ime svoje.

Kao {to bi na{ narod bio jako ozloje|en i do srca uvre|en, ako

bi wegovom najvi{em crkvenom pretstavniku u~inila kakva jo{ ve}a

nepravda, on bi ne mawe bio uzrujan i toliko pogo|en u svome ponosu,

osetqivosti i pravi~nosti, ako bi se ne{to sli~no nagove{taju Ko-

mesara g. A}imovi}a u~inilo @i~kom Episkopu g. Nikolaju. Pozna-

to nam je gospodo, da na wega mnogi u narodu gledaju kao na polusveca.

Ovo ne treba prenebregavati niti posledice nenaslu}ivati. Pona-

vqam, da je u op{tem interesu, pa i samih okupatora, izme|u sve

o{trine, ovo pitawe mirno i tiho likvidirati na gore predloèni

na~in. Ako se druk~ije misli, ostavqam Gospodi da se sa W. Sv. G. Pa-

trijarhom sporazumeju o tome. Posredni~ku ulogu u ovome ne bih è-

leo uzeti na sebe. Nezavisno od svega ovoga, èqa mi je skrenuti pa-

`wu Gospodi, da se najusrdnije zauzmu za kanonsko jedinstvo na{e Cr-

kve, da se ono po svaku cenu odrì tj. da svi weni delovi bez obzira

na ~ijoj se i na kojoj teritoriji oni nalaze, ostanu u neraskidqivom

jedinstvu Srpske Patrijar{ije.

Tada je uzeo re~ komesar Min. pravde g. Mom~ilo Jankovi} i u

svom govoru konstatovao: da se u likvidirawu postavqenoga pitawa

zaista mora i}i zakonskim putem, kao jedinim ispravnim. Svaki dru-

gi put mogao bi izazvati te{ke i neèqene posledice, poremetiti

crkveni poredak i izazvati u narodu jo{ ve}e smutwe, a to nije èqa

ni okupatorskih vlasti. Ako bi se uspelo oslobo|ewe W. Sv. Patri-

jarha i on otvorio sednicu Sv. Arh. Sinoda. Patrijarhu bi se, mo`da,

prethodno dale izvesne sugestije koje bi i{le u prilog Crkve, ne bi

remetilo kanonske propise a s druge strane, zadovoqile bi se ose-

tqivosti Nemaca. Na pr. da W. Svetost po otvarawu sednice Sv. Arh.

Sinoda zatraì za sebe odmor pod uslovom da Sinod radi, a sve svoje

odluke, na~elne prirode, podnosi wemu na sankcionisawe.

Na to ja dodadoh, da bi to u krajnoj nu`di mogao biti neki izlaz.

- Ja }u posetiti W. Svetost i sa wim o tome govoriti, zavr{i g.

Jankovi}.

G. Episkop Vikentije u svome govoru oprezno je podràvao moje

stanovi{te, i izrazio mi{qewe da se moramo dràti kanonskih pro-

168

pisa koliko se najvi{e moè, i koliko okolnosti sada{we situacije

dozvoqavaju. Ali, ne treba zaboraviti vreme u kome ìvimo.

G. Qoti} je pa`qivo pratio izlagawe predgovornika i ovde on-

de davao vidne znake svoga odobravawa, i u svome kratkom govoru kon-

statovao da se mora ostati na kanonsko-zakonskom terenu “a stvar je

politi~ara da zakonske propise obuku u ruho diplomatskog pla{ta,

obrazloè i dostave okupatoru.”Po{to je ovako postignuta saglasnost u postavqenom pitawu, re-

{eno je da se sve ovo dostavi nema~kim vlastima, W. Sv. Patrijarhu i

Ep. @i~kom g. Nikolaju. Ovoga se posla primio Komesar Min. pravde

g. Jankovi} i obe}ao da }e me o postignutom rezultatu izvestiti.

*

I sada, i ne{to pre ovoga sastanka, stalno su kruìle vesti da

}e okupatorske vlasti postaviti svoga Komesara u Crkvi. Pomiwale

su se ~ak i li~nosti za ovo mesto. Govorilo se na pr. da }e za Komesa-

ra u Crkvi biti postavqen profesor gimnazije g. Vladimir Guji}, i

da su mu za ovu svrhu ve} i kancelarije spremqene; zatim da ne}e we-

ga nego Protu Branka Popovi}a, inspektora Min. pravde, ~emu se ovaj

za~udio, kada sam ga upitao, {ta zna o tome. Ep. Vikentije mi je

ozbiqno skrenuo pa`wu da se u nema~kim krugovima govori kako nam

se za komesara sprema neki mlad Nemac student, sa na{eg bogoslov-

skog fakulteta. U vezi sa ovim pitawem isticalo se i ime ruskog pra-

voslavnog Berlinskog Arhiepiskopa Serafima, poreklom Nemca. I

{ta se sve nije prepri~avalo i ~ije se sve ime nije pomenulo? Ep. Vi-

kentije nam je savetovao da bi dobro bilo, da se neko od na{ih Arhi-

jereja primi toga poloàja. Na sve ovo gledao sam kao na obi~an ma-

nevar s ciqem: ili da se na{ Episkopat razbuca i razjedini i u Cr-

kvi stvori raskol, ili da se zapla{imo, ili pak da se dozna mi{qe-

we i gledi{te na{e crkvene sredine. Zato sam na sve to odgovorio:

sumwam da bi se i jedan Arhijerej primio te nezahvalne uloge, i da to

nije re{ewe glavnog pitawa - normalizacije crkvenog ìvota. Ako

okupator to zaista èli, ne moè se u tome spre~iti, ali }e se sama

stvar time jo{ vi{e zao{triti a nikako pravilno tj. zakonito i do-

bro re{iti. U rezultatu obe strane }e biti nezadovoqene.

169

Ovih dana neki predstavnik Evangelisti~ke crkve iz Rajha, kao

izaslanik ep. Hakela poèleo je, preko protojereja i profesora g. g.

Lazara Mirkovi}a i Radoslava Gruji}a, da do|e u vezu sa mnom. Nisam

bio upoznat sa ciqem posete ovoga izaslanika, zato sam ga, preko po-

menute g. g. profesora, uputio da se za sada javi Ep. Ba~kom g. Irine-

ju, koji je poznat sa Ep. Hakelom, a docnije, kada se u na{oj Crkvi vas-

postavi redovno stawe, moè se obratiti W. Sv. Patrijarhu ili Sv.

Arh. Sinodu. Izgledalo mi je, ponavqam, da sve ove navale na mene

imaju za ciq, zavesti me za Gole{ planinu, ja sam ih se bojao i ~uvao.

Mo`da sam se varao ali sam ih tako shvatio.

19. jun 1941. godine. Danas mi iznenada do|e Komesar Min. prav-

de G. M. Jankovi} i saop{ti mi: da }e sutra - prekosutra po}i u Man.

Rakovicu, da razgovara sa W. Sv. Patrijarhom o sazivu Sv. Arh. Sino-

da, a u duhu razgovora na konferenciji od 10. 6. 1941. g. Opet smo

ukratko ponovili kojih se principa imamo dràti u svom poslu: tj.

pu{tawu W. Sv. Patrijarha u slobodu, pa onda saziv Sv. Arh. Sinoda.

Posle razgovora sa g. Patrijarhom poseti}e, re~e g. Komesar, i Ep.

@i~kog G. Nikolaja i saop{ti}e mu gledi{te okupatora o wemu (Ni-

kolaju). Ponovio sam i ovom prilikom g. Komesaru molbu da se ~uva

osetqivosti Ep. Nikolaja, {to je on i obe}ao. Pre{li smo na razgo-

vor o prilikama na Kosovu. G. Komesar me obavesti o tamo{woj situ-

aciji pa me zamoli, da savetujemo sve{tenstvo iz te eparhije, da ne na-

pu{ta svoje mesto, jer mu je tamo opstanak pod Italijanima podno-

{qiv; a Arnauti su prili~no suzbijeni i wihova samovoqa ograni~e-

na. Rekoh mu, da sam o svemu ve} obave{ten od tamo{weg Ra{ko-Pri-

zrenskog Ep. g. Serafima, te sam uputio molbu srbijanskim Arhijere-

jima da sve{tenike iz tih krajeva ne primaju bez izri~ne dozvole nad-

le`nog im Arhijereja.

Tretirali smo, daqe, uslove ìvota na{eg naroda i sve{tenstva

u “Nezavisnoj Hrvatskoj dràvi”. Zamolio sam g. Komesara da me po-

mogne kod nema~kih vlasti, za koje spremam memorandum za za{titu

Pravoslavne Crkve i Srpskog naroda na teritoriji ove novoskovane

dràve. Odredio sam, g. Komesare, specijalnu komisiju za prou~avawe

ve} prikupqenog materijala i spremawe ovoga Memoranduma, rekoh mu.

Komesar me obavesti, da su oni, komesari, sli~an Memorandum

predali g. [rederu, Vojnom zapovedniku u Srbiji. Zato nalazi da mi

170

sa svojim memorandumom ne treba da ùrimo. Treba prvo videti na ka-

kav }e prijem nai}i memorandum, pa tek onda pristupiti predaji cr-

kvenoga memoranduma.

- Mi }emo ga pripremiti, izjavih, i u wemu naro~ito ista}i go-

wewe Pravoslavne Crkve i wene pastve, a preda}emo ga u zgodnoj pri-

lici, a sa na{im znawem. U ovome se sloìsmo.

27. jun 1941. godine. Ovoga dana nalazio sam se kao i obi~no, na

redovnoj du`nosti u kancelariji Sv. Arh. Sinoda u zgradi muzeja (u

sobi koja je sluìla ne samo za kancelarije, nego i za sve potrebe, sa-

stanke, primawa i dr.). Sa mnom jo{ behu vikarni Ep. Valerijan, se-

kretar Sv. Sinoda Prota Alagi} i Arh. namesnik, koji tek be{e sti-

gao toga jutra iz Tetova sve{tenik Mirko Roganovi}. Obave{tavali

smo se od g. Roganovi}a o na{em ìvqu na jugu. Oko 10 ~asova u|o{e

u na{u kancelariju dva nema~ka oficira. Jedan be{e na{ raniji po-

znanik, koji se stalno interesovao o na{im stvarima, a drugi ozbiq-

nog vojni~kog stava, prvi put nam je u poseti. Na{ poznanik be{e vr-

lo qubazan i preko obi~aja, rukovao se s nama, a kada bi ponu|en da sa

novim gostom sedne, oba zauze{e zvani~an stav i meni, Ep. Valerija-

nu i sve{teniku Roganovi}u strogo naredi{e da odmah sa wima po|e-

mo u nema~ku glavnu policiju. Ja zapitah: radi ~ega? Radi izvesnog sa-

slu{awa, glasio je odgovor. A kada upitah: Zar se to ne bi ovde moglo

obaviti? Pade komanda trojice nema~kih àndarma koji toga momen-

ta behu sa detektivom u{li u kancelariju, da nas “uzmu pod svoje”. Da

ne bi do toga do{lo, sva trojica po|osmo u wihovoj pratwi. U hodni-

cima muzeja be{e dosta izbeglica - sve{tenika i drugih posetilaca.

Videv{i kako nas straàri (straà) sprovodi, uskome{a{e se i po-

~e{e se razilaziti. I{ao sam u po~etku zami{qen i pognute glave, a

kada se na|osmo u dvori{tu podigoh glavu, o{inuh pogledom svoje

dru{tvo i izustih: Ni{ta, za Hrista i svoj narod treba ne{to i pod-

neti, nije meni ovo prvi put! Nasmejasmo se i u|osmo u pripremqeni

auto. Dovedo{e nas u glavnu nema~ku policiju, i stavi{e pod nadzor

u trpezariju podoficirske menaè, da tu pri~ekamo. U trpezariju su

ulazili nema~ki podoficiri na pivo i zakusku, }askaju}i sa bifexi-

kom koja nam re~e, da je beogradska Nemica. Uskoro se pojavi oficir

“qubiteq starina”, da vidi jesmo li tu, a kada se ponovo navrati, za-

moli nas da sa~ekamo jo{ jedan momenat. Momenat se oteè jedan i po

171

~as, kada se na vratima pojavi upravnik na{e gradske policije g. Dra-

gi Jovanovi} u dru{tvu onoga drugog nema~kog oficira, ~oveka upa-

dqivo energi~na i stroga, koji pogledom streqa. G. Jovanovi} nas

oslovi: Izvinite gospodo, desio se jedan nesporazum. Nas je o ovom ne-

milom slu~aju hitno izvestio g. Sibin Stankovi}, sve{tenik. îm

smo o ovome saznali, traìli smo od Nemaca obave{tewe. Wih je ne-

ko pogre{no obavestio da ste vi u dosluhu sa komunistima i wihovom

pripremom da sutra, na Vidovdan, izvr{e neki pu~ ovde u Beogradu.

Razuverili smo ih i Vi ste sada slobodni. Ne mogoh o}utati, o{trim

tonom reagirah: Zar je mogu}e g. Jovanovi}u da Crkva i weno vo|stvo

paktira sa komunistima? Zar nije i suvi{e poznato da su to o{tri

antipodi? Marksa i Lewina nisu dali Srbi i wihova Crkva, nego ne-

ki drugi. Na{a se Crkva preko svojih sve{tenosluìteqa borila i

bori protiv sviju destruktivnih struja a sada se weni predstavnici

sumwi~e. Protivu toga odlu~no protestvujem! - Nemac zatraì da mu

se moje re~i prevedu. Kada to bi u~iweno, o{trim pokretom steè pe-

snicu ùstro izusti ciqaju}i na komuniste: “Udavi}emo ih!” Mi na-

pustismo policiju.

Istoga dana, po podne, saop{ti mi Episkop Zletovsko-Strumi~-

ki g. Vikentije da je u ovo ba{ vreme bio u Komesarijatu Min. unutra-

{wih dela i tamo ~uo, da je ovaj slu~aj izazvala “obi~na prqava ruska

intriga”. Wu je posejao Rus, Petar Dimitrijevi}, teolog sa na{eg Bo-

goslovskog fakulteta, paroh jedne na{e parohije u Ba~koj. Mislim da

je radi ilustracije vremena vredno saop{titi kako je do ovoga do{lo.

Sitnica je, ali je karakteristi~na.

Ovaj sve{tenik, koji se sli~nim podvizima i ranije odlikovao u

Zletovsko-Strumi~koj Eparhiji, na Bistri~koj parohiji, do{ao nam

je u stan na desetak dana pred Vidovdan (1941. god.) i traìo je, da ga

primimo u Eparhiju Beogradsko-Karlova~ku i postavimo za paroha u

Beogradu. Znaju}i ga iz ranije, nismo mu iza{li u susret. On ostade

uporan u svome traèwu i podnese nam preporu~eno pismo sa ìgom

na kofertu Komesara Min. pravde. Odbismo da pismo primimo i tako

se rastadosmo. Posle tri dana poseti nas Komesar Min. pravde g. M.

Jankovi} i kada zavr{ismo posao radi koga nas je posetio, izvinuh mu

se {to nisam wegovo preporu~eno pismo primio, rekav{i mu, ko je

sve{tenik za koga se on zauzima. G. Jankovi} mi sa iznena|ewem odgo-

172

vori, da toga sve{tenika niti poznaje, niti mu je kakvo pismo za me-

ne dao. Sve{tenik Petar da bi mi se osvetio, {to nije dobio Beograd,

dostavio je okupatorskim vlastima Bog zna {ta o meni. Vlasti su mu

poverovale i hteli me staviti u zatvor.

3. jul 1941. godine. Po podne posetio me je Komesar Min. pravde

g. M. Jankovi} i saop{tio mi da je bio kod W. Sv. Patrijarha i sa wi-

me se dogovarao da se sinodalni Arhijereji pozovu na rad u sednicu

Sv. Arh. Sinoda. “Ja sam gospodine Komesare va{ akt izneo Konfe-

renciji Arhijereja i vi{ih ~inovnika Patrijar{ijske kancelarije

na diskusiju. Na konferenciji smo se sloìli da se po~etkom avgusta

t.g. pozovu sinodalni ~lanovi ne na sednicu nego na konferenciju Sv.

Arh. Sinoda. Ovo zato, kao {to vam je iz na{ih ranijih razloga po-

znato, da na sednice Sinoda moè pozivati samo Patrijarh i niko

drugi. Komesar je prihvatio ove razloge ali je zatraìo: da se sino-

dalci pozovu {to pre na konferenciju, i to 7. 7. t.g. tj. na Ivandan.

Za{to tako ùrno g. Komesare, zapitah? - To traì nema~ki izasla-

nik koji je prispeo iz Berlina. Ali, to je tehni~ki nemogu}e, prime-

tih. Vi se samo sa tim sloìte, a nama ostavite izvo|ewe posla. - Do-

bro. Ali Vas moram primetiti da mi ne dadoste mogu}nosti, kao {to

sam Vas molio, da se sastanem sa W. Sveto{}u, i o sazivu i radu Sv.

Sinoda sa Wim dogovorim. - Nisu Nemci na to pristali, odgovori mi.

- Dobro, ali me ovim dovodite u te{ko}u i eventualnu mogu}nost da

se sinodalci ne odazovu mome pozivu. - Vi im u pozivu citirajte moj

poslati Vam akt, a mi }emo daqe brinuti o wihovom odlasku. Samo

Vas molim, da im uredne pozive jo{ danas preko mene ispo{aqete. -

U~ini}u da to bude, rekoh g. Komesaru. Zaista u 8 ~asova i ~etvrt

istoga dana uve~e, predata su g. Komesaru pravde 4 poziva za 4 sino-

dalca, li~no ih je predao Ep. Zletovsko-Strumi~ki g. Vikentije. U

pozivu sinodalcima citirao sam gore pomiwani akt Komesara Min.

pravde; naveo sam i razloge za{to sinodalce pozivam na konferenci-

ju, a ne na sednicu Sv. Sinoda, i naveo sam obe}awe Komesara Min.

pravde da }e se sinodalci koji ìve van granica Srbije mo}i nesme-

tano vratiti u svoje rezidencije.

Na dan 4. 7. 1941. godine izjutra javqa se u kancelariju Sinoda

Episkop Zvorni~ko-Tuzlanski g. Nektarije i saop{tava da je ju~e 3. 7.

t.g. u pet i ~etvrt po podne do{ao k wemu autom u Tuzlu jedan nema~ki

173

oficir, Gestapovac, i saop{tio mu: da se za ~etvrt ~asa spremi i sa

wima po|e u Beograd na sednice Sv. Arh. Sinoda. Poslati mu poziv od

na{e strane nije od wega dobio. Dakle, ovaj je Arhijerej uzet iz svoje

rezidencije na 3 ~asa ranije nego {to smo mi svoje pozive poslali

kancelariji Ministarstva pravde. Zna~i, Komesari su kao {to sam

privatno bio obave{ten, sami pozvali preko nema~kih vlasti sino-

dalce u Beograd, a moji pozivi bili su im samo kamuflaà wihove vo-

qe. Pozivar, Gestapovac, saop{tio je ~inovnicima tuzlanskog Cr-

kvenog suda ciq poziva sinodalaca, kako mi saop{ti Ep. Nektarije, a

to je: da se Patrijarh Gavrilo i Ep. @i~ki Nikolaj svrgnu sa svojih

poloàja, kao qudi sa kojima Nemci ne èle sara|ivati.

Na dan 5. 7. 1941. godine dolazi u 8 1/2 ~asova u kancelariju Sv.

Sinoda Ep. Nektarije a odmah za wim Ep. Irinej Ba~ki.

Isti onaj gestapovac koji je dovezao Ep. Nektarija dovezao je ju-

tros i Ep. g. Irineja iz Novog Sada. Wemu je li~no kako nam re~e Ep.

Irinej, ovaj je gestapovac saop{tio ciq sastanka Sv. Arh. Sinoda:

zbacivawe Patrijarha Gavrila i Ep. Nikolaja sa wihovih poloàja.

Drugi je zadatak Sinoda: Sinodski proglas Srpskom narodu protivu

komunista. Ne{to docnije oko 10 1/2 ~asova ulazi nama u sinodsku

kancelariju pomenuti Gestapovac, g. Vandersleben (kome smo tek ta-

da ime saznali) a za wim Ep. Zletovsko-Strumi~ki g. Vikentije kao

wegov poznanik i pratilac.

Razgovor se poveo o episkopima: Ni{kom Jovanu i Timo~kom

Emilijanu. G. Vandersleben se interesovao i ~udio za{to oni do sada

nisu do{li!? Objasnili smo uzrok: nesigurnost vozova i daqina puta.

Pre{lo se u razgovoru na lojalnost Srba prema okupatoru. Svi Ar-

hijereji su izjavili da je to u interesu samoga naroda, koji se na sve

strane goni, progoni i zverski ubija. G. Vandersleben je za to okri-

vqavao komuniste. Ovo nismo odricali, ali smo isticali da bi Nem-

ci mogli pomo}i Srbima da ih nema~ki saveznici (Hrvati, Ma|ari,

Bugari itd.) ni krive ni du`ne ne tamane. On je izbegavao razgovor na

ovu temu, pozivao se na to da su wihovi saveznici samostalne dràve,

da je te{ko na wih uticati.... Uskoro nas je napustio.

Po odlasku g. Vanderslebena upoznao sam gospodu Arhijereje sa

stawem pitawa o demisiji ili udaqewu sa poloàja Patrijarha Ga-

vrila i Episkopa Nikolaja. Rekao sam im: da sam se sa gospodom kome-

174

sarima na konferenciji od 10. 6. sloìo da po zakonu o tome ne moè

biti ni re~i. Ep. Nektarije, koji je bio ve} do{ao u vezu sa Komesa-

rom Min. pravde G. M. Jankovi}em, potvrdio je ovo moje saop{tewe.

Wemu je, vele, komesar G. Jankovi} izri~no rekao, da nije pitawe de-

misije ove dvojice Arhijereja, nego o wihovom privremenom otsut-

stvu, po{to Nemci momentalno ne èle wihovu saradwu.

7. jul 1941. godine. IVANDAN. U toku ju~era{weg dana i no}i

stigli su Ep. Jovan i Ep. Emilijan te smo danas svi po{li u Sabornu

Crkvu, otstojali Sv. Liturgiju, pa se zatim skupili u sinodalnu kance-

lariju u crkvenom muzeju, odakle smo, po ranije ugovorenom rasporedu,

sa g. Komesarom Min. pravde i g. Vanderslebenom, imali po}i u posetu

W. Svetosti u Man. Rakovicu. Kratko smo se sporazumeli jo{ jednom

{ta }e se re}i W. Svetosti, kakav bi morao proglas narodu protivu ko-

munista i {ta se ima traìti od okupatora. U|e nam u kancelariju g.

Vandersleben. Po{to se upoznao sa Episkopima Emilijanom i Jovanom,

neo~ekivano je pre{ao na temu jedinstva Srpske Crkve pod okriqem

Srpske Patrijar{ije. Bilo nam je wegovo izlagawe prijatno, ali smo

se pribojavali, da nam za ovu verbalisti~ku platonijadu ne zatraì ka-

kvu rekompenzaciju. Nije to u~inio... Ponovio je obe}awe da }e wegova

du`nost biti da Arhijereje van granica Srbije, Irineja i Nektarija,

vrati u wihove rezidencije kada oni to zatraè. U 11 ~asova pre podne

po{li smo u posetu W. Sv. Patrijarhu g. Gavrilu, u Man. Rakovicu. Za

nas 7 Arhijereja (~etiri sinodalca: Irineja, Emilijana, Jovana i Nek-

tarija; zatim mene, Ep. Vikentija i vikarnog Episkopa Arsenija), g.

Vanderslebena i wegovog pomo}nika, imali smo samo dva automobila.

Do{li smo u Rakovicu. Wegova Svetost Patrijarh primio nas je

zvani~no, ozbiqno i gotovo hladno. Rezultat posete bio je: bez slobo-

de i prisutnosti Patrijarha sinodalne sednice nemaju kanonske i za-

konske podloge, va`nosti ni sankcija. Sinodalcima se ostavqa da o

ovome razmisle i donesu potrebnu odluku. Nezvani~no misli da sino-

dalci mogu raditi ali na svoju odgovornost.

Ja sam pred Wegovom Sveto{}u i prisutnom gospodom Arhijere-

jima sebe razre{io dosada{wih dobrovoqno preuzetih du`nosti, pri-

miv{i na ovaj svoj rad svu odgovornost. Od sada, sinodalci moraju da

vode crkvene poslove po svom naho|ewu. Sa ovim smo zavr{ili posetu

kod W. Svetosti a podrobnosti sa we poznate su Gospodi sinodalcima.

175

Izla`u}i stvari hronolo{ki, onako kako su stvarno tekle, na-

ro~ito se nisam starao da ih sistematiziram, boje}i se slu~ajnoga

idealizma. Nisam mnoge sitnice isticao da se u wima ne bih izgubio.

Sve stvari, koje su na ma koji na~in ve} zabele`ene, nisam ovde izla-

gao, i ako sam ih se po neophodnosti doticao. Na pr. va`nija pitawa,

na~elnije prirode, re{avao sam po prethodnom konferisawu sa na-

~elnicima i referentima doti~nih odeqewa. O tome postoje posebni

zapisnici sa potpisima u~esnika na tim konferencijama.

Svaki koga budu i ta pitawa interesovala, na}i }e ih tamo.

Na Sv. Luku 1941. godine Sv. Arhijerejskom Sinodu

Beograd odani

Mitropolit Skopski

Josif s.r.

176

V

MOJE ZABELE[KE O

MITROPOLITU ZAGREBA^KOM

DOSITEJU

I

POSETA PATRIJARHU

GAVRILU

177

MOJE ZABELE[KE

- O Mitropolitu Zagreba~kom Dositeju -

Desio mi se slu~aj, da je jedan vi|eniji Prota s leve obale re-

ke Save pri~ao mi skoro pola ~asa {ta se sve desilo sa Mitropoli-

tom Skopskim Josifom. Kada sam ga upitao poznaje li toga Mitropo-

lita, skoro srdito mi je odvratio: - O kako ga ne bih poznavao, bio sam

dva puta kod wega u Skopqu. A s kime Vi sada razgovarate, upitah ga,

- poznajete li Vi mene? - On zastade, pogleda me boqe i ne odgovori

ni{ta. - Pa ja sam taj Mitropolit o kome Vi pri~ate neverovatne

stvari... Sve to {to ste ispri~ali nije nimalo ta~no, upravo, nema tu

ni trunke istine. - Ovaj i sli~ni slu~ajevi navedo{e me da zabeleìm

po ne{to o pojedinim na{im istaknutijim crkvenim qudima da ih ne

bi docnije pojedinci “malovali” po svojoj fantaziji ili po onome: -

rekla, kazala! Ratna je psihoza ~udna, a po nekada neverovatna. Re}i

}u ovde ne{to iz ìvota Zagreba~koga Mitropolita mu~enika Dosi-

teja, ~oveka blage naravi i prostosrda~noga, koga su mnogi nesavesni-

ci do neverovatnosti iskori{}avali, a dobri qudi voleli, po{tova-

li i àlili. Ne}u se upu{tati u wegov raniji ìvot, nave{}u samo

ono {to se s wime desilo od kako je doveden iz Zagreba u Beograd, u

maju 1941. godine. - U Beogradu je iz apsane u ul. Kraqa Aleksandra

br. 5 preveden u sanatorium “@ivkovi}” ne znam i po ~ijem nare|ewu,

a wegove èqe i voqe nije moglo biti, jer je bio i docnije za ~itavih

10-15 dana u besvesnom stawu. ûo sam da je bez odela, ve{a i obu}e, te

sam mu poslao odmah dva para ve{a i zamolio Banatskog Episkopa g.

Damaskina da ga poseti i odnese mu ne{to od svoga ve{a. Po povrat-

ku sa posete Ep. Damaskin saop{tio mi je o àlosnom stawu Mitro-

polita Dositeja. Sav je isprebijan, modar, podnaduo; ruke i noge su mu

ote~ene. @ali se da je bio mu~en i èstoko tu~en, pokazuje na rukama

oìqke od sinxira i ìca kojima je bio vezan. Kada ga pitah ko ga je

179

tukao i vezivao, umeo je samo toliko re}i: “Oni, oni prokletnici u

Zagrebu”... Te{ko misli, misli jo{ teè vezuje i ne se}a se pro{lo-

sti. Ne zna da ste mu Vi poslali ve{. Prosto izgubqen ~ovek. Treba

da ga {to skorije posetite”. îm sam od poslova stigao, a tada ih je

bilo na sve strane i suvi{e, oti{ao sam da ga posetim. U me|uvreme-

nu moje i Episkopa Damaskina posete posetio ga je i Prota Milivoje

Crv~anin, kao wegov biv{i |ak, a potom revnosni saradnik u Pragu

(ê{ka). Kada sam bio kod Mitropolita Dositeja, poznao me je. Zara-

dovao se mome dolasku, plakao je i àlio se na zlo~ina~ko postupawe

“onih iz Zagreba” protiv wega. Jo{ je bio sav ote~en, a mentalno -

sumwiv, ina~e miran, ali jako zapla{en. Nije u po~etku znao ko mu je

ve{ poslao, odricao je da mu je Ep. Damaskin doneo dve tople ko{uqe

(pixame) a docnije time se hvalio. Kod wega sam zatekao dve sredove~-

ne osobe, - sestri~inu po majci i zeta, wenoga muà, kako mi oni re-

ko{e. îm su me sreli sakrili su neke fla{e sa alkoholnim pi}em.

Zato sam im preporu~io da Mitropolitu ne daju nikakvo alkoholno

pi}e, jer to lekari zabrawuju, na {ta oni reagira{e o{tro: “[ta zna-

du doktori”? ôveku treba povratiti snagu i otvoriti apetit”: Pri

polasku skrenuo sam bolni~koj posluzi pa`wu na ovo, a lekare zamo-

lio da i oni o tome povedu ra~una i da svoju konstataciju Mitropoli-

tova zdravqa i stawa pri prijemu u sanatorium {to detaqnije opi{u.

Docnije, ipak, primetilo se da “rodbina” tera svoje sa raznim ponuda-

ma i mesto da se Mitropolit okrepi i oporavi, ona dovodi wegovo

zdravqe u pitawe. Trebalo je Mitropolita spasavati od “rodbine”.

Pre nego bi Sv. Sinod to u~inio ~ujem da je g. Petar Zotas, beograd-

ski trgovac, primetiv{i i sam {ta “rodbina” i prijateqi - u dobroj

nameri, rade s Mitropolitom, izveo Mitropolita iz sanatoriuma i

smestio kod sebe u stan. Zainteresovao sam se ovim i pozvao sam g. Zo-

tasa k sebi i traìo obja{wewe pod kakvim je on uslovima uzeo Mi-

tropolita sebi, ko je on, {ta misli ~initi s Mitropolitom i za{to

nije o svemu obavestio Sv. Sinod. G. Zotas je objasnio. - Meni Mitro-

polit nije nikakav rod, ali mi je poznanik i prijateq, u~inio je ve-

liko dobro mojoj k}eri, primiv{i se u svoje vreme pokroviteqstva

wene umetni~ke izlo`be u Aran|elovcu. Primetio sam da Mitropo-

litova “rodbina” wemu ne ~ini dobro svojim raznim uslugama, ve}

{teti wegovom zdravqu, a lekari slabo na to obra}aju pa`wu, uzeo

180

sam Mitropolita sebi iz ~isto hri{}anskih prijateqskih obzira.

Toliko sam imu}an da to mogu podneti bez ikakve materijalne nagra-

de, a u stanu imam lekara, g. Uro{evi}a, tako|e Mitropolitova po-

znanika, koji }e ga le~iti o mome tro{ku. Nisam u po~etku znao kome

u crkvi da se obratim, nisam ni znao kakav je u vas red, zato sam samo-

vlasno uzeo Mitropolita sebi. - Posetio sam Mitropolita u stanu g.

Zotasa i uverio se da mu je vrlo dobro u svakom pogledu. Saznao sam i

video da je g. Zotas snabdevao Mitropolita svim potrebama odela, ve-

{a, obu}e i drugim stvarima od “az do iìce”. Sve je novo, sve je so-

lidno i prvoklasno, a po predratnim cenama. Traìo sam od g. Zotasa

da nam o ovoj kupovini podnese ra~un i kaè koliku mese~nu nagradu

traì za izdràvawe g. Mitropolita. Opirao se ovome, no pri mome

neotstupnom zahtevu pristao je to da u~ini. On je ra~une podneo, a za

izdràvawe g. Mitropolita traìo je po 100 din. dnevno, ra~unaju}i

tu lekarski pregled i nadzor nad zdravqem g. Mitropolita. O svemu

ovome obavestio sam bra}u sinodalce, te smo zajedni~ki re{ili; da se

svi tro{kovi za Mitropolita Dositeja isplate iz wegovih li~nih

prinadle`nosti, da se g. Zotasu za Mitropolitovo izdràvawe pla}a

po 150 din. dnevno za sada, a docnije ova cena povi{ava prema kursu

novca i namirnica, da se lekovi posebno pla}aju, a tako i vanredni

lekarski pregledi, i - da se odredi komisija od dva monaha, ~inovni-

ka sinodalne kancelarije, koji }e kupqene stvari pregledati, kao i

ra~une i kontrolisati docnije tro{kove oko le~ewa i izdràvawa

Mitropolita. Ovako se docnije i radilo. Sinod je bio prinu|en jo{

ne{to da u~ini. Mitropolit Dositej bio je pretsednik Velikog Cr-

kvenog suda. Me|utim, jasno se primetilo da on tu du`nost ne moè

daqe da vr{i. Zato ga je Sinod morao te du`nosti po{tedeti, a za

pretsednika postaviti Episkopa Timo~kog g. Emilijana, redovnog

~lana Velikog Crkvenog suda. Ne{to docnije ova se predostro`nost

Sv. Sinoda pokazala potpuno na svom mestu. - G. Zotas i wegova poro-

dica istinski se zauzimala oko le~ewa Mitropolita Dositeja, koji je

svakim danom davao znake svoje umne poreme}enosti i fizi~kih nemo-

}i, tako da je po~eo u krevetu vr{iti nu`du. Sve bi se to razumelo i

trpelo, veli porodica g. Zotasa, ali nam dosa|uju neki “prijateqi” i

poznanici g. Mitropolita. Sumwi~e nas da iz nekih spekulacionih

ra~una drìmo Mitropolita. Eto, neki g. Fajnovi}, iz Dràvne

181

{tamparije, i drugi tvrde kako mi slabo hranimo Mitropolita i eks-

ploati{emo ga. A on, g. Fajnovi}, nedavno je u na{oj ku}i bio uli~en,

od strane jednoga trgovca Rusa, da je drva i ugaq, {to je ovaj trgovac

namenio za Mitropolita, ogrev prisvojio sebi... Sve bi se to trpelo,

ali neki qudi probaju da iznude od Mitropolita neke potpise Bog

zna kakve, pa se bojimo da ga ne uvuku u neku obavezu. Molimo da se na

to obrati pa`wa. Zamolio sam da se saznadu imena tih lica i dozna-

li smo od g. Zotasa: da su gg. Fajnovi}, Iguman Zagreba~ke Mitropo-

lije Mihailo; sve{tenik Dragoqub Jovanovi} i neki kalu|er Joakim

skrojili plan da Mitropolita odvedu u Manastir Rajinovac kod Gro-

cke, da Iguman Mihailo postane stare{ina toga manastira, a sve{te-

nik, Dragoqub Jovanovi} dobije susednu sa manastirom parohiju, pa

divota! Mitropolitove prinadleènosti, Iguman Mihailo, stare-

{ina manastira, a sve{tenik Dragoqub }e imati parohiju, - ìve}e

se dobro, a Mitropolitu kako Bog da. Ovo saznadoh 6. septembra 1942.

god. i po~eh proveravati. Zaista, Iguman Mihailo zatraì od mene

manastir, a sve{tenik Dragoqub parohiju. Jo{ mi neki napomenu{e

da Mitropolit Dositej ima neku veliku sumu novca, zato ga Zotasovi

drè kod sebe. Uskoro mi se dade slu~aj da i ovo proverim. - Supruga

g-na Zotasa do|e mi jednoga dana i kaza: da je èna Mitropolitovog

sluge Radomira Stankovi}a ~est posetilac kod g. Mitropolita i da

ga stalno moli da potpi{e neki izve{taj, koji }e mu podneti wegov,

Mitropolita Dositeja Arhijerejski zamenik, Prota Dimitrije Vit-

kovi}, a Mitropolit se tome opire, a Zotasovi nagovaraju Mitropo-

lita da to nipo{to ne potpi{e. Zamolih gospo|u da Protu Vitkovi-

}a uputi k meni sa tim izve{tajem. G. Prota Vitkovi} do{ao je k me-

ni i podneo izve{taj o oduzetim stvarima iz Mitropolitske ku}e u

Zagrebu od strane hrvatskih vlasti. Ovaj izve{taj Prota Vitkovi} je

svojeru~no potpisao, ali je ispod toga dodao: da su hrvatske vlasti

uzele i “uloènu {tednu kwiìcu” mitropolitovoga momka, pomenu-

ta Radomira, po kojoj je Radomir uloìo na svoje ime ne se}am se kod

koje banke, sumu preko sedam stotina hiqada (700.000) dinara. Ovaj na-

knadni dodatak trebao je da svojim potpisom potvrdi g. Dositej. Ovo-

me sam se odupro i nisam hteo prihvatiti nikakve razloge g-na Prote

Vitkovi}a. Ovo sam u~inio stoga {to sam, sumwaju}i u mentalnost g.

Dositeja, bio obrazovao lekarsku komisiju od stru~waka psihijatara,

182

da ispitaju wegovo psihi~ko stawe. - Lekari iz sanatoriuma @ivko-

vi}, dali su ranije svoj stru~ni izve{taj o zdravqu Mitropolita Do-

siteja u momentu kada je proteran iz Zagreba u @ivkovi}a sanatori-

um, a ova nova komisija ispitala wegovo mentalno stawe sada na{la

da je mentalno - neura~unqiv i neizle~iv. Oba ova lekarska izve{ta-

ja, kao i docniji lekarski izve{taji o zdravqu Mitropolita Dosite-

ja, nalaze se u arhivi Sv. Arhijerejskog Sinoda. Po{to je Prota Vit-

kovi} ~uo o ovom pregledu - odustao je od traèwa da Mitropolit Do-

sitej potpi{e gorwi dodatak. Ovom prilikom saznao sam od g-|e Zo-

tas da, dok momak Mitropolita Dositeja Radomir, ima na svoje ime

uloènih kod banke 700.000 din., dotle wegov poslodavac Mitropolit

Dositej ima samo 600 ({est stotina dinara) na svojoj uloènoj {ted-

noj kwiìci. - Ovo ne umem objasniti!

Ranije pomenuta gospoda: Iguman Mihailo, sve{tenik Drago-

qub Jovanovi}, kalu|er Joakim i g. Fajnovi}, ne znaju}i o lekarskoj

komisiji i wenom mi{qewu o zdravqu Mitropolita Dositeja do{li

su sa jo{ dvojicom ~etnika kod Zotasovih i saop{tili im da }e sutra

uzeti Mitropolita Dositeja sa sobom. Ja sam ovo prijavio beograd-

skoj policiji i ona je sve{teniku Dragoqubu o~itala lekciju. Ipak

su gospoda do{li u stan Zotasovih i po~eli razgovor o odvo|ewu Mi-

tropolita Dositeja. Tu se zatekla i gospo|ica Mica Jovanovi}, pret-

sednica dru{tva “Kwegiwa Zorka”, pa je energi~no istupila protiv

ove zlonamerne otmice, zapretiv{i policijom, a sve{tenim licima

Sinodom. Gospoda su po~eli prati ruke i jedan po jedan napustili Mi-

tropolita Dositeja i ku}u g. Zotasa! - Kada su ovi ugovarali i pozi-

vali Mitropolita Dositeja da po|e sa wima, on im se ùstro opirao.

Bi {to bi! Ova opasnost pro|e ama evo druga do|e. 6. X. 1942. godine

poseti me Mitropolita Dositeja doma}in od ku}e, g. Petar Zotas i

donese glase da je neki nepoznati gospodin iz Zagreba bio kod Mitro-

polita Dositeja i nagovestio mu da }e ga neka dva gospodina iz Zagre-

ba posetiti ovih dana radi va`nih poslova. G. Zotasu ova bi poseta

mogla biti vrlo zagonetna i sumwiva, te na to treba obratiti speci-

jalnu pa`wu. To nam isto dostavi i Arhimandrit Visarion (Staki}),

koga smo bili odredili da stalno svakodnevno pose}uje Mitropolita

Dositeja, pravi mu dru{tvo i zanima ga. Arhimandrit Visarion pri-

daje ovoj poseti naro~itu va`nost. Mitropolit Dositej je, veli on,

183

o~evidac raznih ne~ove{tina hrvatskih vlasti prema Srbima pa ga

Hrvati mogu ubiti ili od wega uzeti kakvu pismenu izjavu povoqnu po

wih! Mitropolit je toliko zastra{en od Hrvata da }e bez opirawa

potpisati sve {to mu oni podnesu. Tome treba stati na put. Istina,

Mitropolitova neura~unqivost konstatovana je od lekarske komisi-

je, ali Hrvati umeju sve izigrati. - Arhimandrit napomiwe da mu se

dva puta desilo u {etwi sa Mitropolitom da su Mitropolita, jednom

jedan pijani Rus, a drugi put Ruskiwa, presretali na ulici i ~inili

neke sumwive grimase i napomene {to je Mitropolita onespokojava-

lo i on je za Ruskiwu rekao: poznajem je iz Zagreba, zla je èna. Na

ulici ga je srela i neka Maxarica i prigovarala mu kako je on nekada

pose}ivao wen dom. Ona }e uskoro po}i za Englesku, pa mogla bi, ako

Mitropolit èli, poneti kakvo pismo, ako bi ga Mitropolit dao woj

za koga od svojih poznanika. Ako ne pismo, ona }e rado odneti pozdrav

wegovim poznanicima, koje on imenuje. Mitropolit Dositej na sve

ovo samo se nasmejuqio i ni{ta nije odgovorio. Bojim se, nastavqa g.

Arhimandrit, da ovde nisu kakve spletke... Povodom ovoga pozvao sam

sekretara Sinoda, g. Protu Alagi}a i pred Arhimandritom Visario-

nom reprodukovao sam arhimandritovo kazivawe i umolio ga da o ovo-

me obavesti beogradsku policiju i zatraì da ona obrati pa`wu na

posetioce Mitropolitova stana i na wegove susretnike na ulici. Na

ovome se nije smelo zaustaviti. Po~eo sam traìti sigurnije mesto za

sme{taj Mitropolita. U mirno doba dosta ba{ kvazi prijateqa a sa-

da u ratno doba i nevoqa gotovo ni takvih nema. A nije qudima ni la-

ko. Egoizam je stalno u vekove pratilac qudi, u ratovima on naro~i-

to istakne svoje rogove. Zato kod privatnih qudi nije bilo ni misli-

ti da se moè na}i mesto za zdravoga, a kamoli za te{ko bolesnog ~o-

veka. Morao sam se obratiti ustanovama. Manastiri su najprili~nija

mesta za duhovna lica. Ali, avaj! Ve}ina je razru{ena i popaqena, a

ono malo {to je slu~ajno po{te|eno, napuweno je izbeglicama i izbe-

gli~kom decom; i wima je imovina razru{ena, svi su bez najpotrebni-

jih ugodnosti za zdravoga, a jo{ mawe za bolesnoga. Moram na drugu

stranu. Obratio sam se kumi Mitropolita Dositeja, g-|ici Mici Jo-

vanovi}, pretsednici bolnice “Vasilije Ostro{ki”. Nisam na{ao

udobno mesto i preskupo je za jednoga Mitropolita sa platom 10.800

din. mese~no. Obratio sam se upravi bolnice “Trgova~ke omladine”.

184

Ovde su nam rado iza{li u susret. Crkva im je, reko{e, simpati~na sa

svojim dràwem. Woj }e iza}i u susret i bolesnoga Mitropolita pri-

miti kao brata. Tu smo ga i smestili. Udobno se ose}a, ali se àlio

na slabu hranu. Kratko je vreme onde ostao, lekari su konstatovali da

on nije za le~ewe, wemu treba nega, a ne lekovi. - Najposle ga smesti-

mo u ènski Manastir Sv. Vavedewe na Top~iderskom brdu. Sestre

monahiwe primile su ga kao dragog roditeqa, koji ih je ranije u sva-

koj prilici pomagao kao najro|enije. Dali su mu vidnu, ~istu i pro-

stranu sobu, uz to stalnu sestru bolni~arku, koja i dawu i no}u bdi

nad wim kao an|eo hraniteq. Neguju ga kao malo dete; kupaju ga svaki

dan, hrane ga kako lekar naredi. On im je velika te{ko}a i briga, ali

i ute{na radost! Iz Mitropolitovih prinadle`nosti manastir je

primao, najpre 6 pa 7.500 a sada 9.000 dinara mese~no. Ovo za sada. U

manastiru manastirski lekar uredno vr{i svake nedeqe pregled nad

bolesnim Mitropolitom, a po potrebi i ~e{}e. Nade nema za wegovo

ozdravqewe, ali se sve ~ini da mu se pruì sve {to bi mu ìvot olak-

{alo. Ni na kakve se bolove naro~ito ne tuì, ali stalno vene i opa-

da. ê{}e ga bratija pose}uje i zapaà na wemu apati~nost i mental-

no opadawe. Postao je kapriciozno dete. - Sestrama monahiwama za

wino usr|e i hri{}ansku qubav prema bolesnome Mitropolitu neka

Gospod podari sve {to bi dobro èlele.

5/18. septembar 1944. g. Mitropolit Skopski

na dan proroka Zaharija Josif

Beograd

N. zn. Gospodinu Petru Zotasu i wegovoj porodici izdali smo naro-

~itu pismenu zahvalnicu za wihovu qubav i usr|e prema bolesnom

Mitropolitu Dositeju. Bog im za sve dao sre}u u oba sveta.

185

MOJE ZABELE[KE

I- Moja poseta Patrijarhu Gavrilu -

Odmah po preseqewu Patrijarha Gavrila iz Beograda (iz zatvo-

ra u Kraqa Aleksandra ulici br. 5) u Manastir Rakovicu posetio sam

ga u prvoj polovini meseca maja 1941. godine. On je ovoj poseti bio pro-

tivan, bojao se okupatora i poru~io da mu niko ne dolazi. Nisam uva-

ìo wegov razlog i u dru{tvu sa oba vikarna Episkopa: Arsenijem i

Valerijanom i Protom Ivanom Kalu|erovi}em posetio sam ga. O ovoj

poseti podneo sam Sv. Arh. Sinodu pismen izve{taj te nema razloga da

o ovome sastanku sa Patrijarhom ponovim ma {to. Po~etkom meseca ju-

na 1941. godine posetio sam Patrijarha sa ~lanovima Sv. Arh. Sinoda,

o ~emu sam tako|e podneo Sv. Arh. Sinodu pismeni izve{taj. Dok je Pa-

trijarh po svojoj èqi i preporuci wegovog lekara dr. Drecuna bio na

le~ewu u @ivkovi} sanatoriumu u Beogradu, meni Nemci nisu dozvo-

qavali da ga pose}ujem, podozravali su na mene. Zato, kad sam o Patri-

jarhovoj Slavi, Sv. Arhan|elu 1941. godine, poku{ao da Patrijarha po-

setim odgovoreno mi je sa strane okupatora “Svaki drugi Arhijerej mo-

è posetiti Patrijarha, ali Mitropolit Josif nikako”. Znao sam raz-

log te nisam ni navaqivao da dobijem dozvolu. Okupator je bio qut na

mene {to nisam prihvatio wegove razne predloge npr. o hrvatskoj Cr-

kvi, - a bilo je i nekih intriga kao da sam na neki vol{ebni na~in po-

se}ivao no}u Patrijarha kad je bio u Manastiru Rakovici i sa wim se

dogovarao o crkvenim poslovima i politici, pa mi se kao opasnom vol-

{ebniku nije dozvoqavao nikakav sastanak sa wim. Zato je W. Svetost

o Slavi 1941. godine posetio Episkop Ni{ki g. Jovan i prerezao mu

kola~. Docnije u toku boì}wega posta Patrijarha je posetio Episkop

Valerijan sa Arhijerejskim namesnikom Proti}em i doneli mu pri-

~est. Nemci su se opet odobrovoqili i preko gestapovca g. Majera, ko-

186

ji nam je sa prevodiocem Kuncom stalno visio nad glavom, usmeno do-

zvolili da mese~no jedanput moè posetiti Patrijarha ko ho}e od Ar-

hijereja, ali samo u prisustvu jednoga od gestapovaca, koji su ga stalno

dràli pod strogom straòm. Sem lekara niko nije mogao posetiti

Patrijarha. I lekara je uvek u stopu pratio gestapovac ili straàr

detektiv kada je ovaj pose}ivao Patrijarha. S dozvolom g. Majera pose-

tili smo u po~etku 1942. godine Patrijarha i ja i Episkop Tuzlanski g.

Nektarije u sanatorijumu @ivkovi}a pred Patrijarhov odlazak iz

ovoga u Manastir Rakovicu. U ta~no odre|eno vreme ~ekali smo ja i

Episkop Nektarije Majera i wegovoga prevodioca Kunca pred Patri-

jarhovim vratima. Zajedno smo u{li kod Patrijarha. Do~ekao nas je u

lepom salon~i}u i, posle pozdrava, pitao nas {ta ima novo “na poqu”?

Saop{tili smo mu o nekim wegovim poznanicima - Crnogorcima, koji

su u raznim borbama izginuli, ali mu ni{ta ne rekosmo da su mu bra}a:

Sekula i Petko poginuli. Sekula u borbi protiv komunista, a Petka

su Hrvati odveli, a {ta su od wega uradili neizvesno je. Wegova Sve-

tost interesovala se sudbinom Mitropolita Sarajevskog Petra i Epi-

skopa Gorwokarlova~kog Save. Interesantno je da kada sam saop{tio

da su obojica ubijeni, g. Majer koji je dotle sumwao u wihovu smrt, sa-

da je moje tvr|ewe primio kao ta~no. U razgovoru upitao sam W. Sve-

tost poznaje li sve{tenika Dubaka, Crnogorca, ~inovnika Crkvenog

suda u Sarajevu, Patrijarh je odgovorio da ga ne zna, a g. Majer je pri-

sko~io sa izjavom: “to je sumwiv ~ovek, u slu`bi je italijanske tajne

policije”. Rekao sam wegovo je dràwe zagonetno, no mi nemamo nika-

kvih ta~nih podataka o tome ~oveku. Znamo da su ga komunisti èstoko

gonili, a Italijani su ga od wih oslobodili i on je oti{ao u Italiju

i tamo se u Padovi upisao na Pravni fakultet. Sada je do{ao u Beo-

grad, veli, sa ciqem da u Patrijar{iji podigne svoje ~inovni~ke pri-

nadle`nosti pa se izgubio sa izjavom da ga je na{e Ministarstvo pro-

svete postavilo za nastavnika u Smederevskoj Palanci u Zavod za po-

pravku omladine. Ovo ubacismo ovde samo radi ilustracije vremena u

kome ìvimo. Nije Dubak jedini, ima ih sli~nih wemu jo{. Po{to se

W. Svetost preselila ponovo u Manastir Rakovicu, reìm je nad wim

poo{tren. Ranije mu je bilo dozvoqeno ne samo da pose}uje bogosluè-

wa u hramu, nego i {etwa po najbliòj okolini manastira, sada mu je to

postepeno uskra}eno. Usled toga, usled sumwi~ewa da dolazi u sumwiv

187

dodir sa pojedincima, usled sitnih usluga wegove najbliè okoline,

on je postao pravi suàw i nervozan. Do nas su takvi glasovi dopirali

i mi re{ismo da ga o wegovoj Slavi 1942. g. posetimo. Kod Gestapoa iz-

radismo potrebnu dozvolu te na dan Sv. Arhan|ela (8. XI. po starom)

stigosmo ja i vikarni Episkop Arsenije rano u manastir, koji je tako-

|e toga dana slavio. Otstojasmo liturgiju, potom se uverismo da je sta-

re{ina manastira sve pripremio {to Patrijarhu i manastiru za Sla-

vu potrebuje. Stigo{e i g. Majer i Kunc i mi se uputismo kod Wegove

Svetosti, koji nije iz svoje sobe izlazio ni na liturgiji bio. Iznena-

di nas saop{tewe momka W. Svetosti da Patrijarh nikoga ne prima.

Mi to ~usmo, ali znawu ne primismo. Moramo Patrijarha na dan Wego-

ve Slave videti i ute{iti Ga koliko moèmo i umemo. - Kucaju}i na

vrata u|osmo kod Wegove Svetosti: ja, Episkop Arsenije, stare{ina

manastira Iguman Dositej i Nemci Majer i Kunc. Zatekosmo W. Sve-

tost gde sedi za stolom me|u prili~nim brojem kwiga. Na zasebnom sto-

lu u uglu stoji u ~iraku vo{tana sve}a, kao da je u nave~erje paqena, is-

krivqena i sto pokapan voskom; soba je dosta u neredu, neprovetrena...

Pozdravismo Patrijarha i poèlesmo mu sretnu Slavu, idu}u u boqem

poloàju. Patrijarh nas o{inu o{trim pogledom, rukova se s nama i

srdito nas otpozdravi; “zar u ovakvim prilikama da slavim!?” Ja ga

bratski opomenuh: “Ba{ u ovakvim prilikama ne treba prenebregnuti

Krsno ime. Nisu nam to stari ~inili, ne}emo ni mi. Slava }e nas u ne-

voqi pomo}i”. On me samo mrgodno pogleda... Za}utasmo. Pitamo, da li

nema kakvu potrebu i èqu. Slobodu èlim, tvrdokorno odgovori. I

mi to èlimo, Va{a Svetosti, da}e Bog bi}e to. Da bi mu~no stawe

prekratili zapitam, {ta ~ita? - “Eto, neke kwiùrine.” Kako ste sa

zdravqem? - Pr{te mi glava od bola. Celu no} nisam zaspao. Episkop

Arsenije, stoje}i iza mene, munu me i {apnu: Hajdemo. Pozdravismo se

sa Wegovom Sveto{}u, koji se sa svima nama rukova. Ceo ovaj slu~aj sve

nas je iznenadio i za~udio, ali o tome nijedan ni re~i... Samo ja u hod-

niku promrmqah tamni~ki ìvot dosadio mu i pronervozio Ga... Ovo je

sigurno, a mo`da je ne~im nezadovoqan sa mnom ili radom Svetog Ar-

hijerejskog Sinoda. - Ko zna! O svemu ovome docnije sam obavestio ~la-

nove Arhijerejskog Sinoda. Ovaj me slu~aj oàlostio, zabrinuo, pekao

i stalno pe~e! Posle nekoliko meseci, 6. IV 1943. godine opet odem u

Manastir Rakovicu, a to je na dan smrti blaènopo~iv{eg Patrijarha

188

Dimitrija, da u~inim pomen na Wegovom grobu. Tom prilikom poku-

{am da posetim Patrijarha Gavrila. On meni i mom pratiocu, Proti

Vasu Brankovi}u kratko odgovori po svom momku - da ne prima nikoga.

Po povratku u Beograd i ovo sam saop{tio ~lanovima Sv. Arh. Sinoda

i zamolio ih da neko od wih poku{a posetiti W. Svetost. Znam da ga je

jednom posetio u Manastiru Vojlovici, kuda je docnije bio preme{ten,

Episkop Banatski g. Damaskin i sa wime se razgovarao. Ove poruke ko-

je je iz suàwstva ~inio preko gestapovaca, svoga lekara g. Drecuna

ili ma koga starali smo se da izvr{imo u najve}oj meri.

II- [ta ja jo{ znam o Patrijarhu Gavrilu, wegovom suàwstvu

i poku{aju da se oslobodi -

Ono {to se nalazi u zvani~nim aktima ne}u ovde isticati nego

samo ono {to sam li~no zapazio u svoje zabele{ke, izlaù}i stvarno

hronolo{ki redom.

Pod 18. V 1943. godine u mojim zabele{kama stoji: ûje se da }e

okupatorske vlasti premestiti Patrijarha Gavrila iz Manastira Ra-

kovice u Manastir Vojlovicu kod Pan~eva. Razlog za ovo navodi se:

“U Rakovici je Patrijarhovo stanovawe za wega nesigurno?” - Ude{en

je napad na Manastir Rakovicu, no}ni napad, i Patrijarh zbog toga

preseqen u Manastir Vojlovicu. Patrijarh je o{tro protestvovao,

ali je preme{taj izvr{en.

Pod 25. IX 1943. godine sva ~etiri Sinodalca posetili su gene-

rala Nedi}a i molili da se Patrijarh pusti na slobodu. Sledovao je

pismen odgovor da to biti ne moè. Ne slaù se s tim Nemci.

U mojim zabele{kama stoji: 26. X 1943. godine posetio me je M. C.

(Prota Milivoje Crv~anin) i saop{tio da se vode (me|u Nemcima) ne-

ki razgovori o pu{tawu Patrijarha na slobodu. “Znao sam tajno da g.

M. C. stoji dobro kod g. Majera i nekih drugih Nemaca, a znao sam i to

da je rad da wihove èqe sa mojim suprotnim èqama nekako dovede u

sklad. Ja nisam mogao popu{tati ni u jednom malo va`nijem pitawu,

jer sam jasno video da je {teta po Crkvu i narod, pa sam, laviraju}i,

uvek davao takav odgovor: da Sv. Arh. Sinod nije crkvena vlast, koja

189

ima pravo definitivno, bez Patrijarha i Sv. Arh. Sabora - re{avati

va`na crkvena pitawa. Kada Patrijarh bude slobodan i Sv. Arh. Sabor

sazvat, stvar }e biti iznesena pred wih i re{ena. Sada g. Crv~aninu

ponovih ovo osnovno pravilo na{e Crkve i dodadoh: Vi znate, da smo

jo{ od prve polovine maja 1941. god. neprekidno nastojavali da se Pa-

trijarh oslobodi da bi stvari u Crkvi tekle pravilno i normalno. Pa-

trijarh, ako Mu Nemci ma kakve uslove budu stavqali i time uslovqa-

vali Wegovo pu{tawe u slobodu (relativnu), on }e to odbiti i ne}e

pretpostaviti svoju relativnu slobodu, skon~anu sa raznim sumwi~e-

wima od strane Srba - svome suàwstvu, koje nije teè od takve slobo-

de sa mnogim glavoboqama i odgovornostima. Vi znate koliko su Nem-

ci naneli Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi srama i nepravde zato~iv{i

Patrijarha i bezo~no ga napadaju}i sumwi~ewima, obedama i vre|awi-

ma. Oni treba da mu se izvine i bez ijednoga uslova da ga iz suàwstva

puste. G. Crv~anin je priznao lojalno ta~nost svega ovoga, ali je sum-

wao da }e Nemci hteti Patrijarhu da se izviwavaju za nanete mu uvre-

de. Onda sa namerom pu{tawa Patrijarha, koga ho}e u neke svoje ciqe-

ve da iskoriste, nema ni{ta, zavr{ih razgovor sa g. Crv~aninom.

Uskoro po ovom razgovoru, dolazi mi g. Majer sa svojim prevodi-

ocem i otpeva mi istu pesmu. U skra}enom obliku dadoh isti odgovor

koji sam dao i g. Crv~aninu.

Stvar pu{tawa Patrijarha te~e daqe.

13. XII 1943. god. dolazi ministar Velibor Joni} u sednicu Sv.

Arh. Sinoda i konferi{e sa Sinodalcima o potrebi pu{tawa Patri-

jarha u slobodu. U Sinodu pored mene behu Episkopi Emilijan, Jovan

i Nektarije Zvorni~ko-Tuzlanski. G. Ministar nam otvoreno iskaza

otkuda sada ovaj preokret kod Nemaca, kad nam je nedavno |eneral Ne-

di} i zvani~no odgovorio da Nemci ne}e da ~uju o pu{tawu Patrijar-

ha u slobodu. Mi smo ve} znali {ta se èli; - Da se ustane protiv na-

zna~ewa Wegove Svetosti Sergija za Patrijarha Ruskoga od strane

Staqina, na {to mi, Srpski Sinod, nije pristao u otsustvu na{ega

Patrijarha Gavrila i Sabora ote~estvenih Arhijereja kao jedinog

nadle`nog foruma za re{avawe na~elnih pitawa u Crkvi, u koja i

ovo pitawe spada. G. Joni} je traìo da mu Sv. Sinod predloì po-

srednika izme|u wega (Ministra) i Patrijarha. Sinod mu je predlo-

ìo Protojereja Konstantina Lukovi}a, Arhijerejskoga namesnika za

190

grad Beograd i Ivu Kalu|erovi}a, upravnika Patrijar{ijske ku}e.

Primio je kandidate, docnije s wima konferisao, ali ih Patrijarh

nije {iqao. Uslov za Patrijarhovo pu{tawe iz suàwstva, veli g. Jo-

ni}, Crkva ima da ustane protivu komunizma... (O Patrijarhu Sergi-

ju ni{ta ne re~e premda je sa tim trebao po~eti). Odgovorismo mu: si-

nodsko mi{qewe vam je poznato, gospodine, bez Patrijarha i Sabora

Sinod se ne moè upu{tati u ova pitawa. Sad Vam evo Patrijarha pa

sa wime razgovarajte. Ako ozbiqno mislite da ga oslobodite suàw-

stva ne postavqajte mu nikakav uslov. Ponovismo mu sve {to je rani-

je re~eno Proti Crv~aninu... Daqe se plan o pu{tawu Patrijarha i

uvla~ewu Crkve u politiku vodio ovako:

20. XII 1943. god. dolazi mi na razgovor g. Sava Qubibrati}, se-

kretar Upravnog odbora Eparhije Dabro-Bosanske i izjavi èqu g-na

Dr. Neì}a, predsednika Qoti}eve stranke, da Crkva promeni svoje

dràwe i po|e putem pomagawa Nemaca protiv boq{evizma. Kaìte

g. Neì}u, jo{ nije momenat da Crkva usvoji wegovo gledi{te! odgo-

vorih. Da li znate, zapita me Qubibrati}, da su gg. General Nedi} i

Joni} 18. XII 1943. god. posetili g. Patrijarha i Ep. Nikolaja i da se

wihovo pu{tawe svaki dan o~ekuje? - Nije mi od toga ni{ta poznato.

Ako Bog dade da se oslobode iz proklete tamnice kod nas su im stano-

vi gotovi, a na{i zagrqaji u i{~ekivawu, rekoh. - A da li znate da su

gg. Dimitrije Qoti} i Quba Sara~evi} posetili u Vojlovici Ep. Ni-

kolaja i odneli mu za Slavu Sv. Nikolu bogate darove? - Nije mi ni

to poznato, bio je moj odgovor.

Episkop Nektarije video se 21. XII 1943. god. sa generalom Nedi-

}em i ovaj mu je rekao da je bio u poseti kod g. Patrijarha, ali o razgo-

voru sa Patrijarhom nije ni{ta hteo re}i osim da: - stvar ide dobro!

1944. godina

Posavetovav{i se sa mnom Episkop Nektarije naro~ito je pose-

tio generala Nedi}a 2. I 1994. godine, da sazna ho}e li i kada biti pu-

{ten Patrijarh u slobodu. General mu je ponovio da je dva puta bio kod

W. Svetosti, detaqe razgovora nije mu saop{tio, ali je rekao da mu je

Patrijarh primetio: “kako da iza|em iz zatvora kada se nemam u {to

ni obuti ni obu}i!?” General je Patrijarha ute{io da to nije wegova

191

briga, sve }e biti, zato neka se on o tome ne brine. - Tih dana se zai-

sta ~inila nabavka ta odela, ve{a i obu}e za Patrijarha. G. Nedi} je

kazao Ep. Nektariju da je g. Joni} i po tre}i put posetio Patrijarha,

i on }e, g. Nedi}, ponovo po}i do Patrijarha, ali samo kada se s Nem-

cima o tome sporazume.

Na Boì} (1943. godine) posetio me je (7. I 1943.) ruski Arhie-

piskop Anastasije i saop{tio mi da je i on, po mojoj èqi, pisao svo-

me Episkopu Serafimu Berlinskom da se zauzme na nadle`nom mestu

o pu{tawu Patrijarha na slobodu. Ovaj mu je, veli, odgovorio da je

u~inio potrebne korake, ali rezultata jo{ nema.

Na scenu opet izbija g. Majer i wegov prevodilac Kunc. 8. I 1943.

pose}uje me drugoga dana Boì}a. U prisustvu nekoliko sve{tenika

kao gostiju g. Majer je vodio razgovor na moj ra~un, tvrde}i da sam sa-

da ja stvarni gospodar u Crkvi, hote}i ovim re}i; {to Mitropolit Jo-

sif ho}e to }e i biti. Za{titio sam se time {to sam rekao: “ja sam sa-

mo Mitropolit Skopski, ali ste mi vi Nemci na ugodu Bugarima odu-

zeli naziv Skopski. “Time sam ga u}utkao. A kada nas gosti oslobodi-

{e svojim odlaskom g. Majer me zapita: “Znate li kako idu pregovori

izme|u Patrijarha i vlade oko pu{tawa Patrijarha iz zato~ewa?”Ovim pitawem g. Majer je nevoqno objasnio za{to je meni malo~as la-

skao. Znao je da pregovori zapiwu, pa je hteo, laskaju}i mojoj sujeti, da

me pridobije za svoje ciqeve, jer sa Patrijarhom se te{ko dade iza}i

na kraj. Odgovorio sam g. Majeru: mislim da vi treba mene o tome da

obavestite. Vi ste u kursu stvari, a ja ni{ta o tome ne znam; niko me

ne obave{tava, ni vi ni g. Nedi}. ûo sam samo toliko da su gospoda

Nedi} i Joni} bili nekoliko puta kod W. Svetosti. Rezultat wihovih

razgovora nepoznat mi je. U Beogradu svet govori sva{ta, me|utim,

stvarnost je u rukama pregovara~a, a oni }ute. Svet u Beogradu ~ak ve-

ruje da je Patrijarh u slobodi i pa }e na Pravoslavnu Novu Godinu slu-

ìti u Crkvi i dràti govor. Redakcija lista “Obnova” pitala nas je

telefonom kada }e W. Svetost mo}i primiti wenoga reportera, kada

W. Svetost ustaje i kako se ose}a u slobodi! Na ovo mi g. Majer re~e:

Patrijarh svoje oslobo|ewe uslovqava - sazivom Sv. Arh. Sabora, ko-

ji bi Patrijarhu dao direktive kako da vodi crkvene stvari. - Dobro je

Patrijarh stvari postavio, primetih ja. On, zaista, bez Sabora ne mo-

è ni{ta va`nije preduzeti u Crkvi. - Ali je nemogu}e sazvati Sabor,

192

odvrati g. Majer. - Za{to, upitah ja? Ja nalazim, produìh rezonovati,

da je to sasvim mogu}e. Sve na{e Arhijereje, sem Ameri~ko-Kanadskog

vi Nemci moète za nekoliko ~asova aeroplanima skupiti u Beograd.

Vi ste uplivni kod svih saveznika Ma|ara i Albanaca, oni }e va{e

èqe ispuniti i dozvoliti dolazak na{ih arhijereja sa svojih terito-

rija u Beograd. - Te{ko }e g. Mitropolite, i}i sa Ma|arima, naro~i-

to sada kada se oni spremaju da osnuju neku svoju pravoslavnu crkvu. Ne

znam kako }e na stvar gledati i Albanci! - Sa svima }e i}i lako, odgo-

vorih, jedino mi nije jasno {ta to ho}e Ma|ari. Oni traè modus za

osnovawe ma|arske pravoslavne crkve, a vi Srbi ne bi to trebalo da

prihvatite. - Znam, a savetovali ste nam da damo pristanak na osniva-

we hrvatske pravoslavne crkve. - Jeste, ali smo se prevarili, ali sada

bar kod Ma|ara se ne varamo. - Da li je, zapita me g. Majer, dovoqno za

rad Sabora ako bi u wemu bilo zastupqeno 50% Arhijereja? - Radi pu-

nog autoriteta saborskih odluka potrebno je da na wemu u~estvuju svi

Arhijereji; normalno, Sabor bi mogao raditi sa nadpolovi~nom ve}i-

nom. U ovim prilikama nije savetno da se tome pribegava.

