ruskeslovo 44 3549

16
ROK LXIX ^ISLO 44 (3549) NOVI SAD, 1. NOVEMBER 2013. ROKU CENA 30 DINARI GLASN<K PO RUSKI www.ruskeslovo.com КУЛТУРА Ансамбл Дома култури Руски Керестур у Русийским доме у Беоґрадзе Foto: B. Homa-Cvetkovi~ На 58. Медзинародним сайме кнїжкох у Беоґрадзе представени найновши виданя НВУ „Руске слово”, хтори були виложени на штанду Покраїнского секретарияту за културу и явне информованє – кнїжки Меланиї Римар, Штефана Гудака, Владимира Кочиша, Владимира Кирди Болхорвеса и Юлияна Папа. Алє, у центру уваги були дебитни виданя Саманти Рац, Саши Сабадоша и Ани Тамаш. КНЇЖКИ ЗА РИЖНИ ҐЕНЕРАЦИЇ NAYVI NAYVI BOK 8. BOK 8. BOK 10. BOK 8. ЦЕНЇ ШЕ РОБОТУ И УМЕТНОСЦ „ЗЛАТНА ПЛАКЕТА” И НАЙВЕЦЕЙ БОДИ ХОРУ „РОЗАНОВ” – За стипендию сом кон- куровал на онлайн кон- курсу и достали зме ю двойо зоз Сербиї и тераз зме там перши рок – гва- ри Дарян. Дарян Гарди зоз Руского Кересту- ра того року ше уписал на Акаде- мию красних уметносцох и дизайну у Братислави, у Словацкей. Школа- рину на Академиї Дарян нє плаци, з оглядом же Сербия сотрудзує зоз словацкима универзитетами, а до- става там и стипендию. На 50. ювилейним Фестивалє музичних дружтвох Войводини, хтори бул отримани 26–27. октобра, наступ дюрдьовского Хора „Розанов” зоз скоро максимално бодами оценєни як найуспишнєйши, у катеґориї мишаних хорох з духовним репертоаром. Дириґентки Хору „Розанов” Татиани Барна уручена найвисша награда – „Златна плакета”. BOK 6. ГУМОР НОВА ПЛЄТКИ ТАБЛОИДОХ ЧИ ВЕРХ ЛЯДОВОГО БРЕГА? BOK 3. НАША ТЕМА: ПОСЛЕ ИНЦИДЕНТОХ У КЕРЕСТУРСКЕЙ ШКОЛИ Foto: N. Vukeli~ BOK 11. ЕКОНОМИЯ Аґробизнис стратеґийни розвой Сербиї

Upload: tanja-sim

Post on 23-Feb-2016

262 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

 

TRANSCRIPT

Page 1: Ruskeslovo 44 3549

ROK LXIX ^ISLO 44 (3549) NOVI SAD, 1. NOVEMBER 2013. ROKU CENA 30 DINARI

GLASN<K PO RUSKI

www.ruskeslovo.com

КУЛТУРА

Ансамбл Дома култури Руски Керестур

у Русийским доме у Беоґрадзе

Fo t

o: B

. Hom

a-C

vetk

ovi

~

На 58. Мед зи на род ним са й ме кнїж кох у Бе о ґ рад зе пред ста ве ни на й нов ши ви да ня НВУ „Ру ске сло во”,хто ри бу ли ви ло же ни на штан ду По кра їн ско го се кре та ри я ту за кул ту ру и яв не ин фор мо ва нє – кнїж ки Ме ла ниї

Ри мар, Ште фа на Гу да ка, Вла ди ми ра Ко чи ша, Вла ди ми ра Кир ди Бол хор ве са и Юли я на Па па. Алє, у цен тру ува ги бу ли де бит ни ви да ня Са ман ти Рац, Са ши Са ба до ша и Ани Та маш.

КНЇЖ КИ ЗА РИ ЖНИ ҐЕНЕ РА ЦИЇ

NAYVINAYVI

BOK 8.

BOK 8.

BOK 10.

BOK 8.

ЦЕ НЇ ШЕ РО БО ТУ И УМЕТ НОСЦ

„ЗЛАТНА ПЛАКЕТА” И НАЙВЕЦЕЙБОДИ ХОРУ „РОЗАНОВ”

– За сти пен дию сом кон -ку ро вал на он ла йн кон -кур су и до ста ли зме юдво йо зоз Сер биї и те раззме там пер ши рок – гва -ри Да рян.

Да рян Гар ди зоз Ру ско го Ке ре сту -ра то го ро ку ше упи сал на Ака де -мию кра сних умет но сцох и ди за й нуу Бра ти сла ви, у Сло вац кей. Шко ла -ри ну на Ака де миї Да рян нє пла ци, зогля дом же Сер бия со труд зує зозсло вац ки ма уни вер зи те та ми, а до -ста ва там и сти пен дию.

На 50. ювилейним Фестивалє музичних дружтвох Войводини,хтори бул отримани 26–27. октобра, наступ дюрдьовского Хора „Розанов” зоз скоро максимално бодами оценєнияк найуспишнєйши, у катеґориї мишаних хорох з духовнимрепертоаром. Дириґентки Хору „Розанов” Татиани Барна уручена найвисша награда – „Златна плакета”.

BOK 6.

ГУ МОР

НО ВА

ПЛЄТКИ ТАБЛОИДОХ ЧИ ВЕРХ ЛЯДОВОГО БРЕГА? BOK 3.

НАША ТЕМА: ПОСЛЕ ИНЦИДЕНТОХ У КЕРЕСТУРСКЕЙ ШКОЛИ

Fo t

o: N

. Vuk

eli

~

BOK 11.

ЕКО НО МИЯ

Аґро би знис стра те ґ и й ни ро звой Сер биї

Page 2: Ruskeslovo 44 3549

TI@NQOVN<K 1. NOVEMBER 2013.2

Ру ски кул тур ни цен тер (РКЦ), хто ро го чле ни и сим па ти зе реище во лаю „но во сад ска Мат ка”, иснує уж ско ро се дем де це ниї.Уча ство вац, вєд но з на ми у пе сто ва ню на шо го, алє и за єд нїц ко -го кул тур но го, умет нїц ко го, про свит но го и за бав но го жи во та, доМат ки при ход за на шо при я те лє, со труд нї ки и при пад нї ки дру -гих на ро дох. Шиц ко то то ше хви ль ко во ви тво рює у чеж ких об -ста ви нох хто ри исную у ца лей дер жа ви, та и у РКЦ. Нє бу ло „по ли тич ней” мо ци ви тво риц идею же би го род Но виСад бул сно ва те ль Ру ско го кул тур но го цен тру, алє ше то слу че -ло и дру гим цен тром у го род зе, та є зоз пре мен ку прав но го ам -би єн ту з но вим за ко ном о кул ту ри и за ко ном о здру же нь ох, по -ло же ни до ста ту са „здру же ня гра жда нох”. Но ви за кон о кул ту ринє до бри, бо є се лек тив ни и усло вює ро бо ту у кул ту ри, алє нєоста ва нїч дру ге лєм же би ше цо лєп ше то му за ко ну при ла -годзе ло. Як и дру ги здру же ня, РКЦ ше фи нан сує пре йґ про єк тохи кон ку рує за сред ства хто ри од ред зе ни за про грам ску дї ял носц.То ти про єк ти ше ча сто по вер хо во рoз па тра. Слу чує ше же дзе -по єд ни здру же ня хто ри ме нєй ро бя до ста ваю ве цей сред ства одгев тих хто ри ро бя. Пра ве то єд на часц то го ад ми ни стра тив но гои по ли тич но го па тре ня на кул ту ру. Дзе по єд ни здру же ня нє маюанї та ки схоп но сци за апли ко ва нє, та ше ве лї и га ша. Ма ме барздо бри ви тал ни сек тор и мо жлї восц же би зме пре йґ ро бо ти РКЦпе сто ва ли язик, кул ту ру и тра ди цию, алє за то ту об ласц ро бо тимож по весц же є у под лим ста ну. Дзе по єд ни та ки по доб ни кул -тур ни цен три у Но вим Сад зе ше тре ти рую як нє ва жни ства ри.То го ро ку РКЦ до стал шти ри раз ме нєй сред ства за про єк ти якпре шлих ро кох. Чи то ти про єк ти бу ли шти ри раз под лє й ши якско рей? Дзе ку ю ци ен ту зи я зму люд зох у Мат ки ше то нє мо глопо чув ство вац. Нє мо же ше лєм по прин ци пу ен ту зи я зма и до -брей дзе ки ро биц озби ль ни про єк ти. На жа ль, пра ве пре то тупри чи ну зме дав но ви шли зоз ра ми кох про фе си о на ли зма, а якства ри стоя, то анї ве цей нє ама те ри зем, то уж ди ле тан ти зем.Та ки стан чеж ко отри мац, алє ше шиц ки у РКЦ, од упра ви ру -ко во ди те ль ох по чле нох, уж зви кли так ро биц и без огля ду наусло вия, на ма га ме ше ре а ли зо вац цо ве цей до бри про єк ти и

про грам ску по ли ти ку. Усло вия нї ґ да нє бу ли барз до бри, алє нами нє шка на й ва жнє й ше то то же сце ме ход зиц до Мат ки и сце мету ро биц и да цо на пра виц. Спе ци фич носц єди но го ур ба но го ру -ско го здру же ня, хто ре ма тра ди цию як цо РКЦ, буд зе ше му шицда ґд зе при по знац. Нє мо же РКЦ остац на ма рґ и нох кул тур нихзбу ва нь ох у ру скей кул ту ри. РКЦ об ду мує зми сти хто ри мла дихпри цаг ню, а вец ше им ту по ну ка ру ску кул ту ру, пи сню и шиц -ко дру ге цо тре ба чу вац як тра ди цию Ру сна цох. Шиц ко то уна -пря ме не до „су ча сней тра ди циї”.Му ши ше спом нуц же РКЦ „лєг че й ше ди ха” од сред ствох хто -ри до ста ва од На ци о нал но го со ви ту пре йґ Го ро ду Но во го Са духто ри уна пря ме ни на ко му нал ни длу ства. По при фи нан си й них про бле мох Мат ка ма и про бле ми з ма єт -ком. Як цо ру скей яв но сци уж по зна те, по За ко ну о ре сти ту циї,бу ди нок у улїч ки Йова на Су бо ти ча 8, дзе ше хви ль ко во на ход зиРКЦ, вра це ни Гре ко ка то лїц кей цер кви у Но вим Сад зе хто ра докон ца ма ро зри шиц вла снїц ки од но ше ня то го бу дин ку пре бу до -ва нє До ма за ру ских шко ля рох и сту ден тох у Но вим Сад зе. Ру -ски кул тур ни цен тер, те раз уж як под квар те ль ош цер ков но го бу -дин ку, по три мує то ту идею за ви бу дов єд но го та ко го ре пре зен -та тив но го про сто ру. Цен тер на ве цей за во ди ре но ви рал про сто -риї те ра шнь о го бу дин ку, ке льо бу ло у його фи нан си й ней мо ци.На й ве цей на шо зми сти и збу ва ня ше слу чо ва ли у тих про сто ри -й ох, ко три ве льо раз ма ли под ли усло вия. З дру го го бо ку, РКЦма на й ме нєй мо ци ро зри шиц то ти ма єт ко во-прав ни од но ше ня.Ца ли тот про цес у ру кох Гре ко ка то лїц кей цер кви и На ци о нал но -го со ви ту Ру сна цох, бо ше му ши знац хто буд зе вла снїк то го но -во го обєк ту. Во ни бу ду му шиц усо гла шиц ста но ви ска фи нан си -й ней, по ли тич ней, вла снїц кей, тех нїч ней и ин сти ту ци й ней мо -ци. Пра ве тих днь ох и до ста ли та ке по тверд зе нє од по кра їн скейВла ди и Фон да за ка пи тал ни укла да ня. Барз ва жне же би ше туви бу до ва ло да цо цо буд зе мац свою де фи ни цию у ин те ре су ло -кал ней за єд нї ци, бо пра ве то буд зе при ла плї ве за Ру сна цох у Но -вим Сад зе. Гоч РКЦ, як и по те раз, у тим буд зе мац на й ме нєйинґ е рен циї, тре ба над пом нуц же на ша орґ а ни за ция у те ра шнїмбу дин ку на й длу жей иснує, ро би и жиє. Ви ро ят но и тот но ви бу -ди нок, Дом за ру ских шко ля рох и сту ден тох, тиж год ни во лац„но во сад ска Мат ка”.

Пише: инж. Алек сан дар ЧОВС, пред си да те ль Управ но го од бо ру РКЦ

З АМА ТЕ РИ ЗМА ДО ДИ ЛЕ ТАН ТИ ЗМА

З но вим за ко ном о кул ту ри и за ко ном о здру же нь ох, РКЦ по ло же ни до ста ту са „здру же ня гра жда нох”,

а 2013. ро ку до стал шти ри раз ме нєй сред ства за про єк ти як пре шлих ро кох

Об но ве ни кул тур ни и дру жтве -ни жи вот Ру сна цох у Би ки чу до -ста нє по три мов ку и при по зна нєтак же и у тим срим ским ва ла лєбуд зе осно ва на Под руч на кан це -ла рия На ци о нал но го со ви ту Ру -сна цох, а буд зе дод зе лє на и по за -ря до ва, 11. сти пен дия шко ля ро виру ско го од дзе лє ня ке ре стур скейҐим на зиї, так же шиц ки то го роч -ни пер шо кла снї ки Ґим на зиї бу думац по три мов ку од Со ви ту – од -лу че не єд но гла сно на 16. по ряд -ней схад зки На ци о нал но го со ви тувсо бо ту у Ру ским Ке ре сту ре. Чле -ни Со ви ту ище лєм ко ло ка дров -ских пре мен кох у Од бо -ру за слу жбе не ха сно ва -нє язи ка и пи сма бу лиєдин стве ни, ко ло дру гихточ кох днь о во го шо раше на ши ро ко ди ску то -ва ло. На схад зки уря до -во осуд зе ни нє дав ни ин -ци дент у ке ре стур скимин тер на ту. Со вит по чалро зпра ву о сво їм Фи -нан си й ним пла ну за2014. рок, член ство по -ин фор мо ва не о те ра -шнєй си ту а циї ко ло про -єк та До ма за ру скихшко ля рох и сту ден тох уНо вим Сад зе, як и оСпо ро зу ме ню о со труд нїц тве Вла -ди АП Во й во ди ни и За кар пат скейоб ла сней ад ми ни стра циї у Укра ї -ни.

Ве цей пи та ня як од ви ти

Ве цей чле ни На ци о нал но го со -ви ту Ру сна цох ви нє сли тех нїч ни,алє и су щ ни за у ва ги на пред ста ве -ни текст Мед зи ре ґ и о нал но го спо -ро зу ме ня мед зи АП Во й во ди ну иЗа кар пат ску об ла сцу Укра ї ни хто -ри по кра їн ска Вла да при ла пе лапо чат ком сеп тем бра, а укра їн скибок го ма под пи сац то го ти жня.Спо зо ре ли же у ра ми ко вим до ку -мен ту, хто ри ма буц осно ва за уря -до ве со труд нїц тво у кул ту ри,обра зо ва ню и дру гих об ла сцох,на вед зе не фа кул та тив не уче нєукра їн ско го язи ка, а ру ски ви ха бе -ни, як и же, по при со труд нїц тва уви да ва те ль стве по серб ски и укра -їн ски, нє на вед зе не на шо ви да ва -те ль ство. Мед зи ин сти ту ци я мичи йо ак тив но сци под пи снї ки Спо -ро зу ме ня бу ду по три мо вац, ско -рей на шо го на вед зе ни На ци о нал -ни со вит Укра їн цох хто ри уря до вонє уча ство вал у ини ци я ти ви.Пред си да те ль На ци о нал но го со -ви ту Ру сна цох Слав ко Рац гва релже те ра шнї текст до ку мен ту на й -ве цей цо ше, по сле тро роч но гопри рих то ва ня и пре гвар кох, нє -шка мо гло по сциг нуц од дру го гопод пи снї ка, а нє об ход ни є, на сам -предз, як осно ва за уря до ве ре ґ у -ло ва нє при хо ду шко ля рох зоз За -кар па тя на шко ло ва нє до ке ре -стур скей Ґим на зиї. У ро зпра ви ви -ма га не же, док Спо ро зу ме нє под -пи ше и дру ги бок, тре ба ро биц найого до пол нь о ва ню, од но сно ви -мен кох. Ке льо то та про бле ма ти ка

да лє ка на шей за єд нї ци, вид но и уєй пред ста ви те ль ним це лу – ве цейчле ни Со ви ту уча ство ва ли у ро -зпра ви чи тре ба ку пиц но ви слу -жбе ни ав то чи нє, як у по ле ми ки одо ку мен ту стра те ґ и й но го зна че няу хто рим ше пер ши раз на мед зи -на род ним уров ню спо ми наю во й -во дян ски Ру сна ци. И дру ги ак ту -ал ни стра те ґ и й ни про єкт Со ви ту -ви бу дов До му за ру ских шко ля рохи сту ден тох у Но вим Сад зе те раз у

бло ка ди, по не же єд на часц ма єт кудзе ма буц збу до ва ни – ище нє од -ку пе на. Пред си да те ль На ци о нал -но го со ви ту Слав ко Рац здо гад -нул же на нє дав ним стрет ну цу зпред си да те ль ом Вла ди Во й во ди -ни Бо я ном Па й ти чом обе ца на фи -нан си й на по три мов ка за тот про -єкт, алє ше По кра ї на, од но сно єйФонд за ка пи тал ни укла да ня, донь го год ни уклю чиц аж док цал -ком бу ду ри ше ни ма єт но-прав ниод но ше ня на спом ну тей пар це ли.

З дру го го бо ку, ско рей як цо шероз поч нє но ви пре гвар ки зоз при -ват ним вла снї ком ча сци обєк таМат ки, тре ба ло би до стац и уря -до ве пи сме не по тверд зе нє на ми -рох По кра ї ни. У мед зи ча ше, бе -ше до ва не о идеї же би од дер жа вибул од ку пе ни бу ди нок „Ста рейґим на зиї” у Ру ским Ке ре сту ре наВе ль ким шо ре за по тен ци ял нешед зи ско Со ви ту, алє и на ци о нал -ней Ґале риї, Ар хи ви, Би бли о те кии дру гих уста но вох чи йо сно ва нєпред вид зе не з На ци о нал ну стра -те ґ ию Ру сна цох. По ин фор ма ци й -ох зоз за ше да ня На ци о нал но госо ви ту, бу ди нок те раз под ги по те -ку у Ми ни стер стве по ль о при вре -ди як вла сносц „АБЦ фуд у пред -

ли кви да циї”, чия су дь ба буд зе по -зна та по ко нєц ро ка, та обєкт на й -ско рей буд зе на пре дай. Же по следзе шец ро ки ро бо ти уж ко нєч ничас же би На ци о нал ни со вит Ру -сна цох мал ста єм не шед зи ско, гу -то ри факт же схад зка отри ма на уДо ме кул ту ри дзе Со вит нє шкапод квар те ль ош, по не же ше прера ци о на ли за цию у кул скей оп -шти ни, през жи му бу ди нок Зам кунє зо гри ва.

Буд жет буд зе исти,ин шак роз под зе лє ни

Фи нан си й ни планНа ци о нал но го со ви туРу сна цох за 2014. рок,чия ко нєч на вер зиябуд зе пред ста ве на нашлї ду ю цей схад зки Со -ви ту, про єк тує же дер -жав ни да ва ня бу ду як ито го роч ни, та пред ло -же ни буд жет ко ло два -нац и пол ми ли о ни ди -на ри. З то го роч но го бу -ду пре нє ше ни ко ло полми ли о ни, а до пла ну за

2014. рок нє ура хо ва ни да ва ня зоп штин ских уров нь ох, по не жепре по ли тич ни пре мен ки у ве цейло кал них са мо у пра вох ище нє по -зна те чи но ви вла сци бу ду спол нь -о вац за кон ски обо вяз ки ґу мен -шин ским на ци о нал ним за єд нї цом.Пре то то ти при хо ди бу ду тре ти ро -ва ни як тран сфер ни сред ства и, якше их буд зе упла цо вац, бу ду пре -шлїд зо ва ни ди рект но под руч нимкан це ла ри й ом На ци о нал но го со -ви ту. Ви зна че не же ак ту ал не зво -

ла нє НС Ру сна цох у тим ман да туна ри жни спо со би за шпо ро ва локо ло 100 ти ся чи еври. План пред -вид зує и век ши ви дат ки за слу -жбе ни пу то ва ня по не же ше, по слеско ре й шо го под пи со ва ня Про то -ко лу о со труд нїц тве з Ру сна ца ми уГор ват скей, ак ту ал но го Спо ро зу -ме ня зоз За кар пат ску об ла сцуУкра ї ни и по доб но го до ку мен тухто ри ма буц под пи са ни з Пре -шов ским са мо у прав ним кра й ом уСло вац кей, об че кує и ди на мич нє -й шу мед зи на род ну ак тив носц Со -ви ту.

На рок ше за кон чи ман дат то гозво ла ня Со ви ту, та пред вид зе нивек ши пе нєж за пла ци, бо, як гва -ре не, нє мож знац чи у но вим зво -

ла ню функ циї пред си да те ляи пред си да те ля Ви верш но гоорґ а ну, лє бо да єд ни дру ги,оста ню во лон тер ски як те раз,чи бу ду про фе си о на ли зо ва ни.

СХАД ЗКА НА ЦИ О НАЛ НО ГО СО ВИ ТУ РУ СНА ЦОХ

ОБ ЧЕ КУЄ НАС ВЕК ША МЕД ЗИ НА РОД НА АК ТИВ НОСЦ

Ру сна ци у Би ки чу до ста ню Под руч ну кан це ла рию, а шиц кипер шо кла снї ки ру ско го од дзе лє ня ке ре стур скей Ґим на зиїдо ста ню сти пен диї, єдин стве ни Со вит. Осуд зе ни ин ци дент

у Ин тер на ту, а єст за у ва ги и на текст спо ро зу ме ня зоз За кар пат ску об ла сцу. На рок пред Со ви том век ша

мед зи на род на ак тив носц, а буд жет на й ско рей оста нє исти

Национални совит формовал Подручну канцеларию у Бикичу

T E M A Т И Ж Н Я

Pi {e: Иван САБАДОШ

ПРЕ МЕН КИ У ОД БО РУ ЗА СЛУ ЖБЕ НЕХА СНО ВА НЄ ЯЗИ КА И ПИ СМА

На схад зки На ци о нал но го со ви ту при ла пе не зад зе ко ва нє до те ра шнь -о го чле на Од бо ру за слу жбе не ха сно ва нє язи ка и пи сма Яки ма Са ла ка,а на його ме сто ме но ва ни ди пло мо ва ни прав нїк Вла ди слав Са лак з Ке -ре сту ра. Со вит осно вал троч ле ну ко ми сию за роз пи со ва нє Яв ней на -бав ки и роз па тра нє по нук ну цох за ку по ва нє но во го слу жбе но го ав та запо тре би Со ви ту, хто ри, як и до те раз, бу ду ха сно вац и парт нер ски ру скиин сти ту циї и орґ а ни за циї. Як цо ско рей од лу чел На ци о нал ни со вит, до -те ра шню пре воз ку по сле ви це ку ли зи нґа од ку пе ла НВУ „Ру ске сло во”.

Page 3: Ruskeslovo 44 3549

TI@NQOVN<K1. NOVEMBER 2013. 3

Po pi sanx pre si, 15. ok to bra to goro ku tro me {kolyre star {ih kla soh{trednwj {ko li u in ter na tu po bi litroh {kolyroh per {ej kla si. Spe ku -luw {e `e slo vo o ri tu a lu “kre -sceny”, od no sno ini ciyci< z hto rustar {i `i telw in ter na tu pri vi tux”no vih, a hto ri {e po na pi soh odnylkon tro li. In ci dent priyve ni Mi ni -ster stvu pro svi ti, uklx~e na [kol -ska upra va Zom bor i Po kra<nska pro -svit na in spek ciy, avi{l<dzuw go i po li -ciy. Po nwdzel< bi malbuc so ob |e ni urydo vizvit in spek ci< – co {ena i sce slu ~e lo u in -ter na tu, co tre ba zro -bic `e bi {e ta ki pod<<ve cej nw slu ~o va li, i~i u usta no vi dah to od -vi ~a tel qni i mu {i od -vi to vac pre even tu al -ni pre pu |eny.

Te ra{n< i buv {i in -ter natynw gvary `e {e uin ter na tu, yk i u dru -gih po dob nih usta no -voh, prak ti kuw “nwzlo na mir ni kre -sceny”, a prez n<h uglav nim i sa mipre {li, alw nw znax za bru tal ni sce niyki opi sux ta blo i di. Ked `e {e na i -sce slu ~e li, zdu{nw ih osud zux. In -

{ak, a` i na ga do vany ta kih nwfor mal -nih “tra di ci joh” mu {a po ru {ac ro -bo tu kom pe tent nih slu boh u {ko li.

Pro ble mi {e nw slu ~ux lwm “ind zej”

So ci o lo }ij ni pro blem roz {i re no -go parnycko go na sil stva hto ri pri -sut ni med zi {ic ki ma ka te }o riymimla dih nw sce ra od vi ~a tel qnosc kom -pe tent nih in sti tu ci joh, a u na {imslu ~ax – [ko li “Pe tro Kuzmyk” i wj~oln<koh, hto ri nw max pra vo na zda -vac {e `e “to {e nw slu ~i u na {imdvo re”. Ot e, is ku stvo uka zuw `e{ic ko to to co vid zi me u vek {ih{tred koh – ke di-te di sci guw i do tih

men {ih, a ~as tran sfe ru v{e krat {i.Naj va`nwj{e na ~as pre po znac ipred u pred zic fe no men, bo, ked {eslu ~i, nw vred zi {e sprav do vac.

Pred u slo viw kva li tet nej pe da }o -}ij nej ro bo ti u{o re na i sta bil na

in sti tu ciy, a “Pe tro Kuzmyk” vi pa -tra u` dlug {i ~as u in sti tu cij nejkri zi. Lwm u wdnim {kol skim ro ku a`tri raz pon<|e ni kon kurs za ve cej ro -bot ni me sta – u~i tel qoh, pro fe so roh,

de fek to lo }a, od no sno za na stavn<ckime sta za hto ri ma po sto< po tre ba... ^e -ka {e ke di bud ze ozno va, po {tvar tiraz roz pi sa ni isti kon kurs, i yki bu -du uslo viy, po ne e {e u med zi ~a {epro svit ni stan dar di menyx. In sti -tu cij na nwbez pe ka v{el<yk nw do pri -no {i kva li te tu med zilxdskih od no -{en qoh u ko lek ti vu, co mo e za gro -`ic i kva li tet ro bo ti.

V{e na ro zu me tre ba mac `e Osnov -na i {tredny {ko la zoz do mom{kolyroh “Pe tro Kuzmyk” naj vek {iro bo to da va telq u Ke re stu re, {ko lazoz ko lo sto zanytih i naj vek {a in -sti tu ciy pri voj vodynskih Ru sna coh~ij di rek tor bi mu {el buc u ran }uper {ih na {ih ~oln<koh. Tu nwt pro -sto ra za vo lun ta ri zem, yk co, na pri -klad bu lo sce ranw elit nej na zvi“]im na ziy” z me na ke re stur sko goobra zov no go cen tra, a `e o tim nwkon sul to va na {ir {a zawdn<ca, i po -pri ri zi ku `e tra cenw iden ti te tawdi nej }im na zi< po ru ski wdno go dnymo e ol wg~ac i wj ga {enw.

Preto ~udux nwz}rabni i nwlap{niviyvi direktora [koli Ynka Homutakoj posle nwmilogo zbuvany, htorina per{i zavod relativizoval pro-blem. Nw{ka, posle {ickogo, direk-tor Homa gvari `e {kolyr htori ob-vinwni za incident samoiniciytivnovistupel zoz internatu, a poru{anivi{l<dni postupok. Per{e budzezmocnwna peda}o}ijno-vospitna robo-ta, a {l<duxci kro~a< budu usloveni zrezultatom vi{l<dnogo postupka. Vonspozorel `e zu`eni prava prosvitnih

robotn<koh u odno{enx na {kolyroh,yk i spravovanw dzepowdnih rodi~ohdoprinwsli `e {e mo`u slu~ovac ta-ki incidenti.

