[ri aurobindo i majka -...

POTPUNO ISCELJENJE

[ri Aurobindo i Majka

Sakupljeno i odabrano iz dela [ri Aurobinda i Majke


2

Naslov originala: Sri Aurobindo and the Mother, Integral Healing

2004, Sri Aurobindo Ashram Trust Pondicherry, India

prevod sa engleskog:

Milan @ivkovi}

izdava~: Milan @ivkovi}

{tampa:

Veliki Medved, Beograd

prvo izdanje, Beograd, 2013.

tira`: 300

ISBN 978-86-84597-15-3

biblioteka IFBSU!DPSF!JTTVFT!

Potpuno isceljenje 3

SADR@AJ Predgovor 8

UVOD 12 JOGA, EVOLUCIJA I LJUDSKO TELO

1. Potreba za novom sve{}u 13 Borba sila 13 Stara duhovnost i nova 14 2. Joga u savremenom svetu 15 [ta je Joga? 15 Sinteza Jogi~kih metoda 16 Metod i proces Integralne Joge 17 Nalaènje svog sopstvenog puta 20 3. Integralna Joga i telo 21 Telo-um i istinska priroda materije 22 Unutra{nji preobraàj i fizi~ki otpor 23 Bolest u Jogi 26

PRVI DEO 29 PSIHOLO[KI UZROCI BOLESTI

1. Neuravnoteènost Bi}a 30 Sklad i poreme}aj 32 Tipovi i uzroci neuravnoteènosti 33 Me|urazmena sa okolinom 37 Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini 39 Vra}anje uravnoteènosti 42 2. Slabost nervnog omota~a 45 Kako sile bolesti napadaju 46 Osetiti i odbiti napade bolesti 48 Psiholo{ka stanja i nervni omota~ 52 3. Pogre{no razmi{ljanje 54


4

Mo} misli 56 Mentalitet }elija 58 4. Strah 60 Strah i zaraza 62 Sanitacija i zdravlje 66 Otarasiti se straha 68 5. Podsvesno 72 Bolesti koje se vra}aju i podsvesno 74 Uklanjanje psiholo{kih korena bolesti 76

DRUGI DEO 78 LE^ENJE UNUTRA[NJIM SREDSTVIMA

1. Upotreba volje 79 Delovanje volje na telo i podsvesno 80 Odgajanje volje 81 Mo} iskrenosti 82 2. Ma{ta i vera 84 Tajna Kueovog metoda 86 Vera, umni napor i telo 87 3. Odvezivanje uma 91 Oslobo|enje od pot~injenosti telu 92 Ovladavanje uma nad telom 93 4. Neutralisanje bola 96 Eliminisanje umnog faktora u bolu 98 Presecanje veze 99 Izlazak iz tela 101 Pomeranje centra svesnosti 103 [irenje sebe 103 5. ]utnja i mir 107

U}utkivanje uma 107 ^ine}i sebe praznim 110 Dovo|enje mira u telo 111

6. Promena svesti 113 Svest, um i telo 114 7. Psihi~ko bi}e 117


Psihi~ko bi}e i spolja{nja svest 118 Psihi~ko opaànje i fizi~ki poreme}aji 119 Nesre}e i probu|ena svest 121 Iskustva unutra{njeg bi}a 123 Odlu~uju}a promena 126 Ose}aj ve~nosti 127 8. Tajne telesne svesti 129 Telo i njegovi gospodari 131 Pustiti telo da povrati svoju ravnoteù 133 Sigurnost izle~enja 135 Vibratorni proces bolesti 136 Prelaz u svesti 138 Telo kao izraz dublje stvarnosti 139 Tri koraka da se izle~i svaki poreme}aj 141

TRE]I DEO 143 LEÊNJE DUHOVNOM SILOM

1. Boànska Milost 144 Pustiti da Milost radi 147 Vera u Boànsko 148 Psihi~ka Vera i potpuna Vera 149 Vera i napor 150 ûda Milosti 151 Boànska intervencija 152 2. Duhovna Sila 155 Efikasnost Sile za izle~enje 156 Postaju}i svesni Sile 158 3. Prijem~ivost i otpor Sili 161 ]utnja i prijem~ivost 162 Pove}avanje fizi~ke prijem~ivosti 163 Primenjivanje Sile od izvan tela 165 4. Otvaranje telesne svesti 167 Pasivnost i inercija 168 Prevazilaènje podsvesnog otpora 171 Potreba za istrajno{}u 172