U daqem razgovoru g. Majer napomenu da }e se rat zavr{iti u

1944. godini nema~kom pobedom. Sa ovim smo zavr{ili svoj razgovor.

Na dan proslave Sv. Save na Univerzitetu 14/27. I 1944 g. Episkop

Nektarije video se sa Ministrom prosvete g. Veliborom Joni}em i

ovaj mu je rekao: da stvar pregovora sa Patrijarhom ide dobro!?

Dana 2. II 1944. godine posetio me je iznenada g. Peka \or|evi},

dràvni sekretar, i u razgovoru o mogu}nosti pu{tawa Patrijarha u

slobodu, re~e: - Da nije ovla{}en od g. Nedi}a da o tome govori, ali

po saznawu misli da je te{ko to pitawe re{iti. (!?) Patrijarh obe-

}ava (?) da }e svom snagom pomo}i g. Nedi}u u wegovom nastojawu za

dobro Srpskoga naroda, ali je bojazan da li }e Patrijarh svoje obe}a-

we sverovati (intriga?!). Patrijarh je, veli, veoma qut na Mitropo-

lita Josifa i Episkopa Nektarija (stalna i smi{qena intriga) pa se

g. Nedi} boji da pu{tawem Patrijarha ne do|e me|u arhijerejima do

nekih razmirica!? - Odgovorih: Patrijarhova qutwa nimalo nas se ne

ti~e; Patrijarha treba pustiti, a za wegovu qutwu lako }emo. Usred

ovih razgovora o Patrijarhovom oslobo|ewu iz zato~ewa, o ~emu be-

ogradska ~ar{ija pri~a sva{ta, ~uju se neki glasovi kako {umci na-

meravaju da Patrijarha, Episkopa Nikolaja i Episkopa Vladimira

193

(koji je tako|e dospeo pre nekoliko meseci u vojlova~ko zato~ewe)

sami oslobode otmicom. Glasono{ama sam savetovao da se to nipo{to

ne ~ini. Pitawe je ~iji je to plan i {ta se sa tim èli. U najboqem

slu~aju, da otmica uspe, {to }e i kuda }e “{umci” skloniti ove qude

i kakve posledice mogu nastupiti po Patrijarha i su`we, a kakve po

Crkvu uop{te!? Starao sam se da u|em u istinu svih pri~a. Jednoga da-

na do|e mi jedan kalu|er i potvrdi gorwu nameru {umaca, {to me ja-

ko zabrinu. Uskoro 21. II 1944. godine, do|e mi Episkop Banatski g.

Damaskin, pa mi i on potvrdi upornost gorwih navoda i namera. Na-

mernik ih je savetovao da to ne ~ine. Nije mi znao re}i ko tim stva-

rima rukovodi, a misli da su na ~elu namernika {umci iz Homoqa.

Sloìli smo se da se ovo po svaku cenu osujeti. - Povodom ovih glaso-

va sva ~etiri Sinodalca posetismo |enerala Nedi}a 23. III 1944. godi-

ne i u op{tim konturama saop{tismo mu {ta se sve ~uje, pa ga moli-

smo da nas bliè obavesti kako stoje stvari sa oslobo|ewem Patri-

jarha. Boqe je rekosmo da to drugi nasilno u~ini, |eneral nam mnogo

napri~ao a ni{ta pozitivno nije rekao o toku razgovora - pregovora

sa Patrijarhom.

Mi Sinodalci po odlasku od |enerala zakqu~ismo da od prego-

vora - razgovora ne}e ni{ta biti. - U Beogradu stalno kruè vesti

kako }e Patrijarh uskoro biti pu{ten, kako }e na Vel. êtvrtak i

docnije u~estvovati na bogosluèwima. - Mislim da su ove vesti bi-

le naro~ito lansirane, zna se od koga.

Mislim da sa pu{tawem Patrijarha iz Vojlovice ima veze sa do-

laskom specijalnog izaslanika, koji nam se 25. III 1944. god. u 11 ~asova

javi sa g. Kuncom u sednicu Sinoda. Ime ovoga izaslanika nisam upam-

tio, a bio je ~ovek oko 40 godina starosti, inteligentan, malo govor-

qiv i kulturan. Preko prevodioca postavio nam je pitawe: 1) Stav na-

{e Crkve prema komunizmu? a dobio je: kratak odgovor: Crkva se od-

nosi prema svima bezbo`nim i anarhisti~nim elementima negativno,

{to je dokazala kako u pro{losti tako i u sada{wosti. Javnu polemi-

ku sada ne vodi preko {tampe, jer ne moè da se me{a u politiku. Za-

to~ewe na{eg Patrijarha Nemci opravdavaju me{awem Patrijarha u

politiku, iako to nije ta~no. Terate nas sada u politiku, a zbog poli-

tike drìte na{eg Patrijarha u zato~ewu - ne razumemo. Terati nas da

u javnosti ustanemo protiv komunizma, a dozvoqavati da hrvatske vla-

194

sti i javnost oglase sve Srbe komunistima da bi ih pod tim izgovorom

sve potukli, zna~ilo bi sloìti se sa Hrvatima u istrebqewu Srp-

skoga nedu`noga naroda pod la`nim izgovorom da su komunisti. 2)

Stav na{e Crkve prema Ruskom Patrijarhu Sergiju. - Odgovor je bio:

u unutra{we stvari Ruske Crkve nemamo pravo me{ati se. Ona je tu

potpuno samostalna i sve dok ona ne bi pogazila osnovne principe

dogmatskoga i kanonskoga u~ewa nijedna pravoslavna Crkva nema pra-

va da se me{a u wene unutra{we stvari. Pri tom, mi nemamo nikakva

zvani~na saop{tewa - t.zv. Mirno pismo na osnovu koga bi mogli dati

svoj sud o stvarima te Crkve. A kada bi to imali, mi bez svoga slobod-

noga Patrijarha i sazvanoga Arhijerejskoga Sabora ne bi mogli dati

merodavan sud. 3) Kraq Petar II oènio se u postu, moè li to biti?

Ko mu je dao za to dozvolu? - Izuzetno moè, ali od na{e Crkve on ni-

je za to traìo dozvolu i nije je ni dobio. I za te stvari u prvom redu

Patrijarh donosi re{ewe a ne Sv. Arh. Sinod. - A ko mu je drugi dao

dozvolu za to ven~awe? - Imao je ko, glasio je odgovor. Postoji na{

srpski Episkop u Americi i on mu je izuzetno mogao dati dozvolu. Mo-

gli su to odobriti, opet izuzetno, ruski i gr~ki Arhijereji koji su u

inostranstvu. - Ja sam davao odgovore, a svi su se Sinodalci sa mojim

odgovorima sloìli i pred izaslanikom to izjavili. Zavr{ili smo

razgovor mojim apelom da nam se Patrijarh oslobodi i omogu}i saziv

Sv. Arh. Sabora. Izaslanik je preko ovoga pre{ao }utke.

Kao neki rezultat svih razgovora o pu{tawu Patrijarha u slo-

bodu dolazi slede}e: 31. III 1944. godine dolazi nam g. Majer se svojim

prevodiocem i dovodi Episkopa Muka~evsko-Prja{evskog g. Vladi-

mira, vojlova~kog su`wa, i ponosno izjavquje: “On je sada slobodan,

predajem vam ga.” - Hvala, moè li on sada oti}i u svoje mesto ro|ewa,

u Uìce, zapitah. - Za sada jo{ ne. Tamo nadiru partizani! [ta je sa

Patrijarhom i Episkopom Nikolajem, g. Majere? - Ne znam ni{ta. Vi-

de}emo {ta }e s wima biti. Rekav{i ovo g. Majer se hitno oprosti i

napusti nas pod izgovorom da ima hitan posao, a meni se ~ini, bilo mu

je neprijatno da kaè istinu o ovoj dvojici. Kada ostadosmo sami Ep.

Vladimir nam saop{ti: Danas je |eneral Nedi} kod W. Svetosti Pa-

trijarha. Vode pregovore o patrijarhovu pu{tawu iz zato~ewa.

2. V 1944. godine opet su kod mene g. Majer i Kunc. Vele da ne zna-

ju o pregovorima |enerala Nedi}a i zato~enih Arhijereja u Vojlovici

195

ni{ta. Oba su zato~enika zdrava. Patrijarh se samo àli da mu zubi

nisu u redu. Majer traì da {tampa u na{em “Glasniku” neke rezolu-

cije estonskih episkopa (Rusa) protiv Patrijarha Sergija. Uputio

sam ga da to u~ini preko dnevnih listova.

Na bojnoj i politi~koj areni nastaju novi, po Nemce neèqeni,

doga|aji. Nigde im stvari ne idu ruì~asto, sve im je teè i mra~ni-

je. Wihovi saradnici kod nas ose}aju to i staraju se da situaciju po-

voqno iskoriste po sebe i opravdaju svoju dru`bu sa Nemcima. Od po-

~etka maja do drugog septembra 1944. godine imali su dosta vremena (4

puna meseca) da ne{to pozitivno uradimo na pu{tawu Patrijarha u

slobodu, ali to ne u~ini{e, izgovaraju}i se raznim uzrocima. 2. sep-

tembra 1944. godine dolazi k meni g. Velibor Joni} i saop{tava mi da

je preduzeo ozbiqne, pismene korake kod Nemaca da se Patrijarh Ga-

vrilo i Ep. Nikolaj oproste zato~ewa. Veli: situacija je na frontu

po Nemce neodoqiva, oni se moraju gotovo svuda povla~iti. Wihovi

vojnici povla~e}i se kroz Banat mogu u razdraènosti pobiti oba na-

{a zato~enika, mogu to u~initi i ustanici, a nije iskqu~eno da to

u~ine nadiru}e trupe neprijateqa. Pritom, mo`da }e vlast u Beogra-

du trebati da se preda |eneralu Draì Mihajlovi}u, a mo`da }e tre-

bati da se Kraq pozove u zemqu, neko treba da ih pozove da prihvate

poslove u zemqi. Najprirodnije je da to Crkva preko Patrijarha iz-

vr{i. Ona je ne{to sli~no i u pro{losti ~inila. Vas sada molim da

odmah po|ete kod |enerala Nedi}a i sve mu ovo vrlo ozbiqno predo-

~ite i traìte da on pismeno i energi~no zatraì od Nemaca da se

Patrijarh i Ep. Nikolaj puste u slobodu. Ja sam, velim, o svemu ovome

|eneralu govorio, treba i vi to da u~inite, ako se slaète sa mnom.

Bilo mi je, priznajem, sve ovo zagonetno iznena|ewe i bojao sam se da

ovo nije nekakav blef i sra~unat trik, ra~un bez kr~mara. Zato sam

pitao g. Joni}a, za{to Crkvu sada uvodite u neke politi~ke poslove,

kada sada{wa vlada moè to sama u~initi. Ne}e nas mo`da ni Kraq

ni dràva hteti ~uti, a mi }emo se ~lanovi vlade Bog zna kuda razbe-

àti, a u zemqi ostaviti haos, treba neko brzo da prihvati vlast. Zar

Crkvu gurate u taj haos? A ko }e drugi nego Crkva spasavati ovaj na-

rod!? - G. Joni}u, ja pristajem da se kod |enerala Nedi}a zaloìm da

se Patrijarh pusti u slobodu, a daqe ako se uspe, razgovarajte se Pa-

trijarhom. Ako on nas Arhijereje i svoje saradnike bude poslu{ao,

196

dobro, ako ne, slu{a}emo mi wega, toliko Vam mogu obe}ati. Odmah

po odlasku g. Joni}a traìo sam prijem kod g. |enerala Nedi}a i bio

sam primqen u 7 ~asova po podne. Ostao sam do 8 ~asova ve~era. Izgle-

dalo je da je |eneral Nedi} o~ekivao moju posetu. Rekao sam mu sve

{to mi je g. Joni} saop{tio. On mi je kazao da su stvari vrlo ozbiq-

ne i da sve treba o~ekivati. On je tu i ne}e se bojati da doga|aje sa~e-

ka. Nemcima je pisao za pu{tawe Patrijarha i Ep. Nikolaja i nasto-

java svim silama da to postigne. Da bi me o tome uverio, pozvao je svo-

ga {efa kabineta |enerala Damwanovi}a i traìo rezultat zauzima-

wa kod Nemaca. Kroz nekoliko minuta |eneral Damwanovi} je pono-

vo do{ao kod g. Nedi}a i saop{tio, da su Nemci telefonom zasvedo-

~ili da stvar stoji na dobrom putu. \. Nedi}, da bi me vaqda uverio

koliko mu je stalo do Patrijarhove slobode, re~e mi na rastanku: -

îm od Nemaca primimo izve{taj o oslobo|ewu Patrijarha i Ep. Ni-

kolaja, do}i }u li~no da ih u svojim kolima dovezem k vama u Patri-

jar{iju. Vi odmah za wih spremite stanove, a ja }u se jo{ postarati da

mu i wegovu vilu stavimo u raspoloèwe. - O svemu gorwem obavestio

sam Patrijarhova sinovca g. Du{ana Doì}a i naloìo mu da o toku

stvari i sam vodi brigu.

Po{to smo 3. septembra 1944. godine bili èstoko bombardova-

ni i uznemireni, pozvao sam 5. IX 1944. godine pretsednika op{tine

grada Beograda da ga o situaciji pitam. Izme|u ostalog rekao sam mu

o preduzetim koracima za oslobo|ewe Patrijarha. On je izjavio svo-

ju punu gotovost da 6. IX 1944. godine po|e kod Nemaca i kategori~ki

“zahteva” pu{tawe Patrijarha. - Je li {to uradio nisam do sada (15.

9. 1944. g.) saznao. 7. 9. 1944. god. iznenadio me g. Joni} svojim dolaskom

kod mene u 7 ~asova izjutra i saop{tio mi: da se na Patrijarhovom pu-

{tawu intenzivno radi i da }e on, g. Joni}, ako se ja slaèm, sve u~i-

niti da vlada “narodnoga spasa” preda vrhovnu vlast nad narodom Cr-

kvi. Odlu~no sam predlog odbio dok prvo Patrijarh ne bude pu{ten,

pa o tome neka se sa wime vode pregovori i razgovori.

15. 9. 1944. godine beleìm jo{ i ovu vest u koju jo{ sumwam iako

je dvojica svedoka potvr|uju: sin blaènopo~iv{eg Mitropolita Ba-

walu~koga Vasilija, javni bele`nik g. Quba Popovi} - saop{tio je ju-

~e (14. 9. 1944. god.) da su Patrijarha Gavrila i Episkopa Nikolaja ote-

rali iz Man. Vojlovice u Be~kerek. Danas, 15. 9. 1944. god. saop{tio je

197

jedan èlezni~ar o~evidac, Nikola Tatalovi}, ne{to podrobnosti o

tome. On veli, “da ju~e (14. 9. 1944. god.) nema~ki vojni fijaker u prat-

wi dvojice gestapovaca dovezao na stanicu Pan~evo - predgra|e W.

Sv. Patrijarha Gavrila i W. Pr. Ep. Nikolaja. Uveli su ih u voz u je-

dan polukupe druge klase i voz je oti{ao u pravcu Be~kereka. Na ko-

lima je bilo prtqaga.” - I povodom izve{taja g. Popovi}a od 14. 9.

1944. god. i po ovom drugom izve{taju pitano je u Pretsedni{tvu Mi-

nistarskog saveta zna li se {ta o ovome. \eneral Damwanovi} je od-

govorio da se u Ministarstvu o tome ne zna ni{ta. Dodao je da }e da-

nas 15. 9. 1944. g. biti ministarska sednica na kojoj }e se govoriti o

slu~aju. Izgleda, rekao je, da }e se morati slati u glavni {tab Rajha

naro~iti kurir radi pu{tawa ove dvojice Arhijereja u slobodu. (ûd-

no zvu~e tvr|ewa da Ministarstvo ne zna ni{ta o doga|aju i izjava da

}e se slati kurir Fireru za oslobo|ewe Arhijereja).

Ovde izloìsmo ono {to smo po datumima hronolo{ki zabeleì-

li, ali to nije ni polovina onoga {to se u raznim slu~ajevima, pri ra-

znim susretima, razgovorima i moqakawima kod raznih uticajnih li~-

nosti preduzimalo da se su`wi puste na slobodu. Dobijali smo obe}a-

wa i koliko nije trebalo, ali uspeha do sada ne postigosmo. Od mnogih

i na{ih i okupatorskih pretstavnika stalno smo ucewivani da Crkva

u~ini ovo ili ono, pa }e se i woj u susret iza}i. Jednom prilikom, ge-

stapovac, toliko puta spomenuti Majer, rekao mi je “pomozite Vi, pa }e

u Crkvi biti sve {to Vi li~no èlite!” [ta ovaj zahtev zna~i nije nu-

`no obja{wavati, a koliko je iskren jo{ mawe treba isticati... Gospo-

da - razni “dobroèlateqi” Crkve, na razne na~ine doveli su nam

uslovna obe}awa i nudila svoju “iskrenu”saradwu. Takore}i, svaki dan

pritiskivani smo i molbama i pretwama, i preduzimali sad jedni, sad

drugi da nam slome ki~mu, daju}i sva “dobronamerna”obe}awa “po Cr-

kvu i Srpski narod spasonosna”... Stalno besmo na krst razapeti, a mi

ne klonusmo od toga da nam ne bi “strah od smrti obraz okaqao”.

Do sada ovako, a daqe vide}emo {ta }e biti, ako budemo ìvi!

3/16. septembar

na dan Srpskog Mitropolit Skopski

Patrijarha Jani}ija Josif

1944. g. Beograd

198

VI

IZ MOJIH ZABELE@AKA

NE[TO O NA[IM QUDIMA U DOBA OKUPACIJE

199

NE[TO O \ENERALU MILANU NEDI]U

- kao pretsedniku “VLADE NARODNOGA SPASA”u doba okupacije -

Po razgromu i podeli Jugoslavije na srpske susede, okupator

stvori jedno podru~je koje nazva “Srbijom”, ja “Milo{evim pa{alu-

kom”. U ovoj Srbiji okupator postavi neku srpsku vlast preko koje je

u izvesnoj meri upravqao i eksploatisao Srpski narod. Tu vlast na-

zva Komesarijatom, a na wenom ~elu be{e g. M. A}imovi}. Iz svojih

razloga, okupator zameni docnije Komesarijat Vladom, koja sebe na-

zva: “Vladom narodnoga spasa”. Na weno ~elo bi postavqen g. Milan

Nedi}, jugoslovenski armijski |eneral. Ova je Vlada odmah negirala

dotadawu Jugoslaviju, jer ju je sam okupator uni{tio, a sebi stavila u

zadatak da ~uva i snaì Srbiju, èle}i da stalno wene granice na sve

~etiri strane pro{iri i da uvede red u Srbiji. Na oboje joj je i sam

okupator davao neke nade. Tako bar izgleda.

Postav{i pretsednikom Vlade |eneral Nedi} poèle i usmeno

pozva sve srpske arhijereje, koji su se na{li u Beogradu, u konferen-

ciju k sebi na dan 20. X 1941 god. ve~erom. U Beogradu tada behu Arhi-

jereji: Mitropolit Skopski Josif; Episkopi Nektarije, Zvorni~ko-

Tuzlanski, Simeon, [aba~ki, Vanijamin, Brani~evski, Nikolaj, Za-

humsko-Hercegova~ki; Vikentije, Zletovsko-Strumi~ki; Vladimir,

Muka~evsko-Prja{evski i dvojica vikarnih Episkopa Arsenije i Va-

lerijan. Poziv na konferenciju bio je kolektivan, svi da do|u, a ne

pojedina~no. Svi gore imenovani Arhijereji, sem Episkopa [aba~kog

Simeona, odazvali su se pozivu i po{li na konferenciju. Mi smo

predose}ali {ta nas na konferenciji ~eka; to su nam nagove{tavali

i neki “dobroèlateqi” Crkve, a naro~ito ~lanak g. Qoti}a: “Ni

vru}i, ni hladni”, pa smo se pripremili i u glavnim linijama stav

Crkve konstruisali. Nismo se prevarili. Na konferenciji, pored

201

pretsednika |enerala Nedi}a i nas osmorice Arhijereja, be{e i mi-

nistar pravde g. êda Marjanovi}. G. \eneral nas pozdravi i izrazi

zadovoqstvo {to nas vidi u {to ve}em broju. Objavi nam daqe, okupa-

tor je nervozan i nezadovoqan stavom na{e Crkve. Ona kao stoji po

strani doga|aja, a ne poduzima ozbiqne korake da se odupre boq{evi-

zaciji na{ega sveta. Boq{evizam sa komunizmom je opak neprijateq

Crkve i vere. Wegove prista{e ve} ru{e na{e hramove i ubijaju na{

svet, a Crkva stoji skr{tenih ruku. Zato nas g. \eneral poziva da we-

ga i wegovu Vladu pretstavnici Crkve svesrdno pomognu u gowewu ko-

munista, partizana i pqa~ka{a. Stav Crkve nije jasan, ona se kamu-

flira i donekle uzima dvosmislen stav, nije ni vru}a, ni hladna. Za-

to se èli jasan stav Crkve u svemu.

Mirno smo saslu{ali g. \enerala, posle ~ega ja umolih gg. Ar-

hijereje da jedan od wih dade potrebne odgovore. Oni reko{e neka bu-

de kao i do sada, najstariji me|u nama neka govori, a mi }emo ga dopu-

niti ili ispraviti. Tako i bi. - Obratih se g. \eneralu i zamolih ga

da intimno vodimo diskusiju, jasno i odre|eno o istaknutim pitawi-

ma. On ovo rado prihvati. Ja po~eh: G. \enerale, da se zna da ja ovde

govorim u ime svih prisutnih arhijereja. Ako se neko od wih ne bi

sloìo sa mojim izlagawem, potpuno mu je slobodno da ovde iskaè

svoje mi{qewe. Ovu napomenu ~inim s toga {to se meni sa vi{e stra-

na, pa i sa Va{e g. \enerale, prigovara kako sam ja uzurpirao vlast u

Crkvi i uskratio g. arhijerejima slobodu orjentisawa. Konstatujem

jasno, evo, pred prisutnom gg. arhijerejima da je takva tvrdwa potpuno

proizvoqna i posve neta~na. U na{oj Crkvi vlada princip saborno-

sti, {to za sobom povla~i punu ravnopravnost i slobodu izlagawa,

mi{qewa svakog arhijereja. A kada se donese neko re{ewe posle slo-

bodne diskusije u Saboru, ono je za sve nas punova`no. Samovoqa u na-

{oj Crkvi nije dozvoqena. Ako pojedinac i iza|e iz ovoga okvira, di-

sciplina se odmah ima vaspostaviti kao i autoritet Sabora. Vama je,

g. \enerale, kao vojniku ovo potpuno pojmqivo. Svakome je u Crkvi

zagarantovana zakonska sloboda, ali nametnuta i du`nost. I u Crkvi,

kao kod vojske, i u ~inovni~koj hijerarhiji, ~im je pretstavnik Crkve

onemogu}en da otpravqa svoje du`nosti, na wegovo mesto odmah stupa

wegov zamenik. U danom slu~aju Patrijarha treba da zamewuje Sveti

Arhijerejski Sinod, a kada se on zbog ratnih prilika jo{ nije bio sa-

202

stao, onda je vlast morao prihvatiti ma koji arhijerej koji se na licu

mesta na|e. Do sastanka Arhijerejskog Sinoda ja sam tu du`nost ot-

pravqao kao najstariji Mitropolit i kao zamenik redovnoga ~lana

Sinoda. Sada sam ja u Svetom Sinodu najstariji i po godinama slu`bo-

vawa i po Mitropolitskom zvawu, pa prirodno, u Svetom Sinodu ja

pretsedavam i ja ga pretstavqam. Patrijarha, po re{ewu Svetog Si-

noda, zastupam u wegovoj eparhiji. Za svoj rad u vo|ewu crkvenih po-

slova odgovoran sam i Svetom Arhijerejskom Sinodu i Svetom Arhi-

jerejskom Saboru, a kontrolisati me moè svako koga je zakon za to

okvalifikovao. Prema tome, nema ovde nikakvoga uzurpatorstva ni

terorisawa. Kad bi oboga bilo ne bi me Sveti Sinod pozvao na mesto

koje zauzimam, ne bi mi Patrijarhovu Eparhiju dao u administraciju

niti bi mi poverio upravu nad delovima eparhija na jugu. Stoga molim

da se prestane sa sumwi~ewem.

Molim da sada pre|em daqe.

Predstavnicima Crkve (prebacuje) dobacuje se da su u odnosu

prema komunizmu i partizanima neodre|eni i nejasni. Izjavqujem, da

smo mi potpuno jasni, bez ikakve dvosmislenosti i da smo tu nepoko-

lebqivi. Treba samo Crkvu i wene pretstavnike pravilno i neten-

denciozno razumeti. Jo{ odmah ~im se Sveti Sinod po okupaciji sa-

stavio, izjavio je okupatoru da je Crkva uvek bila, jeste i ostaje nepo-

kolebqivi protivnik svih bezbo`nih, razornih i anacionalnih ele-

menata, ma kako se oni zvali: komunisti, nihilisti ili nekako i

druk~ije. Ona je protiv svih internacionala i protiv materijali-

sti~kog shvatawa sveta i ìvota u wemu. Ona je za punu socijalnu

pravdu, no nikako nije da se to postiè putem ma kakvoga nasiqa ne-

go samo vaspitavawem ~oveka. Nasiqe nije odlika Pravoslavne Cr-

kve, a pogotovu na{ega Svetosavqa, ovo èlim naro~ito ista}i. Sto-

ga, na{a se, Srpska Crkva, ne moè upu{tati ni u kakve politi~ke

kombinacije, naro~ito u one koje odudaraju od na{ih evan|elskih i

svetosavskih principa; ona ne moè i ne}e i}i u inat nijednoj poli-

ti~ko-partijskoj kombinaciji, woj je klerikalizam stran; ona se ne

moè identifikovati ni se kakvim doktrinarstvom koje ne proisti-

~e iz wenoga shvatawa sveta, ìvota i krajweg ciqa ~ovekove sre}e,

ve~nog spasewa. Prirodno da se ona moè jo{ mawe identifikovati

ma sa kojom dràvnom vladom, a najmawe ma sa kojom li~no{}u. Niti

203

moè dozvoliti da bude iskori{}ena u ciqeve woj strane i {tetne.

Ona ima svoj evan|elski i ve~ni ciq: bratstvo qudi kao sinova i k}e-

ri Boìjih; ima i svoje metode da to postigne: Apostolske i Sveto-

savske. Od ovih principa ona ne moè ni za {ta odstupiti ni onda,

ako se digne hajka, gowewe i mu~ewe wenih pretstavnika, kao {to to

ve} neki i ~ine. Uvek je bila, a sada je naro~ito za: red i mir, za brat-

stvo i slogu svih naroda, a specijalno za svoju pastvu, Srbe. Onda je

Srpska Crkva narodna pa zato propoveda: “Pomoz Boè da se Srbi

sloè!” - Mir, slogu i pra{tawe od nas traè - i Bog i Crkva. Bog je

na{ otac, a Crkva - mati. Ona, kao majka svoje srpskopravoslavne de-

ce, ne moè i ne sme re}i: Ovaj mi sin ne vaqa, vi ga ubite! Kad bi to

ona, ne daj Boè, rekla, ne bi vi{e bila majka. A zar bi Crkva majka

smela gurnuti ovaj goli, bosi i nenaoruàni narod u sigurnu pogibi-

ju, a jo{ za ~iji ra~un?! Ona to, ponavqam, niti moè niti sme ~ini-

ti! Treba traìti druga sretstva. Vojnici neka vr{e svoj posao, a Cr-

kva ima samo da miri, a nikako da razbuktava plamen razdora unesre-

}enom narodu, koji je najmawe kriv za ovakvu svoju àlosnu sudbinu.

Zna~i, Vi niste protiv komunista, dobaci g. \eneral. Napro-

tiv, mi smo sasvim protivu komunista i wihovih doktrina, ali Crkva

kao boànska, a ne samo ~ove~anska ustanova, ve~na je ne sme i ne mo-

è gre{iti. Zato ona ne moè se zapetqavati u politi~ku borbu iz

principa, no prema sudbini svoga naroda ne}e nikada ostati ravnodu-

{na. Svojim sretstvima i metodama pomaè svoj narod. Vi, mesto da

otsudno ustanete kao haxi-\era i haxi-Ruvim protiv zlotvora svoga

naroda, vi se kamuflirate nekim teorijskim razlozima. To ne ide g.

Mitropolite, prekori nas g. \eneral Nedi}. - Vi bi, g. \enerale, iz-

gleda hteli da jedan arhijerej pod oruànom otpremom otsluì litur-

giju i sa mitraqezom iza|e pred verne i podvikne im: “U boj, goli si-

novi ina~e }e te zlo pro}i!” Ako bi to bilo, {ta }e onda |enerali ~i-

niti? Ne}emo se, vaqda, mewati ulogama, odvratih?! - \eneral produ-

ì: Vi se, opet, kamuflirate, a Nemci traè da se jasno opredelite

protiv komunizma i partizana. Ne kamufliramo se, g. \enerale, nego

vas pitamo: da li partizani u Hrvatskoj nisu ~isti Srbi, koji su usta-

li protiv Hrvata i da li Hrvati pod izgovorom da su Srbi komunisti,

ne}e i pomo}u blagoslova na{e Crkve i ono preostalih Srba istre-

biti?! - Treba, g. \enerale, o tome razmisliti, a ako i me|u Srbima

204

ima komunista, Va{e je da gubu trebite iz torine bez i~ijega blago-

slova! Nemci - pak, nemaju prava traìti od na{e Crkve ono {to ni-

su dobili od svoje ni katoli~ke ni protestantske crkve. Nelogi~no

je, g. \enerale, da ~ovek traì od drugog ono {to sam ne daje. Nisu Sr-

bi izmislili komunizam nego ba{ Nemci, pa neka ga oni ugu{uju, a mi

}emo u svojoj ku}i ~initi ono {to nama konvenira. Jo{ naro~ito ho-

}u da istaknem neke druge razloge. Gde je logika i etika kada Nemci

traè od na{e Crkve da zapliva u wihove politi~ke vode, a wenoga

su poglavara Patrijarha Gavrila pod izgovorom da se politikom ba-

vio - zato~ili, a Crkvu nam onesposobili da normalno razvija svoju

akciju?! - Nemci su nam dali usmeno obe}awe preko g. [redera da }e

kanonsko jedinstvo na{e Crkve po{tovati i ~uvati, a sada nam nago-

ve{tavaju stvarawe “Hrvatske pravoslavne crkve” i eparhije Ju`ne

Srbije predaju Bugarima! - Guraju nas u borbu protiv komunista i par-

tizana, a razoruàli su nas do seqa~ke britve! Za{to ne dadu na{em

narodu oru`je za borbu. - Ne naoruàvaju oni na{ narod jer ne veruju,

g. \enerale, ni Vama ni na{oj Crkvi. - Ne veruju Srpskom narodu! S

tim da smo na~isto! - I, po ne znam koji put, g. \eneral me do~eka: Vi

se opet kamuflirate! Mene ve} izdade strpqewe i pove}anim tonom

otpozdravih: G. \enerale, fakti nisu kamuflaà. Istina je istina,

pa ma kako je ko nazvao. I Va{ ~lan Vlade g. Dimitrije Qoti} to nam

je jasno rekao preko svojih novina. Prvo udario no` u le|a pa posle

savetovao da nas ovde pozovete i to nam li~no kaète. - Nije on ~lan

Vlade, qutito odgovori g. \eneral. Znam da li~no nije, ali ima svoje

pretstavnike u Va{oj Vladi, preko kojih sprovodi svoje èqe. Drugi-

ma on ku{a brod, a sam stoji na obali i ~eka }emiju. G. Qoti} je u~i-

nio Crkvi veliku uslugu napav{i na wene pretstavnike. Skinuo je

obrazinu sa sebe, to mu ne}emo zaboraviti. Kada ovo izustih, svi ar-

hijereji u glas zagraja{e. - Ne}emo, ne}emo mu to zaboraviti! Crkvu

napada, a Crkvu u pomo} zove! - Niste vaqda Vi arhijereji Crkva, pri-

meti Ministar Marjanovi}! - Nismo, rekoh, ali bez Hrista i Arhije-

reja nema Crkve. - A {ta bi bilo, kada bi se svi Arhijereji sabrali

na jedan skup, pa nekim slu~ajem svi do jednoga izginuli, bi li tada

bilo Crkve? - Bilo bi, g. Ministre, isto to kada |ak tre}i razred

gimnazije postavi svome katiheti pitawe, moè li Bog stvoriti ka-

men, koji ne moè podi}i, do~ekah ja g-na Marjanovi}a. Nasta mali

205

smeh i veselost. G. \eneral izvinu svoga ministra za koga re~e da se

malo zatr~ao, a nama Arhijerejima u~ini prekor da ga nismo ubedili

u ta~nost na{ih gledi{ta i da ne sledimo stopama Svetog Save i dru-

gih na{ih predaka, - ako se slaèmo sa izlagawem g. Mitropolita.

Namera je g. \enerala providna: da arhijereje podvoji. Ja zato prihva-

tih daqu diskusiju i odgovorih: Bilo je, g. \enerale, vremena kad smo

mi u crnim rizama vodili vojsku u borbu, a to smo ~inili onda, kada

to nije imao ko drugi da radi, sada je to posao drugih, a ne na{. Na{e

je sada da u jevan|elskom duhu svaki dobar i po na{ narod koristan po-

duhvat pomoèmo savetima, molitvom i drugim crkvenim dozvoqenim

sretstvima. Mi to ve} usrdno ~inimo u miru i ti{ini, ~ini}emo to i

daqe sa puno po`rtvovawa. U tome ne}emo prezati ni od koga, niti

}emo docniti, pa ma nas i na{ih glava ko{talo (stalo). âk }emo se

radovati ako budemo morali stradati. Ali jedno jako èlimo, da au-

toritet Crkve u narodu sa~uvamo. Svi su autoriteti u narodu poru{e-

ni, jedino mu je jo{ ostala Crkva. Ako i wu sru{imo i wen autoritet

srozamo, onda nam je narodna budu}nost propala. Zato, ne dirajmo u

principe Crkve, ~uvajmo wene temeqe, treba}e nam! Ima}emo kada i

taj kapital upotrebiti!

Da Vam, g. \enerale, ne ostanem duàn jo{ jedan odgovor. Vi nam

dobaciste kao da ne sledimo stopama Sv. Save. To je teàk prekor.

Moramo se bar letimi~no dota}i toga. - [ta sa~iwava Svetosavqe,

na koje se mi ~esto pozivamo. Sumwam da nam je, uop{te uzev, jasno.

Svetosavqe svako tuma~i kako mu kada treba. Svetosavqe, ~ini mi se,

zna~i miroqubqe, pravilna primena Hristove nauke u ìvot, ople-

mewivawe narodne du{e Hristovim duhom, dovo|ewe srboqubqa u

harmoniju sa Hri{}anstvom, utkivawe u narodnu du{u evangelskog

smisla ìvota, otupqavawem ìvotiwskoga i elementarnoga in-

stinkta u ~oveku, sprovo|ewe pravde i pravi~nosti u stremqewu Sr-

bina i ~oveka uop{te, izbegavawe svih o{trina. Samo tako, ~ini mi

se, mogao je Srbin zavoleti Sv. Savu i prilepiti se uz wegovu du{u, a

preko wega za Hrista i postupno formirati svoju Srpsku Pravoslav-

nu Crkvu. Ve~ita te`wa narodne du{e ka pravdi i pravi~nosti vodi

miroqubivosti. Istina, ~esto krvavim putevima samopo`rtvovawa.

Setimo se vremena i delovawa Sv. Save kada na{a zemqa be{e zara-

èna bogumilstvom i neredima iznutra i spoqa. Sva je zemqa, kako

206

letopisac veli, zaudarala smradom od raspadnutih le{eva, nema ni-

koga da ih sahrawuje. Unutra besni ogaw bratoubila~kog istrebqewa,

a spoqa: Ugri, Bugari, Albanci gotove se na plen po Srpskoj Zemqi.

Sveti Sava i wegova Crkva gase vatru mirom i spoqa i unutra. A zar

danas nemamo sli~nu situaciju?! I danas je ustao brat na brata, a ne-

prijateq ih gura na uzajamno istrebqewe i u tu borbu èli da uvu~e

na{u Crkvu. Sme li ona po}i tim putem? - Mislimo, nikako! Ona mo-

li i prekliwe svoju duhovnu decu da se priberu, urazume i sloè! Ona

krvave suze proliva pred prestolom Svevi{wega za me|usobnu slogu

Srba. Ona prvo apeluje na vas, koji ste uzeli u svoje ruke sudbinu na-

roda, da se me|u vama oseti jedinstvo duha i stremqewa, da bez ikakve

me|usobne podvojenosti privedete brod davqenika ka tihom prista-

ni{tu. Mi smo slobodni uputiti vam ovu molbu jo{ stoga {to ose}a-

mo da sloge nema, nema je ni u meri koja se me|u na{im komunistima

ose}a. Eto, na pr. ~etni~ki vojvoda Kosta Pe}anac izdaje za svoj ra~un

neki vladala~ki apel na narod, izdajte ge i Vi, g. \enerale! Mi zna-

mo koga }emo poslu{ati, ali da li narod zna za kime }e po}i? Ovo od-

vodi onome, kako narod re~e; velika{i razdeli{e carstvo! [ta to

daqe zna~i nije potrebno nagla{avati. A kako se ocrtava ova podvo-

jenost u praksi, neka je dozvoqeno navesti neke primere: Neki mla-

di}, podràn od okupatora, dolazi u Poàrevac kao pretstavnik or-

ganizacije “Zbor” i zavodi tamo neku srpsku vlast. Odmah hapsi jedan

broj omladinaca pod sumwom da su komunisti. Zatim, pod sumwivim

okolnostima, pu{ta ih sve na slobodu. Ovo kod naroda pora|a razna

naga|awa. - Uskoro, za ovim mladi}em dolazi u Poàrevac bitoqski

~etni~ki vojvoda, Kara - Pe{i}. Ovaj je ranije bio na{ grani~ni

oficir, zatim policijski detektiv. Smewuje zbora{e, zavodi teror,

i, kako se tvrdi, ucewuje qude. Kara - Pe{i}a uklawa pukovnik Quba

Babi} i zauzima wegovo mesto, po ovla{}ewu va{e Vlade. I on izda-

je svoje posebne naredbe, suprotne prethodnicima. Narod iz Poàrev-

ca i okoline, s pravom se u ~udu pita: Ko nam je pored okupatora

vlast, koga da slu{amo?! G. \eneral Nedi} do sada je ovo moje dugo iz-

lagawe mirno slu{ao, a sada planu i povi{enim glasom zapita: Od

koga ste vi to, g. Mitropolite, saznali? To znate, a {ta komunisti

rade, to ne}ete da znate! G. \enerale, ovo ja nisam izmislio. ûo sam

od dobronamernih Srba i od jednoga Nemca i sada od na{ega oficira,

207

koji mi je rekao kako je Nemac s bolom pojedinosti pri~ao. Lako Vam

je, g. \enerale, sve ovo proveriti pa, ako ne bude istina, stavite me

pod odgovornost. (Docnije se sve i vi{e utvrdilo). - Znamo mi, g. \e-

nerale, i {ta komunisti rade. Oni su prononsirani neprijateqi na-

{e zemqe i naroda; oni su ilegalni, te se ne mogu sravwivati na{i

legalni, za{titni organi sa wima, a jo{ mawe smeju na{i organi ~i-

niti isto {to i komunisti. Ne navedoh ja, g. \enerale, ove primere iz

pakosti i nenavisti prema va{im organima vlasti nego da Vam skre-

nem pa`wu i pomognem i Vama i narodu u uvo|ewu reda, zakonitosti,

spokojstva i mira. Ali, po{to Vas to nervira ja }u prekinuti daqe

primere. Molim Vas, da verujete - da su sva moja izlagawa dobrona-

merna i da smo mi, svi arhijereji, gotovi pomo}i sve {to ide u korist

na{ega naroda, ali u granicama evan|elskih principa, svoje date Cr-

kvi zakletve i putevima Sv. Save. Od Crkve i wenih pretstavnika ne

traìte vi{e, jer, na{a Crkva ne}e mo}i sledovati ni: ruske moskov-

ske, ni wihove tzv. zagrani~ne Crkve, a najmawe rumunske Crkve. Vr-

{i}emo samo svoj an|elski svetosavski posao! Ako zbog toga weni

pretstavnici budu podvrgnuti neèqenim posledicama, trpeqivo i

rado }e ih podneti! Nijedan ne}e zaàliti svoje glave! - A da li se

prisutni gg. arhijereji slaù sa mojim izlagawima i izjavom, molim,

upitajte ih! - Gospodin \eneral upitao ih je. Svi su se sloìli, samo

je g. Vikentije izjavio: “I ja se potpuno slaèm. @eleo bih samo da se

presmotre, ranije odluke Svetog Arhijerejskog Sabora o komunizmu.”- [ta je Preosve}eni Episkop Vikentije ovom izjavom hteo, on }e naj-

boqe znati. Ja mislim, onako po svome izgledu, da je on ranije ne{to

govorio nekom ~lanu “Vlade narodnoga spasa” o na~elnom gledi{tu

Crkve po ovom pitawu i, mo`da, ne{to obe}avao pa bi sada hteo da u

odlukama Sv. Arh. Sabora - na|e neki oslonac za svoje obe}awe.

Sa ovim je na{a konferencija, koja se protegla vi{e od dva ~a-

sa, bila zavr{ena i mi smo napustili pretsedni~ku zbornicu. No,

ovim se nije ceo posao zavr{io. - Do{ao je i epilog ove na{e konfe-

rencije. Naime: na dva tri dana posle konferencije dolazi nam u kan-

celariju u dom Crkvenog muzeja g. \or|e Peri}, [ef Vladinog pres-

biroa za propagandu, i sobom donosi gotovu deklaraciju sa gorwe kon-

ferencije. U deklaraciji se konstatuje kako su se arhijereji, izgleda

ne po pozivu \enerala Nedi}a, nego po svojoj inicijativi, sastali sa

208

g. Nedi}em i doneli odluku: Crkva istupa u odlu~nu borbu protiv ko-

munizma. Istina, mi smo na konferenciji istakli da je Crkva protiv

doktrinarstva komunisti~ko-materijalisti~koga shvatawa sveta i

ìvota u wemu, da je Crkva protiv svih bezbo`nih elemenata ma kako

se oni zvali i da }e se protiv wih uvek boriti, ali samo an|elskim

metodama borbe, a nikako ne moè po}i u politi~ku borbu. Navedeni

su zato i razlozi. No, nikakvih razgovora nije bilo o izdavawu neke

deklaracije, a najmawe ovakve kakvu nam saop{tava g. Peri}. Zato nas

je ovaj gest Vlade za~udio i opomenuo da sa wom budemo vrlo obazri-

vi. Ona nam potura ono o ~emu mi ni sawali nismo. I jo{ ne{to - ona

u projektu ove deklaracije, koju moèmo, kako g. Peri} lukavo re~e

zajedni~ki i dopuniti, stavqa imena arhijereja, koji ne samo da nisu

bili na konferenciji, nego se nisu tada nalazili u Beogradu. U pro-

jektovanoj deklaraciji stoji da su na konferenciji bili: Episkop

Ba~ki Irinej, Ep. Banatski Damaskin, Ep. Timo~ki Emilijan i Ep.

Ni{ki Jovan, a ovi su se qudi tada nalazili u svojim eparhijama. Ovaj

trik Vlade ja sam o{tro osudio i skrenuo pa`wu g. Peri}u da se kod

ozbiqnih i ~estitih qudi ovo nikada ne bi smelo dogoditi. - Ipak je

Vlada izdala neku deklaraciju i rekla {ta je htela, ali bez ikakvog

na{eg pristanka. Sveti Arh. Sinod ovo je notirao u svome sedni~kom

zapisniku i ogradio se od ovoga posla. Docnije nam je g. \eneral po-

ru~io da se mnogo ne qutimo zbog ovoga i da ga o{tro ne osu|ujemo.

Od sada tek nastaju za nas, pretstavnike Crkve, novi napadi,

pretwe, podmetawa, laskawa sujeti pojedinaca, obe}awa kako od stra-

ne na{ih qudi, tako i Nemaca. Gotovo ne pro|e dan, a da ne budemo iz-

nena|eni te jednim te drugim nezgodama. - Ne jedanput nam je govoreno

od strane ~lanova Vlade, a ni sam g. \eneral Nedi} nije izostao, da sa-

mo od Crkve zavisi da nam okupator pro{iri granice Srbije. Nismo

se na ovaj vrlo sabla`wiv lepak uhvatili. Videli smo jasno da je to sa-

mo {arena i opsenatorska varka ili, po narodski re~eno - obe}awe lu-

dom radovawe! Ministar Joni} bio je u navali na nas vrlo nasrtqiv.

Kad su u Hrvatskom parlamentu tm. Ministar Puk i poglavnik dr. Pa-

veli} napali Srpsku Pravoslavnu Crkvu, g. Joni} re~e, ali na dan Sv.

Save 1942. godine. Vidite li kako bezumnici napadaju na na{u Crkvu?

- Vidim, ali oni kopiraju Vas. Kad bi oni znali za skora{wi Va{ akt

Svetom Arh. Sinodu ne bi im trebalo drugoga dokaza za svoje tvrdwe.

209

Neka tome, g. Ministre, dodadu i napade na na{u Crkvu okru`nih na-

~elnika u Leskovcu, Uìcu, pa komandanta iz Lazarevca, - a da druge

ne pomiwem, pa }e pred celim svetom biti opravdani za svoje tvrdwe

kako srpske dràvne vlasti upreù Crkvu u svoje svrhe. [ta je g. Jo-

ni} zvani~no preduzimao protiv na{e Crkve moè se videti iz pre-

piske Wegovoga Ministarstva i Crkve.

Pored raznih uplitawa u crkvene poslove i davawa nade sino-

dalcima rekao je g. Joni}, jednom prilikom: Ko bi od arhijereja pri-

hvatio wegov predlog i, javno u ime Crkve, deklarisao se za novi po-

redak u Evropi i uni{taj protivnika toga poretka, taj bi se pokrio

nevi|enom slavom, postao bi veliki ~ovek! - Siti smo slave, g. Mini-

stre, od ove nam ve}e ne treba, odgovorih, a Episkopi Emilijan, Jovan

i Nektarije samo se nasmeja{e. - Na drugom mestu vi{e sam izloìo

i neke druge istupe g. Joni}a i g. Ol}ana, da ih sada ne ponavqam!...

Jednoga dana (1942. god.) posetio je nas sinodalce: (mene, Episko-

pe - Emilijana, Jovana, Nektarija i, ~ini mi se, Venijamina) g. \ene-

ral Nedi}. Raspitivao se o poslovima u Crkvi traè}i da ga u wego-

vom te{kom poslu pomognemo. - Uvek smo gotovi u~initi sve {to Cr-

kva moè i sme, be{e na{ odgovor. Tada nam g. \eneral saop{ti da su

Nemci ozbiqno naumili da granice Srbije pro{ire na sve ~etiri

strane. Dali bi joj novu Vladu sa vladaocem ili regentom na ~elu. Go-

tovi su da se radi toga sazove skup{tina i ve} su po~eli skup{tinsku

zgradu iseqavati. On se, veli, po~eo raspitivati kod na{ih istaknu-

tih qudi ko bi trebao u Skup{tinu do}i. Jedni, politi~ari bi da u tu

skup{tinu treba pozvati sve biv{e poslanike sa teritorije sada{we

Srbije, a drugi mu savetuju da on izabere za skup{tinu vaqane i tre-

zvene doma}ine iz naroda bez obzira da li su bili nekada poslanici.

Va`no je pitawe koju bi li~nost skup{tina izabrala za Kraqa?! Ne-

ki, veli g. \eneral, isti~u kao kandidata Princa \or|a, a drugi,

Kneza Pavla, {ta vi o tome u Crkvi mislite? Ovo nas otkri}e s kom-

binacijom o izboru Kraqa iznenadi. Mi smo ranije ~uli o promeni

Vlade \enerala Nedi}a i postavqawu Qoti}eve Vlade, ali o Kraqu

nismo ni{ta ~uli. Zato odgovorismo, ako je ikako mogu}e od zla ne

praviti gore. Milo nam je razma}i granice Srbije, ali ko nam to ga-

rantuje, saziv Skup{tine ne bi bio dobar, uneo bi razdor u narodu.

Konsultovawe pojedinaca ili mawih grupica ne bi {kodilo, ali iz-

210

bor Kraqa nipo{to. Mi imamo Kraqa. Jer, kod izbora novoga Kraqa

ne bi imali nijednoga, a narod bi zavadili. Zna se na kome je carstvo!

- Tako je, re~e g. \eneral, ali Nemci ne}e Kraqa Petra - Ne}e Srp-

ski narod ni Nemce, ni wihove kandidate u to budite uvereni g. \e-

nerale, odgovorismo. Sve nam je ovo vrlo zagonetno i pre }e biti r|a-

vo nego dobro po Srpski narod!

Docnije mi se àlio g. \eneral Nedi} da mu je g. Ol}an bio ne-

lojalan u pogledu nekoga memoranduma, koji je trebalo predati Nem-

cima. êga se ticao ovaj memorandum, nije rekao, ali kao da je imao ve-

ze sa gorwom stvari.

[ta je g. \eneral Nedi} hteo sa gore izloènim predlogom za

mene je ostala tajna. Ja nisam èleo da to pitawe nikada vi{e zapode-

vam, a on se vi{e nije sa nama arhijerejima sporazumevao. Glavno je, ni-

ti je skup{tine bilo, niti se pitawe izbora novoga Kraqa pokretalo.

Ovde sada moram stati.

Velikomu~enik Nikita Mitropolit Skopski

15/28. septembra 1944. g. Josif

Beograd

211

NE[TO O DIMITRIJU QOTI]U I WEGOVIM QUDIMA

Ne mislim govoriti o celokupnom ìvotu i radu g. Qoti}a, re-

}i }u samo ne{to detaqa ukoliko se Crkve ti~e za ovo 3. i 1/2 godine

robovawa.

Gospodina Qoti}a do pre pet - {est godina ne{to sam poznavao

samo na dovat i preko slu~ajnih poznanika. Pre 4-5 godina na sedni-

cama Patrijar{ijskog upravnog saveta, ~iji je ~lan bio i g. Qoti},

zapazio sam wegovu upornost, zastrawenost i advokatsku sklonost da

od beloga stvori crno. Stalno je istr~avao i pazio da uvek bude u po-

ziciji i predmet pa`we. Naro~ito se ovo ispoqilo po pitawu beo-

~inske kaqe. U ovom pitawu bio je nepomirqiv ìdofob ~ak i na

{tetu istine i stvarnih interesa Crkve. Najkra}e re~eno, Manastir

Beo~in prodao je neko svoje zemqi{te jednom dru{tvu za izradu ce-

menta i preko 50 - pedeset godina vodio spor sa tim dru{tvom, ~ije je

pravo prelazilo iz ruke u ruku. Ovo pitawe bilo je dobilo u Karlo-

va~koj Mitropoliji vi{e politi~ki negoli finansijsko-ekonomski

karakter. Nekoliko puta manastir je novim sporazumom sa dru{tvom

kona~no regulisao visinu zakupa i uvek kvario sad iz jednoga, sad iz

drugoga razloga. Spor je ponovo pokrenut posle ujediwewa Srpske

Crkve. U odboru, koji je imao da reguli{e ovo pitawe, a u vreme Pa-

trijarha Varnave, do{ao sam do nesumwivog zakqu~ka da je pravo Cr-

kve odn. manastira na vrlo slabim nogama. Manastir je nasilno iza-

zvao spor otkazom da zakupninu primi i po~eo je sudski proces. Vodio

se nekoliko godina sa promenqivim izgledom na uspeh. Pitawe je de-

taqno prou~eno sa svake strane. I pravni eksperti, wih, mislim,

{est ili sedam, dali su mi{qewe da se s dru{tvom treba nagoditi, -

to su predlagali i ekonomsko finansijski stru~waci, za wima stru~-

ni inèweri i manastirska uprava. Kona~no re{ewe pred vi{im za-

greba~kim sudom dva ili tri puta odlagano je u ciqu da se postigne

213

vanparni~na pogodba i, kada su svi izgledi bili da }e Crkva, nemogu-

}i dokazati da je ve}ina dru{tvenih ~lanova bila “r|ave vere” u po-

godbi sa manastirom, izgubiti, Crkva je pristupila vanparni~nom

sporazumu sa Dru{tvom i postigla krupan uspeh. Od 15.000. - dinara

zakupnine, koliko je manastir primao od dru{tva godi{we, podignu-

ta je ova zakupnina na preko 800.000 - dinara godi{we u raznim vido-

vima. Zato je Patrijar{ijski odbor predloìo Patrijar{ijskom sa-

vetu da se pogodba usvoji i jednom ovo pitawe kona~no skine s dnevnog

reda. Stru~ni Odbor, odre|en od strane Patrijar{ijskog saveta da

ispita ovaj predlog, u potpunosti se sloìo sa predlogom i sa svoje

strane preporu~io Savetu da definitivno primi i re{i ovu stvar ka-

ko je predloèna od Patrijar{ijskog upravnog odbora. Patrijar{ij-

ski Savet sa preko 45 glasova ve}ine predlog usvoji. Samo su ~etiri;

Qoti}, Neì}, Markovi} i jo{ jedan (~ije ime sada ne znam) izdvoji-

li se i glasali protiv. - Za{to? Po izjavi samoga g-na Qoti}a, ne

treba sa ìdovima (koji, uzgred re~eno, imovinu eksploati{u) ~ini-

ti nikakvu nagodbu. Stvar treba ponovo prou~avati. - A s kime? Opet

sa ìdovima. Kada je jedan vi|eni ~lan Saveta i stru~noga odbora na-

samo zapitao g. Qoti}a, je li on zaista uveren da nagodba nije dobra,

on je odgovorio: E, kad bi to bilo, ja bih druga~ije govorio! - Zna~i,

ili inat, ili neki ra~un, - mo`da politi~ki. Po{to je g. Qoti} od

svega ovoga po~eo dizati u novinarstvu pra{inu i isticati ne~iju za-

interesovanost po ovoj stvari g. Dr. Stevan Simeonovi} ôki}, cr-

kveni advokat, ispri~ao je Wegovoj Svetosti Patrijarhu Gavrilu, a u

mom prisustvu, da se zagreba~ki advokat Du{an Popovi} zaista inte-

resovao ovim sporom i, starao se, nude}i g. ôki}u znatnu sumu nova-

ca, da se ovaj sporazum pokvari. Docnije bi se specijalnim amandma-

nom u dràvnom finansijskom zakonu Crkvi pomoglo da do svoga

imetka do|e. Da li je g. Qoti} ili neko od wegovih qudi znao {ta o

ovome, nije g. ôki} ni{ta odre|eno rekao, ali je sumwu posejao, - da

su neki mogli znati. Kako g. Qoti}a nije u ovome teretio niukoliko,

ipak je g. Qoti} trebao boqe poznavati qude iz svoje okoline i ~uva-

ti se da im ne nasedne. Ovaj nedostatak kao i istr~avawe g. Qoti}a

osetilo se i za ove 3, 1/2 srpskoga robovawa i donele mu prili~no ne-

prijatnosti a drugima {tete. Naro~ito su se ovim wegovi qudi isti-

cali. Me|u wima je bilo vrlo revnosnih nacionalista, ali i pretera-

214

nih zbora{a; istaknutih ~estito{}u, ali surovih i netrpeqivih qu-

di; pobo`nih no mra~nih tipova; ugla|enih - ipak perfidnih, iskqu-

~ivih i podmuklih. Jednom re~ju, u wegovoj druìni pored sjajnoga

sunca - vlada{e i tamna pomr~ina. Bez malo svi su bili na jedan ka-

lup; uvek nadmeni, gordi, sa svetiteqskim oreolom smirenosti, a oho-

lim samouverewem! Sr` su vi{ega tipa qudi, ali sa sumwivim po-

stupcima; ~isto spoqa-kalaj, unutra belaj! Fanatici i sekta{i sa ko-

jima se te{ko razgovara. Zato u narodu nevoqeni, a ~esto prezreni!

Sa g. Qoti}em prvi put sam se u vreme ropstva sreo na sastanku

maja 1941. godine, gde behu gg. A}imovi}, komesar Jankovi} i Episkop

Vikentije na dogovoru {ta da se radi i Crkvi kako da se pomogne oslo-

bo|ewu Patrijarha Gavrila iz zato~ewa. Svi rekosmo {ta znadosmo,

neko vi{e, neko mawe, neko otvorenije, neko skrivenije... Qoti} se

u~aurio u neku potsme{qivu misti~nost, podrugqivo ispitivawe i

merewe, kupovawe drugih. Uskoro me, posle ove konferencije, pita{e

gestapovac Majer, da li g. Qoti} pretstavqa Crkvu i wen stav. Kada

mu rekoh - ne, on zapita je li on iskren prijateq Episkopa Nikolaja?

- Ne znam, rekoh. Nemac primeti: ~ini mi se on ho}e da koristi Epi-

skopa Nikolaja!? - Wih qudi smatraju za me|usobne dobre prijateqe,

a tako i ja mislim. Po sredi su ipak neki interesi, zavr{i Nemac.

Sumwam, rekoh, a u sebi pomislih - mo`da. Jer, Qoti}u je nu`na par-

tijska vojska i nada se da mu je Ep. Nikolaj moè prikupiti svojom po-

pularno{}u u narodu. Vaqa se pribiti uz Ep. Nikolaja koji voli po-

bo`wake. Treba pridobiti i naklonost sve{tenstva. Crkva je siguran

kamen binkta{! Sv. Pismo u {ake i sa wim u narod. Bi}e sledbenika!

Drugi susret sa g. Qoti}em be{e 26. jula 1941. g. ûo sam da g.

Qoti} ne{to gun|a protiv Crkve, pa smo ga pozvali da vidimo {ta mu

je. Do|e nam u Crkveni muzej i osta s nama gotovo dva ~asa. Objasni

nam da je nezadovoqan Crkvom time {to mu Crkva potura klipke. Na

pitawe kako to i kada? Re~e: da mu Prota Milovan Milutinovi} “Ki-

}a” iz îkaga potura da je on nema~ki petokolona{, a to nikad nije

bio. - Gospodine Qoti}u, Prota Milovan, a niko ni od nas nije Cr-

kva. Prota ima svoga Episkopa pa mu se poàlite, ako to ve} niste

u~inili, a mi }emo iz Sinoda skrenuti Vladici pa`wu na to. On se,

kao zadovoqan ovim, razveze nam bez potrebe, dokazivati da je on,

istina, prijateq Nemaca, ali se hitlerizmom ne odu{evqava, wemu je

215

milija Musolinijeva koncepcija shvatawa sveta, dràva i ure|ewe so-

cijalne pravde. Mi zinusmo da ga boqe ~ujemo, ali vi{e ni~ega odre-

|enoga ne ~usmo. Neke nam maglovite teorije ispri~a i mi zakqu~ismo

- nije {ija nego vrat. - Iako neke razlike izme|u hitlerizma i musoli-

nijanstva ipak ima, jedno je koko{ sa golim vratom, a drugo sa perjem.

Sa ovoga pitawa pre|osmo na ratne doga|aje na frontu. ûsmo mnogo

hvale i slave nema~kih uspeha na ruskom frontu. Nemci su, veli g. Qo-

ti}, uzeli odavno Kijev. Mi to sada tek ~ujemo, pa ga zapitasmo: za{to

to Nemci ne javqaju? - êkaju da zauzmu Petrograd i Moskvu, drugim

re~ima da svr{e sa Rusijom, pa }e onda svetu objaviti. Mi se Arhijere-

ji zgledasmo, ali ni{ta ne rekosmo. Meni li~no to nije i{lo u glavu.

Vidim, rekoh, da Nemci furiozno guraju napred, ali su Petrograd i

Moskva daleko, a sigurno su i utvr|eni, ne}e lako i tako brzo biti

osvajawe ovih gradova! - O, vi ne ose}ate jo{ mo} nema~ku ni wihovu

ve{tinu ratovawa, a u Rusiji je potpuno rasulo. Sve }e za mesec dana

biti gotovo sa Rusijom, pa }e do}i na red Engleska! Mi se Arhijereji

opet zgledasmo i za}utasmo. Niti sam tada, a ne}u ni sada dati ma ka-

kav komentar na ovo tvr|ewe g. Qoti}a. Vreme i doga|aji rekli su svo-

je i g. Qoti}a i kao politi~ara i kao stratega stavili u zape}ak.

Tre}i put smo se sreli sa g-nom Qoti}em, istina, zao~no, kada je

u svome listu napao Arhijereje kao “ni vru}e ni ladne”. Ovde se g. Qo-

ti} razgolitio {ta misli i ho}e od pretstavnika Crkve, hvala mu!

Wemu su opet vreme i doga|aji uterali ne{to pameti u glavu. Wemu su

odmah wegovi qudi, \or|e Slep~evi}, Najdanovi} i drugi svojim na-

padnim ~lancima na Arhijereje sledovali jurnuv{i za wim. Neka im

je sa sre}om! Ima}e kada da razmisle o svojoj brzopletosti, kada po-

rastu, kada razmisle...! Qoti}evi su qudi, izuzev nekolicine i zave-

dene omladine, divne i ~estite, neskrupulozni, jako nametqivi, a po

neki sumwivih stremqewa. Meni dolazi jednom prilikom sudija Jo-

van Sara~evi} (kasnije kao emigrant u Kanadi zamona{en i hirotoni-

san u ~in Episkopa Edmondtonskog pod imenom Sava. Tako je umro u ju-

risdikciji Ruske zagrani~ne Crkve - prim. pr.) i traì da predam

upravu Manastira Rakovice ènskoj mona{koj druìni, koja je izbe-

gla iz Manastira Koviqa. - Nemam ni{ta protiv toga, ali se za to mo-

ra pribaviti pristanak Wegove Svetosti G. Patrijarha Gavrila, ko-

ji je sada na zato~ewu u Rakovici. To je drug Pretsednik ve} u~inio.

216

On je skoro bio kod W. Svetosti i wegov pristanak pribavio. Dobro,

onda }emo lako stvar svr{iti, rekoh. Naredih ~ak i pripremu preda-

je du`nosti, ali saznadoh da je to obi~an trik. Du{an Doì}, Patri-

jarhov srodnik, donese mi vest da se Patrijarh nije sa tim saglasio. -

To je samo poja~awe kontrole nad Patrijarhom, jer je igumanija ovoga

mona{koga sestrinstva velika pobornica qoti}evizma i ona bi ima-

la da kontroli{e Patrijarhove prijateqe, koji ga pose}uju. Kada sam

g-nu Sara~evi}u skrenuo pa`wu da samo Patrijarhov pismeni akt mo-

è me uveriti o wegovom pristanku na ovu promenu uprave u Manasti-

ru Rakovici, r|avo sam se proveo, i ja i Patrijarh. Izme|u mene i g.

Sara~evi}a be{e o{trih re~i i ja zadràh dotada{wu upravu mana-

stira na istom mestu. Da pomenem, da se pristalice g. Qoti}a po~e{e

~e{}e vi|ati u hramovima i kontrolisati rad, bogosluèwe i propo-

vedi na{ih sve{tenika, {to je to, prirodno, na{e sve{tenstvo vre-

|alo. Sam g. Qoti} po~e samovoqno, a u zajednici sa Arhijerejskim

namesnikom za grad Beograd, Konstantinom Lukovi}em, do tada izra-

zitim anglofilom, a sada qoti}evcem, sazivati konferencije sve-

{tenstva u Beogradu i to u crkvenoj sali kod Crkve Sv. Marka. Izve-

stan broj sve{tenika, naro~ito izbeglica, pose}ivali su ove konfe-

rencije i otuda se po pravilu vra}ali nezadovoqni. Tamo su po dva i

~etiri ~asa slu{ali g. Qoti}a o op{toj svetskoj politici i uspehu

Nemaca, i o srpskoj potrebi da se uz Nemce na|u. Na zavr{etku kon-

ferencije uvek se udaralo po glavi srpskih Arhijereja koji, iz nepo-

znavawa stvari, iz jogunstva i nekih specijalnih razloga, stoje u~au-

reni u svoju osamqenost i ne ulaze u novi poredak ìvota. Qoti}eve

pristalice to raznose ne samo po Beogradu, nego po celoj porobqenoj

Otaxbini, pa ~esto truju bogoslovsku omladinu. Jedan u~enik bogo-

slovije qoti}evac, iz poàreva~kog kraja, pi{e mi otvorenu kartu i

veli, skoro }emo sa vama Arhijerejima likvidirati. Druga grupa bo-

goslova, iz bogoslovije u Ni{u, terori{e svoje drugove i, potstaknu-

ta grupom qoti}evaca u Kru{evcu, kojoj je na ~elu stajao g. Ol}an, mi-

nistar u “Vladi narodnoga spasa”, pismeno i la`no okrivquje dvoji-

cu arhijereja, stavqaju}i im u krivicu - rekla-kazala. Svoje drugove

podlo i gadno prijavquje policijskim vlastima. - Eto plodova nepa-

meti i nepo{tewa, neka ih bere kome trebaju... Kada sam ovde pomenuo

g. Ol}ana da priop{tim jo{ jedan wegov podvig. On be{e g. ministar

217

{uma i ruda, pa ga zamolismo 1941. god. da jednu koli~inu drva odobri

za zagrevawe patrijar{ijskog odeqewa u kojima je preko stotinu slu-

`benika na radu, pravoslavnih Srba i besprekornih nacionalista.

On, mesto odobrewa, izruì sve{tenstvo na nekom svom zboru. Te me

godine poseti o Boì}u g. \eneral Nedi} i ja ga primih u potpuno

hladnoj kancelariji, koja istodobno be{e i moja spava}a soba. On mi

u~ini primedbu za{to soba nije zagrejana. Odgovorih - nemamo ni dr-

veta ni ugqa. Za{to niste traìli od nadle`nog Ministra? - Traì-

li smo, a g. Ol}an odgovori nam javno na zboru: - Neka vladike i popo-

vi pocrkaju, i mi, eto, g. \enerale, crkavamo... - Posle ove presude g.

Ol}an je, ipak, posetio @i~kog Episkopa g. Nikolaja u Manastiru

Qubostiwi i sa wim se grlio, qubio i plakao! Na {ta ovo li~i, ne-

ka mi je dozvoqeno, da ja ne re~em: a naro~ito da to ne re~em, kada se

zna da je Ep. Nikolaj uskoro posle ovoga poslat u zato~ewe, a pred tim

izlagan maltretirawu u Kru{evcu!!!

Strahiwa Jani}, najpre oficir, pa ~inovnik u op{tini beo-

gradskoj, zatim pretsednik op{tine u Kragujevcu i Leskovcu, kao po-

verqiv i pouzdan Qoti}ev ~ovek, a najposle, preselio se u Berlin.