^i i tu politika?Ostatn< ~as o Osnovnej i

{trednwj {koli z domom{kolyroh “Petro Kuzmyk”, nwru-ski medi< uglavnim zazna~uxlwm senzacionalisti~ ni visti.Medzitim, i tera{nw, a i vecejdzepowdni togoro~ ni i vlonqskipisany u na{ih i ~arnogorskihdnqovih novinoh z ne}ativnu ko-notacix o najuz{im rukovod-stve keresturskej [koli, samipo sebe nadrilxx pitanw – pre-co prave teraz? ^i {e na i sce{ic ko nwdo bre u obra zo vanxzbu va lwm u ke re stur skej {ko -li? Spom nu ti di rek tor [ko liYnko Ho ma per {i raz na {im me -

di jom yvno viyvel `e za ostatn<m in -ci den tom sto< po li ti ka.

– Pre {ve ~e ni som `e {e tu moc noumi {a la po li ti ka. Yk u kul skej op -{ti ni pri {li no vi vla sci, slu ~ux{e pro ble mi i ko lo kon kur soh, iosob ni na pa di na mo jo me no. No, mi u{ko li ro bi me po za ko noh i po pred -pi san qoh Mi ni ster stva pro svi ti, atu {e nw {me pra vic n<yki gri {ki –gva ri di rek tor Ho ma. Yk ar }u ment `esi tu a ciy u [ko li nw ta ka yk pi {u ta -blo i di, di rek tor na vod zi fakt `e in -ter nat nw{ka pol ni do ostat nqo go me -sta, a pred tim da skel qo ro ki bul po -lu pra zni. ^e` ko `e bi tu daw den ro -di telq upi sal dzec ko, ked bi na i scebu la ta ka nwbez pe ka.

Po lo enw di rek to ra ke re stur skej{ko li barz pri ca gux ca funk ciy, nwlwm na urovnx va la la i ru skejzawdn<ci alw i na {ir {im pla nu. Te -ra {nqo mu di rek to ro vi na rok u av }u -stu vi hod zi man dat, a po za kon skihpred pi san qoh, kon kurs za to tu funk -cix roz pi suw {e {ejsc me {a ci predvi hod zen qom pred hod no go man da tu,zna ~i – u fe bru a ru 2014. ro ku. Taj min}afe ri mo e od vi to vac pre ten den tomna funk cix, alw pro blem ked `e w kon -stru o va na pra ve z to tu na mi ru. Okre me`e bi u pro svi ti, yk i u pra vo sud stve,zdrav stve lwbo no vi -nar stve, osnov ne mo ral -ne na ~a lo mu {e lo bucohra na – u kon kret nimslu ~ax dze coh.

Ked `e ke re stur ska{ko la bud ze ko la te -ral na ~ko da po li ti~ -no go ba vi ska, {kolyrena alq pre cerpy naj -vek {i po{l<dki in ci -den ta. Nw lwm `e {eim me na i fa me li< “ca -gax” po no vi noh, alw,po nwurydo vih in for -ma ci joh, mo`l<ve `epo te raz meg ~ej {i re -`im i hi ni {or uin ter na tu bud ze po o -{tre ni. Na ~e` {ispo sob [ko la ti` na -u ~e la `e co {e pro -ble mi dlu ej drilypod te pih, vek {i prahdzvignx ked {e raz vi -gla {a.

Pi {e: Ла ри са ОНОДИ

Lwm tidzenq potim yk minister prosviti Tomislav Jovanovi~na preslavi 260-ro~n>ci obrazovany po ruski odu{eveno hvalwl

kere stur sku {ko lu, dnqo va pre sa i ta blo i di do yvno sci pren wsli sli ku o na sil stve med zi wj {tred nqo {kol ca mi u in ter na tu.

^i pi sanw ta blo i doh lwm verh lydo vo go bre gu pro ble moh do hto rih {e sci ha~iry naj star {a ru ska {ko la i dokly bu du tir vac

pro ble mi u Osnov nej i {trednwj {ko li zoz do mom {kolyroh “Pe tro Kuzmyk”? ^i za 260-ro~ nu kra snu fa sa du ke re stur skej

{ko li za{ lwm po sto> od red ze na in sti tu cij na kri za, i ked po sto>, yk na sta la?

RE A ]O VANW NA CI O NAL NO GO SO VI TUOsnov na i {tredny {ko la z do mom {kolyroh “Pe tro Kuzmyk” in sti tu ciy odokrem no go zna ~eny za Ru sna coh, ta pre in ci dent re a }o val Na ci o nal ni so vit Ru -sna coh. U pi sa nim re a }o vanx urydo vo osud ze ni in ci dent i na sil stvo, So vit {eograd zel od ta kih zbu van qoh i po vo lal na utverd zo vanw fak toh i od vi ~a tel qno -sci, ked `e bu lo pre ma hi u ro bo ti od vi ~a tel qnih u [ko li. Ti`, no {i telw od -vi ~a tel qnih funk ci joh u [ko li kri ti ko va ni pre nwod me ra ni viyvi me di jompo sle in ci den tu, a istim me di jom za u va e ne `e o pod>> pi {u na sen za ci o na li -sti~ ni spo sob, pokly i} no rux kra sni pri go di i afir ma tiv ni fak ti o ke re stur -skej {ko li.

VI[L<DNI PO STU POK

Mo`l>vi nwpra vil no sci u ro bo tiod vi ~a tel qnih vyza no za pred vid ze -ni pro to kol u slu ~ax na sil stva, uke re stur skim in ter na tu te razutverd zuw ko or di na tor za dlu e ni zana sil stvo u {ko loh za Za hod no ba~ -ki i Si ver no ba~ ki okrug ]ra di mirMar ko vi~. To go ti`ny ko or di na torda svo jo du manw i na lo i mi ri hto -ri [ko la ma prev ac.Okre me for mo va na Di sci plin skako mi siy [ko li, a na osno vi Za ko nao uprav nim po stup ku, vi pi tau~a{n>koh u in ci den tu i {ved koh ipo sle to go o tri dn> ma prinwsc od -lu ku o di sci plin skih mi roh. O in -ci den tu u Do me {kolyroh pond ze -lok, 28. ok to bra, upo zna ti i [kol -ski od bor.

STA NO VI SKO

Нє дав ни слу чай у ке ре стур скей шко ли, кед ше шко ля репо би ли, а но ви ни, од но сно та бло и ди, з то го на пра ве ли,так повесц, но ви Ґван та на мо, озно ва отво рел ве лї пи та ня:Чи но ви на ре нє шка по чи тую ко дек си и основ ни пра ви ласво й о го ре ме сла? Чи ми нє шка во о бще ма ме нє за ви снино ви ни, за ко три мож по весц же нє на ги наю ґу „жов тейпре си” и сен за ци о на ли зму? Яка чко да ке ре стур скей шко -ли на пра ве на з та ки ма „ин фор ма ци я ми“ и пи са нь ом?

У Сер биї нє шка но ви ни пре да ваю „ма сни“ на сло ви ифо то ґ ра фиї, ви сти з чар ней хро нї ки, скан да ли, го ли зад -ки и афе ри, бо люд зе на тих про сто рох, на жа ль, до ка за -не, на й во ля за ку ко вац до цуд зо го дво ра и про вад зиц ко -й я ких ано ни му сох як ше на ца гую за вар ти у єд ним оби -сцу, як ро зду мо вац з вла сну гла ву. Пре ти раж и за ро бок,но ви на ре при му ше ни пра виц афе ри и там дзе их да ке ди,ре ал но, нєт. Ско рей ше точ но зна ло хто ри но ви ни та бло -ид, а дзе мож пре чи тац озби ль ни и ана ли тич ни тек сти,алє нє шка, кед ше бе жи за про фи том, чеж ко по цаг нуцгра нї цу.

Цо ше у шко ли у Ке ре сту ре на справ ди слу че ло, на й -лєп ше знаю дзе ци ко три озна че ни як уча шнї ки ин ци ден -та, а нє о длу га ви ри ят но до зна и по ли ция.

Про вад за ци чи сле ни слу чаї пар няц ко го на сил ства ушко лох у Но вим Сад зе, ча сто ше слу чо ва ло же ми ди рек -то ре обра зов них ин сти ту ци й ох на гнї ва но ко мен та ро ва лиже у їх шко ли на сил ства мед зи дзец ми нєт, цо єд но став -но, нє мо же буц прав да. Кед ма це шко лу у ко трей єст 200,500, або 1 000 шко ля рох, нє мо жлї ве же би ше го лєм разна дзе нь нє слу че ла да я ка зва да, або же би дах то да ко мунє об лал, чап нул го, або ут нул з та шку, лє бо пе сцу. Окремто го, ди рек тор нє мо же буц на шиц ких ме стох у исти часи знац цо ше слу чує у ка ждим мо мен ту у шко ли. Пре тома за ня тих, ко три до ста ваю пла цу же би ше ста ра ли одзе цох и окон чо ва ли обра зов но-вос пит ну функ цию. По -не же ан ке та ко тра по ро бе на у шко лох пред ро ком ука за лаже по лов ка шко ля рох у го ро ду до шко ли но ши ору жиє, уНо вим Сад зе по ру ша на ини ци я ти ва же би ди рек то ре иза ня ти у шко лох мо гли у ка ждей хви ль ки при я виц пар -няц ке на сил ство на чи сло те ле фо на на ко трим бу ду де жу -рац по ли цає, Цен тер за со ци ял ну ро бо ту, кри ми но лоґ иком пе тент ни з Упра ви за школ ство. Вец ше нє год но слу -чиц же яв носц буд зе „до зна вац“ з ме ди й ох о слу ча й ох на -сил ства у шко лох, цо ди рек то ре ча сто про бо ва ли скриц„под те пих“, же би шко ла нє стра це ла угляд, алє ка ждислу чай буд зе та кой ви пи та ни и про це су о ва ни.

У остат нїм слу чаю, пи са ня та бло и дох о „кир ва вихини ци я ци й ох”у ке ре стур ским школ ским ин тер на ту на -пра ве ли ве ль ку чко ду, нє лєм ди рек то ро ви тей шко ли,алє и шиц ким за ня тим и са мим шко ля ром, бо на кон цу,во ни озна че ни як ви нов нї ки тих „ини ци я ци й ох”. И но ви -нар и його жри дло у тим слу чаю, гоч яку на ми ру ма ли,по сци гли то то же ше те раз єди ну таку шко лу по ру скицага по бла це, шко ла як ин сти ту ция стра це ла до ви риєро ди чох, а дзе ци пред ста ве ни як кри ми нал ци.

Чко да де фи ни тив но на пра ве на, а те раз пи та нє як ю ви -пра виц? Яки по шлїд ки буд зе мац та ка сли ка о на шейєди ней стред нєй шко ли? Ке льо дзе ци ше на рок до нєйупи шу? Чи о да ске льо ро ки стред ня шко ла по ру ски буд -зе исно вац? Ро зду ма й це...

ЧКО ДА НА ПРА ВЕ НА,А ЦО ТЕ РАЗ?

POSLE INCIDENTA U INTERNATU KERESTURSKEJ [KOLI

MEDZI TABLOIDAMII KRIZU INSTITUCI<

Пишу: M. ZAZULYKI. SABADO[M. AFI^

NA [A TE MA

MEDZI]ENERACIJNI KOMUNIKACI>

Lx. SOPKA

Но ви нар и його жри дло по сци гли то то же ше єди ну таку шко лу по ру ски цага по бла це, шко ластра це ла до ви риє ро ди чох, а дзе ци пред ста ве ни

як кри ми нал ци

Page 4: Ruskeslovo 44 3549

NA[O MESTA 1. NOVEMBER 2013.4

До кон ца то го ро ка буд зеобя ве не ище єд но, 13. чи -сло гла шнї ку Ру скей мат ки„Ру снак”, о чи єй кон цеп циїбе ше до ва не на схад зкиУправ но го од бо ру Ру скеймат ки, пи я ток, 25. ок то брау Ру ским Ке ре сту ре.Штред ком то го ме ша ца, по -сле тро роч ней пав зи, ви -шло 12. чи сло „Ру сна ка”,хто ре цалком по шве це невлє це отри ма но му Шве то -во му ко нґ ре су Ру сна -цох/Ру си нох/Лем кох иШве то во му фо ру му ру син -скей мла де жи у Укра ї ни и

остат нє чи сло гла шнї ку насхад зки оце нє те як до бре иква ли тет но по ро бе не. За ин -те ре со ва ни без плат ни при -клад нїк мо жу до стац у ме -сних од бо рох РМ, а понд зе -лок є у елек трон скей фор миобя ве ни и на Ру тен пре су.Два на сте чи сло дру ко ва не у500 при клад нї кох, а такбуд зе и три на сте, зоз сред -ствох По кра їн ско го се кре -та ри я ту за кул ту ру и яв неин фор мо ва нє Вла ди Во й во -ди ни, за цо Ру ска мат ка до -ста ла 70 000 ди на ри, а наостат нєй схад зки УО ме но -вал и Ре дак ци й ни од борГла шнї ку.

По не же у Пре шо ве, уСло вац кей, 16. и 17. но вем -бра буд зе отри ма ни пер ши

Мед зи на род ни фе сти валмул ти жан ро вей ру син скейму зи ки, на Управ ним од бо -ре од лу че не же Ру сна цох уСер биї, од но сно РМ, натим фе сти ва лє буд зе пред -ста вяц кан тав тор з Ру ско гоКе ре сту ра Са шо Па лєн каш.Мед зи на род ни фе сти валмул ти жан ро вей ру син скейму зи ки по чи на як про єктШве то во го ко нґ ре су РРЛ,за хто ри сред ства одо бре лаЕвроп ска уния, з Ви ше ґ -рад ско го фон ду. У Сло вац -кей буд зе уча ство вац поєден ви вод зач з ка ждей же -

ми-чле нї ци Ко нґ ре су, а за -ду ма ни є як фе сти вал ри -жних му зич них жан рох –фолк, поп, кла сич ней му зи -ки, вла сней твор чо сци, лє -бо об ро бе ней и сти ли зо ва -ней ру син скей му зи ки.

Чле ни УО пи я ток бе ше -до ва ли и о ви тво рй о ва нюак ци й ох и ма ни фе ста ци й охРМ до кон ца ро ка, дзе уча -ство ва нє у про гра мох „Ко -сте ль ни ко вей єше нї” у Ку -ли и Ко цу ре, та Ру ски фе -сти вал ма лих сцен скихфор мох „Дю ра Пап гар гаї” уНо вим Сад зе, алє и о мо -жлї вих про єк тох Мат ки закон ку ро ва нє на Кон курсПо кра їн ско го се кре та ри я туза кул ту ру и яв не ин фор мо -ва нє. М. За зу ляк

НА КО ЦУР СКИМ БЕ Ґ Е ЛЮ

ША ПУ ТРА КИ ВЛА ПЕ ЛИПЕР ШУ ЧУ КУ

Нє шка, кед дзе ци нє мож отарг нуц од ком пю те рох, ша пу -тра ки з ци ґ о ня ми на бе ґ е лю пра ве ошви же нє. Пре шлейнєд зе лї, кед хви ля бу ла як ви ду ма на за од ход до при ро ди,брат ня ци Ми кол ка и Ан дрей и їх то ва риш Па вле, по шлила пац ри би. И то нє гоч яки ри би алє – чу ки!

Ма ли и щесца, єден ду ґ ов по чал цвен кац и нє о длу га, нє -стал под во ду. Схоп ни ци ґ о ньч ка ре на час ре а ґ о ва ли и чу каше на шла на по бе ре жю. Од во збуд зе ня и щесца нє мо глиприсц ґу се бе – и во ни вла пе ли пра ву ри бу.

По знє й ше, то ту чу ку у ва ла лє вид зе ли шиц ки їх то ва ри -ше, а то та фо то ґ ра фия ше уж на ход зи и на їх фе йс бу ку.

С. Д.

СО ВИТ КЕ РЕ СТУР СКЕЙ МЕ СНЕЙ ЗА ЄД НЇ ЦИ

УШО РЕ НЄ ТА РҐ О ВИ Щ НО ГО ЦЕН ТРУ

По не же по но вих за кон ских пред пи са нь ох буд-же ти ме сних за єд нї цох со сто й на часц оп штин -ских, Со вит Ме сней за єд нї ци Ру ски Ке ре стурпонд зе лок, 28. ок то бра, при ла пел Пред лог пла нубуд же ту МЗ за 2014. рок, хто ри то го ти жня до ру -че ни до Оп шти ни Ку ла. По при фи нан си й но гопла ну, МЗ му ши мац и цо точ нє й ше пред вид зе ниплан яв них на бав кох, цо тиж уход зи до оп штин -ско го буд же ту и на ке льо су ви пла но ва ни, те льо пе нє жугод но и уло жиц до од ред зе них ин фра струк тур них ро бо тох.

Пре то на Со ви ту на й ве цей бе ше до ва не о ин ве сти ци й ох зме сно го са мо до при но су у иду цим ро ку, та за ца ло сни ро -бо ти на пла нє ин фра струк ту ри пла но ва не уло жиц ве цей як6 ми ли о ни ди на ри. Опред зе лю ю ци ше за то то дзе на й по -треб нє й ше ре но ви рац, на рок бу ду по ло же ни но ви ас фалти бе ха тон на та рґ о ви щ ним цен тре и ав то бу скей ста нї ци,

буд зе ушо ре на часц цен тру опрез До му кул ту ри, часц пе нє -жу буд зе по тро ше на за опра вя нє дра гох и мо сци кох по ва -ла лє, як и клад зе нє яв но го ошви це ня до крат ших улї цох,дзе є ище нє по ло же не.

Спрам Про гра ми ме сно го са мо до при но су и на да лєйопред зе лє ни сред ства за до та циї у дру жтве них дї ял но сцох,за цо пла но ва ни 1,9 ми ли о ни ди на ри.

Пре по треб ни опра вя ня у ке ре стур скей здрав стве ней ам -бу лан ти, до гва ре не же на рок буд зе уна пря ме нитро роч ни пла но ва ни при лїв са мо до при но су за об -ласц здрав ства, цо 720 000 ди на ри. На й ве цей з то гопе нє жу буд зе уло же не за клад зе нє це гел кох до про -сто ри й ох ам бу лан ти, за би лє нє дзе по єд них про сто -ри й ох, як и за од ред зе ни дру ги ро бо ти.

На остат нєй схад зки Со ви ту кон ста то ва не жеєден ро бот нїк був шей Ко му нал ней слу жби Ме снейза єд нї ци, а ко три ище нє бул пре роз по ред зе ни по -сле сно ва ня ЯКП „Ру ском”, од лу чел роз тарг нуц ро -бот не од но ше нє и з од прем нї ну ви тво рй о вац сво йода ль ши пра ва як тех но ло ґ и й ни зви шок. Пре то то наєд ней з на ступ них схад зкох, Со вит ма при нєсц иод лу ку о га ше ню то го ро бот но го ме ста.

М. За зу ляк

ДО КОН ЦА РО КА И МО СЦИК НА ТЕ МЕ ТО ВЕ

До кон ца то го ро ка зоз сред ствох ме сно го са мо до при но су пла -но ва не де та ль но по о пра вяц мо сцик на глав ним уход зе до те ме -то ва, збу до вац мо сцик ґу ба зе ну, по о пра вяц лав ки и дзе по єд ниба ви ска у дзе цин ским пар ку, по ров нац те рен опрез те ме то ва, об -но виц ошви це нє за кве це нє цен тру – од лу че не на остат нєй схад -зки Со ви ту Ме сней за єд нї ци.

Уж по ро бе ни од ред зе ни ро бо ти на ги дро и зо ла циї у школ ско-спорт скей га ли, а вред носц шиц ких спом ну тих ро бо тох оце нє тана ко ло 800 ти ся чи ди на ри. Як гва ре не на схад зки, Ме сна за єд -нї ца и то го ро ку обез пе чи шиц ки зми сти вя за ни за до чек Но во горо ку, як цо то бу ло и до те раз.

Та рґ о вщ ни цен тер тре ба де та ль но по о пра вяц

УПРАВ НИ ОД БОР РУ СКЕЙ МАТ КИ

„РУ СНАК” ПО ШВЕ ЦЕ НИШВЕ ТО ВО МУ КО НҐ РЕ СУ

Порихта ше ище єд но чи сло гла шнї каРу скей мат ки, „Ру сна к”

Внєд зе лю 27. ок то бра, у Но вим Сад зе у82. ро ку умар ла па нї мат ка Ана Гор няк-Ку хар, про свит ни ро бот нїк. На род зе на є1931. ро ку у Ру ским Ке ре сту ре у Ма лац -ко вей фа ме лиї. Учи те ль ску шко лу за -кон че ла у Срим ских Кар лов цох, а по знє -й ше, по при ро бо ти и Пе да ґ о ґ и й ну ака де -мию у Су бо ти ци.

Па нї мат ка Гор няк-Ку ха ро ва ро бе ла ушко лох у Ко цу ре, Шид зе, Ру ским Ке ре -сту ре, Ґоспо дїн цох и на кон цу заш у Ко -цу ре, од ка ль 1985. ро ку по шла до пен зиї.По лов ку ро бот но го ви ку Ана Гор няк-Ку -хар бу ла учи те ль ка, а по сле за кон че ней

Ака де миї пре по да ва ла ма те ма ти ку ипо зна ва нє при ро ди и дру жтва. Єден часу Ґоспо дїн цох бу ла и вос пи тач ка у дзе -цин скей за град ки.

У Ру ским Ке ре сту ре ґлу ме ла у на шихама тер ских дру жтвох, у Шид зе ру ко вод -зе ла з ру ску та нєч ну и драм ску сек циюКУД „Дю ра Киш”, у Ґоспо дїн цох бу лаанґ а жо ва на у Чер ве ним кри жу, а у Ко -цу ре вод зе ла ма те ма тич ну сек цию.Остат нї ро ки жи ла у Но вим Сад зе.

По хо ва на є понд зе лок на Ве ль ким ру -ским те ме то ве у Ко цу ре.

Дю. В.

Ца ло сни при хо ди МЗ у иду цим ро ку пла но ва ни же буду да кус ве цей як 16,5 ми ли о ни ди на ри, дзе 13 ми ли о ни ме сни са мо до при нос (5 ми ли о ни бу ду пре нє ше ни з то го, а 8 ми ли о ни при лїв у иду цим ро ку), з буд же та Оп шти ни Ку ла пред вид зе не до стац да кус ве цей як 2,8 ми ли о ни ди на ри и 1,3 ми ли о ни вла сни сред ства,од но сно дру ги при хо ди

МЕ СТО ВЕН ЦА

АНА ГОР НЯК-КУ ХАР1931-2013

ПООПРАВЯНИ DZE CIN SKI PARK U DXR DQO VE

ДЗЕЦИ ШЕ БАВЯ, А ДЗЕЦИСКА ЛАМУПosle dlu {o go ~a su, ко-

нєчно пre{logo ti`ny dze -cin ski park u Dxr dqo veознова почали kra{иц ci -fro va ni gom bal ki i dze cin -ski o{mihи. YKP „Uslu gi iotri mo vanw” zoz @ablxпopravylи gom bal ki i dru gidze cin ski ba vi ska. Дзеци шерадо врацели на свойо местои ознова у нїм чуц галайк.

Do pre {lo go pond zel ku,dok nw po ~a la oprav ka, dze ciu par ku rid ko ko tru колїм-бачku, de sku za gom banw ta a`i dre ve nu hi` ku zoz to bo }a -nom nw mo gli ha sno vac za ba -

venw bo bu la або без даєдней ~a -sci, abo bu la поламана. Як намгварел Ґоран Идїдов, di rek tornovoоsnovanogo Pодприємства„Услugi i otri mo vanw”, star {idze ci, {kolyre и млади nw po ~i -tux tabl<~ku na ko trej виписанежe реквизити u par ku mo u ха-сновац lwm oso bi do 12 ro ki. То-ти старши, очиглядне, вецей ихламу и знїчтожую, як цо ше бавя.

Дюрдьов перше место у општи-ни од котрого ше рушело зозоправяньом поламаних бавискох.Парки у Жаблю, Ґосподїнцох иЧуруґу тиж очкодовани и чекаюна добрих майстрох. S. B. Дюрдьовски дзеци знова маю бависка у парку

Page 5: Ruskeslovo 44 3549

NA[O MESTA1. NOVEMBER 2013. 5

Александра Боднар (18 роки), школярка стреднєйшколи: – Дома доставаме „Ру-ске слово” и поряднє го читам.Вше єст дацо цо прицагнє моюувагу, найвецей теми зоз Коцу-ра, окреме кед су вязани замладих и за спорт. Любела бимкед би у „Руским” вецей текстибули пошвецени младим. Окре-ме бим любела кед би ше писа-ло о факултетох и условийох зауписованє на кажди з нїх.

Владимир Фекете (42 роки), тарґовец на пияцох:– Доставам „Руске слово” и найвецей читам тексти хто-ри вязани за Коцур, алє и за други места дзе жию Русна-ци. Коцур и збуваня у нїм добрезаступени и ту бим нїч нє менял.Любел бим кед би у „Руским” бу-ло менєй политики и койдзеякейнационалней стратеґиї хтора нєдава нїяки резултати. Место того,лєпше би було писац о животнихпроблемох наших людзох и спо-собох на хтори ше боря за еґзи-стенцию. Крашнє пречитац о Ру-снацох хтори путую по швеце иупознац ше зоз атрактивнима ту-ристичнима дестинациями. Алє, гибайце дараз на пияци напишце о людзох хтори, по словох держави, „зоз ши-ву економию” зарабяю за живот.

Микола Тамаш (62 роки), пензионер:– У „Руским слове” найвецей читам о спорту, як и текстихтори пишу о наших обичних людзох. Од кеди маме сво-його коцурского новинара, Коцур добре заступени за ро-злику од скорей док зме го нє ма-ли. Любел бим кед би ше писалоцо робя и як жию нашо дакеди-шнї спортисти. Тиж так, требалоби писац о польопривреднихпензионерох, яки им пензиї и чиод нїх можу вижиц. Най ше розу-миме, я нє польопривредни пен-зионер и нє гуторим то пре особ-ни причини. Думам же ше вельопростору у новинки дава поли-тики и културним подїйом хториод нас обичних Руснацох малохто розуми, а премало о проблемох хтори нас терхую.Любел бим вецей тексти яки були о историї Коцура, о Ма-риї Терезиї и подобни. С. Д.

ЯКЕ РУСКЕ СЛОВО БИСЦЕ ЛЮБЕЛИ ЧИТАЦ?

AN KE TA: KOCUR

Александра Боднар

Владимир Фекете

Микола Тамаш

СХАД ЗКА ВО КПД „КАР ПА ТИ” У ВЕР БА ШЕ

ПРЕД АМА ТЕ РА МИШТИ РИ НА СТУ ПИНа Ви верш ним од бо ре

КПД „Кар па ти”, отри ма нимпонд зе лок, ро зпра вя ло ше она сту пох у на и ход за цим пе -ри од зе, на сам предз, на ма ни -фе ста цию „Ко стел нї ко ва єше -нь” и на сту пу у Ку ли, по тимна Спорт ских ба ви скох „ЯшаБа ков” у Ру ским Ке ре сту ре, абе ше до ва ло ше и о на сту пу нафе сти ва лу „Ка лї на” у Ин дїї.

Под нє шє ни звит о ма ни фе -ста ци й ох у пре шлим пе ри од зена ко трим на сту па ло Дру жтвоа до гва ре не же по ряд на роч наскуп шти на буд зе 15. но вем бра.