6

5. Poziv i odgovor 175 Tajna delotvorne molitve 177 Predaju}i odgovornost 179 Predanost }elija 181

ÊTVRTI DEO 183 MEDICINA I LEÊNJE

1. Medicinski tretman i telesna svest 184 Fizi~ka podr{ka za delovanje Sile 185 Alternativni sistemi le~enja 187 Jaki lekovi i propratni efekti 188 Priroda kao iscelitelj 190 Medicinska nauka i mo} izle~enja unutar nas 191 Bolesti, poreme}aji i lekari 192 2. Lekari i isceljuju}a mo} 196 Biranje svog lekara 196 Osobine lekara 197 Joga i praksa medicine 198 Lekar kao instrument Boànskog 201 Sila, instrument i instrumentacija 203 Saradnja pacijenta 206 Le~enje neizle~ivih bolesti 207 3. Intuitivna dijagnoza 210 Umna intuicija i Jogi~ka intuicija 213 Davanje prognoza 215 4. Duhovno isceljivanje 219 Upotreba Duhovne Sile 219 Metodi i uslovi efikasnog isceljivanja 221 Isceljivanje rukama 222 Misaone formacije i molitve za druge 224

ZAKLJUÂK 229 S ONU STRANU BOLESTI I ISCELJENJA

1. Preobraàj patnje 230 Patnja kao prilika za rast 232


Bol, zadovoljstvo i bla`enstvo postojanja 234 Glosar 237 O autorima 242


8

Predgovor

Potpuno isceljenje predstavlja uvide [ri Aurobinda i Majke u uzroke i le~enje bolesti. Ova knjiga odlomaka iz njihovih zapisa i razgovora ispituje mehanizam bolesti prvenstveno sa psiholo{ke ta~ke gledi{ta, uzimaju}i u obzir na{e celo bi}e, uklju~uju}i mnogo toga {to je izvan doma{aja na{e normalne svesnosti. Ona istraùje kako skriveni uzroci fizi~kih poreme}aja mogu da se iskorene otkrivanjem i kori{}enjem ~ovekove unutra{nje mo}i i svesnim u~e{}em u ubrzanom evolutivnom procesu poznatom kao Integralna Joga. Integralna Joga je duhovna staza koju su izvorno razvili i kojoj su podu~avali [ri Aurobindo i Majka u [ri Aurobindo A{ramu u Pondi~eriju, u Indiji. U ovoj knjizi, sredi{nji principi Integralne Joge i njena vizija evoluiraju}e veze izme|u materije i Duha se obja{njava [ri Aurobindovim i Maj~inim re~ima u Uvodu, Joga, evolucija i ljudsko telo. [ri Aurobindo, prorok jedne vi{e evolucije, sagledao je ovu stazu Joge kao takvu koja vodi naposletku kroz radikalnu promenu svesti do potpune slobode od bolesti i mogu}nosti fizi~ke besmrtnosti. Po pitanju tela i njegove sada{nje podlo`nosti bolesti, izjavio je da cilj na{e joge nije da se otkrije najefikasniji metod le~enja bolesti koliko da se promeni ~itava svest ~ak i fizi~ka kako bolest uop{te vi{e ne bi mogla da do|e. îtavo bi}e mora da se tako preobrazi da bolest postane nemogu}a. Potpuno isceljenje u svojoj kompletnosti podrazumeva takav preobraàj kojim bi bolest, patnja i smrt postale stvari pro{losti. Ali pre nego {to nas evolutivni skok prenese izvan ljudske prirode kakvu sada poznajemo, postoje prakti~ni na~ini da se odrì fizi~ka kao i psiholo{ka uravnoteènost i bavljenja izazovima koje bi bolest mogla predstavljati. Ovi su glavna tema ove knjige.