êga radi, on }e najboqe znati. - Posle katastrofe na{eg ìvqa u

Kragujevcu, 20. X 1941. god. ja zamolih g. \enerala Nedi}a da mi se da-

de propusnica da posetim Kragujevac. On se bojao da svojom posetom

ne nanesem Kragujev~anima jo{ ve}e podozrewe okupatoru pa zamoli

da to malo docnije u~inim, dok se duhovi primire. Morao sam poslu-

{ati, “uz nos i}i” zna~ilo bi onemogu}iti posetu uop{te. Sredinom

novembra iste godine banu mi u stan nepoznati ~ovek i pretstavi se:

Strahiwa Jani}, pretsednik op{tine u Kragujevcu. Dosta grub i

uporno zatraì da odmah sa wim po|em u Kragujevac i tako postrada-

lim u~inim pomen, a wihovim porodicama utehu. Objasnih g. Jani}u da

sam to èleo odmah po katastrofi u~initi, ali me je zadrào g. \e-

neral Nedi}, - Nema on {ta da se pita, ja sam tamo gospodar, dobih od-

govor. - Ipak g. Jani}u, bez wegova znawa i saglasnosti ne bi to tre-

balo da bude! Pri tom, treba to u~initi prigodom kakvoga ve}ega pra-

znika ili nedeqe. Evo, skoro }e praznik Vavedewa pa bi dobro bilo

da tada po|em. - Nekako se pogodismo i sloìsmo da uo~i toga dana do-

|em vozom u Kragujevac. On mi se pohvali svojim radom u Kragujevcu

i ista~e batinu kao najsigurnije sredstvo za mir i rad u narodu. Ovo

218

mi be{e ~udno. Mir i red sam voleo, zato se ceo ìvot zalagao, ali

batinu nikada nisam voleo, primetih g. Jani}u. Ima, vaqda, i drugih

sredstava za uvo|ewe mira i reda! On zainta~i, to, pa to. Nabroja mi

~ak i neka imena tu~enih. Videh da imam posla sa ~udnim i opakim ~o-

vekom, pa ipak rekoh: Ne tim putem ako Boga znate! - E, nego }u ih mi-

lovati, da jo{ vi{e besne! - A {ta }e re}i g. Qoti} kada to ~uje, za-

pitah? Ti~e mi se mnogo {ta }e on misliti i re}i. Mir se i red mora

uvesti, a to se ne postiè wegovom molitvom! - Za}utah, jer se setih

psalmopevca: Karaj mudroga da bude jo{ mudriji, a ako kara{ zloga

bi}e jo{ gori. Ispri~a mi jo{ g. Jani} kako je isekao svu {umu Mana-

stira Grn~arice i drva kulukom doterao u Kragujevac. [ta }e {uma

kalu|erima!? - Ako ste ogrevom snabdeli sirotiwu Bog }e vam ovu sa-

movoqu oprostiti, ali se bojim da se va{i organi ne ogre{e o prav-

du!?... - Kako bilo da bilo, ja se javih uo~i Vavedewa u Kragujevac. G.

Jani} me do~eka na èlezni~koj stanici i odvede me u stan biv. pret-

sednika kragujeva~ke op{tine, Alekse Obradovi}a, koga mi usput

pretstavi kao ~oveka koji se nije mnogo starao o op{tini, pa je ute-

kao u Beograd. U domu g. Obradovi}a ~uh dosta prekora doma}ice na

ra~un g. Jani}a i videh da je dom g. Obradovi}a ~estita ku}a, a sutra-

dan saznadoh da je g. Aleksa jedan od najispravnijih qudi. Ovde mi g.

Jani} “o~ita bukvicu” {ta treba sutra u crkvi da re~em narodu... Ja

sam sutradan drào govor kako sam sam mislio, a g. Jani} je u to vre-

me ve} bio u zatvoru. Uhapsio ga je, kako mi reko{e, upravnik poli-

cije g. Kere~ki, prof. univerziteta, opet qoti}evac. - Dakle, po~e{e

bra}a da se me|usobno hapse! - Na Vavedewe posle liturgije, tu`ne i

bolne, obi{ao sam grobqa u gradu i grobove izginulih u me|usobnoj

borbi Srba, a na grobove od okupatora poubijanih Srba, 20. 10. 1941.

godine, ne pusti{e me. - Obi|oh i neke ustanove, naro~ito de~ija

skloni{ta, a ve~erom odoh i obi|oh radnu komandu na{ih, mladi}a,

u~enika. Tamo me do~eka g. Kere~ki i prestavi mladi}ima: “Na{

drug, Mitropolit Josif”!(?). - Ovo me za~udi i uvredi, ali o}utah.

Deca mi otpeva{e himnu Zbora, {to me jo{ vi{e zbuni. Ja stegoh sr-

ce, otpozdravih decu sa nekoliko roditeqskih i pastirskih re~i, pa

se udaqih. G. Kere~kom prebacih u kancelariji za ovakav podli do~ek

i pozdrav. Kere~ki je ina~e fin gospodin, ali lukav i sav zatrovan

qoti}evizmom, kao i ostali zbora{i. U razgovoru mu dobacih: - Zar

219

sada stvarate stranku kada nam i temeq i krov ku}e gori?! Vrdaju}i

hteo je to poricati... ali bez uspeha. Zapitah ga: Kako mu se u~enici

nacionalno ose}aju, jer sam u gomili osetio neraspoloèwe, kada je

pevana himna Zbora. - Ima ih svakojakih. - Vidim, pa ba{ zato nemoj-

te im silom naturati svoju partijsku ideologiju. To je sipawe uqa na

vatru nezadovoqstva, i stvarawe simulanata... Pre|osmo na razgovor

o Jani}u. Nijedne dobre re~i o wemu ne ~uh, a sutradan be{e Kere~ki

u kazamatu, a Jani} na slobodi. Ovo me primora da sam se zauzimao na

wihovom primirewu i uklawawu Jani}a iz Kragujevca... Na sve ovo

skrenuo sam pa`wu g. \eneralu Nedi}u kada sam se vratio u Beograd.

Naro~itu sam pa`wu na postupawe raznih vojvoda i vojvod~i}a i do-

dao: Oni }e nam zemqu dotu}i, ako se {to pre ne zavede bar neki red!

- Samovoqa, samovoqa, na sve strane samovoqa! Mnogi se ovim kori-

ste, i stare ra~une svode. Pored ova tri, i drugih trista zala, i na{a

nepamet iskopa}e nam grob!

Mnogo docnije 30. 10. 1943. godine posetio me je g. Qoti} i uko-

rio me {to sam ga nazvao bezbo`nikom... Da, nazvao sam vas bezbo`ni-

kom, g. Qoti}u. To moram i sada ponoviti. A evo za{to? - Vas qudi

smatraju pobo`nim ~ovekom, jer uredno pose}ujete bogosluèwa, ta-

mo se pristojno Bogu molite, apostol i Vjeruju ~itate, sve}e palite...

Sve je to u redu, ali nije dovoqno za jednoga ispravnoga hri{}anina.

I wegova dela moraju biti u harmoniji sa ovim. Me|utim, va{i qudi

iz Zbora, kojima Vi na ~elu stojite i za wih odgovarate, ~ine takve

stvari koje odudaraju od Va{e pobo`nosti i govore suprotno. - Na-

brojah sve {to sam ovde ve} pomenuo i dodadoh da wegov prisni sarad-

nik Marisav Petrovi} u okolini Mladenovca udara nevinim qudima

po 25 batina, po jo{ 6 u zdravqe izbeglica i jo{ po tri u zdravqe na-

{ega pretsednika Mite. O ovome se u narodu tvrdi da Vi sve to znate

i ni{ta ne poduzimate da se sa time prekine. Jedan sreski na~elnik,

Va{ partijski prijateq, rekao je meni pred Boìjim hramom da samo

batina moè ovaj narod doterati u red. Ovo je rekao u prisustvu ve}e-

ga broja bogomoqaca i mene doveo u nepriliku da ga demantujem. Isti

ovaj na~elnik izdao je nare|ewe u Strasnu Nedequ da se po hramovi-

ma ~ine molepstvija za zdravqe i dug ìvot \enerala Nedi}a. U jed-

nom hramu sve{tenici su to morali u~initi na Veliki Petak! O ovo-

me postoji u Svetom Sinodu originalan dokumenat... Nare|ao sam g.

220

Qoti}u jo{ nezgodnih slu~ajeva, a kada smo se dotakli imena Strahi-

we Jani}a, on je samo izneo te{ke optu`be protivu Jani}a. Eto, g. Qo-

ti}u, {ta se de{ava u ime Va{e. A Vi }utite i zar je ~udo {to sam Vas

nazvao bezbo`nikom. - Branio se g. Qoti}, po nekada poku{avaju}i da

odrekne fakta, na pr. slawe wegovih vrlo slabih odreda u Slavoniju.

Prite{wen dokazima, priznao je da mu je to prebacio i |eneral Ne-

di}. Zapitao je: ima li u wegovoj druìni dobrih i ispravnih qudi.

Rekao sam: Na ponos i Va{, i nas sviju, - ima. Ima vrlo ~estitih i do-

brih qudi, ali nadmenih i iskqu~ivih. Sekta{i su i fanatici. -

Opra{taju}i se sa mnom re~e mi: Eto, pozovite nas ~e{}e, i posavetuj-

te. Niste deca, a da li vam trebaju moji saveti! - Ovako zato rekoh, {to

sam odavno primetio da mnogi “dobroèlateqi” ho}e da me samo uvu-

ku u svoje vode i Crkvi sednu za vrat. - A imate li jo{ primera da su

moji qudi bili nelojalni? - Imam punu vre}u. A za{to ih ne kaète?

- Neka to za drugi put. I, rastadosmo se. Na{em razgovoru prisustvo-

vao je Prota Nikola Alagi}, sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda.

25. 9. 1944. g. Mitropolit Skopski

Beograd Josif

221

NE[TO O VELIBORU JONI]U

- kao profesoru, komesaru i Ministru u doba okupacije -

O wemu }u ovde pribeleìti samo ne{to, ukoliko nalazim u

svojim zabele{kama, a stoji u vezi sa na{om Crkvom.

U avgustu 1941. godine na{lo se u “Vladi narodnog spasa” za po-

trebno da se Srpskom narodu napi{e i uputi jedan javni apel, u kome se

napadaju: komunisti i partizani. Nekoliko ranije, zapovednik Srbije,

traìo je od Svetog Arhijerejskog Sinoda ne{to sli~no. Sinodalci

Episkopi: Irinej, Ba~ki, Emilijan, Timo~ki, Jovan, Ni{ki, i Nekta-

rije, Tuzlanski, izjavili su pred zapovednikom, g. [rederom, da je na-

{a Crkva protiv svih bezbo`nih i anarhi~nih elemenata, a komuni-

zam; iako na{a Crkva iz verskih razloga ne moè biti za wega, ipak je

on dovoqno neprou~ena doktrina. I Crkva bez svoga Patrijarha i Sve-

tog Arhijerejskog Sabora ne bi mogla ulaziti u ocenu toga pitawa, na-

ro~ito ukoliko je on politi~ka pojava, zato je Sinod molio da Crkva

od toga bude po{te|ena, a da joj se prizna puno kanonsko jedinstvo na

podru~ju biv{e Jugoslavije. Dato obe}awe Sinodalcima ni u jednom,

ni u drugom pravcu nije ispuweno. Kanonsko jedinstvo reklo se, iako

se teorijski priznaje, u praksi se ne moè izvesti, jer to zavisi od vo-

qe i politi~kih kombinacija doti~nih dràva, naslednica Jugoslavi-

je: - Bugarske, Hrvatske, Ma|arske i Albanije. - U po~etku rata na Bal-

kanu, dok je okupator bio u savezu sa komunisti~kom ruskom unijom i s

komunizmom nije se smelo ni re~i prozboriti. Saveznik se nije smeo

vre|ati. Od 22. juna 1941. godine politi~ki je kurs drugi, jer su Nemci

zaratili protivu Savezne Unije. U o~ima Nemaca Savezna je Unija po-

stala protivnik i Srpske Pravoslavne Crkve i ona protiv Unije tre-

ba da ustane. Nama ta nova politika nije bila ugodna. Mi smo okupira-

ni, te nismo sa okupatorom u savezu, a nismo ni slobodni; tome dodati,

223

da je Crkva stala na stanovi{te ne baviti se politikom nego Evan|e-

qem. Jer, zbog politike, kako nam je sam okupator rekao, zato~en nam

je Patrijarh, logike nema da se sada Sinod upregne u politiku. - Ali je

i okupator i na{a Vlada narodnoga “Spasa” stala na drugo stanovi{te.

Pod uticajem vladinih qudi bio je neki skup pretstavnika mnogih pro-

fesija, udruèwa, ustanova, i dr. Na ovaj skup pozvati su i pretstavni-

ci Crkve: Episkop Ni{ki Jovan, Episkop Tuzlanski Nektarije i vi-

karni Episkop Valerijan. Ja sam bio otsutan iz Beograda. Bio sam u

Aran|elovcu radi isplate i rasporeda po eparhijama i parohijama iz-

begloga u Srbiju sve{tenstva. Na ovom skupu pro~itan je gotov tekst

apela na Srpski narod i prisutni pozvati da apel potpi{u. Po{to je

u apelu bilo mnogo o{trina, nezgodnih i vulgarnih izraza i ina~e je

tako napisan da je qudima bilo vrlo neugodno da stave po w svoje pot-

pise. Nekima se uop{te nije svidelo {to se na wih navaquje da preko

savesti ~ine {to im se ne svidi. Po~eli su protesti, gun|awa, kukawe

i qutwa, ali su bili pritisnuti i dali su svoje potpise pod uslovom da

se sve o{trine, nezgodni i nelojalni izrazi izglade u kona~noj redak-

ciji i zamene kulturnim i lep{im stilom. Pod ovim uslovom i pod

obe}awem da se wihova imena ne}e dati javnosti gore imenovanih Ar-

hijereja, Arhijereji potpisali su apel. Docnije su negodovali {to

uslovi nisu po{tovani ni izvr{eni. Po mome povratku iz Aran|elov-

ca u Beograd do|e sutra dan komesar Prosvete g. V. Joni} u sinodsku

kancelariju i, u prisustvu gore imenovanih Arhijereja i Episkopa

Emilijana, zatraì da i ja potpi{em Apel u svoje i crkveno ime. Apel

sam ve} bio pro~itao i, zbog tona, nezgodnih izraza i nelojalnosti u

nekim slu~ajevima qutio se na bra}u Arhijereje, koji su ga potpisali,

- odbio sam da ga i ja potpi{em. Svoj otkaz motivisao sam crkvenim

principom: savetovawa i bratskom opomenom, a ne vulgarnim izrazima

i pretwama. G. Joni} je energi~no zahtevao da dam svoj potpis, ja sam

ostao uporan. Tada je g. Komesar izjavio da àli {to nije toliko re-

~it da me ubedi u korisnost wegova traèwa. - Nisam, g. Komesare, to-

liko jogunast da se pred argumentima ne poklonim, ali me oni nisu uve-

rili u opravdanost i korisnost Va{eg traèwa. Ni nacionalni ose}a-

ji, pored crkvenih principa, ne dozvoqavaju mi da se crkveni autori-

tet na ovaj, predloèni od Vas, na~in manifestuje! - A kako su druga g.

g. Arhijereji potpisali Apel, zapita g. Joni}? Oni su li~no potpuno

224

slobodni, g. Komesare, i u svoje ime mogu ~initi {to za shodno na|u, a

u ime Crkve, samo ono {to Sveti Arhijerejski Sinod re{i! Ja, kao

pretsednik Sinoda i zamenik Wegove Svetosti Patrijarha, nemam

ovla{}ewa da u ime Crkve potpi{em taj Apel, a ni li~no nisam ras-

poloèn da po|em tim putem koji nam predlaète. To mi Hristos ni

Sveti Sava ne bi blagoslovili. To nije wihov put! - Prisutni Episkop

Jovan prihvati razgovor i opol~i se protiv Komesarova nastojawa. -

Mi smo, re~e, pod specijalnim okolnostima i psihozom, a pod uslovom

da se iz Apela izbace trivijalnosti i da na{a imena ne budu data jav-

nosti potpisali Apel, a sada vidimo da smo prevareni. Protestvujemo

protiv takvih metoda postupawa! Vide}i da se i potpisnici bune, g. Jo-

ni} nas, o~evidno nezadovoqan, napusti.

Povodom ovoga k meni su neka gospoda dolazili i, jedni me utvr-

|ivali u mome stavu, a drugi su me nagovarali da svoje, po wihovom mi-

{qewu, pogre{no dràwe, {to pre ispravim. Ne pomeraju}i se ni de-

sno ni levo ostao sam u ve} zauzetom stavu.

G. Joni} je od Komesara postao Ministar Prosvete pa je otuda na-

vro na Crkvu. Po~eti su organizovani napadi na Crkvu. Prvi je istu-

pio g. Dim. Qoti} i wegovi qudi: \. Slep~evi}, Najdanovi} i neki

drugi. Pa ~ak i po neki sve{tenik. Wemu su u inat prisko~ili Vlad.

Vuji}, neki Stanimirovi} pa, u svoje vreme Spalajkovi} sa svojim

~lankom “Crvene vladike”, a sem toga, davate su neke deklaracije i iz-

jave, - kao ~lanak “Hvala Bogu” - sve u ciqu da Crkvu uvuku u sumwivu

politi~ku borbu i slu`bu okupatoru. G. Joni} se naro~ito isticao.

Ustao je, pod izgovorom “tako Nemci ho}e” da poslove Crkve prenese

iz Ministarstva Pravde u svoje Ministarstvo i nazva se “Ministar

Narodne prosvete i vere”. Mi protestvovasmo zvani~no protiv ove po-

vrede crkvenog zakonodavstva, ali za badava, voqa g. Joni}a pobedi, on

se zakloni za okupatora. “Nije on to hteo, Nemci, re~e, tako se naredi-

lo”. Tada{wi Ministar Pravde, g. êd. Marjanovi} je zvani~no prote-

stvovao protiv ovakvog postupawa sa crkvenim i dràvnim zakonima,

no bez uspeha. Sada g. Joni} uzja paripa i po~e trku. Prvo, zvani~nim

aktom zatraì da episkopat i sve{tenstvo zapo~ne sa oltarskih dveri

u crkvama paqbu protiv komunista i partizana. Wemu sledova{e sa

svojim naredbama okru`ni i sreski na~elnici, traè}i da sve{ten-

stvo sleduje wihovim nare|ewima i podiè narod protivu komunista.

225

Okru`ni na~elnik u Leskovcu izdade nare|ewe da se wemu podnose

sve{teni~ke besede na pregled i odobrewe; okru`ni na~elnik u Uì-

cu plakatira napad na sve{tenstvo; sreski na~elnik u Ra~i Kraguje-

va~koj nare|uje da se u Crkvama vr{e blagodarewa i molitve za dug

ìvot “pretsednika vlade |enerala Nedi}a”, {to je sve{tenstvo u

Lapovu moralo u~initi na sam Veliki Petak. Sli~no su ~inili i ne-

ki vojni zapovednici (na pr. u Lazarevcu); sve{tenici se gone, zatva-

raju, ubijaju i batinaju pod izgovorom da su “derikoè”, komunisti, ja-

taci i sl.; manastiri se pale, ru{e; kalu|ere i kalu|erice ubijaju pod

optu`bom da su “simpatizeri” okupatorovih neprijateqa i kuriri

{umaca. I zvani~nih i nezvani~nih dokaza za ovo je i suvi{e, jer smo

mi, Sveti Arh. Sinod, pretstavili i pismeno i usmeno, nekada po vi-

{e puta na dan. O~iti su primeri za ovo manastiri: Studenica, Qubo-

stiwa, Ra~a, @i~a, Ravanica, Grn~arica, Blagove{tewe stragarsko,

Vitovnica, Gorwak i dr. Gradovi: Kragujevac, Kraqevo, Uìce, Va-

qevo i dr.: Mesto Crkvu i wene pretstavnike da {titi i brani g. Mi-

nistar Joni} solidari{e se sa okupatorom i napada Crkvu. Kada smo

na wegov vi{e pomenuti akt odgovorili da on kao nadzorni Ministar

nema prava da se u unutra{we stvari Crkve i weno u~ewe me{a, on

nam smawuje buxet crkveni, preti komesarijatstvom u Crkvi, donosi

uredbe: o starinama, o nadzoru nad crkvenim radom i kwièvno{}u,

{kolama i parohijama. Istina, neke stvari samo na~elno, a neke i de-

taqno. Uop{te, poku{ava staviti Crkvu u potpuni nadzor sebi, nagi-

we ruskom oberprokuratorstvu. Savetuje i traì u sednici (konfe-

renciji) Sinoda ~as ovo, ~as ono. Pojedincima Sinodalcima nudi svu

vlast i Patrijar{estvo u Crkvi... no sve bezuspe{no. Jednoga dana do-

lazi k meni: Episkop Ni{ki g. Jovan sa posete g. Joni}u i nekim Nem-

cima i sav zajapuren saop{tava: Ne smem od stida da ti kaèm {ta se

od mene traì... Kaì, kaì, brat Jovo. Znam ja {ta su ti predloì-

li... Je li da se primi{ da bude{ Patrijarh?! - Jeste. Odbio sam sa

gnu{awem! - E, pa brat Jovo, sve }e u~initi da nas zavade i da nam Cr-

kvu razbucaju. ûvajmo se toga! - Nu|eno je to i drugima i, hvala Bogu,

svi su odbili, jer mi Patrijarha imamo i dok je on ìv; ma da je u za-

to~ewu, on je na{ zakoniti Patrijarh. Ako je {to Crkvi kriv, Crkva

}e ga suditi. O ovome smo potom i u Sinodalskim sednicama govori-

li i zavetovali se: ostati na strogo kanonskom stanovi{tu. Drugom

226

prilikom dolaze uznemireni Episkopi: Nektarije i Venijamin i sa-

op{tavaju: Bili smo kod g. Joni}a i on nas je nagovarao da dvojica na-

{ih Episkopa treba da odu u Zagreb i prime se vo|stva “Hrvatske

pravoslavne Crkve.” - Znate li g. Ministre, da hrvatska vlada traì

da se prvo oglasimo Hrvatima, da primimo hrvatsko podanstvo, pa da

postanemo Episkopi “Hrvatske pravoslavne Crkve”. Nije to ni{ta.

Pomo}i }ete tamo{wem na{em narodu. Je li prevode}i Srbe u Hrva-

te? zapita Episkop Nektarije, koji je bio toliko ovim naqu}en, da je

rekao g. Joni}u: “E, gospodine, ja nisam zubun na le|ima seqaka, da ga

moète prevrtati kako ho}ete.” O ovome je Episkop Nektarije pod-

neo i pismen izve{taj Svetom Sinodu. - Interesantno je da su ovo

isto trebovali od mene i Nemci. G. Majer potro{io je dosta re~i da

me uveri u korisnost priznawa “Hrvatske pravoslavne Crkve” i da

nas pomognete, pa }e u Crkvi biti sve kako Vi èlite”. Odbio sam, a

on mi je poslao svoga zamenika, jednoga mladoga i drskoga Nemca.

Ovaj, nagovaraju}i me, napadne me: “Sad je u kursu politika, a ne Va-

{a dogmatika i kanoni. Vi bi morali priznati “Hrvatsku pravoslav-

nu Crkvu” - Gospodine, budite pripravni da se ne naqutite, jer Vam

moram na to odgovoriti: Vi me gonite na samoubistvo, a ja to ne}u

u~initi, a moj vam je ìvot ina~e na raspoloèwu. Ne mogu biti iz-

dajnik svoga naroda i Crkve. - Ovo ga iznenadi te zapita: “Objasnite

mi kako to razumete?” - “Prosta je stvar, a ja }u vam figurativno od-

govoriti, da bi vam bilo potpuno jasno. Pretpostavite da ja sve ovda-

{we [vabe, va{e, oglasim Talijanima, zato {to su katolici; bi li ja

bio ispravan ~ovek i bilo li bi vam to bilo pravo?” - Ovim mladi sa-

govornik be{e jako àcnut, pa je ustao i rekao: “[ta vi to govorite?

- To, gospodine, {to vi od mene traìte; traìte da ja priznam “Hr-

vatsku pravoslavnu Crkvu”, pomo}u koje imaju svi tamo{wi pravo-

slavni Srbi da postanu Hrvati i postepeno se pretope u Rimokatoli-

ke. - Za}utao je, pozdravio se i oti{ao. - Razumeo je stvar, ali g. Joni}

kao da nije shvatio situaciju. Shvatio je stvar na par~e, pa je tako i

radio. Mo`da u najboqoj nameri, ali mu je ra~unica nerealna, pogre-

{na i samo za momenat. Mo`da je mislio: sad neka ide ovako, a docni-

je }emo ispraviti stvar lako. - U~inio je dosta stvari, koje je treba-

lo izbe}i, u~inio ih je i na {tetu Crkve i naroda i na svoje li~no

uìvawe. Nemaju}i ni moralna ni zakonita prava, a “kao veliki sin

227

Crkve”, kako je on to ~esto isticao, skresao je Crkvi buxet i preti da

}e Crkvi uop{te uskratiti svaki kredit, a kada je zbog toga Sveti

Sinod upozorio Eparhijske Arhijereje i stavio im u du`nost da se u

tome slu~aju obrate na narod, pastvu, isti~u}i g. Joni}a kao gonioca

Crkve, g. Joni} je odmah pohitao da Sveti Sinod demantuje. Sinod ga

je kako vaqa do~ekao i wegovim delima vratio ga u kolosek istine. -

O ovome postoji zvani~na prepiska. Krajem 1942. godine, g. Joni} po-

ku{ava da uli~i Sveti Sinod u nesavesnom rukovawu crkvenim nov-

cem i na osnovu zakonskih propisa {aqe u Patrijar{iju ~inovnika

Glavne Kontrole. I ovo pravda nema~kim traèwem. Wegovi su ~i-

novnici (g. Joni}) naro~ito k meni dolazili i probali kako }emo mi

reagirati na to i ku{ao nas da li smo se upla{ili od ovoga pregleda.

Stalno im se vrzla u pameti neka veza Crkve sa {umcima, veruju}i da

Crkva nov~ano pomaè {umce. Odgovorio sam: - u Crkvi je sve is-

pravno i nema nikakvih zloupotreba. Moè biti kakvih formalnih

pogre{aka, a one se dadu uvek ispraviti. Eto izaslanika Glavne Kon-

trole, pa neka konstatuje ta~no stawe stvari. Izaslanici su vr{ili

skoro tri meseca pregled i konstatovali da je sve u redu. Samo na tri

akta nema dovoqno prilepqenih taksi u iznosu od nekoliko desetina

dinara. Meni su ti izaslanici li~no rekli: Sre}a bi bila kada bi se

i u drugim ustanovama i nadle{tvima ovako ~estito radilo. O ovome

pregledu postoje zvani~ni izve{taji u Patrijar{ijskom upravnom od-

boru i zapisnicima istoga Odbora. I ovde nam, dakle, g. Joni} lo{e

sre}e be{e. - Zato~ewem Episkopa @i~koga g. Nikolaja dade se g. Jo-

ni}u slu~aj da Crkvu upregne u svoja kola. Ali se ovde pokaza da je

orah vo}ka ~udnovata... Episkopa Nikolaja uzeli su okupatori uo~i

same wegove Slave, Sv. Nikole 1942. god. i iz Manastira Qubostiwe

poveli k Beogradu. Dve su kalu|erice i jedan jero|akon potom ubije-

ni, a episkop je sa trojicom pratilaca odveden i sme{ten u Manastir

Vojlovicu i tamo zato~en. Sinod je o tome tajno obavestio jedan ~i-

novnik iz Pretstavni{tva Vlade. Kada smo telefonom zapitali |e-

nerala Nedi}a {ta se to desilo sa Episkopom Nikolajem, on se kao

bajagi za~udio i odgovorio da mu to ni{ta nije poznato. Iako nam je

te{ko bilo poverovati ovom tvr|ewu, ipak re{ih i odoh kod Nedi}a

da li~no stvar raspravimo. Na sastanku on mi opet potvrdi da je we-

mu stvar nepoznata. Kazah mu sve {to sam o tome znao i uloìh pro-

228

test protiv takvoga postupawa sa Episkopima i sve{tenstvom, koje je

na sve strane goweno. On mi kao odgovor saop{ti da “jakom idu Mara

i svatovi” i pokazao mi je akt od okupatorovog zapovednika Srbije u

kome se, bez izuzetka svima pretstavnicima Crkve, od najmaweg do naj-

vi{ega, preti strogim represalijama ako ne odustanu od slu`be oku-

patorovom neprijatequ. Pored optu`be protivu sviju pretstavnika

Crkve najvi{e se isti~e slu~aj Episkopa Nikolaja. Branio sam Crkvu

i wene pretstavnike koliko sam najvi{e znao, umeo i mogao, navode}i

primere raznih raspisa Svetoga Sinoda i pojedinih eparhijskih Ar-

hijereja u kojima se svemu sve{tenstvu preporu~ivalo: red, rad, mir i

lojalnost, sejawe sloge i jedinstva u narodu, izbegavawe inata, sevapa

i starih razmirica i osveta. \eneralu to be{e prijatno i re~e: “Sve

vi to prikupite za odgovor kad vam ovaj akt stigne. Branite se!” Sa-

znav{i sadrìnu zapovednikovog akta, smi{qao sam kako da se bra-

nim. Bio sam u te{kom poloàju, ali me sam Gospod Bog pomoè. Jed-

noga dana rupi k meni jedan nema~ki oficir (gestapovac) i preko svo-

ga prevodioca saop{ti sve {ta se dogodilo sa Episkopom Nikolajem

pa, veli, nare|eno mu je da mi izjavi: da se internirawe Episkopa Ni-

kolaja ne shvati kao akt nema~kog neprijateqstva prema Crkvi uop-

{te, a ni prema samome Episkopu Nikolaju. Oni su mu, re~e, ovim in-

ternirawem hteli uskratiti kakvu eventualnu neprijatnost, koja bi

ga mogla sna}i od prostih nema~kih vojnika, koji Episkopa ne poznaju

i mogli bi mu kakvu grubost ili ne{to i vi{e u~initi. On predade i

neki zapleweni manastirski novac na{oj kasi za povra}aj manastiru

i opet ponovi gorwu izjavu sa naro~itim insistirawem da se ona pra-

vilno shvati i primi. Ja izjavu primih k znawu i zamolih da wegova

komanda u~ini to i pismeno, kako bih ja mogao ovo saop{titi sednici

Svetoga Arhijerejskog Sinoda. On to obe}a i kroz neki dan stiè i

pismena izjava sa sadrìnom u kojoj se Nemci izviwavaju zbog inter-

nirawa Episkopa Nikolaja ne wegovom krivicom, nego okolnostima u

okolini manastira. Nama je ovo bio dragocen materijal kako za li~nu

za{titu Episkopa Nikolaja tako i same Crkve. G. Joni} nam sprovede

Zapovednikov prete}i akt i u svojoj brzopletosti kao i èqi da se po-

kaè ve}i papa od rim. pape o~ita nam u tome aktu vrlo oporu bukvi-

cu da smo, priznajem, tri dana okretali se i pitali {ta da radimo. Za-

povednik nam gromovito grozi, a Joni} gromovima tutwi. Joni} nam

229

nadmeno pri~a o Sv. Savi, wegovom nacionalizmu i na{oj du`nosti da

gredimo wegovim putevima, koje smo napustili pod izgovorom da se ne

moèmo politikom baviti. Sada je jedan od Episkopa, Nikolaj @i~-

ki u{ao u politiku, i povukao mnoge, mi vi{e nemamo izgovora da sa-

mi u politiku, samo suprotno Nikolajevoj, ne u|emo. - Znali smo od-

mah {ta nam treba ~initi, ali formu odgovora te{ko nam je bilo

potsetiti. Polemi~an karakter izbegosmo. Svemu sve{tenstvu uputi-

smo novi apel da, i u svome i interesu same Crkve, vr{i samo evan|el-

sku misiju mira i reda kod svoje pastve. To je bio odgovor na grozu Za-

povednika, a Joni}u citirasmo pismo nema~ke komande, po kome Epi-

skop Nikolaj priznawem samih Nemaca nije zbog svoga politi~koga

stava uklowen iz Man. Qubostiwe, nego zbog wegove li~ne bezbedno-

sti. Ovim otklonismo namewenu nam pesnicu. - Reko{e mi da sam po-

vodom ovoga odgovora i drugih nekih slu~ajeva nazvat u ministarskoj

sednici “starim liscem”. Iako to nisam, prijatnije mi je bilo to ne-

go da sam nazvat “starom {eprtqom” i tu|om slugerawom.

Moram pre}i preko mnogih sitnih stvari u kojima je g. Joni}

pravio pakosti Crkvi. Napomiwem samo jedan - dva slu~aja. U prvu

nedequ âsnoga (Uskr{wega) posta kada se najvi{e naroda pri~e-

{}uje, iznenada se po sugestiji g. Joni}a nare|uje u beogradskoj Sa-

bornoj Crkvi parastos izginulim dobrovoqcima, sa o~iglednom na-

merom da narod voqno, nevoqno prisustvuje parastosu. Posle litur-

gije, a u vreme pri~e{}a, Episkop Nektarije obavi ovaj parastos i sa

nekoliko re~i oàli `rtve. Nezadovoqan kratko}om govora i “mla-

ko{}u” istoga |eneral - mislim da se zove Stevan Radovanovi}, ide

po crkvi od grupe do grupe prisutnih oficira i kritikuje govor, pa

nailazi na mene i o{tro mi dobacuje: Mi ginemo, a vi nam ni ~estito

hvala ne kaète! - A zar mi ne ginemo, gospodine |enerale, odvratih?

Kao da ne znate, gospodine |enerale, o pogibiji nekoliko arhijereja

i na stotinu sve{tenih lica?! On zastade... Pogledasmo se, on za}uta,

a ja produìh: G. \enerale, parastosi se ne zakazuju na prepad, nego

blagovremeno i sa izraènom èqom da se odrì govor... G. Joni} do-

zvoqava kao glavni urednik lista “Srpski narod” i Ministar vera da

g. Spalajkovi} u listu besomu~no i nepravedno napadne srpske Arhi-

jereje i nazove ih “crvene vladike” i tek posle na{eg zvani~nog pro-

testa, on se izviwava. Izgleda da on stvari slabo procewuje i nikada

230

mu kao da nije do{lo u glavu da se Crkvi i wenim pretstavnicima ne

moè nare|ivati, nego se sa wima ima dogovarati. I to kada je poku-

{ao, uvek je uporno insistirao da nametne svoje nemerodavno mi{qe-

we. Za ovaj o~iti primer stvarawa “hrvatske pravoslavne crkve” ka-

da je omeo prijem na{ega memoranduma, o ~emu postoji pismeni doku-

ment u arhivi Svetoga Sinoda.

Moram napomenuti da, dok je g. Joni} jedno vreme jako insisti-

rao da se neko od Arhijereja prihvati titule Patrijarha, on je u

1943/4. godini poduzimao specijalne korake da se Patrijarh Gavrilo

oslobodi zato~ewa. Pose}ivao ga je u Manastiru Vojlovici i s wime

pregovarao, ali bez pozitivnog rezultata. On ide tako daleko, bar

re~ima, da Crkvi i Patrijarhu treba predati “vrhovno vo}stvo nad

Srpskim narodom.” [ta je ovim hteo, Bog }e znati, ali to je meni po-

~etkom septembra 1944. godine nekoliko puta govorio i na tome jako

insistirao. O ovome postoje moji podrobniji zapisnici kada sam go-

vorio o Patrijarhu Gavrilu i wegovom oslobo|ewu iz zato~ewa. -

Postoji jo{ jedna interesantnost. Septembra 7. u sedam ~asova jutra

1944. god. g. Joni} me pose}uje i, izme|u drugih stvari, izjavquje da se

tvrdo re{io da napusti svetski ìvot, da se zamona{i i ostatak ì-

vota provede u manastiru. Priznajem, da se kod g. Joni}a prime}uje ja-

~a crta pobo`nosti, neke misti~ne, i èqe da se na tome poqu istak-

ne, ali mu smirenosti, krotosti, razboritosti, - strpqewa i stalno-

sti nedostaje, a bez toga nema istinskoga kalu|erstva. Jedan od razlo-

ga za mona{ewe g. Joni} navede, da jedino Pravoslavqe svet moè

spasti. On je u svetu svr{io {to je imao i mogao, a sada èli poslu-

ìti Bogu, Sv. Crkvi i Pravoslavqu. Mislite li g. Ministre, da }e-

te, mona{e}i se, otkloniti odgovornost za svoj rad za ove tri i 1/2 go-

dine? - Crkva }e me, vaqda, uzeti u za{titu, a ja mislim, da kod moga

rada nema ni~ega nepatriotskoga, a ako se i to na|e, ne}u s Nemcima

begati, petokolona{ nisam, neka mi se sudi! - Boqe je da glavu izgu-

bite nego iz zemqe da begate, zavr{ih razgovor sa g. Joni}em. - On

osta u svojoj nameri uporan i istoga dana podnese pismenu molbu i

ènino pismeno odobrewe za wegovo mona{ewe. Traìo je da mu se

odmah donese re{ewe i dato mu je re{ewe istoga dana. Upu}en je da se

obrati jednome od stare{ina manastira, u Kaleni}u ili gde on, g. Jo-

ni}, ho}e. Septembra 8-og oti{ao je u Manastir Kaleni} i posle 10

231

dana vratio se u Beograd. Nije se zamona{io! Za{to, ne znam! Tele-

fonom mi je obe}ao da }e do}i k meni i objasniti mi. - Logi~no se po-

stavqa pitawe, {ta je g. Joni} sa ovim svojim poduze}em hteo? Nije

li to kakav wegov politi~ki trik, na pr. da lak{e do|e u dodir sa

{umcima ili mu je u momentu depresije do{lo na um - be` u Crkvu,

Kraqevi}u Marko? - On i budu}nost vaqda }e to otkriti. Besposle-

ni qudi, kriju}i se u lagume od bombardovawa, objasnili su: Joni}

hteo da se mona{i, Mitropolit Josif poslao ga u Manastir Kaleni}

da tamo svr{i, a poverqivim putem naredio stare{ini manastira da

ga ne primi. Posledwe je su{ta neistina i ide u red “Milevinih pri-

~a” - rekla - kazala.

Docnije, ako {ta bude interesantno, priop{ti}u, ako `iv budem.

8/21. septembra 1944. god. Mitropolit Skopski

Mala Gospo|a Josif

232

VII

JO[ PONE[TO

IZ MOGA @IVOTA

U RUSIJI 1908/10.

- - -

U RUSIJI 1944/48.

233

JO[ PONE[TO IZ MOG @IVOTA

Mnogo bih mogao, dragi moji unuci, ispri~ati vam iz svoga ì-

vota pone{to, ali se postavqa - sa ~ime da po~nem, a sa ~ime da zavr-

{im. Stari qudi su kao deca, pri~aju i pri~aju, a ne dvoje va`no od

neva`noga, misle}i da sve, {to wih zanima, mora zanimati i druge, a

to nije ta~no. Ipak, ja }u vam pri~ati, a vi odabirajte {to vam se svi-

di i dedi se nasmejte. I deda je voleo da se nasmeje, da ne bi u svome

mukotrpnom ìvotu plakao. Vi{e je voleo da mu qudi zavide nego da

ga saàqevaju. Ovo ga je krepilo, o~vr{}ivalo ga i nije ga u te{kom

ìvotu survalo. Deviza mu je bila: Po{tenim putevima samo napred!

Jo{ iz malena, slu{aju}i o Rusiji, o wenom prostranstvu i bogat-

stvu, o mnogoqudnosti i heroizmu Rusa, o tamo{woj pobo`nosti i mno-

ìni naroda, uvrteo sam sebi u glavu da moram videti pravoslavnu Ru-

siju. Ta me je èqa za srce {tipala i za kosu vukla... A kako je ostva-

rewe toga bilo gotovo nemogu}e-ipak me nije nikada napu{tala, a krio

sam je od svakoga. Samo sam je jednom poverio svojoj nani. Ona me je bla-

goslovila i dala spasonosne savete za vladawe. Do{lo je vreme, kada

mu se nisam nadao, da mi se èqa ispuni. Godine 1908. pozove me moj

Vladika Sava De~anac u â~ak i saop{ti mi da me je Sveti Arhijerej-

ski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu izabrao za svoga pi-

tomca da produìm bogoslovsko {kolovawe u ruskoj Duhovnoj akade-

miji. Posavetovao me je da se toga ne opirem, nego naknadno da podne-

sem molbu i da po|em na Zlatibor, u âjetinu, gde se nalazio “Gospo-

din” - Mitropolit Dimitrije, da mu molbu predam i da mu zahvalim na

pa`wi prema meni. Kolebao sam se: {est je godina kako sam se sa {ko-

lom rastao, udov sam, imam da se staram o mome detetu Kosari i staroj

udovoj popadiji - ta{ti Stojci: Bio sam i u dugu nastalom posle smrti

deteta mi Bosiqke, tasta, popa Sime i supruge mi Mileve (a oni po-

mre{e u vremenu samo od tri nedeqe). Vladika Sava pomoè mi da se

spasem od kolebawa, ostavi mi i daqe moju parohiju na opsluìvawe,

235

{to je zna~ilo: susedni }e paroh opsluìvati moju parohiju i meni }e

od zarade ne{to davati i tako }u se pomo}i da se duga oprostim i da

svoje materijalno pomognem. Ja na~elno prihvatih vladi~in predlog

i re{ih da po|em u âjetinu k Mitropolitu Dimitriju. Vra}aju}i se

iz â~ka na svoju parohiju u Mirosaqce (srez draga~evski), bio sam

zabrinut da li sam pitawe svoga odlaska dobro re{io. Naro~ito me

je peklo kako da svojoj ta{ti Stojci objasnim da je moj odlazak u Ru-

siju koristan po moju k}er Kosaru, koja je kod we bila na wezi i vas-

pitawu u Se~oj Rijeci; ne mawe, i mojim parohijanima moram svoj od-

lazak nekako opravdati; svojim roditeqima bar }u nekako lak{e ob-

jasniti, a tako isto i sa opsluìvawem parohije ne}e i}i te{ko. Ne-

{to moram ovde da napomenem za mene vrlo va`no, a vi, dragi u~eni-

ci, shvatite kako ho}ete. Kako ve}ina mojih zemqaka tako i ja shvatao

sam, i tvrdo verujem i sada, da se Provi|ewe uvek me{a u na{e qudske

stvari i odluke i ~ini nas pa`qivijim i opreznijim u na{im poduze-

}ima, ma i isuvi{e glupoga materijalizma. Mo`da }e vama deci sada-

{wice to izgledati neshvatqivo, ali je mene ìvot nau~io da se to

ne sme podcewivati, a jo{ mawe ignorisati. Primedbom se mnogo ne

dokazuje, ali faktom-da. Kada sam iz Mirosaqaca po{ao u â~ak k

vladici - bio je Ivaw-dan, dan ro|ewa (24. juna, st. stil) moga i va{eg

patrona Sv. Jovana Krstiteqa. Ja sam pred polazak u hramu odsluìo

kratak moleban, pa sam useo na kowa i otiskao se na put. Da, ali sam

u srcu osetio da sve{tenik ne treba praznikom da putuje, a naro~ito

na dan svoga patrona, on treba da je u hramu na molitvi i kod svoga do-

ma... Ali sam putovao i niko me nije uznemiravao, te sam neke moli-

tve nesmetano mogao u sebi ponoviti, a ~e{}e pevao tropar svoga pa-

trona. Stigao sam na planinu Jelicu i, kod jedne ~esme, zaustavio sam

da odmorim kowa i sebe i da se osveìm kristalnom i hladnom vodom.

Po odmoru uzja{em kowa i po|em daqe. Put se pod blagim nagibom

spu{tao. Kowa sam o{inuo da ubrza hod, on to u~ini, ali se spota~e -

ja sam uzdu ja~e zategao, on je glavu podavio i kleknu na koqena, ja sam

mahinalno osetio {ta }e se desiti pa sam na levo s kowa sko~io. Is-

tominutno zadwi deo kowskoga trupa opisao je u vazduhu spiralu za

sto devedeset stepeni i zadwim nogama tresnuo se ispred kowske gla-

ve, - prevrnuo se! Da nisam i sam, ska~u}i sa kowa, pao pored puta na

mestu bi poginuo. Fizi~ari }e ovo na svoj na~in protolkovati, drugi

236

}e im prite}i u pomo} i re}i da se tu odigrao jedan prirodan zakon,

{to ne pori~em, ali tome slu~aju pripisujem i opomenu Provi|ewa: -

da pazim {ta u ìvotu radim. Ja sam, i pre i posle ovog slu~aja, imao

sli~nih doìvqaja pa sam do{ao do zakqu~ka da me Gospod i moj Pa-

tron Sv. Jovan opomiwu na moje grehove. Vi se tome smejte, ali ne za-

boravite da ni{ta u svetu - ni najmawa sitnica - ne biva bez Bo`je vo-

qe i da svaki slu~aj ima svoj razlog. Samo sobom ni{ta ne biva! Doc-

nije sam u ìvotu mnoge stvari doìveo i u smrtnoj opasnosti bio.

ûdio sam se, kako sam i za{to sam ìv ostajao. Na kraju sam sve Ne-

bu pripisao - smejete se! Smejte se, ali se malo i zamislite!

- Po svome povratku iz â~ka u parohiju - Mirosaqce, pozvao

sam nekoliko otresitijih parohijana, me|u kojima i u~iteqa @ivoji-

na Aleksi}a, i obavestio {ta od mene traì Sv. Arhijerejski Sabor.

Sem u~iteqa, nikome ova vest ne be{e prijatna te mi izjavi{e da ne

idem od wih. Ako mi je plata mala, da}e mi godi{we jo{ tri hiqade

dinara, ali da ih ne napu{tam. Objasnih im da nije re~ o plati, nego

o vi{oj potrebi Crkve, a ja se moram odazvati saborskoj odluci. U~i-

teq se sav zaloì za moje gledi{te, a ~i~a Milovan Vrani}, vrlo

ugledan doma}in, ovako objasni ostalima. - Bra}o, na{ je popa “siro-

ti”, nema popadije, a mi imamo samo pet vladika, oni ne mogu da mu da-

du popadiju, a u Rusiji ima preko pedeset vladika. “Na{ }e popa po}i

u Rusiju i pred vladikama ~initi velika metanija i oni }e ga oèni-

ti, pa }e se on sa popadijom vratiti nama”. - Ja i u~iteq primismo

oglu{ke, a seqaci prihvati{e ~i~a Milovanovo obja{wewe i re{e-

we: - “Kad je tako, neka je popi prosto i sre}no. - Ostav{i sam sa u~i-

teqem, ja se po~eh kolebati; ào mi je mojih parohijana; ào mi je mo-

ga deteta i ta{te, a ne znam {ta me u Rusiji ~eka. Jedni od poznanika

ve} su mi u â~ku ~estitali na izboru, a drugi su sumwivo }utali. Sve

ovo rekoh u~itequ, a on me dugim razlagawem nagovara{e da izbor

prihvatim i naknadno podnesem molbu za to. Ostao sam u nedoumici i

re{ih da moja rodbina dade svoje mi{qewe. U~iteq Aleksi}, da bi

me pridobio, odmah je napisao molbu za Sveti Arhijerejski Sabor, a

ja je tek kroz nekoliko dana, po{to sam saznao mi{qewe rodbine, -

potpisah. Kada sam sve stvari doveo u red, otputovao sam u âjetinu

Mitropolitu Dimitriju i zahvalio mu na izboru. Lepo me je Mitro-

polit primio, posavetovao i ohrabrio. Uputio me da idem u Beograd

237

i javim se Ruskom konzulatu, zatraìm paso{ za odlazak u Kijev. U~i-

nio sam {to treba, ali sam u Beogradu vi{e od mesec dana ~ekao na vi-

zu. Sekretar Ruskoga poslanstva, G. Mamutov, lako me je rashladio.

- “Rusija i wen Sveti Sinod ne hitaju o dono{ewu svoje odluke.

Pri~ekajte, bi}e to”. êkao sam u Manastiru Rakovici. Do|e i ~eka-

wu kraj. Do|e viza. Zahvalih poslanstvu i Mitropolitu Dimitriju, a

rodbinu obavestih da odlazim u “neobjatnu” Rusiju.

Jo{ kao |ak prili~no sam razumevao ruski literarni jezik i

prevodio s ruskoga, ali ruski govorni jezik nisam slu{ao. Zato sam

se, kada sam stupio na rusko zemqi{te i do{ao u dodir s Rusima, uve-

rio da ja vrlo slabo vladam ruskim jezikom. Ruski àndarm na grani-

ci, kelner u restoraciji, fijakerist na èlezni~koj stanici, dobro

su me otreznili od moga idealiziranoga Rusa. Nastavnici u Akademi-

ji dobro su me zabrinuli, a naro~ito sam bio iznena|en kada sam ~uo

da akademijska uprava nema pojma o mome prijemu u Akademiju. Sva ob-

ja{wewa nisu pomogla. I ja bejah gotov da se natrag vratim u moju Sr-

biju. - Jeste, ali novaca za povratak nemam i ~ime }u se opravdati ka-

da se javim Mitropolitu u Beogradu. - Najzad, uprava Akademije pri-

mi me u korpus na stan i hranu, dok se ne sazna {to je sa mojim doku-

mentima. Meni je s mojim dokumentima bila ~udna i zagonetna rabo-

ta, a stvar je odli~no ispala. Na kraju, ispostavilo se da su dokumen-

ti zaba~eni u arhivi Kijevske akademije, gde su i prona|ena...

Kada sam iz Beograda polazio u Rusiju, niko mi ne re~e da }u ra-

di stupawa u Akademiju morati polagati “prijemni ispit”. - Tek u

Akademiji to saznadoh od Rusa, studenata svojih zemqaka: Milo{a

Magazinovi}a, \or|a Vasi}a i jo{ nekih. I, dok je {kolska uprava

tragala za {kolskim dokumentima, ja sam ozbiqno prilegao na pri-

premawe prijemnoga ispita. Dva - tri Rusa - studenta dobro me u po-

sao uputi{e.

Ja, najzad, iza|oh na prijemni ispit. Sa mnom je polagao jero|a-

kon Irinej Stefkov iz Skopqa, ali bugarski stipendist. Na pisme-

nom ispitu dobro sam pro{ao, premda sa slabim znawem ruskoga jezi-

ka. Na ispitu iz Svetog Pisma be{e povuci i potegni, ali se pro|e, a

na ispitima iz Dogmatike i Istorije Hri{}anske Crkve odli~no sam

odgovarao, tako da sam bio pohvaqen. Meni to diè ugled i me|u ze-

mqacima i me|u Rusima... Nisam bio gord, ali sam bio ponosan. [ko-

238

lovawe je i{lo uredno sa vrlo dobrim uspehom, a u ~etvrtoj godini sa

odlikom. Iz godine u godinu napredovao sam. U tre}oj godini radio

sam semestralni rad: “Srbi studenti Kijevske akademije”. Temu je dao

stru~ni profesor iz Istorije hri{}anske, a specijalno Ruske i slo-

venskih crkava, Protojerej Titov. Ja sam pribrao toliko materijala

da sam polovinu dao svome Jefremu Igumanovi}u. Protojereju Titovu

moj rad se dopao, pa je u ~etvrtoj - zavr{noj godini traìo da kod we-

ga radim kandidatsku disertaciju. Ja sam ranije bio ve} izradio svoju

disertaciju na temu: “Hri{}ansko-verski elementi u Srpsko-narod-

nom eposu”. Pred èqom profesora Titova odustao sam od ovoga po-

sla i predao svoju gotovu disertaciju studentu Jefremu Igumanovi}u

da je on jo{ boqe obradi i dopuni. Ja sam u dogovoru sa G. Titovim

uzeo novu temu za obradu: “Uloga Srpskoga sve{tenika u oslobo|ewu

svoga naroda ispod turskoga jarma”.

Odmah sam otputovao u Srbiju da zbiram materijal za obradu te-

me. Tri meseca sakupqao sam, a sedam meseci, po povratku u Kijev, ka-

pao sam nad wim. Obradio sam ga detaqno u sedam glava sa vi{e od

1.000 strana, sa jednom geografskom kartom Beogradskoga pa{aluka i

nekoliko fotografija.

Za vreme rada stanovao sam van internata u privatnom stanu, u

porodici jednog ruskog oficira. U moju radnu sobu mogao je samo po-

silni tri puta dnevno u}i i vi{e niko. Samo nedeqom Igumanovi} me

je pose}ivao na pola sata radi veze sa internatom. - Moja disertaci-

ja, materijalom je bila bogata i op{irna, ipak je bila na vreme zavr-

{ena, jer sam se ograni~io, uglavnom, na Ko~inu krajinu do beograd-

skoga hati{erifa.

Svoje “so~iwenije” jednoga ve~era predao sam {kolskoj upravi u

Akademiji. Priznajem da sam to u~inio “sa strahom i trepetom”. Jer,

iako sam posao obavio sa puno ozbiqnosti, savesnosti i kriti~nosti,

najedanput sam zatreptao celom du{om i zapitao se da li sam pravil-

no i dobro izvr{io svoj zadatak. Naro~ito sam se uznemirio kada me

je Inspektor Akademije, u~eni i biv{i profesor Bogda{evski, doc-

nije Episkop Vasilije, primaju}i moju disertaciju, zapitao: Jeste li

Vi ovo radili i da li je materijal na temu? - Sve je u redu, G. Profe-

sore. Pogledao me je sumwivo i disertaciju uzeo. Ja sam se sledio i

utekao ku}i. Svagda sam u ìvotu bio kuraàn, ovde sam bio kukavica.

239

Iz ku}e nedequ dana nisam izlazio, ~ekao sam da mi neko od drugova ja-

vi kako mi je rad ocewen. Prvi je do{ao jero|akon Irinej Stefkov i

doneo vest da sam odli~nu ocenu dobio. Iako smo lepo ìveli, nisam

mu verovao - Bugara{ je, pa ho}e da mi se podsmehne! Za wim stiè

Igumanovi} i vest potvrdi. Ohrabrih se i po|oh u Akademiju. U aka-

demijskom dvori{tu slu~ajno se sastah s mojim izuzetnim profesorom,

Protojerejem Titovim. On me u prisustvu studenata, zagrli, poqubi i

srda~no ~estita uspeh. Bio sam zbuwen i jedva ne{to u ime zahvalno-

sti blagodarih. Drugovi su mi se smejali. Profesor Titov mi tada re-

~e: “Dobro bi bilo da Vi ostanete kod nas jo{ godinu-dve i prijavite

se za katedru istorije ju`no-slovenskih crkava, jer Vi za to imate do-

bre podloge”. - To mi je drago G. Profesore, ali o tome ima da re{i

Srpska Crkva, jer sam do sada bio wen stipendijant. Pisa}u o tom Go-

spodinu Mitropolitu Dimitriju i wegovo mi{qewe saop{ti}u Vam.

- Istoga dana pisao sam. Mitropolit mi je mesto povoqnog odgovora

odmah uskratio stipendiju i naredio da se odmah vratim u Beograd.

Po zavr{etku usmenih ispita, otputovao sam iz Kijeva sa svojom

k}erkicom Kosarom koju sam, po{to joj je baba, popadija Stojka, umr-

la, bio doveo u Rusiju. Iz Odese sam doputovao u Beograd sa sedam gro-

{a u nov~aniku. îm sam se javio Mitropolitu Dimitriju - traìo

sam postavqewe i kroz 15 dana postavqen sam za nastavnika Bogoslo-

vije Sv. Save. Razgovaraju}i u Ministarstvu prosvete i Crkvenih po-

slova sa na~elnikom istoga Ministarstva, Mirkom Popovi}em, on mi

je primetio da sumwa da sam zavr{io Akademiju. Ja sam time bio iz-

nena|en te mu rekoh da je pred wim moja originalna svedoxba... Da, da!

Ali Vi u razgovoru ne upotrebiste ni jednu rusku re~, kao {to ~ine

neki Va{i drugovi, kad su traìli slu`bu, izgovaraju}i se da su po-

ne{to zaboravili od Srpskoga jezika. Videh {ta je, pa, isprsiv{i se

malo, ponosno odgovorih: “Ja sam Uì~anin”! On me do~eka: “Onda su

Rusi morali nau~iti srpski”! Bilo je u ovome ne{to istine. Ja sam

uvek hramao u akcentaciji ruskih re~i.

U Bogosloviji sam dobio predmete: Sv. Pismo i Patrologiju, a

kao uzgredan predmet - Pastirsko bogoslovqe. Ovo su predmeti ~isto

bogoslovskog karaktera u starijim razredima, bezkompromisni i sa

bogatim znawem celoga Bogoslovqa, jo{ u vezi sa lai~kom literatu-

rom; predmeti te{ko ozbiqni i odgovorni i za starije i iskusne pre-

240

dava~e, a kamo li za nastavnika po~etnika. Zabrinuo sam se i po~eo

znojiti se oko pripremawa lekcija. Ovo tim pre, {to su moji pred-

metni predhodnici (Protojerej i Rektor Steva Veselinovi} i Proto-

jerej Boà Jovanovi}) bili kapaciteti po ovim predmetima. Ni wih

ni sebe nisam smeo kompromitovati ni pred naukom, ni pred {kolom,

a ni pred na{im |acima. Prirodno {to sam uzviknuo: Drì se Josi-

fe, zapni i radi! - Ipak, nezavisno od moje voqe, ispade ne{to ~emu

se nisam nadao. Jedno pre podne, kada sam bio na ~asu Patrologije u Vrazredu, u|e u u~ionicu Protojerej Boà Jovanovi}, honorarni pro-

fesor u Bogosloviji i obrati mi se: Gospodine profesore, prekinite

predavawe i po|ite kod Gospodina Rektora u kancelariju. U Rektoro-

voj kancelariji i pred Rektorom, Protom Stevom Veselinovi}em, sa-

op{ti mi Prota Jovanovi} da je èqa Wegovog Veli~anstva Kraqa

Petra I da se primim sve{teni~ke du`nosti Kraqeve Crkve na

Oplencu. Izloì mi primamqive materijalne uslove. Tih dana kru-

ìle su po Beogradu vesti da Kraq traì sebi sve{tenika za pomenu-

tu crkvu. Meni je tadawi nastavnik Bogoslovije Dr Nikola Velimi-

rovi}, moj {kolski drug, napomenuo da sam i ja kandidat i da ponudu

treba da primim. I wemu ranije, a sada i Proti Jovanovi}u odgovorio

sam: “Ako mi Mitropolit Dimitrije naredi da to u~inim - u~ini}u.

Ina~e, ne}u mo}i ponudu da prihvatim. Prota Jovanovi} je poku{ao

da me ubedi kako ne treba da se veèm za Mitropolitovo odobrewe. Ja

sam ostao na stanovi{tu crkvene discipline. Mene vi{e niko nije

ovim pitawem uznemiravao. Ostao sam na svojoj redovnoj slu`bi, a

Kraq je uzeo sebi za oplena~koga sve{tenika Dr Vojislava Jani}a,

nastavnika Bogoslovije.

Uskoro je nastao rat sa Turskom te je {kolski rad u Bogosloviji

prekinut. Ve}ina na{ih |aka bi raspore|ena na razne vojne du`nosti,

a Rektor, Prota Steva Veselinovi} i ja, kao rezervni oficiri, prija-

vismo se mesnoj vojnoj komandi u Beogradu za raspored u vojne trupe. Ko-

manda nas lepo primi, ali izjavi da joj za sada nismo potrebni. Mi se

oàlo{}eni obrnusmo na drugu stranu. Prota Veselinovi} ode u dru-

{tvo Crvenog krsta, a ja za`murih i javih predsedniku narodne odbra-

ne Qubi Davidovi}u i zamolih ga da budem primqen u êtni~ki odred

Vojina-Vuka Popovi}a. Davidovi} me primi, a profesor Milan Duki},

~lan narodne odbrane, snabde potrebnom opremom i uputi kud treba...

241

O mome ~etovawu ne{to sam pisao, dragi moji unuci, va{im ro-

diteqima, pa }e vam oni o tome ne{to mo}i re}i. A sada da vam jo{ ne-

{to kaèm: Rusija je nama Srbima uvek bila najmilija i bratska ze-

mqa, puna i legendarna juna{tvom; lako}om svoje du{e i pobo`no{}u;

Svetom Rusijom ponosili su se i gordili ne samo Srbi Crnogorci, ne-

go i svi ostali Srbi, ma gde bili. Jednom prilikom jeromonah, a doc-

nije Episkop Nikolaj Velimirovi}, u razgovoru sa mnom, Rusiju je na-

zvao mra~nom i nekulturnom, a ja sam je branio i rekao mu: “Po|i u Ru-

siju i na licu mesta upoznaj se s wom, pa }emo onda o woj govoriti”. Ta-

ko je i bilo. On je bio nekoliko meseci u Rusiji i, kada smo se posle

toga sreli u Kijevu 1910./11. godine, zapitah ga: “Kako ti se svi|a Ru-

sija? - Odgovorio je: Sve {to sam video u Evropi sreo sam u Rusiji, ali

to {to ima Rusija, Evropa nema, a to je du{a ruskoga seqaka! Sloì-

li smo se odmah. Du{a ruskoga seqaka puna je neobi~noga gostoqubqa,

bratskih ose}awa - “bogoiskateqstva”, - (traì Boga i Wegove pravde,

a detiwe naivnosti retko }e se i izuzetno sresti kod Evropqanina. To

je ~isto rusko-slovenska odlika. No, sve ove divne osobine du{e ru-

skoga seqaka pomra~uju druge, negativne osobine: nerazmi{qenost,

neodre|enost, grabqivost, fatalizam i formalizam - osobine zaosta-

le od isto~wa~kih, azijskih naroda, pod kojima su Rusi stotine godina

robovali. Treba prou~iti rusku istoriju i dobro uo~iti rusku dràv-

nu politiku. Heroizam je ruski ~uvan i zadivquju}i, ali ne uvek za po-

draàvawe. Za vreme krimskoga rata Evropqani su izdali karikaturu

ruske snage i slabu pamet rukovodilaca: Medved sa ogromnom snagom,

a sa ovnujskom glavom! Ne treba zaboraviti da je samo Rus sposoban

ubiti ~oveka, zaplakati nad wegovim trupom, zapaliti sve}u za du{u

ubijenoga i staviti novac na trup da bi ga rodbina imala sa ~im sahra-

niti. Samo je ruski ~ovek izatkan od krajnosti i jedino sam sebi razu-

mqiv, drugima retko. Svaka peta Ruskiwa je Marija Egip}anka.

Rus nas Srbe voli, ali wegova diplomacija davi nas, ~esto nemi-

losrdno. Nesporno je da je ceo hri{}anski Balkan ruski stipendijant

i bez Rusije pitawe je bi li se do sada odràli, ali Rusi nikada Srbe

nisu zaboravili, te su Balkancima sebe i svoju supremaciju naturali.

Ne treba mnoge momente iz na{ega oslobo|ewa ispod turskoga iga za-

boravqati. Zato su vi|eni i istinski prijateqi Rusa, kao i ceo Srp-

ski narod, ~esto bio razo~aran. Uzmimo San Stefanski mir, ko je

242

trebao stradati? Prvenstveno Srbi, a za ra~un Rusije i Austrije. Go-

dine 1908. kada je Austrija anektirala Bosnu i Hercegovinu, mi smo

Srbi bili jako ogor~eni. Tada meni jedan intelektualac - Rus u Kije-

vu - postavqa pitawe: [ta je Bosna i Hercegovina? I odgovara - obe

}e jednoga dana biti ruska gubernija. Ne{to sli~no re~e mi, 1945. go-

dine, u Beogradu jedan Rus za Jugoslaviju. Eto {ta Rusi misle i name-

ravaju i ~ime odbijaju od sebe istinske prijateqe i bra}u.

Kao karakteristi~an primer ho}u da navedem slu~aj sa Crnogor-

skim Mitropolitom Sv. Petrom, jako istaknutim i nesumwivo preda-

nim prijateqem Rusa, kao {to su uvek bili i svi Crnogorci. Sv. Pe-

tar po{ao je u Rusiju da tamo potraì pomo}i i podr{ke kod cara, ru-

ske vlade i naroda za svoju siroma{nu, malu Crnu Goru. Sin slobodno-

ga i za primer po`rtvovanoga naroda ide kroz Rusiju i zalaè se za

slovensko jedinstvo, slobodu i bratstvo, ali nalazi kod dràvnih vla-

sti ne samo na nerazumevawe nego na pun neprijateqski stav. One ga

smatraju nihilistom, ne dozvoqavaju da do|e do Cara i progone ga iz

Rusije kao opasnoga po dràvni poredak. Kada je ve} do{ao na granicu

Rusije, carski dvor nare|uje da se vrati u Petrograd. Mitropolit

ogor~en postupkom ruskih vlasti odgovara: - “Neka je Rusija sretna,

blagoslovena i napredna, ali moja noga da vi{e ne stupi na weno tlo”!

Prime}ujem nije ovo jedini slu~aj ni sa pojedincima, ni sa bal-

kanskim narodima, a sa Srbima specijalno. Trebalo bi i Srbi i Rusi

o tome da razmisle, pa Rusi da se ~iste od svoje megalomanije, a Srbi

od svoga detiwskog shvatawa rusofilstva, ali uvek da ostanu rusofi-

li sa devizom: - Qubav za qubav, a bratstvo se bratstvom vra}a!

Mada smo brojno mali, ali smo svojim dràwem i pro{lo{}u s

pravom ponosni! Nisu Rusi samo nas zaduìvali, oduìvali smo se i

mi wima dostojno i zahvalno! Oduìvali smo se vi{e nego {to smo

mogli. - Evo najnovijih slu~ajeva: - Carska Rusija po`rtvovano nas je

pomagala u Prvom svetskom ratu, a nije samo nas, nego i celu Evropu,

ali nikada ne zaboravqaju}i sebe, {to je prirodno. Pala je Carska Ru-

sija, druga je vladavina u woj nastala, Srbi su svoju muku mu~ili, ali

nisu Rusiji na ùq stali, {to su joj drugi weni saveznici u~inili.

Prekinuli smo sa wom diplomatske odnose, ni{ta vi{e. Novoj wenoj

vladavini nismo ni~im smetali. Naprotiv, u vreme ruske gladi - pomo-

gli koliko smo mogli, a u Potkarpatskoj Rusiji slo`no smo pomogli

243

pravoslavni pokret u korist Rusa. Nekoliko Episkopa, premda smo i

sami u wima oskudevali, {iqali smo tamo i desetine (oko 40-50) pot-

karpatskih mladi}a u svojim bogoslovijama {kolovali. Premda nika-

da nismo ni najmawe namere imali da tu crkvenu oblast zadrìmo za

sebe. Naprotiv, svojski smo je spremali za Rusku Crkvu i o tome ima-

li sa êhoslova~kom vladom velikih neprijatnosti. êsi su proteri-

vali otuda one na{e Episkope koji su se ja~e ispoqavali rusofil-

stvom. Nas nije uznemirio zahtev Ruske Crkve - 1945. godine - da im tu

Eparhiju ustupimo, ali nas je iznenadila naglost, kojom se ovo zahte-

valo. Dali smo im ovu Eparhiju, no stvar se nije na ovome zaustavila.

Predstavnici Ruske Crkve i{li su daqe. Kanonski neispravno, ne-

bratskom agitacijom me|u êsima, a oslowena na politiku i na te{ku

situaciju na{e Crkve zatraìla je Ruska Crkva da joj ê{ko-Morav-

sku Eparhiju predamo u nasle|e. Preko trideset dana 1946. godine se-

delo je rusko izaslanstvo u Srpskoj Patrijar{iji u Beogradu, stalno

~ekaju}i da mu èqu ispunimo.

Tek 1948. godine, a pod pritiskom politike, zadovoqili smo Ru-

sku Crkvu, ali se ona ne zaustavi na ovome. Ona zatraì da pored na-

{ega Episkopa u Ma|arskoj, postavi i svoga, iako tamo Ruska Eparhi-

ja nikad nije postojala, niti imala ikakvoga crkvenoga razloga, sem

filetizma i politi~koga nadirawa.