За одо бре ни про єкт у пла нуку пиц опре му за ошви це нє иозву че нє са ли КПД „Кар па -ти”. По рад зе не же би ше кон -ку ро ва ло на цо ве цей про єк тиза су фи нан со ва нє про гра мохи про єк тох за очу ва нє, уна -пред зо ва нє и ро звой тра ди -ци й ней и су ча сней кул тур нейи умет нїц кей твор чо сци на -ци о нал них мен ши нох у АПВо й во ди ни за 2014. рок хто рироз пи сал По кра їн ски се кре -та ри ят за кул ту ру и яв не ин -фор мо ва нє.

Г. П.

У ШИДЗЕ ДОЧАСОВИ АЗИЛ ЗА ПСИ ПРЕСТАЛ РОБИЦ

НОВИ ПРЕДПИСАНЯ ЗАВАРЛИ АЗИЛ ЗА ПСИ

Пред трома роками ЯКП „Стандард” у Шидзе на перифе-риї городу збудовал дочасови азил за псох блукачох, претоже пси блукаче на шидских улїцох кусали гражданох хторипотим тужели општину глєдаюци очкодованє. „Стандард”теди одредзел роботнїкох и окремну превозку на улїцох жеби лапали пси и одвожели их до азилу. То мало барз пози-тивни ефект.

Медзитим, у януару того року ресорне министерствопринєсло нови Правилнїк за змесценє псох блукачох, аазил у Шидзе нє сполнєл нови предписаня, та ветеринар-ски инспектор наказал же би ше азил заварло. По словохМилени Петко, руководительки за комуналну гиґиєну ЯКП„Стандард”, достаточни лєм факт же по нових предписань-ох температура у азилу нє шме буц нїзша як 14, анї висшаяк 22 ступнї.

– З оглядом же нам азил заварти, ми тераз, пси послешприцованя и чипованя, примушени вожиц до азилу доШабцу, хтори виполнює нови стандарди. То нови трошокза подприємство, бо треба заплациц транспорт, а дзень пре-буваня пса у шабацким азилу кошта 600 динари – забриґо-вано гутори Милена Петко.

Вона додава же „Стандард” послал вимогу Општинскейради же би одредзела нову локацию и дошлєбодзела будо-вац нови азил по нових предписаньох. Милена Петко дода-ва же то заш будзе туньше як нєпреривно плациц тран-спорт и пребуванє псох у Шабцу.

Вл. Дї.

У МЗ БАЧИНЦИ

КАПЛЇЧКА ИЩЕНЄ ДОКОНЧЕНА

Гоч є уж под закрицом,каплїчка на грекокатолїц-ким и православним теме-тове у Бачинцох ище нєцалком докончена и нє ха-снує ше ю. По словох Сло-бодана Лазарова, предсида-теля Совиту МЗ Бачинци,треба поробиц електро-ин-сталациї, воду и одвод и ци-ви за одцеканє дижджовки.Медзитим, пенєжи за тотироботи у тим року нєт.

– Ми поволали будовате-льного инспектора з општи-ни же би пришол и поопа-трал у яким стану будинок,а и же би преконтроловалквалитет поробених робо-тох. Наприклад, по нашимдуманю у нукашньосци це-гелки нє поробени добре ислучує ше же одпадую –гвари предсидатель Лаза-ров.

Вон додава же МЗ видво-єла 100 000 динари за ушо-ренє просториї хтори ха-

сную наймладши зоз дзе-цинскей заградки. Поклад-зени ламинат на патос иушорена нукашньосц. Лаза-ров додава же ше МЗ вєднозоз Подручну школу уклю-чела и до означованя нашо-го Кирбаю св. Луки з при-рихтованьом културно-уметнїцкей програми.

Вл. Дї.

Слободан Лазаров, предсидатель Совиту

МЗ Бачинци

У КПД „Дюра Киш” у Шидзе у цеку роботи на вибудовиновей шопи за будинку Руского дома. У добродзечних ро-ботних акцийох участвую члени Дружтва. Шопа ше будзехасновац за змесценє столох, лавкох и другого подобногоинвентару, а будзе мац и санитарни ґузел. Як плановане, пожиму мала би буц и под закрицом. Вл. Дї.

Налїванє фундаментох з бетоном

БУДУЮ НОВУ ШОПУ

UU sslliikkii ii sslloovvoohh

OBUKA МЛАДИХ З ОПШТИНИ ЖАБЕЛЬ

НАУЧИЦ PISAЦ ДОБРИ PROWKTИPre{logo ti`ny zakon~ena i druga ~asc obuki mla-

dih “Mre`i Centroh za rozvoj podpriwmstvoh i pre} -gran<~nogo sotrudn<цtva” зоz Op{tini @abelq kotrуорґанизовал Fond za rozvoj Op{tini @abelq iА}enciя za rozvoj Op{tini Temerin.

Per{a ~asc obuki zakon~ena u xnию, potim mladipodzelwni do {tiroh }rupoh, odnosno prowktoh, kotriprez lwto пририхтовали, a pre{logo ti`ny вєдно зоз

преподавачами правели анализу. Obu ka мала dva osnov -ni te mi: пla no vanw, pro gra mo vanw i prowkt ni me nad` -ment po me to do lo }i< i pro ce du roh Evrop skej уni< и or -}a ni zo vavnw i ro bo ta Kan ce la ri< za lokаlni eko nom skiro zvoj. Pre po da va ~e po hvalw li }ru pu mla dih ko tri ob -u ~e ni i naдpomli `e od n<h sa mih za vi {i u ko trim na -pryme {e <h ka riw ra vyza na za pi sanw prowk toh bud zaod vi vac i `e ta ki po ten ciyl tre ba `e bi op {ti na vi -

ha sno va la.Од prepodava~ох bu li pri sut ni Zo ran

Pe kez, me na d`er А}enci< za ro zvoj zoz Te -me ri nu i prowkt me na d`er “Mre i Cen -troh za ro zvoj pod priwmstvoh ipreй}gran<~no go so trudn<цtva”, Vla di mirBilqny. Na shodу bul i pred si da telqUprav no go od bo ru Fon du za ro zvoj pol qo -pri vre di Op {ti ni @a belq, Lxp~o Stoj -~ev ski i Jo vo Ba var ~i~, pod pred si da telq iКoordinator prowk toh Op {ti ni @a belq.

Ser ti fi ka ti o za kon ~e nej obu ki bu dusvyto~ no dod zelw ni u apri lu idu co go ro ku,ked obukу законча и|e штири екипиоp{tinох Te me rin i Ti telq zoz Ser bi< iNe }o slav ci i Bo ro vo zoz Re pu bli ki Gor vat -skej.

S. Ba ranqМлади зоз општини Жабель закончeли анализу проєктох

ЕКОЛОҐИЙНИ РУХ ВЕРБАСУ

ПРЕПОДАВАНЯ ЗА ШКОЛЯРОХАктивисти Еколоґийного руху Вербасу почали з пре по -

да ва ня ми у „еко шко ли” за шко ля рох пи я тох кла сох Основ -ней шко ли „Све то зар Ми ле тич” у Ве р ба ше. По сло вох Рат -ка Дю р дєв ца, пред си да те ля ЕРВ, пре по да ва ня бу ду орґ а ни -зо ва ни у на ступ них ти жнь ох, а за по ча ток пре по да ва ня ви -бра на при повд ка о Йоже фо ви Ки шо ви и ви бу до ви Ве ль ко -го Бач ко го Ка на ла.

– Жи во то пис то го ве лї ка на нє спод зи вал шко ля рох, бо нєзна ли же у ис то риї їх жил и ро бел та ки по зна ти чло век. У ра -ми кох пре по да ва ня при ка за ни па но рам но-ис то ри й ни ви деоза пис о Йоже фо ви Ки шо ви и ви бу до ви Ка на лу, а ав тор ви деоза пи су Ка ро ль Ко вач, по зна ти но во сад ски но ви нар – гва релДю р дє вац и на я вел но ви пре по да ва ня у „еко шко ли”. Г. П.

Page 6: Ruskeslovo 44 3549

EKONOMIY 1. NOVEMBER 2013.6

АҐРАР НАШ НА Й ВЕК ШИ ПО ТЕН ЦИ ЯЛ, ВИ ХА СНУ Й МЕ ГО

Гоч ше при но ше нє Стра те ґ иї ро звою по ль о при -вре ди и ру рал но го ро звою оче кує кон цом то го ро -ку, уж те раз, у ви я вох дер жав них функ ци о не рох,мож на га дац же по якей дра ги ро звою буд зе исцнаш аґрар у иду цих дзе шец ро кох, а и по знє й ше.

На нє дав ним тре цим по ль о при вред ним фо ру мупод на зву “По жи ва за Евро пу”, ко три отри ма ни уСу бо ти ци, ак цент да ти на ак тив но сци ко три би по -швид ша ли ро звой аґра ра, при ца гли но ви ин ве сти -циї и да ли лєп шу ефи ка сносц у ха сно ва ню то го ве -ль ко го по тен ци я ла у Сер биї. Ко ло сто по ли ти ча -рох, на у ков цох, при вред нї кох и до брих па ра стохза ло же ли ше же би аґро би знис бул стра те ґ и й ни ро -звой Сер биї. Та ке опред зе лє нє тре ба же би бу лопод кри пе не зоз Стра те ґ ию, алє и зоз за кон ски мари ше ня ми на длуг ши пе ри од.

На у ка най да од ви ти на под зви го ва нє кон ку рент но сци у аґра ре

Отве ра ю ци тот сход проф. др Дра ґ ан Ґла мо чич,ми ни стер по ль о при вре ди, лє сар ства и во до при вре -ди Сер биї, на гла шел же од на у ки и фа хов цох яв -носц оче кує барз швид ко од ви ти на ве лї пи та ня.

На сам предз пре цо уро жаї жи та и ку ку ри ци ве -льо нїз ши як у пре шлим ви ку, гоч тверд зи ме же ма -ме од лич ни сор ти и ги бри ди, лєп шу ме ха нї за цию иефи ка снє й шу за щ и ту?

Цо зро биц же би по ль о при вред ни про ду ко ва те лє,на сам предз з ма лих ґаздов ствох, нє бу ли за длу же нилєм за обез пе чо ва нє си ро ви нох ве ль ким пре ро бй о вац -ким лан цом? Як звек шац чи сло до брих по ль о при -вред них ґаздов ствох на ва ла лє? До чо го си стем скиукла дац, ма ю ци по те ра шнї ис ку ства и кон ста та циюже “хто ма ма жу и си лос, тот пер ши ґазда на ва ла лє?”.

Аґрар тре ба же би по стал на й плод нє й ша часцсерб скей при вре ди ко три при цаг нє и стран ских идо ма шнїх ин ве сти то рох, му ши буц осно ва еко но -миї у ца ло сци. Ми за то то у Сер биї ище нє ма меин сти ту ци й ни ри ше ня и на тим тре ба ро биц – гва -рел ми ни стер Ґла мо чич.

Цен тер на ших за кла да нь ох бу ду ґаздов ства ко трипо рих та ни и оспо со бе ни ро биц у ве ль кей кон ку -рен циї, ко три под звиг ню про дук цию на вис ши уро -ве нь, звек шаю сво йо по верх но сци об ра бя цей же -ми, бу ду ха сно вац су ча сну ме ха нї за цию, а у прак сиза про вад зо вац на у ку и аґро тех нїч ни ми ри. Ми та -ких по три ма ме з до бру дї лов ну кли му же би ше во -ни ище швид ше ро зви ва ли и же би шлї дом за нї мару ше ли и дру ги на ва ла лє.

То то Ми ни стер ство ше нє буд зе за нї мац зоз со ци -ял ни ма про бле ма ми и зоз по ль о при вред ни ма про -ду ко ва те ля ми ко трим аґрар лєм по боч на ро бо та –кон ста то вал ми ни стер.

Сер бия му ши по нук нуц ква ли тет ни жри дла фи нан со ва ня

Про блем на шо го аґра ру, як и ца лей при вре ди тонє до ста ток по ряд них стран ских и до ма шнїх ин ве -сти ци й ох до при мар ней по ль о при вре ди, алє и допре ра бяц кей ин ду стриї, си ло сох, хлад за ль нь ох, ди -стри бу тив них ка па ци те тох и до ин фра струк ту ри.Сер бия му ши на йсц и звек шац ква ли тет нє й ши

жри дла фи нан со ва ня за ро зво й ни про гра ми. Шиц -ки дер жа ви цо бу ли у тран зи циї ма ли фи нан со ва нєзоз Ро зво й них ка пи тал них фон дох дер жа ви дзе бу -ли 30-40 од сто без по врат ни сред ства, а ми за аґрарзоз особ них фон дох нє ма ли та ки сред ства, а анїнїз ки ка ма ти.

Кед шиц ко цо тре ба по ль о при вре ди спад нє наАґрар ни буд жет, од под зви го ва ня кон ку рент но сцина шей по ль о при вре ди нє буд зе нїч.

По ль о при вре да наш барз ве ль ки по тен ци ял, да ваве ль ки мо жлї во сци стран ским ин ве сти то ром, на -сам предз пре пре фе рен ци ял ни ста тус яки Сер биябуд зе мац як кан ди дат за член ство до ЕУ, або уж мау та рґ о ви ни зоз Ру си й ску Фе де ра цию и з дру ги мадер жа ва ми. Окрем на при ват ни укла да ня, вше бар -жей ше буд зе ме опе рац и на фон ди ЕУ у склад зезоз мо жлї во сца ми ко три по ну ка ста тус кан ди да та,по тим сред ства пи я тей ком по нен ти ин стру мен тохза пред при ступ ну по моц, ру рал ни ро звой, про дук -цию и пре ро бок. Ми ни стер ство ин тен зив но ро бина за про вад зо ва ню си стем ских ме ха нї змох ак ти во -ва ня по тре бох за аб сорб цию и ре а ли за цию сред -ствох зоз ЕУ фон дох. Ис то ча шнє ро би на еду ка циїбу ду цих ха сно ва те ль ох по мо ци фон дох IRPD, жеби ше тот ин стру мент ви ха но ва ло на на й лєп ши мо -жлї ви спо соб и же би то да ло до бри ре зул та ти.

Ви со ки ци лї у ро зво ю аґра ра

Ми ни стер ство се бе по ста ве ло барз ви со ки ци лї.А спрам ми ни стро вих сло вох, у Ми ни стер ствешиц ки пре шве че ни же их мож ви тво риц и на тотспо соб звек шац про дук тив носц и ефи ка сносц уаґра ре. То год но зро биц и през век ши ви воз, мо дер -нє й шу про дук цию, уклю чо ва нє вис ших фа зох у по -жи во вей ин ду стриї...

Ми ни стер по во лал на у ку и фа хов цох же би до ка -за ли же ка жди уло же ни ди нар, чи евро до аґра ра,на кон цу ше ве цей раз вра ци. По ль о при вре да пра веме сто за укла да нє цо до при нє ше єй оздра ве ню ишвид шо му ро звою ца лей при вре ди и дру жтва,кон ста то ва не на спом ну тим сход зе.

Єден визначни фаховец з нашей дер-жави бул на якимшик совитованю уТурскей, та винєсол там досяги нашей наукиу польопривреди, хтори ше можу мерац, якгварел, з тима у розвитих жемох Европи ишвета.

– Ми ше нє можеме мерац з вами – гварели мутурски колеґове. – Знаце, ми були 500 роки наБалкану.

B A L K A N

Xliyn Pap

BBAA II DDXXRRAA ZZ KKEE RREE SSTTUU RRAA

Ро звой при вре ди у Сер биї тре ба так кон ци по вац же би аґрар бул єй на й плод нє й ша часц, при ца гу ю ца и стран цом,

и до ма шнїм ин ве сти то ром му ши буц осно ва еко но миї у ца ло сци

Пи ше: Бран ко КРСТИН

Ми ни стер по ль о при вре ди др Дра ґ ан Ґла мо чич

ЄШЕНЬСКИ РОБОТИ НА ШИДСКИМ ПОДРУЧУ

LAMAЧКА U PO LI, ШАТВА ПRI KON CUНа подручу општини Шид

lamачка кукурици у полним розма-ху дзекуюци вигодней хвилї. Куку-рица виламана на 11 322 од 19 637гектарoh. Потераз до чардакох исилосох змецени урожай од 82 031тону, просекови урожай виноши7,2 тони по гектаре. Po найновшихподаткох општинsкей Канцелариїза польопривреду, цукрова цвиклавицагана на 515 гектарoh од вкуп-ней поверхносци 1 060 гектари.Потерашнї просекови урожай ви-ноши 51,9 тони по гектаре.

Жатва сої закончеnа на шицких8 111 гектарoh и до силосох зме-

сцени 17 711 тони, а просековиурожай бул 2,2 тони по гектаре.Од 460 гектарох под доганом,шицко на индивидуалним секто-ре, оберачка лїсца закончена на449 гектарoh. Просекови урожайвиноши 1,9 тони по гектаре.

Цо ше дотика шатви жита, тогороку планованe пошац 5 645 гек-тари. Потераз, zaшатe 3 947 гек-тари. Польопривредни подпри-ємства и задруґи пошею 665 гек-тари, кельо i законтарчене, а па-расти na 4 980 гектари, цо по-верхносци хтори просеково за-ступени остатнїh рокoh. @имски

ярec пошати na 380 гектарoh и тошицко на индивидуалним секто-ре. Dzekuxci krasnej hvil<пaрасти после lamaчки кукурициmo`u na ~as prrihtovac поля заyрню шатву.

Pарасти max i togo roku staribri}i – yk {e ohran<c od krado-{oh na polx, bo крадзи кукурициv{e ~astej{i. Єден з продукова-тельoh nam гварел же лєм даске-льо дн< пред ламачку шицко булоу порядку, а кед пришол ламац, найого полю pri Oлєярнї, хтошкасебе уж наламал кукурици.

Вл. Дї.

До Привредного суду у Зомборе прешлого тижня придати до-полнєти План реорґанизациї керестурскей “АБЦ фуд у предли-квидациї”, хтори тераз прилапени у Суду, дознаваме од предли-квидацийного управнїка Хладзальнї Любомира Суботича.

План придала векшинска власнїца Хладзальнї, а одредзени и да-тум за гласанє поверительох о його прилапйованю, лєбо нє. Так,гласанє о дальшей судьби Фабрики змарзнутей желєняви у Зом-боре будзе 29. новембра, после чого дознаме чи Hladzalqny пойд-зе до реорґанизациї, abo будзе преглашени єй банкрот.

Хладзальня од мая прешлого року у предликвидациї, а последва раз одбиваного, та дополньованого Плану реорґанизациї хто-ри предложела векшинска власнїца Виолета Шулеїч, тераз є, по-сле повторного дополньованя, прилапени у Привредним судзе уЗомборе. Остатнї пригварки були з двох банкох-поверительохпред 27. авґустом того року, прецо теди одложене перше планова-не гласанє поверительох.

М. Зазуляк

KERESTURSKA “АБЦ ФУД У ПРЕДЛИКВИДАЦИЇ”

SUDQBA HLAD ZALQN< U RU KOH PRI VRED NO GO SU DU

ZVOD ZENW RA HUN KOH U POL QO PRI VRE DI

A] RAR PRIN WSOL 6,2 MI LIYRDI DO LA RIPri kon cu zme pro duk cij no -

go ro ku u pol qo pri vre di, ta u`te raz mo` po vesc `e u n<m pro -duk ciy po i vi barz do prin wslavi vo zu na {ih pro duk toh, alwti` i zvek {a la na ci o nal ni do -ho dok.

Spram oce ni i vin w{e nih po -dat koh na na ci o nal nej kon fe ren -ci< o a} ro bi zni su A} ro pres, pol -qo pri vre da to go ro ku prin w{eko lo 6,2 mi liyrdi do la ri. To za{tvar ti nu ve cej yk co bu lovlon<, ked bu la velq ka su {a i kedbul barz pod li rok.

Naj ve cej u tim do prin w{e do briuro aj ku ku ri ci, vlwce bul do brirod `i ta, a tej w{en< do bre zrod ze -li i in du strij ni ro{l<ni, ta fa -bri ki roby z pol nim ka pa ci te tom.

Do bri pri hod da li ovo car stvoi za grad kar stvo. Wdi ne co u tim

za o sta va to – stat kar stvo, od no -sno pro duk ciy mlwka i me sa.

Li be ra li za ciy ta r }o vi |a do -pri no {i v{e vek {ej kon ku ren -ci< u a} ra re.

Zoz utar go van qom ca ri noh napol qo pri vred ni pro duk ti naj -ve cej ha snu bu du mac gra danw,bo bi ubu du ce tre ba lo o~e ko vactun q{u po i vu u dutynoh i mar -ke toh. Med zi tim, u gor {ih uslo -vi joh {e naj du pol qo pri vred nipro du ko va telw, po go tov to timen {i, bo mo` o~e ko vac `e iod kup ni ce ni <h pro duk toh bu dumen {i.

Bez oglydu `e na {a `em i|e nwvi {la z eko nom skej kri zi,oba~l<vi rost pro duk ci< u a} ra reda va kel qo-tel qo op ti mi zmu `ekra ~a me na pre dok.

M. S.

Gласанє о дальшей судьби keresturskejФабрики змарзнутей желєняви у Зомборе будзе 29. новембра

OP[TINA КУЛА

DAVA ДЕРЖАВНU ЖЕМПОД АРЕНДУ

Явне лицитованє за даванє державней жеми под аренду у кулскей оп-штини будзе отриманe 12. новембра, а на єден рок буду понукнути 852гектари. Приявйованє заинтересованих за лицитованє тирва по 8. но-вембер.

Формулари, прияви и адресовани коверти за тото мож превжац каждироботни дзень у канцелариї 105 Општинскей управи Кула, лєбо прейґсайту кулскей општини – www.kula.rs

Депозит за участвованє на явней лицитациї vino{i 30 одсто почат-ней цени `emi htoru {e sce v`ac pod arendu. На горнїм терену почат-на цена 23, а на долнїм 25 тисячи динари по гектаре. За луки и пасови-ска початна цена 5 тисячи динари по гектаре.

М. З.

НО ВИ ПРИ СТУП У РО ЗВОЮ ПО ЛЬ О ПРИ ВРЕ ДИNA [A TE MA

Page 7: Ruskeslovo 44 3549

DUHOVNI @IVOT1. NOVEMBER 2013. 7

Усептембру того року наполнєлише дзешец роки як шестра Нав-

кратия – народзена як Леся Пап уРуским Керестуре, дала свою вичнупришагу Богу – пошвецela му свойживот у монашеским чину шестрохВасилиянкох.

Нєшка жиє у манастире у Вукова-ре з ище двома шестрами, а роби яквироучителька у школи у Микло-шевцох. З тей нагоди, здогаднємена єй прейдзену драгу од керестур-скей ґимназиялки по студентку ис-ториї уметносци у Києве у України,дзе пренашла и свойо духовне пово-ланє.

Велїх напевно зачудовал єй ви-бор. Гоч є унука паноца ВладимираПапдюраня, з єдного боку, та дїдаЯкима Стричка – дзияка кулянско-го, з другого боку, нєшка уж покой-них, виросла у чаше комунистичнейидеолоґиї. Ocec Иван, професор укерестурскей школи, мац Марияслужбенїца, цо значело же нє можбуло шлєбодно буц виховани у ви-ри. Прето другим дакус нєобичнеже як постала шестра.

– То наисце людзом дакус чудне инєзвичайне, алє чудни Господнї дра-ги, бо Бог каждому дал свою драгу,алє вон нє зна як ю ти прежиєш. Да-кеди франтуєм зоз Исусом, ти шемнє нє питал чи сцем буц шестра,алє кед ши ме поволаl, тераз тизредзуй ствари. Бо, мушим повесцже мнє на конєц розума нє було по-йсц до манастира. Кед би ше ми дах-то питал, манастир за мнє було цо-шка – цо нє за мнє. Алє, кед сомстретла шестри Василиянки у Киє-ве, дзе сом студирала, то ме поруша-ло. Моцно ме потрафело ked somvidzela як у України упарто и твар-доглаво жили вирнїки, а поготов на-шей Грекокатолїцкей церкви – же учасох комунизму кед це одкрилилєм кед ши ше прежегнал, у найлєп-шим случаю ши такой моменталнопосилани на Сибир, а у найгоршим– кулqka до чола и готове. Вецка се-бе поставяш питаня: но цо у тимвидза, у тей вири, кед то таке старе,глупе... пре таке дахто дава свой жи-вот, таки думки ме помали обнїмалии нагнали глїбше роздумовац о ви-ри, о Богу – здогадує ше шестраНавкратия.

Вибрала шестри Василиянки ипрето же ю прицагнул <х контемпла-тивни живот – вельо часу пошв-ецux молитви. Гоч нєшка шестриВасилиянки нє маю у Сербиї свойманастир, од ш. Навкратиї дознава-ме.

Новицият шестра Леся пребула уОсiєку у Горватскей, у чаше войни.

О два роки дала дочасову пришагу,вец о три роки знова дочасову, же бише преверело свойо поволанє, пси-хичну пририхтаносц за таки животи подобне.

– Но, за мнє було ясно уж на са-мим початку же то мой живот и лємсом вичну пришагу чекала як фор-малносц – приповeда нам шестра

Навкратия. – У медзичаше сом сту-дирала у Заґребе, перше духовносц,а вец ме преруцели на катехетичнифакултет. Шицко вєдно тирвало пе-йц роки и кед сом закончела такойсом мала и вичну пришагу. Потимсом перше жила у Осiєку, а робелау Далю дзе сом од першей до осмейкласи викладала виронауку. Вец мепослали на Україну дзе сом була пе-йц и пол роки, а там у школи ище нє

мали виронауку, лєм при парохийох.У тей церкви у Києве дзе я була,prave {e почала обнаvyц наша Гре-кокатолїцка церква и тот храм у Ки-єве найменши, а ма найвецей вир-них. Служби Божи там досц часто,внєдзелю єдна за другу, одходзелизме и до околних валалох отримо-вац виронауку и досц було роботи.

Як видзи нашу вирску терашнь-осц и будучносц, шестра приповеда:

– Пренашла сом у Горватскейєден стари документ зоз tricetihрокох прешлого вику, дзе пишеєден Руснак з Керестура свойомупайташови до Горватскей же якиРуснаци людзе. Медзи иншим тамстої: “Kед войдзеш до церкви модлїБога най мури витримаю, а основнахарактеристика же кед идзеш по ва-лалє лєм чуєш Слава Исусу Хри-сту”. Док тераз, нажаль, ту за насвира з найвекшей часци лєм тради-ция. Паметам кед на преглашенюЕґзархату, тиж пред 10 роками, нашвладика виповед: “Руснаку нє за-будз `e кельо будзеш мац Бога, те-льо будзеш жиц”. Кед тераз патримна спомнути стари документ то шелєм потвердзує. Гваря людзе – теразпрепадаме. Правда. Гварим, лєм во-йдз до церкви та ци будзе ясне. Дах-то можебуc пове же ти шестра, талєм о тим думаш. Но, у роботи змладима прешвечела сом ше же кедти укажеш же {e Бог нє лємnaродзел, жил, умар и воскреснул,алє же жиє духовно ту, медзи нами.Дзе двойо, тройо, кед ме волаце я ту,вецка им пошведочиш, та иншакдоживюю виру и Бога. Думам же шеу нашим народзе страцелo тотu сви-домосц же Бог и нєшка присутни,живи, а ми го доживюєме лєм яккрасну традицию, а нє як конкретниживот.

М. Афич

ШЕСТРИ ВАСИЛИЯНКИ

– Скорей було барз вельо ше-стри Василиянки Рускинї, можаж повесц же вони ту у тих кра-йох и отримовали тот монаше-ски чин. У Шидзе маме мати(главна) Любов Провчи, вонабула зоз Велького шора зоз Ке-рестура и вона мала власну ше-стру тиж Vасилиянку, потимзме мали Володимиру Хромишзоз Шиду, єй родичи ше з Кере-стура преселєли до Шиду, идруги. Так же я кед пришла,досц сом старши Рускинї стре-тла.

Pосле Другей шветовей вой-ни престало одходзенє до Васи-лиянского чину, тераз зоз Ба-чинцох ище єст два власни ше-стри Рускинї котри пришли дошестрох як малючки и забулиуж наш язик.