Ozbiljnost problema mora da se prepozna, a nikakav jednostavan op{ti lek za sve se ne moè o~ekivati. Kao {to je obja{njeno u ~etvrtom delu, Medicina i Le~enje, medicinski tretman u skladu sa ustaljenim ili alternativnim sistemima ima svoje mesto skupa sa unutra{njim i duhovnim metodima o kojima se raspravlja u drugom i tre}em delu, Le~enje unutra{njim sredstvima i Le~enje Duhovnom Silom. Bolest, patnja i smrt su bile i ostale neizbe`ne okolnosti u pojavi ìvih i misle}ih bi}a u svetu neìve materije. Ali na izvesnoj ta~ki, ljudska svest po~inje da postaje svesna ne~eg unutar ili izvan nje ~ija priroda je samopostoje}i mir i blaènstvo. Novi mo}ni ~inilac se tada predstavlja. Ovu vi{u stvarnost su odavno doìvljavali u raznim aspektima mistici i praktikanti disciplina koje su u Indiji grupisane pod nazivom Joga. U ovim disciplinama, me|utim, tragalo se za duhovnim oslobo|enjem njega samog radi, sa malo osvrta na njegovu bitnost za materijalni ìvot. S druge strane, postoje oblici Joge kojih se ticalo telo, kao {to je Hata joga, koja je sada sinonim za jogu za ve}inu ljudi. Ali ovi su imali tendenciju da se oslanjaju na tehnike koje su preovla|uju}e fizi~ke i po sebi ograni~ene po svojim rezultatima, ma koliko mo}nim u okviru ovih ograni~enja. Poku{aj Integralne Joge da dovede silu sa najvi{e duhovne ravni u dubine materije otvara granicu ~ije bi istraìvanje moglo da izmeni jedna~inu izme|u svesti i tela koje nastanjuje, sa neprocenjivim implikacijama za budu}nost. I [ri Aurobindo i Majka su praktikovali isceljivanje tokom perioda decenija tokom svog duhovnog rada, osim {to su bili angaòvani u procesu preobraàja u svojim sopstvenim telima. Na osnovu njihovog iscrpnog iskustva, ponekad su govorili o bolesti i isceljivanju naro~ito samoisceljivanju ali nisu u potpunosti sistematizovali svoje znanje na ovu temu. Ono {to su napisali ili rekli u raznim kontekstima je sakupljeno u ovoj knjizi i ure|eno na takav na~in da iznese povezanost i sveobuhvatnost njihove vizije ljudske celine, uklju~uju}i


10

njihovo razumevanje tela, njegovih poreme}aja i njegovog bezgrani~nog potencijala. Odlomci uklju~eni ovde su reprodukovani iz raznih izvora, formalnih i neformalnih, pisanih i izgovorenih, neki izvorno na engleskom, a neki prevedeni sa francuskog. îtaoci mo`da zapaze znatne varijacije u stilu i tonu od jedne stranice do druge dok ~itaju pasuse iz [ri Aurobindovih glavnih dela i Maj~ino izno{enje svojih iskustava }elijskog preobraàja ispresecanim pisanim ili usmenim odgovorima na pitanja dece i naprednih sadaka, laika i lekara. (Ova pitanja su {tampana pisanim slovima.) Takve varijacije su bile neizbe`ne ako je imalo da se tema knjige pokrije {to je mogu}e vi{e [ri Aurobindovim i Maj~inim sopstvenim re~ima (ili njihovim prevodom, u slu~aju Maj~inih razgovora). Prirodno, materijali izvu~eni iz toliko razli~itih konteksta nisu mogli da se organizuju sa rigoroznom logikom knjige planirane i napisane od po~etka na datu temu. Prvi deo, na primer, Psiholo{ki uzroci bolesti, ne svodi se strogo na analizu uzroka kao {to naslov ukazuje, ve} predvi|a i metode le~enja bolesti o kojima se govori u drugom i tre}em delu. Svejedno, kompilatori su poku{ali da u~ine da struktura knjige odraàva {to je jasnije mogu}e glavne aspekte [ri Aurobindovog i Maj~inog doprinosa razumevanju bolesti i kako ona moè da se le~i. Svaki deo je podeljen u nekoliko poglavlja, a poglavlja u odeljke u kojima naslovi ukazuju na glavne ideje. Kratki odlomci su grupisani pod ovim naslovima, a dugi pasusi su njima rascepkani na manje jedinice. U prvom slu~aju, ime [ri Aurobinda ili Majke je od{tampano na po~etku niza odlomaka od svakog od njih pod izvesnim naslovom; u drugom slu~aju, ime se pojavljuje samo na po~etku ~itavog pasusa. Glosar i podaci o autorima se nalaze na kraju knjige. Nadamo se da }e Potpuno isceljenje biti od koristi ne samo onima koji èle da le~e ili spre~e bolest na duhovnoj stazi,


ve} svima onima koje zanima teorija i praksa holisti~kog pristupa le~enju.