Srpski Patrijarh, Gospodin Gavrilo, na ~elu izaslanstva Srp-

ske Pravoslavne Crkve, u Moskvi 1948. godine, a povodom jubileja pe-

desetogodi{wice Ruske Crkve i Konferencije pravoslavnih crkava

o nekoliko va`nih crkvenih pitawa, izjavio je Ruskom Patrijarhu,

Gospodinu Aleksiju, da Ruska Crkva treba da odustane od svoga traè-

wa da se u Ma|arskoj po{aqe ruski Arhijerej, po{to u Ma|arskoj sto-

tine godina postoji srpski Arhijerej. Ova Eparhija nema potrebe u

dvojici arhijereja, niti je ona u dijaspori, nego sastavni i neotu|ivi

deo Srpske Patrijar{ije, ~iji je Arhijerej stalni i ravnopravni

~lan ove Patrijar{ije. Ako Ruska Crkva ipak zahteva postavqewe

svoga Arhijereja zbog minimalnoga broja novih pravoslavaca, koji

èle rusku jurisdikciju, onda idemo filetizmu i sigurnom raskolu

me|u na{im dvema crkvama.

Kategori~nost izjava Patrijarha Gavrila izazvala je iznena|e-

we kod Rusa i Patrijarha Aleksija vidno uzbu|ewe, slegao je rameni-

244

ma i rekao: da je samo hteo znati stanovi{te Srpske Crkve po ovom

pitawu. Da, ovako je rekao Patrijarh Aleksije, ali {aka disidenata

u Budimpe{ti produìla je kao Ruska kolonija bogosluèwe i rova-

rewe u korist jurisdikcije Ruske Patrijar{ije.

Dakle, docnije }e se videti.

Sad ti{a, sad ja~a agresivnost Ruske Crkve u Rumuniji, Poq-

skoj, a naro~ito u Albaniji, stalno se ose}a. I Ma}edonci ne{to o~e-

kuju od Ruske Crkve. Od ovoga neki predstavnici pomenutih crkava

stalno zebu.

Crkvene delegacije. Jo{ su se u Beogradu ~ule 1944. godine, de-

tonacije topova i {tektawe mitraqeza u Sremu, kada je na{u Crkvu,

Patrijarha Gavrila pozvao - zamenik Ruskoga Patrijarha - Lewin-

gradski Mitropolit Aleksije, u posetu Ruskoj Crkvi u goste, povo-

dom izbora novoga Ruskoga Patrijarha. Tako|e su pozvati u goste

predstavnici i drugih pravoslavnih crkava. Patrijarh Gavrilo bio

je tada u nema~kom ropstvu. Wegov zamenik, Mitropolit Skopski Jo-

sif, Episkop Ni{ki Jovan, u{li su u delegaciju sa jo{ jedanaest ~la-

nova, iz redova Bogoslovskog fakulteta, profesora-verou~iteqa, pa-

rohijskih sve{tenika, predstavnika Patrijar{ijskog odbora, dva na-

ro~ito odabrana predstavnika partizanskih odreda, jednoga Sloven-

ca i jednoga sve{tenika Ruske beogradske kolonije. Iako je na{a de-

legacija bila brojna i pazimo se da sve na{e oblasti budu u ovoj pred-

stavqene sa odabranim qudima, ostalo je nezadovoqnih, za{to i oni

nisu uzeti u delegaciju. Oni, i neki drugi, docnije su glasno protesto-

vali, a i neke ispade ~inili. Bilo je i takvih koji su se javno odrica-

li Patrijarha Gavrila i progla{avali Ruskoga Patrijarha za svoga.

Bilo ih je - bilo!

Vo|a na{e delegacije pri polasku u Moskvu, na pitawe novina-

ra {ta je ciq odlaska delegacije, izjavio je: - “Idemo u Rusiju da ob-

novimo stare staze i crkvene veze sa sestrom Ruskom Crkvom. Pored

obnavqawa ovih veza, predstavnici Ruske Crkve èleli su jednim

udarcem vi{e muha utamaniti. O tome vredno je ne{to re}i:

- U vremenu od svr{etka Prvoga pa do po~etka Drugoga svetskog ra-

ta, Ruska Crkva bila je u stalnom unutra{wem previrawu, haosu i na

ratnoj nozi sa dràvnom vla{}u. Ruski Patrijarh Tihon, prirodno, nije

se mogao sloìti sa bezbo`nim komunizmom. Zato je sa predstavnicima

245

Crkve bio gowen i hap{en. Wegov naslednik, Patrijarh Sergije, kao

veliki patriota i eruditivan bogoslov, postepeno je skretao u levo i,

u za{titi Otaxbine od stra{noga varvarizma Nemaca, pribliìo se

Staqinu toliko da se ponovila stara ruska praksa - cesaropapizma, Ru-

ski Patrijarh postao je Staqinov kapelan. Staqin je na{ao u pred-

stavniku Ruske Crkve poslu{noga slugu i saradnika, a Patrijarh uspeo

da se prekrati stra{no gowewe Crkve i, bar na prividnu, ali dirigo-

vanu - slobodu. Ruski ratni saveznici sumwali su u crkvenu slobodu,

ali su olak{awe crkvenog ̀ ivota ose}ali. Nemci su u tome videli opa-

snost po sebe i starali se da tu spregu pokvare. U tome su na{li pomo}-

nike u ruskim crkvenim i svetovnim emigrantima, kao i raznim separa-

tistima na ruskoj teritoriji. Oni su se sa svojim satrudnicima upiwa-

li da dokaù kako je nepravilno i nezakonito do{ao Patrijarh Sergi-

je na Patrijar{ijski presto, a kada je Patrijarh Sergije umro, trudili

su se da dokaù wegovo umorstvo. U vezi ruske emigracije, Nemci su ~i-

nili pritisak i na Srpsku Crkvu da im i ona pri|e u nidat. Slali su

pretstavnicima Srpske Crkve svoje emisare iz Berlina za Beograd da

ih navedu na taj put. Hteli su da Srpska Crkva prizna wihovu isprav-

nost i pravi~nost streqawu ê{ko-Moravskog Episkopa Gorazda - od-

bijeni su; hteli su da se ne prizna izbor Patrijarha Sergija za pravi-

lan - nisu uspeli; kada je umro Patrijarh Sergije poku{ali su da pri-

hvatimo sumwu u wegovo umorstvo - naseli su. Kada su Nemci zauzeli ve-

liki komad ruske teritorije - Poqska Pravoslavna Crkva, Mitropo-

lit Dionisije poku{ao je preko Nemaca da Srpska Crkva prizna wego-

vo otcepqewe od Ruske Crkve kao zakonito - odlu~no je pismeno odbi-

jen. Onda su nekoliko ruskih Arhijereja - Ukrajine, Belorusije, Esto-

nije - Poqske, poslali svoja pismena zajedni~ka (u jednom konceptu tra-

èwa opet preko Nemaca; jedni priznawe autokefalije, a drugi autono-

mije...) da Srpska Crkva blagoslovi i prizna wihove èqe kao kanon-

ski ispravne. Pismeno je odgovoreno istim putem - preko Nemaca; da je

po tim pitawima nadle`na jedino Moskovska Patrijar{ija.

O ovoj, kao i ranijoj prepisci, postoje zvani~ni tragovi u arhi-

vi Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Crkve, a neke kopije su po-

slate Moskovskoj Patrijar{iji. Mnogo od gore re~enog, a mo`da i

drugi razlozi, naveli su Rusku Crkvu da izbor svoga novoga Patrijar-

ha izvr{i u pristupu predstavnika svih pravoslavnih crkava.

246

Odlazak na{e crkvene delegacije u Moskvu èleli su ne samo

Moskva, nego i na{e dràvne vlasti. Na{e vlasti prividno su se pro-

tivile kao da ih ova delegacija ne interesuje, ali su vodili ra~una ko

sa~iwava delegaciju, za{to ide ova ili ona li~nost i utiskivale po-

nekog takozvanog svog ~oveka. Ruske vojne vlasti u Beogradu tako|er

su jako vodile ra~una i “da sve bude u redu”. Ruski major Gavriskov

bio je qubazan, a tako|e i ~inovnici iz ruske Ambasade nisu ni jednu

sitnicu zaboravili. Pored ispra}aja na aerodrom i pored svoga aero-

plana, spremili su nam za put prehrambene potrebe i dali svoga spe-

cijalnog ekonoma i lekara. Dojezdismo na vilovitu kowu u Bukure{t.

Tu dobro ~uvani da se ko ne izgubi u nepoznatim ulicama, du}anima

ili gostionicama, dobismo obilnu ve~eru i dobro preno}i{te pa su-

tradan krenusmo aeroplanom i rano stigosmo u “mater ruskih grado-

va” - Kijev. Na aerodromu do~eka nas, pored nekoliko ukrajinskih ~i-

novnika, pretsednik Ukrajinske Republike, nije izostalo ni crkveno

izaslanstvo u licu zamenika ukrajinskog Egzarha, Kijevskog Mitro-

polita Jovana, koji se tada ve} nalazio u Moskvi: - Za na{u delegaci-

ju jedna novina - bili smo sme{teni u dràvni hotel - u kome je i po-

sluga - dràvni gra|ani iz kolektiva. Mi iz Jugoslavije nismo jo{ ta-

da tome privikli, pa nam je to bilo malo neobi~no...! Neki su se na{i

delegati razi{li po gradu da pone{to kupe. To je na{e pratioce qu-

tilo i prigovorili su nam za nedisciplinovanost, a na{i su se opet

~udili stra{no velikoj skupo}i na primer: za brijawe i {i{awe

pla}ali su po 10-15 rubaqa {to je tada po kursnom odnosu rubqe i di-

nara bila vrlo velika cena u dinarima. Ve~era je bila bez toplih je-

la, a sa dosta pi}a i nekako vi{e zvani~noga karaktera. Preno}i{te

udobno, a sutradan (na Svetog Savu Srpskog) obilazak nekih delova

grada: Glavna ulica “Kre{~atik” sva razorena za vreme borbi sa Nem-

cima; u ovoj ulici rad kipi u punom jeku bez obzira na jaku januarsku

zimu, postoje natpisi do kada pojedini delovi duga~ke i {iroke uli-

ce moraju biti zavr{eni. Radnici su ve}inom Nemci - zarobqenici.

Odeveni su dobro i, vidno, hraweni dobro. Inèweri ve}inom Rusi,

nadzornici i uli~ni ~uvari reda - mlade devojke sa levorverima o be-

drima, {to smo docnije i u Moskvi videli. - Ako neka od wih nije u

stawu da sama poreme}eni red uspostavi, pi{taqkama se skupqaju i

red uspostave. - Sa “Kre{~atika” oti{li smo u Manastir - Kijevo -

247

Pe~ersku Lavru, veliku svetiwu cele Rusije. Tamo smo prvo posetili

tz. “Dowe pe{terje” sa mnogobrojnim podzemnim malim crkvama - ka-

pelama u kojima se ~uvaju mo{ti mnogih ruskih svetaca i isposnika,

me|u kojima ima predstavnika svih slojeva i zanimawa Rusa. Tamo su i

mo{ti “Oca ruske istorije” - Nestora Letopisca. Pe{tere su u redu

sa~uvane. Pred pe{terama je glavna crkva i zvonik sa koga su nas oci

kalu|eri, wih oko 20, pozdravili sa zvucima crkvenih zvona, {to u

Moskvi niti ~usmo niti videsmo, izuzev klavirnih imitacija zvona u

unutra{wosti glavnoga hrama u Moskvi. Oci kalu|eri su nas srda~-

nom re~ju pozdravili i izjavili da su toga jutra odsluìli Liturgiju

u ~ast Svetog Save Srpskoga Svetiteqa, U~iteqa i Prosvetiteqa. To

nam be{e vrlo prijatno te im bratski zablagodarismo i nov~ano ih

obdarismo. Odmah odosmo u Lavru - glavnu crkvu. Pri ulasku u crkve-

no dvori{te primetismo na zidovima hodnika natpise ne vi{e na ve-

liko, nego na malo - ruskom ukrajinskom jeziku kojim je pevao i pisao

malo-ruski pesnik [ev~enko. Dakle Ukrajina, koja sa Belorusijom

broji oko 30.000.000 qudstva, sada dobija svoje obele`je. Kada str~a-

smo u manastirsko dvori{te ukaza nam se slika stra{nog razarawa i

pusto{i. Nijedna od mona{kih }elija, gde su stanovali preko hiqadu

i vi{e monaha ne postoji, sve je do temeqa razoreno, od }elije, u kojoj

je nekada stanovao Zetski Mitropolit Mihailo, kao izgnanik - ni po-

mena. Sve su crkve, a wih je sa raznim paraklisima bilo desetak, ni te-

meqa nema. Na preostalom zidu od jedne ve}e crkve samo ìvopisan

Hristos u stavu vaskrsnu}a u blagosiqawu do~eka nas! U stra{noj pu-

sto{i ovaj slu~aj podiè nam duh i nadu da je Hristos budan i da We-

govoj Crkvi ni vrata adova ne}e odoleti. Na{i pratioci - Malorusi,

uverqivo izjavi{e: da }e sve dovesti u red i Lavre }e opet propevati!

- Od velikog broja raznih crkvenih radionica i ustanova u Lavri: iko-

nografske ikone, fotografski ateqe, tipografija, kwigoveznica, ve-

lika biblioteka bogoslovsko-filosofskih i istorijskih kwiga, cr-

venog krsta karaktera bolnice, ambulante, inìwerski i ekonomski

instituti... od svega nema vi{e ni traga. Delimi~no je samo sa~uvana

trpezarija velike crkve sa prili~nim brojem zidnih ikona, fresaka.

U potpunosti je sa~uvana nekim slu~ajem ogromna zvonara sa ne{to u

woj manastirske biblioteke. Iz Lavre uputili smo se - uvek grupno, u

najstariji Kijevski Hram Svete Sofije - “desjatini hram”. U ovom hra-

248

mu videli smo posmrtni kov~eg wenog osnovaoca, tri sloja patoskoga

mozaika kao i tri sloja zidnih ikona iz raznoga vremena. Me|u stru~-

wacima vodi se spor da li je protomajstor Grk ili Rus. Posetili smo

jo{ Hram Vladimirski Sabor, koji je ostao u celini nepovre|en od ra-

znih zlo~inaca. U ovom hramu jedinstveno je ìvopisana ki~ica ru-

skih ìvopisanih na{la woj izraz velikih umetnika. Moè im se sa-

mo diviti i zavideti. - Ovim smo zavr{ili svoje razgledawe “Matere

ruskih gradova”, pa se vratili u svoj hotel na ru~ak i odmor. Ve~erom

smo produìli put za Moskvu èleznicom. Na stanici nas je ispratio

ministar kulture Republike Ukrajine sa punim naru~jem hleba da nam

se na putu na|e. @eleznicom smo putovali prijatno, gotovo kao u pred-

ratno vreme. Usluge u vagonu ~inila nam je jedna vidno inteligentna

dama, koja za sebe re~e da je supruga pukovnika, dvostrukog narodnog

heroja. Stalno nas je nudila ~ajem i nije bila zadovoqna ako bi joj ne-

ko odbio ~aj. Ona je ovu slu`bu kako sama re~e, - dobrovoqno prihva-

tila, hvalila je svoja dva sina i za wih primila po krsti}. - U vreme-

nu od dve no}i i jedan dan stigli smo u Moskvu. Na stanici su nas do-

~ekali Mitropolit Kijevski i Egzarh Ukrajine Gospodin Joan sa dvo-

jicom protojereja i srda~no nas pozdravili. Od jugoslovenske Ambasa-

de niko nas ne srete te sam to docnije ambasadoru Simi}u o{tro pre-

bacio. Sme{teni smo u elegantnom hotelu “Nacional” u vrlo udobna

odelewa, koja su bila ukra{ena po starom ruskom obi~aju sa po jednom

ikonom. Tamo nas je odmah posetio zamenik Ruskog Patrijarha Mitro-

polit Lewingradski Aleksije, poèleo nam dobrodo{licu i izjavio

da je cela na{a delegacija gost Ruske Crkve. Mitropolit Skopski Jo-

sif bratski mu je na tome zahvalio. U istom hotelu bile su sme{tene

i neke druge delegacije: Afri~ka (Aleksandrija) sa Patrijarhom Ni-

kiforom; Antiohijska sa Patrijarhom Aleksandrom III; Jerusalimska

sa Mitropolitom Atinagorom; Carigradska sa Mitropolitom Germa-

nom; Rumunska sa dvojicom Episkopa, - a da ne bi sami bili u istom ho-

telu bio je i sme{ten Ruski Mitropolit iz Amerike Venijamin, na{

raniji poznanik jo{ iz Jugoslavije. U hotelu su se muvali neki trgo-

va~ki delegati iz Italije i Bugarske. Sa wima je do{ao u neku vezu je-

romonah Gorazd Dekleva. Rusi su mu to jako zamerili. Morao sam skre-

nuti pa`wu svima na{im delegatima da budu obazrivi prema nepozna-

tim li~nostima i uop{te u svojim razgovorima i vezama s kime bilo.

249

U hotelu sa predstavnicima pojedinih crkvenih delegacija bio je

vrlo simpati~an Antiohijski Patrijarh Aleksandar, a energi~an i

qubopitqiv Patrijarh Nikifor. Jedini se on pobliè interesovao

sudbinom Srpskog Patrijarha Gavrila. Davao je neke podatke o wemu i

od nas traìo obave{tewa o wemu. Pitao me je kako mislim o bugarskoj

{izmi i mojim odgovorom, - Na{a Crkva misli kao i va{a, - bio je za-

dovoqan. A kada se razgovaralo docnije sa Ruskim Patrijarhom o na~i-

nu skidawa {izme sa Bugarske Crkve, energi~no je zahtevao: - Bugarska

Crkva ima da podnese iskreno pokajawe Carigradskom patrijar{ij-

skom prestolu, ina~e {izma ne}e biti skinuta. Rusi su to hteli izbe-

}i, ali su uvideli da je taj zahtev neizbeàn, prihvatili su wegov pred-

log. Za vreme bavqewa u hotelu “Nacional” bili smo paèni i go{}e-

ni kumovski, stavqano nam je na raspoloèwe sve {to smo poèleli.

Posluga nas je, za ~udo, zatrpavala hranom i pi}em. Pada nam to u o~i,

te jednoga od sluìteqa zapitamo, - za{to tako ~ine? Dobili smo od-

govor prost: - Posluga je svega èqna te se ostacima sa na{eg stola do-

bro pomogne! Takav smo odgovor dobili od posluge 1948. godine u hote-

lu “Metropol”. - Pre i posle izbora Patrijarha sve su delegacije pose-

}ivale razne ustanove: Biblioteke, Muzeje, Galerije slika, Hramove...

pa i Bogoslovsku {kolu u “Djevi~kom manastiru” u koji je nekad Petar

Veliki zato~io svoju sestru Sofiju. Svuda smo se imali ~emu podivi-

ti i o tome tomove pisati, samo ako bi za to imali znawa razumevawa i

ume{nosti. Rusi su nam svuda u velikoj meri izlazili u susret i svoju

pro{lost sem politike - sladili. Od novih tekovina naro~ito su isti-

cali moskovski “Metro”, podzemnu èleznicu, i o radu iste bajke pri-

~ali. Imali su, zaista, puno razloga. Moskovski je “Metro” u svakom

pogledu boqi, elegantniji i zanimqiviji od dva koja sam video u Pari-

zu i Londonu. Ne samo u tehnici nego i u higijeni, ta~nosti vo`we, op-

{tem redu, a naro~ito u propagandno-socijalisti~kom, revolucionom

i patriotskom pogledu za sada je na prvom mestu. Na zidovima ulaznih

hodnika, kao i na zidovima i plafonima elegantnih zidanih mermerom,

vide se bareqefi ustanika proletera, radnika i seqaka protiv ugwe-

ta~a - buròazije, po uglovima i plafonima i na istaknutim mestima

su spomenici narodnih vo|a i proleterskih nau~nika, kwièvnika,

tehni~ara, politi~ara, partizanskih vo|a. Sve umetni~ki izra|ene

figure, koje zovu na neprekidnu borbu za pobedu “nove demokratije”.

250

- Pri poseti crkava primetili smo da u jednoj sporednoj crkvi

na klirosu (za pevnicama) gde sa~iwavaju slepi pa je i dirigent slep.

Pesma ide pravilno i vrlo skladno. Zainteresovani saznadosmo da je

ovaj hor iz “doma slepih” - o kome dràvna uprava vodi brigu i wemu

je dat zadatak da stalno peva u hramu. Me|utim, ruski skojevci nare-

|uju i paze da wihovi ~lanovi ne smeju pose}ivati bogosluèwa. Ne-

razumqiv kontrast, a primetili smo ih jo{: Ministar vera, G. Kar-

pov, po tri sata stoji u Crkvi na molitvi i ne krsti se, 1948. godine

ne samo u hotelu nego i u odelewu svoga ministarstva (1945. g.) gde po-

~asno mesto zauzima ikona Sv. Nikole. Prire|eni sve~ani obed i ka-

da ga pita{e - za{to se ne krsti - odgovara: Ja sam ~lan partije, ro|en

sam i kr{ten u Lewingradu i imam tamo dva sina, kr{teni su. - Na pi-

tawe: ho}ete li im dati po jedan krsti}, sme{e}i se potvrdno odgova-

ra. - Odnosi Va{i sa Patrijarhom sigurno su samo zvani~nog karakte-

ra. - Naprotiv, prijateqski su i vrlo srda~ni. Vi{e godina mi radi-

mo zajedno po svim zajedni~kim pitawima i nikada nije bilo me|u na-

ma nesporazuma. Ja se ne me{am u unutra{we stvari Crkve, niti Pa-

trijarh u stvari dràvne, a gde treba, sara|ujemo. - Eto, Patrijarh mi

je saop{tio o potrebi ove sve~anosti (1948.), ja sam to prihvatio i

stvorio sve uslove da gosti budu dostojno primqeni i sve~anost {to

boqe sprovedena! - Izgleda mi da je ovo prirodno, jer tako diktiraju

politi~ki razlozi gde se predstavnici Crkve i dràve dopuwuju. Ima

vreme kada Lewinova dogma da je vera otrov za psihu naroda i bezbo-

`ni~ka agitacija - pritaja. Ima jo{ dosta sli~nih pojava ovih odnosa,

a mi }emo napomenuti samo dva: Na duhovnim koncertima 1945. i 1948.

godine, te{ko se sna}i u programima tih koncerata i akterima izvo-

dilaca istih: Pored sve{tenih lica, ~uvenih ruskih peva~a, briqira-

ju na podijumu umetnici dame i peva~i - heroji prvoga reda, a sem uvo-

da, dràvne himne, samo se i iskqu~ivo pevaju crkvene pesme, gotovo

izaziva~koga karaktera: Hristos voskrese! S nami Bog, razumjejte ja-

zici, jako s nami Bog!... Nekoliko hiqada zaglu{no aplaudira, a ne ma-

we aplaudiraju predstavnici dràvne vlasti... Ovo se samo moè vide-

ti, ~uti i doìveti me|u Rusima, me|u kojima ìve sveci i naporedo s

wima bezbo`nici. Pitate, kako se narod odnosi prema veri i Crkvi?

Malo~as vam rekoh: Pomno ose}a Boga u sebi kao retko koji drugi na-

rod, duboko je religiozan i veri predan. Hramovi su prepuni, a red u

251

hramovima primeran. Ne mawe je Rus patriota i za otaxbinu sve daje

- ~esto preterano, halapqivo i nerazumno. Stalno Boga traì i gine

za pravdu i ve~ito je nesit wome, o ~emu sva wegova istorija svedo~i.

Podvizi za veru i pravdu nesravwivi su, zato ~esto nelogi~ni i dostoj-

ni specijalnoga izu~avawa. Ruski filosof Dostojevski ovo je najboqe

u svojim spisima istakao. Svi na sve: - ûdni narod sa ~udnom psihom...

Ja sam vam, deco, po~eo govoriti o crkvenim delegacijama, a re-

kao vam pone{to {to kao da nema mnogo veze sa delegacijama, a meni

izgleda da ima, - dobro je ~uti {ta su delegati videli i ~uli u Rusiji

i kakav su utisak dobili o Rusima. Zato, evo jo{ nekih na{ih opaà-

wa i vi|ewa: Moskva je u carskom vremenu imala dva - tri miliona

stanovnika, sada ih zvani~no ima preko sedam i nezvani~no, do deset

miliona. Ulice, skverovi, domovi, saobra}ajnice - jako uveli~ane i

pro{irene: Trgova~ke radwe prepune robe i kupaca - na redove, ali

{to danas ima u izobiqu, sutra toga - nema; cene visoke i dvostruke.

Na primer: Malo paklo ~aja - 1945. godine bilo je 3,50 rubqe, ako se

ima bon, bez bona 34 rubqe u istoj radwi i kod istog prodavca; kaqa-

~e 17 rubaqa, sa bonom, a bez wega nekoliko stotina rubaqa, itd. Rad-

ni~ki su stanovi kasarne u kojima radni~ka vojska preno}ava, a sutra-

dan u sedam ~asova izjutra u stanovima su ostali samo ~uvari, a sta-

novnici su na radu u fabrikama ili na drugim poslovima. Pitate: ot-

kuda toliko stanovnika u Moskvi? Prost odgovor: Seqak je napustio

sela i oti{ao u Moskvu na rad. Wegova se wiva utopila u kolhoz, wu

obra|uju ma{ine, a ène i deca su na drugim lak{im poslovima op-

{teg karaktera. Delegacije su 1948. godine ponu|ene da, posle zvani~-

noga crkvenoga rada konferencija u Moskvi, posete Lavru “Sergijev-

skog Posada”, (sada pod novim nazivom - Zagorje - Zagorsk (to je grad

u kome se nalazi “Sergijev Posad” koji se sada (1948.) zove “Trojice -

Sergijeva Lavra”), 74 kilometra od Moskve i tamo prisustvuju crkve-

noj Slavi. Ja sam od na{e delegacije bio odre|en da tamo liturgi{em

sa Ruskim Patrijarhom i sa ~etiri ruska arhijereja, zbog ~ega sam mo-

rao rano autom po}i u pratwi jednog |akona. Put odli~an. Radi osi-

gurawa na svakih ~etiri-pet kilometara nalazio se milicajac sa svo-

jim biciklom, a na svakih 6-7 kilometara i po jedan oficir. I pri od-

lasku i pri povratku, kada mi se prikqu~io na{ Episkop Venijamin

(Episkop Venijamin je bio u delegaciji 1948. godine koju je predvodio

252

Patrijarh Gavrilo), obratili smo pa`wu na sela kroz koja smo pro-

lazili. Sela su apsolutno bila pusta. Ku}ice male, dvori{ta apso-

lutno zarasla u travu i korov, u dvori{tima ni~ega ìvoga. U dese-

tak sela videli smo samo dve guske i ~uli petla da zapeva. Ni~ega vi-

{e. Izme|u sela videli smo po 30-40 krava, u okupu na pasi{tu oma-

wih, ali dobre sorte i mle~nih, ~uvaju ih po tri ~uvara. Isto tako

primetili smo dva buquka ovaca i koza, - kolhozka stoka! Kowa nijed-

noga ne videsmo. Od nekada{wih ~uvenih ruskih kowskih trojki nig-

de, ni na selu, ni pomena. - Sve je zameweno ma{inom! Wive su zasa|e-

ne krompirom, ra`ju i zobqu - kilometrima, ostalo su prostorne li-

vade i drve}e (breza, hrast, bukva i ~etinari), a ima i mo~vara dosta,

ali van puteva kuda smo mi prolazili. Zemqa je oko Moskve posna, za-

to plodorod nije bogat kao u Ukrajini, niti su naseqa ~esta; po pro-

stranstvu moglo bi ih biti - dvojinom! U Moskvi su crkve jako prore-

|ene, u selima ne mawe, premda se neki objekti - kao kulturni spome-

nici bri`qivo ~uvaju, a neki i obnavqaju. Rusi su mnogo ponosni na

svoje tehni~ke tekovine; èleznice, puteve, fabrike, vodovode, kana-

le itd. Uvek nam se isti~u na ugled, ali nam niko od wih ne hte re}i

{ta ko{taju ti objekti i da li je i koliko `rtava i qudskih ìvota

postradalo dok se do tih tekovina do{lo. Sve{tenici su hvalili no-

ve tekovine, novi crkveni ìvot, a sekretno nam govorili: - Mi, isti-

na, lepo ìvimo, imamo dosta priloga i nismo ograni~eni odre|enim

parohijama i brojem du{a u parohijama, ali bi voleli da nas je dva pu-

ta brojno vi{e nego koliko nas je. Nemawem dovoqnog broja sve{te-

nika - vera strada i gubi. - Crkveni velikodostojnici su se - u 1945.

godini, ushi}avali bogoslovijom u Devi~kom Manastiru u Moskvi, a

kada smo ovu {kolu te godine posetili na{li smo u woj svega tride-

set pitomaca i to: sedamnaest seminarista (bogoslovaca) i trinaest

studenata raznoga uzrasta i {kolske predspreme. Neki su bili inter-

ni, a drugi eksterni. Internat, biblioteka, nastava, stanovi nastav-

nika i dr. bili su takvi da kada sam jednoga od svojih saputnika, veli-

koga ruskoga i staroga profesora zapitao: Na {ta ovo li~i, odgovo-

ri mi: - Na na{ bogomoqa~ki pokret samo neure|en i bedan. - Mi, kao

da smo znali na {ta }emo nai}i, doneli smo i predali im ne{to bogo-

slovskih i crkvenih kwiga i albuma. Rektor, ~iji je krevet bio u we-

govoj rektorskoj kancelariji, toplo nam je blagodario. - Istina, u

253

1948. godini stawe je bilo nesravweno boqe: |aka i nastavnika vi{e,

a tako|e i {kolskih u~ila; nove su seminarije nicale, u Lewingradu

otvorena je Duhovna akademija, a tako|e se pripremala zgrada za Mo-

skovsku akademiju, u Manastiru - Sergijevskom posadu, gde je ranije do

revolucije i bila. Nama je ponu|eno da po{aqemo u Akademije ~etiri

svoja studenta, dva u Moskvu, a dva u Lewingrad. Ponudu smo prihvati-

li i ne{to novca (23.000 rubaqa) deponovali kod Ruske Patrijar{ije

radi neophodnih potreba budu}ih na{ih bogoslovskih studenata. Do

sada ih nismo poslali, kao {to nismo poslali ni svoga pretstavnika

za na{e Moskovsko Podvorje, jer nam ugovorenoga kandidata ruske

vlasti nisu docnije htele primiti. Razlog nam nije obja{wen.

Kako je izvr{en izbor Moskovskoga i cele Rusije Patrijarha

Aleksija?

Strane delegacije pozvate su od strane Ruske Crkve kao gosti na

skup, koji }e birati Patrijarha. Ove delegacije nisu imale nikakva

druga prava ni du`nosti no jedino da budu posmatra~i i svedoci izbo-

ra. Ni{ta vi{e. One su to i bile. Sastav izbornoga tela sabora sa-

stojao se: od svih nadle`nih pravoslavnih eparhijskih Arhijereja ce-

le dr`avne teritorije; od pojedinoga sve{tenika kao delegata celo-

ga sve{tenstva parohije, i - od pojedinoga mirjanina koji predstavqa

lai~ki elemenat iste eparhije, koga verni {aqu na ovaj skup, a po iz-

boru crkvenih op{tina. Glasawe po~iwe od najmla|ega Arhijereja, a

zavr{ava se glasawem najstarijega, i to ovako: - Odre|eni sekretar,

protojerej, ~ita ime najmla|ega Arhijereja - ~lana izbornoga tela, on

ustaje i glasno, po utvr|enoj formuli izjavquje: Ja, Episkop Eparhi-

je N. N. u ime svoje i u ime svoga sve{tenstva, svojih vernih eparhija-

ta - u ime cele poverene mi Eparhije glasam za Patrijarha Moskve i

cele Rusije... N. N. dosada{weg dijecezana Eparhije - N. N. Kada gla-

sa~ re~e: - u ime svoga sve{tenstva, ustaje sve{tenik Wegove Eparhi-

je i klimawem glave daje svoj pristanak saglasnosti, a iza wega to

isto ~ini laik, kad Arhijerej izusti - u ime svojih vernih eparhija-

ta... - svi su glasovi pali za Lewingradskoga Mitropolita Aleksija,

a kada je on, kao posledwi glasa~ trebao dati svoj glas, Sabor ga je

razre{io od glasawa. On je, dakle, kao ~uvar patrijar{ijskog presto-

la i predistinirani naslednik od upokojenoga Patrijarha Sergija,

bio izabran za Patrijarha Moskovskoga i cele Rusije. Ovo se i pre iz-

254

bora ose}alo i donekle znalo. Jo{ u Kijevu to su nam govorili neki

Rusi, a na samom Saboru ministar vera, G. Karpov u pozdravu Saboru

namignuo je koga treba izabrati za Patrijarha. - Rusi su poslu{no

prihvatili novoro|enoga Patrijarha. - Docnije je i na{ predsednik

na{e verske komisije sve{tenik Smiqani} izjavio pred ruskom dele-

gacijom u Beogradu i rekao: da je Aleksije Patrijarh i na{e, Srpske

Crkve; wemu su sledovali i jo{ neki na{i “veliki” rusofili iz re-

da sve{tenstva i laika. Ovo samo s bolom prime}ujem; - koliko kome

pamet doseè, tako i govori! Glavno je, da se nekome govori! Na{a,

pak, delegacija u svome usmenom pozdravu dala je novoizabranom Pa-

trijarhu Aleksiju izjavu da je Srpska Pravoslavna Crkva uvek prive-

zivala svoj ~amac uz ruski crkveni dredlot, ali sa svojom posadom.

Tom prilikom na{a delegacija u poluzvani~noj poseti predala je Pa-

trijarhu kopiju Miroslavqevog Evan|eqa, simvoli~nu ikonu Sv. Sa-

ve i Kraqa Stefana Prvoven~anoga kako drè me|u sobom “Kraqevu

Crkvu” u Studenici... i druge sitne poklone. Patrijarh je svakoga od

na{e delegacije obdario sa ponekom stvarju, a meni i Episkopu Ni-

{kom G. Jovanu dao je po panagiju, obi~ne izrade i vrednosti, a ve~e-

rom celu je delegaciju li~no odveo u specijalan bioskop, u kome se

prikazivao Ivan Grozni. - Namera je bila: pokazati nam kako je Ivan

sve `rtvovao kada je dràvu ujediwavao i snaìo pa ni crkvene qude

nije {tedeo. - Pametnome je dosta!

Posle petnaestodnevnog boravka u Rusiji u 1945. g. na{a se dele-

gacija avionom se vra}a za Jugoslaviju preko Bukure{ta. Zimwe vreme

i jaki vetrovi, ali, ipak prijatno. Sa nama se vra}ala i rumunska cr-

kvena delegacija. Sa wom smo bili u zategnutim odnosima zbog nelojal-

nosti rumunske prema na{oj Crkvi, no delegacije su jedna prema drugoj

bile u korektnom odnosu. Rumunska Crkva traìla je 1941. godine, pri-

jateqsku saradwu od na{e Crkve u odnosu prema agresiji ma|arske cr-

kvene politike prema nama i Rumunima. Mi smo prijateqski prihvati-

li tu saradwu i iskreno se starali da tu saradwu {to vi{e produbimo.

To smo, i usmeno i pismeno, zasvedo~ili Rumunima i ~vrsto na tome

stajali. Najedanput, ata{e rumunskoga Poslanstva u Beogradu pose}uje

nas i neo~ekivano izraàva sumwu u na{u lojalnost, {to je nas za~udi-

lo. Na{u lojalnost mi smo ponovo zasvedo~ili ne samo verbalnom no-

tom Rumunima, nego i delima, poru~iv{i po specijalnom kuriru na{em

255

Episkopu Irineju u Novom Sadu da àrko stoji na ispuwewu datog i

preporu~enoga mu na{eg crkvenoga stava prema Ma|arima. On je to

doslovno ispuwavao, jer su to i na{i i rumunski interesi zahtevali.

Docnije videsmo da je Rumunska Crkva sigurno u dogovoru sa svojom

Vladom i Nemcima opravdala ono srpsko - “Ni u tikvi suda, ni u Vla-

hu druga!” Rumunska Crkva kod nas se osiguravala u na{oj pomo}i pro-

tiv ma|arskih crkvenih aspiracija, a na drugoj strani, iza na{ih le-

|a, radila protiv nas u “Hrvatskoj Nezavisnoj dràvi”. Ispade ono

{to na{ narod kaè: - Kusalom te zakusuje, a dr{kom ti o~i vadi! -

Rumunska Crkva pod zvani~nim pe~atom i potpisom svoga Patrijarha,

- {aqe u Zagreb svoga Mitropolita Visariona Puju da pomogne Rusu

- Mitropolitu Germogenu pri nekanonskom izboru Spiridona Mifke

za pravoslavnoga Episkopa sarajevskoga. Mifka je ranije ra{~iweni

sve{tenik, a sada ga uz èqu i saglasnost Germogen i Puju biraju Sr-

bima u Bosni za Episkopa. Germogen i Mifka docnije su svoje grehe

prema Crkvi i Srpskom narodu ne~asnom smr}u platili, a Puju luta

po Evropi, kao osu|eni zlo~inac na smrt. Rumunska crkvena vlast, a

po saglasnosti i svoje dràvne vlasti, - svojim u~e{}em u izboru

Mifke za episkopa pravoslavcima - Srbima u NDH nanela je Srpskoj

Pravoslavnoj Crkvi ne samo crkveno-kanonsku nepravdu nego i

ogromnu nacionalnu {tetu. Javna je o~itost {ta su Paveli} i rimska

kurija hteli sa stvarawem “Hrvatske pravoslavne crkve”: odro|avawe

i katoli~ewe Srba. Zna se da je Paveli}eva vlada stavila sebi u za-

datak: da jednu tre}inu Srba pretera preko Drine, jednu tre}inu da

pobije, a jednu tre}inu da pokatoli~i. Bugari, koji su pre po~etka

Drugoga svetskoga rata pregovarali s nekim Hrvatima o podeli izme-

|u sebe Jugoslavije, ipak nisu naseli pozivu Zagreba da na hirotoni-

ju Mifke po{aqu svoje crkvene delegate, a Rumuni pored dogovora sa

Srpskom Crkvom o zajedni~koj odbrani svojih interesa u Ma|arskoj;

- to rado u~ini{e. Zato je Srpska Crkva, vide}i dvoli~nost i neka-

noni~nost Rumunske Crkve - odmah zvani~no prekinula sve kanonske

veze sa ovom Crkvom i o tome je redovnim putem obavestila, traè}i

od iste potrebno obave{tewe i nu`no obave{tewe i nu`no izviwe-

we. Ona je }utala, kao da ni{ta nije ni bilo. Kada je ovo saop{teno

(1945.) i rumunskoj delegaciji, koju je predvodio wen Episkop Josif;

ona se svemu pravila neve{ta i neobave{tena. Zato, kada su Rumuni

256

(1945.) pozvali na{u delegaciju u prolazu kroz Bukure{t, da poseti

Rumunskoga Patrijarha - nije pozivu sledovala. Docnije je pretsednik

rumunske vlade Petar Grizu, prilikom svoga bavqewa u Beogradu

(1948.), posetio Srpskoga Patrijarha Gavrila i po ovom pitawu na-

{ao izlaz iz situacije te je Rumunski Patrijarh poslao svoje pisme-

no izviwewe Srpskoj Crkvi. I pored svega, druga rumunska delegaci-

ja (1948. g.) u Moskvi htela je zamaskirati rumunsku nelojalnost i od-

re}i u~iwenu nepravdu Srpskoj Crkvi; a kada su je i fakta demanto-

vala - za}utala je.

Polaze}i (1945. g.) iz Moskve, mi smo molili Ruskog Patrijarha

da se zainteresuje sudbinom na{ega Patrijarha Gavrila, koji se jo{ na-

lazio u nema~kom ropstvu; zamolili smo ga da svojim dopisima nekih

na{ih sve{tenika iz jablani~koga sreza ne daje mesta u svome zvani~-

nom listu i da sve {to ga u na{oj Crkvi interesuje traì od zvani~nih

crkvenih predstavnika. Ina~e bi sputalo dobre odnose dveju samostal-

nih crkava. Jo{ smo ga zamolili da nas preko svoje delegacije poseti u

Beogradu. Kako je on to u~inio, ~u}ete: U prole}e - 1945. godine, - koga

dana i datuma ne se}am se, dobili smo telegram iz Moskve od Patrijar-

ha Aleksija da }e nas posetiti wegova delegacija u ta~no odre|eni dan.

êkali smo je, a ona je na tri dana docnije prispela i sa aerodroma nas

obavestila - da je tu. U~inili smo sve {to se najvi{e moglo da do~ek

bude u redu. Na do~eku u Zemunu su bila dva predstavnika dràvne vla-

sti, - sa dva izaslanika ruske ambasade. Sa ostalim ~lanovima Sinoda,

sve{tenstvom i ne{to naroda, gosti su do~ekani na sporednom ulazu u

Patrijar{ijski dom. Wih je bilo pet pod vo|stvom, nama ve} iz ranije

poznatoga nam Episkopa Sergija iz Odese. Posle srda~noga pozdrava na

ulazu u Patrijar{iju, odmah se iz odpozdrava primetilo da ja~i i sta-

riji brat isti~e svoju nadmo} nad zavisnijim i siroma{nijim bratom.

Gutali smo i }utali smo. Goste smo odveli u patrijar{ijsku kapelu na

molitvu, a odatle u odre|ene im sobe, lepo pripremqene za wihovo sta-

novawe. Data je i kratka zakuska, ure~en ~as ve~ere i stavqena im ko-

la (auta) za posete, koje zaèle u~initi; dat im je i pismeni raspored

poseta, kao i sve~anih obreda, u ku}i i van ku}e. Trajawe posete odre-

|eno je na {est dana. Oni su bili zadovoqni, ali su docnije svoju pose-

tu produìli na dvanaest dana. Hteli su da boqe upoznaju nas, na{u ze-

mqu, qude, hramove i neka znamenitija mesta. U svemu im se iza{lo u

257

susret u punoj meri. Posetili su sve beogradske hramove i u nekima s

nama sluìli; po{li su na Avalu, na neka ruska grobqa i u Manastir

Rakovicu; zatim - Zemun i Sremske Karlovce... Svuda su vrlo lepo i

ponegde i vrlo sve~ano bili do~ekivani i bratski ugo{}eni. Naro~i-

to su se raspitivali za svoje ruske kolonije, stanove i grobove istak-

nutih Rusa - izbeglica. Neke su od wih pomiwali istovremeno i s po-

{tovawem i negodovawem i uvek Srbe okrivqivali {to smo ih pri-

mili u na{u Zemqu. êlnik delegacije stalno je nas, Srpske Arhije-

reje, pametovao kakvi treba da smo kao patrioti i hri{}ani. Razume

se, stvari je posmatrao nadmeno i sa rusko-boq{evi~ke ta~ke gledi-

{ta i, kao brat sa ja~om pesnicom ima na to pravo, ne obaziru}i se i

ne znaju}i ni na{u pro{lost niti sada{wost. Mislim, da ne}e biti

na odmet da re~em, da ovaj Vladika nema bogoslovskog obrazovawa ni-

ti kakvih vi{ih {kolskih kvalifikacija; bio je ìvocrkovni~ki

vladika, pa se docnije vratio u red pristalica zvani~ne Ruske Crkve;

izdrào neku epitimiju, pa posle, neki bogoslovski kurs, i - u nedo-

statku kandidata, redovnim putem rukopoloèn za episkopa. ôvek

teatralno muzi~kih osobina, govorqiv kao mnogi Rusi, sa malo

ozbiqnosti, a sa mnogo pretenzija; kico{ koji dnevno mewa nekoliko

haqina na sebi, panagija, krstova, kamilavki... da bi spoqa{no{}u

nadoknadio {to ina~e nema; ispr{eno{}u i nadmeno{}u misli da se

moè posti}i - {to mu se prohte. Primerom }u dati karakteristiku

ovog ~oveka: Drugoga dana po dolasku ove delegacije on je traìo “zva-

ni~an” razgovor delegacije sa na{im Svetim Sinodom. U~inili smo

mu po voqi. Sinodalci su se skupili na konferenciju, do{li su i de-

legati. Vladika Sergije zauzeo je neki zvani~an stav i izre|ao sve ti-

tule svoga Patrijarha i Wegovu nadmo}nost nad svim pravoslavnim

crkvama, pa je optuìo na{u Crkvu kako je mogla i smela dati gosto-

primstvo ruskim Arhijerejima - izbeglicama, a naro~ito Mitropoli-

tima Antoniju i Anastasiju. Ova su dva Arhijereja, veli, wima u Ru-

siji - i Crkvi i dràvi - nanosili ogromne {tete i pakosti. To oni

ne bi mogli ~initi da im na{a Crkva nije dala gostoprimstvo! Zato

on traì od na{e Crkve pokajawe, opravdawe i pismenu izvinu pred

Ruskom Crkvom; zatim wihovu li~nu osudu i wihovoga rada. Ovo sve,

ako èlimo dobre odnose i podporu Ruske Crkve od sada. Ina~e, me|u

nama moè nastupiti razlaz! On traì da mi odmah i pojedina~no da-

258

mo Ruskoj Crkvi, a preko wega, zadovoq{tinu. ûv{i ovu nerazumnu

i nerazmi{qenu optu`bu, meni do|e na pamet na{a narodna izreka:

Ne ~ini dobro da te zlo ne sna|e! I, po{aqi nekoga u rat pa sedi kod

ku}e i pla~i! Odgovorih bratu Sergiju: - da se takvom wegovom stavu

i traèwu od Srpske iskrene odane Crkve i wenog predstavni{tva

nismo nadali. Mi to nismo ni~im zasluìli; mi smo ose}ali da smo

bratskim prijemom ruskih izbeglica i wenog sve{tenstva iza{li na

susret tim pa}enicima kao hri{}ani i kao krvna bra}a u nameri da

im te{ko}e olak{amo privremeno, dok se u wihovoj revolucionarnoj

Otaxbini stvari ne dovedu u red. Mi, u va{im unutra{wim razmiri-

cama nismo u izbeglicama gledali ni revolucije ni kontrarevoluci-

onare, nego samo bra}u, Ruse, hri{}ane i qude. O tome svedo~i i zva-

ni~na prepiska izme|u Patrijaraha Srpskih: Dimitrija i Varnave sa

predstavnicima Ruske Crkve iz Moskve. Mi smo sve {to je u na{oj

mo}i bilo u~inili da mirimo i izmirimo zvani~nu Rusku Crkvu sa

wenim crkvenim emigrantima. Mi nismo krivi {to do toga nije do-

{lo. Za{to nas onda optuùjete?! - Vi idete suvi{e daleko kada tra-

ìte da na{a Crkva sudi i osu|uje va{e - Arhijereje - emigrante. Da

li je to logi~no i kanoni~no?! Ako su oni vama Rusima krivi, vi ih i

sudite, a ne mi. To trebuje logika i kanonski propisi; to nam - oboji-

ma diktiraju i na{i dobri, bratski odnosi! - Mesto pomirqivoga od-

govora, Episkop Sergije pita pojedina~no svakoga na{eg sinodalca

{ta oni misle. Kada je dobio odgovor da se sa mojim izlagawem slaù,

on je ùstro udario pesnicom o sto, pitaju}i: jeste li vi sa nama ili

sa na{im odpadnicima, jeste li bra}a i patrioti ili na{i neprija-

teqi?! Tome je dodao nekoliko uvreda na ra~un na{eg patriotizma,

dovode}i ga u vezu sa dnevnom politikom i hri{}anskim na~elima.

Ovo nas je u ve}oj meri iznenadilo. Na{ Episkop Brani~evski Veni-

jamin sko~io je, ra{irio ruke pa se uhvatio za glavu i, pla~u}i, zaje-

ca: - [to smo doìveli?! - Mesto zahvalnosti i bratske utehe, sram,

sumwi~ewe i osudu! - Ja umirih Episkopa Venijamina, ~iji se vapaj

primetio i kod ruskih delegata, a Episkopu Sergiju odvratih: Preo-

sve}eni, Va{ ispad sigurno vam nije preporu~io Ruski Patrijarh Go-

spodin Aleksije, jer, niti je to bratski; ni hri{}anski i ne vodi ni-

kakvom dobru. Ne zaboravqajte, da se takvi razgovori, a naro~ito ton

i gestovi, nisu me|u bra}om ~uli; ne zaboravqajte da se razgovarate

259

sa ~estitim qudima jedne samostalne Crkve, koja je, istina brojno ma-

wa od Va{e Crkve, ali svojom organizacijom mnogo starija od ruske i

pravno je u punoj meri ravnopravna s Va{om. Vi nemate nikakva pra-

va da je podcewujete, niti da joj nabacujete ne{to, {to u istini ne po-

stoji; Znajte dobro, i tu sam ja tako|e lupio pesnicom o sto, da }emo

mi, Srbi napustiti ovu konferenciju, - ako Vi produìte kako ste

po~eli! Ako èlite da mirnim tonom i bratskim uvaàvawem drug -

druga, - produìmo na{e razgovore - izvolite! - Posle ovoga, duh po-

mirqivosti nastupio je. Vladika Sergije, nadao se, da }e nas svojom

agresivno{}u - brojnom veli~inom i spoqa{wim sjajem Ruske Crkve,

kao i politi~kom situacijom toga vremena, dovesti u {kripac straha

i poniznost pa, kada je video da sa tim na~inom dolazi do negativnih

rezultata, obrnuo je }urak i po~eo se za svoje ispade izviwavati. Pri-

mili smo mu izviwewe, a on je svoje zahteve izloìo pismeno, svode-

}i ih na meru. Dobio je pismeni odgovor, posle ~ega je Ruska Patri-

jar{ija za}utala i nije vi{e na{u Crkvu zbog ruskih izbeglica - Ar-

hijereja uznemiravala. Istina, Vladika Sergije se qutio, u nastavku

razgovora se trudio da nas na drugim pitawima zaka~i. Svoju samovo-

qu stalno je ispoqavao i starao se da nam svoju voqu naturi, prete}i

nam, da }e se iz Patrijar{ije iseliti sa stanom. No, od te pretwe ne

bi ni{ta. Priznajem i u pohvalu mu upisujem - {to je prema na{im

Makedoncima bio korektan. Neki od ovih dolazili su mu kri{om od

nas i traìli da im pomogne u winim nastojawima da se otcepe od na-

{e Crkve. Odlu~no ih je odbio, ali ne zato {to ih ne bi pomogao, ne-

go zato {to bi time svojoj - Ruskoj Crkvi na{kodio. Ruska Crkva ima-

la je u svojoj sredini svojih “Makedonaca” sa sli~nim i istovetnim

trebovawima. - Episkop Sergije, po{to je u~inio jo{ nekoliko neko-

rektnosti, odjezdio je u Moskvu sa svojom delegacijom, a mi smo osta-

li da razmi{qamo {ta nas jo{ moè sna}i od ovih izaslanika.

Ovaj je vladika ponovo dolazio u Beograd 1946. godine sa sekre-

tarom Patrijarha Aleksija, G. Pariskim. Ciq ovoga dolaska bio je:

da na{a Crkva preda êhoslova~ku Eparhiju pod jurisdikciju Mo-

skovske Patrijar{ije. Vi{e smo napomenuli da su Rusi jo{ 1945. go-

dine traìli od nas da im odmah predamo u wihovu jurisdikciju pod-

karpatsku Eparhiju, koju smo mi osnovali po sporazumu sa êhoslo-

va~kom vladom u Pragu, tamo smo imali svoga stalnoga Episkopa, Cr-

260

kveni sud i izvr{ili celu crkvenu organizaciju; zatim, {kolovali

preko 50 tamo{wih mladi}a u na{im bogoslovijama, specijalno u bi-

toqskoj. Po~eli smo 1921. godine sa tri do pet hiqada pravoslavaca

sa 4 - 5 parohija i tamo{wim neukim sve{tenstvom, a sada smo imali

oko 120 hramova i nekoliko mu{kih i ènskih manastira; preko 40

mladih {kolovanih sve{tenika i kalu|era sa oko 200 hiqada pripad-

nika, sa ustanovqenom u U`gorodu rezidencijom i podignutim epi-

skopskim domom. Dakle, eparhija dobro organizovana i u svemu solid-

na. Nosili smo se mi{qu da od ove i êhoslova~ke Eparhije, koja je

opet delo na{e Crkve, na wenom ~elu sa Moravcem, Episkopom Gora-

zdom, retko sposobnim i posve solidnim ~ovekom, - da stvorimo samo-

stalnu Mitropoliju. Drugi svetski rat celu je stvar pokvario. Ma|a-

ri, koji nikada Slovene nisu voleli, koriste}i se Nemcima nagrnuli

su prema ruskoj granici. îm su zauzeli Podkarpate, isterali su otu-

da srpskoga vladiku, Vladimira Raji}a, i na wegovo mesto postavili

svoga ~oveka. Krajem 1944. godine Rusi se sru~i{e u Panonsku ravni-

cu, a zatim s êsima postavi{e dràvnu granicu. Podkarpati posta-

do{e ruska teritorija. Ruska Crkva je odmah, halapqivo, po~etkom

1945. godine, traìla da joj Srpska Crkva ustupi ovu Eparhiju. Nika-

da nismo ni mislili da ovu Eparhiju zadrìmo stalno za sebe, jer smo

je smatrali - ruskom. Zato nas je bunila ova ruska halapqivost. Bili

smo uvek gotovi da je Ruskoj Crkvi predamo, ali smo zamolili da to ne

bude naglo i da stvar reguli{emo bratski i u kanonsko-zakonskom re-

du. Pristali su, iako sa nekom sumwom da stvar ne izvitoperimo. -

Po{to smo prvo ra{~istili s êsima na{e ranije odnose u pogledu

ove Eparhije, mi smo doneli potrebno re{ewe da se ona preda Ruskoj

Crkvi. Snabdev{i wenoga Episkopa Vladimira zakonskim dokumen-

tima i instrukcijama, poslali smo ga 1945. godine u Moskvu da i for-

malno preda Eparhiju Ruskoj Crkvi; da poseti svoju biv{u Eparhiju i

da se oprosti sa tamo{wim vernima. Sve je tako svr{eno, no apetit

se Ruske Crkve poja~a. Jo{ se na{ Vladika Vladimir nalazio u Mo-

skvi, kada mi dobismo iz Praga obave{tewe da su na{a bra}a êsi u

Olomucu doneli odluku da napuste na{u crkvenu i zamene je ruskom

jurisdikcijom. Opozicija ovoj odluci bila je brojno mala, ali vrlo

o{tra. [ut s rogatim se ne izbori, no mi se re{ismo da stvar koliko

najvi{e moèmo usporimo. Nije nam stalo do same jurisdikcije, ali

261

nas je ruska halapqivost ozlojedila, a ne mawe ~e{ki politi~ki ra-

~uni i nelojalnost. Dok je êsima Srpska Crkva trebala i do i posle

II svetskog rata, zakliwali su se u wu. A sada? - Prete`nija je Ruska

od Srpske Patrijar{ije, pa se za wu uhvati{e i s deputacijom pohi-

ta{e u Moskvu. Rusi su ~e{ku ponudu prihvatili, jer su to sami iz ra-

nije pripremali. Wihov Arhiepiskop Teofilo, prvo je obi{ao ~e-

{ke pravoslavne op{tine, u wihovim hramovima sluìo i otvoreno -

nebratski i protivkanonski agitovao za prelaz pravoslavnih êha

pod Moskovsku Patrijar{iju, jer je to ja~a i mo}nija Crkva i od Srp-

ske i Carigradske Patrijar{ije. - Na{e dràvne vlasti, kao {to su

nas ometale u Makedoniji u caribrodskom i bosiqgradskom srezu

(dav{i ove u naru~je Bugarima) - ometale su nas i u êhoslova~koj.

Nikako nisu davale paso{ i vizu za Prag na{em odre|enom za tamo

Episkopu Damaskinu. Ne mawe na{e su nas vlasti ometale da poja~a-

mo na{e crkvene veze sa Pravoslavnom Albanskom Crkvom, gde smo

imali svojih qudi. - Dakle, mi smo se na{li kao, “sirak me|u vihoro-

vi”. Ruski Patrijarh trudi se da se koristi na{im te{ko ste~enim

tekovinama. Dobio je od nas Podkarpatsku, a sada 1946. godine - depe-

{om traì i êhoslova~ku Crkvu. Dok se jo{ na{ izaslanik, Epi-

skop Vladimir, nalazio u Moskvi, a mi smo dobili od Patrijarha

Aleksija telegram u kome nas obave{tava o svojoj gotovosti da ê{ku

Crkvu primi pod svoje okriqe. Nada se da }e Srpska Crkva ovu wego-

vu `rtvu prihvatiti. Episkop Vladimir nam o tome ne pi{e ni{ta, a

docnije nam se javqa iz Podkarpata. Mi mu telegramom dajemo upute

da otide u Prag i da tamo u~ini sve {to moè, da sazna istinsko ras-

poloèwe na{ih pravoslavaca i da {titi pravo na{e jurisdikcije.

Wegovi izve{taji nisu se slagali sa docnijim na{im saznawem o svi-

ma ovim zbivawima. Ostalo je ne{to nejasno: Glavno je da nam je u

1946. godini ponovo stigao izaslanik Episkop Sergije sa ve{tim pra-

tiocem - Terilskim i pismom Patrijarha Aleksija, sa traèwem da

mu ustupimo i ê{ku Eparhiju. Episkop Sergije, do{av{i k nama, od-

mah je po~eo sa razmetqivo{}u i pretwom pa, vide}i da mu posao ne

ide, po~eo je i sa molbama, gotovo prekliwu}i nas. Sedeo je 33 dana i

probijao nam glavu. Mnogo ~ega je zahtevao, bar da damo neko obe}awe,

ako ne damo punu saglasnost na rusku jurisdikciju. Na{e su ga vlasti

pomagale, a mi smo svakoga dana nalazili nove izgovore za definitiv-

262

no re{ewe pitawa. Kada se, po ranijem re{ewu Svetoga Sinoda radi

drugih pre{nih crkvenih poslova, - sastala konferencija svih na{ih

Arhijereja, i ovo je pitawe stavqeno na dnevni red. Konferencija je

stavila Svetom Sinodu u zadatak da pitawe upolova~eno re{i: Da na-

{a Crkva umoli Rusku Patrijar{iju da wen Episkop zamewuje na{eg

Episkopa u ê{koj dotle dok Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslav-

ne Crkve, a pod pretsedni{tvom svoga Patrijarha, - kao jedino nadle-

`no telo za ovakve i sli~ne stvari, ne donese definitivno odluku po

ovom pitawu. Istina, ovim smo ve} napustili ê{ku Eparhiju, ali

smo bar formu zadràli i dali Rusima na znawe da bar sa novom na-

valom prestanu. Bilo je nagove{taja i osetili smo da se oni ne}e sa-

mo na ovome zaustaviti. [u{kalo se da oni ra~unaju i na neke paro-

hije u Jugoslaviji kao svoje na kojima se privremeno nalaze izbegli

ruski sve{tenici kao parosi i da }e traìti da se u Ma|arskoj posta-

vi wihov Episkop pored na{ega. U ovome se nismo prevarili, kao

{to smo ranije pomenuli. Oni su, dobiv{i ê{ku Eparhiju, zaista za-

traìli na{ pristanak na svoga Episkopa u Ma|arskoj. Iako su ener-

gi~no od toga odbijeni, neki wihovi qudi u Ma|arskoj produìli su

tamo svoju agitaciju, javno vr{e}i bogosluèwa u kojima pomiwu Ru-

skoga Patrijarha kao svoga crkvenoga poglavicu. U Beogradu isto to

~ine, iako pravno nije regulisano pitawe wihovoga Podvorja. Samo-

voqu pokazuju ruske kalu|erice na ~elu sa Igumanijom Ninom, - za

wima sleduje Ruski Iguman Luka iz Zemuna sa nekim kalu|ericama,

naàlost Srpkiwama; u Ba~koj Eparhiji trudi se sve{tenik Rodzjan-

ko da igra sli~nu ulogu pod~iwavati se sad svom zakonitom Arhijere-

ju - Irineju Ba~kom, a kada mu treba - Ruskom Patrijarhu Aleksiju.

Mo`da }e jo{ ovakvih slu~ajeva biti u Jugoslaviji. U Americi je ru-

ski, îka{ki Arhiepiskop Serafim, direktno se ume{ao u tamo{we

na{e crkvene poslove, postaviv{i svoga sve{tenika na jednu srpsku

parohiju. Izgleda da su ovo sitnice, ali nije tako, treba biti na opre-

zi. Ovde ho}u da ubacim, tako|e, jednu “sitnicu”, ali karakteristi~-

nu za na{e odnose sa Ruskom Crkvom za vreme gerilske - partizanske

borbe sa okupatorima. Neki sve{tenici iz tih odreda na ~elu sa Pro-

tom Jevstatijem Karamatijevi}em obratili su se Moskvi da im se otu-

da po{aqu neke crkvene potrebe. Dobili su 1945. godine jedan broj

naprsnih krstova i jednu panagiju kao nagradu za wihov partizanski

263

rad. Krstovi su podeqeni kao odlikovawa Ruskog Patrijarha. Jednom

tada sve{teniku predao je Krst - kao odlikovawe Ruskoga Patrijarha,

li~no pretsednik prezidijuma Jugoslavije - Ivan Ribar. Taj je sve-

{tenik docnije napustio sve{teni~ki poziv, iako se javno preko

dnevne {tampe zakleo da }e verno sledovati Hristovu Krstu. Karama-

tijevi} je panagiju obesio sebi o vrat. Na{ protest kod Ruskoga Pa-

trijarha urodio je toliko da je Patrijarh, odrekao da nikome nije dao

nikakva odlikovawa, a najmawe je mogao dati panagiju, koju samo arhi-

jereji mogu nositi, a sve{tenici nikako. Ipak, panagija od Karamati-

jevi}a nije oduzeta. - Ovo me{awe Ruske Crkve u poslove i organiza-

ciju na{e nije bilo naivno bez naro~itog ciqa. - Ruski Patrijarh

Aleksije, ~im je izabran za Patrijarha poduzeo je neka svoja putova-

wa po jugo-istoku. Povodom vra}awa posete tamo{wim crkvenim po-

glavarima i svoga hodo~a{}a obi{ao je: Kairo, Aleksandriju, Jerusa-

lim i Palestinu, zatim, - Damask, potom Kavkaz i Bugarsku... Nikada

do sada ovakve posete nisu ~inili ruski patrijarsi, ovo je prvi put.

Ra~unica je po sredi. Trebalo je ista}i zna~aj Ruske Crkve u svetu,

kako uop{te hri{}anskom, tako jo{ vi{e pravoslavnom. Na ovom pu-

tu bilo je raznih razgovora, pa i o Srpskom Patrijarhu Gavrilu za ko-

ga se u Otaxbini nije ta~no znalo gde se nalazi. ûlo se da je Patri-

jarh Aleksije nagovarao Aleksandrijskog Patrijarha Hristofora da

Srpskoj Crkvi treba birati novog Patrijarha, jer se za Gavrila ne

zna da li je ìv i ho}e li se, ako je ìv, vratiti u Otaxbinu. Patri-

jarh Hristofor je bio tome odlu~no protivan. O ovome i novom srp-

skom kandidatu za patrijarha govorio mi je sam Patrijarh Gavrilo po

svome povratku u Otaxbinu. - Za{to se ovako pona{ao Patrijarh

Aleksije? Trebali su mu sigurniji prijateqi nego {to je Patrijarh

Gavrilo, koji je tvrdokora a ne{to baje po Evropi, odlazi u London i

tamo kr{tava Kraqu Petru II - sina, - le~i se u Italiji, a gr~ki je |ak

i prijateq, premda ne mawi prijateq Rusa. On je to na konferencija-

ma, 1923. godine u Carigradu, jasno obelodanio, ali, ipak, treba ima-

ti mek{ega i sigurnijeg ~oveka nego {to je Gavrilo. - A kako se Ga-

vrilo u posledwoj ~etvrti 1946. godine vratio u Otaxbinu, Patrijarh

Aleksije morao je s wim ra~unati. Na jednoj sinodskoj sednici Patri-

jarh Gavrilo saop{tava nam telegram Patrijarha Aleksija kojim po-

ziva na{u Crkvu da svojim izaslanstvom do|e u Moskvu i tamo re{a-

264

va nekoliko vrlo va`nih pitawa od op{teg zna~aja po celo Pravosla-

vqe. Aleksije èli da mu se hitno telegramom dade pristanak na{e

Crkve i da sa svoje strane i sama iznese svoje sopstvene predloge, ako

ih ima. Patrijarh Gavrilo traì od Sinodalaca da telegramom odmah

prihvate poziv Ruske Crkve, a da naknadno ispo{qemo predmete koji

na{u Crkvu interesuju. Ja ustanem protiv ove hitnosti. înilo mi se

da je ova hitnost sra~unata, pa sam se bojao kakve klopke. Gavrilo, po

svojoj ùstrosti, obrete se meni sa re~ima: - Ti si bio u Moskvi, a me-

ni sada ne da{ da idem! - Ne, Va{a Svetosti! Nisam ja protiv Va{e-

ga odlaska u Moskvu, ali sam protiv brzine sa kojom se ho}e da re{i

taj odlazak! - Molim Vas, razlikujte moj nekada{wi odlazak u Moskvu

od sadawega poziva i odlaska. Ja sam sa na{om delegacijom i{ao u Mo-

skvu samo kao neki posmatra~ i svedok izbora Ruskoga Patrijarha i

nisam sa delegacijom tamo ni{ta re{avao. A sada? - Sada je sasvim

druga situacija. Tamo nas sada ne zovu u goste, nego na re{avawe, te

prema tome treba biti vrlo oprezan i starati se o jedinstvu celoga

Pravoslavqa... Vi jasno vidite da ovaj poziv u Moskvu mnogo miri{e

na stvarawe tzv. - Tre}eg Rima... A {to }e na to re}i Vaseqenska Ca-

rigradska Patrijar{ija, a {ta ceo Pravoslavni Istok...? Moramo

misliti da, poterav{i lisicu, ne isteramo kurjaka, razjedinimo Pra-

voslavqe... Sinodalci se sa mnom sloì{e, a Patrijarh se zamisli, pa

}e: - ima{ razlog! Ja sam o tome ne{to i napisao Patrijarhu Aleksi-

ju. Evo koncepta... Dokopasmo koncept i preradismo ga. Patrijarh to

prihvati i od odgovora depe{om odustade. - Dobro smo u~inili...

Uskoro nastade pismena polemika izme|u Gr~ke i Ruske Crkve. Grci

su èstoko napali ne samo Rusku nego i sve slovenske pravoslavne Cr-

kve. Patrijarh Aleksije prenese Moskovsku konferenciju iz 1947. na

1948. godinu i, donekle, promeni program konferencije, pozivaju}i

nas na proslavu 500-godi{wice jubileja ruske crkvene autokefalno-

sti, a konferencija po drugim crkvenim pitawima bi}e kao neka uz-

gredna dopuna ovom jubileju. Ova se krastava àba ne{to lak{e guta-

la i mi: Patrijarh Gavrilo, Episkop Venijamin i ja odosmo 1948. go-

dine u Moskvu. No, ipak s nekim te{ko}ama, ali boqe pripremqeni

sa pitawima po predmetima re{avawa na konferenciji. Te{ko}e su

nastupile usled nekih nesporazuma i politi~kih zategnutosti izme|u

jugoslovenske i ruske vlade. Jugoslovenska vlada stalno je u po~etku

265

gurala na{e crkveno predstavni{tvo da neizostavno ide u Moskvu.