ШЕ СТРА ВА СИ ЛИ ЯН КА – НАВ КРА ТИЯ (ЛЕ СЯ) ПАП РО ДОМ З КЕ РЕ СТУ РА –DZE[EC РОКИ ОД ВИЧНЕЙ ПРИШАГИ

НАИСЦЕ ЧУДНИ ДРАГИ ГОСПОДНЇ

Шестра Навкратия з дїдом и бабу Стричковима, нажаль, уж покойнима

ПРЕ СЛА ВЕ НИКИР БАЙ У ОРАХОВЕ

За чечуцишколски рок,

Национални со-вит Руснацохобезпечел 62учебнїки за ви-ронауку “Исуснас водзи ґу на-шому оцови нє-бесному” авторао. Юлияна Раца,и тих дньох маюбуц подзелєнишколяром.

Учебнїк уждостали школярепершей класикотри ше прия-вели за виучова-нє виронауки ушколи, у РускимКерестуре, адостаню го ипершокласнїкиу Коцуре, Дюрдьове, Новим Садзе, та у Бикичу и Беркасове.

Учебнїк написани за школярох першей и другей класи, прешлого ро-ку го видал Завод за видаванє учебнїкох, а школяре го нє маю врациц,алє остава у їх тирвацей власносци. М. А.

Вн є д з е -лю, 27.

октобра, уНовим Ора-хове пресла-вени Кир-бай. Орахов-ски парох о.ВладиславРац на Слу-жби Божейод 14 годзину церквиХриста Ца-ря, на самдзень исто-меного шве-та, шицкимораховским вирним повинчовал щешлїви Кирбай.

За розлику од прешлого року, тогорочни Кирбай преславени по кра-сней хвилї, та попри духовней, домашнї и їх госци, а найбаржей дзеци,уживали и у вашарскей часци Кирбаю. С. Б.

о. Владислав Рац зоз парохиянами

СВЯТОЧНО И У ВУКОВАРЕПо нєзвичайно цеплей хвилї на концу октобра грекокатолїцки вирни

у Вуковаре внєдзелю, 27. октобра, преславели Кирбай на шветоХриста Царя.

У полней церкви Службу Божу служел о. Яким Симунович, парох ми-клошевски и декан сримски, а сослужели домашнї парох Владимир Ма-ґоч, о. Владимир Седлак зоз Петровцох, о. Дарко Рац зоз Бачинцох, о.Владимир Еделински Миколка зоз Беркасова, о. Михайло Режак зозШиду и декан сримски зоз еґзархату Сербиї. У казанї о. Симунович ви-значел же Исус Христос пред Понцийом Пилатом указал же вон наисце

цар Царства нєбе-сного котре за шиц-ких християнох ца-лого швета тирванєпреривно по нє-шка.

– Преславїюцишвето Христа Царями припознавамейого власц на жемии на нєбе у шиц-ким, окрем у гриху– гварел о. Симуно-вич.

Домашнї парохВладимир Маґочповинчовал вирнї-ком {вето и подзе-

ковал паноцом котри пришли сослужовац и возвелїчац Службу Божу.Окрем n<х, святочноsci доpriнєсли дзияк Иван Менюк и чeсни шестри зВуковару котри шпивали под час Служби. K. L>.

Службу Божу возвелїчали паноцовезоз рижних местох

Вироучителька Златица Малацко подзелєла 26 учебнїки керестурским першокласнїком

НАЦИОНАЛНИ СОВИТ ОБЕЗПЕЧЕЛ УЧЕБНЇКИ ЗА ВИРОНАУКУ

УЧЕБНЇКИ ДОСТАЛИ 62 ШКОЛЯРЕ

ВИРОНАУЧНА ҐРУПА ПРИ КОЦУРСКЕЙ ГРЕКОКАТОЛЇЦКЕЙ ЦЕРКВИ

ДРУЖЕНЄ ДЗЕЦОХ КАЖДЕЙ ДРУГЕЙ НЄДЗЕЛЇУКоцуре, прешлей

нєдзелї, зоз своїмаактивносцами почалавиронаучна ґрупа приГрекокатолїцкей церквихтору водзи вироучите-лька Ксения Бесерминї.

Каждей другей нєдзе-лї, после Раншей

служби Божей, дзеци бу-ду оставац у церковнейсали и зоз свою вироу-чительку або зоз ше-страми служебнїцамибуду мац рижни актив-носци и друженє.

По словох вироучите-льки Бесерминьовей, натих друженьох дзеци буду и учицалє ше буду и бавиц або буду мацдаяки роботнї яки нє можу мац упорядней настави виронауки ушколи.

На тих друженьох ше будзеутвердзовац ґрадиво зоз школскей

програми виронауки, учиц нови ду-ховни шпиванки и робиц литера-турни и подобово роботи зоз вир-скима темами.

Бесерминьова визначела же засвойо активносци, виронаучна ґру-па ма вельке порозуменє и финан-сийну помоц Церковного одбору,

так же дзеци окремзаєданя и сокох, маюшицко инше цо имтреба за отримованєроботньох.

У виронаучней ґру-пи школски дзеци ри-жного возросту и нєподзелєни по во-зростних ґрупох, алєШе шицки вєдно учаи бавя ше.

На першим стрет-нуцу дзеци у церков-ней порти хлапци ба-вели фодбал, а дзив-чата ше зоз вироучи-тельку бавели так як

{e {ve~i дзивчатом. После першого друженя дзеци на

нєдзельови полудзенок пошли пре-задовольни, а о два тижнї обецалиже приведу и своїх товаришох, тадруженє будзе ище масовнєйше.

С. До рок ха зи

Виронаука през друженє, бавенє и ученє

НА ХРИ СТА ЦА РЯ

Page 8: Ruskeslovo 44 3549

KULTURA I PROSVITA8 1. NOVEMBER 2013.

U FO KU SU – W[ENQ I KN<@KA

Ли те ра ту ра у сво єй ис то риї нї -ґ да нє бу ла у си ту а циї у якей єнє шка. Нї ґ да нє бу ло те льо пи -сме них люд зох ко три нє чи таюкнїж ки. Нї ґ да нє ма ла мен шиуплїв на ду ма нє люд зох як го мате раз. З дру го го бо ку, нї ґ да нєбу ла до ступ нє й ша ши ро ко му ав -ди то ри ю му и нї ґ да нє бу ло те льопи са те ль ох.

Са ми аб сурд ни си ту а циї. Алє то так ви па тра зоз по зи -

циї тро ши те ля, ста ти сти ча ра,ко три спа тра кнїж ку як ро бу, цово на по ста ла зоз Ґутем бе рґ о вимпре на ход ком дру кар нї, а цо во нау сво єй су щ но сци нї ґ да до кон -ца нє шме буц. Тре ба спа трицсу щ носц про це са.

Тир ва про цес пре ви пи то ва няправ дох и сми слох на шо гоисно ва ня ко три нам по ну ка ли

пи са те лє и фи ло зо фо ве у пре -шлих ви кох. Тот про цес тир вапод уплї вом но вих тех но ло ґ и й -ох ко три нам омо жлї вюю до -ступ носц дї лом и ин фор ма ци й -ом. По доб но ви ми ва чо ви зла та,нє шка й ши ро зум ни чло век од -ру цує гро ма ду шлюн ку, ви ми ваго, же би пре на шол да єд ну груд -ку зла та, то го ма те ри я лу хто риму омо жлї ви тво ре нє но во госми сла хто ри буд зе ха сно ви тичло ве ко ви 21. ви ку. У тимшлюн ку, на жа ль и на шо дру -жтво об тер хо ва не зоз иде о ло ґ и -я ми и де ма ґ о ґ и я ми пре шлих ча -сох, ти ма глав ни ма од нї ма ча мишлє бо ди. Тре ба ви ско чиц зозмо де лу спра во ва ня и вред но -сней си сте ми та ко го дру жтва иуклю чиц ше до ци ви ли за ци й нихпро це сох шир шей чло ве че скейза єд нї ци. За по ча ток, европ скей.

Сцем на гла шиц да ске льо уло -ги ли те ра ту ри ко три пре по зна -вам, цо зна чи и при ла пю єм яксвою прав ду ко тру по ну кам ви -ми ва чо ви зла та. То ро бим зозпре шве че нь ом же „кнїж ки зашлєм чо му шик слу жа”, як гу то -рел Да ни ло Киш. Сви до ми же„уплїв ли те ра ту ри нє ви длї ви,чеж ко од ред зу ю ци, да лє ко ся -жни и нї чом ни ис то ча шнє”, язаш лєм про бу єм пре по знац иде фи но вац да єд ни од уло гох ифунк ци й ох ко три ли те ра ту рама, лє бо би мо гла мац.

1. Глї бо ко ве рим же ли те ра ту -ра на й ви год нє й ша ди сци пли наза ви глє до ва нє ком плек снейправ ди о чло ве че ским єстве.

2. Чи та ю ци озби ль ни ли те ра -тур ни дї ла ро зви ва ме и злєп шу -є ме сво йо мо жлї во сци спо зна -ва ня и кри тиц ку сви до мосц.

3. Ли те ра ту ра, ду ма Ґре ґ о риМа сон, ве лї че зна дра га ґу ем па -тиї. Ма хат ма Ґан ди мал ста но -ви ско же, кед би ше ка жди з насше й тал єд ну ми лю у ско ри да -ко го дру го го, три штвар ци нипро бле мох у шве це би бу ли ри -ше ни. Ли те ра ту ра нам омо жлї -вює та ки ход, гоч то ро би ин ди -рект но. Има ґ и нар не пре жи вй о -ва нє дру гих ма ве ль ку ва жносцза пре глї бй о ва нє на шей ем па тиїи ви о штро ва нє на шей мо рал нейсви до мо сци.

4. Ли те ра ту ра пре о бра жуєсви до мосц офор мю ю ци мрию.

Спо соб носц за ду мо ва ня, син те -ти зо ва ня и ви ра жо ва ня презязик и при по вед ку да ва моц жеби ше ре де фи но ва ло вла сну си -ту а цию, же би ше озно ва осво є -ло ствар носц и же би ше чло векпри ла год зел окол но сцом. То таспо соб носц да ва моц, кед же нєви ме нїц вон ка шнї окол но сци, аво но го лєм пре ме нїц їх пер цеп -цию, спо соб на ко три их по є ди -нєц до жи вює, як и моц же би шез нї ма ви шло украй. Звон ка да -єд них би о ло ґ и й них огра нї че нь -ох, швет отво ре ни за но ви ин -тер пре та циї, за но ви кон цеп ту а -ли за циї. Ли те ра ту ра ме нує гев -то нє ми нов не – во на кер чи но видра ги. Док ше да цо нє ме нує, тоу дру жтве ним сми слу нє иснує.Пу бли ци сти ка и но ви нар ство торо бя на єден спо соб, про па ґ анд -

но на сам предз, а ли те ра ту ра нацал ком ин ша ки, су щ ни, фе но -ме но ло ґ и й ни.

5. Ли те ра ту ра нам по ма га жеби зме збо га це ли свой слов нїк, зчим ше оспо со бю є ме за под пол -нє й ше и точ нє й ше ви ра жо ва нє.

Спо соб носц ви ра жо ва ня за о -ста ва за ис ку ством, за емо ци я мико три нас пре лї ваю. То чко длї воуплї вує на пси ху. Чув ства, ни ян -си, дум ки, пер цеп циї ко триоста ваю нє ме но ва ни, нє досцпо тол ко ва ни, нє пре ци зно фор -му ло ва ни, гро мад за ше з ну каин ди ви дуи и мо жу при весц допси хо ло ги й ней екс пло зиї, абодо чи ря ня. Бе ше ду є ме, зна чи, оте ра пе ут скей уло ги лу те ра ту ри.Му шим озно ва спо муц Ки шако три гу то ри „я у сво їх про зохпо га нь бе но лє жим на пси хо ло ґ -и й ним ото ма ну и про бу єм презсло ва до сяг нуц сво йо тра у ми,жри дла сво єй вла сней анк си о -зно сци, за па тре ни до се бе“.

6. Ли те ра ту ра пе стує язик якглав но го чу ва ра чло ве ко вейшлє бо ди. Ха сно вац ма це рин -ски язик, зна чи ви ра жо вацсвою шлє бо ду, а ка жде гар ту -ше нє язи ка, зна чи ґуше нє шлє -бо ди. Нє ста ва нє ма лих язи кохалар мант не. То си ту а ция по -доб на нє ста ва ню жи во ти нь -ских и ро шлї но вих фа й тох. Ро -злич ни язи ки да ваю нам ро -злич ни мо де ли и спо со би ду ма -ня. Як би ли нґ вал ни пи са те льдо бре знам же исте ви ре че нє зко трим по чи нам, на ру скимязи ку да ва єден цек по дї й ом, ана серб ским цал ком дру ги, кедже шлїд зим при ро ду язи ка иду ма ня на нїм. Досц опа снашве то ва тен ден ция же ше на шаима ґ и на ция при ла год зує анґ ли -й ско му язи ку. То нє ми нов нопри вод зи до уни форм но сци ду -ма ня, а з тим и до огра нї чо ва няшлє бо ди, та и оху доб нь о ва няшве то вей ци ви ли за циї. Пре тозоз шиц ки ма мо ца ми тре ба по -три мац ли те ра ту ри на ма лихязи кох, бо во ни шви ца ци пер лиак ту ал них ци ви ли за ци й ох.

7. Си нґ ер и Бор хес три маю жели те ра ту ра вер шин ска ин те лек -ту ал на за ба ва ко тра ак ти вуєшиц ки на шо спо соб но сци ро зу -ма и емо ци й ох, а то вец зна чиже ли те ра ту ра и за до во ль ство.

ЛИТЕРАТУРАПЕРЛА ЦИВИЛИЗАЦИЇ

Тир ва про цес пре ви пи то ва ня прав дох и сми слохна шо го исно ва ня ко три нам по ну ка ли пи са те лє

и фи ло зо фо ве у пре шлих ви кох. Тот про цес тир ва под уплї вом но вих тех но ло ґ и й ох ко три нам омо жлї вюю

до ступ носц дї лом и ин фор ма ци й ом

Pi{e: Ми ко ла ШАН ТА

НА ПЕЙДЗЕШАТИМ ФЕСТИВАЛЄ МУЗИЧНИХ ДРУЖТВОХ ВОЙВОДИНИ

ПОЗЛАЦЕНИ ХОР „РОЗАНОВ”На ювилейним, 50. Фестивалє

музичних дружтвох Войводини,хтори бул отримани всоботу, 26. ивнєдзелю, 27. октобра наступел иХор „Розанов” зоз Дюрдьова. Фе-стивал мал змагательни характер,та фахови жири у трочленим со-ставе: Бояна Маторкич Иванович– порядни професор на Музичнейакадемиї у Беоґрадзе, дириґент,Тамара Петиєвич, професорка уМузичней школи „Исидор Баїч” уНовим Садзе и Борис Черноґубов,порядни професор Новосадскогоуниверзитету, дириґент, од дзе-шец наступох войводянских го-родских хорох зоз Нового Саду,Зренянину, Зомбору, Апатину, Пе-троварадину, Старей Пазови и до-машнєй Руми, як найуспишнєй-ши, зоз 96 освоєнима бодами (одможлївих 100), оценєл наступ на-шого дюрдьовского Хора „Роза-нов”, у катеґориї Мишаних хорохз духовним репертоаром.

На закончуюцей святочней нєд-зельовей вечери, пририхтаней зашицких учашнїкох ювилейного,50. Фестивалу, дириґентки Хору

„Розанов” Татиани Барна урученанайвисша награда – „Златна плаке-та”. Тогорочне участвованє на Фе-стивалу за Хор „Розанов”, последвох скорейших наступох пред-ставя найвисши дотерашнї досяг, ийого упарта и континуована хорскадїялносц, доставаюци явне припо-знанє конєчно „позлацена”.

У презентованей, а по словох чле-нох жирия виразно чежкей вибра-ней програми Хора „Розанов”, на-шли ше аж три концертни твори ви-значних композиторох росийскейдуховней хорскей музики: Ексапо-стиларий Пасхи – Плотию Уснув,

Балдассара Ґалуппия, Пасхалниконцерт – Днес всяка твар, СтефанаДеґктерйова и 40. псалом – Блаженразумиваяй, Александра Арханґел-ского, зоз соло партию тенора Мар-ка Радишича. Як штварта компози-ция виведзени Перши антифон зозЛитурґиї сербского композитораМарка Тайчевича.

Oрґанизаторе 50. ювилейного,Фестивала музичних дружтвохВойводини були Општина Рума,Завод за културу Войводини, Кул-турни центер Рума и Союз амате-рох Войводини.

о. Михаил Холошняй

НА 58. МЕДЗИНАРОДНИМ САЙМЕ КНЇЖКОХ У БЕОҐРАДЗЕ

ПРЕДСТАВЕНА РОЧНА ПРОДУКЦИЯ„РУСКОГО СЛОВА”

НВУ „Ру ске сло во” на 58. Мед зи на род ним са й мекнїж кох у Бе о ґ рад зе пред ста ве ла роч ну про дук цию уви да ва те ль стве, штвар ток, 24. ок то бра, а кнїж ки бу -ли ви ло же ни на штан ду По кра їн ско го се кре та ри я туза кул ту ру и яв не ин фор мо ва нє, вєд но з дру ги ма ви -да ва те ля ми на язи кох на ци о нал них мен ши нох.

У Са ли Бе о ґ рад ско го са й ма о на й нов ших кнїж кохбе ше до ва ли од ви ча те ль ни ре дак тор Ви да ва те ль но гоод дзе лє ня Ми ко ла Шан та, од ви ча те ль на ре дак тор ка„За град ки” и ре цен зент ка Ме ла ния Ри мар, ре дак тор -ка кул ту ри и ре цен зент ка Оле на План чак-Са кач и ре -цен зент Ва ня Ду ла. На й нов шу кнїж ку по е зиї Ште фа -на Гу да ка „За й да за мир ни сон” пред ста вел Шан та,

на й нов шу збир ку по е зиї Вла ди ми ра Ко чи ша „Ля до ватра ва” и ро ман „За го ра ми” Вла ди ми ра Кир ди Бол -хор ве са пред ста ве ла План чак-Са ка чо ва, кнїж ку задзе ци „Чом ше кач ка з во ду мач ка” Юли я на Па папред ста ве ла Ри ма ро ва, а о на й нов шей кнїж ки Ме ла -ниї Ри мар „Жвир ки у азбу ки” бе ше до вал Шан та и ав -тор ка. При сут ни ав то ре Вла ди мир Кир да Бол хор вес иВла ди мир Ко чиш бе ше до ва ли о сво єй твор чо сци.

О пер ших обя ве них кнїж кох Са ман ти Рац „Чар нару сал ка”, Са ши Са ба до ша „По тар га ни чер ве ни цвер -ни” и Ани Та маш „Чом чом ка нє ма уха” бе ше до ва лиВа ня Ду ла и Ми ко ла Шан та, як и са ми ав то ре.

Ре дак тор Ви да ва те ль ней дї ял но сци „Ру ско го сло -ва” Ми ко ла Шан та пред ста вел и на й нов ше чи сло ча -со пи са „Шве тлосц”, док шиц ких при сут них на тейпро мо циї при ви та ла ди рек тор ка НВУ „Ру ске сло во”Мар ти ца Та маш, ко тра на крат ко пред ста ве ла мо делви да ва ня кнїж кох у тей Уста но ви. О. П-С.

На тогорочним Медзинародним сайме кнїжкох у Беоґрадзе Польска була почесни госц, а нарокбудзе Китай. Нащива була векша як влонї, а на нїм ше представели коло 500 викладаче

КЕРЕСТУРСКИ ДОМ КУЛТУРИ ОТРИМАЛ КОНЦЕРТ У БЕОҐРАДЗЕ

КУЛТУРНА ЧЕРАНКА Ансамбл Дома култури Руски Ке-

рестур пияток, 25. октобра, отрималцаловечарши концерт у Русийскимдоме у Беоґрадзе пред красним чи-слом публики. Руски шпиванки импредставели члени Женскей, Хлоп-скей и Мишаней шпивацкей ґрупи,док Виводзацки танєчни ансамбл на-ступел зоз штирома хореоґрафиями.Шицких провадзел Оркестер Домакултури, под руководительствомЮлияна Рамача Чаму, а фахова руко-водителька фолклорного ансамблубула Ґабриєла Саянкович

Годзинови концерт почал зоз хоре-оґрафию „У Ганїчки на дворе” у хто-рей фолклорни ансамбл указал рускисвадзебни обичаї з початку 20. вику.Директор Дома култури Йоаким РацМими, привитал госцох и упозналих зоз походзеньом Руснацох.

До сотруднїцтва з Русийским до-мом пришло так же його представи-телє контактовали Национални со-

вит Руснацох. Задовольни сом зознащиву, алє и зоз тим як нас домашнїприяли – гварел Рац хтори и хореоґ-раф виведзених танцох.

Олґица Лендєр Радович, гварелаже Руснаци муша приходзиц голємраз рочно наступац до того городуже би нас Беоґрад чул и видзел.

Директор Русийского домуМихаил Ґенадиєвич Денисов зтей нагоди гварел же Руснаци иРуси маю подобни славянски ко-

ренї и прето потребна културначеранка медзи нами.

Нєшка зме видзели подобно-сци у музики и традициї, бо минаисце славянски браца. Ми вельосотрудзуєме зоз националнимаменшинами. Сцеме вам давац по-тримовку и наздавам ше же будзе-ме сотрудзовац з Руснацами ищероками – гварел Ґенадиєвич.

Окрем Руснацох хтори жию уБеоґрадзе, у публики було и Беоґ-радянох хтори ше першираз упо-знали зоз нашу културу. Єдна з нїхи Йована Антич.

Чула сом за Руснацох, алє сом нємала нагоди упознац ше з вашу кул-туру. Наисце красни упечатки. Цо-шка нове и иншаке цо сом по теразнє видзела. Найбаржей ми ше пачелфолклор, алє мушим похвалїц и анґ-ажованосц старших хтори наисце заприклад – гварела Античова.

Мая Зазуляк

КУЛСКА ОПШТИНА НЄ ЗМЕНШУЄСРЕДСТВА ЗА КУЛТУРУ

Присутних привитали и заменїк предсидателя Општини Кула Ве-либор Милоїчич и предсидатель Националного совиту РуснацохСлавко Рац хтори подзековал домашнїм на можлївосци представя-ня Руснацох. Милоїчич з тей нагоди гварел же општина Кула мул-тиетнїчни штредок и без огляду на чежки часи вона нє зменшуєсредства за културу и думаня су же то нє руцени пенєж. Тиж, подзе-ковал аматером же найлєпше як могли представели општину Кула.

Фот

о: Н

. Вук

ели

чФ

ото:

Лю

. Дуд

аш

Page 9: Ruskeslovo 44 3549

KULTURA I PROSVITA1. NOVEMBER 2013. 9

З ДЮ РОМ ЛА ТЯ КОМ, РЕДАКТОРОМ, ПИСАТЕЛЬОМ, ПУБЛИЦИСТОМ З НА ГО ДИ 80 РО КОХ ЖИ ВО ТА

КНЇЖ КУ МО ЖЕ ВИ ДАЦ ЛЄМ АВ ТОРХТО РИ ШЕ ОД РЕК НЄ ГО НО РА РА

Дю ра Ла тяк тих днь ох на пол нї 80 ро кижи во та, а у ру скей кул ту ри є од вча -

сней мла до сци. Бул та лан то ва ни шпи вач,знал грац на гу шлї, бул од лич ни ґлу мец, апо про фе сиї но ви нар. Ви тво рел ше и у но -ви нар стве и у ли те ра ту ри, алє и як дру -жтве но-по ли тич ни ро бот нїк. При Ру сна -цох вон єд на все стра на осо ба хто ра зоз ви -тир ва лу ро бо ту тра со ва ла дра гу сво їм на -шлїд нї ком, вон при нас ин сти ту ция. З тейна го ди му вин чу є ме його твор чи и жи вот -ни юви лей и бе ше ду є ме о ру скей кул ту ри.

Ваш анґ а жман у ру скей кул ту риве це й нї сти, од му зи ки, пре йґ ґлу -

ми, по пи са не сло во. Ма ло хто з нас мате льо та лан ти, ма ло хто их ви ха снує, од -ка ль сце чер па ли те лю ене рґ ию?

Те раз, по сле 80 ро кох, кед при шол часогляд нуц ше на твор чи пе ри од мо й о го жи -во та, мам упе ча ток же ше у мо їм крег кимце лу зме сце ли шти ри ду хов ни твор чо на -стро є ни осо би: єд на ґу но ви нар ству, дру гаґу пу бли ци сти ки, тре ца ґу на у ки, а штвар -та ґу умет но сци (осо блї во ґу ли те ра ту ри ите а тру). Пол ни ше йд зе шат ро ки ше во нибо ря мед зи со бу же би ви би ли на пер шеме сто! А я, як да я ка дзив ка на одай кед ви -бе ра мло дия, блу кам од єд ней ґу дру гейду хов ней осо би у роз пу ки же ко трей мампо да ро вац оста ток сво й о го твор чо го жи -во та. Так єден час да вам пред носц но ви -нар ству, бо ми то бул хлєб, а у исти час мепри ца гує умет нїц ка ли те ра ту ра и по чи нампи сац при по вед ки, а, як „но во пе че ни“ Но -во са дян од 1949. ро ку, по стал сом и по -ряд ни на щ и ви те ль те а тра и опе ри, вєд нозоз сво ї ма ко ле ґ а ми зоз Ру скей ре дак циїРа дио Но во го Са ду. Вец, бу ло и цал комло ґ ич не же сом ше по жа дал опро бо вац ина „де скох цо жи вот зна ча“ у те ди шнїмКПД „Мак сим Гор ки“ (у по пу лар но на во -ла ней „Мат ки”). То то жа да нє у мнє пре -буд зел Дра ґ ен Ко лє сар, те ди шнї шко лярҐлу мец кей шко ли, и мой ко ле ґа Ми ко лаСку бан.

Кед сло во о му зи ки, му шим спом нуцже мой оцец бул по зна ти ке ре стур скитам бу раш и ра дио шпи вач. Од нь о го сомна шлїд зел лю бов ґу му зи ки, а од ма це ридо бри слух. И так сом уж як шко лярпер шей ке ре стур скей ґим на зиї од 1945.ро ку по чал шпи вац у школ ским хо ру, апо знє й ше пред лу жел у но во сад скей„Мат ки“, та и „за ка то ну“, а вец у Ру -ским Ке ре сту ре, та заш у Но вим Сад зе.Зоз крат ши ма и длуг ши ма прер ва ми яак тив ни у на шим му зич ним жи во це ужве цей як 65 ро ки!

Пу бли ци стич ни ро бо ти сом по чал пи сацна по чат ку се демд зе ша тих ро кох и обя ве -ни су у на ших ча со пи сох, ка лен да рох, ада єд ни и як окрем ни кнїж ки. Єст их знач -не чи сло и ве рим же су по зна ти на шимлюд зом.

О мо їх на у ко вих ро бо тох зна ре ла тив нома ле чи сло на ших люд зох, бо у нас и,шир ше, па нує пре шве че нє же на у ко во ро -бо ти мо жу тво риц лєм люд зе зоз на у ко вимзва нь ом. Я то то зва нє нє мам, та ше у наси мо йо ро бо ти нє так тре ти раю. У ино -жем стве, окре ме у Укра ї ни, Сло вац кей иМа дяр скей, мо йо на у ко во со о бщ е ня и

дру ги ро бо ти маю исти трет ман як и ро бо -ти люд зох зоз на у ко вим зва нь ом. Да єд нимо йо ро бо ти у ино жем стве оце нє ни з на й -вис шу оце ну. Зоз то го за клю чу єм же ва -жне дї ло, а нє зва нє.