Ri~ard Harc (Richard Hartz) ___________ Napomena prevodioca: Pasusi u knjizi otpo~inju informacijom o onome ko im je autor. Ako je, na primer, prvi pasus nekog poglavlja uzet iz nekog Maj~inog dela, svi naredni pasusi }e tako|e biti njeni sve dok se ne do|e do nekog gde pi{e [ri Aurobindo, i obratno.


12

Uvod

Joga, evolucija i ljudsko telo

Trenutno smo u trenutku tranzicije u istoriji Zemlje. On je tek jedan trenutak u ve~nom vremenu, ali ovaj trenutak je dug u pore|enju sa ljudskim ìvotom. Materija se menja kako bi se pripremila za novo ispoljenje, ali ljudsko telo nije dovoljno fleksibilno i pruà otpor; eto za{to broj poreme}aja i ~ak neshvatljivih bolesti raste i postaje problem za medicinsku nauku. Lek leì u sjedinjenju sa boànskim silama koje rade i prijem~ivosti punoj poverenja i miru koji olak{ava zadatak.

Majka


1

Potreba za novom sve{}u Majka: Jedna stvar izgleda o~igledna, da je ~ove~anstvo dostiglo izvesno stanje op{te napetosti napetosti u trudu, napetosti u delovanju, napetosti ~ak u svakodnevnom ìvotu sa jednom takvom preteranom hiperaktivno{}u, takvom rasprostranjenom uzrujano{}u, da ljudska rasa kao celina izgleda da je do{la do ta~ke gde mora ili da se skr{i kroz otpor i izroni u novu svesti ili, u protivnom, da se sru{i nazad u ambis mraka i inercije. Napetost je toliko potpuna i toliko {iroko rasprostranjena da ne{to o~igledno mora da se skr{i. Ne moè dalje da se nastavi ovako. Moèmo da je smatramo za siguran znak infuzije u materiju novog principa sile, svesti, mo}i, koja svojim samim pritiskom proizvodi ovo akutno stanje. Spolja bismo mogli o~ekivati stare metode koje koristi Priroda kad èli da dovede do pobune; ali postoji nova karakteristika, koja je naravno vidljiva samo kod elite, ali ~ak je i ta elita prili~no {iroko rasprostranjena nije sme{tena na jednu ta~ku, na jedno mesto na svetu; nalazimo njene tragove u svim zemljama, {irom sveta: volja da se na|e novo, vi{e, napredno re{enje, napor da se uzdigne ka {irem, sveobuhvatnijem savr{enstvu...

Borba sila Ova borba, ovaj sukob izme|u stvarala~kih sila uspinju}e evolucije sve savr{enijeg i boànskijeg ostvarenja i sve razornijih, mo}no razornih sila sila koje su pomahnitale izvan svake kontrole je sve o~iglednija, izraènija, vidljivija i to je neka vrsta trke ili borbe da se vidi ko }e prvi sti}i do cilja.


14

înilo bi se da su sve opre~ne, anti-boànske sile, sile vitalnog sveta si{le na Zemlju, da je koriste kao svoje polje delovanja, a da je u isto vreme nova, vi{a, mo}nija duhovna sila tako|e si{la na Zemlju da joj donese novi ìvot. Ovo ~ini borbu akutnijom, nasilnijom, vidljivijom, ali tako|e izgleda definitivnije i eto za{to moèmo da se nadamo da }emo dosti}i rano re{enje.