No, kada su sve pripreme za odlazak bile gotove i ruski aeroplan sti-

gao na hangar da nas odveze, na{e vlasti zabrani{e nam - usmeno kao

uvek - da ne smemo i}i. Mi smo javili Moskvi da ne}emo do}i i na{e

kofere raspakovasmo. Posle dva dana na{e vlasti, pod pritiskom ru-

ske Ambasade u Beogradu, saop{ti{e nam, - opet usmeno, - da idemo. I

mi odosmo! Na ruskoj granici u Lavovu vlasti nas dobro pretreso{e

i neke nam kofere zape~ati{e da ih u Moskvi otpe~ate i detaqno

pregledaju na{e dokumente. U Moskvi smo do~ekani lepo i jo{ lep{e

sme{teni u hotel Metropol. - Na{e u~estvovawe na petstogodi{wem

jubileju Ruske Crkve i rad na konferenciji opisan je i u @urnalu

Moskovske Patrijar{ije i na{ega zvani~noga ~asopisa - Glasnika

Srpske Pravoslavne Crkve te o tome ovde ne}emo govoriti. Napomi-

wemo neke epizode, tamo neistaknute, i to ~inimo radi ilustracije

sitnih slu~ajeva. Kada je na konferenciji vr{en izbor predsednika i

~lanova pojedinih odbora (sekcija), Rusi su nas Srbe zapostavili u

korist Bugara. Patrijarh Gavrilo je ùstro protiv toga protestovao

te je konferencija wega izabrala za predsednika prve, a mene i Epi-

skopa Venijamina za ~lanove ~etvrte sekcije. Oba smo dato poverewe

u punoj meri opravdali, jer smo ranije pitawa vrlo dobro bili prou-

~ili i na konferenciju spremni do{li. Na op{toj zajedni~koj kon-

ferenciji, gde su ~itani izve{taji i predlozi pojedinih sekcija, vi-

delo se da su sve sekcije poverena im pitawa ozbiqno shvatile i pro-

u~ile te na op{toj konferenciji nije bilo zapiwawa. Istina; jako je

zapaèno da su se Rusi bojali zapiwawa, jer, ~im bi neka sekcija pro-

~itala svoj predlog za rezoluciju - Ruski Mitropolit Nikolaj brzo

bi rekao: VOZRA@ENIJA WET, ZNAÎT PREDLO@ENIJE

PRIWATO! Ipak, van zvani~no obra|enih tema i predloga, bilo je

na op{toj konferenciji nekih razgovora. Na{ Patrijarh Gavrilo,

kada je u~inio, po ranijem dogovoru sa svojom delegacijom, pismen

predlog da se sva va`na pitawa za Crkvu re{avaju uvek po predhodnoj

saglasnosti svih pomesnih, nacionalnih crkava, predlog je prihva}en

u punoj jednodu{nosti od svih u~esnika. Tako je bilo i sa drugim we-

govim predlozima. A kada je Bugarski Egzarh, Mitropolit Stefan, u

dugoj svojoj tiradi zatraìo da ova crkvena Konferencija u|e u sfe-

re politi~ke i osudi neke dràve kao pretstavnike novoga rata, na{

266

Patrijarh u svoje i svoje delegacije ime izjavio je da su to politi~ke

stvari kojima ne treba da se bavi ova konferencija. Wen je zadatak

~isto crkveni, a nikako svetsko-politi~ki. Zato on ne moè takav

predlog prihvatiti niti sli~nu rezoluciju potpisati. Predstavni-

cima Ruske Crkve ovaj stav Patrijarha Gavrila nije bio po voqi, pa

su ga docnije i privatno ube|ivali da rezoluciju - po ovom pitawu -

potpi{e. On to nije u~inio. Jo{ i neke karakteristi~ne sitnice, pa

da vas, draga deco, vi{e ne mu~im.

Pri polazu iz Beograda u Moskvu, nama su na{i finansijeri pre-

poru~ili da dinare ne nosimo sa sobom. Oni u Rusiji nemaju nikakvu

vrednost, kao ni rubqe kod nas. Dobili smo za put dolare i, kada smo

stigli u Moskvu, ponudilo nam je tamo{we na{e Poslanstvo za jedan

dolar osam rubaqa. Ruski Patrijarh bio nam je poslao 15.000 rubaqa

kao svoj poklon da nam posluè za na{e sitne tro{kove. Mi smo i pre-

ko wenoga sekretara zahvalili i odgovorili da mi imamo novaca, pa je

boqe da on taj novac dade potrebnijim od nas, a mi }emo svoje dolare

promeniti po povoqnom kursu u rubqe. ûv{i da }emo za dolar dobi-

ti osam rubaqa, sekretar nam je ponudio 16 rubaqa za jedan dolar. Mi

to nismo prihvatili, ve} smo mu dali dolare po osam rubaqa.

Deco, mada imam dosta razloga da budem sa Rusima nezadovoqan,

ipak, kakvi su da su, bra}a su nam, a mi smo s wima Slovenska Porodi-

ca, te ja i nadaqe ostajem Rusofil, ali ne i boq{evik, niti se slaèm

sa nekim wihovim metodama politike. A, vi kako ho}ete!

1949. godine Mitropolit Skopski

Beograd Josif

267

VASKR[WA PORUKA SLOBODE

HRISTOS VASKRSE!

Ovim spasonosnim usklikom pozdravqam nebo, ìve i mrtve, jer

je Hristos ne samo simvol ve~nog slobodnog ìvota, nego savr{eni

ìvot u punoj slobodi. Sloboda je ugaoni kamen i temeq svakog na-

pretka i samo ona ~ini ~oveka pravim ~ovekom; ona je vrlo skupa, ali

nikada nije preskupa. Zato se pravi ~ovek ose}a presre}nim, {to se

najkrvaviji i najstrahovitiji rat svetske istorije, Boìjom pomo}u i

po`rtvovanom borbom hrabre savezni~ke i na{e vojske nad apokalip-

ti~nom zveri, bar u jednom delu sveta svr{i. Zlo~inci i najsuroviji

tla~iteqi narodne slobode i kulture ve} su u pra{ini. Wihova nad-

menost i gordost slomqeni su, sloboda je izvojevana i mi je sa srda~-

nim odu{evqewem pozdravqamo! Pozdravqamo i èlimo da nam bude

stabilna i trajna, da nam svima donese pouzdawe u cvetnu, sre}niju i

mirnu budu}nost. Kli~em: ìvela sloboda!

Paloj bra}i svih slobodarskih naroda, koji iskupi{e slobodu

najskupqom cenom - svojim ìvotima - neka je ve~ni pokoj; ~ast i sla-

va hrabroj savezni~koj i na{oj vojsci, sloga i jednodu{nost neka bude

neuveli venac svima dobronamernima i slobodarskim narodima; jugo-

slovenskoj bra}i neka podari Gospod Bog neraskidqivu slogu u brat-

skom zagrqaju!

HRISTOS VASKRSE!

10. maja 1945. g. Mitropolit Skopski

Beograd Josif s.r.

269

VIII

INTERVJU

MITROPOLITA JOSIFA

PRETSTAVNICIMA STRANE [TAMPE

6. avgusta 1945. godine

271

IZJAVA MITROPOLITA JOSIFA PRETSTAVNICIMA STRANE [TAMPE

Na traèwe TANJUGA, Mitropolit Josif primio je ~etrna-

est lica pretstavnika {tampe, dana 6. avgusta 1945. godine u 14:30 ~a-

sova u zgradi Patrijar{ije.

Mitropolit se pretstavio novinarima:

“Ja sam Mitropolit Skopski Josif; po nu`di zamenik W. Sve-

tosti Patrijarha Srpskog g. Gavrila, koji je van zemqe. Ja Vas pozdra-

vqam i blagodarim {to ste se zainteresovali ovom ku}om. Nadam se

da }ete ovde dobiti kratke, ali ta~ne informacije. Znam da je svet-

ska ùrnalistika najve}a sila na svetu, pa kako ja nisam nau~io sa

wom razgovarati, to }ete me izvinuti ako tome ne budem vi~an.”Posle ovoga pozdrava novinarima je pro~itana pismena izjava

koja u izvodu glasi:

“Srpska Crkva, verna svojim tradicijama, u vreme potpisa pakta

stala je uz narod i s narodom na stranu ìvih snaga naroda i celoga

prosvetnoga ~ove~anstva, a suprotstavila se snagama hitlerizma i

fa{izma. Hitler je zbog toga programski naredio hajku na Srpsku Cr-

kvu i Pravoslavqe. U toj hajci ubijeni su od Hitlerovog sluge Pave-

li}a: Mitropolit Sarajevski Petar, Bawalu~ki Platon, Gorwo-Kar-

lova~ki Sava, a premla}en Zagreba~ki Mitropolit Dositej, koji od

toga umre, i Ba~ki Irinej. Episkopa Nikolaja mu~i{e i vuko{e po

kazamatima pune ~etiri godine. Na tom trnovitom putu stradawa do-

spe{e i do zloglasnog logora smrti i ne~uvenih patwi Dahau-a. Sto-

tine srpskih sve{tenika zavr{i{e groznom smr}u u zatvorima Gesta-

po-a, Paveli}evim logorima i ma|arskim tamnicama. Srpske bogomo-

qe i manastire satre{e u prah i pepeo. Imovinu Crkve razgrabi{e i

opusto{i{e. Patrijar{ijsku zgradu zagradi{e, kapelu u woj oskrna-

vi{e... Hitler je poku{ao da slomi uspravan stav Srpske Crkve, zna-

ju}i kolika je povezanost i qubav Srpskog naroda i wegove Crkve.

273

Ali u tome nije uspeo. Mi ovde, koji smo ostali s narodom, izdràli

smo ne~uveni pritisak. Bog nam je dao snage da ne pokleknemo, ~ime

sa~uvasmo ogroman moralni presti` Crkve, obraz srpski i pravo-

slavni i do~ekasmo slobodu vedra ~ela. Srpska Crkva danas o~ekuje

novi Vaskrs, procvat i vedru budu}nost za sav Srpski narod, sve jugo-

slovenske narode i svo slobodoqubivo ~ove~anstvo. Za ovo moram iz-

re}i na{u najdubqu zahvalnost velikim saveznicima, koji pomogo{e

na{oj vojsci da nas oslobodi od mra~nih sila sveta. Naàlost, i po-

red sveg ispravnog dràwa Srpske Crkve, ona do sada nije nai{la na

predusretqivost merodavnih faktora, koju je o~ekivala i zasluìla.

Verska nastava, oduzimawe crkvene imovine, negirawe svih zakon-

skih obaveza dràve prema Crkvi, pripremawe zakonskih projekata

koji zadiru u najelementarnija prava Crkve, a bez ikakvog prethodnog

konsultovawa sa crkvenim pretstavnicima, sve su to problemi koji

nas u dovoqnoj meri zabriwuju. Srpska Crkva se danono}no moli za

mir svima qudima, za bratstvo svih naroda jugoslovenskih, za pobedu

Hrista nad satanom i nada se da }e odnos Crkve i dràve biti pravil-

no re{en i narod zadovoqan.”Posle pro~itane izjave kanadski novinar pita g. Mitropolita:

- Kakav je odnos Srpske Crkve prema Ruskoj Crkvi?

- Bratski.

- A prema rimskom Papi?

- Negativan. Zbog pomagawa osnivawa “Pravoslavne crkve” u

Hrvatskoj na ~elu sa Rusom Germogenom i zbog ru{ewa pravoslavnih

bogomoqa.

- Kada su ru{ene pravoslavne crkve, za vreme ili pre ratnih

operacija?

- Za vreme ratnih operacija i pre toga po besu hrvatskih usta{a.

- Imate li dokaza da je to bilo uz potporu Vatikana?

- Da. Biskupska konferencija u Zagrebu re{ila je da se prevode

pravoslavni u rimokatolicizam.

- Koje su konkretne posledice te konferencije i kada je ona bila?

- Mislim da je bila 1942. godine. Mi smo udarili u protest, pi-

sali memorandume i slali ih ilegalno u Evropu i ceo svet te su Nem-

ci bili primorani da obustave daqi progon Srba. Jedan hrvatski mi-

nistar na zborovima je govorio: “Tre}inu Srba pobiti, tre}inu pro-

274

terati i tre}inu pokatoli~iti.” I sam Papa je ovo pomagao i davao

instrukcije o prevo|ewu Srba u Rimokatolicizam.

- Postoji li razlika izme|u Crkve i Vlade?

- Da. Razlika postoji: recimo u pogledu braka. Po crkvenom i na-

rodnom shvatawu, brak je Sveta tajna, a po shvatawu Vlade brak je obi-

~an ugovor izme|u muà i ène.

- Da li Vi èlite samo crkvenu formu braka?

- Mi èlimo da to bude fakultativno. Da narod bira kakvu }e

formu braka. Pisano je u {tampi da se posle gra|anskog braka moè

sklopiti crkveni.

- Postoji li zakon koji brani sklapawe crkvenog braka?

- Ne. Ali je u projektu zakonski predlog kojim se uvodi obavezno

gra|anski brak.

- Postoji li zabrana poha|awa Crkve?

- To se ne brani, ali se de{ava da se za vreme Slu`be Boìje

pred Crkvom odràva gra|anski zbor. Predavawe veronauke u {koli

nailazi na mnoge smetwe iako se 90% u~eni~kih roditeqa izjasnilo

da èle da im se deci predaje nauka o veri. Ima mesta gde se verou~i-

teqima zabrawuje odlazak u {kolu - na Umci.

Tu g. Mitropolit prekide novinare.

- êkajte, da sada malo ja vas pitam. Recite mi, gde se nalazi Srp-

ski Patrijarh?

Na to mu Kana|anin odgovara:

- To bi mi èleli od Vas da ~ujemo.

Onda im g. Mitropolit iznosi verzije koje su se u posledwe vre-

me ~ule o Patrijarhu. - Ruski novinar pita:

- Mi smo videli sve{tenike na kongresu JNOF-a. Je li to sa va-

{om dozvolom?

- Niko im ne brani, ali samo treba da vode ra~una {ta i kako

treba da rade da ne zaborave da su sve{tenici.

- Za koga se moli Srpska Crkva, za Kraqa ili za Vladu?

- Mi imamo pravo i obavezu da se molimo za Kraqa, ali nam

NOO to zabrawuje. Mi sada molimo se za narod i za na{u zemqu. Po

odlukama krimske konferencije kod nas je obrazovano Namesni{tvo.

Namesnici su poloìli zakletvu na vernost Kraqu i narodu. To nas

obavezuje da se molimo za Kraqa. No, u tome se postupa razli~ito.

275

- Je li crkvena imovina konfiskovana?

- Zakonski ne, ali fakti~ki da, jer su vojska i mesne vlasti u ve-

}ini slu~ajeva to uradili.

- Da li se Srpska Crkva izjasnila protiv Draè Mihailovi}a?

- Mi se u politiku ne me{amo.

- Vi ste se izrazili protiv Nemaca? A da li ste i protiv kola-

boracionista?

- Da. Ali kako je jedan deo na{eg naroda bio uz Draù, a drugi uz

mar{ala Tita, to se Crkva nije htela me{ati.

- Jeste li videli slike zlo~ina po~iwenih od qudi Draè Mi-

hailovi}a?

- Nisam video.

- Da li vi osu|ujete te zlo~ine?

- Crkva osu|uje svaki zlo~in, ma sa koje strane dolazio, ali za

to su sudovi, a ne mi.

- Da li je Srpska Crkva uz narod, koji je osudio Draù Mihai-

lovi}a?

- Srpska Crkva je uz narod i gde bude narod - bi}e i Crkva, jer je

narod Crkva i Crkva je narod.

- Moèmo li objaviti da je Crkva protiv odvajawa od dràve?

- Mi odvajawe ne èlimo u ovom ~asu. Crkva je mnogo propatila

u toku rata, pa smo za to da odvajawe bude postepeno, dok se Crkva opo-

ravi i osposobi za svoje funkcije.

Kana|anin zahvaquje Mitropolitu na qubaznosti i novinari

odlaze u 15:30 ~asova.

276

IX

U DOPUNU IZVE[TAJA

SVETOM ARHIJEREJSKOM

SINODU

277


Beograd

U dopunu izve{taja na{ega arhijerejskoga zapisnika od 9. avgu-

sta 1947. god. br. 825 ~ast nam je dostaviti Svetom Sinodu slede}e:

Do 8. septembra teku}e godine (nov stil) bili smo u Ni{koj Ba-

wi na le~ewu, a 9. septembra zbog eparhijskih poslova (pregleda Sa-

borne Crkve, odre|ivawa sve{tenika na upra`wene parohije, rukopo-

loèwa jednoga kandidata u |akonski ~in, saznawa sve{teni~kih mi-

{qewa o osnivawu eparhijskih sve{teni~kih udruèwa i re{avawa

drugih crkvenih pitawa) po{li smo u Vrawe, privremeno stanovawe

skopskoga Crkvenoga suda. Prva dva dana, 9. i 10. septembra, u miru smo

posvr{avali izvesne poslove, a 10. septembra, na Usekovawe glave Sv.

Jovana Krstiteqa, sluìo sam Svetu Liturgiju u tzv. [etrakova~koj

Crkvi u Vrawu i izvr{io rukopoloèwe, sve u punom redu i ti{ini.

Hram je bio pun vernika... Ostatak dana proveo sam u crkvenoj kancela-

riji na radu, opet u miru i redu. Uve~e, istoga dana, prime}eno je neko

kome{awe u varo{i, a oko 7 ~asova zbor omladine i nekoga dela gra|a-

na; dràni su govori protiv monarhofa{ista (u Gr~koj), ali su se ~u-

li i povici protiv mantija{a i bradowa. Ja sam sa nekoliko sve{tenih

lica bio u kancelariji pripremaju}i se da brzim vozom po|em posle 10

~asova u Beograd. U varo{i se galama sti{ala, ali se na ulici pred Sa-

bornom Crkvom, u ~ijem je dvori{tu bio moj stan i kancelarija, ~ula

vika, a u dvori{tu crkvenom pojavili se qudi u uniformama milicaja-

ca, koji su docnije oko 8 ~asova zameweni licima u vojni~koj unifor-

mi. Uskoro su se ~uli koraci ispred crkvenih kancelarija; iz susedne

kancelarije prema na{oj, gde su bila dva, tri sve{tenika po~eli su ne-

jasni razgovori, a zatim stuk u na{ zid i glas Protojereja Milana Jo-

vanovi}a: Vladiko iza|ite, ne}e Vam niko ni{ta u~initi! Sve{teni-

ci koji behu sa mnom dado{e mi znak da se ne javqam i ugasi{e elek-

tri~no osvetqewe. û{e se koraci iz unutra{weg dvori{ta od na{e

279

sobe i zalupa{e na sporedna vrata od na{e sobe i neko je od napada~a

traìo da se vrata otvore, jer su bila zatvorena. Vikao je pred vrati-

ma: Dajkovi}u (misle}i na na{ega zamenika Protu Dajkovi}a, koji ta-

da be{e u Beogradu) - otvori! Naredih da se vrata otvore i pusti elek-

tri~no osvetqewe. Na ulazu se pojavi{e 4 mu{karca u civilu i dva u

vojni~kom odelu. Od civila poznadoh Dragi{u Nedeqkovi}a, komuni-

stu i ranijeg trgova~kog putnika. Upitah napada~e koga traè i za{to

nisu u{li na redovna otvorena vrata, nego na sporedna? U{li smo ovu-

da da nam ne pobegne{ na sporedna vrata, odgovori jedan od druìne! -

A koga traìte? - Tebe pope! - odgovori Dragi{a. A {ta }u vam ja, za-

pitah? Da iza|e{ pred narod da te vidi i da se odmah torwa{ odakle

si do{ao! Ne da narod da ovde ostane{! - Za{to? Zato {to si fa{i-

sta, odgovori osorqivo mladi} u civilu. Ja se ironi~no nasmejah i re-

koh: Narod mene zna, ne treba da me ba{ sada vidi, video me je danas u

crkvi! - Ne}emo da se razgovaramo, nego odmah izlazi pred narod pa na

`. stanicu, ina~e }e narod sve ovo sru{iti, a tebi dati po zasluzi. Mi

ti sada, ako mirno iza|e{, garantujemo da ti ni dlaka sa glave ne}e fa-

liti, o~ita mi presudu Dragi{a. Muwevito presudih, boqe poslu{a-

ti, nego zatezati i gore do~ekati! Uzeh gorwu haqinu (mantiju) i

amrel i po|oh. Ovi mi obe}a{e ostale stvari poslati na èlezni~ku

stanicu. O~evidno su bili zadovoqni moji goniteqi mojim re{ewem

da se javim narodu. Dragi{a mi u crkvenom dvori{tu ponovi: da se ni-

~ega ne bojim, jer on narodom komanduje, ja samo da se drìm wega. Ja

sam bio potpuno hladan i sasvim priseban, ironi~no se sme{e}i. Ma-

sa je na ulici stajala mirno, pore|ana gotovo u vojni~kom redu u duì-

ni crkvene porte (ograde) do 80 m. u pravcu èlezni~ke stanice, uda-

qene odavde oko 3 kilometra. Kada ja iz crkvenoga dvori{ta stupih

pred masu, nastala je grobna ti{ina, ni {uma! Pred masom od 100 do

200 lica, vi{e dece i mla|ih qudi, stajali su milicajci radi odrà-

vawa reda, stajali su napred ozbiqni qudi. Tek kada je jedan buqooki

mu{karac u vojni~kom odelu, skriven iza crkvene ograde, kao upla{e-

no uneo mi se u lice i muklo viknuo: - U - A! ûlo se iz gomile neko-

liko glasova - dole! Ja sam slobodnim prostorom izme|u crkvenog zi-

da i gomile i{ao mirno - kao u {etwi i samo na dani znak skojevaca

zvi`dawem ili nekim malim raketama bio zaglu{ivan uzvicima: Do-

le bradowa, dole fa{ista, dole razbija~ narodne sloge i bratskoga je-

280

dinstva, {to su opet pojedinci skandirali u masi. ûo sam jedan uzvik:

dole izdajnik! Posle oko 60 koraka, pored crkvenog zida, izveden sam

od svojih pratilaca, pomenutog Dragi{e i wegove druìne, na slobod-

nu sredinu ulice i u wihovoj pratwi produìo pe{a~ki put ka èl.

stanici. Masa je ostala iza mene i, kako sam saznao, razi{la se svojim

domovima ispuniv{i dato joj nare|ewe.

Re~eni Dragi{a sa svojim sprovodnicima stalno me je zadevao

kojekakvim epitetima i isticao kako sam ja nezahvalan komunisti~-

koj partiji koja me brani od razjarenoga naroda, a ja napadam tu istu

partiju. Narod bi te, pope, ubio i na komade razneo, ali mi, komuni-

sti, to ne damo. Ti si ina~e star i ne}e{ dugo ìveti, a kada bi te na-

rod ubio, stranci bi se radovali, a nas komuniste u svojim novinama

napadali i za ubistvo nas okrivqivali. Ne}emo mi to, imamo mi dru-

ga sredstva da te umirimo!... Nagovarao je on i druge gluposti pa izme-

|u ostaloga re~e: Ti si, pope, pre dve tri godine u mome prisustvu go-

vorio u crkvi: ne brinite zemqaci, Srbija }e opet biti i time si se-

jao sumwu i uvrede ostalim na{im narodima, jer si hegemonista. Upi-

tao sam ga, zar Srbija ni sada ne postoji? On se trgao i za}utao, a we-

gova druìna kada je dobijala i po drugim pitawima moje striktne od-

govore, uvek je ponavqala: ne}emo, pope, da te slu{amo!... Na kraju va-

ro{i Dragi{a se sa tri do ~etiri druga vratio u varo{, a dvojica

sprovodnika produìli su put pratiti me pe{ke do `. stanice. Tu su

se izgubili u pomr~ini, ali su me druga dva milicajca stalno na oku

na stanici imala, ne ~ine}i mi, ina~e, nikakvu neprijatnost.

Na `. stanici ~inovnik - blagajnik dozvolio mi je da mogu me|u

ostalim putnicima, sede}i na klupi, ~ekati naredni voz put Ni{a - Be-

ograd. Interesantno je da se stani~no èlezni~ko osobqe uvek pona-

{alo pred sve{tenim licima uqudno, a ovde posle opisanog inciden-

ta, ~ak sa simpatijama. Pojedinci su me pozdravqali sa: pomozi Bog i

blagoslovi o~e! To je moju du{u ublaìlo i srce hrabrilo! Na `. sta-

nicu stiglo je 4 do 5 sve{tenika koje su napada~i bili kod crkve nasil-

no odvojili od mene i nasilno zadràli tamo. Bili su poti{teni i in-

teresovali su se kako su napada~i postupali u sprovo|ewu sa mnom. Ne-

ki su od wih hteli da me do Beograda prate, ali ja sam to otklonio, po-

{to me ina~e pratio do Ni{a, ni{ki |akon Boà Stankovi} sa kojim

sam bio i po{ao u Vrawe. U putu do Beograda nisam bio uznemiravan.

281

Rekapitulacija bila bi ova:

Jo{ dok sam u Ni{koj Bawi bio na le~ewu, u Ni{u se pronela

la`na vest (zna se od koga) da sam tamo do{ao da sa Ni{kim Vladi-

kom Jovanom odr`imo neki veliki kongres sa ne znam kakvim ciqem.

Zato se i{lo od ku}e do ku}e i agitovalo da se to po svaku cenu spre-

~i. Za moj odlazak u Vrawe, malo je ko znao. U Vrawu sam svoj dolazak

odmah prijavio mesnim vlastima i prva dva dana dok se nisu dobile

potrebne informacije ni{ta se protiv mene nije preduzimalo sem

prigovora: Za{to se li~no nisam vlastima prijavio nego preko cr-

kvenoga slu`iteqa. A kada su informacije stigle - postupilo se ka-

ko sam gore opisao, mo`da sa malim propustima, na pr. kad sam uli-

com sprovo|en, to je jedan oficir iz Udbe kontrolisao kroz prozor

svoje kancelarije.

Sa ovim mojim izve{tajem treba dovesti u vezu dva ranija izve-

{taja na{ega zamenika, Protojereja Tome Dajkovi}a, nama i Svetom

Sinodu, kao i razgovore vo|ene izme|u W. Svetosti Patrijarha Ga-

vrila i pretsednika makedonske republike g. Koli{evskoga i genera-

la Q. \uri}a, pa }e isuvi{e biti jasno za{to mi je ova komedija bi-

la prire|ena i u Vrawu.

18/5. septembra 1947. godine Svetom Arhijerejskom Sinodu odan

Beograd Mitropolit Skopski

Josif

282

X

PRILOZIUZ

MEMOARE MITROPOLITA SKOPSKOG JOSIFA

Izabrao i priredio

Jerej Velibor Xomi}

283

Prilog br. 1

PRAVOSLAVNI MITROPOLIT EPARHIJE SKOPSKE

SLU@BENO

BEOGRAD

9. juli 1941. godine

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU*

U ciqu sre|ivawa polo`aja delova Eparhija Skopske i Ohridsko-

Bitoqske koje se nalaze na teritoriji koju je zaposela italijanska vojska,

a da bi se sa~uvala jurisdikcija Srpske Pravoslavne Crkve u tim oblasti-

ma, molimo Sveti Arhijerejski Sinod da shodnim putem posavetuje tamo-

{we na{e sve{tenstvo da ostane verno jurisdikciji na{e Crkve kojoj pri-

padaju i ne prilaze svojevoqno i nekanonski jurisdikciji Albanske Pravo-

slavne Crkve. U materijalnom pogledu, da pomenuto sve{tenstvo prima sve

{to im italijanske vlasti budu ispla}ivale. Ukoliko bi ove sume bile ne-

dovoqne, da }e im se, ako Sveti Arhijerejski Sinod na to pristane, prina-

dle`nosti dopuwavati iz centralne blagajne Srpske Pravoslavne Crkve.

U vezi gorweg molimo Sveti Arhijerejski Sinod da nam, koliko je to

mogu}e, kod italijanskih vlasti izdejstvuje povratak na onaj deo poverene

nam Eparhije Skopske, koji se nalazi pod okupacijom italijanske vojske. U

ovom slu~aju smo voqni da primimo kanonsko starawe i administraciju

delova Eparhije Ohridsko-Bitoqske koji su pod italijanskom okupacijom.

Ako gorwe Sveti Arhijerejski Sinod ne bude mogao ostvariti mo-

limo, da se delovi poverne nam Eparhije Skopske i Ohridsko-Bitoqske,

koji su okupirani od italijanske vojske stave privremeno pod jurisdikci-

ju Wegovog Preosve{tenstva Episkopa Ra{ko-Prizrenskog G. Serafima.

Svetom Arhijerejskom Sinodu odani,

Mitropolit Skopski

Josif

285

_________________* Sveti Arhijerejski Sinod je ovaj akt Mitropolita Josifa primio 9. jula 1941.

godine - br. 660 - Prim. Prir.

Prilog br. 1a

ODLUKA SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODABEOGRAD*

Sveti Arhijerejski Sinod pod gorwim brojem i datumom doneo

je ovu odluku:

“Uzimaju}i na znawe akt Wegovog Visokopreosve{tenstva Mi-

tropolita Skopskog Gospodina Josifa od 9. jula ove godine, a imaju}i u

vidu da je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Zletovsko-Strumi~ki i

administrator Eparhije Ohridsko-Bitoqske g. Vikentije odre|en za

zamenika Wegovog Preosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina Ni-

kolaja, to razre{iti administrirawa Eparhije Ohridsko-Bitoqske

Wegovo Preosve{tenstvo Episkopa Zletovsko-Strumi~kog G. Vikenti-

ja i za administratora Ohridsko-Bitoqske Eparhije odrediti Wegovo

Visokopreosve{tenstvo Mitropolita Skopskog Gospodina Josifa, s

pravom na prinadle`nosti koje mu kao administratoru pripadaju.”

286

_________________* Arhiv Svetog Arhijerejskog Sinoda - daqe: ASASin - fV, br. 100/42.

Prilog br. 2 i 3

DVA PISMA EPISKOPA BRANIÊVSKOGVENIJAMINA MITROPOLITU JOSIFU*

Poàrevac,

2. februara 1942. godine

DRAGI MI BRATE I VLADIKO JOSIFE,

Primio sam telegram o odlagawu Sinodskih sednica. Dobro ste

u~inili {to ste odloìli. Rukovodili ste se svakako nedostatkom

ogreva, ali i te{ko bi koji mogao u ovo stra{no hladno vreme do}i. Vo-

zovi neuredno idu. Odavde do Beograda se putuje po 6-8 sati. Staje voz du-

go na stanicama, a nema ogreva u vagonima, pa propadaju qudi. Ja uz to,

te{ko da bih mogao i do}i, jer sam na Bogojavqenskoj litiji dobro na-

zebao te desetinu dana ve} ne izlazim nikuda iz ku}e. Nisam ~ak mogao

da odem na sahranu moje sestre od ujaka u Aleksinac, ve} poslah |akona

moga. Mislim da bi sednice mogle biti posle Vaskrsa, tj. Tomine nede-

qe. Ali, neka izvoli brat Emilijan da do|e, nije pravo da se izleàva.

Ina~e, kad otopli, navrati}u se do Beograda, radi bratskoga razgovora.

[aqem Sinodu jedan cirkular Usta{kog Stoèra br. 9 radi

ilustracije. Moè biti da ga vi ve} imate u rukama, ne znam samo da

li ga imaju oni gore, te da vide kako o nama govore “bra}a”.

[ta ima novoga? Kako je Gavro, je li boqe sa zdravqem? [ta je

sa Nikolajem @i~kim? ûjem da je imao neke neprijatnosti sa vlasti-

ma. ûjete li {togod o Petru, Savi i Irineju? [ta je sa wima?

Jesi li dobio veze sa tvojima? Kako su oni?

Javio mi Qoti} da }e kroz koji dan do}i. Bi}e sva|e dobre.

Smrzavam se propisno, jer nemam ogreva dovoqno. Sud, Odbor i

ja, svi radimo ovde u ove moje dve sobe. U kujni ru~avam, a u ladnoj so-

bi spavam. Bog neka bude milostiv.

Pi{i. Primi sa bratijom pozdrav od iskreno ti odanog u Hristu brata

Ep. Venijamina

287

_________________* ASASin, br. 233 od 6. februara 1942. g.

Poàrevac,

15. aprila 1942. godine

DRAGI MI VLADIKO I BRATE JOSIFE,*

U ponedeqak 13 o. m. bio sam poslom u Smederevu, povodom ra-

dova na opravci crkve i ostalih radova na crkvenim zgradama, kao i na

grobqu. Tom prilikom mi se dala prilika da nasamo govorim, i to po

prvi put posle toliko vremena, sa Mitom (Dimitrijem Qoti}em - P.

P.). On veli kako se Crkva quti na wega, {to mu ja i potvrdih, a on je

od êde Mitrovi}a ~uo ono {ta sam ja kazao kada besmo kod Nedi}a.

Quta je Crkva, rekoh mu, jer i on, da li podstaknut od ovoga ili onoga,

ho}e da wu ugura u borbu i {qam, kao {to su nekada partijski tribu-

ni uvla~ili je. Ne, veli on, za{to Crkva ne ustane otvoreno protivu

komunizma, na {to mu rekoh da je zadatak Crkve da miri, smiruje, uti-

{ava buru, a ne da podiè ma~, kao {to su nekada u prvome i pre prvo-

ga ustanka ~inili sluìteqi oltara Gospodweg. On mi veli, “vi sa na-

merom to radite, jer ne znate, vaqda }e Engleska da pobedi, pa da bude-

te pred wom ~isti i neokaqani?” Rekoh mu: a verujete li vi da je poli-

tika ova koju Engleska sada vodi prema Sovjetiji iskrena? Pa zar Ne-

ma~ka nije naterala Rumuniju da Staqinu preda Besarabiju, jer je ima-

la sa wom, tj. Sovjetijom, neki pakt, koji moè biti samo proizvod

bludni~ke diplomatske politike, kakva je od vajkada bila, ne samo kod

Nemaca, ve} i kod sviju velikih sila. Rekoh mu jo{ i prebacih zbog pi-

skarawa u wegovom listu raznih gadova, koji gore od svakog komunista

napadaju Crkvu. Zar je to na~in kojim se prema Crkvi odnosite? Ni ja,

ni Crkva Vam to ne moè oprostiti lako. Npr. u listu od Vaskrsa ona

uobraèna budala Krupeèvi}, balavac jedan, |akon Smederevske Cr-

kve, brbqa kako bi trebali mi vladike da po|emo pe{ke kroz narod.

Uz to jo{, na parastosu popa Jeli}a, blebetao je taj isti |akon u crkvi

i ni mawe ni vi{e nego napao sve{tenstvo, da su ga hteli biti ovi.

288

_________________* ASASin, f I, br. 68/42.

Mita kaè da on nije znao za to, na {to mu rekoh da on oko sebe ima sve

najgore tipove, koji mu samo zlo ~ine, a nikakvo dobro.

Mita mi re~e da bi trebala Crkva da zainteresuje za ovo sve

{to se doga|a u Hrvatskoj, sve pravoslavne Crkve, Gr~ku, Carigra-

dsku, Rumunsku, Bugarsku i dr. Za to nisam bio siguran, da li ste to

u~inili, rekoh mu da verujem da je to ve} u~iweno, kao i da je Nema~-

ka Vojna Sila izve{tena, ali verujem da je to ono narodno da ne vre-

di gluvome {aputati, niti slepome namigivati, jer i Nemci svakako

znaju vrlo dobro i boqe od nas {ta se de{ava tamo, ali idu na ruku,

jer im je interes da se Sloveni ne sloè, a ponaosob, da Srba {to vi-

{e nestaje. Jer, i pored svega ovoga, Paveli} dobija nov automobil, a

na proslavu godi{wice {aqe mu se naro~ito izaslanstvo. Vrhovna

Nema~ka vlast je obave{tena ve} u nekoliko mahova o svemu {ta su

Hrvati u~inili, ali ne pomaè to ni{ta.

Rekoh mu da je nama èqa da se Sabor sastane, pa neka barem to iz-

dejstvuju kod nema~kih vlasti, da moè i Gavrilo i Nikolaj, Serafim i

svi ostali da do|u, pa i da se dovedu i oni, za koje ne znamo jo{ nikako

{ta je sa wima, naime, Petar, Sava. On je obe}ao da }e to u~initi.

Da, maltene zaboravih re}i. Kaèm mu ja, za{to on dozvoqava da se

onako u wegovom listu pi{e i u ostalim listovima, a {to ne do|e li~no

da se razgovara sa tobom, na{to mi re~e da je dva puta bio kod tebe. Rekoh

mu, ako ste veran sin Crkve, idite ~e{}e, Crkva èli da ~uje mi{qewe

svoje dece i da se sa wima savetuje. Ne bi zgoreg bilo da se sastanete vas

dvojica, ja mislim. Mita je Mita, nije hr|av iako je zaglupqen ovom situ-

acijom, {to mu rekoh, da mu ne dajem za pravo, jer niko nam ne èli dobra,

pa ma to bio Petar, Janko ili Pavle. Neiskreni su svi prema nama i èle

da nas iskoriste. Crkva ne sme to dozvoliti, jer je ona ve~ita.

Koristim priliku odlaska u Beograd jednoga moga izbeglog sve-

{tenika, da ti ovo napi{em.

ûjem da je done{eno telo Kneza Lazara. @alim {to nisam znao

ranije, da i ja do|em. Mogu zamisliti koliko je dirqiv to momenat

bio za narod na{ namu~eni.

Sa bratijom primi iskreni pozdrav i najtoplije ̀ eqe od odanog ti

u Hristu mla|eg brata

Ep. Venijamina

289

P.S. Bilo je jo{ re~i i o poslanicama Sinoda. Pita on mene, za-

{to Sinod ne ustane otvoreno protivu komunizma u svojim poslani-

cama? Rekoh mu, kada bi tu poslanicu usudio se neki sve{tenik sa se-

la da pro~ita, zamrknuo bi a ne bi osvanuo. Zar smemo mi da dozvoli-

mo da se toliki neza{ti}eni potpuno sve{tenici stave u opasnost i

po ìvot? Mita re~e: “ama ja to znam da oni ne mogu i ne moraju da

pro~itaju oni tu poslanicu, glavno je da se vidi da je zvani~na Crkva

ustala protivu komunizma”. Odgovorih mu da bi to bilo igrawe neke

komedije, a ne izdavawe poslanice, zvani~na Crkva, a sa wom i celo-

kupno sve{tenstvo propovedaju mir, red, bratsku qubav i to je sve

{to Hristova Crkva moè i sme da ~ini. Moè biti samo gore ako bi

ovaj nenaru{eni kapital ume{ali u blato i vrtlog sada{wice; neka

barem Crkva ostane netronuta i neokaqana. Rekoh mu da sam na Veli-

ki Petak govorio pri iznosu Pla{tanice i naveo malo nedela koja se

~ine od strane zabludelih sinova i dodao sam da Crkva ra~unaju}i ih

ovakve kakvi su, ne}e da ih prokliwe, ve} ih prekliwe mlekom koji ih

je srpska majka zadojila, da se pokaju i da se vrate u krilo matere. Mi-

ti to nije i{lo nikako u glavu. [ta da mu radim.

Ep. Venijamin

290

Prilog br. 4

PISMO SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA SVIM PRAVOSLAVNIM CRKVAMA

O TZV. “HRVATSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI”,APRILA 1942. GODINE*

Najsvetiji i najpo{tovaniji Arhiepiskope Carigrada, Novog

Rima i Vaseqenski Patrijar{e, u Hristu Bogu vrlo qubqeni brate i

sasluìtequ na{e Smernosti Gospodine Venijamine, Va{u uvaènu

Svetost bratski u Gospodu grle}i najradije pozdravqamo.

Ratni doga|aji u svetu doneli su izvesne promene koje su te{ko

pogodile i Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Jedna tre}ina wenih eparhi-

ja sa preko dva miliona srpskog pravoslavnog stanovni{tva u{la je

u sastav novoosnovane nezavisne dràve Hrvatske. Predstavnici ove

nove dràve zauzeli su otvoreno neprijateqski stav prema Srpskoj

Pravoslavnoj Crkvi izjaviv{i jo{ prvih dana sa javnih govornica

da Srbima i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u rimokatoli~koj Hrvat-

skoj nema vi{e mesta. Odmah posle ovih izjava Hrvatska vlada izda-

la je i zakon, po kome su u Hrvatskoj priznate samo vere: rimokato-

li~ka zapadnog i isto~nog obreda, evangelisti~ka i muslimanska.

Srpska Pravoslavna Crkva i Srpski pravoslavni narod stavqeni su

van zakona i nastalo je strahovito gowewe pravoslavnih. Jedan je

episkop ubijen, jedan je posle zlostavqawa prognan u Srbiju, dvojica

su li{ena slobode i do sada se ni{ta ne zna o wihovoj daqoj sudbini

- verovatno su i oni ubijeni. Veliki broj sve{tenika posle ne~uve-

nog mu~ewa je poubijan, drugi su posle mu~eni po zatvorima pa se ni

danas ne zna za sudbinu wihovu. Preko 500 sve{tenika prognano je u

291

_________________* Pismo je preko Srpske vlade pod okupacijom trebalo biti upu}eno Poglavari-

ma svih Pravoslavnih Crkava, ali su slawe pisma zabranili nema~ki okupatori. Dono-

simo ovde samo pismo Carigradskom Patrijarhu. - Prim. Prir.

Srbiju, po{to im je prethodno sav imetak konfiskovan u korist dr-

àve Hrvatske. Svi su pravoslavni manastiri i hramovi, izuzev jed-

nog, zatvoreni, a wihova je imovina tako|e konfiskovana. Narod je

pak prisiqavan da napusti pravoslavnu veru i pristupi jednoj od u

NDH zakonom priznatih vera. Zapla{eni da }e im se oduzeti sav

imetak bez ikakve naknade i da }e biti prognani sa doma}eg ogwi-

{ta, prili~an broj Srba je porimokatoli~en, ali ve}ina se nije da-

la zastra{iti i kraj svih pretwi i zlostavqawa ostala je verna

svetom Pravoslavqu. Verovatno na intervenciju nema~kih vlasti

prividno je prestalo nasilno katoli~ewe Srba, a da bi se Srpski

narod odnarodio Hrvatska vlada je 3. aprila ove (1942.) godine iz-

dala zakonsku uredbu kojom se osniva autokefalna “hrvatska pravo-

slavna crkva”.

Po{to su ovom zakonskom uredbom o osnivawu autokefalne “hr-

vatske pravoslavne crkve” obzirom na vreme i na na~in kako je ona

donesena povre|eni osnovni kanonski propisi o osnivawu autokefa-

lne crkve, jer je ova zakonska odredba done{ena

1) bez znawa i protiv voqe Srpske Pravoslavne Crkve kao Ma-

jke Crkve;

2) jer je ona done{ena protiv voqe onda{weg pravoslavnog na-

roda i wegove jerarhije;

3) jer je ovu zakonsku odredbu izdala dràvna vlast na ~elu koje

stoji izraziti propagator katoli~ke crkve; i

4) po{to uop{te ne postoje ni ostali kanonski uslovi za auto-

kefalnost “hrvatske pravoslavne crkve” -

to je Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve u se-

dnici svojoj odrànoj dana 17/30. aprila 1942. godine doneo svoju odlu-

ku u kojoj je zauzeo svoje stanovi{te protiv te zakonske odredbe i o

ovoj svojoj odluci izvestio i nema~ke okupatorske vojne vlasti, mole-

}i ih za za{titu kanonskog jedinstva Srpske Pravoslavne Crkve i

wezinih kanonskih i crkveno-pravnih interesa.

Dostavqaju}i Vam jedan primerak ove odluke smatramo za du-

`nost da u duhu svetih kanona o svemu ovome obavestimo Va{u uvaè-

nu Svetost i sestrinsku Crkvu kojom upravqate radi znawa i kano-

nske saradwe u naporima Srpske Pravoslavne Crkve za sa~uvawe we-

zinog kanonskog jedinstva.

292

Uvereni da sestrinska Crkva kojoj stojite na ~elu saose}a sa na-

ma, {aqemo srda~an pozdrav Va{oj Svetosti i Va{oj jerarhiji i pre-

poru~ujemo na{u smernost Va{im toplim molitvama.

Va{e uva`ene Svetosti qubqeni u Hristu brat i saslu`iteq

17. april 1942. godine Za Pretsednika

Beograd Svetog Arhijerejskog Sinoda

Srpske Pravoslavne Crkve

Mitropolit Skopski,

Josif, s.r.

293

Prilog br. 5

MOLITVA MITROPOLITA JOSIFAU SENCI NEMA^KIH BAJONETA*

mnogomilostivi Boè, mnogi usta{e i ustremi{e se na nas. Jed-

ni nas nemilosrdno trebe i kao divqe zverove nepo{tedno progone,

ubijaju nas gde stignu i gde stanu. Drugi nam du{u truju i nasilno pre-

veravaju, svetiwe nam skrnave, hramove ru{e i paklenu zavadu me|u na-

ma seju. Oni ~ine sve samo da bi nas iskorenili i sa lica zemqe smili,

da nam se ni traga, ni pomena ne zna.

Mi, kao i uvek kroz vekove, svojim `rtvama i krvqu stalno zasve-

do~avasmo nepokolebqivu vernost i stalnost Tebi. Dostojno Te slavi-

smo, nose}i svoj trnov venac, qute rane i vekovni krst stra{ne Golgo-

te; padasmo i ustajasmo, uvek se drè}i Tvojih skuta i rukava! Ti si nas

kroz vekove {titio, opravdavao i uzdizao... [titi nas, spasi nas i uz-

digni i sada, usrdno Ti se molimo. Spasi nas, spasi i Otaxbinu na{u!

U tebe se uvek uzdasmo, tebi i sada svoje o~i upiremo: smiluj se na nas,

o Gospode!

Nijedan narod {ara zemqina ne podnese ni u pro{loj vojni ni u

ovoj tolike `rtve, kao na{ srpsko-pravoslavni; mi sada prete{ke i kr-

vave dane preìvqujemo kao nikada, e da li }emo ih preìveti; ne~uve-

ne muke patimo, i neopisane te{ko}e podnosimo, e da li }emo im odo-

leti; na sve strane samrtni~ki uzdasi, o~ajni~ki {krgut, jezivi lelek:

majke pla~u za decom svojom, ne}e ih na}i!... Deca nari~u za roditeqi-

ma svojim, videti ih vi{e ne}e!... Qube tuguju za muèvima svojim, i ne-

}e se ute{iti do groba svoga!

294

_________________* Ovu molitvu je napisao i umnoìo blaènopo~iv{i Mitropolit Skopski Jo-

sif kao zamenik Patrijarha Gavrila u raspetom i okupiranom Beogradu. Molitva je pi-

sana u senci nema~kih bajoneta. Nema~ka cenzura nije dozvolila da se ova umnoèna mo-

litva rasturi Srpskom narodu. Boìjim promislom, sa~uvano je nekoliko primeraka od

kojih se jedan sada nalazi u Izve{taju Svetog Arhijerejskog Sinoda Svetom Arhijere-jskom Saboru o radu od 1941. do 1947. godine.

Mnoìna domova opustelih, nikada propevati ne}e; ogwi{ta uga-

{ena, ho}e li se ikada zaàriti; krsna sve}a utrnula, kandilce dogo-

relo, da li }e imati ko zapaliti! Bezbroj grobova neopojanih, a mnogim

na{im o~evima, majkama, bra}i i sestrama ni groba se ne zna! Jame i pe-

}ine napuni{e se telesima na{im, reke razne{e podavqene `rtve, va-

zduh se ispuni jaucima sa gubili{ta, u vodu nas baci{e, na vatri peko-

{e, i svakojakim oru|em bi{e i sakati{e! Na sve strane: sve, {to je

Srpsko i Pravoslavno ni{ti se, iskorewuje i u pepeo pretvara kao ni-

kada do sada!

Milostivi O~e, duboki su boli rane na{e, ali nas najqu}e bole

rane od bratske ruke, jer najvi{e nevinih ubi{e oni za ~iju slobodu

dragovoqno ginusmo, i veru pra|edovsku nam iz oja|ene du{e ~upaju

oni, ~iju veru ne otimasmo nikada ni mi ni praoci na{i!

Iz dubine nevoqa zazivamo Te, milostivi Boè, srce na{e, evo,

izliva tugu svoju pred Licem Tvojim; bol na{e du{e i srca skru{eno

vapije pred Tobom i u gorkim suzama molimo Te: prekrati dane ove i za-

le~i rane na{e! Reci neprijateqima pravde Tvoje: “bezakowa va{a

prevazi|o{e milost Moju. Zato }e vam se suditi po delima va{im”.

Okrepi Srbe slogom i povrati ih na put bratoqubqa i jedinstva. Ot-

kloni od wih svaku nesuglasicu i raspru, odagnaj nove sukobe i me|u-

sobne razmirice, useli u wih svoj strah i svoj blagoslov! Gre{ni su, no

milostiv im budi i po milosti im sudi!

O, Svevi{wi i Sveblagi, daj da i ovaj put velike muke o~eli~e

du{u na{u i utvrde veru u Tebe, daj da se urazume i oni, koji neverni

posta{e, i oni koji luduju i tu|om glavom misle! Daj da se smiri ~ove-

~anstvo i iz ove bure brzo na|e put smirewa Tvoga!

Amin!

295

Prilog br. 6



Br. 1909/Zap. 252

2. VII/19.VI 1942. godine

u Beogradu

Gospodinu TOMI MAKSIMOVI]U*

- izvanrednom komesaru za izbeglice i preseqenike -

Beograd

U vezi Va{eg apela od 30. juna 1942. godine ~ast Nam je izvestiti

Vas da je Sveti Arhijerejski Sinod odlukom svojom pod gorwim brojem i

datumom preporu~io preko Preosve}enih G.G. Eparhijskih Arhijereja

celokupnom parohijskom sve{tenstvu Srbije da u svojim propovedima

stave na srce svojim parohijanima te{ko stawe Srba izbeglica i da i sa-

mi, a i sporazumno sa mesnim dràvnim vlastima, organizuju u svojim pa-

rohijama akciju za prikupqawe priloga u novcu i naturi za izbeglice i

da im i svakom drugom brigom o wima olak{aju wihov teàk poloàj.

Ujedno Nam je ~ast umoliti Vas da izvolite dostaviti Svetom

Arhijerejskom Sinodu po mogu}nosti {to iscrpnije podatke o broju

izbeglica i o mestima u kojima su oni sme{teni.

Izvolite, Gospodine Komesare, i ovom prilikom primiti uvere-

we Na{eg osobitog po{tovawa.

Za Pretsednika

Svetog Arhijerejskog Sinoda

~lan, Mitropolit Skopski,

Josif

296

_________________* ASASin, f III, br. 122/42.

Prilog br. 7

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SPC

svemu pre~asnom i ~asnom sve{tenstvu obojega reda,

u Hristu |akonstvu, prepodobnom mona{tvu i vaskolikom

qubqenom duhovnom stadu na{e Svete Pravoslavne Crkve {aqe

svima svoj blagoslov i Uskr{wi pozdrav:

HHRISTOSRISTOS VVASKRSEASKRSE!*!*

Bo`jom pomo}u do~ekasmo i ove godine velike i radosne pra-

znike Hristovog Vaskrsewa. Kako smo nekada veselo i razdragano,

kao deca, slavili ovaj veliki praznik, ovaj praznik nad praznicima!

A danas, u ovom tmurnom vremenu, stegnuta srca pozdravqamo se uskr-

{wim pozdravom.

Uskrs je praznik radosti, a tuga je crnim velom pokrila svu ze-

mqu. Uskrs je praznik mira, a danas nema kutka zemqinog, koji je po-

{te|en od ratnih strahota. Uskrs je praznik pobede nad smr}u, a mo-

`da nikada smrt nije bila blià sirotom ~ove~anstvu nego {to je da-

nas. Uskrs je praznik qubavi i pra{tawa, ali te divne hri{}anske

vrline sada su za mnoge kao lepe bajke iz davnih vremena. Radost i mir

kao da su izgnani iz ove zemqe. Kad se danas okrenemo i pogledamo

oko sebe, vidimo samo nevoqu, zavist, zlobu, razdor, me|usobnu borbu

i krvoproli}e. Vidimo decu bez roditeqa, gladnu, nagu i bosu. Vidi-

mo roditeqe zabrinute za budu}nost, tu`ne i nevesele, vidimo zgari-

{ta i ru{evine na sve strane. Sve to remeti na{e uskr{we hri{}a-

nsko raspoloèwe.

No, treba li zato o~ajavati? Ne daj Boè! Srpski pravoslavni

narod imao je mnogo crnih dana i prete{kih isku{ewa u svojoj istori-

jskoj pro{losti, pa je sve izdrào. Otkuda mu tolika snaga? Snagu mu

je tu dala wegova pravoslavna vera i Crkva, koja ga je kroz stradawa

297

_________________* ASASin, br. 602/ zap. 77 od 23. marta 1943. g.

kao svetla lu~a vodila, te{ila, hrabrila i podizala. Duboko veruju}i

on i danas sve vi{e diè pogled gore ka Bogu i od Wega o~ekuje po-

mo}, utehu i spasewe. Jer po re~ima Apostola Pavla “nevoqa donosi

trpqewe, trpqewe iskustvo, iskustvo nadawe, a nadawe ne}e izneve-

riti” (Rim. 5, 3-5).

Hri{}ansko pouzdawe ili nada u Boga, draga bra}o, javqa se kao

kakva kotva za u~vr{}ivawe qudskih mo}i u buri ìvota. Ona je ono

du{evno raspoloèwe koje proisti~e iz ube|ewa, da je Bog svemogu}e

i premilostivo bi}e i da }e nam darovati sve {to nam je potrebno za

pravi hri{}anski qudski ìvot. Jer kad qudi, budu}i zli, ne daju si-

novima svojim kamen kad traè hleba ili zmiju kad zatraè ribu, ko-

liko }e pre Otac na{ nebeski dati dobra onima koji ga mole (Mat. 7,

7-11). I zaista, kolika je sre}a za ~oveka hri{}anska nada. U wegovom

ìvotu mogu nastati i patwe i nevoqa i oskudica i bolest sa isku{e-

wima svake vrste, ali on snosi sve to hri{}anskom trpeqivo{}u. I

ta hri{}anska nada, pra}ena Bo`jom pomo}u, ~ini da takav ~ovek te-

{ku sudbu svoju juna~ki podnosi. On ose}a radost ìvota i u najteìm

trenutcima, jer ~uje svete re~i: Osloni se na Gospoda (Ps. 37, 7).

Ovakvo pouzdawe i nada u Boga, potsti~u ~oveka na istrajan rad

pod svima okolnostima. Niko od qudi, pa bili oni radnici, ~inovni-

ci ili trgovci, ne preza od neizvesnosti u svome radu. Zemqoradnik

se ne pla{i ni ki{e, ni vetra, ni su{e ni hladno}e. Svoj posao radi

sa puno pouzdawa i nade u Boga, da }e On u~initi da ètva bude plo-

dna i korisna. Tako je i sa svakim pravim hri{}aninom s pogledom na

wegov ìvot i wegovo spasewe. Za wega je zemaqski ìvot vreme ra-

da i napora, ali on i pored toga ostaje na putu Gospodwem u svima pri-

likama. êka, s pouzdawem i nadom u Boga, ètvu od svoga rada. I {ta

~ovek poseje ono }e i po`weti (Gal. 6,7). Koji su sa suzama sejali po-

`we}e s pevawem (Ps. 126, 5-6).

Za na{e vreme i za na{e sada{we shvatawe, ovakvo hri{}ansko

u~ewe o nadi zvu~i, mo`da, neobi~no i neshvatqivo, ali drugih sre-

dstava nema da se moè zagospodariti samim sobom. Sva druga umova-

wa i nadawa su sumwiva i varqiva. Zato trpimo {to se u Boga nada-

mo, veli Apostol Pavle (I Tim. 4, 10). Nada je ~ove~ja vrlina i dar

Bo`ji bi}u qudskom. Nema ~oveka bez nade. Pojedine qudske èqe mo-

gu se ne ispuniti, ali nada ostaje. To je ba{ ono ~ime se hri{}anin od-

298

likuje, jer on i onda ima hri{}anske nade, kad ga sve wegove èqe i

o~ekivawa obmanu. Tada se hri{}anin moli Bogu i od Boga sve o~eku-

je. Nada je zaista vrlina kojoj treba teìti i koju treba ~uvati u ~i-

stom srcu. Nevoqe vi{e sluè tome da nadu qudi o~iste od svega onog

{to je zemaqsko, prolazno i gre{no, te da se ona slobodno razvija i

prodre kroz ceo na{ duhovni ìvot. One odràvaju i bodre ~ove~ji

duh za izvesan posao. Zato i na{a narodna poslovica kaè: “Vatra

gvo`|e kuje, a nevoqa ~oveka”.

Sre}a u ovom zemaqskom ìvotu i na{e spasewe zavisi mnogo od

toga, kakva je i kolika na{a nada u Boga. Ako je ona prava i umesna,

done}e nam sre}u i spasewe. U~ini}e da budemo dostojni sinovi Oca

nebesnoga. I to {to vaì za pojedince, vaì i za ~itave narode. Zato

je potrebno da se i kod pojedinaca i kod sviju nas zajedno, razvije i

u~vr{}uje ono raspoloèwe, koje upravqa na{ ìvot ka Bogu kao

krajwem ciqu svega {to postoji. ^vrstina na{e vere i pouzdawe na-

{e u Boga, sad naro~ito treba da se pokaè u neda}ama dana{wice.

Sad se pokazuje ko je ko i koliko vredi kao ~ovek, kao Srbin i kao sin

Pravoslavne Crkve.

Danas je vreme isku{ewa. Poverimo svoje bolove Onome, koji je

i sam iako bezgre{an nevin stradao, patio iz qubavi prema nama gre-

{nicima, da bi nas uzdigao iznad greha i smrti. Priznajemo skru{e-

no svoje grehe, a On je milostiv i blag i pun qubavi prema onima ko-

ji se kaju.

Neka na{a vera u Vaskrsloga Hrista bude postojana i na{a nada

u Wegovu milost nepokolebqiva. On je jedini, ve~na nada i uteha gre-

{nom ~ove~anstvu. Wemu se danas poverimo. Vaskrsewem Hristovim

nada hri{}anska je postala mnogo ìvqa i dobila sigurnu osnovu. U

Vaskrslom Gospodu imamo sunce koje obasjava i oìvqava celu vase-

qenu. Vaskrsewem Hristovim dobijamo uverewe u na{u besmrtnost.

On nije nikome otkazao svoju boànsku pomo}, ozdravqewe, uputstvo i

utehu. Pokajmo se, popravimo se i poloìmo svoju hri{}ansku nadu na

Vaskrslog Gospoda i Wemu se obratimo molbom: Gospode Isuse Hriste

Sine Bo`ji pomiluj nas (Mat. 9, 27). U Tebe je uzdawe, Boè Spasite-

qu na{, uzdanico svih krajeva zemaqskih i naroda (Ps. 65, 1-6). Ti si

Bog qubavi i mira (II Kor. 13, 11), pa te zato i molimo da bude{ s na-

ma i da sa~uva{ nas i na{ mnogonapa}eni narod od svakog zla. Moli-

299

mo Te da oja~a{ na{u hri{}ansku nadu kako bi Te, na dan tvoga sve-

tlog Vaskrsewa, svi zajedno mogli pozdraviti na{im radosnim hri-

{}anskim i srpskim pozdravom:

Hristos Vaskrse!

Amin.

Dano o Uskrsu 1943. godine u Beogradu.

^lanovi Svetog Arhijerejskog Sinoda:

Mitropolit Josif, s.r.

Episkop Emilijan, s.r.

Episkop Jovan, s.r.

Episkop Nektarije, s.r.*

300

_________________* Nema~ka okupaciona vlast nije dozvolila da se u “Glasniku” objave i titule

mitropolita i episkopa - ~lanova Svetog Arhijerejskog Sinoda - Prim. Prir.

Prilog br. 7a



Br. 888

22/9. aprila 1943. godine

Beograd

Gospodinu MILANU NEDI]U*

- armijskom |eneralu i pretsedniku Srpske vlade -

Beograd

Gospodine Pretsedni~e,

Jo{ pro{le godine, u mesecu aprilu, a prilikom cenzurisawa

petog broja zvani~nog lista Srpske Patrijar{ije “Glasnika”, po~ela

je nema~ka vojna cenzura brisati svagde iz teksta titule Visokopreo-

sve}enog Gospodina Josifa Mitropolita Skopskog naziv wegove titu-

le “skopski”.

Prilikom cenzure ovogodi{we Uskr{we poslanice Svetog Ar-

hijerejskog Sinoda, koja nosi potpis sve Preosve}ene Gospode Arhije-

reja ~lanova Svetog Arhijerejskog Sinoda brisala je nema~ka vojna

cenzura sve nazive wihovih titula kako onih ~ije se Eparhije nalaze

van teritorije Srbije (Mitropolita Skopskog Gospodina Josifa i

Episkopa Zvorni~ko-Tuzlanskog Gospodina Nektarija), tako i onih sa

ove teritorije (Episkopa Timo~kog Gospodina Emilijana i Episkopa

Ni{kog Gospodina Jovana).

Po u~ewu Pravoslavne Crkve, veza, koja postoji izme|u Eparhiskog

Episkopa i Wegove Eparhije ne mo`e da se uporedi sa vezom obi~nog slu-

`benika sa wegovom slu`bom. Ova veza, obzirom na wezin duhovni zna-

~aj, je mnogo tesnija i ona se upore|uje sa vezom bra~nom. Eparhija koja

301

_________________* ASASin, f III, br. 8/43.

izgubila svoga Episkopa naziva se udova (III Vaseq. prav. 9, i IV Vaseq.

prav. 25 i dr). Episkop ne moè nikad prekinuti vezu sa svojom Eparhi-

jom za koju je vezan sem naro~itih slu~ajeva, koji su predvi|eni kanon-

skim propisima (14. Ap. prav. i 15. I Vas. Sabora, 21. Antioh. Sab.).

U slu~aju definitivne promene dràvnih granica nikad se pro-

mene crkvenih organizacija ne vr{e automatski ve} po sporazumu ko-

mpententne vlasti odnosnih crkava. No, ni promenom dràvnih grani-

ca ne mora nestati promena crkvene jurisdikcije, a tim pre ne moè da

ima takvu posledicu prelazno politi~ko stawe, koje se zove okupacija

i koja postoji sad na izvesnim teritorijama, a pogotovo ako su u pita-

wu crkve Bugarska i Hrvatska ~ije autokefalije nisu uop{te od stra-

ne Pravoslavne Vaseqenske Crkve legalizovane.

Prilikom prvog konkretnog slu~aja Sveti Arhijerejski Sinod iz

~isto oportunih razloga, sem usmeno Vama i nema~kim vlastima, nije

~inio nikakvih pismenih koraka na ovaj postupak nema~ke vojne cenzu-

re drè}i, da organi ove cenzure nisu obave{teni o su{tini ovoga je-

dnoga ina~e delikatnog kanonskog pitawa. No, kako se sa strane nema-

~ke vojne cenzure to sada ponavqa i to u mnogo ve}em opsegu nego do sa-

da i jer cenzura zasecaju}i u ovo pitawe po mi{qewu Svetog Arhijere-

jskog Sinoda dira u kanonske propise Pravoslavne Crkve i time prela-

zi preko svojih kompetencija, to je Svetom Arhijerejskom Sinodu ~ast

umoliti Vas, Gospodine Pretsedni~e, za dejstvo kod nadle`nih nema-

~kih okupatorskih vlasti za potrebna uputstva organima cenzure da se

nazivi titula Episkopskih obzirom na wihov kanonski zna~aj ne mogu

mewati ili uskra}ivati, niti one po na~elima me|unarodnog prava mo-

gu podlegnuti pravnim reformama u okupiranoj teritoriji uop{te.

Izvolite, Gospodine Pretsedni~e, i ovom prilikom primiti

uverewe Na{eg osobitog po{tovawa.

Za Pretsednika


~lan, Mitropolit Skopski

Josif

302

Prilog br. 8

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SPCBEOGRAD*

Na osnovu odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda od 28/15. IV 1942.

godine br. 1159/zap. 218, a povodom pitawa da li Wegovo Visokopreo-

sve{tenstvo Mitropolit Gospodin Josif ima i sada pravo da nosi ti-

tulu “Skopski”, ~ast mi je podneti ovaj referat:

Mitropolit Srpske Pravoslavne Crkve Gospodin Josif 1930.

godine bio je kanonski izabran za eparhijskog Arhijereja Skopske

Eparhije, zauzeo je ovu eprahiju i od tog vremena upravqao je wom, ali

4. maja 1941. godine napustio je svoju eparhiju i od tog vremena ìvi u

Beogradu. U nekim instancijama ovih dana pokrenuto je pitawe da li

on i sada ima pravo da nosi titulu “Skopski”.

Po{to svaka titula mora da odgovara stvarnim odnosima, odgo-

vor na ovo pitawe zavisi od re{ewa drugog pitawa, da li Mitropo-

lit Gospodin Josif i sada ostaje Arhijerej Skopske Eparhije ili je

izgubio taj svoj crkveni poloàj.

Po u~ewu Pravoslavne Crkve, veza koja postoji izme|u eparhij-

skog episkopa i wegove eparhije ne moè da se uporedi sa vezom obi-

~nog slu`benika sa wegovom slu`bom. Ova veza je mnogo tesnija, ona

se upore|uje sa vezom bra~nom i eparhija, koja je izgubila svog epi-

skopa, zove se udova (III Vas. 9; IV Vas. 25 i dr.). Promena eprahije ka-

nonski dopu{tena je samo u izuzetnim slu~ajevima i ne zbog li~nih

razloga, nego iz razloga velike crkvene koristi i to ne svojom voqom

nego po sudu nadle`ne crkvene vlasti (Apost. 14 i 33; I Vas. 15; IV Vas.

5; Antioh. 16, 18, 21; Sard. 6, 2, 17; Kartag. 48). “Episkop ne treba da se

preme{ta iz jedne oblasti u drugu, bilo po samovoqnom ~inu, bilo da

ga narod prisiqava, bilo da ga episkopi prinu|uju, nego mora ostati

pri Crkvi, za koju je iz po~etka od Boga izabran, niti ima istu osta-

vqati, shodno ustanovqenoj pre o ovome naredbi” (tj. 14 Apost. i 15 I

303

_________________* ASASin, f III, br. 8/43.

Vas. Sab. Pravilima) kaè 21 Antiohijsko pravilo. âk i u slu~aju,

ako sam eparhijski episkop ̀ eli da napusti svoju eparhijsku slu`bu, on

moè da izgubi svoj poloàj samo na osnovu sudske presude (Kiril

Aleksandrijski 3, Prvodrug. 16), jer se sama ta molba o ostavci smatra

krivicom (III Vas. 9). Po{to Mitropolit Gospodin Josif nije traìo

ostavku i nije bio osu|en od strane Crkvenog suda, jasno je da on ostaje

i daqe eparhijski Arhijerej i ima pravo na titulu “Skopski”.

Ali, kako izgleda, postoje tri razloga, radi kojih Mitropolit

Gospodin Josif moè da se smatra samo kao tobo` biv{i Skopski

Mitropolit. Prvi je razlog taj {to se Skopska Eparhija sada nalazi

van teritorije Srbije u oblasti koja je okupirana od strane nema~ke,

bugarske, a delom i italijanske vojske. Drugi je razlog taj da sada u

Skopqu postoji drugi eparhijski Arhijerej jurisdikcije Bugarske

Crkve. I, naposletku, tre}i je razlog taj da Mitropolit Gospodin Jo-

sif ve} vi{e od 6 meseci kako je napustio svoju eparhiju nema mogu}-

nosti da se vrati k svojoj pastvi i da wom upravqa.

Ipak u stvari svi ovi razlozi ne dokazuju da je Gospodin Mitro-

polit Josif izgubio svoj poloàj i titulu “Skopski”.

1) U re{avawu pitawa o crkvenim granicama Pravoslavna Crkva

na osnovu kanona (IV Vas. 17; VI Vas. 25) obi~no uzima u obzir dràvno

ustrojstvo, ali takva saglasnost crkvenog ustrojstva sa dràvnim nije

obavezna nego Crkva mora da se rukovodi ovim na~elom samo onda, ka-

da to odgovara crkvenim interesima, i u svakom slu~aju promena crkve-

nih granica nikad se ne vr{i automatski samo na osnovu promene dr-

àvnih granica, nego za takvu promenu uvek je potreban sporazum izme-

|u kompetentne vlasti obeju crkava.