Чув ство и по тре бу буц анґ а жо ва ни у на -шей кул ту ри но шим пра ве зоз кус ско рейспом ну тей ке ре стур скей ґим на зиї, бо при -па дам тей пер шей ґене ра циї ру ских шко -ля рох цо им по Дру гей шве то вей во й нипер ши раз у на шей ис то риї омо жлї ве не на

сво їм ма це рин ским язи ку здо бу вац истред нє обра зо ва нє. На шо про фе со ре донас усад зе ли и гев тот дух кул тур но го пре -по ро ду ко три по ру ша ло и пе сто ва ло Ру скена род не про свит не дру жтво (РНПД) у пе -ри од зе мед зи дво ма шве то ви ма во й на ми.Ота ма ль сом чер пал твор чу ене рґ ию зашиц ки об ла сци кул ту ри у ко трих сом буланґ а жо ва ни. Та и нє шка, гоч у мен шим об -ся гу, пи шем, ре да ґ у єм ка пи тал ни пу бли -ка циї и шпи вам у хо ру. Мо йо здо бу те ис -ку ство у тей ро бо ти, ви па тра, ище вше по -треб не. Кед нє ин шак, та го лєм як при кладмлад шим ґене ра ци й ом же як тре ба ро бицкед сце ме и на да лєй остац Ру сна ци уокру же ню на ро дох и на ци о нал них за єд нї -цох ца ло го шве та.

Дзе нє шка вид зи це про бле ми уру скей вза га ль ней кул ту ри, од

му зи ки, му зич них фе сти ва лох по те а -тер, та ру ску кнїж ку. Яки ква ли тет ру -скей кул ту ри, чи зме на пра вей дра ги?

Кед ма ме на ро зу ме же зме гра жда нєРе пу бли ки Сер биї, вец му ши ме знац жеров но прав но дзе лї ме и до бре и зле, ко трепро вад зи серб ски на род и на ци о нал ни за -єд нї ци, мед зи ко три и ми спа да ме. Та веци про бле ми ме нєй ве цей исти, або по доб -ни. Ду мам же ше то ти про бле ми при насри ґ о ро знє й ше ма ни фе стую пре то же змема ло чи сле ни и на ша на ци о нал на за єд нї -ца еко ном ски нє при ме ра на мо жлї во сцомна ших кул тур них по тен ци я лох и по тре -бом. До нє дав на тот нє до ста ток на до пол -нь о ва ни зоз дер жав них фон дох, та и ре -зул та ти на шо го кул тур но го ро звою бу лилєп ши. Ми нє ма ме ро зви те кул тур не та -рґ о ви ще за еко но мич ни ти ра жи но ша чохзву ка або ли те ра тур них тво рох и те а трал -них або му зич них про гра мох. Ми нє ма -ме до ста точ не чи сло лю би те ль ох те а тра,и му зи ки, ко тре би мо гло пре йґ уход нихкар тох обез пе чиц го лєм тре ци ну тро -

шкох єд но го гоч лєм и по лу про фе си й но -го те а тра або му зич но го фе сти ва ла. Истислу чай и зоз на шу кнїж ку. На 15 000 Ру -сна цох, ке льо нас ту нє шка єст у 10 11 на -се лє них ме стох, у нє шка й шей еко ном -скей си ту а циї и 150 при клад нї ки єд нейкнїж ки нє лєг ко пре дац. А рен та бил нити раж би ше мо гло по сциг нуц зоз ко ло 3500 при клад нї ка ми!

У та кей си ту а циї „груб ши ко нєц“ ви -ца гла на ша обща кул ту ра, бо кнїж ку мо -же ви дац лєм тот ав тор цо ше од рек нєго но ра ра, а ище ско рей гев тот цо се беобез пе чел спон зо ра за под ми ре нє дру -кар ских тро шкох, без огля ду на ква ли -тет сво й о го тво ра. На та ки спо соб дофон ду на шей су ча сней ли те ра ту риуход за и тво ри сум нї вей умет нїц кейвред но сци. По доб ни слу чай и у на шимте а трал ним жи во це. Нє сти му лує шедрам ску твор чосц, та ше на ама тер скихсце нох зя вюю дав но пре во зид зе ни те а -трал ни фа ла ти, або фа ла ти сум нї вейумет нїц кей вред но сци, а на шо драм скипи са те лє и пи са те лє дру гих жан рох по -ста ли „гра жда нє дру го го шо ра“, бо засвой уло же ни труд нє шка нє до ста ваюанї єден єди ни ди нар (окрем му зич нихав то рох, ко три з ча су на час до ста ваюскром ни тан ти є ми)! Нє ве рим же то до -бра дра га по ко трей ид зе ме.

Кед сом пре чи та ла у „Шве тло -сци” дзе сце шиц ко бу ли уклю -

че ни як ру ко во ди те ль у кул ту ри, и нєлєм ру скей, од „Ру жи”, Ме мо ри я лу, Ви -да ва те ль стве – оста ва пи та нє як сце то -то шиц ко по сци гли, яка то орґ а ни за -ция бу ла по треб на?

Зна це, кед чло век мла ди и сце ли, вец мунїч нє чеж ко. Док сом пе йд зе ша тих ро коху Ке ре сту ре ро бел як но ви нар – мал сомна й ве цей дру жтве но -по ли тич ни функциї.На и сце их бу ло ве льо. И по 3 – 4 днї у ти -жню сом од су ство вал з ро бот но го ме ста ипри су ство вал на схад зкох у ва ла лє, оп -шти ни, сре зу або По кра ї ни. Нє рид ко шеслу чо ва ло же сом, вра ца ю ци ше до ва ла луна ав то бу су, на ко лє нє пи сал ин фор ма циї.Бо, як член од ви ту ю цих дру жтве но по ли -тич них ру ко вод за цих орґ а нох, бул сом нажри длє ин фор ма ци й ох и до Ре дак циї сомих при но шел так по весц го то ви.

И по при се лє ню до Но во го Са ду булсом анґ а жо ва ни у кул тур ним жи во це нєлєм Ру сна цох, алє и у ца лим го род зе.Му шим на гла шиц же я у сво єй ште ра -цец роч ней дру жтве но по ли тич ней анґ а -жо ва но сци лєм ше йсц ме ша ци мал ме -шач ну пла цу як про фе си й ни по ли ти чару Ку ли, а три и пол де це ниї сом пла цуза ра бял як но ви нар, ди рек тор и ре дак -тор, по спол нє тих нор мох яки ва же ли зашиц ких дру гих ро бот нї кох у под при єм -стве. Дру жтве но по ли тич ни функ циї сомокон чо вал во лон тер ски, ча сто и на чко -ду сво й о го особ но го до ход ку. Нє рид комой ро бот ни час тир вал и по 14 год зи нина ро бот ним ме сце, а вец ище по 3 – 4год зи ни до ма, же бим слї ду ю щ о го днямог буц при сут ни и ак тив но уча ство вацна да єд ней зоз схад зкох. При тим, малсом ве ль ке по ро зу ме нє мо єй те раз уж

по ко й ней су пру ги, ко тра, ро бе ла у шпи -та лю як ме ди цин ска ше стра, алє и вод зе ласта росц о оби сцу и фа ме лиї.

Як вид зи це на шу бу дуч носц, безогля ду же зме шиц ки сви до ми

на шей ве ль ко сци. Чи мо жлї ва кул тур наре не сан са при Ру сна цох, чи оста нє ме натих про сто рох?

Ча сто зоз елек трон ских ме ди й ох и пре -си чу є ме або чи та ме же на ци о нал ниммен ши ном ше здо бу ти ста тус нє буд зезмен шо вац, а швед ко ве зме же ше їх ма те -ри ял не по ло же нє з дня на дзе нь по гор шує.Прав да, дер жа ва Ру сна цом фи нан сує єд нипо ли тич но -ин фор ма тив ни ти жнь о во но -ви ни, єден мла деж ски и єден ча со пис задзе ци. То и наш и дер жав ни ин те рес. Алєчеж ко по хо пиц же чом ше ґу ли те ра тур нейтвор чо сци на ци о нал них мен ши нох од но -ши як ма чо ха. У та ких об ста ви нох чеж кооче ко вац да я ку ре не сан су у на шей кул ту -ри. А без нєй – вше нас ме нєй буд зе натих про сто рох...

Як ше ви бо риц за лєп ши ста туство ри те ля на ру ским язи ку?

Те раз, на пра гу дзе вя тей де це ниї, нє мо -жем дзе лїц ре цеп ти як ше ви бо риц за лєп -ши ста тус тво ри те ля на ру ским язи ку, алємо жем ви нєсц сво йо ис ку ство зоз та кейбор би у по лов ки пре шло го ви ку, кед сомпо стал ди рек тор под при єм ства „Ру скесло во“. И до те ди нє бу ли лєп ши об ста ви -ни. Ча со пис „Шве тлосц“ нє ви ход зел пол -ни 12 ро ки, Ка лен дар нє ви ход зел 7 ро ки,а кнїж ки ори ґ и нал ней на шей умет нїц кейли те ра ту ри – лєм по єд на два роч но, и тоаж од 1961. ро ку! Тре ба ло ве льо тру ду иарґ у мен ти же би ча со пис бул об но ве ни.Ви да ли зме єд но чи сло о вла сним тро шку.А кед зме го „по ло же ли на стол“ бу ду цо муфи нан си є ро ви, зоз ушо рй о вац ким и фи -нан си й ним пла ном за на ступ ни рок – нєусуд зел ше дац не ґ а тив ни од вит! На истиспо соб обез пе че ни и до та циї за ви да ва нєли те ра тур них и ка пи тал них тво рох. Цо ве -цей, уда ло ше нам пре шве чиц фи нан си є радо по тре би и фор мо ва ли зме Ре дак цию ви -да ва те ль ней дї ял но сци як окрем ну орґ а -ни за ци й ну єдин ку у под при єм стве, ко трароч но ви да ва ла од 12 до 16 на сло ви.

Ко ло два де це ниї ме ха нї зми за роз под зе -ль о ва нє сред ствох за ви да ва те ль ну дї ял -носц у По кра ї ни бу ли ре ла тив но ста би ли -зо ва ни. При на ших люд зох кон цом осемд -зе ша тих ро кох, ко три ме на шлїд зе ли у Ре -дак циї ви да ва те ль ней дї ял но сци, ство ре ниупе ча ток же сред ства за ви да ва те ль ну дї ял -носц „са ми од се бе“ при ход за, та ше опу щ -е ли и стра це ли здо бу те ме сто при фи нан -си є ро ви. З ро ка на рок сред ства за ви да ва -те ль ну дї ял носц бу ли вше мен ши, а кри те -риї вше строг ши и нє бра ли до огля ду спе -ци фич не по ло же нє ли те ра тур ней твор чо -сци при ма лих на ци о нал них за єд нї цох.Сред ства ше роз по ред зує по про єк тох, а нєпо ре ал них усло ви й ох и по тре бох. Ве ль -ким ти ра жом то од ви тує, алє нє и ма лим.

На жа ль, и по ли ти ча ре у кул ту ри ше ме -няю и вше их тре ба пре шве чо вац од по -чат ку! Ду мам же ше у нє шка й ших об ста -ви нох лєм наш На ци о нал ни со вит мо жеви бо риц за злєп ша нє ста ту са на ших ли те -ра тур них тво ри те ль ох, по доб нє як то ча -сточ но зро бел при му зич них тво ри те ль ох,бо лєм йому отво ре ни дзве ри при ком пе -тент них дер жав них ин сти ту ци й ох.

Оле на План чак-Са кач

Пе йд зе ша тих ро кох Дю ра Ла тяк у Ру ским Ке ре сту ре ро бел як но ви нар и те ди мал на й ве цей дру жтве но по ли тич ни функ циї

у ва ла лє, по тим у оп шти ни и сре зу. По знє й ше, як глав ни и од ви ча те ль ни ре дак тор,

мал и по кра їн ски функ циї, єден час и як на род ни по сла нїк у Скуп шти ни АП Во й во ди ни. По при се лє ню до Но во го Са ду

Дю ра Ла тяк бул анґ а жо ва ни у кул тур ним жи во це нє лєм Ру сна цох, алє и у ца лим го род зе. Єден час бул пред си да те ль Кнї жов ней за єд нї ци,

а вец и пред си да те ль Дру жтва пи са те ль ох Во й во ди ни и член Пред си да те ль ства Со ю зу пи са те ль ох Юго сла виї.

По сле то го ви бра ни є за под пред си да те ля Дру жтва но ви на рох Во й во ди ни и за чле на Над па тра ю цо го од бо ру Со ю зу но ви на рох Юго сла виї,

а вец за пред си да те ля Со ю зу ама тер ских те а трал них дру жтвох Во й во ди ни. Ис то ча шнє Ла як єден зоз сно ва те ль ох

и пер ши пред си да те ль За єд нї ци ама те рох при КПЗ Но во го Са ду, же би бул ви бра ни и за пред си да те ля

Кул тур но -про свит ней за єд нї ци Но во го Са ду

INTERVX

RS

RS

RS

RS

RS

У та кей си ту а циї „груб ши ко нєц” ви ца гла

на ша обща кул ту ра, бо кнїж ку мо же ви дац лєм тотав тор цо ше од рек нє го но ра ра, а ище ско рей гев тот цо се бе

обез пе чел спон зо ра за под ми ре нєдру кар ских тро шкох, без огля ду

на ква ли тет сво й о го тво ра. На та ки спо соб до фон ду на шей

су ча сней ли те ра ту ри уход за и тво ри сум нї вей

умет нїц кей вред но сци

Прав да, дер жа ва Ру сна цом фи нан сує єд ни

по ли тич но -ин фор ма тив ни ти жнь о во но ви ни, єден

мла деж ски и єден ча со пис за дзе ци.То и наш и дер жав ни ин те рес.

Алє чеж ко по хо пиц же чом ше ґу ли те ра тур ней

твор чо сци на ци о нал нихмен ши нох од но ши як ма чо ха

Page 10: Ruskeslovo 44 3549

„Конєчно сом дзешка дзе ше ценїтото же робиш и же рисуєш и

лєм рисуєш. Чувствуєм ше виполнєто.Кед ше трудзиш витвориц дацо и кед то посцигнєш, нє остава ци нїчинше лєм ше прилагодзиц”

Дарян Гарди зоз Руского Керестура того року уписал Академию краснихуметносцох и дизайну, напрям подобоваґрафика, у Братислави, у Словацкей. Тота Академия єдна з найлєпших уЕвропи, а од 125 кандидатох хториконкуровали на тот напрям приятишесцеро, медзи хторима и Дарян.

– Преподаваня почали початкомсептембра и затераз сом барз задовольнии можем повесц же студиранє випатраобецуюцо. Там иншака образовнасистема як у Сербиї, цо нє ґарантуєм же идобре. Ти себе сам правиш розпорядокпредметох хтори будзеш слухац у тимроку и вибераш себе тото цо цеинтересує. За кажди предмет єст подвоме професоре, та можеш прилагодзици термин хтори ци баржей одвитує. Нємаме асистентох лєм професорох, а пачими ше же вони наисце сцу помогнуцстудентом и видно же су ту пре нас.Академия барз фино ушорена иопремена. Даєден прибор купуєме сами,алє вони нам наприклад финансуюпапери за роботу – гвари вон.

Школарину на Академиї Дарян нє плаци з оглядом же Сербия сотрудзує зозсловацкима универзитетами, а доставатам и стипендию.

– За стипендию сом конкуровал наонлайн конкурсу и достали зме ю двойозоз Сербиї хтори зме тераз там перширок. То вельке олєгчанє, бо вона виноши280 евра мешачно. Жиєм у студентскимдоме. Тот сектор ше вола Млїнска долїнаи там єст даскельо доми у хторихзмесцени коло 10 000 студенти з цалогошвета, а найвецей з Япону и Шпаниї. Тамнам мензи и дискотеки. У хижи у домесом сам, алє условия нє найлєпши.Направени є пред 40 роками и нєукладане од теди нїч, а плацим 60 еврамешачно, цо у поровнаню зоз домами уСербиї досц драге. Медзитим, нє спадломи то анї так барз чежко. И єдзенє устудентскей мензи драгше як у Сербиї.Єдна порция кошта три евра, а з оглядомже маме попуст, вец є у пол цени. Єдзенєбарз добре, рижнородне, а мензи финоушорени. Словаци єдза барз вельорискаши, а маю и барз добри юшки. Тотоцо сом по тераз покоштовал шицко булосмачне – гвари Дарян и додава же зпочатку думал же му словацки язиквообще нє будзе представяц проблем,

алє вец похопел же то анї нє так лєгко кедтреба бешедовац.

– Кед сом почал ходзиц на приватнигодзини словацкого язика у Керестуре,похопел сом же єст вецей розлики медзируским и словацким язиком як сом думал,алє професорка хтора ми тримала тотигодзини ми барз вельо помогла.Преподаваня ми нє так чежко слухац пословацки прето же мам барз добру подлогузоз штреднєй школи цо ше дотика фаховихпредметох, бо сом закончел штреднюшколу за дизайн „Боґдан Шупут” у НовимСадзе. Медзитим, мам наприкладанатомию и ту ми уж вельо чежшеповязовац ствари. На початку сомбешедовал по руски зоз словацку наглашку,нє знам анї сам на цо то здабало, и барзсом ше ганьбел. Тераз уж лєгчейше и мамщесца же мойо колеґове барз отворени, а ивообще людзе на цалей Академиї. Словацимаю якушик окремну енерґию – гваримлади уметнїк хтори одушевени зозБратиславу и з тим цо тот город понука.

– Єст даєдни ствари хтори уБратислави барз драги, алє нє шицки,якиш баланс направени. То барз живигород, як помишани Беоґрад и Прага.Стално єст вельо туристох. Братислававельо того понука, од рижних фестивалохна хторих ше перформанси одвиваю уквартельох, до вше даяких новихвиставох, цо мнє як студентови Академиїбарз одвитує. Бул сом и на вистави нашейуметнїци Ванеси Гардийовей и то мибуло барз интересантне прето же ище кедсом бул менши чул сом же вона тамстудира и теди ми то випатрало барзвельке, а тераз и я ту.

У Братислави сом почал шицко одпочатку и то була велька пременка за мнє,алє добра пременка. Конєчно сом дзешкадзе ше ценї тото же робиш и же рисуєш илєм рисуєш. Чувствуєм ше виполнєто.Кед ше трудзиш витвориц дацо и кед топосцигнєш, нє остава ци нїч инше лєм шеприлагодзиц – гвари Дарян.

Мая Зазуляк

КРАДЗИ НА ЯВНИХ МЕСТОХ У НОВИМ САДЗЕ ВШЕ ЧАСТЕЙШИ

Городске транспортне подприємство уНовим Садзе наявело уводзенє видео--надпатрункох до автобусох шлїдуюцогороку пре вше частейши случаї крадзох,алє и напади на шоферох и контроло-рох. Городски автобуси место дзе профе-сийни крадоше найволя „робиц”, алє итам дзе вельки гужви, як на автобускейи желєзнїцкей станїци, на пияцох и дру-гих явних местох

Найчастейше то професийни крадоше ижертви анї нє обача же им хиби бутєлардок им нє затреба. Таки случай малаСветлана Няради хторей украдли бутєлардок винїмала куфер з бункеру автобуса настанїци у Новим Садзе.

– То бул початок семестру и мала сомвецей пенєжи як звичайно же бим купелакнїжки за факултет. Знаю вони кеди сту-денти при себе маю найвецей пенєжи. Тамми були и шицки документи, та сом муше-ла шицки правиц ознова. Було вельо кон-ченя коло того. Мушела сом одявиц особ-ну карточку и чекац голєм мешац днї жебим могла правиц нову. Тиж, требало пра-виц и нову абонентску карточку, купицжетон за мензу и заврец рахунок у банки.Шицко то и вельо коштало. После одред-зеного часу явел ми ше єден чловек нафейсбуку же ми нашол бутєлар, у хторим були лєм документи – гвариСветлана и додава же крадзу нє приявелаполициї прето же нє мала часу, а и думалаже го нє найду.

У Служби за информованє Полицийнейуправи у Новим Садзе гваря же нєт правилахто найчастейше жертви крадошох.

– Нєт правила анї хто то тоти хторикрадню. Вони, як и жертви, обидвох полохи шицких возростох, и нє маю нїяки спе-цифични характеристики по хторих би шеих могло идентификовац. Гражданє углав-ним приявя же су покраднути, алє дакедише зна случиц и же су нє сиґурни чи имдаяка вредна ствар украднута чи ю страце-ли. Полиция порядно обиходзи локациї нахторих ше часто случую таки виновни дїлаже би превентивно дїйствовала, а реаґує ина кажду прияву очкодованих гражданох –гваря вони.

З оглядом же ше велї крадзи бутєларохслучую на автобускей и желєзнїцкейстанїци при хторих ше нєдалєко находзипарк, у Городским желєнїдлу гваря же їхроботнїки скоро кажди дзень там найдудаєден бутєлар руцени до гущави.Медзитим, крадню и у бутикох иципеларньох, а так прешла Аня Рац.

– Док сом пробовала ципели у єднейципеларнї на Булевару ошлєбодзенявообще сом нє обачела же ми дахто отверацибзар, гоч ми ташка була на плєцу. Праве теди сом мала вельо пенєжи зоз собу.Такой сом пошла до полицийней станїцидзе ми гварели же знаю о ким ше роби ботота особа уж там крадла и указали ми єйслику чи була там кед и я. Гварели же вонаобично руци бутєлар даґдзе под авто кедвежнє динари и най обчекуєм же ме задаскельо днї навола дахто же го нашол.Так и було. Явела ми ше якашик дзивка жего нашла у гущави у улїчки хтора ше, якпосле випадло, находзи нєдалєко од местадзе бива тота дзивка цо ми украдла. Последас рока сцигла ми поволанка зоз суду жебим пошла шведочиц процив нєй. Пошласом и потолковала цо ше случело инєдавно ми аж сцигло писмо же нє маюнїякей основи же би ю влапели и же шеобтужбу одруцує – гвари Аня.

Окрем бутєларох, крадоше барз краднюи бициґли, та аж и прикраски и то так жеих старгню з дачиєй шиї лєбо руки док шетота особа шейта по улїчки.

Прето треба добре мерковац на явнимместох, бо лєм хвилька нємеркованя иостанєце без вредних стварох, пенєжу, алєи документох за чийо правенє потребневидвоїц вельо часу, нерви и до 10 000динари, а окреме зна буц опасне кед дахтоу бутєлару трима шифру (пин) своєйбанковней карточки.

Мая Зазуляк

MOZA<K 1. NOVEMBER 2013.10

У клубу Руского културного центру у Новим Садзевсоботу, 26. октобра, Форум младих рускей маткиорґанизовал традицийни маскенбал з нагоди Ноцибосоркох.

Млади вихасновали нагоду же би на єден вечарпостали дахто други, та так на журки були и босорки,дохторе, шлєпи миши, вояци, министрове, кавбойки,пантомимичаре, медицински шестри, а аж и познатиглавни архиватор Дьордє Чварков бул инспирация замаску. Маскенбал нащивели млади зоз Коцура,Дюрдьова, Руского Керестура, Нового Саду и околїска.

Предсидатель Форуму Давор Сабо гварел же єзадовольни з одволаньом младих, понеже клуб булполни. Медзитим, вон вельо менши од Матковейвелькей сали котра прешлих рокох була полна, та шевсоботу указало же млади заш лєм вше менєй нащивюю новосадски Руски културни центер.

Як и каждого року, орґанизаторе наградзелинайориґиналнєйшу хлопску и женску маску, а тогороку награди достали Душица Малеш котра була

маскирована до босорки и Саша Йовичич котри бул гусар. Добра атмосфера була допозних годзинох, а за музику були задлужени „Nation Deejays“.

Тот проєкт потримал Одбор за младеж и спорт нашого Националного Совиту.Саня Полдруги

НОЦ БОСОРКОХ У РКЦ У НОВИМ САДЗЕ

Треци рок за шором уоктобру у дюрдьовскимКУД „Тарас Шевченко”члени того Дружтва орґа-низовали тематску журкуПиджама парти же би шена єдним месце младизишли и дружели.

На журки було барзвесело, а крашели юинтересантни и креативнипиджами у котрих при-шли облєчени велї младизоз Дюрдьова, алє и зозРуского Керестура,Коцура, Ветернику,Нового Саду, Вербасу,Жаблю и других местох.Того року, награду за найхлопску пиджаму достал Иван Молнар, а за най женску Сандра Барань.

Окрем младих зоз КУД „Тарас Шевченко” у орґанизациї участвовали и други младиДюрдьовчанє котри ше вше одволую кед треба помогнуц у орґанизациї.

Тоту тематску журку потримал Одбор за младеж и спорт НСР и УО КУД „Тарас Шевченко”. С. Б.

СТУДЕНТ БРАТИСЛАВСКЕЙ АКАДЕМИЇ ДАРЯН ГАРДИ

У ДЮРДЬОВЕ ОТРИМАНА ПИДЖАМА ПАРТИ

НЄЗВИЧАЙНЕ ДРУЖЕНЄ У ПИДЖАМОХ

КРАДНЮ ДЗЕ ЛЄМ МОЖУ

DarynGardi

ССЛЛ ОО ВВАА ЦЦ КК АА ММ ААЯЯККУУШШИИКК ООККРРЕЕММННУУЕЕ НН ЕЕ РР ҐҐ ИИ ЮЮ

Побиднїцки маски:Душица Малеш и Саша Йовичич

БОСОРКА И ГУСАР МАЛИНАЙОРИҐИНАЛНЄЙШИ МАСКИ

Page 11: Ruskeslovo 44 3549

TRINASTI BOK 111. NOVEMBER 2013.

Хтори два ствари Воїславови Коштуницови наймилши у квартелю?

– Дзвери и образ.

Як огньогашец слави Дзень огньогасцох?

– Вечар гаши жену, рано гаши дзеци.

Прецо Сербия процив уходу до ЕУ?– Думаю же постанєме унияти.

Прецо коло керестурского беґелю вецей нєт лєшик?

– Пняки порубали древа.

Яка подобносц медзи Новаком Дьоковичом и бизнисменом зоз Сербиї?

– И єден и други зарабяю зоз рекетом.

Прецо нашо полицає пол роботного часу шедза у кафичу, а другу половку спераю авта?

– У кафичу меркую же би вожаче нєпили, а при калдерми меркую же би пиянїци нє вожели.

У чим ше християном розликую стреда и пияток од других дньох?

– Стреду и пияток нє єдза месо препост, а гевти днї прето же нє маю зачкупиц.

Цо у Сербиї добра вистка?– Добра вистка то кед рано станєш

и чуєш лєм єдну подлу вистку.

Мирко Горняк – Коле

МАЛА ШКОЛА НОВИНАРСТВА

Я хора жена. Розхорена. Зоз пакосци шенє сцем лїчиц. Нє знам вецей цо ми. Алєвам виприповедам, та судзце. Три тижнї сом под посцелю. Вохпала сомше ту нєодлуга потим як сом чула же довалалу нам приходза якиш „атеїсти” и усудзела сом ше их пойсц опатриц. Стала сом за муриком на автобускей станїци. Припатрала сом ше цо робя. Ґругляли. Лярмали. Потим сом викукла. И шацуєм же цо. Грали якиш млади хлапци, а зоз нїма якеш бураве, власате и брадате застрашуюце єство. Вони ше волали цошка як „Крейзи казан”, а гевтотцо шпивал бул якиш „Николет”, чи цо.Опатрала сом, потим, у словнїку, же тото„Крейзи” значи дурне. Та яки то ансамблможе буц кед ше волаю „Дурни казан”, а и яки то вечар кед єдни дябли тото, адруги „Атеїсти” и то на стред Керестура.Страхота. Припатрам ше на того цо го наявели як Николет, Марко, чи МиркоНиколет. Га, Господи, га тот

ґруглял як циркулар, а обраца з главу, добре же му ше нє викруцела. Насправди то шицко звучало як кед би шетрактор з двома приколицамискляґал до ярку. А нє вельо иншак анї випатрало! И цо тот Николет блїжей ґу публики, а вони на ньго указую рощки якчортово, озда нє баш такой так!? Алє так.Єдно керепканє за другим, а „омладина” голєм кед би шедла од чуда, алє вони шебию опрез гудацох. Бию и регоча! Та полїваю зоз якуш воду з кафових дволитрових фляшох. Та то ше так славимладосц? Гооо... Насправди же волєли пооставац дома и клєчац на кукурици.Нєодлуга двоме ше пришли олєгчац надзирави мурик за котрим сомстала. Га, цо робиц. Нє рушамше, та. (Яй, га вони нє маюисте цо и жени?). Нє стрима-ла сом ше, та гуторим „добре,цо то тото цо „омладина” указує з пальцами, чортово роги!?”.– Акурат, бемблькуль-влюґ! – одвитовал єден, а анї нє зрозумел же сом споза мурикаи же их єст ту єдно вецей як їх двоме. Яке то напите кед нє пречитал жедва и три нє исте! Хм, цо то лєм вони малитам...