Stara duhovnost i nova Bilo je vreme, ne tako davno, kad je duhovna te`nja ~oveka bila okrenuta ka tihom, neaktivnom miru, odvezanom od svih svetovnih stvari, bekstvu od ìvota, upravo da bi se izbegla bitka, da bi se izdiglo iznad borbe, umaklo svem naporu; to je bio duhovni mir u kome je, skupa sa prekidom sve napetosti, borbe, napora, tako|e prestajala patnja u svim njenim oblicima i to se smatralo za istinski i jedini izraz duhovnog i boànskog ìvota. To se smatralo za boànsku milost, boànsku pomo}, boànsku intervenciju. I ~ak i sada, u ovom dobu bola, napetosti, hipertenzije, ovaj suvereni mir je najbolje prihva}ena pomo} od svih, najvi{e dobrodo{la, uteha koju ljudi traè i kojoj se nadaju. Za mnoge je on i dalje istinski znak boànske intervencije, boànske milosti. U stvari, bez obzira {ta ~ovek èli da ostvari, mora da po~ne uspostavljaju}i ovaj savr{eni i nepromenljivi mir; on je osnova sa koje ~ovek mora da radi; ali ukoliko ~ovek ne sanja o isklju~ivom, li~nom i egoisti~nom oslobo|enju, ne moè da se zaustavi tu. Postoji drugi aspekt boànske milosti, aspekt napretka koji }e pobediti sve prepreke, aspekt koji }e pogoniti ~ove~anstvo ka novom ostvarenju, koji }e otvoriti vrata novog sveta i omogu}iti ne samo odabranoj nekolicini da imaju korist od boànskog ostvarenja, ve} da njihov uticaj, njihov primer, njihova mo} dovedu ostatku ~ove~anstva nove i bolje uslove.


2

Joga u savremenom svetu [ri Aurobindo: Svet danas predstavlja aspekt ogromnog Medejskog kotla u koji se stvari bacaju, isfronclane na komade, na kojima se eksperimenti{e, koje se kombinuju i prekombinuju bilo da bi propale i pruìle ra{trkanom materijalu nove oblike ili da bi izronile podmla|ene i izmenjene za sve` termin postojanja. Indijska Joga, u svojoj su{tini specijalno delovanje formulacije izvesnih velikih mo}i Prirode, i same specijalizovane, izdeljene i raznovrsno formulisane, je potencijalno jedan od ovih dinami~kih elemenata budu}eg ìvota ~ove~anstva. Dete nezapam}enih eona, o~uvano svojom vitalno{}u i istinom do u na{a moderna vremena, sada izranja iz tajnih {kola i asketskih pribeì{ta u kojima je bila uzela uto~i{te i traì svoje mesto u budu}oj sumi ìvih ljudskih mo}i i upotreba. Ali mora prvo da ponovo otkrije sebe, donese na povr{inu najdublji razlog svog bi}a u toj op{toj istini i tom neprekidnom cilju Prirode koju predstavlja i da na|e vrlinom ovog novog znanja sebe i uvaàvanja sebe svoju sopstvenu oporavljenu i ve}u sintezu...

[ta je joga? U ispravnom pogledu i na ìvot i na Jogu sav ìvot je, bilo svesno bilo podsvesno, Joga. Jer pod ovim terminom mislimo na metodizovan napor ka usavr{enju sebe izrazom tajnih potencijala latentnih u bi}u i najvi{e stanje pobede u tom naporu uniji ljudskog pojedina~nog sa univerzalnim i transcendentnim Postojanjem koje vidimo delimi~no izraèno u ~oveku i u Kosmosu. Ali sav ìvot, kad gledamo iza njegovih


16

pojavnih oblika, je prostrana Joga Prirode koja poku{ava u svesnom i nesvesnom da ostvari svoje savr{enstvo u vazda rastu}em izrazu njenih jo{ neostvarenih potencijala i da se ujedini sa svojom sopstvenom boànskom stvarno{}u. U ~oveku, njenom misliocu, ona po prvi put na ovoj Zemlji izumljuje samosvesna sredstva i voljna ure|enja aktivnosti kojima bi se ova velika svrha mogla brè i mo}nije dosti}i. Na Jogu, kao {to je Svami Vivekananda rekao, bi se moglo gledati kao na sredstvo sabijanja svoje evolucije u jedan jedini ìvot ili par godina ili ~ak par meseci telesnog postojanja. Dati sistem Joge, onda, ne moè biti ni{ta vi{e od izbora ili sabijanja u uè, ali energi~nije, oblike intenziteta, op{te metode koji se ve} koriste labavo, u velikoj meri, u leèrnoj kretnji, sa obilnijim prividnim tra}enjem materijala i energije, ali sa potpunijom kombinacijom od strane velike Majke i njenom prostranom trudu ka gore.