Crkvena istorija zna bezbroj slu~ajeva kada crkveno deqewe ni-

je odgovaralo dràvnom. Ne spomiwu}i druge crkve, razmotri}emo sa-

mo analogne slu~ajeve u slovenskim crkvama. Sada Srpska Crkva ima

mnogo eparhija van granica Srbije (u Italiji, Ma|arskoj, Protektora-

tu i u Americi). S druge strane, svi bugarski episkopi sa~uvali su svo-

je titule i onda kad je teritorija wihovih eparhija u{la u sastav Jugo-

slavije. I sami bugarski kanonisti priznaju tu istinu da promena dr-

àvnih granica jo{ ne prezumira i promenu granica crkvenih. Npr.

najautoritetniji od bugarskih kanonista profesor crkvenog prava So-

fijskog Univerziteta dr. Stefan Cankov pi{e:

304

“Kada se mewa dràvna pripadnost, mewa se i jurisdikcija Crkve

koja se nalazi u dràvi. Ipak, to je samo jedan od kanonskih na~ina re-

{avawa u sli~nim slu~ajevima pitawa o crkvenoj upravi u takvim

oblastima, ali nije jedini na~in. Videli smo da je mogu}e da jedna Cr-

kva bude u nekoliko pravoslavnih dràva, a i da nekoliko crkava u je-

dnoj pravoslavnoj dràvi” (Me`ducerkovnato poloènie na Blgarska-

ta Pravoslavna Crkva, Sofija, 1933. str. 81-82).

Ki{iwevska Ruska Eparhija bila je pot~iwena Rumunskoj Crkvi

kada je wezina teritorija u{la u sastav Rumunske dràve, ipak Ruska

crkvena vlast nije priznala zakonitost takvog akta i objavila je da

smatra da Ki{iwevska Eparhija ostaje i sada u sastavu Ruske Crkve

zbog ~ega Arhijerej te eparhije Anastasije i nakon 24 godine nosi ti-

tulu “Ki{iwevski i Hotinski”. “Pozivawe na to da politi~ko jedin-

stvo tobo` uvek povla~i za sobom i jedinstvo crkveno ne pravda Rumun-

sku crkvenu vlast, pisao je 1918. godine Ruski Patrijarh Tihon Rumun-

skom Svetom Sinodu, prvo stoga {to se ono samo po sebi ne pravda

istorijom, a drugo stoga {to se ovo gledi{te zasniva na me{awu pri-

rode crkvenog i politi~kog ìvota, koji su razli~iti po samoj svojoj

su{tini. Dràvni ma~, kao {to je poznato, ne moè da sam po sebi od-

re|uje granice oblasnih crkava”. Isto tako i u poslanici Mitropoli-

tu Moldavskom Pimenu od 5. juna 1918. godine (br. 1396) Patrijarh Ti-

hon se poziva na to da nakon toga kada je Malorusija bila sjediwena sa

Moskovskom dràvom (1654. godine) ona je u toku 32 godine ulazila u ju-

risdikciju Carigradskog Patrijarha.

Ali ako ~ak definitivna promena dràvnih granica ne mora da

ima svojom posledicom promenu crkvene jurisdikcije tim vi{e ne mo-

è da ima takvu posledicu prelazno politi~ko stawe koje se zove oku-

pacija i koje postoji sada na teritoriji Skopske Eparhije. Po na~eli-

ma me|unarodnog prava, okupaciona vlast moè da ~ini samo takve re-

forme u pravnom poloàju okupirane teritorije koje su neophodne za

ratne ciqeve. Razume se pitawe o tituli jednog crkvenog dostojanstve-

nika nema nikakve veze sa vojnim ciqevima.

Sem toga, promena dràvnih granica nikad ne stvara automatski

promenu i crkvenih granica nego samo onda kada o tome postoji odlu-

ka nadle`ne crkvene vlasti na osnovu sporazuma izme|u doti~nih cr-

kava. Me|utim, nikakvog sporazuma izme|u Srpske i Bugarske Crkve

305

o prisajediwewu Skopske Eparhije Bugarskoj Crkvi nije bilo i dok

Bugarska Crkva ne promeni svoj me|ucrkveni poloàj, takvog sporazu-

ma ne moè ni biti.

2) Po kanonima u jednoj pravoslavnoj eparhiji moè da postoji

samo jedan eparhijski episkop. “Nec enim ignoramus unum deum esse...unum episcopum in catholica ecclesia esse dibere” pi{e jo{ 252. godine Ri-

mski Episkop Kornelije Sv. Kiprijanu Kartaginskom (Miw. lati-

nska serija III, 722-723). I sam Sv. Kiprijan pi{e papi Korneliju:

“îm je jedan episkop postavqen u jednome mestu i to su priznali

ostali episkopi i narod, nikako se ve} ne sme postavqati drugi epi-

skop za to mesto” (Pismo 41. Korneliju, Miw. latinska serija, 702,

uporedi pismo 44. Maksimu i Pikost. Miw. IV, 290). “Da nisu u jedno-

me gradu dva episkopa”, kaè 8. pravilo I Vaseqenskog Sabora. “Da ne

bude u jednoj oblasti dva mitropolita ili u jednom gradu dva episko-

pa” kaè Fotijev Nomokanon (I, 20; Atinska Sintagma I, 56).

Po{to sada u Skopskoj Eparhiji ve} postoji Arhijerej bugarske

jurisdikcije, izgleda da Mitropolit Josif ne moè se smatrati Ar-

hijerejem ove eparhije; ali u stvari iz ovoga se moè u~initi samo taj

zakqu~ak da jedan od dva Arhijereja koji imaju pretenziju da upravqa-

ju Skopskom Eparhijom - nema prava na taj poloàj. Ali, koji od ove

dvojice - srpske ili bugarske jurisdikcije? Nema sumwe - bugarske,

jer je jurisdikcija Srpske Crkve u pogledu Skopske Eparhije neo-

sporna. U toku vekova Skopska Eparhija nekoliko puta mewala je svo-

ju jurisdikciju i prelazila u ruke Grka, Bugara, Epirota, ali jo{

1282. godine ona je pre{la pod srpsku crkvenu i dràvnu vlast, a jo{

1346. godine Skopski Episkop dobio je titulu Prvoprestonog Mitro-

polita. 1392. godine Skopska Eparhija u{la je u sastav bugarske

Ohridske Arhiepiskopije, ali 1557. godine ona je bila podvrgnuta

vlasti srpske Pe}ke Patrijar{ije i samo posle ukidawa te Patrijar-

{ije 1766. godine potpala je u jurisdikciju Patrijar{ije Carigrad-

ske. Ipak, po~ev od 1902. godine ona je imala Arhijereje srpske naci-

onalnosti, a 19. marta 1920. godine na potpuno kanonski na~in pre-

{la je u jurisdikciju Srpske Crkve na osnovu sporazuma sa Crkvom

Carigradskom. U odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda Carigradske

Patrijar{ije od 19. marta 1920. godine br. 2056 ~itamo: “Po{to je bo-

gospasajema Kraqevina Srbija ... prisajedinila svojoj oblasti i ove

306

eparhije, koje su pod upravom na{eg Patrijar{ijskog Vaseqenskog

Prestola i to Mitropolije: Skopsku, Ra{koprizrensku ... Vaseqen-

ska Patrijar{ija ... rado usvaja, odobrava i daje svoj blagoslov Sinod-

skom odlukom za crkveno oslobo|ewe od wene vlasti i prisajediwe-

we autokefalnoj ujediwenoj Pravoslavnoj Srpskoj Crkvi gorepome-

nutih eparhija, koje su do danas bile pod wenom upravom” (Glasnik

Srpske Pravoslavne Patrijar{ije 1920. godine, br. 7, str. 100). Ovaj

akt bio je 10. II 1922. godine zamewen kanonskim patrijar{ijskim i si-

nodskim tomosom (br. 1198, Glasnik 1922. godine, br. 9, str. 129), koji

tako|e priznaje prisajediwewe Skopske Eparhije Srpskoj Crkvi.

Me|utim, Bugarska Crkva, koja i do sada nema kanonske autokefali-

je, po~ev od 1873. godine imala je svoje Arhijereje u Skopqu, ali ovi

Arhijereji nisu dobili svoju vlast na kanonski na~in, nego samo na

osnovu akta nehri{}anskog svetovnog vladara - Sultanovog fermana

1870. godine, koji je 1916. godine bio uni{ten jednom iradom same Tur-

ske vlade u sporazumu sa bugarskom vladom. Stoga Bugarska Crkva i

do sada nije priznata kao autokefalna od ostalih pravoslavnih crka-

va i smatra se ne kao pravoslavna, nego kao {izmati~ka. Ovo konsta-

tuju i sami bugarski kanonisti. Npr. gore pomenuti dr. Stefan Can-

kom pi{e: “Dosada{we pona{awe sviju pravoslavnih autokefalnih

crkava dokazuje da one ne priznaju wenu nezavisnost, dok, razume se,

Carigradska Patrijar{ija, iz ~ije je oblasti nikao bugarski egzar-

hat, ne bude dala svog pristanka ili blagoslova ... Na taj na~in me|u-

crkveni poloàj Bugarske Crkve, kao autokefalne pravoslavne cr-

kve, jo{ nije legaliziran” (Verpassung d. bulgar. orthodox Kirche, Zürich,1918, S.S. 76-77). Vidi tako|e ~lanke Iv. St. Ge{ova “Mir” od 10. sep-

tembra 1929. godine; A. To{eva “Mir” od 15. VIII 1933. godine i dr.

Na posletku o tome svedo~e i zvani~ni akti same Bugarske Cr-

kve, npr. odluka Arhijerejskog Sabora Bugarske Crkve od 10. septe-

mbra 1929. godine o {to skoroj likvidaciji konflikta sa Carigra-

dskom Crkvom u pitawu {izme.

Po{to Bugarska Crkva ne ulazi u red pravoslavnih crkava, ona

moè da ima svoje posebne eparhije na istoj teritoriji gde postoje

eparhije neke pravoslavne Crkve, i obrnuto svaka Pravoslavna Cr-

kva moè da ima svoje episkope tamo, gde ve} postoje eparhije Bugar-

ske Crkve. Ba{ tako je bilo i na teritoriji Skopske Eparhije, gde

307

sem kanonskih episkopa jurisdikcije Carigradske Pravoslavne Cr-

kve, po~ev od 1873. godine i do 1919. godine postojali su i bugarski

Arhijereji sa titulom “skopsko-staviskog”. Jugoslovenska dràvna

vlast nije dozvolila postojawe bugarskih eparhija na wezinoj terito-

riji, ali i za to vreme episkopi bugarskih eparhija, koje su ranije po-

stojali na teritoriji Jugoslavije, sa~uvali su svoje titule i nisu

imali pretenzija da zamene srpske Arhijereje nego su hteli da sluè

na istoj teritoriji kao i srpski Arhijereji, ali samo za bugarsko sta-

novni{tvo. Takav projekat {titi npr. dr. Stefan Cankov. “Princi-

pijalno, pi{e on, mogu}a su ova dva na~ina re{ewa pitawa: ili da Bu-

garska Crkva produì svoju vlast nad svojim eparhijama i posle toga,

kada su one bile ukqu~ene u nove pravoslavne dràve (po principu -

jedna crkva u nekoliko dràva), ili bugarske crkvene oblasti u Rumu-

niji, Jugoslaviji i Gr~koj neka obrazuju u tim dràvama samostalne

crkvene oblasti ili crkve (po principu nekoliko crkava u jednoj dr-

àvi)” (Me|ucrkveni poloàj... str. 82).

Uop{te sa strogog kanonskog gledi{ta postojawe bugarskog Ar-

hijereja u Skopskoj Eparhiji ima isto zna~ewe za Srpsku Crkvu, kao

{to i postojawe tamo rimokatoli~kog biskupa na osnovu Konkordata

1914. godine, jer sa gledi{ta Pravoslavne Crkve, kako bugarska tako

i rimokatoli~ka crkva, nalaze se u {izmi prema Pravoslavnoj Crkvi.

3) Mitropolit Gospodin Josif napustio je Skopsku Eparhiju 4.

maja 1941. godine, ve} vi{e od jedne godine nije bio u woj i te{ko je

kazati kada }e dobiti mogu}nost da se vrati u tu svoju eparhiju. Me|u-

tim, po kanonima, eparhijski Arhijerej moè da napu{ta svoju epa-

rhiju samo za vreme od tri sedmice (Sardik. 12), a “u pogledu onoga ko-

ji napusti povereno mu stado i provede preko {est meseci u drugom

kakvom mestu, Sveti Sabor (Prvodrugi - Carigradski 861. godine) na-

re|uje, da se ima sasvim li{iti Arhijerejstva, na koje postavqen da

pase, i na wegovu episkopiju da se postavi drugi umesto wega” (Pravi-

lo 16). Isto tako, 9. pravilo III Vaseqenskog Sabora svedo~i da kada

je Mitropolit Pamfilijski Evstatije napustio svoju eparhiju, na

wegovo mesto bio je postavqen Episkop Teodor, i Vaseqenski Sabor

potpuno je odobrio takvo postavqewe, “jer nije u redu da ona (Pamfi-

lijska Eparhija) udovom ostane i da bez pastira ostane stado”. Prema

tome, kao {to izgleda, Mitropolit Gospodin Josif vi{e ne moè da

308

se smatra Skopskim Mitropolitom. Ali, u stvari, svi gore spomenu-

ti kanoni ne odnose se na doti~ni slu~aj, jer oni govore o slu~ajevi-

ma kada episkop napu{ta eparhiju radi kakvih li~nih razloga i daju

druge direktive za slu~ajeve, kad je odsustvo episkopa iz eparhije bez

wegove krivice izazvano ili vi{om silom ili nare|ewem nadle`ne

vlasti. U pogledu vi{e sile u Pravoslavnoj Crkvi vaì na~elo da

ona ne smawuje kanonska prava.

“Ako jedan episkop, kaè 18. pravilo Antiohiskog Sabora, po-

{to je postavqen bio, ne po|e u onu oblast za koju je postavqen, i to ne

po svojoj krivici, nego ili {to narod ne}e da ga primi, ili zbog dru-

gog uzroka, koji od wega ne poti~e, takav neka i ~ast i slu`bu uìva”.

“Potreba vremena, kaè 37. pravilo VI Vaseqenskog Sabora, ne

sme suàvati granice uprave, i neznaboà~ka obest ni pod koji na~in

nema nanositi {tete crkvenim pravima” i ~ini odavde zakqu~ak da

episkopi koji nisu mogli zauzeti svoje prestole, nemaju zato podle}i

nikakvom u{trbu: “neka po pravilima rukopoloèwa raznih klirika

vr{e i neka uìvaju prava sedi{ta prema svome mestu i ~vrst i zako-

nit neka bude svaki wihov prvosve{teni~ki ~in”.

Na tom osnovu, prema 39. pravilu istog Vaseqenskog Sabora Ar-

hiepiskop Kiparske Crkve sa~uvao je sva svoja prava mada se “zbog va-

rvarskih napada a da se oslobodi od neznaboà~kog ropstva i da osta-

ne skiptru hri{}anske dràve” iselio je sa ostrva Kipra i kasnije na

istom ostrvu pravoslavni episkopi, koji su bili postavqeni na kate-

dre na teritoriji koja je bila zauzeta od nehri{}anskih i nepravo-

slavnih naroda i koji zbog toga nisu imali mogu}nosti da ìve u svo-

jim eparhijama, ipak su se koristili svima pravima u pogledu tih epa-

rhija, po~ev od titule. O tome svedo~e npr. najautoritetniji kano-

nski komentatori Zonara i Valsamon.

“Ako neko, pi{e prvi, koji je dobio episkopski ~in, nema mogu-

}nosti da ide u odre|eni za wega grad, taj ima sve Arhijerejske privi-

legije, koje su mu dodeqene. Jer on moè i kanonski hirotonisati

klirike, mora da se koristi episkopskom ~a{}u i udostojen je i kate-

dre” (Atinska Sintagma II, 389).

Skreni pa`wu na ovo pravilo, pi{e drugi u tuma~ewu 37. pravi-

la VI Vaseqenskog sabora, jer postoje qudi koji kaù da Patrijarsi

Antiohijski i Jerusalimski i ostali, koji nisu mogli da idu u svoje

309

crkve i da zauzmu katedre, ne mogu uzimati u~e{}a u Sinodskim ra-

spravqawima o crkvenim poslovima, ni rukopolagati ni vr{iti ma

kakav drugi arhijerejski ~in, jer ovo pravilo zatvara wima usta...

Stoga i Mitropolit Ikonijski i drugi isto~ni mitropoliti, koji

nemaju crkava, po{to se one nalaze pod vla{}u varvara, sa pravom ru-

kopolaù i vr{e sve arhijerejske ~inove, mada oni nisu uspeli da idu

u odre|ene za wih crkve i da se utvrde na prestolima” (Atinska Si-

ntagma II, 389-390).

Sli~no zna~ewe, kao {to je vi{a sila, ima i nare|ewe nadle-

`ne crkvene vlasti. Videli smo ve} da 16. pravilo Prvodrugog Sabo-

ra li{ava arhijerejstva episkopa “koji zapusti povereno mu stado i

provede preko {est meseci u drugom kakvom mestu”. Ali, isto pravi-

lo izuzima odavde slu~ajeve kad episkop ìvi van svoje eparhije “da

izvr{uje kakvu poruku svog Patrijarha”, drugim re~ima kad za kakvo

odsustvo postoji nare|ewe nadle`ne crkvene vlasti. Na taj na~in vi-

dimo da episkop, koji je napustio svoju eparhiju usled preke potrebe

ili po nare|ewu nadle`ne crkvene vlasti, ima sva episkopska prava,

dakle i pravo na titulu neograni~eno vreme.

U slu~aju Mitropolita Gospodina Josifa imamo i jedan i drugi

“blagoslovni” uzrok za napu{tawe eparhije. O prvom uzroku svedo~i

wegov referat Svetom Arhijerejskom Sinodu gde on podrobno pi{e o

stradawima, koje je on pretrpeo u svojoj eparhiji za vreme od 6. apri-

la do 4. maja 1941. godine, o poku{ajima Bugara da ga nateraju da naru-

{i svoju vernost Kraqu i Srpskoj Crkvi i o svome iznu|enom napu-

{tawu svoje eparhije.

Isto tako, postoje zvani~ni akti nadle`ne crkvene vlasti, koji

dokazuju da Mitropolit Gospodin Josif ìvi u Beogradu ne samovoq-

no i ne radi li~nih razloga nego “vr{e}i poruke” te vlasti. Naime,

na osnovu odluke Svetog Arhijerejskog Sabora od 26. novembra (9. de-

cembra 1939. godine, zap. br. 92, str. 2) on vr{i u Svetom Arhijere-

jskom du`nost ~lana Zamenika, a na osnovu odluke Svetog Arhijere-

jskog Sinoda od 9. jula (26. juna 1941. godine) on vr{i du`nost zameni-

ka Wegove Svetosti Patrijarha kao eparhijskog Arhijereja i naposle-

tku na osnovu odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda od 10. juna (27. juna

1941. godine) on vr{i du`nost Administratora Eparhije Ohridsko-

Bitoqske. Ali u isto vreme on se koristi i svima svojim pravima u

310

pogledu svoje Skopske Eparhije, za koju shodno odluci Svetog Arhije-

rejskog Sinoda od 18/5. septembra 1941. godine (br. 1990, zap. 94) ima i

svoju kancelariju.

Na osnovu svih ovih kanonskih nare|ewa i postoje}ih ~iwenica

treba usvojiti zakqu~ak da Mitropolit Gospodin Josif i sada ima

sva arhijerejska prava u pogledu Skopske Eparhije i stoga mora da ima

i titulu “Skopski”.

Svetom Arhijerejskom Sinodu odani,

16. V 1942. godine Sergije Troicki

Beograd Profesor Univerziteta na

Avalska br. 15 raspolo`ewu

311

Prilog br. 8a



Br. 1409/Zap. 375

13. VII/30.VI 1942. godine

u Beogradu

VA[E VISOKOPREOSVE[TENSTVO,

Sveti Arhijerejski Sinod pod gorwim brojem i datumom doneo

je ovu odluku:

“Uva`iti mi{qewe profesora univerziteta g. Sergija Troji-

ckog o zakonskom i kanonskom pravu Wegovog Visokopreosve{tenstva

Mitropolita Gospodina Josifa u zvani~noj upotrebi wegove titule

kao Mitropolita Skopskog i za sada sa nema~kom cenzurom ne upu{ta-

ti se u daqu raspravu ovoga pitawa.

Izve{taj sekretarijata da je g. profesoru Sergiju Trojickom za

ovaj rad odobrena nagrada od 500 - pet stotina - dinara na teret kredi-

ta partije 5 poz. 7 buxeta Srpske Pravoslavne Crkve uzeti sa odobre-

wem na znawe”.

O gorwoj odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda ~ast Nam je izve-

stiti Va{e Visokopreosve{tenstvo s molbom zvawa Va{eg Visoko-

preosve{tenstva.

U Hristu brat,

Za Pretsednika


Episkop Zvorni~ko-Tuzlanski

Nektarije

312

Prilog br. 9

PARASTOS KOMUNISTI^KIM @RTVAMA IZLOUPOTREBE U [TAMPI

MINISTARSTVO PROSVETE I VERA

Odeqewe za verske poslove

Br. 107

21. VI 1943. g.

Beograd

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Beograd

Od Gospodina Pretsednika vlade dobio sam pod br. 952 od 21. ju-

na 1943. godine akt u kome mi stavqa u du`nost da umolim Sveti Arhi-

jerejski sinod za hitno nare|ewe eparhijskim arhijerejima da se u svi-

ma crkvama na teritoriji Srbije odrì sve~an parastos palim `rtva-

ma u borbi protiv komunista na dan 22. ovog meseca u 11 ~asova pre pod-

ne. Parastosu }e prisustvovati svi dràvni i samoupravni ~inovnici,

dru{tva i korporacije, a mo`da i predstavnici nema~kih okupator-

skih vlasti.

Parastos u Beogradu odrà}e se u beogradskoj Sabornoj Crkvi u go-

re navedeni ~as i istom }e prisustvovati pored navedenih i Srpska vlada.

Izve{tavaju}i o ovome Sveti Arhijerejski Sinod meni je ~ast

umoliti ga da izvoli po ovome doneti svoju celishodnu odluku.

Ministar prosvete i vera

Velibor Joni}

313

_________________* ASASin, f III, br. 120/43 od 21. juna 1943. g.

Prilog br. 9a



Br. 1399

Primqeno 21. VI 1943. g.

Beograd

SLU@BENA ZABELE[KA(Mitropolita Josifa)

Akt pisan u 13 ~asova 21. juna 1943. godine, a pre toga u 10 ~aso-

va bio je kod mene g. Axi}, na~elnik Ministarstva Prosvete, po istoj

stavci i sporazumeli smo se da se eparhijski arhijereji obaveste: da se

odr`i parastos svima za “za vjeru, Kraqa i ote~estvo” izginulim Sr-

bima u toku ovoga rata, pored spiska koji dadu vlasti. To u~ine u hra-

movima svoje rezidencije, po{to }e te{ko sti}i da to narede upravama

hramova u Eparhiji.

21. VI 1943. g. Mitropolit Josif

Beograd

- U Eparhiji Beogradsko-Karlova~koj dat je nalog vikarnom Episko-

pu da obavesti arhijerejske namesnike po ovoj stvari i potrebno uputstvo.

M. Josif

314

Prilog br. 9b

GOVOR WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA SRPSKOG JOSIFA,

ZAMENIKA WEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG NA

PARASTOSU PALIM BORCIMA PROTIV KOMUNIZMA NA

DAN 22. JUNA 1943. godine odrànom u Sabornoj Crkvi u Beogradu

Srpska Pravoslavna Crkva kao ~lan op{te dràvne zajednice i

k}er Isto~no-Vaseqenske Crkve, raduje se kada joj se wena deca obrate za

ma kakvu uslugu crkvenu, a naro~ito kada traè molitvu za pokoj du{a.

Tako i ovom prilikom, brojnim u~e{}em svojih sve{teno-

sluìteqa, odazvala se Crkva na{a, da se pomoli za pokoj du{a onih

koji pogibo{e u odbrani ve~nih i nepropadqivih vrednosti ~ovekovih.

Sakupili smo se da se pomolimo za pokoj du{a. A du{a je ne{to

najzagonetnije. Nije ~ovek kadar razumom obuhvatiti je, nego je moè

samo osetiti. Badava nije re~eno, da je du{a ~ove~ja tamna no} koju je

te{ko prozreti. Du{a je ne{to Bogom samo ~oveku dato, ~ime se on

specijalno odlikuje od drugih stvorova. I ~ovek ma na kakvom stupwu

obrazovawa bio, svakako ose}a potrebu da du{u svoju veè za praizvor

svoj, za Tvorca svoga. Du{u izbavqa samo Gospod. Zato }e Gospod znati

i koliko Mu je du{a na{a bliska. Du{a je i sve ono {to zna~i: napre-

dak, moralna ~isto}a, bratska qubav i sloga. Du{a je najve}a dragoce-

nost na svetu i nema blaga kojim se moè ona otkupiti, kao najve}a

vrednost. Ona se ni~im ne da zameniti. Ima momenata koje Hristos na-

gla{uje, kada ~ovek prividno gubi du{u spasava je. A to je kada neko po-

loì ìvot svoj za dobro bli`wega svoga. Nema ve}e qubavi, nego ka-

da neko poloì i ìvot svoj za bli`wega svoga. A mi smo milione `r-

tava dali za pravdu, qubav bratsku i Otaxbinu. Sada se Bogu molimo za

sve one koji ìvote svoje dragovoqno dado{e za spas du{e svoje i za do-

bro bli`wih svojih.

Nema nikoga tako umnog i jakog da mu Bog i Wegova pomo} nisu

potrebni. Ima, naprotiv ba{, momenata kada ~ovek ose}a neodoqivu i

neophodnu potrebu da traì Boga. Prema tome ima i raznih sredstava

315

kako da se pri|e Bogu. Jedno od najefikasnijih sredstava je molitva.

Naro~ito danas potrebna je molitva, kada se qudi tope u svojoj sop-

stvenoj krvi.

Srpska Pravoslavna Crkva nikada ne zaboravqa ni decu svoju.

Moli se za wihovo dobro i napredak u ovome svetu, a naro~ito se moli

za onu koja odlaze s ovoga sveta. Moli se da Gospod podari du{ama wi-

hovim rajsko naseqe. I ovom prilikom moli se Majka Crkva Srpska, za

du{e sviju onih, koje tek {to spomenusmo u molitvama svojim, a koji

pogibo{e za veru i Ote~estvo. Moli se Majka Crkva na{a, da deci ovoj

da na onom svetu mira i pokoja.

Crkva na{a moli se i èli spas Srpskoga naroda. Moli se i è-

li Crkva da Srbin razume bolove Wene i da shvati {ta je pravda i ~oj-

stvo. Jer treba biti vazda plemenit, da bi se osetilo {ta je bol bli-

`wih. Razapeta kao Hristos na Krstu, Crkva opomiwe sve sinove i

k}eri svoje, moli decu svoju, radi dobra wihova, da odbace me|usobnu

borbu, gloèwa i raspre; da se zalaù svim srcem i celim bi}em svo-

jim za mir; da uspostave red i da budu lojalni; da budu pokorni zakonu

i propisima wegovim; da uvide da je na{ ~un u velikoj opasnosti. Mi se

nalazimo izme|u `rvawa i ako ne budemo evan|elski mudri i golubije

pitomi propa{}emo.

Treba da razumemo i znamo, da smo Nemawini potomci i da su se

bra}a na Nemawinom grobu izmirila. A to vam svedo~e i kivoti ovih

slavnih srpskih svetiteqa, ~ije mo{ti ovde pred vama leè, i zajedno se

s Nemawom mole Svevi{wemu da se Srbi sloè, da se bra}a izmire i da

putem mira, putem reda, putem rada do|emo do uspeha. Treba da se setimo

kwiga starostavnih; da se setimo Sv. Pisma, koje kaè da ni{ta lep{eg,

ni{ta blagodarnijeg i boànstvenijeg nema, nego kada bra}a ìve u me-

|usobnoj qubavi. Samo takvoj bra}i Gospod obe}ava ìvot ve~ni!

Ako smo time ispuweni i takvim duhom nadahnuti, onda }e i na{e

tople i usrdne molitve, koje upu}ujemo preko Sv. Crkve na{e, biti

prijatne i onima radi kojih smo se ovde u ovom sv. hramu i okupili da-

nas. Oni za koje se molimo danas, mnogo su nas zaduìli, jer poloì{e

ìvote svoje za Otaxbinu. Ovakvim duhom nadahnuti ste}i }emo mir,

spokojstvo i blagostawe. Zato od zla beìmo, a blago tvorimo!

Samo tako }emo mi na jedan dostojanstven na~in zapaliti nelice-

merno istinske vo{tanice na grobovima onih za upokojenije kojih se

316

pomolismo. Na taj na~in mi s puno prava moèmo poèleti mira i po-

koja du{ama ovih.

Pomolimo se Gospodu da du{e ovih, za koje se molimo, naseli u

rajsko naseqe gde nema muka i patwi, gde je ve~ita svetlost i blaèn-

stvo, gde je ve~no spokojstvo.

Ve~na im slava i hvala im!

Mitropolit Josif

317

Prilog br. 9v

BEOGRAD SE ODU@UJE PALIM BORCIMA*

Beogradsko peva~ko dru{tvo odgovara na jektenija, a u crkvi ne-

ma ti{ina, na ulicama prisutnih bol i odlu~nost. Beograd odaje po{tu

prvo borcima protiv komunisti~ko-boq{evi~kih terorista i nevi-

nim `rtvama wihove obesti.

Sa amvona administrator Srpske patrijar{ije Wegovo Preosve-

{tenstvo Josif po zavr{enom pomenu, glasom punim sau~e{}a odaje po-

{tu ̀ rtvama i odaje duboko sau~e{}e Srpske pravoslavne crkve, kao ~la-

na op{te hri{}anske zajednice, i svoje kao {efa Srpske pravoslavne cr-

kve za `rtvama palim u ovim te{kim borbama protiv antihrista.

Molim se Bogu za pokoj du{a onih palih hri{}ana, od onih koji

objavi{e rat na samo qudima i dràvama, ve} i Bogu i veri. Du{u samo

Gospod poznaje i on je taj koji vaspitava qudsku du{u. Na{a qudska du-

{a ja Bogu najblià ako je ~ista i wemu ugodna, a oni koji su prvi usta-

li protiv na{e sestrinske ruske, isto~no-pravoslavne crkve digli su

svoju ruku ne samo na sve{tenike i qude, ve} na Boga, zastupnika sviju

qudskih du{a.

Diù}i o~i prema nebu mitropolit Josif moli Svevi{weg da

daje razuma svim qudima da sa~uvaju mir me|u qudima, i otklone komu-

nisti~ku opasnost koja preti da uni{ti kulturu i civilizaciju.

Srpski narod naro~ito u ovim te{kim i mu~nim danima treba da

danono}no moli Gospoda Boga za napredak, mir i spokojstvo, a Srpska

pravoslavna crkva }e se uvek moliti za spas du{a palih od komunista

za veru i ote~estvo.

Okre}u}i se kriptama svetaca koje su izloène u sabornoj crkvi

mitropolit Josif ukazuje na to da smo mi potomci Nemawe i da Nema-

wa i svi srpski sveci zajedno sa wim mole Svevi{weg da se svi Srbi

sloè, da se bra}a izmire i da putem mira, putem reda, putem rada na-

318

_________________* Nepotpisan tekst iz qoti}evsko-nedi}evskih novina “Novo vreme” od 23. juna

1943. godine iz koga se vidi kako je neta~no preneta beseda Mitropolita Josifa. -

ASASin f III, br. 120/43 - Prim. Prir.

|emo put spasewa. Sveto Pismo kaè: “Ni{ta blagorodnije, ni{ta uz-

vi{enije, ni{ta boànstvenije ne postoji nego kada bra}a u me|uso-

bnoj qubavi ìve.” Wima je Gospod obe}ao ìvot ve~ni i na ovom i na

onom svetu. Ako smo tim idejama ispuweni, onda na{e tople molitve

preko svete crkve bi}e Bogu prijatne i onoma radi kojih se molimo, a

i nama done}e mir, done}e red, done}e spokojstvo, done}e blagostawe.

Zato od zla beìte, a blago tvorite. Na taj na~in mi }emo na jedan

dostojanstven na~in zapaliti istinske vo{tanice nad grobovima svojih

umrlih drugova, prijateqa, nad grobovima sviju palih od nehri{}anske

ruke. Na taj na~in mi sa puno prava moèmo poèleti du{ama svih ra-

di kojih se molimo Bogu ve~an pokoj. Ne}emo ih uvrediti licemernim

molitvama, nego istinskom predano{}u da }emo i}i stopama mira i re-

da i stopama svetosavqa, a to je `rtvovawe za svoj narod, za svoju veru.

Molimo se da u tom raspoloèwu poèlimo da du{e umrlih za ko-

je se molimo Bogu Gospodu naseli u rajsko naseqe gde nema muka i pat-

wi, gde je ve~ita svetlost i blaènstvo, gde je ve~no spokojstvo, da im

poèlimo da im Bog dade mir, da im poèlimo ve~nu slavu i hvalu.

Mitropolit Josif zavr{ava svoj govor, a lista `rtava se jo{ jed-

nom ~ita, ime za imenom, a me|u wima preko 30 sve{tenika palih od ko-

munisti~kih terorista, palih u na{oj zemqi.

Preliva se koqivo, po pravoslavnom obi~aju, a u Sabornoj Crkvi

odjekuje pesma, molitva Svevi{wem za ve~an pokoj du{ama sviju onih

na svima stranama palih za spas kulture i civilizacije, za spas Evro-

pe, za spas sviju naroda i qudi.

Slava im! prihvataju svi prisutni.

Mitropolit Josif sluì se ìtom, a zatim pretsednik vlade i

ostali.

U isto vreme u svima crkvama u svim okru`nim mestima, u celoj

domovini, Srpska pravoslavna crkva i narod odaju po{tu `rtvama pa-

lih u borbi protiv komunizma.*

319

_________________* Tekst je doslovno prenet iz “Na{e borbe”

Prilog br. 9g

SINODSKA BELE[KA*Br. 1399/43

Referent jerej Hranislav M. \ori} prikazuje akt G. Min. prosve-

te br. 107 od 21. juna o. g. kojim je traèno da se na dan 22. juna odrì pa-

rastos palim `rtvama u borbi protiv komunizma.

Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Josif saop{tava da

su novine neta~no reprodukovale wegov govor i predaje autenti~an te-

kst svog govora.

Uzeti na znawe saop{tewe o parastosu palim `rtvama u borbi

protiv komunizma koji je prire|en na traèwe g. Ministra prosvete i

vera br. 107 od 21. juna o. g.

U isto vreme uzeti na znawe i autenti~an tekst govora W. Viso-

kopr. Mitropolita Skopskog g. Josifa odrànog na ovom parastosu, a

koji je u {tampi neta~no reprodukovan.

Iz sednice 2-VII / 19-VI 1943. god.

320

_________________* ASASin, f III, br. 120/43.

Prilog br. 10

PROTEST POVODOM BEZO^NOG NAPADA NASRPSKU CRKVU I SRPSKE ARHIJEREJE U

[TAMPI ZA VREME OKUPACIJE



Br. 2409

16/3. oktobra 1943. godine

Beograd

Gospodinu MILANU NEDI]U

- armijskom |eneralu i pretsedniku Srpske vlade -

Beograd

Gospodine Pretsedni~e,

U Beogradskom dnevnom listu “Srpski narod” od 9. oktobra ove

godine br. 39 na str. 5 ~iji je glavni urednik i odgovorni za sadr`inu

lista g. Velibor Joni}, sadawi Ministar Prosvete i vera, iza{ao je

~lanak pod naslovom “Crvene Vladike” koga je napisao dr. M. Spala-

jkovi}, Ministar u penziji.

Istovetan takav ~lanak iza{ao je 10. oktobra ove godine i u Beo-

gradskom dnevnom listu “Novo vreme” u 752 broju, a objavqen je on u iz-

vodu i u nema~kim Beogradskim novinama “Donauzeihtung” br. 239 od 10.

oktobra ove godine.

U ovom ~lanku, koga smo zbog wegove tendencije i tendenciona-

lnosti prikazivawa stawa stvari sa `alo{}u pro~itali, okrivquju se

i napadaju direktno ili indirektno protojereji i Arhijereji Srpske

Pravoslavne Crkve, kao da je me|u wima ovladao duhovni nihilizam,

321

_________________* ASASin, f III, br. 4.

skepticizam i defetizam. Tu se bez dobre voqe uop{tava i tvrdi da je

“smr}u Patrijarha Varnave srpsko pravoslavqe izgubilo svoga posle-

dweg dostojnog i rodoqubivog pretstavnika” i na koncu konca u svome

o~aju uzvi{uje: O, vi, crvene Vladike. ^lanak zavr{ava da “od hri{}a-

nske i svetosavske misli ne bi bilo ni traga, kada bi mu reprezentovao

i ~uvao samo klir crkveni”.

Da li su g.g. odgovorni urednik i wegov saradnik, pisac ovoga ~lanka,

svesni teìne odgovornosti zbog posledica kojima Srpsku Pravoslavnu

Crkvu i wezine dana{we pretstavnike, u dana{we te{ko vreme, u na{oj

okupiranoj zemqi, izlaù jednom ovakvom javnom optu`bom.

Oni nas u svojoj li~noj bezobzirnosti prepu{taju dana{wem vi-

horu krvavog ratnog ma~a, u kome mu~eni~ki izgubi{e svoje nevine ì-

vote stotinama hiqada pravoslavnih Srba i stotinama wihovih crkve-

nih sluìteqa, a me|u wima i nekoliko Arhipastira, samo zato {to su

Srbi i sinovi i sluìteqi Svete Pravoslavne Crkve.

G.g. urednik i pisac ovog ~lanka “Crvene Vladike” zaboravqaju

na sve ovo i ne vide da su svi oni ako su crveni, crveni od svoje vlasti-

te krvi prolivene mu~eni~ki za veru i ote~estvo.

Na teritoriji od biv{ih osam Eparhija Srpske Patrijar{ije ne-

ma danas vi{e nijednog predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve niti

wezinog sluìteqa. Crkve i manastiri se pale i ru{e, da nam se tamo

utre svaki trag.

Na dana{woj teritoriji Srbije ne prestaju ubistva, progoni i za-

tvarawa srpskih sve{tenika. Vihor koji nas pusto{i ne malaksava, on

se {ta vi{e potpiruje najnovijim ~lankom, kome dado{e naslov “Crve-

ne Vladike”.

Pastiri i Arhipastiri Srpske Pravoslavne Crkve, kao verni slu-

ìteqi Hristove Crkve, i ako ovako progoweni, ne prestaju ni danas da

budu u svojoj napa}enoj i mu~eni~koj pastvi i duh vere i duh hri{}anskog

morala, a naro~ito duh domoqubive narodne sloge i duh mu{ke trezvenosti.

Srpska Pravoslavna Crkva kao prava majka Srpskog naroda, obu-

hvata svu svoju decu, te materinskim prekorom nastoji izvoditi na put

sve one koji zablude ovako ili onako. G. G. Urednik i pisac previ|aju i

zaboravqaju kakva je prava zada}a hri{}anske Crkve.

U dana{wem prete{kom stawu Srpskog naroda, u stawu okupaci-

je spoqa, i zlosre}e, besprimerne, okrvavqene razjediwenosti unutra,

322

oni traè da Srpska Pravoslavna Crkva, jedina kop~a, koja danas jo{

ujediwuje celokupni Srpski narod, i sama usvoji ratni~ki ton, te da

uzme bi~ ili ma~ u ruke i sudeluje u na{em me|usobnom ubijawu mora-

lnom i fizi~kom. Kada bi to u~inila, ona ne bi bila ni hri{}anska ni

svetosavska. Ona se svakodnevno moli Bogu protiv “me`dusobnoj bra-

ni” - gra|anskog rata.

Ona se u istoriji svojoj nikad nije sluìla fizi~kim gowewem

protivnika svojih. Primeri gowewa bogumila koje pisac ~lanka navo-

di nisu bili nikada delo Sv. Save, ni wegova oca monaha Simeona, ne-

go delo ùpana Stevana Nemawe.

Zadru`nost Crkve i dràve, {to se u ~lanku podvla~i, ne posti-

è se na na~in koji urednik i pisac ~lanka isti~u. Takav na~in je ne-

korisan i po jednu i po drugu ustanovu.

Konstatuju}i ovo, odlu~no odbijamo od Srpske Pravoslavne Cr-

kve i wenih pretstavnika sadràj optu`bi iznesenih u navedenom

~lanku kao i ovakav na~in borbe, jer su optu`be izkonstruisane bez

ikakvih pravih dokaza, na osnovu - rekla kazala - a u duhu uop{tavawa,

koje bi i u najredovnije vreme bilo za svaku osudu.

Smatraju}i du`no{}u svojom, da sa ovo nekoliko re~i i na ovaj

na~in odgovorimo na ovaj ~lanak, mislimo i nadamo se, da }ete Gospo-

dine Pretsedni~e i Vi sa svoje strane u~initi sve potrebno, da se ova-

kovi slu~ajevi ne ponavqaju, a da Crkvu treba ostaviti da vr{i svoj i

wenim Osniva~em vekovima ozna~eni posao - sejawem mira.

Raspirivawe ratni~kog duha bilo bi sejawe bure, a ètva, - jo{

ja~e propadawe Srpskog naroda. Za ovo imamo dovoqno primera i u sa-

da{wosti i u pro{losti. Bog i Sv. Sava nam bio na pomo}.

Izvolite, Gospodine Pretsedni~e, i ovom prilikom primiti

uverewe na{eg osobitog po{tovawa.

Za Pretsednika


~lan Mitropolit Skopski

Josif

323

Prilog br. 10a

CRVENE VLADIKE

- Napisao: dr. M. Spalajkovi}, ministar u penziji -

Ni{ta se tako lako ne kvari, niti tako te{ko popravqa - kao

~ovek. Dogod qudi ne uvide i ne pokaju svoje grehe, ne mogu se popravi-

ti. Istorija kao i svakodnevni ìvot potvr|uju nam te proste istine.

One su nerazdvojno vezane za promenqivi tok qudske kulture kao i za

spasonosno otkrivawe jevan|elskog morala.

Duhovna poreme}enost qudskih skupina i psihologije gomila

pruàju nam svaki ~as dokaz o mra~nim stranama qudske prirode. Zlo

lak{e prijawa za ~oveka i wegove nagone nego dobro; bezbo{tvo i ne-

moral se brè {ire nego vera u Boga i po{tewe, istina se mnogo spo-

rije, nego la`, rasprostire me|u qudima. Hri{}anstvu je trebalo dve

hiqade godina da sa mukom od{krine vrata svih kutova ~ove~anstva, i

ako mu je u osnovi tako savr{ena i ve~na doktrina kao {to je Jevan|e-

qe. Najnoviji evropski idealizam, prakti~no izraèn u svojim filo-

zofskim i politi~kim te`wama za preure|ewe dru{tvenih i drà-

vnih odnosa na podlozi narodne zadru`nosti, ima mnogo srodnosti sa

hri{}anskim u~ewem o solidarnosti, ali zato su i suprotnosti izme-

|u wega i plutokratske sebi~ne okorelosti ili komunisti~ke satan-

ske amoralnosti, nepomirqive i nepremostive, - kao {to to i razvoj

sada{weg rata pokazuje. Me|utim, boq{evi~ki reìm zasnovan na dru-

{tvenoj mr`wi i krvavoj jevrejskoj diktaturi, evo ve} dvadeset godina

traje nad mu~eni~kim ruskim narodom i preti uni{tewem srpskog kul-

turnog ideala, a na prvom mestu verskog, svima hri{}anskim narodima.

Suzbijati zlo u ~oveku - u tome je najglavnija funkcija li~ne i

op{te kulture, najdubqi smisao duhovnog qudskog napretka, sav zna~aj

umnih moralnih vrednosti. Savla|ivati sebe i u svoje bi}e unositi

prave vrednosti, to je velika i retka osobina, ali i prvi uslov da ~o-

vek postane doista kulturni ~inilac u dru{tvu i dràvi, i da pametno

324

i korisno posluì svome narodu. Zdravo mi{qewe, pouzdano rasu|iva-

we, kriti~ki duh, aktivna voqa, to su bile odlike nekada{we srpske

inteligencije i wenih pretstavnika. Srpski narod se, u svojoj kultu-

rnoj pro{losti, uvek isticao svojim umnim i moralnim sposobnostima

kao osnovnim osobinama svoje unutarwe prirode. Danas, moralna ra-

strojenost, intelektualna sumwa, duhovni nihilizam - odaju znake dege-

nerisawa kod velikog dela na{e inteligencije u svima krugovima, pa

~ak i me|u verskim pretstavnicima. Snaga wihove mislenosti i wiho-

vog karaktera ne odgovara vi{e sada{wim potrebama velikih duho-

vnih podviga. U {koli, crkvi, administraciji, generacija - za koju bi

Dante rekao da je danas “na polovini puta svoga ìvota” - kao da je pra-

}ena stalnim tragovima neke tragi~ne kobi. Dvadeset godina provede-

nih u okviru Jugoslavije prebili su joj ki~mu i uzdrmali zdrave osno-

ve u wenom duhu i wenom moralu.

[TA RADE POGLAVARI SVETOSAVSKE CRKVE?

Danas su srpskom narodu potrebni na svima poqima, a naro~ito u

crkvi i {koli, qudi sa ~vrstom ki~mom i zdravim moralnim i duho-

vnim osobinama. Samo takvi qudi ulivaju svojoj sredini prvo po{tova-

we a zatim i qubav. Dosta je bilo skeptika i defetista u Jugoslaviji.

Srpstvo je wihova mnogonapa}ena `rtva. Mi snosimo veliku odgovo-

rnost ne samo pred onima koji danas ìve, nego i pred onima koji tek

dolaze. Ta budu}a pokolewa ne}e ispitivati za{to je srpski narod to-

liko stradao, nego }e samo pitati da li je dana{wa inteligencija bila

na visini svoje du`nosti i koliko je doprinela da se obezbedi slobo-

dan i pravilan ìvot docnijih pokolewa.

Od smrti Patrijarha Varnave Srpska Crkva je obezglavqena. I

kao {to je smr}u Kraqa Aleksandra Srpstvo izgubilo svoga posledweg

velikog i vernog ~uvara, tako je i smr}u Patrijarha Varnave srpsko

pravoslavqe izgubilo svoga posledweg dostojnog i rodoqubivog pre-

dstavnika. Da su wih dvojica ostali u ìvotu, srpski narod ne bi bio

sad u poloàju u kome je. U borbi protiv zla, ni jedan od wih ne bi po-

kazao ni traga skepticizma ni defetizma.

Na pitawe jednog uglednog stranog pretstavnika o stavu dana{we

srpske pravoslavne hijerarhije prema komunizmu, jedan od crkvenih ve-

325

likodostojnika odgovorio je “da je komunizam politika, a Crkva se ne

me{a u politiku”. Neko od dana{wih protojereja, obradovan ve{}u o

ustoli~ewu moskovskog patrijarha, govorio je s misti~nim uverewem

da sad “Staqin ide svake nedeqe u crkvu”. O, naivni o~e proto! Ne ve-

ruj satani, jer }e{ ti pre iz crkve nego on u crkvu. A {ta bi se tek mo-

glo misliti o jednom visokom doktoru teologije koji propoveda da je

na{a borba protiv komunizma uzaludna: “jer ako komunizam pobedi u

Evropi, on }e i kod nas zavladati, ma ga sad i suzbili - i obratno, ako

ga u Evropi suzbiju, suzbi}e ga i kod nas, pa makar sad i zavladao u Sr-

biji”. Taj u~eni sofist osu|uje i vre|a na{e mlade i sr~ane dobrovoq-

ce. Na ~asu crkvene istorije on govori |acima da “mnoge politi~ke li-

~nosti danas, radi politi~kih tendencija, zloupotrebqavaju Svetoga

Savu i wegov duh, ma da i sami ne znaju i na poznaju istinu”. O, vladi-

ko! Crwi ti je obraz od mantije kad tako govori{ o na{oj rodoqubivoj

omladini i wenom prvom prosvetitequ.

Braniti narod od zla - zar moè biti svetije i pre~e du`nosti od

te? Ne treba ~ekati da se zlo pojavi i ukoreni treba pre toga sve ~ini-

ti da zlo ne do|e i ne pobedi. Tako je Sveti Sava shvatio svoju du`nost

prema srpskom narodu, i kao ~ovek, i kao poglavar Srpske Crkve, i kao

~lan Nemawi}ke dinastije. U wegovo vreme nije bilo komunizma, ali

je bilo druge jeresi - bogumilske - za tada{wi duhovni ìvot srpskog

naroda toliko isto opasne. Svakome je srpskom duhovniku poznata be-

seda Svetog Save o jeresima i o “pravoj veri”, koju je zabeleìo wegov

u~enik Domentijan. Stevan Prvoven~ani, u biografiji svoga oca kaè

tako|e da je Nemawa, na saboru arhijereja i velmoà, izjavio: da on ~u-

va predano mu od Gospoda Boga stado, da se u wemu “ne naseje kukoq od

lukavoga i odvratnoga |avola”, i da je saznao da krivoverni bezumnici

“zaista sluè otpadniku od slave Bo`je, samome satani”; da je zbog to-

ga “nemogu}e trpeti smrad glupih kumi}a i mrske jeresi”, izobli~io

“bezbo{tvo wihovo” i poslao na wih vojsku.

U svakom narodu i u svima vremenima ima kukoqa, to jest pobo-

rnika zla. Oni uvek okre}u le|a Bogu. U doba Nemawino oni su se zva-

li bogumilima, a danas se zovu komunisti. To su uvek isti qudi. Wiho-

va neutoqiva strast je stalno ratovawe protiv Boga. Ali ni u jednoj

ranijoj jeresi to bezgrani~no qudsko bezumqe nije dostiglo takav vr-

hunac kao u komunizmu.

326

Ateizam je zvani~na religija komunizma. Pravi komunist je fa-

natizirani bezbo`nik. Svaka druga ideologija, svaka vera u Boga, pre-

dstavqa u doktrini Karla Marksa, Lewina i Staqina, opijum za narod.

Stoga komunizam vodi uvek i svuda najsvirepiju borbu protiv vere i

Crkve. Wemu je prvi ciq opusto{iti qudsku du{u, iskoreniti iz we

svaki ose}aj religioznosti, kao {to je boq{evi~ki ru{ila~ki bes

uradio u Rusiji. Svojim paklenim metodama i satanskom energijom, bo-

q{evizam pretvara duh u materiju, du{u u testo koje posle mesi kako

ho}e. I samo u tako uniènu i razorenu qudsku du{u mogao je, pod ko-

munisti~kim terorom, da se usadi “novi ~ovek”: ateist, materijalist,

amoralist, - komunist.

Od Staqina nije bilo u istoriji svirepijeg gonioca Hristove

Crkve i wenih sluìteqa. Od kako postoji hri{}anstvo, nije ôve~a-

nstvo ni pribli`no dalo onoliki broj mu~enika kao ruski narod i Ru-

ska Crkva pod boq{evi~kim reìmom. Samo onaj koji poznaje sovjet-

sku amoralnu i antireligioznu literaturu u stawu je da pojmi kolika

duhovna beda moè da zavlada du{ama onih obezboènih qudi, kojima

su u ovom ìvotu wihovi najniì nagoni i wihove poùde jedini za-

kon.. Na na{u veliku nesre}u, takve pojave postale su obi~ne i kod na-

{ih “{umskih” oslobodilaca, kojima nije ni{ta zverski ubiti ~ove-

ka, zaklati dete, obe{~astiti ènu, opqa~kati i popaliti tu|u imo-

vinu. Komunizam je najopasnija socijalna zaraza, zato je i du`nost in-

teligencije, naro~ito crkvene, braniti i Crkvu i dràvu od te smrt-

ne opasnosti.

GLAS PRAVOG HRISTOVOG SLUGE

Niko ne moè Boga izigrati. Ni oni koji ga besomu~no napadaju,

ni oni koji ga mlitavo brane. Jedni samo otkrivaju svoje nemo}no bezu-

mqe, a drugi svoju kukavnu glupost. I jedni i drugi }e se u bednoj ta{ti-

ni svojih niskih zemaqskih ra~una, gorko prevariti. Zlo ne moè pobe-

diti. Razumni qudi znaju kako ga treba suzbijati. Bogoslovski sofisti

zaboravqaju, da se i sam Hristos bi~em sluìo, kad je iz hrama proga-

wao predstavnike “prqave ~ar{ije” i jerusalimske crnoberzijance.

Staqin misli da je trijumf zla ve} na pomolu i da }e se boq{e-

vi~ka vlast - osnovana na mr`wi, laì i teroru - uskoro pro{iriti i

327

na ostale evropske narode. Wegovo versko pritvorstvo - lukava takti-

~ka kamuflaà - moè prevariti gre{nu inteligenciju, fariseje i la-

`ne proroke, ali ne i Boga. “Ne varajte se! Bog se ne da ismejati; jer

{ta ~ovek poseje, ono }e i po`weti” (Gal. 6, 7). Staqinovo satansko ce-

rekawe ne}e uspeti. Ono {to Bog ne}e, ne moè se ostvariti. Vera

ostaje i daqe nepomirqiv neprijateq komunizma i nesavladqiva tvr-

|ava hri{}anske kulture. Ako neki crkveni poglavari svesno zanema-

ruju odbranu te tvr|ave, misle}i da se i tako sluì Hristu, oni nesve-

sno ~ine usluge Antihristu. Oni idu stopama engleskih nadbiskupa,

tih crvenih kardinala. Wihov greh prema Bogu ne moè se snobizmu

pripisivati. Wihova je zabluda mnogo teà.

Svaki narod, koji okaje svoje grehove, bi}e spasen. Bo`ja milost

ve} se izliva nad srpskim narodom. O, vi, crvene Vladike! Ne uvaqujte

svoj narod u nova jo{ ve}a sagre{ewa. Bog vam to ne}e oprostiti. Ugle-

dajte se na Hristovog slugu koji je po duhu najboqi - i ako po ~inu na-

jniì - me|u vama. Evo {ta mi taj mali i skromni monah pi{e iz svog

udaqenog manastira:

“îtam redovno Va{e ~lanke u “Srpskom narodu”... I pre ovoga

rata sam zapazio, a sad mi sve potvr|uje to jasno, da od Hri{}anske i

Svetosavske Misli ne bi bilo ni traga kod nas kad bi wu reprezento-

vao i ~uvao samo klir crkveni, a bez wenih stvarnih i stalnih ~uvara,

tuma~a i branilaca:na{eg seqaka, udaqenog od druma i varo{i, i na-

{eg istinskog intelektualca, onog koji ima kontakta sa narodnom du-

{om i pro{lo{}u... Neka je beskrajno puta Slava i Hvala svetome Sa-

vi, koji je Hri{}ansku Misao stavio na daleko {iri, na narodni, pro-

stor i u~inio je skoro nezavisnom od ovakvog ili onakvog momentalnog

stawa jednog reda qudi”.*

328

_________________* Ovaj bezo~ni napad dr M. Spalajkovi}a najpre je objavqen u novinama “Srpski

narod”, br. 39 od 9. 10. 1943. g, a potom je pre{tampan u listu “Novo vreme”, br. 752 od 10.

10. 1943. g, kao i u nema~kim okupacionim “Dunavskim novinama”, br. 239 od 10. 10. 1943. g.

Prilog br. 10b

PRETSEDNI[TVO MINISTARSKOG SAVETA- KABINET -

Pov. br. 1023

19. X 1943. g.

Beograd

WEGOVOM VISOKOM PREOSVE[TENSTVUMITROPOLITU SKOPSKOM GOSPODINU

G-NU JOSIFU*,BEOGRAD

VA[E VISOKOPREOSVE[TENSTVO!

U vezi Va{eg pisma Br. 2409 od 16. ov.m., osobita mi je ~ast iz-

vestiti Vas, da se sa Va{im konstatacijama slaèm, te sam kako kod re-

dakcija tako i kod odnosne Gospode u~inio korak, da se sli~no {to vi-

{e ne dogodi. Pisao sam isto tako i g. Ministru Spalajkovi}u, kome

sam izme|u ostalog naveo moje gledi{te o potrebi, da ujediwewu Pra-

voslavnu Crkvu ne treba me{ati ni u kakvu politiku, niti je ometati

ovakvim i sli~nim stvarima u odràwu i sprovo|ewu duhovnog ìvota

na{eg pravoslavnog naroda.

Izve{tavaju}i Vas o predwem i preporu~uju}i se Va{im moli-

tvama molim Vas da primite uverewe o mom osobitom po{tovawu.

PRETSEDNIK MINISTARSKOG SAVETA

Milan Nedi}

329

_________________* ASASin, br. 2478 od 20. X 1943. g.

Prilog br. 10v



Br. 2534

29/16. oktobra 1943. godine

Beograd

VA[E PREOSVE[TENSTVO*,

Gospodin Ministar prosvete Velibor Joni} uputio je dana 27. X1943. godine Svetom Arhijerejskom Sinodu slede}e pismo:

“Kao dobar sin Srpske Pravoslavne Crkve i Ministar prosvete

i vera `elim ovim putem da Vas izvestim da ~lanak dr. Miroslava Spa-

lajkovi}a “Crvene vladike”, koji je objavqen u br. 39 “Srpskog naroda”od 9. oktobra t. g. ne predstavqa moje mi{qewe. Misli iznete u tome

~lanku, u koliko se posredno ili neposredno odnose na arhijereje Sr-

pske Pravoslavne Crkve, smatram kao proizvoqne, te s obzirom na to

~lanak je po mom mi{qewu {tetan po Svetu Pravoslavnu Crkvu i po

na{e op{te narodne interese.

Objavqivawe toga ~lanka u~iweno je mimo moga znawa, pa prema

tome i mimo moga odobrewa. Preduzeo sam korake da se i javno, kao ure-

dnik, ogradim od pomenutog napisa.

Dostavqaju}i predwe Sv. Arhijerejskom Sinodu, ~ast mi je i ovom

prilikom uveriti ga u moje osobito po{tovawe”.

O ~emu izve{tavamo Vas radi povoqnog znawa.

Va{eg Preosve{tenstva u Hristu brat,

Za Pretsednika



Josif, s.r.

330

_________________* ASASin, br. 2534 od 29. X 1943. g. Ovaj akt Svetog Arhijerejskog Sinoda je

upu}en svim eparhijskim arhijerejima - prim. prir.

Prilog br. 11



Br. 428/Zap. 135

19/6. marta 1945. godine

u Beogradu

PRETSEDNI[TVU VLADE DEMOKRATSKEFEDERATIVNE JUGOSLAVIJE*

Beograd

Jo{ od prvih dana oslobo|ewa stavqen je u ku}ni zatvor Preo-

sve}eni Episkop Ba~ki Gospodin Dr. Irinej ]iri}. Sveti Arhijerej-

ski Sinod nema o tome nikakve zvani~ne obavesti zbog ~ega je on sta-

vqen u ku}ni zatvor i za{to su protiv wega ove specijalne mere i po

~ijem nare|ewu preduzete. ûlo se, me|utim, iz privatnih ali potpuno

autenti~nih izvora, da su ove mere protiv Preosve}enog Episkopa Dr.

Irineja odre|ene zbog wegovog neispravnog dràwa za vreme neprija-

teqske okupacije. Stavqa mu se na teret, {to je po naredbi okupato-

rskih vlasti izdao jedan raspis protiv komunisti~ke partije i {to se

primio ~lanstva u gorwem domu ma|arskog parlamenta.

Sveti Arhijerejski Sinod je zatraìo prema ovim vestima i iz-

ve{taj od Preosve}enog Episkopa Dr. Irineja pa je i iz ovog izve{ta-

ja saznao, da su odnosne policajne mere protiv wega odre|ene od strane

vojnih vlasti i da se protiv wega vodi istra`ni postupak radi toga

{to je izdao proglas protiv komunisti~ke partije i radi toga {to se

primio ~lanstva u gorwem domu Ma|arskog parlamenta.

Za prvi slu~aj navodi on kao opravdawe, da je on prisiqen od voj-

nih ma|arskih vlasti da izda jedan raspis protiv komunista i da su na

wega ~inili pritisak u tom pravcu da ako to ne u~ini da }e se izvesti

op{ti pokoq srpskog stanovni{tva u Ba~koj. Odbijao je da izda ovakav

331

_________________* ASASin, br. 428/zap. 135 od 19. 3. 1945. g.

proglas, odugovla~io je da ma kakav proglas izdaje, ali kada mu je zapre-

}eno da ako taj proglas ne izda i kada mu je posledwa poruka za to po-

slana no}u, da }e protiv srpskoga stanovni{tva u Ba~koj po~eti najo-

krutniji progoni. Zabrinut za sudbinu svoga naroda napisao je proglas,

koji je izdat odmah sutradan sa wegovim potpisom od strane ma|arskih

vlasti sa dopunama i promenama wegovog originalnog teksta.

Me|utim, okrutni neprijateq nastavio je progone Srba, ali mu je

bilo stalo da na jedan bestidan na~in uprqa i ~ast srpskog Episkopa.

[to se ti~e drugog slu~aja proizilazi, da je on imenovan za ~la-

na Ma|arskog doma protiv svoje voqe, a i na navaqivawe pojedinih Sr-

ba gra|ana, da bi na taj na~in mogao boqe za{ti}ivati i ~uvati Srpski

narod od uni{tavawa. [ta vi{e, isti~e se, da se tada nije primio

~lanstva u gorwem domu, narod bi ga osudio kao sebi~waka, koji se sa-

mo o sebi stara, a za druge ne mari. Primio se, dakle, toga ~lanstva, jer

su tako zahtevale prilike za narod i zbog naroda, jer je uvek ose}ao i

saose}ao sa svojim narodom.

Prema drugim izve{tajima kojima Sveti Arhijerejski Sinod ras-

polaè Preosve}eni se Dr. Irinej nalazi u ovom te{kom poloàju kao

potpuno nevin ~ovek i samo zato {to je pretstavnik Crkve i ni za{ta

drugo. Ve} je pro{lo preko pet meseci, a da se pitawe Preosve}enog

Dr. Irineja i wegovog ku}nog zatvora ne re{ava.

Preosve}eni Dr. Irinej je i redovan ~lan Svetog Arhijerejskog

Sinoda, on je ina~e i po svojoj spremi i po svom ìvotu ugledni Arhi-

jerej Srpske Pravoslavne Crkve, i u dana{wim prilikama potreban je

Crkvi a i wegovoj eparhiji aktivan rad wegov od koga je on na ovaj na-

~in uklowen.

Molimo Pretsedni{tvo da sa svoje strane u~ini sve potrebno, da

se dana{wi te{ki poloàj Preosve}enog Episkopa Ba~kog Gospodina

Dr. Irineja izmeni i da se kona~no re{i ku}nog zatvora, kako bi se mo-

gao u punoj meri posvetiti svojim Arhijerejskim du`nostima.

Za Pretsednika



Josif

332

Prilog br. 12



Br. 428/Zap. 135


u Beogradu


Beograd

Srpski narod je u toku ovoga rata koji jo{ uvek traje podneo i

podnosi jo{ uvek te{ke `rtve. Nema~ki okupator i wegovi izdajni~ki

pomaga~i preduzeli su da Srpski narod, a naro~ito onaj deo u zapadnim

karajevima na{e Otaxbine zajedno sa wegovom crkvenom organizaci-

jom i srpskim sve{tenstvom potpuno istrebe a sav Srpski narod u svim

krajevima da {to vi{e fizi~ki i potpuno privredno uni{te.

To sistematsko uni{tavawe i trebqewe po davnoj jo{ spremno-

sti i promi{qeno skrojenom planu i to u prvi mah srpske pravoslavne

inteligencije i pretstavnika organizacije Srpske Pravoslavne Crkve

po tom i {irih narodnih masa nije prestalo ni danas a naro~ito u onim

krajevima koji se jo{ i sada nalaze pod neprijateqskom okupacijom.

Produèwe rata ~ije terete i u krvi i u imetku za oslobo|ewe na-

{e zemqe snosi uglavnom Srpski narod traì jo{ ve}ih i ve}ih `rtava.

No, to su neumitni zahtevi ratnog ìvota i potrebe samoodbrane

i kona~no bratska obaveza i solidarna du`nost prema mo}nim na{im sa-

veznicima, u iskonskoj borbi protiv op{teg neprijateqa ~ove~anstva.

Sve te `rtve, makar bile i najteè, na{ narod podnosi juna~ki,

jer mu to nalaè i wegov juna~ki ponos i wegova narodna ~ast.

No, dok rat zahteva svoje `rtve, kod nas na oslobo|enoj terito-

riji padaju i daqe glave kao posledica odmazde i nad onima, koji ili

333

_________________* ASASin, br. 428/zap. 135 od 19. 3. 1945. g.

se nisu sna{li u op{toj pomutwi i izvr{ili svoju gra|ansku du`nost u

punoj meri ili nikako, ili je zbog op{te pometwe i okrutnih stega oku-

patorskih nisu bili kadri da izvr{e. Me|u ovima je i znatan broj siro-

tiwe, koja je ostala bez ikakvog pravog vo|stva i koja se u tom meteù

vijala i snalazila u toliko da sa~uva go ìvot, a koja u du{i svojoj ni-

je izgubila onu pravu veru u veliku budu}nost Srpskoga naroda, prema

zadacima koju je on istoriji svoga ìvota i neprekidne borbe ovde na

Balkanu svojom krvqu stvarao i koju on ima jo{ da stvori i izvojuje za

op{te dobro na{e Jugoslavije a na ~ast i ponos na{e op{te bratske

slovenske zajednice. Srpski narod kao celina i u ovoj dana{woj te{koj

borbi koju je vojevao goloruk i bez pravog vo|stva iza}i }e pred sud ~a-

sti ostalih savezni~kih naroda ~ista obraza i pun ponosa za svoja naj-

novija pregala{tva kojima nema ravnih u istoriji ostalih naroda.

Ako je bilo lutalica u op{toj svetskoj i na{oj narodnoj pomutwi

oni su delom ~im su saznali pravu istinu zauzeli odmah u ovoj dana-

{woj borbi svoje pravo mesto, a to }e u~initi i svi oni do kojih jo{

prava istina nije doprla ili ne moè da dopre jer su jo{ pod okrutnom

stegom a mo`da i zabludama mraka u kojoj ga ove stege drè.

U koliko god je poku{avano sa strane zlo~ina~kih okupatora da

se na{ narod razjedini i da mu se usade u du{u razne ideologije, on je

znao u svim perturbacijama tih zlo~ina~kih namera uzvisiti se svojim

narodnim duhom i sa~uvati onu pravu qubav prema svojoj dràvi kao

svojoj otaxbini i on ostaje na toj liniji nepokolebiv i danas, kada se

pod vidom raznih diferencijacija otaxbinskih du`nosti ho}e da uma-

wi ta visoka wegova i uro|ena mu plemenita svest.

Istina, posledwim manifestom objavqena je amnestija kao znak

za izmirewe i apel za prestanak svih razlika koje je bilo potrebno

ukloniti za oja~awe na{eg zajedni~kog oslobodila~kog fronta, ali na

àlost ima slu~ajeva, da se ra~unawem tih razlika u na{em dru{tvu

nije jo{ prestalo i da se na toj osnovi jo{ danas sudi i presu|uje i iz-

ri~u najteè kazne, koje se izri~u i onim najteìm zlo~incima i izdaj-

nicima, koji su na{ narod po napred smi{qenom planu trebali i fi-

zi~ki i privredno uni{tavali.

Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve, kome

leè na srcu interesi i ìvoti pravoslavne srpske pastve, ~ast je iz

hri{}anskih pobuda skrenuti Pretsedni{tvu Vlade pa`wu na sve to i

334

umoliti Pretsedni{tvo, da podru~nim svojim vlastima i organima iz-

da potrebna uputstva, koja }e biti garancija za potpun mir i red u ze-

mqi i koja }e doneti zadovoqstvo celokupnom Srpskom narodu za sve

one napore koje je on do sada pru`io i jo{ treba da pru`i do kona~nog

oslobo|ewa na{e zemqe od neprijateqa wezinih op{te a napose od ne-

prijateqa Srpskoga naroda.