До конца сом ше припатрала. Потим знова пришли єдни та жалудок виврацаю на исти мурик и чуєм их:– Ав, таке нє було ище на валалє. Тот Николед ма гласни струни як соловейко. Идзем гет уж до обисцох поздихац тераз.Задумайце себе. Цала тота баґра ше послетого шицкого по валалских обисцох

порозходзела. Цо значи же ше нам по валалє пропорцийно и риципрочнороздзелєла сотона. Диявол котрому вожд тот челєднїк Николет, хто ґод най уж тота сподоба. Мал и три шестички на маїци, та кому дацо нє ясне, най видзе спод посцелї. Я нє мам нїч процив ту и штвар-ти тидзень ше шириц.

НА „АТЕЇСТОХ” У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ

ЗАПИСИ З ПОДПОСЦЕЛЯ

Чи сло ушо рел: Аґамем нон Би я ло шов

Р Е А К Ц И Я

ПРЕКЛАДИ ВИРАЗОХ И ПОНЯЦОХ:КИДНАПОВАЛИ ДЗЕЦКО –дзецко котре кит и жиє на повали

ДИКИЦА – мали „Джонсон”

ПАРАМЕТЕР – надприродним метер

ЛОҐОПЕД – скрацено за ознакудаєдних ЛҐБТ орґанизацийох

ПАРАНОЇК – надприродне дзецко ной

ЛОБОТОМИЯ – лобиранє за даякого Тому

ТЕЛЕКИНЕЗА – Китайцово целє

ТЕЛЕПАТИЯ – „дзень после”при целятох

ТРЕБИКОНЇНА – чловек котри забива конї

КРАВЕНЦИ – прикраскидо власох за крави

КОНЮКТИВИТИС – ридка хорота дзе ше чловек поконює

Аґамемнон Биялошов

-

:

:Можем ци копнуц до рици, нєстабилна ванґло меса?

:Кельо сце ше складали за Нови рок?

:Як то кед кариєра мертва? Яке чувство?

:Е, крашнє зме ше змесцели, маме кафу. Гей, перше питанє:Добре, жено, знаш ти, же ти уствари нїхто и нїч?!

:Пать, то ми перши интервю, кед биш припознал шицко, насправди биш ми услугузробел?

:Е, за початок: Можеш нє патриц так глупо на мнє?

МУДЕРЕЦ мамов

123

4

5

678

Мирта Капущанска (71 рок)

5%

10%

...I BOG STVO REL

PA PRI”]U

Ilustraciy: Yroslav KOL BAS

20%

2%Лєгам ко ло нь о го, бочом би я ро бел, а му де рецше ви лє гує

12%Нїч. Пре бе ра ме “ки шен ко ви би ли ярд”, а тот най дру ги разшту ди ра цо бе ше дує оТо мо вей ди пло ми

30%

Пи ше ме му начо ло “я кре -тен”, сли ку є мего и клад зе мехит на “фе йс”

Бе жи ме до кан це ла риїза люд ски ре сур си ипо про бу є ме за няцдзец ко, бо тот ба я кого то ви уж

12%

Пре бе ра ме ма у ну у ка блє,а кед буд зе ча су та игра щ ок ше пре бе ре

Ше да ме за йогоком пю тер и ме ня мецо ро бел же би бу лонє шо ро во по ро бе не

7% На о тве ра ме му на ра хун ка ру “гоп-цуп”са й ти, та най люд зе ду маю же шена па трел и за млєл од ра до сци

753 000

ГЛАСЯВ НО СЦИ:

ЯКИ ЗМЕ ГУМАНИ?

ПО ПУ ЛА ЦИЯВИ ГЛЄ ДО ВА НЯ:

-

,

Шу ка ме цо ма убу тє ла ру и, кедма ве цей як ми,по дре ме му!

бемблькуль-влюґ! ROK HHHV NOVEMBER 2013. ^islo

Page 12: Ruskeslovo 44 3549

LXDZE, ROKI, @IVOT 1. NOVEMBER 2013.12

U ZNA KU 260-RO^N<CI OBRA ZO VANY RU SNA COH U VOJ VO DI NI (30)

LXBELA SOM I DZECI, I SVOX PROFESIXMe la niy Plan ~a ko va bu la u {ko li za u~i telq ku uSrim skih Kar lov coh ked wj mlad {a {e stra Emi liyna du ma la ru {ic ti` po u~i telqs kej dra gi. Emi liynw sce la pojsc do Kar lov coh, lwm do Su bo ti ci, tavec i Me la niy pri sta la pred lu ic {ko lo vanw uSu bo ti ci `e bi ro di ~om bu lo lwg~ej {e. Alw, Kar -lov ci u~i telq ki Me la ni< osta li u naj kras {ihpamytkoh. Zna la {pi vac, to {e barz pa ~e lo di rek -to ro vi [ko li, ta pa me ta yk i na ro zglas {pi va la na {o ru -ski i ukra<nski {pi van ki.

Перше роботне место єй було у родним валалєPer {e ro bot ne me sto po za kon ~enx {ko li 1950. року, u~i -telq ka do sta la u rod nim va lalw, u Ru skim Ke re stu re, alwked {e do zna lo `e {e oda va za pa no ca, o. Ki ri la Plan ~a -ka, pre me sce na w do No vo go Ora ho va.– U No vim Ora ho ve me barz kra{nw priyl te di{n< di rek -tor Шko li Иштван Ґере, a po ne e som te di i|e hod ze lado cer kvi, bo nw bu lo cal kom za bran wne, u cer kvi somstretla i di rek to ra. U {kol skim ko lek ti ve te di zo mnuro beli i moy {estra Emiliy i wj suprug Ynko Rac, Jov -}en Plan ~ak, Vi to mir Bodynec. @i lo {e skrom no, alw dze -ci bu li do bri, po sluh ni, po ~i to va li u~i tel qoh. Tam somro be la osem ro ki, a ked moj su prug Ki ril pre me sce ni nadu {pa stir sku ro bo tu do Ru sko go Ke re stu ra, wden rok zmebu li ro zdvow ni, bo som ro bo tu na {la u Ko cu re – pa me tau~i telq ka. Do Ru sko go Ke re stu ra u~i telq ka Me la niy {e vra ca 1962.ro ku, ked u {ko li di rek tor bul Mi hal Kanxh i u Ru skimKe re stu re osta va po 1969. rok. Yk gva ri, ko lek tiv xkra{nw priyl, od li~ no {e skla da li. Bu li se be bl<zki i poro koh, a te di vo na ro be la zoz u~i telqs ku i mal en sku pa -ru Med w{o vi ma, Oleyrovима, Канюховима, учительку Sa -ka ~o vu, Sku ba no vu, u~i tel qom Se ma nom... Pa me ta i svo<h{kolyroh, bo u~e la dr Kol ba sa, Na du Vi slav ski, oda tu Sa -bol, i Ynka Ho mu, re dak to roh u Ra dio No vim Sad ze, Ma -

rix Re gak pro fe sor ku is to ri<, Mi ha la Ra ma ~a,apa ti ka ra, Oli ve ru Bodynwc ko tra wj u Vu ko va repo ma ga la u` yk za kon ~e na me di cin ska {e stra, kedbu la u {pi talx. Z Ora ho va pa me ta svo jo go{kolyra Lxbo mi ra Sop ku, za ko tro go pred kla da la`e bi yk ta lan to va ni pre sko ~el wdnu kla su, bo znalvel qo ve cej yk jo go parnyki, алє теди такей праксиу школстве нє було.

Найдлужей робела у Петровцох– Naj dlu ej som ro be la u Pe trov coh u Sri me.Moj su prug Ki ril me no va ni za pe trov sko go pa ro hai mi {e yk fa me liy 1969. ro ku pre selw li do Pe -trov coh. Tam som ta koj po ~a la ro bic, bo zme {e zaro bot ni me sta o~e ra li zoz u~i telq ku Me la nixIve zi~ народзену Молнар. U Pe trov coh som per {eu~e la dze ci u kla snej na sta vi, a po od ho du Vi ri Gu da ko -vej do Pe tro va ra di nu, prev a la som god zi ni ru sko go yzi -ka, bo nw bul hto. Poznwj{e som vi kla da la i ukra<nskiyzik – zdo ga duw {e u~i telq ka Me la niy. U Pe trov coh, okrem na sta vi, u~i telq ka rih ta la i {kol skipro gra mi z na go di der av nih {ve toh, vwdno zoz KPD“Ykim Gar di”. Za to to Dru tvo pri rih to va la pred sta vi z

hto ri ma go sco va li u Ru skim Ke re -stu re na Dram skim me mo riylw Pe -tra Ri zni ~a Dyd<. U {ko li rih ta laro~ ni {kol ski ~a so pis za li te ra -tur ni ro bo ti “Ven ~ik”... U Pe trov coh Me la niy bu la i di rek -tor ka pod ru~ nej {ko li, hto ra pri -pa da la pod vu ko var sku O[ “Dru gi

kon }res” KPX. Ota malq od hod zi i do za slu e nej pen zi<1985. ro ku, po sle pol nih 35 ro koh slu bi. Zoz svo<m su -pru gom te di od hod za do Nwmec kej, dze o. Ki ril pred lu uwsvox du {pa stir sku ro bo tu u Nir nber }u. Z Nwmec kej {evra cax do Ru sko go Ke re stu ra 1998. ro ku, }u svo<m dze comi unu kom.– U~ic i vos pi to vac to barz ozbil qna i od vi ~a tel qna ro -

bo ta, bo hto dzba o svo<h po tom koh,tot dzba i o bu du~ no sci. Lxbe la somi dze ci i svox pro fe six, ta go~ i nwbu lo v{e lwgko, kras {u pro fe six odtej, u~i telqs kej, som nw mo gla vi -brac. Vo na obo ga cuw, bo dze ci v{epol ni ener }i<, |i ri, max vel qoide<... To ta pro fe siy i obovyzuw ka -`do go pe da }o }a tra so vac do bru dra guna sa mim po ~at ku pri {kolyro vi. Sa -tis fak cix do iw ce te di ked naul<ci stretnwce svo jo go da ke di {nqo -go {kolyri ka u` yk us pi {no go iobra zo va no go ~lo ve ka – gva re la u~i -telq ka Me la niy Plan ~ak. За свою витирвалу роботу у просвитиучителька Мелания Планчак досталавецей припознаня и награди, а нєшкажиє у Руским Керестуре, у своїм род-ним валалє. Ma riy Afi~

U~itelqka i pan>matka Melaniy Plan~ak, narodzena Kanxh, u~itelqsku{kolu zakon~ela u Srimskih Karlovcoh i Subotici, alw i|e dok hodzela

do ruskej ]imnazi> u Ruskim Keresture, odlu~ela `e budze u~itelqka. U~ic{e lxbela, barz lxbela svojogo profesora Gavri>la G. Nady, htori wj bul i

uglyd, alw i rodzina, i htori x potrimal u wj buducim profesijnimopredzelwnx, a u tim x potrimali i wj rodi~i

MAM NA[L<DN<KOH– Po mo>h {l>doh po {li i dva mo jo dziv ki, Мария и

Оленка, a nw{ka i tro jo mo jo unu ki za kon ~e li za pro -fe so roh – Na ta liy, hto ra u ke re stur skej ]im na zi> vi -kla da ma te ma ti ku, a to go xniy, za pro fe so ra an }lij -sko go yzi ka za kon ~el i moj unuk Vik tor u No vim Sad -ze. U An }li> pro fe sor ka ma te ma ti ki i moy unu ka Ste -fa niy. Mam na{l>dn>koh i u svo>h {kolyroh, te raz u`mo e buc nw pa me tam {ic kih, alw u Pe trov coh za u~i -telq ku {e {ko lo va li vel>, ta i Natalия Du da{,nw{ka oda ta Gnat ko – gva ri u~i telq ka Me la niy.

U~itelqka Melaniy Plan~ak

Vel> orahovski {kolyre u~~itelqku Plan~akovu i nw{ka spominax

MIHAL FA, KRUPAR ZOZ KOCURA

KED STA ROSC I RA DOSC

Dok ~lo vek mla di, abo u najlwp{ih ro koh,spi sok |e{l<vih pod<joh dlu go ki. Ked osta -rew i ked u svo<m obi scu pre bu va naj vek {u~asc `i vo ta, te di naj |e{l<v{a pod<y ked {eu jo go obi scu zi du jo go naj mil {i, jo go fa -me liy. Dok tem po `i vo ta nw bul ta ki {vid -ki yk nw{ka, fa me lij ni stret nu ca bu li ~a -stej {i. Nw{ka tre ba `e bi {e “po skla da livel< ko co~ ki” `e bi {e ca la fa me liy po zbe -ra la u obi scu svo<h sta rih. Na alq, vel<m ta -ke fa me lij ne stret nu ce ostanw nwvi tvo re ne`a danw.

Ba ~i Mi hal Fa, da ke di{n< ko cur ski kru -par, ta ki pro ble mi nw ma, bo {e jo gonajbl<z{i sta rax o n<m i obi hod za go. Ka -`do go ro ku, 29. sep tem bra, pa tra `e bi {epos hod ze li u Mi ha lo vim obi scu i `e bi mu{ic ki vwdno po vin ~o va li rod ze ni dzenq. To -go ro ku im {e uda lo po zbe rac {e u sko rokom plet nim so sta ve. Velq ke obi sce bu lopol ne tih hto ri svo jo go oca, d<da, pramd<dai ~u kund<da lxby i po ~i tux, i hto rih ba ~iMi hal naj vol< na {ve ce.

Nw zna li an> yk w, an> dze wMi hal Fa {e na rod zel 29. sep tem bra 1919.

ro ku u Ru skim Ke re stu re, a ked na polnwl 19ro ki, za pa trel {e do kra snej su {e di Amal -ki Iva no vej i nwo dlu ga {e po bra li. Mla di,pol ni lxbo vi i sce lo sci, po ~a li vred no ro -

bic, ta u Ke re stu re otvo re li kru pa ru. Idu -co go ro ku im {e na rod ze la per {a dziv ka,Fem ka, i to im da lo i|e ve cej dze ki ro bic i}a zdo vac. Med zi tim, Dru ga {ve to va voj na za -sta no ve la `i vot u ca lej Evro pi, ta i u Ke re -stu re, a ka pi tu la ciy Kral qo vi ni Xgo sla vi<ba ~i ka Mi ha la za la pe la u Skopx. Na |e sce,ota malq {e vra cel do mu i fa me liy ozno vabu la vwdno. Ro ku 1943. na rod ze la {e i dru gadziv ka, Mar ~a. Ozno va |e sce u fa me li< alw,na alq, po {vid ko go za menwl smu tok i strah.Mi ha la yk i vel<h Ke re stur coh, od ve dli napri mu {ux cu ro bo tu do Nwmec kej. Po konwcvoj ni, jo go fa me liy o n<m, tak po vesc, n<~ nwzna la. Osta li im lwm mo li tvi `e bi {e `i -vi i zdra vi vra cel do mu.

Z Ke re stu ra po {li do Ko cu raKa pi tu la cix Nwmec kej ba ~i Mi hal do ~e -

kal na si ve ru, pri Bal tic kim morx. Ota -malq, zoz }ru pu za ra bro va nih zoz Xgo sla vi<,pe {o ru {el do mu. Kon w~no, po sle da skel<hme {a coh, z mo li tven<kom u ru koh, sci gol dosvo jo go Ke re stu ra. \e{l<vi `e {e {ic kodo bre za kon ~e lo, Ama la i Mi hal pred lu e -li ro bic i }a zdo vac, a 1946. ro ku {e na du ma -li pre sel<c do Ko cu ra dze otvo re li kru pa ru.

U Ko cu re im {e na rod zel sin Mi hal, alwna <h velq ku `a losc, i|e yk dzec ko umar.Dziv ~a ta ro sli i do ro sli za oda van ku. Fem -ka {e oda la do Sku ba na, a da skel qo ro kipoznwj{e, Mar ~a do Ca pa.

Kru pa ra ro be la po dru gu po lov ku osemd ze -{a tih ro koh pre {lo go vi ku ked ba ~i Mi halpo {ol do pen zi<. ^a sto znal po vesc `e muBog po da ro val do brih `e coh. [e sce ro unu -~a ta ~a sto hod ze li do ba bi i d<da po ma gac, avo ni im v{e da co po rih ta li. Yk fa me liy,

~a sto {e shod ze li.Na za bi va~ ki i na{ve ta, okre me naMi ha la, u ba bi id<da {e pos hod ze laca la fa me liy. Ro -be lo {e, rad ze lo ifran to va lo, a ro kipre hod ze li. Ba baAma la i d<do Mi -hal po sta li pram -ba ba i prad<do.

A vec, 2002. ro -ku, andy Ama la {epre selw la do vi~ -no sci. Ba ~i Mi -hal ostal bez pa ri,alw nw ostal sam.Od te di u jo go obi scu v{e dah to od jo gonajbl<z{ih.

Ba ~i Mi hal zdra vi, lxbi do bre powsc,l<ka roh i l<ki nw lxbi, a i|e i nw{ka po piwpo ga rik-dva do brej palw no~ ki. Na alq, nwvid zi i nw barz ~uw, tak `e mu u obi scu ka -`dod nqo vo po treb na po moc. To tu po moc ma,bo wst hto {e o n<m sta rac i po ma gaц.

Do cer kvi ba ~i Mi hal u` nw hod zi, alw {eporydnw modl<. Go~ nw vid zi ~i tac, dok {emodl< u ru koh tri ma mo li tven<k, gev tot co go,po jo go slo voh, `i vo go i zdra vo go pri ve dolz voj ni }u jo go naj mil {im.

Bo ga ti ~lo vekOkrem dziv koh, `e coh, {e sce rih unu ~a -

toh, ba ~i Mi hal do il i 11 pra u nu ~a ta ised me ro ~u ku nu nu ~a ta, od hto rih ostatnw,sed me ~u ku nu nu ~e, na rod ze ne nwdav no, lwmdzenq po sle d<do vo go 94. rod ze no go dny.

A na rod ze ni dzenq ba ~i ka Mi ha la, zi {li{e sko ro {ic ki jo go najbl<z{i. Na stolwbu la i tor ta, i {ic ko in {e co {e za ta kipre sla vi rih ta. Na da skel qo za vo di u o~ohba ~i ka Mi ha la {e zyve li sli zi. Per {i prera dosc `e su {ic ki vwdno, alw i `alq `e{ic ko to to nw mo gla do ic i jo go pa ra, andyAma la.

Ba ~i Mi hal bul na svad zboh {ic kih unu -~a toh i wdno go pra u nu ~e ca. Dru gi svad zbipra u nu ~a toh |e{l<vi pre pro vad zel do ma.Gva ri `e bi lxbel do ic svad zbu golwmwdno go svo jo go ~u ku nu nu ~e ca. To mu `a da i“Ru ske slo vo” hto re porydnw do sta val i ~i -tal dok go o~i slu e li.

Co po vesc po sle ta ko go priw mno go stret -nu ca, okrem to go `e ba ~i Mi hal Fa, ko cur -ski kru par, na i sce bo ga ti ~lo vek. Nw premaw tok, alw pre kra sni ro ki hto ri do il, anaj bar ej pre fa me lix hto ra u sta ro sciv{e zoz n<m. Sil ve ster Do rok ha zi

Ba ~i Mi hal bul na svad zboh{ic kih svo>h {e sce rih unu ~a toh,a` i wdnej pra u nu ki. Gva ri `e bilxbel do ic i svad zbu golwm wdno go~u ku nu nu ~e ca. Nwdav no pre sla velsvoj 94. rod ze ni dzenq

Ba~i Mi hal Fa (у окулярох) zoz свою fa me lию на свой 94. родзени дзень

Page 13: Ruskeslovo 44 3549

LXDZE, ROKI, @IVOT/SPORT1. NOVEMBER 2013. 13

U~i telq ka Ce ci liy Gar gaj na rod ze na u Ko cu re 1928. ro -ku. Po sle za kon ~e nej u~i telqs kej {ko li pej dze {a tih ro -koh pre {lo go sto ro ~a, Ce ci liy {e oda la za pa no ca Vla di -mi ra Gar gay do Ra jo vo go Se la, alw yk u~i telq ka per {e po ~a -la ro bic u Ba ~in coh.

Go~ od te di pre {li vel< ro ki, u~i telq ka i|e v{e do brepa me ta per {i dn< u tim va lalw:

– Dzenq ked me ocec na ko ~u pri ve zol do Ba ~in coh, n<}danw za bud zem. Znam `e bu la di` d`ov na w{enq, a bla ta pokolw na. [kolyre me vi pa tra li, a bu li vis {i odo mnw. Tridn< som, bo me, pla ka la, alw vi bo ru nw bu lo. Ro bic {e mu {e -lo. Dn< pre hod ze li wden za dru gim, ta som po kus zvi kla nano vi {tre dok i lxdzoh u n<m. Barz vel qo mi po mo gla u~i -telq ka Ma riy Kop ~an ski, oda ta Ra ki~, na i sce vel qo `e to tonw mo em za buc – pa me ta Ce ci liy.

Ti` tak u~i telq ka do bre za pa me ta la ma ce ro vo slo va i `a -danw dok bu la i|e {kolyrka u osnov nej {ko li: „Ce ci li jo,

ti {e ma{ vi u ~ic za u~i telq ku!“ U~i telq ka gva ri `e ked {edze ke di vno ci zo bud zi, i|e v{e ~uw od guk tih slo voh `i vot -

no go dra go ka zu i yke{ za -do volqstvo `espol nwla ma ce -rov son.

U Ba ~in cohCe ci liy slu bo -va la od1949–1955. rok.

Za tot ~as nw bu lalwm u~i telq ka,

alw z do po mo gudru gih pro svit -nih ro botn<koh,

yk i lxdzoh, or }a ni zo va lari ni kul tur ni ak tiv no -sci. Ked {e oda la, tri ro -ki ~e ka la ro bo tu, alw wjto to nw za vad za lo `e bi odper {o go dny u Ra jo vim

Se lu ro be la zoz mla di -ma na pe sto vanx na ci -o nal nej kul tu ri. Tri -cec ro ki, a` po 1988.

rok, bu la to ta hto razoz svo<m pri kla dom iro bo tu, yk u na sta vitak i u dru tve nih or -}a ni za ci joh, ro zvi va -la lxbov }u ru skej{pi van ki, tan cu ikra sno mu slo vu. Zozsvo<ma {kolyra mi na -stu pa la na ri nihsmo troh, a na sam predzna ma ni fe sta ci joh uPe trov coh i Mi klo -{ev coh.

Zo ha be la velq ki {l<di i {lwbod no mo` po vesc `e spa da do{o ra na {ih naj vi zna~nwj{ih u~i tel qoh. To to na {o sta no -vi sko po tverd zuw i fakt `e u~i telq ka bu la ve cej raz na grad -zo va na.

Nw{ka `iw yk pen zi o ner ka u Ra jo vim Se lu. Dxra L>kar

STRET NU CE Z NA [I MA U^I TELYMI ZA DU NA JOM

LXBE LA U^I TELQS KU RO BO TUU~i telq ka, Ce ci liy Gar gaj po ~al ro bic

u Ba ~in coh, a vec u Ra jo vim Se lu. Lxbe la ru ski{pi van ki, tan ci i kra sne slo vo, i to tu lxbov

pre no {e la na svo>h {kolyroh. Sko ro dva cecro ki, po pri kla snej na sta vi, vod ze la i god zi nipe sto vany ru sko go yzi ka i na ci o nal nej kul tu ri OSTANW

NA VI KIZA PI SA NE...

Za svox plod nu,

ri no rod nu i us pi -{nu ro bo tu yk prav -di va na rod na u~i -telq ka, Ce ci liyGar gaj do sta la ve -cej pri po znany odhto rih wj okreme va`na di -plo ma „Naj mil {i u~i telq ”.

Do sta la x 1979. ro ku na pred -kladanw wj buv {ih {kolyrohzoz Ba ~in coh.

U~i telq ka Ce ci liy Gar gaj (ustredku) zoz ruskima dzivkami

na svadzbi u Ba~incoh

Mar tin ^i zmar pred dvo mati`nymi osvowl per {e me sto na{ve to vim zma gax u ka ra teu u di -sci pli ni ka ta in di vi du al no od 8do 9 ro ki. U tej di sci pli ni bu loko lo 30 zma ga tel qoh.

– Barz som mal velq ku tre mu predzma gan qom, alw vo na nwsta la kedsom vi {ol uka zac co znam – gva riMar tin.

Mar tin tre ni ra ka ra te u` dva ipol ro ki, a svox per {u me ta lixdo stal pred dvo ma ro ka mi. Te razih ma ko lo dva cec.

Jo go ta lant oba ~el per {i tre -ner Jo van Sa bo, a te raz ma i|ewdno go tre ne ra hto ri mu barz vel qopo ma ga, Mar ka Mar ko vi ~a.

– Mam tre nin }i tri raz doti`ny, a pred zma gan qom tre ni ramka di dzenq – gva ri Mar tin.

Mar tin hod zi do tre cej kla si O[ “Pe tar Pe tro vi~ Nw}o{” u Ver ba -{e, a pred me {a com po ~al {e pri rih to vac nw lwm za di sci pli nu ka ti,alw i za di sci pli nu bor bi.

To go vi ken da u Ver ba {e Kup Voj vo di ni, dze {e Mar tin bud ze zma gacu di sci pli noh ka ta in di vi du al no i ekip no i u bor bi ekip no.

U bl<z{ej bu du~ no sci se be vid zi yk i se ni or sko go {am pi o na, a vec ipla ne tar no go. G. P.

BA^KA RUKOMETNA LI]A

PLANOVANE PORA@ENWKly>~evo – Rusin 37:27 (18:13)

KLY<^EVO: Sportsko-rekreacijni center, patra~oh kolo 50.Sudijove: ^abai (^ervinka), ]lumac (^onoply). Sedem meteri: Kly>~evo 2– 1, Rusin 2 – 2. Viklx~eny: Kly>~evo 12, Rusin 10 minuti.

RUSIN: Plan~ak, Bu~ko, Budimski (1), Seman (8), Rac (2), Stoynovi~,Boynovi~ (5), Gerbut (5), Regak, Salak (4), Homa (2), Piro`ek.

Rukometa{e Rusina u Kly<~eve baveli nwkompletni, bez svo<h najlwp{ihbavy~oh, }olmana Milinkovi~a i }ol}etera Mudriy, ta {e lwp{i rezultat uKly<~eve nw moglo an< o~ekovac, go~ {icki bavy~e Rusina dali svoj maksimum.[l<duxcogo vikenda, u 10. kolw, Rusin doma{n< ekipi ]rafi~ara zoz Bezdanu.

V. S.

MED ZI OP [TIN SKA FOD BAL SKA LI ]A VER BAS–@A BE LQ–TI TE LQ

Sta di on Iskri. Pa tra ~oh ko lo100. Hvi ly i te ren ide al ni za ba -

vi sko. Su di j o ve do bri.

Strilci za Iskru: Ser dar u 47.

mi nu ti i Da myn ]uba{ u 85. mi -

nu ti. Ba vy~ zma ga ny Jovi ca Ka -

li ni~ (Iskra)

ISKRA: Ka li ni~, Dr ly ~a,

Vla ho vi~, Ko lw sar, Ru skov ski,

Va y } i~, Ser dar, @iv ko vi~, Kra -

>no vi~, Da myn ]uba{ i Eri. Doba vi ska vo {li Cap i @e lq koMa l>k.

