RIMSKA ZASTAVA

S.P.Q.R - Senatus Populusque Romanus (unija Rimskog Senata, osnivaa grada i naroda Rima)

RELIGIJAProdor istonjakih kultova i boanstava u rimsku religiju i kulturu poeo je jos u doba rimske drave, ali se nastavio i u doba rimskog carstva. Jedan on kultova koji su rimljani prihvatili jeste kult boga Mitre koji je drevni persijski bog svetlosti i istine. U svakom veem gradu u Rimu postojala su svetilita posveena ovom boanstvu. Mitra je predstavljao spasitelja pravednih i borca protiv svega sto je zlo i greno. Ono sto je posebno privlailo rimljane je obeanje besmrtnosti kroz ponovno roenje. Kult egipatske boginje Izide je takoe bio rasprostranjen u Rimu. Smatrana je zatitnicom moreplovaca. U III veku pre n.e. znaaj je stekao i kult nepobedivog Sunca koji je donet iz Sirije; posebno ga je postovao car Konstantin.

BOGINJA IZIDA BOG MITRA

ISTORIOGRAFIJANajznaajniji istoriar ovog doba je Tacit. O Tacitu se veoma malo zna: zna se da je 97. godine n.e. bio konzul i da je upravljao provincijom Azijom. Njegova glavna dela su Anali i Istorije. Tacit je smatrao da istoricari trebaju da opisuju dogaaje bez gneva i pristrasnosti, ali on sam to nije radio. Bio je ubeeni republikanac pa je rimske careve predstavljao u najgorem svetlu. Jedan od retkih careva kojima se Tacit divio bio je Tit (79-81. godine n.e.) Amijanu Marcelinu je Tacit bio uzor. Marcelino je ziveo u IV veku n.e. Njegovo istorijsko delo naslanjalo se na Tacitove Istorije: obuhvatalo je period od 96. godine n.e. do 378. godine n.e.

Cornelius Tacitus

PRIRODNE I DRUTVENE NAUKEPlinije Stariji je bio predstavnik svestrano obrazovanih ljudi u doba rimskog carstva. iveo je u I veku n.e. Napisao je enciklopediju Istorija prirode u kojoj su bila sakupljena sva znanja iz prirodnih i drutvenih nauka. Plinije je glavom platio svoju naunu radoznalost. Kada se 79. godine n.e. dogodila erupcija Vezuva, Plinije je izaao na obalu mora da posmatra erupciju potom se uguio od dima i pepela koji je zasuo Pompeju i okolinu. Plinijev savremenik bio je Seneka, poreklom iz panije, vaspita i savetnik cara Nerona. Slavu je stekao kao filozof i pisac tragedija. Seneka se najvie bavio pitanjima etike. Smatrao je da su robovi isti kao i slobodni ljudi. U ovo doba rimljani naroitu panju poklanjaju izuavanju prava. Car Teodosije II (408-450. godine n.e.) okupio je grupu uenih pravnika i advokata koji su zajedno napisali Teodosijev kodeks. Meu prirodnim naukama naroito se razvijala i medicina. Najuveniji lekar onog vremena bio je Galen.

Gaius Plinius Secundus

Claudius Galen

LIKOVNE UMETNOSTIPrva dva veka carstva bila su zlatno doba rimskog vajarstva i arhitekture.U drugoj polovini I veka n.e., za vreme Vespazijana i Tita u rimu je sagraen najvei i najpoznatiji amfiteatar starog veka Koloseum. Jos jedan od spomenika rimske kulture koji je do danas sauvan je Panteon. Ovaj hram je posveen svim bogovima. Sagraen je u vreme Avgusta a obnovljen u Hadrijanovo vreme. Izgraen je od opeka i obloen je nafinijem mermerom. Unutranjost je krunog oblika iznad koje se uzdize velianstvena kupola na ijem vrhu se nalazi otvor kroz koji se vidi nebo. Jos jedan predstavnik rimske arhitekture su Akvadukti koji i danas prelaze preko mnogih dolina u Francuskoj. Akvadukti se mogu svrstati u primenjenu umetnost zato sto imaju i umetniku i upotrebnu vrednost; oni su vodom snabdevali sve rimske gradove. Rimljani gradili i trijumfalne kapije koje su bili spomenici rimskih pobeda u bitkama. Jedna od ovih kapija je Titov slavoluk koji je sagraen u ast njgove pobede nad Jevrejima.

Koloseum

Pont di Gard, Francuska, rimski akvadukt

Titov slavoluk

Jaka Malii I2

KRAJ