Za Pretsednika



Josif

335

Prilog br. 13



Br. 428/Zap. 135


u Beogradu


Beograd

Svetom Arhijerejskom Sinodu pristiù sa vi{e strana àlbe

kako se na pojedine Eparhijske Arhijereje i pojedine parohijske sve-

{tenike sa strane izvesnih organa dràvnih vlasti ~ini pritisak, da

se sve{tenstvu zabrani i izostavi spomiwawe imena Wegovog Veli~a-

nstva Kraqa Petra Drugog pri liturgijskom i obrednom bogosluèwu.

Takav pritisak ~inio je na Eparhijskog Arhijereja okru`ni Na-

rodno-oslobodila~ki odbor Ni{ki usmenim putem i to pretstavnici

toga odbora Blagoje Rajkovi}, na~elnik upravnog odeqewa okruga ni-

{kog, dr. Jeki} pretsednik okru`nog odbora ni{kog i ~lanovi odbora,

Kneèvi} i Petrovi} Slavko - \era. Pretsednik okru`nog NOO

okruga Leskova~kog Bo{ko Krsti} svojim aktom od 18. januara 1945. go-

dine pod br. 36 iz 945 upu}enom Arhijerejskom Namesniku Leskova~-

kom, koji se akt u prepisu pod./. prilaè, ~inio je to isto.

Sreski NOO u Lazarevcu izdao je dana 22. oktobra 1944. godine

pod br. 14 sa potpisom potpretsednika ~iji je potpis ne~itqiv izdao je

naredbu parohu u Petki da u budu}e kao {efa dràve ima spomiwati

Mar{ala Jugoslavije Tita. Prepis odnosnog akta prilaè se pod . /.

Dana 23. januara ove godine Poverenik unutra{wih poslova Sr-

bije pukovnik Milentije Popovi} uputio je pismo Visokopreosve}e-

nom Mitropolitu Skopskom Gospodinu Josifu kao zameniku Wegove

Svetosti Patrijarha Srpskog, a koje pismo u prepisu prilaèmo, mo-

336

_________________* ASASin, br. 428/zap. 135 od 19. 3. 1945. g.

le}i ga da ga ili on ili wegov zamenik toga dana posete radi va`nog

razgovora.

Kako je Visokopreosve}eni Mitropolit Skopski Gospodin Josif

ba{ toga dana pre podne otputovao sa delegacijom Srpske Pravoslavne

Crkve u Moskvu na izbor i intronizaciju novog Patrijarha Ruske Pravo-

slavne Crkve odazvao se ovom pozivu tada deùrni ~lan Svetog Arhije-

rejskog Sinoda Preosve}eni Episkop Brani~evski Gospodin Venijamin.

Prilikom ovog sastanka Poverenik za unutra{we poslove Srbi-

je pukovnik Milentije Popovi} je traìo da uprava crkvena izda nare-

|ewe sve{tenstvu da se ime Wegovog Veli~anstva Kraqa Petra Dru-

gog, ne pomiwe pri bogosluèwima.

Preosve}eni Episkop Brani~evski Venijamin je odbio ovaj zah-

tev, a Sveti Arhijerejski Sinod rasmatraju}i sve ove slu~ajeve izdao

raspis svim Eparhijskim Arhijerejima od 14/1. februara 1945. godine,

Pov. br. 1/ zap. 41 iz 1945.g. da “Sveti Arhijerejski Sinod ne moè ula-

ziti u raspravqawe ovog pitawa pre nego {to nadle`na vlast ne done-

se meritornu odluku o Kraqu. Svi Arhijereji poloìli su zakletvu na

vernost Wegovom Veli~anstvu Kraqu i dok se nadle`nim putem ne pro-

meni forma dràvne uprave Crkva i weni Arhijereji du`ni su ostati

pri svojoj zakletvi i dràti se ustanovqenog zakonitog poretka”.

Smatraju}i da je ovo stanovi{te potpuno ispravno, a jer ono od-

govara i stvarnom stawu stvari i jer je Wegovo Veli~anstvo Kraq Pe-

tar Drugi i danas legitimni pretstavnik na{e dràve, jer ta legitim-

na prava priznaju i sve na{e vlasti u zemqi i pretstavni{tva sviju na-

{ih savezni~kih zemaqa, Svetom Arhijerejskom Sinodu je ~ast umoli-

ti Pretsedni{tvo Vlade da izvoli podru~nim vlastima i organima iz-

dati potrebna uputstva, da se ne bi daqe gre{ilo, i zabraniti im da se

me{aju u op{te u unutra{wa bogoslu`bena pitawa Pravoslavne Srp-

ske Crkve, a sve one odgovorne dràvne funkcionere koje su prema na-

pred izloènom na svoju ruku ~inili ma kojim putem pritisak na cr-

kvene vlasti i organe, da izvoli pozvati na odgovornost.

Za Pretsednika



Josif

337

Prilog br. 14

PATRIJAR[IJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE


Br. 428./ Zap. 135/a


Beograd


Beograd

Zakonom o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi od 8. novembra 1929. go-

dine i Ustavom Srpske Pravoslavne Crkve od 16. novembra 1931. godi-

ne regulisani su odnosi izme|u Pravoslavne Srpske Crkve i Dràve.

Pojedinim, pak, propisima ovih osnovnih zakona koji reguli{u od-

nose Crkve i Dràve / i to Zakonom o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi ~l.

2, 8, 10, 12, 21, 22, 24, 25; Ustavom Srpske Pravoslavne Crkve ~l. 32, 33,

99, 258, 260, 278, a obzirom na dràvno-pravne i crkveno-pravne princi-

pe / u~iwena je po resorima dràvnih vlasti, koji sara|uju u pojedinim

granama sa Crkvom, pravilna raspodela u pitawima nadle`nosti po po-

jedinim granama javno-pravne crkvene i crkveno-prosvetne delatnosti.

Po toj raspodeli, a naro~ito ~l. 278 Ustava Srpske Pravoslavne

Crkve, ozna~eno je Ministarstvo pravde kao glavni dràvni organ, jer

je on i ~uvar dràvnih zakona, da bude glavna spona izme|u Crkve kao

samostalne i avtonomne vlasti i vrhovne nadle`ne dràvne vlasti.

Sledstveno ovim zakonskim propisima, po progla{ewu Ustava Srp-

ske Pravoslavne Crkve, obrazovan je tada pri Ministarstvu pravde i po-

seban verski odsek, koji je u ovom resoru rukovodio svim na~elnim pita-

wima i poslovima, koji su se na osnovu napred spomenutih zakonskih pro-

pisa u obostranom odnosu izme|u Crkve i Dràve na wih odnosili, sem

prosvetnih poslova, koja su spadala u nadle`nost Ministarstva prosvete.

338

_________________* ASASin, br. 428/zap. 135/a od 19. 3. 1945. g.

Za vreme okupacije, a kako je Svetom Arhijerejskom Sinodu zva-

ni~no i saop{teno na zahtev okupatorskih vlasti, izmewen je ovaj zakon-

ski propis krajem 1941. godine i svi poslovi verske uprave preneseni su

iz nadle`nosti Ministarstva pravde u nadle`nost Ministrastva pro-

svete tobo` “u interesu jedinstvenog ure|ewa svih kulturnih pitawa”.

Sveti Arhijerejski Sinod je u svoje vreme protiv ovoga prote-

stvovao jer se to protivi propisima ~l. 278 Ustava Srpske Pravoslav-

ne Crkve i jer je ta promena donesena bez privole i sporazuma nadle-

`nih faktora, koje taj ~l. 278 predvi|a. Me|utim, odlukom Pretsedni-

{tva AVNOJ-a od 3. februara 1945. ( slu`beni list br. 4 ) kojom su uki-

nuti svi pravni propisi, doneti od strane okupatora i wegovih poma-

ga~a za vreme neprijateqske okupacije, prestala je va`iti i ova odred-

ba o prenosu verskih poslova iz resora Ministarstva pravde u resor

Ministarstva prosvete, pa bi se imalo uspostaviti u ovom pitawu sta-

we kako je i pre bilo.

Kako po ovom pitawu do danas nije donesena i naro~ita odluka, to

je Svetom Arhijerejskom Sinodu ~ast umoliti Pretsedni{tvo Vlade,

da po ovom pitawu izvoli izdati i naro~itu odluku i odrediti da se

pri Ministarstvu pravde demokratske i federativne Jugoslavije ima

obrazovati ponovno verski otsek, koji }e rukovoditi kao i do sada sve

poslove verske uprave.

Za Pretsednika



Josif

339

Prilog br. 15

PATRIJAR[IJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE


Br. 428. / Zap. 135/a


Beograd


Beograd

Okupatori na{e zemqe: Nemci i wihovi sateliti za vreme od 6-

og aprila 1941. godine, naro~ito protiv Srpskog pravoslavnog naroda

vodili su totalitarni rat u pravom smislu te re~i. Svim dozvoqenim i

nedozvoqenim sredstvima nastojavali su: da Srbe vojni~ki dezorganizu-

ju, i onesposobe, ekonomski iscrpe a duhovno razdrobe, podele u razne

frakcije, zavade i zakrve. Ne samo ve{ta propaganda nego i sila, nasiqe,

ubistva, internacija, razna obe}awa i pretwe bila su sredstva za postig-

nu}e postavqenog ciqa. Neobave{teni, i slabi ekonomski, pa i imu}ni-

ji gra|ani u brizi za svojom imovinom, a porodi~ni u brizi za svojom de-

com, jednom re~ju, ceo narod u to doba nalazio se u velikoj du{evnoj de-

presiji i velikoj dezorijentaciji i pometwi. Ali, iako u tako te{kom

ekonomskom i du{evnom stawu na{ je narod, mo`da sa neznatnim izuzet-

kom, sa~uvao svoju nacionalnu svest, podnosio sve `rtve rata kao nijedan

narod na svetu, nestrpqivo o~ekuju}i dan oslobo|ewa te je i sada gotov:

da odgovori svojim obavezama prema svojim mo}nim saveznicima, da sa~u-

va i uzdigne svoj juna~ki ponos i nacionalnu ~ast i da od sebe da sve za

oslobo|ewe i napredak svoje Otaxbine. Ratni podvizi, patriotizam, ju-

na{tvo, hrabrost i po`rtvovawe na{eg naroda i u ovom svetskom ratu

mogu svima nama da slu`e na ~ast a mnogim narodima za primer.

Srpska Pravoslavna Crkva kao uvek tako i sada u ovim te{kim

prilikama svim svojim duhovnim sretstvima nastojavala je i nastojava da

340

_________________* ASASin, br. 428/zap. 135/a od 19. 3. 1945. g.

bude prava majka celog na{eg naroda, da mu sa~uva versku, moralnu i na-

cionalnu svest, da nau~i bratskoj slozi i hri{}anskoj qubavi i po`r-

tvovawu za op{te narodno dobro. Zato su joj uvek te{ko padale sve nemi-

le pojave u na{em narodu, a naro~ito me|usobno gloèwe, me|usobno is-

trebqewe, krvoproli}e i progawawe. Iz tih pobuda i ose}awa Srpska

Pravoslavna Crkva je sa svojom najve}om ~e`wom o~ekivala dan izgnan-

stva okupatora sa na{e teritorije i narodnog oslobo|ewa i pozdravila

ga sa najve}om rado{}u, nadaju}i se, da }e posle toga nastati vreme izmi-

rewa zava|ene bra}e, bratske sloge i qubavi i hri{}anskog milosr|a u

toliko pre: {to je neprijateq proredio na{e najboqe redove, na{u ze-

mqu dovoqno natopio krvqu na{ih najboqih sinova i ostavio nam pu-

sto{ i sirotiwu; {to na{a Otaxbina nije jo{ oslobo|ena niti je rat za-

vr{en. Ova nada poja~ana je posledwim manifestom o amnestiji, apelom

za prestanak bratskih razmimoilaèwa, obnavqawe bratske sloge, pre-

stanak prolivawa bratske krvi i me|usobnog, {tetnog nepravi~nog pro-

gawawa. No, Sveti Arhijerejski Sinod ima saznawa da odluku o amnesti-

ji pojedini dràvni organi na razne na~ine u izvesnim slu~ajevima tu-

ma~e i suvi{e o{tro primewuju. Ovo moè biti smetwa bratskoj slozi

u na{em Srbskom narodu, moè biti od {tete na{oj mnogonapa}enoj

Otaxbini a od koristi neprijateqima na{eg naroda i Otaxbine.

Sveti Arhijerejski Sinod kao pretstavnik Srpske Pravoslavne

narodne Crkve, zadahnut èqom za dobro svoje pravoslavne pastve i ce-

le na{e Otaxbine iz ~isto hri{}anskih i nacionalnih pobuda, ovim

moli Pretsedni{tvo Vlade federativne demokratske Jugoslavije za

dejstvo da sve vlasti u na{oj zemqi u svim slu~ajevima postupawa i su-

|ewa postupaju blagorazumno, ispituju i sude u duhu miroqubivosti i

potpuno ispune odluku o amnestiji. To }e biti najve}a garancija za pot-

pun mir i red u zemqi a najboqa satisfakcija Srpskom narodu za `rtve

i napore koje podnosi u svojoj narodno-oslobodila~koj borbi za op{te

dobro naroda i Otaxbine.

Za Pretsednika



Josif

341

Prilog br. 16



Br. 2560

3. januar 1946. godine

Beograd

PRETSEDNI[TVU USTAVOTVORNE SKUP[TINE F. N. R. J.*

Beograd

Javnim apelom Ministrastva za Konstintuantu od 1. decembra

1945. godine izloèn je na javni pretres nacrta novoga Ustava federa-

tivne republike Jugoslavije.

Kako se u ovom nacrtu u wegovim ~l. 25, 26. i 37. proklamuju izve-

sna nova na~ela o odnosu Crkve prema dràvi Sveti Arhijerejski Si-

nod je preko Ministarstva za Konstituantu podneo svoje èqe i pri-

medbe na nacrt ovoga ustava. Kako se iz dnevne {tampe vidi ustavni od-

bori raspravili su ve} onaj deo nacrta koji se ti~e Crkve i od svih

primedba koje je Sveti Arhijerejski Sinod podneo dopuwen je, prema

novinskim izve{tajima, samo ~l. 37. koji govori o odvajawu Crkve od

{kole, dodaju}i mu ovu re~enicu: “Verska nastava moè se vr{iti iz-

van {kolskog programa, ali samo u {kolskoj zgradi.”Sveti Arhijerejski Sinod àli, da ustavotvorni odbori nisu po-

klonili pa`we i ostalim primedbama Svetog Arhijerejskog Sinoda,

pa molimo Pretsedni{tvo da ove primedbe izvoli staviti na pretres

samoj Ustavotvornoj Skup{tini i to:

1. da se u ~lanu 25 posle stava:

a) “Crkva je odvojena od dràve”, doda slede}e: “Prilikom spro-

vo|ewa u ìvot ovog na~ela dosada{wi imovinsko-pravni odnosi cr-

kve (pojedinih verskih zajednica) i dràve regulisa}e se posebnim za-

konom u duhu pravi~nosti”.

342

_________________* ASASin, br. 2560 od 3. 1. 1946. g.

b) da se posle stava 3 ovog ~lana doda: “Zajem~ena je nepovredi-

vost mesta namewenih za vr{ewe verskih obreda (crkve, grobqa i cr-

kvene porte i crkvenih zgrada u wima).

2. a) da se stav 2 ~lana 26 stilizuje ovako: “Punova`ni brakovi

moraju se registrovati kod dràvnih nadle{tava”.

b) stav 3 ~lana 26 da se stilizuje ovako: “Bra~ni sporovi spadaju u

nadle`nost narodnih sudova, ali se priznaju punova`nim i presude do-

nesene po crkvenim sudovima u bra~nim sporovima crkvenih brakova”.

3. da se stavu 4 ~lana 37 doda tekst: ...... “a Crkva ima pravo da

osniva svoje verske i stru~ne {kole. Verska nastava je slobodna i po

èqi roditeqa ona se predaje u svim osnovnim sredwim i wima sli~-

nim {kolama izvan {kolskog programa pod uslovima, koji }e se poseb-

nim zakonom odrediti. [kolskoj omladini slobodno je poha|awe bogo-

sluèwa i vr{ewa verskih du`nosti”.

OBRAZLO@EWE:

Ad 1. Srpska Pravoslavna Crkva bila je u istoriji svojoj uvek ve-

zana za narodnu dràvu. Ona nije vaspitavala samo sebi verne i odane si-

nove ve} i dràvi osloboditeqe. Ona je u ovom stra{nom ratu poloì-

la svu svoju imovinu i sve svoje kosti u temeqe dràve. Ona je kroz svu

svoju istoriju ostala nacionalna ustanova. Ovu istorijsku uslugu koju je

Srpska Pravoslavna Crkva u istoriji svoga naroda odigrala, priznava-

la joj je svagda dràva, i u ime priznawe toga, osigurala je svojim mate-

rijalnim obavezama, koje su joj naro~ito sada potrebne, jer je ona i u

ovom stra{nom ratu sa svim svojim ustanovama koje su joj najve}im delom

uni{tene, bila glavni ciq neprijateqskih zlo~instava. Dokaz su tome

opqa~kane, popaqene i uni{tene do temeqa wezine crkve, wezini mana-

stiri i sva wezina dobra i pobijen veliki broj sve{tenstva.

Ad 2. Postavqawe na~ela gra|anskog braka koje je poteklo u pr-

vom redu iz zapadnih dràva, izazvale su one verske zajednice, koje su

strukturom svoga u~ewa o braku stvorile te{ke i nepremostive zapre-

ke razvitku dru{tvenog ìvota wezinih vernih, da se na koncu ovo na-

~elo mora ozna~iti iskqu~ivo kao reakcija protiv takvih verskih za-

jednica i protiv takvih wihovih u~ewa.

343

Predloènom stilizacijom ustavnih odredaba o braku ne dira se

ni u koliko u stanovi{te paritetnog odnosa dràve prema ostalim ve-

roispovestima, a u koliko bi ove odredbe imale posebne reperkusije za

pojedine veroispovesti, to bi imalo da se pripi{e wihovom u~ewu, ko-

je ne odgovara op{tem dru{tvenom shvatawu. U ostalom ovo bi sve bi-

lo u saglasnosti i sa onim i ovim ustavom usvojenim na~elom o slobo-

di savesti, po kome je svakom gra|aninu slobodno, da bira verski ili

gra|anski brak, da bira verski ili gra|anski sud.

Ad 3. Predloèna primedba postulira ve} iz na~ela i ovim usta-

vom priznatog eti~kog zna~aja same Crkve pa prema tome i za ostvare-

we wezine verske slu`be uslovqava i dràwe potrebnih joj {kola.

Na{ je svet duboko religiozan. Spre~avawe verskih ose}aja u na-

{em podmladku on ose}a kao teàk napad na wegov duhovni i moralni

integritet i u dana{wim poku{ajima o ometawu predavawa veronauke u

{kolama, koji su usledili i pre dono{ewa ustavnog na~ela o odvajawu

{kole od Crkve, on smatra smrtonosnim napadajem na samu Crkvu, kojoj

je on kroz vekove bio odan i sa kojom je on vezao sudbinu svoga bitisawa.

Dodatak koji je posle diskusije u ustavnim odborima dodan ~l. 37 a

koji glasi: “Verska nastava moè se vr{iti izvan {kolskog programa,

ali samo u {kolskoj zgradi”, stoji u najo{trijoj protivnosti sa osnov-

nim na~elima novog Ustava o nezavisnom i slobodnom radu Crkve, a na-

ro~ito sa prvobitnim 25-im ~lanom nacrta Ustava, koji kaè: “Verske

zajednice slobodne su u svojim verskim poslovima i u vr{ewu verskih

obreda”. Versko i moralno vaspitawe omladine je jedan od najva`nijih

verskih poslova. Ustav jednim ~lanom priznaje Crkvi slobodu toga rada,

a drugim ~lanom tu slobodu skoro sasvim uni{tava odredbom da taj svoj

posao moè da vr{i samo u {kolskoj zgradi! To drugim re~ima zna~i da

Ustav zabrawuje Crkvi versko vaspitavawe omladine na svakom drugom

mestu. Tako sku~en i neslobodan ìvot nije Srpska Pravoslavna Crkva

nikad imala, pa ~ak ni pod najgorim neprijateqskim vladavinama, pa ve-

ruju}i u dobronamernost vode}ih politi~kih qudi ne ose}amo potrebu

da sa na~elnog stanovni{tva obja{wavamo opravdanost na{eg prigovo-

ra ovakvoj redakciji 37. ~lana, jer smo tvrdo uvereni da }e Ustavotvor-

na Skup{tina izmeniti taj ~lan posle ovog na{eg upozorewa.

Sveti Arhijerejski Sinod àli da se i Srpska Pravoslavna Cr-

kva, koja je stvarala i branila dràvu, i u ovom pitawu tretira kao ne-

344

prijateq dràve. Ona ne izbegava kontrolu dràve u ovome pitawu ma

u kome obimu bila i nema ni{ta protiv da verou~iteqi koje Crkva

predlaè budu organi dràve.

Kona~no Sveti Arhijerejski Sinod moli da se podvrgne ponov-

nom razmatrawu posledwe ta~ke ~lana 26. koja kaè: “Vanbra~na deca

imaju jednaka prava sa bra~nom”. Ima vi{e vrsta vanbra~ne dece.

Jedno je pitawe vanbra~ne dece, ~iji roditeqi mogu stupiti u brak.

Pozakowewe ovakve dece je i u dana{wem zakonodavstvu osigurano.

Drugo je pitawe one vanbra~ne dece ~iji roditeqi ne mogu stupiti u

brak. I kod ove vrste dece ima razlike i kod jedne vrste ovih imalo je

na~ina da se ona pozakone, odnosno izjedna~e sa bra~nom (per rescriptumimperatoris, odnosno danas po odlukama Sreskog suda). Druga vrsta ove

dece, a to su najteì slu~ajevi kad porodi~an ~ovek pored svoje ìve

ène s kojom ìvi u bra~noj zajednici i pored svoje zakonite dece s ko-

jom ìvi u porodi~noj zajednici ima jo{ dete sa drugom ènskom. Ovo

su slu~ajevi na koje na{ narod gleda sa najve}om osudom i ne moè da se

sloì sa pogledima na{eg modernog zakonodavca. Bojati se s toga, da se

preteranom brigom o za{titi vanbra~ne dece iz ove posledwe vrste, ne

izgube iz vida i ne zapostave interesi bra~ne i ne poquqaju temeqi

ustanove braka, time {to bi se i za ovu vrstu vanbra~ne dece, vanbra~-

ni odnosi po svome svojstvu i zna~aju izravnali sa bra~nim odnosima.

To se pri tome uvek treba a naro~ito radi zdravog moralnog shvatawa

na{eg praviti izvesnu razliku izme|u bra~ne i vanbra~ne dece i na taj

na~in povla{}ivati stupawe u brak, a i interesi dece ro|ene u braku

moraju se pretpostaviti interesima dece ro|ene van braka, kad god do-

|e do sukoba tih interesa.

Molimo Pretsedni{tvo Ustavotvorne skup{tine da ove primed-

be Svetog Arhijerejskog Sinoda predloì i sa svoje strane Ustavo-

tvornoj skup{tini na uvaèwe, koju molimo da ove primedbe prihvati

za op{te dobro na{eg naroda, dràve i Crkve.

Za Pretsednika



Josif

345

Prilog br. 17

PISMO MITROPOLITA SKOPSKOG JOSIFABLA@U JOVANOVI]U,

PRETSEDNIKU VLADE NR CRNE GORE*

PRAVOSLAVNI MITROPOLIT

EPARHIJE CRNOGORSKO-PRIMORSKE

M. Br. 1

26/13. februara 1946. g.

u Beogradu

GOSPODINE PRETSEDNIÊ!

Koriste}i se dobronamernim razgovorima sa jednim od Va{ih

najbliìh saradnika i oslawaju}i se na wegovu iskrenost i pravilno

gledawe na razvoj na{ih crkvenih prilika u Crnoj Gori, a èle}i da po

svojoj Arhipastirskoj du`nosti u~inimo sve {to moèmo za dobro na{e

mnogonapa}ene Svete Pravoslavne Crkve Mi se, Gospodine Pretsedni-

~e, kao administrator Eparhije Crnogorsko-Primorske, obra}amo i na

Vas sa iskrenom i toplom molbom za Va{u pomo} i saradwu oko sre|i-

vawa na{ih crkvenih prilika u Eparhiji Crnogorsko-Primorskoj, jer

one nisu onakve kakove treba da su. Svakako Vam je, Gospodine Pretsed-

ni~e, poznato, da su Srpska Pravoslavna Crkva, wezino sve{tenstvo,

wezine ustanove u pojedinim krajevima na{e Otaxbine bili glavni ciq

sviju neprijateqskih zlo~instava, koja su i{la za tim da potpuno istre-

be Srpski narod, Srpsku Pravoslavnu Crkvu i wezine ustanove. Zahva-

quju}i Gospodu i neiskazanoj otpornosti i svesti na{ega naroda nepri-

jateq, iako nam je naneo te{ke i prete{ke `rtve, nije uspeo da nas sa-

svim uni{ti. Na{ crkveni i narodni ìvot ponovo se kre}e i u onim

krajevima gde nas je ostala jedna polovina, jedna tre}ina, pa ~ak u nekim

mestima i jedna desetina. Te{ko pritisnuti ovim brigama, jo{ teè

nam padaju oni krajevi na{e Srpske Pravoslavne Crkve u kojima je po-

sle te{kih krvavih gubitaka zavladala nesloga i politi~ke trzavice,

346

_________________* Arhiv Mitropolije Crnogorsko-Primorske, M. br. 1 od 26. 2. 1946. g.

koje nam name}u nove brige za op{te jedinstvo Srpske Pravoslavne Cr-

kve i preti otvorenim raskolom i ru{ewem na{eg crkvenog poretka, a

sve na {tetu op}eg na{eg ugleda narodnog i crkvenog.

Kada je Sveti Arhijerejski Sinod poverio nam pored na{e te{ke

i odgovorne du`nosti zamenika Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog

Gospodina Gavrila, i du`nost administratora Eparhije Crnogorsko-

Primorske, Mi smo se, Gospodine Pretsedni~e, sa puno qubavi i pre-

ko svojih qudskih snaga primili, da i ovaj teret na{e Arhijerejske

slu`be preuzmemo, nadaju}i se da }emo u rodoqubivom Srpskom narodu

i sve{tenstvu Crne Gore nai}i na iskrene satrudnike i pomo}nike.

Naàlost, ve} na prvom koraku na{ih duhovnih nastojawa nai{li

smo na neka negodovawa i protiv Nas li~no, {to nas je pokolebalo i

skoro sklonilo da skinemo sa sebe ove brige, jer Nam se prebacivalo,

da za vreme okupacije nismo dovoqno posve}ivali pa`we Crkvi i naro-

du Crne Gore. Svako je gledao u stvari svojim o~ima i tako sudio.

Na{a Arhijerejska savest nije Nam dozvolila da pokleknemo pred

takvim prigovorima, jer Bog nam je svedok i na{i najbliì satrudnici,

da smo o svima krajevima na{e Crkve podjednako i o svakom pojedincu

brinuli, pruàli pomo}i, davali savete kad god Nam se za to prilika pru-

ìla. No, kad i kako, to mi znamo, jer samo legalnim putem nismo ni{ta

~inili, niti mogli ~initi. Okupator je bio krut i oprezan na svaki na{

korak, ne samo Na{ nego i sviju Arhijereja. Mi nismo imali mesecima ve-

ze ni sa najbliòm na{om bra}om Arhijerejima ni sa najbliìm sve{te-

nicima iz na{ih sela kraj Beograda. Mi smo nekad svojim putem primali

vesti iz Crne Gore i slali na{e poruke, ali one tamo izgleda nikad nisu

stigle. Da su stizale, verujemo, da danas ne bi brinuli ovih briga koje nam

ba{ crkvene prilike u Crnoj Gori zadaju, niti bi se ovo stawe koje je ta-

mo nastalo, delom i sada postoji, moglo kada tamo pojaviti.

Mi ne verujemo, ne daj Boè, u kakav crkveno-politi~ki separa-

tizam Crne Gore, niti verujemo da i ma sa ~ije strane postoje tenden-

cije za stvarawe takvog stawa, ali ove pojave koje danas tamo postoje,

{tetne su za op{ti crkveno-pravni ìvot Srpske Pravoslavne Crkve,

za red i disciplinu koja u woj kao Boànskoj i pravnoj ustanovi treba

da postoji, {tetne su za wezinu ìvotnu snagu koju je ona svagda u isto-

riji na{ega naroda samo za dobro naroda i na{e narodne dràvne zajed-

nice voqno i iskreno zalagala.

347

Mi imamo krajeva u na{oj zemqi gde smo naro~ito posle ovoga

stra{nog uni{tavaju}eg rata ostali slabi, gde je ìvotna snaga na{e

Crkve potpuno podkopana, gde se ona i danas svesno podkopava, no tome

su po sredi drugi politi~ki uzroci o kojima }e uostalom i na{a dràv-

na politika htela ne htela morati kad tad povesti ra~una.

Nama je stalo da se na{ crkveni ìvot u Crnoj Gori normalizu-

je, pa da moèmo posvetiti {to vi{e pa`we i onim na{im krajevima

gde su prilike u politi~kom pogledu teè i komplikovanije. Mi smo

hteli u svoje vreme i li~no do}i na Cetiwe, no morali smo i ovaj na{

plan izmeniti. Postavili smo me|utim tamo redovne na{e crkvene

vlasti i organe, koji su po~eli redovno da funkcioni{u, ali opet uz

izvesne smetwe, koje su stvorile ranije prilike. Mislimo da Vam je

poznata, Gospodine Pretsedni~e, akcija sve{teni~kog udruèwa Cr-

nogorsko-Primorske Eparhije i rad verske komisije pri Pretsedni-

{tvu narodne vlade republike Crne Gore. Verska komisija je u svoje

vreme bila u op{te preuzela svu crkvenu vlast u ovoj Eparhiji a i da-

nas zajedno sa sve{teni~kim udruèwem ne prestaje da se upli}e u ~i-

sto unutra{wi rad na{ih crkvenih vlasti i organa u Crnoj Gori i da

remeti pravilan crkveno-upravni ìvot u ovoj Eparhiji za koju jedino

Mi kao nadle`ni Administrator Crnogorsko-Primorske Eparhije

imamo da snosimo svu odgovornost i pred Bogom i narodom i wegovim

dràvnim vlastima.

I ako je, na koncu konca, sve{teni~ko udruèwe ustanova, koja po

svojoj organizaciji i po svojim drugim zada}ama spada u na{ unutarwi

crkveni delokrug, Mi ne èlimo da, u ovoj prilici koristiimo svoju

Arhijerejsku vlast i primewujemo mere crkvene discipline, ali u in-

teresu op{teg reda i zdravih odnosa apelujemo na Vas, Gospodine Pret-

sedni~e, da svojim avtoritetom delujete na versku komisiju da presta-

ne sa podràvawem stawa koje je ona do sada wezinim radom i prelaè-

wem wezinog delokruga u ~isto Na{ i Na{ih crkvenih organa u ovoj

eparhiji izazvala, da prestane sa podràvawem sve{teni~kog udruè-

wa koje je opet u istom pravcu na {tetu crkvenih vlasti sebi neku

vlast prisvojilo i stvorilo oko sebe grupu sve{tenika, koji ne}e da se

pokoravaju na{im redovnim crkvenim vlastima.

Mi se nadamo, Gospodine Pretsedni~e, da }e ovaj Na{ apel nai}i

na potpuno razumevawe i da }e u interesu pravilnih odnosa crkvenih i

348

dr`avnih vlasti Va{a predusretqivost onemogu}iti sve ono {to bi

bilo na putu pravilnoj saradwi tih vlasti.

O~ekuju}i povoqan odgovor, molimo Vas, Gospodine Pretsedni-

~e, da i ovom prilikom izvolite primiti uverewe na{eg po{tovawa.

Mitropolit Skopski JOSIF

Administrator Eparhije Crnogorsko-Primorske

349

Prilog br. 18

PISMO MITROPOLITA JOSIFAEPISKOPU DIONISIJU AMERI^KOM*

1946. godine

27-IV-1946. Beograd

Va{e Preosve{tenstvo,

Neobi~no sam radostan {to mi se dala prilika da Vam mogu ne-

posredno pisati Vam i poèleti Vam dobro zdravqe i svaku sre}u. Ka-

ko Vama tako i dragoj i miloj bra}i, Episkopima Nikolaju (@i~kom -

P.P) i Irineju (Dalmatinskom - P.P). Svi ste mi bili uvek na srcu i

umu, a ne zaboravqam Vas ni u molitvi. Bog neka Vam dade sve {to è-

leli, a meni neka podari jedno zadovoqstvo da Vas mogu {to pre zagr-

liti, a potom - Niwe otpu{~aje{i...! Dosta mi je, i suvi{e mi je svega!

Ovih dana Sveti Sinod primio je preko ovd(a{weg) Minista-

rstva spoqnih poslova Ga}inovi}evu optu`bu protiv Vas. Bilo ih je i

ranije. Sinod je postupio kako je morao i trebao, i preko istog Mini-

starstva poslao Vam stvar na nadle`nost. @ao nam je svima {to qudi

ho}e politi~ke kowukture da iskori{}avaju preko Svetog Sinoda, a

Sinod nije za to da takva pitawa raspravqa.

Va{a su nam pisma jedina radost i uteha: Kada ima neko da poà-

li, kao da bi i pomogao. Svi smo u Crkvi po onoj narodnoj: Igram, pe-

vam - lako mi je. U prete{koj smo situaciji ali se Bogu molimo i u We-

ga se uzdamo! U svemu smo oskudni, ni~ega nemamo; svega smo èqni,

slobode - najvi{e. Sve je dirigovano, pa i ona! Sve{tenstvo je prore-

|eno, bogoslovija nijedna ne radi, samo fakultet tavori svoje ~asove.

Dokle, ne znamo. Veronau~na nastava na papiru jo{ nije zabrawena, ali

je prakti~no iz {kole isterana, verou~iteqi svi otpu{teni: - Avaj,

deco Obili}a, Avaj, snago Kraqevi}a...!

Sveti Sava vi{e se u {koli ne slavi. Crkva ga je sna`no prihva-

tila i narodu u amanet dala. On ga je s rado{}u, entuzijazmom i suzama

350

_________________* ASASin, Mitropolit Skopski Josif, 27. 4. 1946. g.

primio i sna`no prigrlio na svoje grudi. Na Lazarevu subotu svu su nam

decu, gotovo iz sviju gradova u raznim pravcima van grada odveli - samo

da ne budu na Vrbici. Zato je narod cele strasne sedmice prepuwao ne

samo crkve, nego sve ulice oko crkava, ~esto tu logorovao, a na Veliki

Petak narod je sav bio za Raspetoga Hrista. Trebalo je videti, napr. u

Beogradu falange i falange naroda kako po osam u najve}em redu, pri-

stojnosti i pobo`nosti, ~ak do 12 ~asova no}u ulazi u hramove da celi-

va pla{tanicu. To se ne da ni sravwivati sa konkordatskom borbom.

Dostojanstveno dràwe naroda nikada ve}e nisam video. A dani Uskrsa

- neopisivi su. - Mislim da }ete to ~uti i od jednog stranca, koji }e Vas

uskoro posetiti. - Ova, spontana narodna privrènost Crkvi posledi-

ca je nepametnoga pona{awa merodavnih prema Crkvi, sve{tenstvu,

{koli, braku, agraru i svemu narodu! U}utkani narod }utawem se za

Hrista opredequje; Wemu i Crkvi veruju - vi{e nikome! Na “~upavci-

ma” s protivne se strane dobacuje: Plati}e nam! - Mi odgovaramo: Sami

ste krivi, a mi rado i svojim glavama pla}amo! - A kako i koliko mi

Sveti Vladiko, pla}amo, ne}u Vam ovde govoriti. Napomiwem samo da

smo do sada dali preko 600 mrtvih glava (sve{tenika - P.P.), a ne mawe

trulili i trule po logorima i zatvorima! Neka! Sve }e pro}i, a Hri-

stos }e sa Svojom Crkvom i stadom ostati na boji{tu Pobedilac!

Znam da Vas interesuje - za{to su ruski crkveni izaslanici bili

ovde kod nas - 34 dana. Prosta stvar. Ofanzivni na sve strane - pa i u

Crkvi. Traìli su da im predamo svoju jurisdikciju nad êhoslova-

~kom Crkvom. Pod pritiskom Staqina nad êsima, a Tita nad nama,

koji nam nikako nije dopustio {iqawe na{ega Episkopa u Prag, pre-

dali smo im êhoslova~ku Crkvu. Istina, sa pismenim ukorom i uslo-

vno - ali smo im predali. Iako nas je Eparhijska Skup{tina êhoslo-

va~ke na dan 8. novembra 1945. godine u Olomucu svojom odlukom sa

ogromnom ve}inom glasova za rusku jurisdikciju na ovo popu{tawe

prisilila - mi smo posle toga dobili od êha ovakvu depe{u:

“Wegovom Visokopreosve{tenstvu,

Preosve}enom G-nu Josifu,

Mitropolitu Skopskom i Predsedniku Svetog Arhijerejskog

Sinoda u Beogradu

Prilikom praznika Svetloga Hristovog Vaskrsewa pozdra-

vqamo Vas, kao svog Arhipastira, kao {to i sve ostale ~lanove

351

Svetog Arhijerejskog Sinoda na{e materinske Srpske Crkve Pravo-

slavne, sa radosnim pozdravom: Hristos Voskrese!

U Pragu 15. IV 1946. g. - Sleduje 29 potpisa.

[ta ovo zna~i te{ko mi je razumeti. Bojim se kakvoga rascepa u

ovoj Crkvi?! Voleo bih da tamo ostane jedinstvo pa makar bilo na {te-

tu na{e Crkve.

Po svojoj delegaciji ruski mi je Patrijarh poslao prepis svoga

odgovora na Va{e neko pismo. Uglavnom, video sam u ~emu je stvar.

Bratski Vam hvala za pismo koje ste uputili P(atrijarhu) Alekseju

na wegov poziv da se s wim sastanete. Osetio je on da je put kojim je

po{ao - klizav. I neki su se na{i qudi, ako ne svi, otreznili od ru-

somanije.

Sa “makedonskom” Crkvom jo{ traje spor. Izgleda da ih Bugari

pomaù, no uspeti ne}e, ako ih na{i ne pomognu. U Crnoj Gori tako|e

teku crkveni neredi, i tamo te{ko redovnu crkvenu vlast priznaju; u

Bosni, Lici, Dalmaciji sve{tenici su suvi{e razre|eni, a i sam Srp-

ski narod... Svuda pone{to nedostaje... Rastrù nas na sve strane, ipak

mi stojimo kao hridine: s nami Bog! Episkop Irinej (]iri}) tek je sa-

da, pred Uskrs, oslobo|en ku}weg zatvora, i on je prisustvovao sedni-

cama Svetog Sinoda posle skoro pet godina. Mogu se s Bo`jom pomo}i

pohvaliti: Episkopat je jednodu{an! S Wegovom Sveto{}u Patrijar-

hom Gavrilom apsolutno nikakve veze nemamo. Hermeti~ki smo zatvo-

reni. Ovo nas jako pe~e!

Vi nam u jednom pismu ranije dadoste nade da }emo biti pomognu-

ti od tih strana, ali niotkuda nikakve pomo}i do sada ne primismo.

Nu`ni smo u svemu, a najvi{e u crkvenoj literaturi, hartiji, odelu,

obu}i, ve{u, novcu, u parafinu za sve}e... Biblija nemamo, sve}a nema-

mo... antiminsa nemamo, jer nemamo platna za wih. Kad bi nam pokloni-

li ovih stvari, bar preko UNRE, kao {to su subotari i adventisti ne-

davno obilno pomognuti, jo{ bi se mogli nadati na uspe{nu borbu... Ne

zaboravqajte nas! Na{ nas narod pone{to dobrovoqnim prilozima po-

maè, ali je i on ogolio, obosio, sasvim osiroma{io i upropa{}en...

Ipak bi nam pruìo ne{to, ali ga na razne na~ine stra{e i onemogu-

}avaju. Vama je tamo te{ko prestaviti, ali je istina: da je u na{oj tr-

pezi velika radost i iznena|ewe kada nam seqak u mesecu dobaci pone-

{to za jelo...! Dosta mojih suza i jadikovawa...!

352

Sa plamom bratskoga bola i qubavi svu trojicu Vas najsrda~nije

pozdravqamo i molimo: setite se mene, slamke me|u vihorovima, seti-

te nas se u molitvama va{im... Episkopa Nikolaja Tekla sestrinski gr-

li i pozdravqa, za Irineja prijateqi raspituju, a Vama se dive.

Va{ s prosja~kim {tapom i suzama - Mitropolit Josif.*

353

_________________* Pismo pisano olovkom je sa~uvano u Arhivu Svetog Sinoda, sa mawim isprav-

kama crvenom olovkom, istom rukom. - P.P.

Prilog br. 19

PRVI PROTEST KOMUNISTI^KOJVLASTI JUGOSLAVIJE 1946. GODINE



Br. 815/zap. 43

17/4. septembra 1946. godine

Beograd

PRETSEDNI[TVU VLADE FNRJ

Beograd

Srpska Pravoslavna Crkva od svoga postanka i kroz svu svoju,

~esto tragi~nu no svagda ~asnu i svetlu istoriju, bila je {iroko narod-

na. Bila je tako sjediwena s narodom da je narod bio Crkva i Crkva -

narod. Takav svoj karakter ona je o~uvala i kroz najteà isku{ewa, te

je i dan danas isto to {to je i kroz vekove bila. Narodne patwe i nevo-

qe i wene su; narodna radost i wena je radost.

Vrhovna crkvena vlast svesna toga oduvek je vodila brigu i stara-

la se o svome narodu kao mati o svome ro|enom detetu. Wu je intereso-

vao ìvot naroda u svima oblastima qudske delatnosti, ali se ona ni-

je me{ala u one oblasti koje su van okvira crkveno-duhovnog ìvota

Srpskoga naroda.

Blagodare}i takvome svome stavu Srpska Pravoslavna Crkva je

uspela da o~uva svoje dostojanstvo za vreme stra{ne neprijateqske

okupacije od 1941. do 1945. godine iako su neprijateqi na{ega naroda

~inili o~ajni~ke poku{aje i nastojawa da je uvuku u svoje politi~ke

mreè. Srpska Pravoslavna Crkva i Srpski pravoslavni narod, kao

nerazdeqiva celina, znali su i imali moralne snage da se svakome ta-

kvom poku{aju i nasrtaju odupru pla}aju}i ovo krvavim `rtvama, {to

je celome svetu dobro poznato.

354

_________________* ASASin, br. 815/zap. 43 od 19. 9. 1946. g.

Srpska Pravoslavna Crkva je opravdano o~ekivala da }e, po izgna-

wu neprijateqskih okupatorskih trupa iz na{e mnogonapa}ene zemqe,

kako Srpskom narodu tako i Srpskoj narodnoj Crkvi granuti zlatna

sloboda u punom smislu te re~i: da }e svi sveti pravoslavni hramovi

{irom na{e slobodne otaxbine zapojati u slavu Boìju; da }e se sve

pravoslavne bogoslovije, koje je nacisti~ko-fa{isti~ki zavojeva~ za-

tvorio, odmah otvoriti i po~eti svoj rad na spremawu novog kadra na-

rodnih crkveno-prosvetnih radnika, ~iji je broj od neprijateqa znatno

prore|en; da }e se verska nastava otpo~eti odmah predavati u punom op-

segu svoj {kolskoj deci, potomcima onih slavnih `rtava palih u bor-

bama “za Krst âsni i slobodu zlatnu” po~ev od Kosova pa do narodno-

oslobodila~ke borbe na{ih dana; da }e se jedinstvo Srpske Pravoslav-

ne Crkve, koju je isti neprijateq raspar~ao, odmah vaspostaviti; da }e

se materijalno te{ko o{te}enoj Narodnoj Crkvi ukazati pomo}, da bi

se {to pre podigla i nastavila svoju duhovno-nacionalnu misiju itd...

@ele}i da i sa svoje strane pomogne u delu obnove na{e otaxbine,

Sveti Arhijerejski Sinod je u svojoj uskr{woj poslanici vernima 1945.

godine izme|u ostalog rekao: “Svi smo du`ni da u ovim danima napreg-

nemo sve svoje sile pa da, uz pomo} Boìju i na{e vojske i na{ih veli-

kih saveznika, po{to se kona~no oslobodi na{a zemqa od okrutnog za-

vojeva~a, udruènim silama {to marqivije pregnemo da se ratne rane

{to pre i potpuno zale~e. Jer je na{a zemqa opusto{ena; mnoga ogwi-

{ta uga{ena; mnogi domovi u crno zavijeni; mnoge porodice ostale bez

krova i sredstava za ìvot; mnogi roditeqi bez svoje dece, svoje uzdani-

ce i potpore u starosti; mnoga deca bez svojih roditeqa, svojih hranio-

ca i za{titinika. Sveta je du`nost svakog Srbina i Srpkiwe, svakog

vernog i odanog sina i k}eri na{e Svete Crkve, da svim onim ~ime ih

je Bog obdario priteknu u pomo} svojoj bra}i koja pate, da sa wima po-

dele sve {to imaju, makar to bio i posledwi zalogaj. Sad je nastupio

trenutak da delom pokaèmo, jesmo li i ukoliko sledbenici i pokloni-

ci Boga Qubavi i koliko u nama ima qubavi Wegove prema onima koji

pate”. ([tampano u “Glasniku”, slu`benom organu Srpske Patrijar{i-

je, br. 4 za april 1945. godine i objavqeno narodu na Uskrs te godine).

Sveti Arhijerejski Sinod ne staje na ovome. Da bi se sve kon-

struktivne snage na{eg naroda {to boqe i {to pozitivnije iskori-

stile na delu obnove na{e velikim delom razorene ali ne i uni{tene

355

domovine, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve sko-

ro celu svoju poslanicu upu}enu vernima o Boì}u 1945. godine posve-

}uje pozivu na rad za izgradwu i podizawe na{e otaxbine. “Gospod

Isus Hristos... ho}e, kaè se u ovoj poslanici, da se svi posvetimo mi-

ru i radu, radi vaspostavqawa Carstva Bo`jega na zemqi i pravde We-

gove. Velika i krvava ratna drama zavr{ena je. Sad nastaje period op-

{teg mira i obnove u svetu. Rat koji je doneo celom svetu pusto{... pre-

stao je blagodare}i milosti Bo`joj i istrajnosti i energiji Ujediwe-

nih naroda, a naro~ito hrabroj i juna~koj vojsci na{oj i onoj bratskog

nam Ruskog naroda. Sad se vra}amo svi mirnom ìvotu i zajedni~kom

radu da bi zale~ili one rane na na{em nacionalnom i dru{tvenom te-

lu, koje nam je rat ostavio. Mnogostruki su na{i zadaci i posla ima za

sve... Rad je najpre~a du`nost koja nam se name}e u ove na{e poslerat-

ne dane, ako ne èlimo da doìvimo i druga razo~arewa i druga zla...

Obnova je mogu}a samo kroz rad koji je proèt boànskom idejom... Za-

to neka svaki radi (2 Sol. 3,10)... Neka niko ne izbegava rad, neka sva-

ki radi bilo fizi~ki, bilo duhovno, kako je koji sposoban i pozvan.

Dràvnici neka se staraju o dràvi i rade na konsolidaciji mira. Voj-

nici koji su se borili za slobodu, neka se bore i daqe da ona bude pot-

puna, svakome jednaka i mirna. Sve{tenici neka propovedaju qubav,

bratstvo i mir svima qudima, jer bez toga nema sre}e ~ove~anstvu. Na-

stavnici neka vaspitavaju na{u decu i omladinu onim idealima koji su

dostojni ~oveka i hri{}anina. @ene i majke neka ulevaju deci svoju

qubav prema ~oveku, a ne mr`wu, jer je mr`wa najve}i demant wihovog

materinstva. Zemqoradnici koji rade zemqu, radnici koji grade ku}e,

koji {iju ode}u i obu}u, neka udvostru~e svoju snagu, jer je posla mno-

go... Tako }e se mo}i do}i do na{e duhovne i materijalne obnove, do

trajnog mira i reda u svetu”.

I dok je Srpska Pravoslavna Crkva sa svoje strane ovako pokazi-

vala i pokazuje puno dobre voqe da se na{oj napa}enoj zemqi pomogne,

na àlost, s druge strane, od strane dràvnih vlasti nije se pokazivala

ista predusretqivost prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Naprotiv.

Sa raznih strana Svetom Arhijerejskom Sinodu pristiù àlbe crkve-

nih vlasti i organa o ispadima dràvnih vlasti i organa prema Crkvi

i wenim organima, o povredama zakonskih i ustavnih propisa od strane

dràvnih vlasti i organa u odnosu na Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Izve-

356

sne od dostavqenih slu~ajeva Sveti Arhijerejski Sinod je prijavqivao

nadle`nim dràvnim vlastima, bilo preko odnosnih verskih komisija

bilo neposredno, pa sa àqewem mora da se konstatuje da u ve}em bro-

ju slu~ajeva nije nai{ao na pravilno razumevawe i predusretqivost.

Za dokaz gorwih navoda izne}emo primere koji to vrlo re~ito do-

kazuju. Skoro svi episkopski domovi, zgrade za stanovawe eparhijskih

Arhijereja, sve zgrade crkvenih sudova i skoro sve druge zgrade koje su

svojina Crkve, oduzete su bespravno od Crkve i wenih pravnih pret-

stavnika i u wih useqena ili vojska ili kakva druga dràvna ili me-

sna nadle{tva, pa ~ak i privatna lica.

Pre ovoga rata Srpska Pravoslavna Crkva imala je pet bogoslo-

vija: u Sremskim Karlovcima, u Prizrenu, u Bitoqu, u Sarajevu i na

Cetiwu, Mona{ku {kolu u Visokim De~anima i fakultet u Beogradu.

Danas posle vi{e od godine dana od svr{etka rata ni jedna jedina od

ovih {kola, sem fakulteta, ne radi, jer su sve do jedne oduzete od Cr-

kve i upotrebqene za dràvne, vojne i druge svrhe.

Svakodnevna je, pak, pojava oduzimawa bez naknade sitne stoke,

namirnica (slu~aj Manastira Kaleni}a, izve{taj Arhiepiskopije br.

1167/46, Sin. br. 1679 o.g.) i drugih manastirskih pokretnosti, ba~ava,

buradi, kola i dr. (npr. slu~aj Man. Tumana, izve{taj Episkopa Brani-

~evskog br. 643/46 g. Sin. br. 1680/46).

Ne moè se pre}i }utke ni preko onih mnogobrojnih slu~ajeva gde se

dràvne vlasti i organi potpuno neumesno nezakonito i neopravdano me-

{aju u ~isto unutra{we poslove Crkve. Na primer: Mesni Narodni Od-

bor G. Qe{anski u Gradu (Eparhija Crnogorsko-Primorska) aktom svojim

br. slu`beno od 3. februara ove godine zabrawuje Protojereju Radoju ]ur-

~i}u da prilikom potpisivawa upotrebqava svoj ~in “protojerej”.

Okru`ni Narodni Odbor u Daruvaru odlukom br. 16479 od 25. ma-

ja 1946. godine zabranio je mesnom sve{teniku vr{ewe katihetskih du-

`nosti na svim {kolama.

Narodni poslanik Somborskog okruga (Ba~ka) odrào je konfe-

renciju u St. Sivcu na kojoj je “re{eno” da se oba sve{tenika “skidaju

s wihovog zvawa” te im saop{teno da napuste svoja mesta slu`bovawa i

svoje parohije.

^lan sreske komisije Branislav Rajkovi}, iz sela Kurja~a, izdao

je 18. novembra 1945. godine ~lanu Crkvenog suda, kad je ovaj do{ao da

357

izvr{i odluku Arhijerejske vlasti kojom je suspendovana zbor raznih

nepravilnosti i krivica i smewena sa svoje du`nosti sestra Ilarija,

stare{ina ènskog Manastira Nimnik (Eparhija Brani~evska), slede-

}u naredbu: “Drugu ~lanu Duhovnog Suda Kurja~e. Nare|ujem vam da opo-

zovete suspendirawe sestre Ilarije i da sestra Ilarija ostane i daqe

upraviteq manastira do daqeg nare|ewa”.

Narodni Okru`ni Sud u Karlovcu presudom svojom br. 17/45-3 od

29. septembra 1945. godine kaznio je Protojereja Mihaila Medakovi}a,

paroha i Arhijerejskog namesnika u Karlovcu, “na tri meseca li{ewa

slobode i na gubitak politi~kih i pojedinih gra|anskih prava na tri

godine”, {to on, potpuno pravilno i u duhu kanonskih i drugih crkve-

nih propisa (22. pravilo Namokanona uz Veliki Trebnik) nije hteo do-

zvoliti da detetu pravoslavnih roditeqa bude kum pri kr{tewu ino-

verac (rimokatolik).

I{lo se i daqe. Politi~ki komesar vojne bolnice u Sremskim

Karlovcima naredio je da mu se privede u sobu Wegovo Preosve{ten-

stvo Episkop Moravi~ki Gospodin Arsenije i tada mu je saop{tio da ne

sme bolesnim vojnicima deliti krsti}e, jer se na wemu nalazi “~etni~-

ki znak”, misle}i na Adamovu lobawu i ukr{tene kosti u dnu krsti}a.

Na Boì} (7. januara 1946. godine) organi narodne vlasti u Pri-

zrenu naredili su da se skine tabla s natpisom “Crkveni Sud” zato {to

se na woj nalazi crkveni grb (Sin. br. 218 iz 1946.), a NOO u Orwanu

(Eparhija Ni{ka) uni{tio je na omotu akta paroha Orwanskog crkveni

grb na {tambiqu i okruglom pe~atu (Sin. br. 1980/zap. 548 iz 1946.).

Sreski Narodni Odbor Piskavice (Eparhija Bawalu~ka), otsek

za unutra{we poslove, izdao je pod br. 719. od 24. oktobra 1945. godine

da zabrawuje sve pirove, svadbe, kr{tewa usled “politi~kog zbora ko-

ji }e se odràti pomenutog dana u nedequ u Omarskoj”.

U Manastiru Ravanici (Eparhija Brani~evska) bio je Dom sirote

dece. Po nare|ewu uprave Doma ni jedno dete nije smelo i}i u crkvu. Iz

trpezarije i soba u Domu izba~ene su ikone. Na Veliku Gospojinu, kada

je sabor kod manastira, kad je po~iwala slu`ba Boìja, deca su, demon-

strativno, odvedena iz porte u poqe.

A Mesni Narodni Odbor u Beqini, srez kosmajski, od 10. maja

1946. godine izdaje odluku slede}e sadrìne: “Odobrava se drugu Mir-

ku Petrovi}u, parohu iz Beqine, da moè izvr{iti opelo nad drugari-

358

com Obrenijom Obradovi}, i kako mu oni dadu dobrovoqno novca, a vi-

{e da ne dolazi u selo radi opela”.

Op{tinski i Sreski Narodni Odbor {tavi~ki naredio je svojim

gra|anima da ne treba crkvu da pose}uju, da se deca ne kr{tavaju i da se

ven~awe vi{e ne obavqa u crkvi, jer je gra|anski brak punovaàn

(BCO, 169 od 13. marta 1946.g.). Tako ne{to dogodilo se i u samom Pri-

zrenu gde je jednom ~inovniku pre}eno isterivawem iz dràvne slu`be

ako se ven~a u crkvi (Izve{taj Episkopa Ra{ko-Prizrenskog od 6.

aprila 1946. g. Sin. br. 1581/46).

Sreski Narodni Odbor u Piskavici aktom br. slu`beno od 27. ok-

tobra 1945. godine pi{e: “odobrava se na dan 28. oktobra 1945. godine

ven~awe drugu Luki}u iz Babi}a sa drugaricom Jovankom Sekuli} iz

Omarske. Vjen~awe se ima obaviti u Omarskoj do 8 sati ujutro, a posle

toga vremena ne moè se praviti veseqe na terenu ovoga sreza zbog po-

liti~kog zbora koji se drì u Omarskoj” (Sv. Sin. br. 1316/46 g.).

Administrator Eparhije Gorwokarlova~ke izve{tava aktom br.

559/46 g. (Sin. br. 1762/46 g.) slede}e: “Na dan 3. juna o.g. sluìo je Sv.

Liturgiju na ru{evinama Crkve Suvajske (Bosna) paroh jeromonah Joa-

nikije. Za vreme Sv. Liturgije izvestan broj omladinaca, me|u kojima

ve}i broj muslimana, ometao je bogosluèwe i o. Joanikija napadali

najpogrdnijim re~ima i na na~in da mu je ~ak i ìvot bio u opasnosti”.

Kad je se idu}eg dana jeromonah Joanikije poàlio zbog ovih napada

pretsedniku Sreskog Narodnog Odbora, ovaj mu je grubo podviknuo:

“Daqe ruke, bando jedna, sad }u te likvidirati za dva minuta” uz najpo-

grdnije izraze i pretwe izbacio ga iz kancelarije.

Sli~an slu~aj ometawa sv. bogosluèwa dogodio se na dan Sv. Tro-

jice, 9. juna ove godine, u selu Ripwu blizu Beograda. Radi osve}ewa ob-

novqene ripawske crkve bio je od naroda pozvan Wegovo Visokopreosve-

{tenstvo Mitropolit Skopski i administrator Arhiepiskopije Beo-

gradsko-Karlova~ke Gospodin Josif. Oti{ao je u Ripaw i otsluìo slu-

`bu Boìju i izvr{io osve}ewe. U toku Sv. Liturgije jedna grupa omla-

dinaca i omladinki u{la je u crkvu i u jednom momentu po~ela da larma,

vi~e, pqeska rukama, te je za nekoliko trenutaka potpuno prekinula bo-

gosluèwe. Blagodare}i samo prisebnosti, taktu i odlu~nosti Wegovog

Visokopreosve{tenstva Gospodina Mitropolita uspelo se ipak da se

slu`ba Bo`ja okon~a i ~ak odrì i pomen izginulim ratnicima. Odmah

359

po svr{enoj slu`bi i pomenu, ~im je Wegovo Visokopreosve{tenstvo

Gospodin Mitropolit seo za sto, pred crkvom, da se odmori, pri{li su

mu Pretsednik Sreskog Narodnog Odbora, sekretar Sreskog Narodnog

Odbora i sudija Sreskog suda {to zna~i da se ceo taj incident ometa-

wa svetog bogosluèwa dogodio u prisustvu ovih organa vlasti.

Crkveni sud Eparhije Bawalu~ke slu`benim aktom br. 169 od 14.

septembra 1945. godine saop{tava, da je pretsednik Mesnog Odbora u selu

Razboju na dan 10. septembra 1945. godine oduzeo crkvene kqu~eve od cr-

kvewaka i “opsovav{i popa i Crkvu rekao da to wemu ne treba i naredio

da se sutradan, 11. septembra na Sv. Usekovawe ne sme zvoniti niti otva-

rati crkva pod izgovorom da }e taj dan biti neki politi~ki zbor u selu

Srbcu pa da se zbog crkve narod ne ometa nego da ide na taj politi~ki

zbor. Po{to je crkva bila zakqu~ana, a taj pretsednik nije dolazio niti

kqu~ vratio, to se ni bogosluèwe nije moglo obaviti”. U istom izve{ta-

ju se daqe kaè kako je taj isti pretsednik poku{ao da zabrani bogoslu-

èwe i na Preobraèwe (19. avgusta 1945. godine) kada je hramovna slava.

Jo{ gore postupa Pretsednik Sreskog Narodnog Odbora iz Srbi-

ce (Kosmet) Brajan Trnova (musliman), koji na zboru kod Manastira

Devi~a prilikom deobe manastirskog imawa izjavquje: “Crkve su uop-

{te nepotrebne, jedino xamije mogu ostati, jer sluè kao bogomoqe”. A

pretsednik Mesnog Narodnog Odbora iz Lau{e Haim Bajram, grde}i

Srbe {to su do{li na molbu uprave manastira da ne{to kod manastira

poprave, rekao je: “Crkvu vi{e ne}emo, a za to {to ste do{li na rad te-

ra}u vas svakog dana na kuluk” (Sin. br. 1830/46. g.).

Arhijerejska vlast Eparhije Brani~evske br. 942 od 11. oktobra

1945. godine saop{tava: “Prilikom Sv. Liturgije pretpro{le nedeqe

odràn je u Smederevu za vreme same Sv. Liturgije politi~ki zbor

pred crkvom - na skveru. Kako je u toku liturgije u odre|enim momen-

tima zvoweno, inicijatori zbora protestvovali su u dva maha i traì-

li da se ne zvoni, jer zvona smetaju govornicima”. Na protest Svetog

Sinoda povodom ovog slu~aja Ministarstvo unutra{wih poslova je

iza{lo u susret i izdalo raspis da se sli~ni incidenti ne doga|aju.

Crkveni sud Eparhije Bawalu~ke br. 388 od 27. aprila ove godine

izve{tava da je na drugi dan Uskrsa ove godine do{ao u selo Rudnice

(Arhijerejsko namesni{tvo Bosanko-Novsko) pred crkvu narodni po-

slanik Svetozar Tejnovac, uspeo se na crkvene stepenice i ispred samih

360

crkvenih vrata, za vreme dok je sve{tenik u hramu obavqao verske ob-

rede, odrào skupqenoj masi dug politi~ki govor. Posle poslanika

odràli su govore jo{ dvojica gra|ana. Na primedbu sve{tenika da ni-

je umesno dràti politi~ke govore ispred crkvenih vrata poslanik je

odgovorio: “Za dobro naroda smijem i u crkvi dràti”.

Od mnogobrojnih slu~ajeva gde su vlasti zabranile sve{tenicima

~itawe ovogodi{we Uskr{we poslanice nave{}emo samo ova mesta: Var-

car-Vakuf, Tuzla, Mostar, Blagaj, Bijelo Poqe, âpqina, Metkovi} itd.

Kad je Prota Kosta Zimowi} iz Mostara, pozvan od vlasti da ne sme ~i-

tati poslanicu, zatraìo pismenu zabranu o tome, dràvni tuìlac ê-

do Mijovi} mu je doviknuo: “Mi vam ne}emo dati ni{ta pismeno, a te{ko

onom ko bude poslanicu ~itao, ne}e grcati onaj ko bude slu{ao nego onaj

preko ~ijih usta pre|e” (Episkop Zahum. Hercegova~ki EBr. 70/1946).

Crkveni sud Eparhije Bawalu~ke aktom br. 338 od 10. maja ove go-

dine pi{e: “U Crkvi Mrkowi}koj nije pro~itana poslanica, jer je za

vreme bogosluèwa u{ao u oltar {ef unutra{wih poslova Sreskog

odbora i saop{tio sve{teniku da od strane vlasti nije poèqno da se

~ita poslanica, a s obzirom na to {to sve{tenik ima decu skrenuo mu

pa`wu i na posledice koje bi mogle nastupiti po wega u slu~aju ako je

pro~ita, te mu savetovao i preporu~io da ne ~ita. Sve{tenik mu je po-

stavqao pitawe da li postoji zabrana, na {ta je ovaj odgovorio da po-

stoji i onda iza{ao iz oltara”.

Da to nisu samo usamqeni slu~ajevi po unutra{wosti zemqe na-

vodimo i ovaj àlostan primer iz samog Beograda: kad je Odeqak Unu-

tra{wih poslova pri Gradskom Narodnom Odboru grada Beograda od-

lukom br. 15440 od 15. maja ove godine zabranio tradicionalnu Spasov-

dansku litiju Pravoslavne Crkve na Spasovdan ove godine kao dan sla-

ve pravoslavnog Beograda i hramovne slave Vaznesenske Crkve, moti-

vi{u}i tu svoju odluku time “{to je taj dan (Spasovdan) radni dan, te

bi odràvawem litije gra|ani bili ometeni da obavqaju svoju du-

`nost”! A na sam dan slave izgovorene su sa crkvenih vrata uvredqive

poruke Crkvi i wenim organima.

Pored gore navedenih slu~ajeva bespravnog i samovlasnog oduzi-

mawa crkvenih dobara, me{awa dràvnih vlasti u ~isto unutra{we

poslove Crkve, ometawa i zabrana bogosluèwa i drugih verskih obre-

da, i sama li~nost mnogih sve{tenih lica nije ostala po{te|ena.

361

Evo nekih primera: 19. marta 1946. godine sve{tenici su pozvali

u kancelariju crkvenu u Kru{evcu {kolsku i van{kolsku omladinu ra-

di obrazovawa crkvenog hora. Omladinci su se skupili u 16 ~asova i

po~elo se sa probawem glasova radi odabirawa. Oko 17 ~asova u kance-

lariju je upala gradska milicija i sa uperenim revolverima svu prisut-

nu decu i sve{tenike Dragomira Niketi}a, Bogosava Panti}a i verou-

~iteqe Goluba Cimbaqevi}a i Miladina Obradovi}a - oterala u za-

tvor. Verou~iteqi su pu{teni sutradan (20. marta), ~etiri devoj~ice

su pu{tene 21. marta, a ostali tek posle nekoliko dana. Za ovo delo ka-

`weni su sve{tenik Dragomir i u~enica Vera Veqkovi} po 2.000 dina-

ra nov~ane kazne ili po 40 dana prinudnog rada.

Tako isto uhap{eni su i da crkvena vlast nije obave{tena za{to i

sve{tenici Petar Petrovi}, paroh u Svilajncu, Ivan Semjonovi}, pa-

roh Bobovski, Prota Brana Mili}, Arhijerejski namesnik iz Petrovca

na Mlavi, sve{tenik Vasilije Popovi}, paroh Vlasotina~ki, sve{te-

nik Radivoj Kosti}, paroh Lo}i~ki, Eparhija Ni{ka (EBr. 928/46), Pro-

ta Milan Trifunovi}, ~lan Crkvenog suda i Arhijerejski zamenik iz

Prizrena, sve{tenik Stanislav Vasiqevi} iz Sredske kod Prizrena,

sve{tenik Borivoje Simonovi}, paroh iz Kiseqeva (Poàrevac), sve-

{tenik Sredoje ûtovi}, paroh Ma~katski kod Uìca, sve{tenik Luka

Vidakovi}, paroh iz Ariqa i mnogi drugi, a da se ne govori o velikom

broju sve{tenika koji su po presudama gra|anskih vlasti osu|eni na du-

goro~no li{ewe slobode i nalaze se po raznim kaznenim zavodima na iz-

dràvawu kazne i crkvena vlast o tome nije zvani~nim putem izve{tena.

Kao posledica takvih postupaka dràvnih vlasti prema sve{ten-

stvu dolazi izve{taj Arhijerejske vlasti Eparhije Timo~ke u aktu br.

120 od 11. februara ove godine koji glasi:

“U posledwe vreme ose}a se izvesan pritisak na sve{tenstvu u

podru~noj nam Eparhiji od strane dràvnih vlasti i organa koji mal-

teretiraju pojedine sve{tenike, prete im, nazivaju pogrdnim imenima,

u nevreme saslu{avaju, i ako su to sve mirni i ispravni sve{tenici,

koji vr{e samo svoje sve{teni~ke du`nosti. U potvrdi ovoga navodimo

slede}e primere za koje smo doznali:

1) Paroh Lenova~ki u Arh. namesni{tvu Zaje~arskom, koji opslu-

ùje i Lasovsku parohiju, u Arh. namesni{tvu Boqeva~kom, na dan 25. sep-

tembra 1945. godine bio je malteretiran i nazivan svakojakim pogrdnim

362

izrazima, saslu{avan i za kratko vreme bio li{en slobode od strane

potpretsednika Mesnog narodnog odbora u Lasovu pod izgovorom da ni-

je do{ao 20. septembra 1945. godine u Dadovo da odrì pomen palim

borcima u ovom ratu. Me|utim, paroh je toga dana po rasporedu sluìo

u lenova~koj crkvi, a o pomenu palim borcima nije uop{te bio obave-

{ten ni pismeno ni usmeno.