U po za ry do vim ko lu Med zi op -

{tin skej fod bal skej li }i Ver -

bas–@a be lq–Ti te lq, ko cur skaIskra na svo <m te re nu do ~e ka laWdin stvo zoz ]ospo d<n coh.

U per {im pol ~a su ba vi sko bu lorov no prav ne, obi dva eki pi ma lidaskelqo na go di za }ol, ba vy~ Iskri@iv ko vi~ po ci lq o val sta ti vu, alw}oli nw bu lo.

Na kad zi po ~a la dru ga ~asc ba vi -

ska, od li~ ni Ser dar vi ha sno valasi sten cix Kra < no vi ~a i dal per -

{i }ol za Iskru. Po sle to go }oluini ci y ti vu prev a li go sci i {o -

ro va li {e opa sni ak ci< pred }olomKo cur coh, alw Ka li ni~ od li~ nobra nwl i za ~u val pred nosc svo wjeki pi. Pred kon com zma ga ny Iskra{e o{lw bod ze la pri ci sku go scoh iu 85. mi nu ti Ko cur ci da li svojdru gi }ol. Kra < no vi~ od li~ no vi ve -

dol kor ner, a Da myn ]uba{ efekt nopo slal lab du do mre i Wdin stva.

Zma ga nw bu lo od li~ ne i, co barzva ne, fer i ko rekt ne, a Wdin stvo{e uka za lo yk od li~ na eki pa. Ueki pi do ma {n<h {ic ki ba vy ~e do -

bre ba ve li, alw {e okre me vi ka zal}ol man Jovi ca Ka li ni~ i {lw bod -

no mo` po vesc `e von pri nw sol po -

bi du svo wj eki pi.

FK “Proleter” (Rav no Se lo) –

FK “Iskra” 1:1 (0:0)

Sta di on u Rav nim Se lu. Pa tra -

~oh ko lo 200. Su di j o ve pod li.

]ol za Iskru dal Ser dar u 55. mi -

nu ti. ^er ve ni kar ton Eri(Iskra) u 75. mi nu ti.

ISKRA: Ka li ni~, Dr ly ~a,

@iv ko vi~, Ko lw sar, Ru skov ski,

Va y } i~, Ser dar, Dw do vi~, Kra > no -

vi~, Da myn ]uba{ i Eri.

Do ba vi ska vo {li Du ki~, Xr -

~uk i Ni ko li~.

Zoz ~e` ko go go sco va ny u Rav nimSe lu, Iskra pri nw sla bod zoz ~imbi Ko cur ci tre ba li buc za do vo lq -

ni. Med zi tim, po tim co bu lo vid -

no na te re nu, Iskra za slu e la {ic -

ki tri bo di. Ked bi Ko cur ci ba ve -

li lwm pro civ Pro le te ra, tri bo dibi pri {li do Ko cu ra, med zi timked {e ba vi i pro civ su di j oh, te dii bod us pih.

Ked pred daskelqo sezonamiIskra po bed ze la Pro le ter, pre co{e von nw pla so val do vis{ej li }i,

Rav no sel ci {e na nw sport ski spo -

so bi vimsca Ko cur com. Tak bu lo ivnwd ze lx. U per {im pol ~a su nw bu -

lo }oli, sa me zma ga nw bu lo in te re -

sant ne, alw atmosfera bu la na par ta,

tak po vesc na gran<ci incidenta. Upo lov ki per {ej ~a sci zma ga ny su -

diy do sud zel pe nal za Pro le terhto ri vi pa tra lwm von vid zel. Na|esce Ko cur coh, ba vy~ do ma {n<hpremahnul ca li }ol. Dakus po znw j -

{e, su diy nw do sud zel o~i glyd nifa ul za Iskru i ~len upra vi IskriVla di mir Cap, yk slu be ni pred -

sta vi te lq Ko cur coh, pro te sto valpri de le } a to vi. U tim go fi zi~ nona pa dla oso ba zoz ru ko vod stva Pro -

le te ra i pri {lo do na i sce brid kihsce noh.

Du hi {e zmireli a` ked po li ciyin ter ve no va la i u per {i ~as Ko cur -

ci nw sce li pred lu ic zma ga nw. Po -

sle kratkogo pre targ nu ca, Ko cur cipre ce nw li `e za{ lwm lwp {e nw pre -

tar go vac zma ga nw i vo nopredlu`ene, a do kon ca per {o gopol ~a su nw bu lo in ci den ti i obi dvaeki pi ma li po dva-tri na go di.

U dru gim pol ~a su Iskra po ~a laofan ziv no i u 55. mi nu ti na j lwp {iba vy~ Iskri tej w{e n<, Ser dar, dal}ol. Po sle to go }olu, do ma {n< {etrud ze li na v{e l< y ki spo sob go lwmvi wd na ~ic i to im {e u 70. mi nu tiuda lo, alw dz ekuxci ve lq kej sudi-jovej po mo ci hto ri nw pi skal of sa -

jd. Po ko nwc, zma ga nw bu lo napornei pol ne ne}ativnej ener }i< htoragro`ela `e eks plo di ra. U 75. mi nu -

ti Eri do stal dru gi `ov ti kar ton ipo ko nwc zmagany Iskra ba ve la zozba vy ~om me nwj, alw dze ku x ci, zno va,

od li~ nim od bra nom Ka li ni ~a i od -

li~ no mu ba vi sku ca lej eki pi re zul -

tat ostal 1:1.

Po sle 12. ko la Iskra ma 19 bo di ina hod zi {e na 8. me sce. Idu cej nwd -

ze l< u Ko cu re bud ze go sco vac Gajdukzoz ]ar di nov coh, a zma ga nw po~ nw na14 god zin. S. Do rok ha zi

KA LI NI^ PRI NW SOL PO BI DUKO CUR COM

Iskra – Wdin stvo (]ospo d>n ci) 2:0 (0:0)

DO MA[N< OPRAV DAL LI DER SKI RE NO MEFK “Be ~ej 1918” – FK “Ba~ ka 1923” 2:0 (2:0)

Be ~ej: sta dion FK “Be ~ej 1918”, pa tar ~oh ko lo100. Su diy: u lum ([aj ka{). @ov ti kar ton zoz eki -pi Ba~ kej do stal Ru i~.

BA^ KA: Ka laj d`i~, Ynko vi~, ^i rin, Dxrd>~,Er delyn, Mar ko vi~, Mu {ic ki (Kli sa ra), Ru i~,Ma ti~, Pan ti~, Bo} da nov.

U` na sa mim po ~at ku zma gany, zoz po do zri vo go, alwdo sud ze no go pe na lu, do ma{n< da li per {i }ol. Bu lo to u{e stej mi nu ti zma gany. Dxr dqov ~anw {e nw pri da li ima li 3 do bri na go di za }ol, raz po cil qo va li i gre du, alw{e im nw uda lo vi rov nac re zul tat.

Nwvi ha sno va ni na go di hto ri ma li fod ba le re Ba~ kej,stvo re li na go di i do ma{nwj eki pi. Zoz wdnej efi ka -snej kon tri, do ma{n<m {e uda lo dac i|e wden }ol.

U dru gim pol ~a su naj ve cej {e ba ve lo na {tred ku te -re na i bu lo bez vel qo na go di za }o li. Do ma{n<m {e zozis ku snim ba vi skom i do bru ohra nu uda lo za ~u vac re -zul tat i bo di. Ba~ ka nw mo gla najsc ri {enw za tak ti kudo ma{n<h, ta tot re zul tat ostal po konwc zma gany.

Po sle to go zma gany, FK “Ba~ ka 1923” ma 20 bo di i na -hod zi {e na osmim me sce na tabl<~ki.

Re zul ta ti po se lek ci joh: pi o ni re (mlad {i) – FK“Ba~ ka 1923” – FK “Voj vo di na” (B. ]ra di {te) 14:4(7:3); pi o ni re (star {i) – FK “Kri dla kra<ni” (B. Pa -lan ka) – FK “Ba~ ka 1923” 4:2 (2:1) i ve te ranw – FK“Ba~ ka 1923” – FK “Mla dost” (B. Yrak) 4:1 (3:0).

Na nwdzelx Ba~ ka na svo<m te renw do ~e kuw eki pu FK“Wdin stva” zoz Ba~ ko go Pe tro vo go Se la. S. P.

Mar tin ^i zmar zoz trenerom Jovanom Sabo

Jovi ca Ka li ni~

U or }a ni za ci< ^er ve no go kri a i Usta no vi za fi zi~ nu kul tu ru i sport -sku re kre a cix “Par ti zan” z po mo cu so or }a ni za to roh na te re nu FK “Wdno -ta” otri ma ne obe go vanw pod na zvu “Obe go vanw za |e{l<v{e dze cin tvo”.

Spo mu ta tra di cij na sport ska ma ni fe sta ciy ma la buc otri ma na i|e u ra -mi koh “Dze cin sko go ti`ny”, alw {o to te di nw uda lo pre nwvi god nuhvilx.

Na obe go vanx po ka te }o ri joh u~a stvo va li naj mlad {i zoz Pred {kol -skej usta no vi “Wli ca Sta ni vu ko vi~ [ily”, yk i zoz osnov nih i {tredn<h{ko loh zoz {id skej op {ti ni. Za troh najlwp{ih zma ga tel qoh u ka dejka te }o ri< obez pe ~e ni me tal< i pod ze ko vany, a {ic ki {e po ~a sce li i z la -kot ka mi hto ri obez pe ~e li spon zo re.

Sko rej po ~at ku zma gany {ic kih u~a{n<koh pri vi tal Vuydin Va si~,

~len Op {tin skej ra di za dlu e ni za sport i mla de`. Vl. D>.

OTRIMANE OBEGOVANW ZA [KOLYROH

NAJUSPI[NWJ[I DOSTALIPRIPOZNANY

KA RA TI STA MAR TIN ^I ZMAR Z VER BA SU

NAJLWP[I U KA TOHU SVO<M VO ZRO STU

Ce ci liy Gar gaj

Page 14: Ruskeslovo 44 3549

SPORT/INFORMATOR14 1. NOVEMBER 2013.

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go {tred ku na osno vi ~le na 29.pa sus 1. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok (“Slu -`be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<” ~i slo 135/04 i 36/09), obyvxw

OB VI SCENWo prin w{e nim ri {enx o po tre bi pre cen qo vanx vpl>vu i od red zo vanx obsygu i zmi stu stu di> na `i vot ni {tre dok

prowk ta Vi bu dov ben zin skej stan>ci – “No vi Sad I”

Pod priwmstvo “DE NE ZA M IN @IN WRIN]” zoz Be o} ra du, Bu le -var Mi ha i la Pu pi na 115 ], po ovla scenx No {i tely Prowk ta“NAFT NA IN DU STRIY SER BI>” A.D. No vi Sad, Na rod no go fron -ta 12, podnwsol to mu or }a nu vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre bi pre cen -qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk ta– Vi bu dov be zin skejstan<ci “No vi Sad I, u ul<ci Mak si ma Gor ko go ~i slo 1, u No vimSad ze, na ka ta ster skej par ce li ~i slo 889, K. O. No vi Sad II, Go rodNo vi Sad.

Po sle za pro vad ze no go po stup ku, Go rod ska upra va za za |i tu `i -vot no go {tred ku dny 28. ok to bra 2013. ro ku prin wsla ri {enw ~i sloVI-501-849/13 `e po treb ne pre cen qo vanw vpl<vu na `i vot ni {tre -dok i zoz hto rim od red ze ni obsyg i zmist stu di<.

Z cil qom ob vi sco vany za in te re so va nej yvno sci tekst ri {enyobyvxw {e u ca lo sci:

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go {tred ku, na osno vi ~le na10, pa sus 4. i 5. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok(“Slu be ni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09) i ~le na 192 pa sus 1 Za -ko na o ob |im uprav nim po stup ku (“Slu be ni no vi ni SRX” ~i slo33/97 i 31/01 i “Slu be ni gla{n<k RS” ~i slo 30/10) i ~le na 11., 34.i 36. Od lu ki o Go rod skih upra voh Go ro du No vo go Sa du (“Slu be nino vi ni Go ro du No vo go Sa du”, ~i slo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10 i60/10), po stu pax ci po vi mo gi Pod primwstva “DE NE ZA M IN @IN -WRIN]” zoz Be o} ra du, Bu le var Mi ha i la Pu pi na 115 ], po ovla scenxNo {i tely Prowk ta “NAFT NA IN DU STRIY SER BI>” A.D. No viSad, Na rod no go fron ta 12, za od lu ~o vanw o po tre bi pre cen qo vanxvpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk ta – Vi bu dov ben zin skej stan<ci“No vi Sad I” pri no {i

RI [ENW1. Utverd zuw {e `e za prowkt Vi bu dov ben zin skej stan<ci “No vi

Sad I, u ul<ci Mak si ma Gor ko go ~i slo 1, u No vim Sad ze, na ka ta ster -skej par ce li ~i slo 889, K. O. No vi Sad II, Go rod No vi Sad, no {i -tely prowk ta NAFT NA IN DU STRIY SER BI>” A.D. No vi Sad, Na -rod no go fron ta 12 (u dal q{im tek stu: no {i telq prowk ta), po treb nepre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok.

2. Od red zuw {e `e No {i telq Prowk ta, Stu dix o pre cen qo vanxvpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk ta – Vi bu dov ben zin skej stan<ci“No vi Sad I”, u ul<ci Mak si ma Gor ko go ~i slo 1, u No vim Sad ze, naka ta ster skej par ce li ~i slo 889, K. O. No vi Sad II, Go rod No vi Sadu poglydze ob sgu i zmi stu vi rob ki u sklad ze zoz ~le nom 17. Za ko na opre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok (“Slu be ni gla{n<k RS”~i slo 69/05).

Stu diy o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok okre me mu {imac {l<dux ce:

– mi ri hto ri obez pe ~a zmen {a nu emi six za gad ze nih ma te ri joh uvo zdu hu u sklad ze zoz Za ko nom o za |i ti vo zdu hu (“Slu be ni no vi -ni RS”, ~s. 36/09 i 10/13) i dru gi ma va a ci ma pred pi sanymi hto rire }u lux to tu ob lasc;

– mi ri hto ri obez pe ~a `e po stu anw zoz od rut ni ma vo da mi i kva -li tet od rut nih vo doh bu du u sklad ze zoz Za ko nom o vo doh (“Slu be -ni no vi ni RS”, ~s. 30/10 i 93/12) i dru gi ma va a ci ma pred pi -sanymi hto ri re }u lux to tu ob lasc;

– mi ri hto ri obez pe ~a za |i tu po d`em nih vo doh i `e moh;– mi ri hto ri obez pe ~a `e upravynw zoz od rut ka mi bud ze u sklad -

ze zoz Za ko nom o upravynx zoz od rut ka mi (“Slu be ni no vi ni RS”,~s. 36/09 i 88/10);

– mi ri za |i ti `i vot no go {tred ku u ce ku pri rih tux cih ro bo tohna lo ka ci<;

– pla no va ni obwkt nwob hod no ar hi tek ton ski i hor ti kul tur nopri la god zic nwpo {tred no mu okol<sku;

– mi ri za |i ti od mo`l<vih nw|e scoh i mi ri za od klon qo vanwpo{l<dkoh u slu ~ax ude snih si tu a ci joh;

– pred vi zdic spo sob po stu pany i mi ri hto ri {e pre de`nx uslu ~ax vi me sco vany i po pre sta vanx ro bo ti obwkta;

– pred vid zic i opi sac pro gra mu pro vad zeny ha rak te ri sti~ nihza }ad zux cih ma te ri joh za pred met ni prowkt na kva li te ta vo zdu ha,vo di i `e mi.

OB GRUN TO VANWPod primwstva “DE NE ZA M IN @IN WRIN]” zoz Be o} ra du, Bu le -

var Mi ha i la Pu pi na 115 ], po ovla scenx No {i tely Prowk ta“NAFT NA IN DU STRIY SER BI>” A.D. No vi Sad, Na rod no go fron -ta 12, podnwsol to mu or }a nu porydnu vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre -bi pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok prowk ta – Vi bu dovben zin skej stan<ci “No vi Sad I, u ul<ci Mak si ma Gor ko go ~i slo 1,u No vim Sad ze, na ka ta ster skej par ce li ~i slo 889, K. O. No vi SadII, Go rod No vi Sad.

Zoz pred met nim prowk tom pla no vanw po stavynbw su ~a snih re zer -vo a roh za go ri vo i to: {ti ri re zer vo a ri vkupnwj velq ko sci 160 kub -ni me te ri (4h40 me te ri kub ni) i po d`em ni ~el<~ni re zer vo ar zaTN] ka pa ci te ta 30 me te ri kub ni. Zoz prowk tom pred vid ze ni i dru gipro vad za ci zmi sti.

Lo ka ciy i na me na prowk ta, u sklad ze zoz Ri {en qom zoz hto rim {evi da va lo ka cij ne do{lwbod zenw ~i slo V-353-345/13 od 5. sep tem -bra 2013. ro ku hto ri vi da la Go rod ska upra va za ur ba ni zem i bi va -tel qni ro bo ti Go ro du No vo go Sa du.

U sklad ze zoz Za ko nom o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre -dok, o podnw{e nej vi mo gi ob vi sce na yvnosc z ogla {o van qom u sred -stvoh yvno go in for mo vany i MZ “Per {a voj vodynska bri }a da”.

U za kon skim ter minw nw do ru ~e ni du many za in te re so va nih or }a -noh, or }a ni za ci joh i yvno sci.

Po sle roz pa trany vi mo gi no {i tely prowk ta i po dat koh o pred -met nej lo ka ci<, ha rak te ri sti koh i pre cen qo vanx mo`l<vih vpl<vohna ved ze no go prowk ta na `i vot ni {tre dok, a max ci u oglydze, `epred met na ben zin ska stan<ca ma ka pa ci tet vek {i yk 100 kub ni me -te ri i mo e mac zna~nwj{i vpl<v na `i vot ni {tre dok-to~ ka 14.pod to~ ka 13. Ured bi o utverd zo vanx L<sti ni prowk toh za hto riobovyzne pre cen qo vanw vpl<vu i L<sti ni prowk toh za hto ri mo` vi -ma gac pre cen qo vanw vpl<vu na `i vot ni {tre dok (“S.G. RS” ~i slo114/08), tot or }an u sklad ze zoz ~le nom 10. pa sus 4. Za ko na o pre cen -qo vanx vpl<vu od lu ~el `e po treb ne pre cen qo vanx vpl<vu.

Zoz ~le nom 10. pa sus 5. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot -ni “{tre dok, pred pi sa ne `e zoz od lu ku zoz hto ru {e utverd zuw `epo treb ne pre cen qo vanw vpl<vu prowk ta na `i vot ni {tre dok,nadlw`ni or }an mo e od red zic obsyg i zmist stu di< o pre cen qo vanxvpl<vu, co u tim slu ~ax i zro be ne.

Zmist Stu di< o pre cen qo vanx vpl<vu de fi no va ni zoz to~ ku 2.dis po zi ti va to go ri {eny a pri ~i ni za od red zo vanw obsygu i zmi stastu di< o pre cen qo vanx vpl<vu prowk ta utverd zo vanw i vred no vanwmo`l<vih po {tred nih i nwpo {tred nih vpl<voh ro bo ti obwktoh na`i vot ni {tre dok na pred met nej lo ka ci< i wj okol<sku yk i utverd -zo vanw i pred klad mi roh zoz hto ri ma {e mo`l<vi ~kodl<vi vpl<vice kom ro bo ti obwkta mo u zo prec, zmen {ac i od klon<c.

Ked {e ut vred zo va lo obovyzni ~a sci hto ri Stu diy mu {i mac(to~ ka 2., pa sus 2.) tot or }an {e okre me ru ko vod zel zoz za kon skimna ~a lom (pre ven ciy i pre do stro no sci) `e ka da ak tiv nosc mu {ibuc pla no va na i za pro vad ze na na spo sob `e, med zi in {im pred stavynaj men {i ri zik za lxdske zdravw ta pre to po treb ne zoz Stu dix do -ka zac `e za pred met ni prowkt bud ze pri men wna najlwp{a roz po kla -dux ca teh no i lo }iy, tehn<ka i opre ma.

Na osno vi go re na ved ze no go, ri {e ne yk u dis po zi ti ve.Po u ka o prav nim l<ku: Pro civ to go ri {eny mo e {e viyvic `al -

ba Po kra<nsko mu se kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va telqstvo i za |i -tu `i vot no go {tred ku u ~a {e 15 dn< od dny pri many ri {eny, po timor }a nu.

Za in te re so va na yvnosc mo e viyvic `al bu pro civ to go ri {eny u~a {e 15 dn< od dny obyvjo vany u sred stvoh yvno go in for mo vany, potim or }a nu.

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go{tred ku na osno vi ~le na 29. pa sus 1. Za ko -na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni{tre dok (“Slu be ni gla{n<k Re pu bli kiSer bi<” ~i slo 135/04 i 36/09), obyvxw

OB VI SCENWo prin w{e nim ri {enx `e nw po treb -

ne pre cen qo vanw vpl>vu na `i vot ni{tre dok prowk ta ba znej stan>ci mo bil -nej te le fo ni> “^e nej 1 – NS198, NSU

198”

No {i telq prowk ta “TE LE KOM SER -BIY” a.d. Ta kov ska 2, Be o} rad, podnwsolto mu or }a nu vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre -bi pre cen qo vany vpl<vu na `i vot ni {tre -dok prowk ta – ba znej stan<ci mo bil nej te -le fo ni< “^e nej 1 – NS198, NSU198”, uul<ci Vu ka Ka ra d`i ~a 185, u ^e nex, na ka -ta ster skej par ce li ~i slo 219/1 K. O. ^e -nej, Go rod No vi Sad.

Po sle za pro vad ze no go po stup ku, Go rod -ska upra va za za |i tu `i vot no go {tred kudny 25. ok to bra 2013. ro ku prin wsla ri -{enw ~i slo VI-501-883/13, `e nw po treb nepre cen qo vanw vpl<vu na `i vot ni {tre dok.

Z cil qom ob vi sco vany za in te re so va nejyvno sci tekst ri {eny obyvxw {e u ca lo -sci:

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go{tred ku, na osno vi ~le na 10 pa sus 4 i 6.Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni{tre dok (“Slu be ni gla{n<k RS”, ~s.135/04 i 36/09) i ~le na 192 pa sus 1 Za ko nao ob |im uprav nim po stup ku (“Slu be nino vi ni SRX” ~i slo 33/97 i 31/01 i “Slu -`be ni gla{n<k RS” ~i slo 30/10) i ~le na11., 34. i 36. Od lu ki o Go rod skih upra vohGo ro du No vo go Sa du (“Slu be ni no vi niGo ro du No vo go Sa du”, ~i slo 52/08, 55/09 i11/10, 39/10 i 60/10), po stu pax ci po vi mo -gi no {i tely prowk ta “TE LE KOM SER -BIY” a.d. Ta kov ska 2, Be o} rad, za od lu ~o -vanw o po tre bi pre cen qo vany vpl<vu na `i -vot ni {tre dok prowk ta ba znej stan<ci zamo bil nu te le fo nix “^e nej 1 – NS 198,NSU198”, pri no {i

RI [ENW 1. Utverd zuw {e `e za prowkt ba znej

stan<ci mo bil nej te le fo ni< “^e nej 1 –NS198, NSU198”, u ul<ci Vu ka Ka ra d`i ~a184, u ^e nex, na ka ta ster skej par ce li ~i -slo 219/1, K. O. ^e nej, Go rod No vi Sad no -{i tely prowk ta “TE LE KOM SER BIY”a.d., Be o} rad, Ta kov ska ~i slo 2, nw po treb -ne pre cen qo vanw vpl<vu na `i vot ni {tre -dok.

2. No {i telq prowk ta {e obovyzuw `e – prowkt vi vi ed ze u sklad ze zoz pri lo -

`e nu do ku men ta cix;– obez pe ~i per {e vi pi to vanw urovny

elek tro ma} net no go poly i `e obez pe ~i pe -ri o di~ ni vi pi to vany po sle pu |any `ri -dla do ro bo ti na lo ka ci< ba znej stan<cimo bil nej te le fo ni< “^e nej 1 – NS198,NSU198” u sklad ze zoz Za ko nom o za |i tiod ne jo ni zux co go zar jo vany (“Slu be nigla{n<k RS”, ~i slo 36/09) i va a ci mapred pi sanymi hto ri re }u lux to tu ob lasci `e po dat ki do sta ti z mo ni to rin }om do -ru ~o va la A}en ci< za za |i tu `i vot no go{tred ku, Go rod skej upra vi za in spek cij -ni ro bo ti Go ro du No vo go Sa du – Ob lascin spek ci< za za |i tu `i vot no go {tred ku iGo rod skej upra vi za za |i tu `i vot no go{tred ku Go ro du No vo go Sa du.

OB GRUN TO VANWNo {i telq Prowk ta “TE LE KOM SER -

BIY” a.d. Ta kov ska 2, Be o} rad, podnwsolto mu or }a nu vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre -

bi pre cen qo vany vpl<vu na `i vot ni {tre -dok prowk ta ba znej stan<ci za mo bil nu te -le fo nix “^e nej 1 – NS198, NSU198”, uul<ci Vu ka Ka ra d`i ~a 185, u ^e nex, na ka -ta ster skej par ce li ~i slo 219/1, K. O. ^e -nej, Go rod No vi Sad.

Prowkt pred vid zuw po stavynw tro sek -tor nej an ten skej si ste mi GSM900 iUMTS. Za za kri vanw GSM900 ob sgu bu du{e ha sno vac tri pa nel an te ni Kat hrein

K80010203 (po wdna an te na u ka dim sek -to re). Za za kri vanw UMTS ob sgu bu du {eha sno vac tri pa nel an te ni Kat hrein

K80010505 (po wdna an te na u ka dim sek -to re). Pred vi zde na kon fi }u ra ciy pri mo -da va ~a ba znej stan<ci za si ste mu GSM 9002+2+2 a za UMTS 2+2+2. An te ni bu du una -pryme ni zoz azi mu ta mi 80 stupn< (per {isek tor), 170 stupn< (dru gi sek tor) i 270stupn< (tre ci sek tor) za si ste mi GSM900i UMTS.

U sklad ze zoz Za ko nom o pre cen qo vanxvpl<vu na `i vot ni {tre dok, o podnw{e nejvi mo gi ob vi sce na yvnosc z ogla {o van qomu sred stvoh yvno go in for mo vany i MZ“^e nej”.

U zoz za ko nom pred pi sa nim ter minw nwdo ru ~e ni du many za in te re so va nih or }a -noh, or }a ni za ci joh i yvno sci.

Lo ka ciy i na me na prowk ta, u sklad ze zozIn for ma cix o lo ka ci< ~i slo V-353-38/13od 17. apri la 2013. ro ku, hto ri vi da la Go -rodkska upra va za ur ba ni zem i kvar tel qniro bo ti Go ro du No vo go Sa du.

Zoz uvi dom do do ku men ta ci< hto ra do ru -~e na zoz vi mo gu, po za pro vad ze nim po stup -ku roz pa trany vi mo gi, tot or }an utverd zel`e {e prowkt na hod zi pod to~ ku 12., pod -to~ ku 13. – Te le ko mu ni ka cij ni obwkti mo -bil nej te le fo ni< (ba znej ra dio stan<ci)L<sti ni II Ured bi o utverd zo vanx L<sti niprowk toh za hto ri obovyzne pre cen qo vanwvpl<vu i L<sti ni prowk toh za hto ri mo`vi ma gac pre cen qo vanw vpl<vu na `i vot ni{tre dok (“S.G. RS” ~i slo 114/08).

No {i telq prowk ta pri lo el Fa ho vuoce nu ob ter ho vany `i vot no go {tred ku ulo kal nej zo ni ba znej stan<ci mo bil nej te -le fo ni< “^e nej 1 – NS198, NSU198” ~i slozvi tu 1303/13-170 AP, hto ru vi ro be laakre di to va na La bo ra to riy In sti tu ta “Va -tro }az” zoz No vo go Sa du. Zoz fa ho vu oce nuob ter ho vany `i vot no go {tred ku u lo kal -nej zo ni ba znej stan<ci za mo bil nu te le -fo nix “^e nej 1 – NS198, NSU198”

utverd ze ne `e to to `ri dlo nw zoz svox ro -bo tu pri ved ze po pre kro ~o vanw pred pi sa -nih gran<~nih vred no scoh.

Ked no {i telq prowk ta po stu pi u sklad -ze zoz uslo viymi hto ri utverd ze ni u to~ ki2. dis po zi ti va to go Ri {eny i ked {e vi po -~i tux Mi ri i uslo viy za |i ti `i vot no go{tred ku hto ri pred vid zni zoz po gla vjom7.3. Fa ho vej oce ni ob ter ho vany `i vot no -go {tred ku, ro bo tu ba znej stan<ci za mo -bil nu te le fo nix nw zna~nwj{e za gro i`i vot no go {tred ku, od no sno uro venqelek tro ma} net no go zar jo vany bud ze ugran<coh do{lwbod ze no go.

Na osno vi go re na ved ze no go, ri {e ne yku dis po zi ti ve.

Po u ka o prav nim l<ku: Pro civ to go ri -{eny mo e {e viyvic `al ba Po kra<nsko muse kre ta riytu za ur ba ni zem, bu do va -telqstvo i za |i tu `i vot no go {tred ku u~a {e 15 dn< od dny pri many ri {eny, potim or }a nu.

Za in te re so va na yvnosc mo e viyvic`al bu pro civ to go ri {eny u ~a {e 15 dn<od dny obyvjo vany u sred stvoh yvno go in -for mo vany, po tim or }a nu.

Na osno vu od lu ki Na ci o nal no go so vi tu ~i slo 189-00-4/11 od17.09.2011. ro ku, Pra viln<ka o dod zel qo vanx sti mu la ci joh ina gra doh u for mi sti pen di joh ~i slo 189-4/11, Od lu ki o vi men -ki Pra viln<ka o dod zel qo vanx sti mu la ci joh i na gra doh u for -mi sti pen di joh ~i slo 114-4/12 od 30.06.2012. ro ku i Od lu ki ofi nan sij nim pla nu Na ci o nal no go so vi tu ~i slo 54-04/13 od28.03.2013. ro ku

NA CI O NAL NI SO VIT RU SKEJNA CI O NAL NEJ MEN [I NI

roz pi suw

K O N K U R Sza dod zel qo vanw na gra doh u for mi

sti pen di joh u {kol skim 2013/2014. ro kuNa ci o nal ni so vit dod zelxw vkup no do 5 na gra di u for mi sti -

pen di< za najlwp{i us pih stu den tom 3. i 4. ro ku Od dzelwny zaru si ni sti ku Fi lo zof sko go fa kul te ta u No vim Sad ze.

Pra vo kon ku ro vac max stu den ti hto ri vi polnxx {l<dux ciuslo viy:

– `e su der avynw Re pu bli ki Ser bi<– `e su mlad {i od 27 ro ki– `e im pro sek oce noh naj menwj 8,50 Po treb na do ku men ta ciy:– mol ba za do sta vanw na gra di/sti pen di<– uve renw o upi sa nim tre cim abo {tvar tim ro ku fa kul te tu– uve renw o po lo e nih is pi toh u pred hod nih ro koh zoz pro se -

kom oce noh– ko piy do ku men tu hto ri po tverd zuw der avynstvo (uve renw o

der avynstvu, vi vod z ma ti~ nej kn<`ki rod ze nih, ko piy pa so -{u...)

– fo to ko pi< na gra doh zoz zma gan qoh i kon kur sohKon kurs otvo re ni od 1. po 15. no vem ber 2013. ro ku. Zoz mol bu pri lo ic po treb nu do ku men ta cix, kon takt adre su

i ~i slo te le fo na. Nwbla go ~a so vo priyvi {e nw bud ze roz pa trac.Priyvi zoz kom plet nu do ku men ta cix po si lac na adre su:

Na ci o nal ni so vit ru skejna ci o nal nej men {i ni, Fru {ko gor ska 64,

25233 Ru ski Ke re stur Tel. 025/705-222; 705-333.

MEDZIOP[TINSKA FODBALSKALI]A ZOMBOR

OP [TIN SKA FOD BAL SKA LI ]A [ID

SU[EDNI DERBIDOSTALI KERESTURCI

FK “Rusin” – FK “Panoniy” 3:2 (1:1)

RUSKI KERESTUR: stadion FK “Rusin”, patra~oh 200,sudiy Raki~ (Apatin). ]oli dali: Bukejlovi~ u 43, B.Brankovi~ u 49. i Orsa} u 88. minuti za Rusin. @ovti kar-toni pri Rusinovcoh dostali: ^ernok, Orsa} i Barna.

RUSIN: @. Oros, ^apko, Golik, ^ernok, Barna,Pavlovi~, B. Oros, Nadq (Kukolq), Bukejlovi~, B.Brankovi~, Ku`i~ (Orsa})

Su{edni derbi Rusin – Panoniy zoz Lalitx opravdalo~ekovany naviy~oh. Dinami~ne zmaganw u kotrim Rusinnapadal, a Panoniy {e prej} {vidkih kontroh i iskusnogoVladimira Valenti uspi{no “branwla”. Zoz wdnej takej kon-tri i gri{ki uz{ej ohrani Rusina, Panoniy dala }ol. U` u{estej minuti zmagany Valent {e “u{ejtal” do }olu.Nwodluga potim, isti bavy~ i|e raz {e pre{ejtal koloohrani Rusina, alw na |esce nw dal }ol. Pred konwc zmaganyNadq mal idealnu nagodu za }ol, alw z bl<zka pocilqovalodli~nogo }olmana goscoh S. Stoynovi~a. Lwm minutu pozn-wj{e Rusin virovnal rezultat. B. Oros urucel labdu z pravo-go boku oprez }olu goscoh, a iskusni Bukejlovi~ shopno dal}ol.

U drugim pol~a{e Brankovi~ wdnu odbitu labdu prilapel zl<vogo boku i vona na zaprepascenw goscoh zakon~ela u pravimkutu. Bulo to 2:1 za Rusin. Potim u 53. minuti Boyn Brankovi~zoz podobnim bicom pocilqoval stativu.

Posle togo nastupel period zacihu i pri fodbaleroh i prinaviy~oh. Prava drama nastala u 86. minuti ked Valent scekolohrani Rusina i virovnal rezultat na 2:2.

Minutu poznwj{e Damir Orsa} z odli~nim bicom z l<vogoboku do procivnogo kuta prinwsol pobidu Rusinovi zoz 3:2.Bul to najkras{i }ol na zmaganx.

U {l<duxcim, 13. kolw, Rusin goscuw u Ba~kim Mono{toru.V. S.

U ostatn<m, dzevytim kolw w{en qskej ~a sci per {en stva u Op -{tin skej fod bal skej li }i [id, OFK “Bi ki~” do ma ba vel 1:1pro civ Omla din ca. U dru gih zma gan qoh Bo rec do ma stra celpro civ Gran<~a ra 1:2, ber ka sov ski Sri mec ti` do ma stra cel0:6 od vod za co go Wdin stva, a Brat stvo i OFK “Bin }u la” ba ve li1:1. [lwbod na bu la eki pa Wdno ti zoz [i du.Na kon cu w{en qskej ~a sci Wdin stvo osvow lo per {e me sto z 22bo da mi, OFK “Bi ki~” dru ge zoz 17, Wdno ta tre ca zoz 14, a OFK“Bin }u la” na {tvar tim me sce zoz 13 bo da mi. Piyte Brat stvo i{e sti Gran<~ar max po 10 bo di, sed mi Omla dinwc ma se dem,osmi Bo rec ma tri, a ostatn<, dzevyti Sri mec ma lwm dva bo di.U 10. kolw u yrnwj ~a sci per {en stva idu co go ro ku, OFK “Bi -ki~” bud ze ba vic pro civ Wdno ti, Brat stvo pro civ Wdin stva,Sri mec bud ze ba vic pro civ Gran<~a ra, Bo rec pro civ Oma la -din ca, a {lwbod na bud ze eki pa OFK “Bin }u li”.Do daj me i `e u Dru gej srim skej li }i – }ru pa Za hod OFK “Ba -~in ci” ba ve li do ma 1:1 pro civ Bor ca ti` u 10. kolw i `e za be -rax 11 me sto (od 14 eki poh) z osem bo da mi. U 11 kolw Ba ~in -~anw bu du ba vic pro civ Sin dwli ~u z ]i bar cu. Vl. D>.

BI KI ANW NWRI [E NOPRO CIV OMLA DIN CA

Go rod ska upra va za za |i tu `i vot no go {tred ku Go ro du No vo go Sa du naosno vu ~le na 10. Za ko na o pre cen qo vanx vpl<vu na `i vot ni {tre dok(“Slu be ni gla{n<k Re pu bli ki Ser bi<”, ~i slo 135/04 i 36/09) obyvxw

OB VI SCENWo podnw{e nej vi mo gi za od lu ~o vanw o po tre bi pre cen qo vany vpl>vu

na `i vot ni {tre dok prowk taNo {i telq prowk ta “Te le kom Ser biy” a.d., Ta kov ska 2, Be o} rad, pod-

nwsol vi mo gu za od lu ~o vanw o po tre bi pre cen qo vany vpl<vu na `i vot ni{tre dok prowk ta ba znej stan<ci mo bil nej te le fo ni< “VE TER NIK-STA -DION-194, NSU194”, u ul<ci Pe tra Ko ~i ~a ~i slo 12, u Ve ter ni ku, naka ta ster skej par ce li ~i slo 1671, K. O. Ve ter nik, Go rod No vi Sad.

Po dat ki i do ku men ta cix zoz vi mo gi no {i tely prowk ta mo` vid zic upro sto ri joh Go rod skej upra vi za za |i tu `i vot no go {tred ku Go ro duNo vo go Sa du, Ul<ca Ru me nac ka 110, No vi Sad, ro bot ni dn< od 10 do 15god zin.

[ic ki za in te re so va ni, u ~a {e 10 dn< od dny obyvjo vany to go ob vi -sceny, mo u dac svo jo du manw u pi sa nej for mi na adre su Go rod skejupra vi za za |i tu `i vot no go {tred ku Go ro du No vo go Sa du.

Ekipa FK “Rusin”

Page 15: Ruskeslovo 44 3549

1. NOVEMBER 2013. 15INFORMATOR

MALIOGLA[KI

PRE DA VAM kvar -telq pre pre selwnw,60 me te ri kva drat niza 50 000 evra na kra -snim me sce na No vimNa selwnx u No vimSad ze. Dvo bo~ nooriw nto va ni, na per -{im po ver hu,ukn<`e ni 1/1. Vo lacpo po ladnx na069/13579-33.

OSTATN< PO ZDRAVBra to vi i ba ~i ko vi

Brat ]e no zoz si na mi Van qom, Slav kom i Bo ri somSpo ~i vaj u mi re Bo im!

ZVON KO VI(1966–2013)

z Ru sko go Ke re stu ra

OSTATN< PO ZDRAV

Od bratnyka Iva zoz su pru gu Kse nix i si nom Pe trom

ZVO NI MI RO VI NAD QO VI(1966–2013)

OSTATN< PO ZDRAV

Od bratnyka Sa {u zoz su pru gu Sladx i si nom Mar kom

ZVO NI MI RO VI NAD QO VI(1966–2013)

OSTATN< PO ZDRAV

Od te ti Me> ^i zma ro vej z Ve ter ni ku

ZVO NI MI RO VI NAD QO VI(1966–2013)

OSTATN< PO ZDRAVDny 21. ok to bra 2013. ro ku za nav {e nas zo ha bel na{ mi li su prug,ocec, `ec i {ov }or

Z lxbo vu i po ~i to van qom pamytku na nqgo vi~ no bu du ~u vac i no {icu svo>h {er coh su pru ga Mar ~a, sin Bran ko zoz su pru gu San dru, {ve kra[tef ka i ni na Gan ~a Nad qo va

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

DXRA XGIK(1949–2013)

z Ru sko go Ke re stu ra

OSTATN< PO ZDRAV

Spo ~i vaj u mi re Bo im!O`a lo sce na {e stra Na tka zoz fa me lix

LXBO MIR SKU BAN BA TAna rod ze ni u Dxr dqo ve

(1950–2013)umar u No vim Sad ze

SMUT NE ZDO GA DO VANWDny 29. kto bra 2013. ro ku na polnwl {e wden smut ni rok yk po {ol do vi~ -no sci na{ mi li brat

S po ~i to van qom i lxbo vu u na {ih {er coh oha bel {i nam lwm kra snipamytki na tvox do bro tu, kra sni {pi vany i |e{l>vi ro ki dok zme bu -li vwdno.Tvo jo: {e stra Irin ka, bra ca Ynko, Iliy i Mi ko la, nwve sti Slav ka,Men da i Za }a zoz fa me liymi

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

VE LI MIR ^I @MAR(1936–2012)z Ver ba su

U No vim Sad ze 27. ok to bra 2013. ro ku u 83. ro ku `i vo ta umar la

Po ho va na w na te me to ve u Ko cu re, 28. ok to bra 2013. ro kuO`alosceni: brat Xlin, su pru ga Ana, dziv ka Me li ta, `ec Alek san -dar i unuk Ivan

ANA GORNYK-KU HAR, pan>mat kana rod ze na Ma lac ko

OSTATN< PO ZDRAVDny 27. ok to bra 2013. ro ku pre sta lo dur kac {er co na {ej mi lej ma ce -ri, {ve kri i ba bi

Pamytku na wj lxbov i do bro tu bu du vi~ no u svo>h {er coh ~u vac dziv -ka Pa vli na zoz su pru gom Ynkom i dzec mi Vla di mi rom i So fix, sinMi ron i dziv ka Ma riy zoz su pru gom Dxrom i dzec mi Iva nom i Mi ha -i lom

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

ANI GORNYK-KU HAR(1931–2013)

OSTATN< PO ZDRAVDny 21. ok to bra 2013. ro ku za nav {e nas zo ha be la na {a mi la su pru ga imac

Zo ha be la {i nas na vi ki smut ko vac za to bu. Pamytku na tvox lxbov ido bro tu ~u vax su prug Xlin, si no ve Da riyn i Boyn i mac i ocec

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

MA RIY RE GAKna rod ze na Rac

(1959–2013)zoz Su bo ti ci ZVO NI MIR NADQ

(1966–2013)z Ru sko go Ke re stu ra

Pamytku na nqgo vi~ no bu du~u vac si no ve Boyn i Deyn zozma ce ru Tanx

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

OSTATN< PO ZDRAVDny 23. ok to bra 2013. ro kunwspod zi va no nas zo ha bel na{mi li

ANA GORNYK KU HARna rod ze na Ma lac ko

(1931–2013)zoz Ko cu ra

Z lxbo vu i po ~i to van qom pamytkuna nx ~u vax brat Yro slav zoz su -pru gu Ge len ku i dze ci Zvo ni mir iTatyna

Spo ~i vaj ce u mi re Bo im!

OSTATN< PO ZDRAVDny 27. ok to bra 2013. ro ku za nav {enas zo ha be la na {a mi la {e stra ini na

YNKO EDE LIN SKI(1934–2011)

z Ru sko go Ke re stu raPamytku na nqgo ~u vax su pru ga Ma -riy i dze ci Sen ka, Dxra i Mar ~a zozfa me liymi

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

NA ZDO GA DO VANWDny 1. no vem bra 2013. ro ku na pol -nwli {e dva ro ki yk nas za nav {e zo -ha bel na{ mi li su prug, ocec, d>do iprad>do

YRO SLA VA [AJ TO[(1958–2012)

z Ru sko go Ke re stu raPamytku na wj lxbov i do bro tuna vi ki ~u va u svo>m {er cu su prugJo a kim

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

NA ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra 2013. ro ku na -poln> {e `a lo sni rok yk me zo ha -be la moy mi la su pru ga

GAN I

Od {e strin>ci Na tal ki zoz fa -me lix

OSTATN< PO ZDRAVMi lej

YRO SLA VA [AJ TO[(1958–2012)

z Ru sko go Ke re stu raZ lxbo vu i po ~i to van qom pamytkuna nx ~u vax sin Bo ris, nwve staRad mi la i unu ka Vik to riy

Spo ~i vaj ce u mi re Bo im!

NA ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra 2013. ro ku na poln>{e wden `a lo sni rok yk nas zo ha be -la na {a mi la mac i ba ba

YRO SLA VA [AJ TO[(1958–2012)

z Ru sko go Ke re stu raZ lxbo vu i po ~i to van qom pamytkuna nx ~u vax dziv ka Tany, `ec Ste -van i unu ki Dayna, Mo ni ka i Kri -stiyn

Spo ~i vaj ce u mi re Bo im!

NA ZDO GA DO VANWDny 4. no vem bra 2013. ro ku na poln>{e wden `a lo sni rok yk nas zo ha be -la na {a mi la mac i ba ba

MA RIY RE GAKna rod ze na Rac

(1959–2013)zoz Su bo ti ci

^e` ko ve ric `e {i po {la za -nav {e. Vi~ no ce bud zem pa me taci ~u vac u svo>m {er cu. O`a lo -sce ni: {e strin>ca Mar ~a Ku -zmo va zoz fa me lix

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

MA RIY RE GAKna rod ze na Rac

(1959–2013)zoz Su bo ti ci

Po {la {i bez po zdra vu, ci ho ina glo, alw {i mi oha be la kra snipamytki ko tri bud zem ~u vac usvo>m {er cu. O`a lo sce na: ni naMe la na Siv ~o va zoz Dxr dqo va

Spo ~i vaj u mi re Bo im!

OSTATN< PO ZDRAV

FE BRO NA KO VA^(1924–2008)

YKIM KO VA^(1925–2011)

SMUT NE ZDO GA DO VANWNa svo>h ro di ~oh

zoz Ku li

Pamytku na vas ~u vax sin Wro nim, nwve sta [tef ka, unu ki @elq koi Na ta liy zoz fa me lix

Spo ~i vaj ce u mi re Bo im!

MA RIY FAna rod ze na [tran }ar

(1937–2000)JOV ]EN FA(1935–1998)

Dny 2. sep tem bra 2013. ro ku na -pol nwli {e tri nac ro ki yk ve cejnw z na mi na {a mi la mac i ba ba

Dny 7. no vem bra 2013. ro ku na -polny {e pet nac ro ki yk ve cejnw z na mi na{ mi li ocec i d>do

z Ru sko go Ke re stu ra

Z po ~i to van qom pamytku na vas ~u vaxVa {o naj mil {i

Spo ~i vaj ce u mi re Bo im!

TV MA ]A ZIN PO RU SKINwdzely, 3. novembra, na 20 god zin

Za nwdzel qo vi TV Ma }a zin pla nuw me emi to vac pri lo gi itv-pri po ved ki o pre sla vi 80 rod ze no go dny Dxru Latyka, opsi ho lo }ij nom so vi to val<|u “[er co”, o tar }o vi ni z lxdz-mi, pre gva rayckim pro ce su z EU, {ko li fod ba lu u No vimOra ho ve, ak tiv no scoh Ru sna coh u Sri me, ak tu al no scoh upol qo pri vre di, a bu du za stu pe ni i stu dent ski te mi.Televiziy Vojvodini – redakciy na ru skim yzi ku za tri muwpra vo vi men ki nayve nej pro gra mi.

***Na{o emisi< mo`ece provadzic direktno, prej}

interneta, na adresi www.rtv.rs, ked u gorn<m pravimkuce viberece opcix “Program u`ivo”.

BUDZEME PATRIC NA TV VOJVODINA 2

OSTATN< PO ZDRAV

NA ZDO GA DO VANW

Page 16: Ruskeslovo 44 3549

16 1. NOVEMBER 2013.ROZVAGA

R I @ A L Q K AK

BA I DXRA Z KE RE STU RA

ПАПАҐАЇ

* “RU SKE SLO VO” – glasn<k po ru ski * Vi hod zi ka do go piytku * Sno va telq Na ci o nal ni so vit ru skej na ci o nal nej men {i ni * Vi da va NVU “Ru ske slo vo” u No vim Sad ze *Per {e ~i slo vi {lo 15. xniy 1945. ro ku u Ru skim Ke re stu re * Adre sa: NVU “Ru ske slo vo”, Bu le var o{lwbod zeny 81/7, 21000 No vi Sad * Re dak ciy: za men<k od vi ~a tel qnogore dak to ra – Mi hal Si mu no vi~; re dak to re/ki – Dxra Vina>, Mi ron Gornyk-Ku har, Mi haj lo Za zulyk, Alek san dar Pa lan ~a nin, Ole na Plan ~ak-Sa ka~, Slavica Fejsa;novinare/ki – Ma riy Afi~, Sil ve ster Do rok ha zi, Vladimir D>tko, May Zazulyk, Gelena Papu}a, Ivan Sabado{ * Yzi ~na re dak tor ka – Bla`enka Homa-Cvetkovi~ *Lektorka – Ysmina Dxran>n * Podobovi redaktor – Lxbomir Sopka * Tehn<~na redaktorka – Lxpka Cve>~; kompxterski obrobok – Veronika Vuy~i~, MariyGudak, Tany Salonta> * Te le fo ni: 021/6613-697, 021/6624-708, 021/6623-076; 021/6621-433 * Te le faks 021/528-083 * Pred pla ta za ca li rok: u `e mi 1 500 di na ri,a u ino em stve 100 evra * @i ro-ra hu nok u Banca Intesa 160-923244-82 * De vi zni ra hu nok Raiffeisen BANK a.d. Beograd 26 5100000002458904 * Ru ko pi si {e nw vra ca *Dru kuw “Dnev nik” Gol din} No vi Sad * E-ma il: ru ske @E U net.rs * Web si te: www.ru ske slo vo.com *YU ISSN 0350-4603 * COBISS SR-ID 15915778 * Dru ko va ni ti ra` 2 300 *

DirektorkaMARTICA TAMA[

***Odvi~atelqni redaktor

dr BORIS VAR]A

РИШЕНЄ KRI @ALQ KI ZOZ 43. ^I SLA1. Авто; 5. Аматер; 7. Т; 8. С; 9. Ум; 11. Ара; 13. Искриц;17. Зазуляк; 19. Хи; 20. БН; 21. Мит; 22. Там; 23. УСА;25. ЯИ; 26. ЙБ; 27. КП; 28. Б; 29. Цело; 31. Аорист; 35.Шор; 36. Родзина; 38. А; 39. Трава; 40. ЛА; 42. Рио; 44.А; 45. Н.

“Пожичена” франта:На вистави украсних пти-

цох виложени папаґаї на пре-дай.

Перши красни, желєни,кошта 100 еври. Зна бе-шедовац и гвиздац.

Други красши, бе-лави, кошта 200 еври.И тот зна бешедовац,алє и крашнє шпива, ажпозна и ноти.

Треци тиж красни, вельки,рижнофарбови, кошта 500еври. Тот бешедує даскельоязики, шпива по нотох, а ноши ихлєба з дутяну.

Штварти якиш мали, стрехави, нєугляд-ни, кошта 1000 еври.

– А цо тот зна? – питаю ше припатра-че.

–Тот нє зна нїч! – гвари тарґовец. –Вон директор гевтим тром папаґайом.

ДУРАКЄдна позната фабрика у нас купела якиш новотни странски авто

за директора, його сотруднїкох и блїзку родзину. Шицко у нїмостатнє слово технїки. Нє лєм на ґомбичку, алє з таку електронїкухтора бешедує, наглас опомина кед у авту дацо нє у шоре.

Єден час було шицко як треба, робело як годзинка. А вец автопрегварел. Розуми ше, по странски. Оздзивал ше и кед го шофер па-лєл, и кед го гашел, и у драже. Шофер нє розумел. Нє розумел анїдиректор.

Допило то шоферови, та вжал клїщочки и поштригал дроцики тамодкаль глас приходзел. Авто вецей нє гуторел нїч. Алє о кратки часстанул. Загашел ше. Нє сцел запалїц анї на цаганє. Поволали овла-сцени сервис. Пришол майстор з иножемства и видзел же “кельогодзин”.

Авто ровно гуторел: “Олєй, олєй!” А кед го дриляли до одпаду,остатнї слова му були: “Дураку, дураку!”

Xliyn Pap

На то го роч ней, дзе ша -тей, “Но во сад скей

єше нї”, хто ра отри ма на наСПЕН СУ у Но вим Сад зе,од 22. по 26. ок то бер, на щ и -ви те лє мо гли вид зиц ве цейте мат ски ви ста ви.

Цен трал на часц ви ста вибу ла по шве це на єше нь скимфа й том кве ца, ово цо вимдрев ком, кве цу у че ре пох...Ин те ре сант ни бу ли и ви ста -ви ме ду, здрав стве но-без -печ ней по жи ви, як и ви ста -ва руч них ро бо тох и ста рихумет нїц ких ре ме слох.

ОТРИ МА НА ДЗЕ ША ТА “НО ВО САД СКА ЄШЕ НЬ”

ЗА ПА ХЛА ЄШЕ НЬ НА СПЕН СУ

ГОРИЗОНТАЛНО 1. Ґеоґрафски реґион у Панонскей ровнї-ни медзи Дунайом, Саву и Босутом; 5. Шедзиц на шедлу; 7.Файта текстилу; 8. Skaka~ u {ahu; 9. Kirilski transkriptoznaki za hemijni element sumpor (S); 10. Таписеристкиня,народзена у Беркасове, професорка у шидскей Ґимназиї(1934–1983), на слики; 15. Avtonomna pokra<na, skr.; 16.

Nota; 17. Бешедно пола, половка;18. Otrovni, davyci aerosolihtori nastavax pri gorenxmateri<; 20. Метер; 21. Иnternetdomen der`avnih kodoh za Peru;22. Добри, здогадлїви, пристойни;26. Ческа Република, скрацено; 27.Населєнє у Сербиї у општини Шиду Сримским округу у хторимнародзена Надя Волчко(1934–1983); 29. Republi~niradiodifuzni a}enci<, skr.; 30.Kirilski transkript oznaki za hemijni element azot (N);31. Стан будносци; 33. Ekonomski institut, skr.; 34.Primenovn<k; 35. Рика у Сербиї, настава на гори Тара и улїваше до Дрини у Вишеґраду; 36. Рочна часц; 38. Инициялисербского етнолоґа, Ерделянович (1874–1944); 40. Atomskacentrala, skr.; 41. Викруциц, витхнуц.ВЕРТИКАЛНО 1. Чловек хтори жиє на валалє; 2. Iniciylimatemati~ara, filozofa i naukovca Dekarta (1596–1650); 3.Po{tanska oznaka za Ilinois u ZAD; 4. Млєчни продукт; 5.Општина у Сриме; 6. Wden vitamin – askorbinska kva{n<na;7. Окремна уметнїцка технїка – файта тканого килиму зозслику, хтори оквачени на муре як прикраска ентериєра; 10.Присловнїк, добре, ґу доброму; 11. Вик; 12. Опатри, скр.; 13.Чlen; 9. Капчац; 14. Червеножовта фарба; 19. Основа замеранє; 20. Рична круцина; 23. Triatlon klub, skr.; 24. НовиСад, скр; 25. Instituciy оmbudsmana, skr; 28. Окончовацвязанє; 32. Ономатопея бреханя; 34. Оксиґен; 35. Рок; 37.Kirilski transkript hemijnej oznaki za radon (Rn); 39.Иницияли леґендарного новосадского фодбалера, ЙошкиВелкера; 42. Атом; 43. Акузатив.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

[email protected]

Окрем тра ди ци й ней ви ста ви бу липри рих та ни и ри жни пре по да ва ня,окру гли сто ли и ро бот нї, а з ци ль ом жеби гра жда нє шиц ких во зро стох уча -ство ва ли у орґ а ни зо ва них еко ло ґ и й нихзми стох. В. В.