2) Arhijerejski namesnik u Sokobawi, veoma tih i miran sve{te-

nik, koji se nikada nije bavio politikom ve} vr{io i sada vr{i samo

svoje sve{teni~ke du`nosti, do sada je dva puta izvo|en iz ku}e u pono}

i saslu{avan u OZNI, u Sokobawi, koja su saslu{avawa bila pra}ena

grdwama i pretwom da }e mu i glavu skinuti. Pripisuje mu se reakcio-

narnost, protudràvnost, hu{kawe protivu komunisti~ke partije, po-

tajno rovarewe u narodu, kao i prisiqavawe dece da u~e veronauku.

3) Paroh Resni~ki u Arh. namesni{tvu Sokobawskom tako|e je

jedne ve~eri izvo|en iz ku}e i saslu{avan u OZNI.

4) Po~etkom ovog meseca jedne no}i, slu`benici OZNE iz Soko-

bawe upali su u stan paroha Milu{ina~kog kod crkve u selu îtluku,

psovali ga, grdili, pretili mu i podnosili revolver pod grlo govore-

}i da nikad ne}e do}i ono ~emu se popovi nadaju. Prestra{en ovim po-

stupkom, ovaj sve{tenik je napustio za izvesno vreme svoju parohiju

skloniv{i se u Sokobawu, gde se i sada nalazi”.

Ovakvo postupawe i odnos dràvnih vlasti prema Crkvi i sve-

{tenstvu dali su maha i neodgovornim licima da iskale svoju mr`wu

prema sve{tenstvu. Tako paroh Golubova~ki Milan Barni} aktom br.

296 od 10. februara ove godine izve{tava da su na dan 30. januara o.g. ka-

da se vra}ao sa du`nosti iz V. Gradi{ta pucala na wega dva naoruàna

lica. Pukim slu~ajem ostao je nepovre|en.

Crkveni sud Eparhije Zagreba~ke br. 54 od 13. februara 1946. go-

dine saop{tava da je 6. februara o.g. do{ao u stan parohov u selu Bol-

~u neki ~ovek u vojni~koj bluzi i kapi i traìo da jede. Po{to je do-

bio hranu, po{av iz ku}e izvadio je revolver i ispalio tri metka, pr-

vi na paroha Pavla [amiqskog, drugi na parohovu suprugu, i tre}i na

parohovu ta{tu, potom izbegao. Sve{tenik [amiqski i wegova supru-

ga te{ko povre|eni preneti su u bolnicu na le~ewe.

Arhijerejska vlast Eparhije Brani~evske pod br. 982/45 g. dosta-

vila je slu`beni izve{taj paroha Ramskog od 14. oktobra 1945. godine,

363

koji u izvodu glasi: “U toku no}i 6. oktobra o.g. od 9,30 do 11,30 sati no-

}u izvr{ena pohara i pqa~ka sve{tenikove imovine u parohijskom do-

mu, koji sluì za stanovawe paroha, od strane tri revolverima i kama-

ma naoruàna ruska vojnika koji su si{li sa broda “Jenisej” na Duna-

vu, jer se dom nalazi blizu obale, te je sve{tenik sa sinom pored {te-

te pretrpeo i strah, jer su isti vojnici imali razbojni~ko dràwe”.

Kako se postupa prema Crkvi i wenim pretstavnicima neka po-

sluì i slede}i slu~aj koji dostavqa jedan profesor bogoslovije u sve-

{tenomona{kom ~inu, a koji se dogodio 23. januara 1946. godine. Evo

{ta nam on pi{e:

“23. januara putovao sam za Poàrevac na sednicu Eparhijskog Sa-

veta. Dugo sam ~ekao voz u Lapovu za V. Planu i M. Krsnu - ~itavih se-

dam sati - no}u. Stanica u Lapovu uvek je prepuna putnika. Ja sam jedva

na{ao mesta za vratima gostionice (u stanici). Mnogo sam bio premo-

ren; oko pono}i slu~ajno dobijem stolicu i naslonim se na svoj {tap te

po~nem da dremam. Tu je bilo oko 50 vojnika. Nai{ao je jedan partizan,

star oko 25-30 godina. Stao je pored mene i ismejavao me ~itav sat za-

jedno sa desetak vojnika. ]utao sam i trpeo. Ali to mu nije bilo dosta,

po~eo je da pali {ibice i da baca na mene. Hteo je da me izazove na tu-

~u. To sam osetio i mirno sam bacio zapaqene {ibice sa svoje mantije,

dok mi nije po~eo da pali bradu i da me primorava da zapalim cigare-

tu. Nekako sam sa~uvao bradu i bacio sam cigaretu na patos. Ovaj se on-

da naqutio i po~ne da me bije po glavi i po licu. Malo mi je povredio

nosnu kost od nao~ara, te me jo{ i sad boli. I to sam krotko podneo. Ja

sam postao centar pa`we, narod je u du{i negodovao, ali je vladala

grobna ti{ina. Niko od vojske nije hteo da pri|e i da odvoji tog ~ove-

ka od mene, dok se nije na{ao jedan ~estit trgovac iz Prizrena. On je-

dini po~e negodovati i uputi jednog vojnika k meni te otstrani tog ~o-

veka. ]utao sam celo vreme, jer da sam i malo bio negodovao ili da sam

se bio s wim, bila bi me progutala pomr~ina u selu Lapovu.

Tek nakon jednog sata do{ao je jedan vojnik iz milicije i pozvao

me tamo kod wihovog komandanta. I opet taj Prizrenac dobrovoqno

po|e sa mnom - kroz ovu pomr~inu da bi svedo~io za mene.

Naravno, u miliciji sam uputio o{tre re~i no opet nikog ne vre-

|aju}i. I odmah su dali da se onaj zlikovac odvede u zatvor. Ovo Vam pi-

{em samo da znate kako se postupa sa srbskim monasima i sve{tenicima”.

364

Jo{ teè i drasti~nije postupqeno je prema Protojereju-Stavro-

foru Isi Pejnovi}u, Arhijerejskom zameniku Eparhije Gorwokarlo-

va~ke, koga su nepoznata lica napala na drumu blizu Pla{kog, du{man-

ski ga pretukla, opqa~kala mu sav novac koji je kod sebe imao pa mu ~ak

i odelo svukla i sobom odnela psuju}i mu “popovsku mater” i govore}i:

“{to si i{ao u Begovac na pokop, ne}e{ vi{e i}i na pokope... ne smi-

je{ vi{e dolaziti u Pla{ki sluìti”. I ovo se doga|a na o~igled jed-

nog vojnika koji u dru{tvu neke dame prolazi pored napadnutog proto-

jereja i ne osvr}e se na wegove o~ajne vapaje i molbu za pomo}...

Na dan 27. juna 1946. godine do{li su u Manastir Ajdanova~ki,

srez prokupa~ki, neki naoruàni qudi i tom prilikom kiwili i mu~i-

li manastirsko bratstvo, a naro~ito isku{enika Nikolu Koprivicu,

kome je usled batinawa pored ostaloga povre|eno i levo plu}no krilo.

Wega su ovi qudi stavqali na ve{ala, pucali iz pu{aka preko wega,

primoravali ga da pravi na zemqi krst pa onda da pquje na wega itd.

Nisu po{te|eni ni episkopi Srpske Pravoslavne Crkve. Na dan

18. avgusta ove godine izvr{en je u selu Oxacima, u Ba~koj, fizi~ki na-

pad na Wegovo Preosve{tenstvo Episkopa Ba~kog Gospodina Irineja,

koji je bio do{ao u to mesto u kanonsku posetu po pozivu tamo{weg na-

roda. Tom prilikom Wegovom Preosve{tenstvu nanete su povrede po

licu i telu, a jerej Milenko Cvetin uboden je noèm. Sve ovo desilo se

u prisustvu mesne milicije koja nije ni{ta preduzela da spre~i ovako

teàk izgred protivu jednog srbskog arhijereja i sve{tenstva.

Da slika bude potpuna, Sveti Arhijerejski Sinod smatra za du-

`nost da napomene da i sami ìvoti sve{tenih lica nisu vi{e u sigur-

nosti. Kao primer nave{}emo od mnogih samo slu~aj sve{tenika êdo-

mira Kujunxi}a, paroha Bistri~kog, Arhijerejsko namesni{tvo Mlav-

sko, i sve{tenika \or|a @uti}a, paroha Dre`ni~kog, Arh. namesni-

{tvo Pla{~ansko, koji su bez ikakva suda i presude i bez ikakve kri-

vice jednostavno ubijeni.

I pravoslavni hramovi sa svojim svetiwama nisu ostali po{te-

|eni ve} se na razne na~ine skrnave i svetiwe obesve}uju. To }e se naj-

boqe videti iz ovo nekoliko primera:

Jedan oficir Jugoslovenske Armije sa 2 vojnika obio je vrata cr-

kve Sv. Aran|ela u srezu svrqi{kom i iz ove samovlasno odneo razne

crkvene stvari. Po tom je isti oficir u{ao u kancelariju crkvene

365

op{tine, skinuo sa zida i pocepao sliku “na{i vladaoci”, izdawe

“udruèwa sve{teni~kih udovica i wihove siro~adi” iz Prvog svet-

skog rata, i onda naredio crkvewaku da ne sme vi{e zvoniti niti cr-

kvu vi{e otvarati jer, kaè: “crkva je {tetna po narod i tekovine na-

rodnooslobodila~ke borbe”.

Na mestu gde je bila pravoslavna katedralna crkva u Bawa Luci,

koju su usta{ke vlasti poru{ile do temeqa, dràvno gra|evinsko

preduze}e je po~elo radove na podizawu visokog drvenog obeliska. Na

samom mestu gde je bila crkva vi{e puta su parkirani kamioni, iako je

od strane pretstavnika Crkve traèno da se ovo mesto kao svetiwa

pravoslavnih Srba po{tuje i moqeno za dozvolu da se mesto obeleì

krstom, ali to nije dozvoqeno.

Arhijerejska vlast Eparhije [aba~ke aktom br. 700 od 22. okto-

bra 1945. godine izve{tava da su nepoznata lica u no}i 22. oktobra

1945. godine polupala svih pet prozora sa ulice na [aba~koj Crkvi.

Arhijerejska vlast Arhiepiskopije Beogradsko-Karlova~ke ak-

tom AEMBr. 866 od 3. maja 1946. godine izve{tava, da su nepoznata li-

ca izvr{ila no}ni napad (izme|u 1. i 2. maja) na dom sve{tenika Alek-

sandra Milutinovi}a, paroha u Barajevu. Posle napada na stan parohov

ova nepoznata lica prodrli su u parohovu kancelariju koja se nalazi u

crkvenoj porti, obila pisa}i sto, izbacila ode`de iz sanduka, iscepa-

la ih i o{tetila crkvene utvari, pocepala delovodnike, odnela suvi

ìg crkvene op{tine, a arhivu svu razbacala po crkvenoj porti. Iako

je paroh odmah izjutra obavestio mesne organe javne bezbednosti o ovom

slu~aju, oni nisu preduzimali ni{ta, iz ~ega je paroh zakqu~io da se

sve ovo dogodilo pod okriqem vlasti, jer je pretsednik Mesnog Odbo-

ra u nekoliko mahova pre toga nagove{tavao r|avu sudbinu paroha ako

ne promeni kurs svoga stava, pa je ~ak zabranio i moleban za ki{u mo-

tivi{u}i svoju zabranu time da }e se toga dana i}i na kuluk.

Na konferenciji omladine u osnovnoj {koli u selu Re~ici refe-

rent zdravstvenog otseka pri srezu pustore~kom skinuo je sa zida iko-

nu Sv. Save i uni{tio, rekav{i “dokle }ete dràti ovo ovde”.

Na dan 19. januara o.g. jo{ za vreme no}i blokirana je od strane

vojske Crkva Makre{anska (kod Kru{evca), a potom pretresena s mo-

tivacijom da se traè banditi. Nije na|eno ni{ta. Vojnici koji su u

crkvi vr{ili pretres bili su pod kapama i sa cigaretama u zubima i

366

kretali se tako po onim mestima i delovima svetog hrama gde obi~ni

qudi ne ulaze...

U februaru ove godine nepoznata lica su obila crkveni dom u

Vitkovcu (Eparhija Ni{ka), upala u crkvenu kancelariju, tu na{la

kqu~ od crkve pa je otvorila i iz we pored drugih stvari odnela 10 kgr

sve}a, pa ~ak i Sv. Antimins, Krst, Sv. Jevan|eqe, ~irake, darohranil-

nicu, a sav ostali pribor sa Sv. Trpeze razbacali su po patosu.

Arhijerejska vlast Eparhije Ni{ke aktom EBr. 801 od 27. juna ove

godine izve{tava, da su na dan 1. juna o.g. vojnici Jugoslovenske Armi-

je Prvog bataqona Tre}e brigade Pete divizije, koji ve} dva meseca lo-

goruju u selu Dvoranima kod Kru{evca, upali u crkvu dvoransku, ispre-

turali po woj crkvene stvari a neke i odneli sobom. Na ovom delu za-

tekao ih je crkvewak @ivota Mihajlovi} (Sin. br. 1829/46).

Sli~no tome, no}u izme|u 9. i 10. juna ove godine upala su nepo-

znata lica, obiv{i crkvena vrata, u crkvu u Junkovcima, napravila

stra{an nered i polomila dva krsta koji su se u crkvi nalazili (Sin.

Br. 1665/46).

Na dan 28. februara o.g. do{ao je u crkvu u Plavni (Eparhija Ti-

mo~ka) politi~ki komesar tre}eg voda narodne odbrane i primorao cr-

kvewaka da mu otvori crkvu s namerom da kida {irit sa crkvenih ode-

`di da bi sebi na odelo stavio znake svoga ~ina. On se zove Ratomir Jo-

vanovi} g. poru~nik. Imenovani je ovo i u~inio pocepav{i nove ode-

`de da bi sa wih skinuo {irite (Izve{taj NO Odbora u Plavni br. 421

od 9. marta o.g.).

U D. Tovarniku pak u Sremu, slu~aj je jo{ teì. Tu su organi dr-

àvnih vlasti, tobo` pod izgovorom da ra{~i{}avaju o{te}enu crkvu,

u stvari po~eli da je ru{e. Organi crkvenih vlasti utvrdili su da je u

samoj crkvi napravqena pusto{. Celokupan ikonostas do temeqa je po-

ru{en, izlomqen, iskidan i jedan deo izba~en u crkvenu portu. Sveti

Presto, koji je bio potpuno ispravan i neo{te}en, pijucima je do teme-

qa razvaqen i iskopan itd.

Ovi izgredi dostigli su svoju kulminaciju u Bosni, Hercegovini

i Lici, jer su crkve u Bile}i, Avtovcu, Gacku i Nevesiwu pretvorene

u magacine za sme{taj hrane.

Sve gore navedeno dokumentuje jasno kako se sa strane dràvnih

vlasti i wezinih organa prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u wezinim

367

ustanovama postupa i da to tako postupawe pokazuje da Crkva, i ako joj

osnovnim dràvnim zakonom zagarantovana sloboda u vr{ewu wezinih

verskih obreda i verskih poslova, nema dovoqno one prave pravne za-

{tite koja joj je tim osnovnim dràvnim zakonom zagarantovana.

Sli~no je i sa postupcima centralnih dràvnih vlasti prema Cr-

kvi u pitawima u izvr{avawu onih osnovnih wezinih funkcija, koje su

joj ovim zakonom zagarantovane.

Nastojawe Svetog Arhijerejskog Sinoda da se po pitawu veronau~-

ne nastave u osnovnim, sredwim i wima sli~nim {kolama, od strane dr-

àvnih prosvetnih vlasti, zauzme jednom pravilno stanovi{te i da se ovo

pitawe reguli{e prema èqi i {kolske dece i prema èqi wihovih ro-

diteqa i prema èqi same Crkve, a da se i u {kolama omogu}i pravilan

rad verou~iteqa, kojima je ova nastava poverena, nije dovelo do pravil-

nog uspeha a zbog raznih prepreka koja su se u praksi pravilnom re{ewu

ovoga pitawa stavqane. Notorna je stvar da je na{ narod duboko religio-

zan, da on pitawe nastave veronauke smatra kao osnovnu vaspitnu disci-

plinu u na{im {kolama. Spre~avawe razvijawa verskih ose}aja u na{em

podmlatku on ose}a kao teàk napad na wegov duhovni i moralni integri-

tet i na samu Crkvu, kojoj je on kroz vekove bio odan, sa kojom je on vezao

sudbinu svoga bitisawa. Nesre|eno ovo pitawe je tako|e jedno od najbol-

nijih pitawa koje ima da dobije svoju odre|enu i sigurnu administrativ-

nu i pravnu za{titu a da ne zavisi od voqe ~as od jednog ~as od drugog li-

ca, ~as od jednih ~as od drugih slu~ajnosti, koje kao da se namerno name}u.

Kako se prema ovome pitawu do sada ma}ehinski a da ne kaèmo i

sasvim suprotno èqama roditeqa i dece postupalo, Svetom Arhije-

rejskom Sinodu je ~ast u prilogu pod ./. priloìti kratak pregled svi-

ju do sada izdanih naredaba na{ih {kolskih vlasti, koje na àlost ni

po svojim odredbama ni po svojim namerama nisu mogle zadovoqiti, a

kako su one u praksi primewivane, vidi se iz samih tih naredaba, po ko-

jima se u~iteqi i profesori opomiwu da ne odvra}aju u~enike od u~e-

wa veronauke. Skoro su bili redovni slu~ajevi, da u jednoj {koli po-

stoje svi uslovi za predavawe veronauke: {kola radi, ima dovoqno pro-

storija, prijavqena je apsolutna ve}ina |aka za u~ewe veronauke, vero-

u~iteq je na platnom spisku, ali mu se ~asovi ne daju itd.

U op{te, nadle`ne crkvene vlasti nisu nikad konsultovane kako

bi se ovo pitawe moglo najpovoqnije re{iti i ako su crkvene vlasti sa

368

svoje strane nastojale da za najcelishodnije re{ewe ovoga pitawa do|e

do potrebnog blièg kontakta izme|u dràvnih i crkvenih vlasti.

Sveti Arhijerejski Sinod mora i ovom prilikom da izjavi svoje

àqewe, da se prilikom izrade na{eg novog dràvnog zakonodavstva a

u pitawima koja su od ìvotne va`nosti za samu Crkvu, Crkva u op{te

ne konsultuje. Od Crkve i wezinih organa traì se politi~ka saradwa

i Crkvi se prebacuje da je neaktivna. Mislimo na dràvnu politi~ku

saradwu. Kada je Crkva Srpska Pravoslavna pokazala svoju dobru voqu

za tu saradwu u~estvuju}i sa svoje strane na onaj na~in koji joj je kao i

svakom drugom pravnom licu bio omogu}en prilikom dono{ewa novog

dràvnog ustava, dotle se sa strane dràvnih vlasti prilikom dono{e-

wa drugih zakona, kao zakona o agrarnoj reformi, o novom dràvnom za-

konu o braku i dràvnim maticama, nije dala od strane dràvnog zako-

nodavstva nikakva mogu}nost ni prilika, da po osnovama tih zakona, ko-

ji u najve}oj meri tangiraju Crkvu i wezin ìvot, dade svoje mi{qewe

i izrazi svoje èqe, kao da se namerno htelo da se Crkva u op{te is-

kqu~i iz svake dràvno-politi~ke saradwe, a koja se sama po sebi kao

neophodna i po interese Crkve i po interese Dràve name}e, kao jedan

od najpotrebnijih elemenata za pravilne wihove me|usobne odnose.

Vi{e je ve} od godine dana kako je objavqena u Slu`benom listu

DFJ br. 62 od 21. oktobra 1945. Uredba o osnivawu Centralne dràvne

komisije za verska pitawa, koja bi prema ~l. 1a) imala da pripremi ma-

terijal za zakonodavno re{avawe odnosa izme|u verskih zajednica i dr-

àve. Za sve to vreme pa do danas Sveti Arhijerejski Sinod nije mogao

da sazna, da li je obrazovana ta centralna komisija, da li je ona odpo~e-

la rad. Sveti Arhijerejski Sinod kao izvr{ni organ najvi{e crkvene

vlasti Srpske Pravoslavne Crkve àli ako se i u ovom vrlo va`nom

radu mimoi|e saradwa Srpske Pravoslavne Crkve i ne da joj se prili-

ka da u ovom zakonodavnom radu izrazi svoje mi{qewe i svoje èqe.

Na osnovu svega gore izloènog Sveti Arhijerejski Sinod ulaè

u ime Srpske Pravoslavne Crkve Pretsedni{tvu Vlade svoj protest

zbog sviju napred navedenih postupaka dràvnih vlasti i organa, pre-

ma Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i wezinim organima, i moli:

1. da se organi dràvnih i mesnih vlasti upute na po{tovawe dr-

àvnog Ustava i dràvnih Zakona u pogledu na Srpsku Pravoslavnu

Crkvu i weno sve{tenstvo, i na hramove, kako bi se Srpskoj Crkvi

369

omogu}io wen verski rad, i da se ne me{aju u unutra{we poslove Cr-

kve i da ne smetaju vr{ewe crkvenih obreda;

2. da se preduzmu potrebne mere za za{titu pravoslavnog sve-

{tenstva i osigurawe wihove li~ne i imovne bezbednosti, da se crkve

upotrebqene kao magacini odmah oslobode i stave na raspoloèwe

verskim vlastima za svrhu kojoj su namewene;

3. da se sve crkvene zgrade, episkopije, bogoslovije, internati i

dr. oslobode i stave Crkvi, po{to su wena ustavom priznata svojina, na

weno slobodno raspolagawe i da se crkvena i manastirska dvori{ta i

wihove zgrade izuzmu iz agrarne reforme;

4. da se omogu}i zakonitom pretstavni{tvu Srpske Pravoslavne

Crkve, da u me|usobnim pitawima, koja se ti~u Crkve i Dràve, moè

avtoritativno i neposredno u~estvovati, kako bi se izbegla jednostra-

nost u shvatawu stvari i prou~ili re~eni rezultati koji bi mogli bo-

qe zadovoqiti i Crkvu i Dràvu.

Moè o Crkvi misliti kako ko ho}e po svome li~nom uverewu,

ali ono pravno stawe koje je Crkvi dràvnim Ustavom zagarantovano

mora svako re{pektovati. Na{ novi dràvni Ustav priznaje Crkvi defacto wezin eti~ki zna~aj, pa joj zbog toga zna~aja i daje posebno mesto

me|u ostalim svojim zakonsko ustavnim odredbama. Izre~enim na~e-

lom (~l. 25. Ustava), da se Crkva odvaja od Dràve, najvi{i dràvni za-

konodavac priznaju Crkvu prema Dràvi i dràvnim zakonima kao po-

sebno telo (corpus separatum) pa joj kao takvoj priznaje slobodno vr{e-

we wezinih verskih obreda i verskih poslova, a time implicite i sa-

mu samostalnost wezinu u vr{ewu tih poslova.

Priznaju}i joj ova svojstva svojim Ustavom dràvni zakonodavac

se obavezuje na takav odnos prema Crkvi, koji Crkvi garantuje ne samo

wezino neoporecivo pravo na postojawe nego i na respektovawe, u pr-

vom redu od strane Dràve i wezinih organa, a po tom od sviju i svako-

ga, wezinog eti~kog zna~aja, na respektovawe wezinih propisa i zako-

na na kojima wezina organizacija postoji.

U politi~kom ìvotu i prema Crkvi i wezinim ustanovama po-

stupa se u svemu kao da je Crkva jedno obi~no dru{tvo, a da prema woj i

wezinim ustanovama moè svaka dràvna vlast i svaki dràvni organ

prema svom naho|ewu postupati ne respektuju}i wezine propise o unu-

tra{woj i spoqa{woj wezinoj organizaciji. Ovakvo postupawe prema

370

Crkvi dovodi do negirawa wezinih osnovnih zakonskih ìvotnih pra-

va, koje joj novi Ustav garantuje, dovodi do negirawa sviju propisa i za-

kona na kojima wezina organizacija postoji i po kojima Crkva treba da

ìvi i razvija svoju versku delatnost.

Kako se iz svega gore izloènog vidi, bilo je do sada mnogo slu-

~ajeva kojim su Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi nanesene najteè povrede,

pa s toga Sveti Arhijerejski Sinod u interesu pravilnih pravnih od-

nosa izme|u Crkve i Dràve moli Pretsedni{tvo vlade FNRJ da se sa

ovakvim postupcima prestane i da se podru~nim organima dràvnih

vlasti izdadu potrebna uputstva kako je to napred navedeno.

Za Pretsednika



Josif, s.r.

371

Prilog br. 20

CRKVENI SUD

ZA PRAVOSLAVNE EPARHIJE

SKOPSKU I OHRIDSKO-BITOQSKU

Br. 713

15. 7. 1947. g.

Vrawe

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE*

Beograd

Danas u 8 ~asova pre podne pozvao me je usmeno sluìteq Gradskog

narodnog odbora iz Vrawa, da se u 9 ~asova javim sekretaru odbora. Odbio

sam takav poziv i kazao mu, ako je poziv slu`ben neka mi se uputi pisme-

ni poziv, a ako g. sekretar èli sa mnom privatno razgovarati do}i }u.

Nije pro{lo ni 15 minuta dostavqeno mi je na revers pismeni po-

ziv da se u 9 ~asova-odmah javim.

Posle ~ekawa od skoro pola ~asa (jer se je dotle izgleda re{ava-

lo ko da me primi i {ta da mi se kaè) primqen sam u kancelariji se-

kretarevoj a primili su me: pretsednik Gradskog Odbora, sekretar G.

O. i sekretar sreskog Narodnog Odbora, koji je ujedno, kako mi kasnije

reko{e, i pretsednik kontrolne komisije za okrug Vrawski, a bio je

sekretar okru`nog odbora ranije.

Primqen sam vrlo zvani~no, tako da nisam prvo ni znao sa kim

sve imam razgovarati, da mi to nije kasnije u me|usobnom obja{wewu

saop{teno. Mislio sam da me qudi zovu radi nekog me|usobnog dogovo-

ra o radu koji dodiruje interese dràve i Crkve, ali iz wihovih pita-

wa odmah sam video da se radi o drugome. Odmah mi je postavqeno pita-

we za{to se sud zove za Eparhiju Skopsku, za{to Mitropolit nosi na-

372

_________________* ASASin, Mitropolit Skopski Josif, Izve{taj Arhijerejskog zamenika

Mitropolije Skopske od 15. jula 1947. g.

ziv Skopski, za{to sedimo u Vrawu i za{to ne idemo za Skopqe. Na pr-

va dva pitawa dao sam obja{wewe u koliko sam to znao i umeo, a za tre-

}e kazao sam da ne zavisi od nas ve} od drugih.

Obja{wewe je trajalo skoro pola ~asa, bilo je i ùstrosti, pre-

bacivawa i upozoravawa od wihove strane da su oni narodna vlast, da

je Crkva u inferiornom poloàju ne samo prema dràvi, ve} i prema

svakom dràvnom nadle{tvu, pa ~ak i prema svakom dràvnom ~inovni-

ku, da je Crkva fikcija i sl.

Moje pozivawe na zemaqski Ustav, na crkveni Ustav i druge pro-

pise ostalo je uzaludno, jer su oni na kraju jasno i glasno rekli: da è-

le i ho}e da ja i Sud idemo iz Vrawa.

Dokazivao sam, da sam ja samo izvr{ni organ i zamenik Arhijere-

jski, da ja na svoju ruku ne smem ni{ta u~initi, da na osnovu usmenih ra-

zgovora ne}u ni{ta uraditi i zahtevao sam da sve to {to kaù izvole na-

pisati, pa }u ja u koliko sam nadleàn dati odgovor, u protivnom dosta-

vi}u stvar svojim pretpostavqenim, pa }e oni uzeti stvar u rasmatrawe.

Prvo mi je re~eno da }e sve to napisati, a posle su mi rekli da mi

oni kao najstariji pretstavnici narodne vlasti stavqaju do znawa da

odmah sa Sudom selim iz Vrawa, a na moje pitawe gde, odgovoreno mi je

za Skopqe ili gde znam van okruga vrawskog. Moje obja{wewe da bi u

Skopqe drage voqe, ali da tamo ne daju, re~eno mi je to se wih ni{ta

ne ti~e.

Kada sam rekao da na osnovu takvog razgovora i bez pismenog na-

re|ewa ne}u nikuda i}i, onda mi je stavqen ultimatum od svih trojice

sa rokom od PET dana t. j. najdaqe 20 ov. imam napustiti Vrawe.

I pored takvog nare|ewa, koje mi je u vrlo strogoj formi izdato,

ja sam ustao i kazao: da ja ne}u po}i bez sile, pre nego moji nadle`ni to

narede, a sili }u se pokoriti. Napu{taju}i kancelariju rekao sam da

}u ~ekati od wih pismeno nare|ewe ili silu vlasti.

Po{to kao sigurno drìm, da nadle`ni mi Arhijerej Wegovo Vi-

sokopreosve{tenstvo Mitropolit Gospodin Josif nije u Beogradu, to

se i pored jasnog mi nare|ewa obra}am li~no Sv. Sinodu, jer smatram

da je to potrebno i opravdano, pa molim Sv. Sinod da mi {to pre dade

upustvo {ta da radim. Ja }u tu ostati sve dok budem silom proterat, bi-

lo kao crkveni slu`benik, bilo kao li~nost ili dobijem od wih pisme-

no nare|ewe koje }u odmah dostaviti Sv. Sinodu na rasmotrewe.

373

Slobodan sam naglasiti Sv. Sinodu, da iz svojih opaàwa vidim,

da je ovo smi{qena radwa, a ne voqa pojedinog organa vlasti, i da je do-

{lo kao revan{ na glas da }e skorih dana do}i ovde i Wegovo Visoko-

preosve{tenstvo Mitropolit Gospodin Josif.

Upozoren sam i na to, da nam je i dosadawi boravak omogu}en bla-

godare}i wihovom gostoprimstvu, ali je ono isteklo i vi{e ne èle da

Crkveni sud postoji u Vrawu, odnosno u Vrawskom okrugu.

Ovde ne èlim iznositi svoj li~ni poloàj, o kom sam ve} rani-

je govorio Wegovom Visokopreosve{tenstvu Mitropolitu G. Josifu,

ali }e Sv. Sinod unekoliko videti i iz ovog samog akta; no ja i pored

svega toga ne}u biti pla{qivac i osta}u dosledan svom pozivu i samom

sebi i sve dok budem mogao osta}u pravi pretstavnik Crkve i povere-

nog mi posla u mestu gde sam. Tj. osta}u dok mi moji pretpostavqeni ne

narede {ta da radim ili me odavde silom vlasti proteraju.

Ponovo molim Sv. Sinod da ovo shvati kao vrlo ozbiqno i da mi

dade potrebno upustvo {ta da radim.

U odsustvu Mitropolita Skopskog

ZA PRETSEDNIKA SUDA

ARHIJEREJSKI ZAMENIK

SVE[TENIK

Toma Dajkovi}

Vrawe, 15. VII 1947. god.

DRAGI PROTO ALAGI]U*,

Iz ovoga izve{taja vide}e{ o ~emu se radi, da ti ne ponavqam. No

mo`da nisam ni polovinu na{ih razgovora i prepirawa izneo, jer bi

to bilo veoma opse`no. Molim te ako nije g. Mitropolit tu kao {to

mi je rekao da ne}e biti za dugo, podnesi ovu stvar Sinodu ili Wegovoj

Svetosti i odmah me obavesti {ta da radim. Ja se, pravo ti re}i, ne pla-

{im, ali oni mogu da mi naprave stra{nih stvari. Moè se desiti da

}e oni otkazati meni gostoprimstvo i proterati me kao nepoèqna, a

374

_________________* Napisano kao posebno pismo uz ovaj akt - prim. prir.

mogu me staviti i u hladovini. Ako nije tu g. Mitropolit, pa ako `eli

Wegova Svetost ja mogu do}i da i usmeno referi{em i da razgovaram.

Jedno je ta~no da je moj opstanak ovde nemogu}, jer koliko Sud toliko

sam i ja trn u oku. Dolazak Weg. Visokopr. jo{ vi{e bi pogor{ao iona-

ko slabu situaciju. Ako je tu slu~ajno g. Mitropolit onda neka se akt

prepi{e, stavi isti broj i on potpi{e. Ja znam da ja ne smem potpisi-

vati akte za Sinod, ali ovo smatram izuzetnim, pa te molim da ne shva-

tite kao zlo.

Nastoj da me telegrafski obavestite, ako nalazite za shodno, jer

ja }u ostati tu sve dok me deveri otprate iz Vrawa, ili dok dobijem na-

re|ewe od Vas. Kao {to vidi{ rok mi je nedeqa ve~e.

@elim ti svaku sre}u i pozdravqam tebe i Hranislava.

jerej Toma Dajkovi}

375

Prilog br. 20a



Br. 2271

Primqeno 17. VII 1947. godine

Beograd

WEGOVOM VISOKOPREOSVE[TENSTVUMITROPOLITU SKOPSKOM

GOSPODINU JOSIFU*BEOGRAD


Predwi izve{taj Arhijerejskog Zamenika Skopskog jereja Tome

Dajkovi}a ustupa se Va{em Visokopreosve{tenstvu kao nadle`nom Ar-

hijereju radi upoznavawa stvari o kojima se u ovom izve{taju govori i po-

trebnog mi{qewa i predloga {ta bi po ovome svemu trebalo ~initi.

u Beogradu Pretsednik

17/4. jula 1947. g. Svetog Arhijerejskog Sinoda

AEM PATRIJARH SRPSKI

Gavrilo

376

_________________* ASASin, Mitropolit Skopski Josif, br. 2271 od 17. jula 1947. g.

Prilog br. 20b

MITROPOLIT SKOPSKI

22. juli 1947. g.

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU*

Beograd

Povodom Sinodalnoga akta br. 2271 od 17. jula 1947. god. ~ast nam

je dati slede}i izve{taj:

Stav na{eg eparhijskoga zamenika br. 713 od 15. jula 1947. godine u

potpunosti usvajamo i isto stanovi{te zauzimamo prema usmenom nare-

|ewu Gradskoga i Sreskoga odbora u Vrawu da je dosta bilo “gostovawa”u Vrawu i da se Crkveni sud, mi i na{ zamenik otuda treba da iselimo.

Jer, ne znamo za{to? - kada tamo nikome i ni u kom slu~aju ne smetamo, a

naro~ito smo od tamo{weg Odbora crkvene op{tine u wegovoj sednici

usmeno i li~no pozvani da tamo sa rezidencijom stalno ostanemo.

Poznato je Sv. Arhijerejskom Sinodu da su nas Bugari i Nemci

proterali iz Skopqa, po~etkom maja 1941 godine. Docnije su nam Nem-

ci u Beogradu, gde smo stalno u Sv. Sinodu jo{ od 1937/38 god. vr{ili do

sada redovnu du`nost sinodalca, brisali iz naziva “Skopski” (Mitro-

polit). Ovo su ~inili po tra`ewu Bugara - iz pojmqivih razloga - uni-

{tewa srpske jurisdikcije u J. Srbiji, odnosno Makedoniji. Kada je

1944. godine do{lo oslobo|ewe na{e Otaxbine od okupatora i Bugari

se povukli iz Makedonije, sledovao je iz Sofije radio telegram: da Bu-

garska Crkva poverava svoju brigu crkvene uprave u Makedoniji sve{te-

nicima: ]irilu Stojankovu iz Skopqa, Spiri Li~inovskom iz Debra

(tada u Skopqu), i Nikoli Apostolskom, ranijem na{em sve{teniku iz

Markovca, a tada u Skopqu. I ako za ovo nare|ewe Bugarske Crkve ni-

smo tada znali, mi smo se odmah obratili pismeno na{em tada{wem Mi-

nistru unutra{wih dela g. Vladi Ze~evi}u, sve{teniku, i tra`ili da

nam se izda potrebna propusnica za Skopqe radi preuzimawa du`nosti

377

_________________* ASASin, Mitropolit Skopski Josif, 22. jul 1947. g. - Sin. br. 2338/23. 7. 1947. g.

u poverenoj nam Skopskoj Eparhiji. Ministar nam je pismeno odgovo-

rio da tome jo{ nije vreme, a kada bude - javi}e nam se. Obe}awe je i do

danas ostalo obe}awem. Mesto toga u Skopqu se obrazovao od gore spo-

menutih lica i jo{ nekih drugih t.zv. Inicijativni odbor za crkvene

stvari u Makedoniji. Mi smo po~etkom 1945 god. pismeno poku{ali dva

puta da sa pretstavnikom toga odbora Kirilom Stojankovim do|emo u

dodir i reguli{emo normalan ìvot tamo{we Crkve. Nismo se ni od-

govorom udostojili, a na na{a usmena traèwa da nam se dozvoli odla-

zak u Skopqe na{e Ministarstvo unutra{wih poslova uvek je na{lo

izgovore da to pitawe odloì. Za to vreme tamo je u Skopqu odràna

u prvoj polovini 1945 godine neka skup{tina pretstavnika sve{te-

nstva i naroda a u zajednici: rimokatolika, muslimana i Jevreja i do-

neli su odluku da se osniva t.zv. Klimentovska (Ohridska) avtokefa-

lna crkva. Sv. Arhijerejski Sinod na{e Crkve, dobiv{i odluke ove

skup{tine, doneo je svoje potrebno re{ewe. Inicijativni odbor ga je

ignorisao, ali su nas neki wegovi ~lanovi posetili i traìli da se po

wihovoj odluci donese u Sinodu zadovoqavaju}e re{ewe. Radi toga su

se obra}ali svim avtokefalnim crkvama, a naro~ito su posetili u Be-

ogradu W. Preosve{tenstvo, Episkopa Ruskog g. Sergija, poslatog iza-

slanika na{oj Crkvi. Wega je posetio u toj stvari i Makedonski mini-

star u Saveznoj vladi g. û~kov. Poseta mu je bila bezuspe{na. I nas

su posetili prestavnici Inicijativnog odbora dva puta, a tre}i put

Wegovu Svetost Patrijarha g. Gavrila. Iz razgovora sa ovim pretstav-

nicima nikada se nije mogla dobiti ta~na slika {ta ovi qudi ho}e:-

sad su za autokefaliju Makedonske crkve, sada za autonomiju ili - za

federativno ure|ewe crkveno po primeru dràvnog ure|ewa republi-

ke u Saveznoj republici Jugoslaviji. Jedno je samo bilo jasno: oni ne-

}e Srbina za svoga Episkopa i ne}e da se na{a Patrijar{ija i Crkva

zove Srpska nego jugoslovenska, u koju bi docnije mogla u}i i Klimen-

tovska makedonska crkva. Pojmqivo, sa ovakvim zahtevom mi se nismo

mogli sloìti, a sa nekom vrstom autonomne crkve u Makedoniji mo-

glo bi se razgovarati.

Po povratku Wegove Svetosti Patrijarha u Otaxbinu, pored

pretstavnika Inicijativnog odbora sa Patrijarhom su po ovom pitawu

razgovarali jo{: g. D. Vlakov i pretsednik Makedonske republike g.

Koli{evski. Oba su branili tezu Inicijativnog odbora, a g. Koli{ev-

378

ski na otpor W. Svetosti Patrijarha, da se kanoni ne mogu gaziti pre-

tio je da }e u Makedoniju dovesti bugarskoga episkopa Borisa, koji to

jedva ~eka, pa vide}i da to dobru ne vodi, a podpomognut |eneralom Qu-

bodragom \uri}em, {efom kancelarije Mar{ala Tita, izjavio je: da

Makedonci nikako ne}e Mitropolita Josifa, jer je “veliki srpski {o-

vinista”, a protiv drugih po{tenih Srba nema se ni{ta! \eneral \u-

ri} je izjavio da Mitropolita Josifa treba ukloniti iz Makedonije

preme{tajem ili ga penzionisati. Ako se to ne}e onda }e ga dràvne

vlasti zato~iti u neki manastir!

Posle svega re~enog, nadamo se, da je posve jasno za{to Gradski i

Sreski odbor u Vrawu otkazuje Mitropolitu Josifu i Skopskom Cr-

kvenom sudu “gostoprimstvo” u Vrawu.

Moram napomenuti da je Skopski Crkveni sud za vreme okupacije

bio formiran u Beogradu, u zgradi Patrijar{ije, i kada je do{lo oslo-

bo|ewe, a Inicijativni odbor se uzjogunio i na{em povratku u Skopqe

se usprotivio, mi smo, da bi zadovoqili potrebe svoje pastve (od 150 i

vi{e hiqada du{a) koja je ostala na teritoriji Srbije, privremeno

Sud premestili iz Beograda u Vrawe. Sada ga zajedno s nama Vrawski

Gradski i Sreski odbor èli iseliti iz Vrawa bez ikakve potrebe i

stvarnih razloga. Ako nas oboje {aqu u Skopqe i tamo nas prime pod

uslovom li~ne sigurnosti i pravoga delovawa u Eparhiji - mi }emo se

tome samo radovati. Ako je to iz budi kojih razloga neostvarqivo mi

imamo puno pravo i po dràvnom i po crkvenom ustavu izabrati mesto

stanovawa na teritoriji poverene nam Eparhije u vrawskom okrugu,

npr. u Manastiru Sv. Prohoru P~iwskom ili u jednom od mawih grado-

va: Pre{evu, Bujanovcu, Vladi~inom Hanu, Surdulici... Nije li, napo-

sletku, ni to iz nekih nama neshvatqivih razloga mogu}e-ostaje da se

napravi neka kombinacija sa Beogradom ili Ni{om- samo da bi se za-

dovoqile duhovne potrebe poverene nam pastve.

II

Sada nekoliko re~i o tome, da li je jedan Arhijerej “gost” ma u

kome delu poverene mu Eparhije ili je crkveni stare{ina u smislu cr-

kvenih propisa i crkvenih zakona i odredaba i mora li od uvek stano-

vati u svojoj rezidenciji, naro~ito ako je u tome spre~en?

379

71. pravilo Kartaginskog Sabora propisuje da svaki Arhijerej

ima svoje utvr|eno sedi{te u svojoj Eparhiji i to pri katedralnom hra-

mu u onome gradu svoje eparhije koji je po zna~aju svome udostojen bio

episkopske katedre. Ovaj kanonski propis istovremeno zabrawuje epi-

skopu da samovoqno ostavqa ono mesto koje je od po~etka odre|eno bi-

lo kao mesto redovnog sedi{ta wegovog i da prena{a sedi{te u drugo

koje mesto wegove Eparhije.

^lan 12. t. 17 Ustava Srpske Pravoslavne Crkve odre|uje kao se-

di{te Episkopa Skopskog grad Skopqe.

Mi na{e sedi{te nismo napustili samovoqno, kako smo to ve}

napred izloìli, ve} zbog ratnih prilika i usled vi{e sile.

Kad nam je bio onemogu}en povratak u na{u Eparhiju i kad nam se

on sve do danas nije omogu}io, mi smo pod tom silom privremeno preme-

stili sedi{te na{e Eparhije u Vrawe i to opet u jedno od mesta na{e

Eparhije Skopske, a izvan one politi~ke teritorije na koju nam pri-

stup nije dozvoqen. Ovo smo opet u~inili po saznawu i odobrewu Sv.

Arhijerejskog Sinoda analogno propisima ~l. 15 Ustava Srpske Pravo-

slavne Crkve. Ovo smo mi bili i vlasni u~initi kao odgovorni ~inilac

i nosilac crkvene vlasti u svojoj Eparhiji (~l. 11 i 96 Ustava Srp.

Prav. Crkve). Ne samo to, nego u smislu 37. Kanona Trulskog Sabora mo-

gli smo mi izbrati sa dozvolom nadle`ne crkvene vlasti svoje sedi{te

i u nekom drugom gradu i van granica svoje Eparhije, ako zbog kakvog iz-

vanrednog uzroka na moèmo da zauzmemo svoje zakonito sedi{te.

Mi kao zakonski i kanonski Arhijerej nismo i ne moèmo nikada

biti “gost” i to mo`da trenutni gost bilo u kom mestu svoje Eparhije.

Mi smo crkveni poglavar jedne duhovne oblasti i u okviru te duhovne

oblasti mi smo uvek kod svoje ku}e i mi smo u woj uvek doma}in pa ma

gde bili i gde stanovali.

Ograni~avawe ovih na{ih kanonskih prava i zna~aja na{e Arhi-

jerejske jurisdikcije bilo sa ma ~ije strane jeste obi~na samovoqa i

kr{ewe na{ih crkvenih i kanonskih propisa i nerespektovawe osno-

vnih prava Crkve koja su joj kao javno-pravnoj ustanovi ~l. 25 i na{eg

dràvnog ustava zagarantovani.

Bud nam se nezakonito spre~ava povratak u sedi{te na{e Eparhi-

je, bud nam se ~ine smetwe na{eg stanovawa u woj i ograni~avaju u tom

prava koja su i svakom drugom obi~nom gra|aninu ~l. 28 dràvnog usta-

380

va zagarantovana. To se ~ini nama kao organu Srpske Pravoslavne Cr-

kve, to se ~ini nama kao pretstavniku jedne crkvene oblasti u sastavu

Srpske Patrijar{ije, protiv svih crkvenih i zemaqskih zakona, to se

~ini pustom samovoqom pojedinih organa dr`avne vlasti te molimo

Sv. Arhijerejski Sinod da ovim povodom kako nas li~no tako i na{e

organe od ove samovoqe za{titi potrebnom i hitnom intervencijom

kod najvi{ih zakonskih organa dr`avne vlasti i omogu}i nam zakoni-

to vr{ewe na{ih arhijerejskih du`nosti u na{oj Eparhiji, kao i ne-

smetani zakoniti rad na{ih eparhijskih vlasti, jer ovakva samovoqa

dovodi do negirawa osnovnih prava same Crkve i wezinih organa.

Sv. Arhijerejskom Sinodu odani

22. jul 1947. god. Mitropolit Skopski

Josif

381

Prilog br. 20v



Br. 2338/zap. 615

28/15. jula 1947. god.

Beograd

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]SKOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO-KARLOVA^KOM

I PATRIJARHU SRPSKOM G-NU GAVRILU*BEOGRAD

VA[A SVETOSTI,

Povodom razmatrawa izve{taja Wegovog Visokopreosve{tenst-

va Mitropolita Skopskog Gospodina Josifa po poku{aju mesne drà-

vne vlasti u Vrawu da se Crkveni sud iseli iz Vrawa Sveti Arhijere-

jski Sinod doneo je ovu odluku:

“Izve{taj Visokopreosve}enog Mitropolita Skopskog Gospodi-

na Josifa, o izdatom uputstvu svome Arhijerejskom zameniku u Vrawu

povodom usmenog traèwa mesne dràvne vlasti da Crkveni sud Epa-

rhije Skopske napusti Vrawe uzeti na znawe.

Kako Pretsedni{tvo savezne vlade FNRJ sve do danas nije dalo

nikakvog odgovora na pretstavku Sv. Arhijerejskog Sabora od 6/19. ma-

ja 1947. god. (ASbr. 147/zap.947) po pitawu sre|ewa crkvenih prilika u

Makedoniji, i kako su se po ovom pitawu u dosada{wim razgovorima sa

pretstavnicima dràvne vlasti izloèna dovoqno stanovi{ta Srpske

Pravoslavne Crkve, i kako ovi razgovori o tom sve do sada nisu done-

li nikakvih pozitivnih rezultata, to umoliti Wegovu Svetost Patri-

jarha Srpskog Gospodina Gavrila da izvoli nastojati da se ovi razgo-

vori sa pretstavnicima dràvne vlasti ~im pre privedu kraju.

Stoje}i nepokolebqivo pri odluci Sv. Arhijerejskog Sabora iz-

raènoj po ovom pitawu u spomenutoj pretstavci ovlastiti Wegovu

382

_________________* ASASin, br. 2338/zap. 615 od 28. jula 1947. g, f VII, br. 70/47.

Svetost da u daqim razgovorima moè prihvatiti pristanak dràvnih

vlasti da Preosve}eni Episkop Zletovsko-Strumi~ki Gospodin Vike-

ntije moè oti}i u sedi{te svoje Eparhije u [tip, pod ~ijim bi se ru-

kovodstvom mogli uspostaviti crkvene vlasti i organi i u Bitoqu.

Crkveni sud iz Vrawa da se vrati na svoje mesto u Skopqe. Po potrebi

da se u Bitoqu postavi jedno od mona{kih lica za administratora, da

upravu ove Eparhije rukovodi pod nazorom Preosve}enog Episkopa Zle-

tovsko-Strumi~kog Gospodina Vikentija, dok bi Visokopreosve}eni

Mitropolit Skopski upravu Eparhije Skopske rukovodio preko svoga

Arhijerejskog zamenika sve dotle dok se i wemu ne omogu}i povratak u

sedi{te wegove Eparhije.”O ~emu je Sv. Arhijerejskom Sinodu ~ast izvestiti Va{u Svetost

radi znawa i daqeg shodnog postupka.

za Pretsednika


Episkop Zletovsko-Strumi~ki

Vikentije

383

Prilog br. 20g

CRKVENI SUD

ZA PRAVOSLAVNE EPARHIJE

SKOPSKU I OHRIDSKO-BITOQSKU

Br. 825

29. VIII 1947. g.

Vrawe

WEGOVOM VISOKOPREOSVE[TENSTVUMITROPOLITU SKOPSKOM G. JOSIFU*


Ju~e na Veliku Gospo|u i{ao sam u Sobinu pozvat od tamo{weg

paroha da mu pomognem, po{to je bila crkvena slava.

Kada sam se vratio oko tri ~asa po podne saop{tio mi je crkve-

wak, da je dolazio iz dva puta sluìteq Gradskog narodnog odbora iz

Vrawa da me traì, sa zahtevom da se javim Predsedni{tvu odbora.

Kako je bilo pro{lo kancelarijsko vreme kada sam se vratio, to

sam danas oko 9 ~asova pre podne po{ao i javio se.

Posle uobi~ajenog ~ekawa od jednog ~asa ili mo`da i vi{e, pri-

mqen sam u kabinet pretsednika odbora, a primio me je ovoga puta Pre-

dsednik i sekretar novopostavqeni skorih dana. ôvek mla|i, ali iz-

gleda ve}i funkcioner u partiji. Prijem je bio qubazniji od ranijeg u

toliko {to je sadawi sekretar nastojao da u razgovoru unese vi{e tak-

ta, mawe podvikivawa i èqe da na meni ostavi utisak intelektualca

i ~oveka sa kojim se moè razgovarati, pa ~ak i sara|ivati.

Po prijemu odmah mi je saop{teno da sam pozvat u vezi ranijeg ra-

zgovora. Da se vidi {ta sam u~inio i da li skorih dana nameravam napu-

stiti Vrawe i preneti Sud. Ja sam kazao da sam ja samo tu ~inovnik; da ja

niti mogu niti smem o tome odlu~ivati, da sam ja o svemu izvestio svoje

pretpostavqene i da mi je nare|eno da ostanem tu gde sam dok dobijem pi-

384

_________________* ASASin, Mitropolit Skopski Josif, Izve{taj Arhijerejskog zamenika

Mitropolije Skopske jereja Tome Dajkovi}a (potoweg Mitropolita Crnogorsko-

Primorskog Danila) br. 825 od 29. avgusta 1947. g. - Sin. br. 2902/47.

smeno nare|ewe. Na ovo mi je re~eno da oni smatraju da sam i ja i moji

pretpostavqeni dovoqno pametni da i sami znaju da oni ne}e dati pisme-

no, ali da kaù usmeno i da je to svejedno. Moje obja{wewe i pozivawe na

dugogodi{wu administrativnu slu`bu, da to nije svejedno - nije pomoglo.

Za ovim mi je re~eno da je Va{e Visokopreosve{tenstvo komitski

pop, komitaxijski vladika, koji je onemogu}io sebe u Makedoniji i sada

preneo svoj sud na granici Makedonije koja ga ne}e za vladiku, da bi oda-

tle mogao ometati stvarawe makedonske samostalne crkve i weno formi-

rawe u okviru makedonske republike. Daqe mi je nagla{eno da smo mi da-

nas preuzeli ulogu Srpske Crkve do 1912. god. koja je vodila borbu sa eg-

zarhijom i time stvorila dva fronta u Makedoniji. Oni to danas ne èle

i ne}e dozvoliti, jer je kaù vera slobodna i svako moè da odre|uje kojoj

}e veri ili crkvi pripadati. Savetovano mi je da Sud prenesemo u Ni{.

Tamo ina~e ima jedan vladika pa moète kod wega. Kada sam im rekao da

smo mi mogli upravqati na takav na~in i iz Beograda, jer je za nas svejed-

no biti u Ni{u ili Beogradu. Oni kaù da je mnogo bliì Ni{ ({to i ja

sam znam, ali je za nas svejedno kada se moè preko po{te upravqati).

Nagla{eno mi je ponovo, kada sam opet insistirao da oni to napi{u,

da je to glupo traìti i da }e oni kada se i ako budem vratio iz Beograda

traìti od mene pismeno, na ime da li imam odobrewe da mogu boraviti u

Vrawu. Odgovorio sam im da takvo odobrewe mogu dobiti samo od wih, a

oni su to potvrdili i kazali: vi }ete traìti, a na{e je da li }emo vam da-

ti. Zna~i, oni su namerni da mi uskrate boravak u Vrawu i time da isti-

snu mene; a kroz to poremete i Sud dok ne na|e drugo lice i stvar raspra-

vi kod starijih vlasti, {to ne ide tako brzo naro~ito kada se ti~e Crkve.

Badava sam ja dokazivao da se mi ovde nismo bavili nikakvom poli-

tikom ni crkvenom ni svetovnom, da smo samo otpravqali svoje poslove i

ni{ta drugo. Oni su ostali pri svome zahtevu i savetu da bi i za nas bilo

najboqe dok se raspravi stvar makedonske crkve da se preselimo u Ni{.

Re~eno mi je da Wegova Svetost Patrijarh svakako razume tu

stvar i da bi i On sam trebao da to uradi, tako kako ne bi izgledalo kao

da smo namerno do{li na granicu Makedonije da vr{imo propagandu.

Prema svemu onom {to sam ja iz ovog razgovora mogao zakqu~iti

radi se o tome da je makedonska vlada ili preko savezne ili preko

republikanske u Beogradu nastojala da se Sud iz Vrawa ukloni, pa je

ovo i usledilo. Zna se da je ovde pre mesec i po dana boravio jedan od

sve{tenika makedonskih, koji se sada aktivno bavi politikom, ali se

385

nije javio ni sudu niti ma kojem od sve{tenika i ako je nekada sluìo

u ovom kraju i ovda{wi sve{tenici su mu svi dobri poznanici. Ovo je

moja pretpostavka bez nekih stvarnih dokumenata.

@eqa je bila, naro~ito mla|eg Pe{i}a - sekretara, da sa mnom

diskutuje o politici i tome kako bi sve{tenici trebali da pomaù sa-

da{wicu i uzmu aktivnog u~e{}a, kao {to su izvesni ve} i uradili.

Napomenuto mi je da postoji i neki raspoloìvi novac koji }e se tim

sve{tenicima na ime nagrade - pomo} i deliti.

Pre 20 dana, jedan od funkcionera ovda{wih razgovarao je sa je-

dnim parohijskim sve{tenikom i od wega zahtevao da i on sam prizna,

kako smo Va{e Visokopreosve{tenstvo i ja veliki protivnici sada-

{wice, da }e nam se ipak dosko~iti. Da bi bilo pametnije kada bi sa

wima sara|ivali i da oni imaju izvesne sume novaca koje mogu podeliti

onim sve{tenicima koji sara|uju sa wima. I ovome je nu|eno, ali je on

odbio i novac i aktivnu saradwu, pravdaju}i to svojim pozivom i slu-

`bom narodu. Wegovo ime ne}u ovde navoditi, ali }u Vam usmeno re}i.

Mo`da ovde ne}u obuhvatiti ~itav razgovor koji je trajao jedan

sat, ali se uglavnom svodio na gore navedenom, tj. da se selimo iz Vrawa.

Prilikom mog odlaska od wih oni su traìli da im dam svoje mi-

{qewe, a ja sam odgovorio: da }u od 1. septembra koristiti godi{wi

odmor i to u Beogradu; da }u o svemu referisati svojim nadle`nim i da

}u im kada se budem vratio doneti pismeni ili usmeni odgovor na sve i

tom prilikom dati odgovor da li }emo se seliti ili ne.

U vezi ranijeg izve{taja podnetog Sv. Arhijerejskom Sinodu,

~ast mi je Va{em Visokopreosve{tenstvu podneti ovaj izve{taj i umo-

liti Vas, da me po mogu}nosti sklonite iz Vrawa, jer nije iskqu~eno

da za sve ovo ja izvu~em debqi kraj i ako oni kaù da li~nost od Suda

ne dele, jer prema ranijim porukama o kojima sam ve} govorio, prema

stalnoj prismotri koja se za dve godine i po vr{i nadamnom i sada-

{wim i ranijim razgovorima koje sam sa wima imao, nije iskqu~ena

wihova mr`wa prema meni, zbog koga, kako oni kaù iza mojih le|a, ne

sara|uje sve{tenstvo sa wima.

Qubi ruku i prosi blagoslov

ZA PREDSEDNIKA SUDA

ARHIJEREJSKI ZAMENIK

sve{tenik Toma Dajkovi}

386

Prilog br. 20d



Br. 2902, 2903/Zap. 768

30/17. septembra 1947. god.

Beograd

PRETSEDNI[TVU SAVEZNE VLADE FNRJ*

Beograd

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve prestavkom

svojom od 6/19. maja 1947. ASBr. 147/zap. iz 1947. upu}enom Pretsedni{tvu

traìo je na osnovu kanonsko-zakonskih propisa da se omogu}i povratak

Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve na wihova mesta slu`be u

N.R.Makedoniji. Na ovu prestavku Sveti Arhijerejski Sabor nije sve do

danas od uvaènog toga Pretsedni{tva primio nikakvog odgovora. Zbog

toga Srpska Pravoslavna Crkva nije sve do danas mogla uspostaviti svo-

je redovne crkvene vlasti u N.R.Makedoniji, niti su se Arhijereji Make-

donskih Eparhija, koji su otud odmah u po~etku rata proterani od bugar-

skih okupatora, i posle oslobo|ewa mogli vratiti na svoja mesta slu`be.

Usled toga, a i do kona~nog re{ewa ovoga pitawa, Wegovo Visoko-

preosve{tenstvo Mitropolit Skopski Gospodin Josif sa odobrewem

Svetog Arhijerejskog Sinoda bio je primoran da sa onim delom Eparhi-

je Skopske, koja je ostala van teritorije N.R.Makedonije, a u kome delu

ìvi oko 150.000 pravoslavnih srpskih du{a, upravqa iz Vrawa.

Po{to se Visokopreosve}eni Mitropolit Skopski Gospodin Jo-

sif nalazi stalno u Beogradu na du`nosti redovnog ~lana Svetog Ar-

hijerejskog Sinoda to je upravu nad ovim delom Skopske Eparhije vr-

{io preko svoga Arhijerejskog zamenika Protojereja Tome Dajkovi}a

koji je nesmetano sve do 15.VII ove godine vodio kancelariju Eparhij-

skog Crkvenog suda i Eparhijskog Upravnog Odbora u Vrawu.

Ovoga dana pak pozvan je bio re~eni Arhijerejski zamenik od pre-

tsednika i sekretara Gradskog odbora i sekretara Sreskog N.O. pa mu

387

_________________* ASASin, br. 2902, 2903/zap. 768 od 30. 9. 1947. g.

je usmeno saop{tio, da oni zahtevaju da se Crkveni sud iseli iz Vrawa

i da ima najdaqe do 20.VII ove godine sa Crkvenim sudom napustiti Vra-

we. Kada je Arhijerejski zamenik zatraìo o tome i pismenu odluku

ova mu nije izdana, a od odre|enog dana nije ni postupio po ovoj usme-

noj odluci ve} je po naredbi svoga stare{ine ostao i daqe sa kancela-

rijama tamo, kao na stalnom svome slu`benom mestu. Dana 28.VIII ove

godine pozvali su gore navedeni dràvni organi ponovo Arhijerejskog

zamenika i ponovo mu usmeno naredili da sa kancelarijama napusti

Vrawe, prete}i mu da }e i wemu li~no uskratiti boravak u Vrawu ako

se ovoj usmenoj naredbi ne povinuje, uskra}uju}i mu i ovoga puta pisme-

no re{ewe o tome, koje je on sam uporno traìo.

Ostalo je to tako sve do 8. septembra ove godine kada je u Vrawe

prispeo i Visokopreosve}eni Mitropolit Skopski Gospodin Josif

radi svr{avawa svojih eparhijskih poslova u ovom delu svoje Eparhije.

Prvoga i drugoga dana svoga boravka u Vrawu proveo je Visokopreosve-

}eni Gospodin Mitropolit u vr{ewu svojih poslova na miru, kada su

tre}eg dana u ve~e, ba{ kad se spremamo na povratak u Beograd, sede}i

u ku}i i kancelariji kojoj su prilazi svi bili otvoreni, na sporedne

ulaze u{li u kancelariju ~etiri lica i to dva u civilu, a dva u vojni-

~kom odelu, zahtevaju}i na najbrutalniji na~in od wega da se odmah “to-

rwa odakle je i do{ao”. Me|u onima u civilu bio je Dragi{a Nedeqko-

vi}, koji je ina~e autoritativno garantovao, da se Wegovom Visokopre-

osve{tenstvu Gospodinu Mitropolitu ne}e ni{ta dogoditi, “jer on na-

rodom komanduje”, ali samo da ide iz Vrawa. Pokoravaju}i se sili i

ovom ne~uvenom nasiqu Visokopreosve}eni je morao odmah krenuti pe-

{a~e}i 3 km. do èqezni~ke stanice, odakle je mirno nastavio put do

Beograda. Za vreme puta do èqezni~ke stanice naru~ena lica dobaci-

vali su pogrde, dok je ve}ina sveta koja je prisilno tamo dovedena mo-

rala sa ogor~ewem posmatrati ovaj nasilni ~in.

Kada se sa ovim dovede u vezu ono {to je prethodilo sa strane or-

gana mesnih vlasti prema Arhijerejskom zameniku onda se dade jasno za-

kqu~iti da je i ovo nasiqe nad Visokopreosve}enim Mitropolitom

Gospodinom Josifom u~iweno sa znawem mesnih vlasti i svakako i po

wihovom upustvu.

Ovakovim samovoqnim postupkom mesnih vlasti naru{ena su pre-

ma Visokopreosve}enom Gospodinu Mitropolitu Josifu op{ta prava i

388

slobode ~oveka i gra|anina ove zemqe, jer mu je spre~en boravak u me-

stu za koje je on vezan sa svojom slu`bom, naru{ena su wegova prava kao

nadle`nog Arhijereja i organa Srpske Crkve, jer je wegovo neosporno

pravo da kao eparhijski Arhijerej moè boraviti i stanovati u svakom

mestu svoje Eparhije i prema potrebi i sa saglasno{}u svojih vi{ih

crkvenih vlasti odre|ivati sebi zvani~no sedi{te svoje i svojih cr-

kvenih vlasti, ako je spre~en usled vi{e sile, da stanuje i ìvi u svom

stalnom i zakonskom sedi{tu.

Ovim postupkom naru{eno je i pravo i ugled Srpske Pravoslav-

ne Crkve, kojoj je dràvnim Ustavom zagarantovano slobodno vr{ewe

wezinih verskih poslova./^l.25 Dr`.Ustava/. U za{titu ovih prava

Srpske Pravoslavne Crkve kao i slu`benih i li~nih prava uglednog i

~iste pro{losti Arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve, Sveti Arhi-

jerejski Sinod ulaè ovim najodlu~nije svoj protest i moli Pretse-

dni{tvo vlade, da ovim povodom izvoli sprovesti protiv inicijatora

i izvr{iteqa ovoga napada na ~ast i dostojanstvo Srpskog Arhijereja

najstroìju istragu i krivce kazniti i time Srpskoj Pravoslavnoj Cr-

kvi i wezinom zvani~nom prestavniku dati zadovoq{tinu te omogu}i-

ti Wegovom Visokopreosve{tenstvu Mitropolitu Gospodinu Josifu i

wegovim eparhijskim vlastima koji su na ovaj na~in nasilno protera-

ne sa teritorija svoje Eparhije, da mogu i daqe nastaviti svoj zakoni-

ti crkveni rad u ovom delu Eparhije Skopske, dok mu se omogu}i povra-

tak u wegovo stalno i kanonsko-zakonsko sedi{te u Skopqu.

Svetom Arhijerejskom Sinodu je i ovom prilikom ~ast skrenuti

pa`wu Pretsedni{tvu vlade da je ovo toliko puta ponovqeni slu~aj

napada protiv zvani~nih pretstavnika Srpske Pravoslavne Crkve po-

red raznih drugih napada i postupaka dràvnih organa i vlasti prema

drugim crkvenim organime i crkvenim ustanovama, a protiv kojih po-

stupaka nisu preduzete nikakve zakonske mere koliko je to Svetom Ar-

hijerejskom Sinodu poznato.

Pretsednik


AEM i PATRIJARH SRPSKI

Gavrilo

389

390

Ostaci rodne ku}e Mitropolita Josifa (2004)

Dopisnica - ~estitka Mitropolita Josifa prvom stalnom

sve{teniku u Dre`niku Radu Te{ovi}u

391

Narodni sabor povodom ukrovqena crkve i sve~anost povodom

osve}ewa crkve. Veliki prilo`nik ovog svetog hrama bio je

Mitropolit Josif

SADR@AJ

Predgovor - Episkop Atanasije...................................................................5

INE[TO IZ MOJIH USPOMENA

Ne{to iz mojih uspomena.............................................................................23

Jo{ neka epizoda..................................................................................26

Moje {kolovawe...................................................................................28

IIDRAGI SINOV^E!

Dragi sinov~e! ...............................................................................................75

IIIIZVE[TAJ

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SPC

O PROTERIVAWU IZ SKOPQA 1941. godine

Izve{taj Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC

o proterivawu iz Skopqa 1941. godine....................................................107

IVS CRNI[A NA GORI[A

S crni{a na gori{a....................................................................................141

VMOJE ZABELE[KE

O MITROPOLITU ZAGREBA^KOM DOSITEJU

I POSETA PATRIJARHU GAVRILU

Moje zabele{ke o Mitropolitu Zagreba~kom Dositeju......................179

Moja poseta Patrijarhu Gavrilu..............................................................186

[ta ja jo{ znam o Patrijarhu Gavrilu, wegovom su`awstvu

i poku{aju da se oslobodi.................................................................189

393

VIIZ MOJIH ZABELE@AKA

ne{to o na{im qudima u doba okupacije

Ne{to o \eneralu Milanu Nedi}u..........................................................201

Ne{to o Dimitriju Qoti}u i wegovim qudima....................................213

Ne{to o Veliboru Joni}u..........................................................................223

VIIJO[ PONE[TO IZ MOGA @IVOTA

U Rusiji 1908/10. --- U Rusiji 1944/48.

Jo{ pone{to iz mog `ivota.......................................................................235

Vaskr{wa poruka slobode.........................................................................269

VIIIINTERVJU MITROPOLITA JOSIFA

pretstavnicima strane {tampe 6. avgusta 1945. godine

Izjava Mitropolita Josifa pretstavnicima strane {tampe............273

IXU DOPUNU IZVE[TAJA


Svetom Arhijerejskom Sinodu..................................................................279

XPRILOZI

uz memoare Mitropolita Skopskog Josifa

Prilozi..........................................................................................................285

394

s blagoslovom

Documents