Sinteza Jogi~kih metoda. Ovaj pogled na Jogu je taj koji jedini moè da formira osnovu za zdravu i racionalnu sintezu Jogi~kih metoda. Jer onda Joga prestaje da izgleda kao ne{to misti~no i nenormalno koje nema nikakvu vezu sa obi~nim procesima Energije Sveta ili svrhom koju ima u vidu u svoje dve velike kretnje subjektivnog i objektivnog samoispunjenja; otkriva se radije kao intenzivna i izuzetna upotreba mo}i koje je ve} ispoljila ili progresivno organizuje u svojim manje uzvi{enim, ali op{tijim operacijama. Jogi~ki metodi imaju ne{to od istog odnosa prema uobi~ajenim psiholo{kim delovanjima ~oveka kao {to nau~no baratanje silom elektriciteta ili pare ima prema svojim normalnim funkcijama u Prirodi. I oni se, tako|e, poput delovanja prirode, formiraju na znanju razvijenom i


potvr|enom od strane redovnog eksperimenta, prakti~ne analize i konstantnog rezultata.... Ali kao {to u fizi~kom znanju umnoàvanje nau~nih procesa ima svoje mane, po{to to teì, na primer, da razvije pobedonosnu izve{ta~enost koja prevladava na{ prirodni ljudski ìvot pod teretom ma{inerije i da kupuje izvesne oblike slobode i majstorstva po cenu pove}ane servilnosti, isto tako preokupacija Jogi~kim procesima i njihovim izuzetnim rezultatima moè da ima svoje mane i gubitke. Jogin ima tendenciju da se izvu~e iz obi~nog postojanja i da izgubi svoj dodir sa njim; teì da kupi bogatstvo duha siroma{enjem svojih ljudskih aktivnosti, unutra{nju slobodu spolja{njom smr}u. Ako stekne Boga, gubi ìvot, ili ako okrene svoje napore spolja da savlada ìvot, u opasnosti je da izgubi Boga... Nikakva sinteza Joge ne moè biti zadovoljavaju}a koja, po svom cilju, ne ujedinjuje Boga i Prirodu u oslobo|enom i usavr{enom ljudskom ìvotu ili, po svom metodu, ne samo {to dopu{ta, ve} favorizuje sklad na{ih unutra{njih i spolja{njih aktivnosti i iskustava u boànskom kompletiranju i jednih i drugih. Jer ~ovek je upravo taj termin i simbol vi{eg Postojanja koje je si{lo u materijalni svet u kome je mogu}e da niè preuobli~i sebe i da na sebe zaodene prirodu sve vi{eg i vi{eg da otkrije sebe u oblicima nièg.

Metod i proces Integralne Joge ...Uvek kroz ne{to u nièm mi zapravo moramo da se podignemo u vi{e postojanje, a {kole Joge sve biraju svoju sopstvenu ta~ku odlaska ili svoju sopstvenu kapiju za bekstvo... Ali normalno delovanje Prirode u nama je integralna kretnja u kojoj na punu sloènost svih na{ih elemenata uti~u sva na{a okruènja, a i ona na njih. Ceo ìvot je Joga Prirode. Joga za kojom tragamo mora tako|e da bude celovito delovanje Prirode i cela razlika izme|u Jogina i prirodnog ~oveka }e biti ta da


18

Jogin traga za tim da zameni u sebi integralno delovanje niè Prirode koja radi unutra i ego i podelu integralnim delovanjem vi{e Prirode koja radi unutra i Bogom i jedinstvom. Ako je zbilja na{ cilj samo bekstvo iz sveta Bogu, sinteza je nepotrebna i predstavlja tra}enje vremena; jer onda na{ jedini prakti~ni cilj mora da bude otkriti jednu stazu od hiljadu koje vode Bogu, najkra}u mogu}u pre~icu i ne zamajavati se istraìvanjem razli~itih staza koje zavr{avaju na istom cilju. Ali ako je na{ cilj preobraàj na{eg celog bi}a u izraze Bogopostojanja, to je onda ono kada sinteza postaje neophodna. Metod koji moramo da sledimo, onda, je da stavimo svoje celo svesno bi}e u odnos i kontakt sa Boànskim i da Ga zovemo unutra da preobrazi na{e ~itavo bi}e u Njegovo... Boànsko i sveznaju}e i svedeluju}e silazi na ograni~eno i mra~no, progresivno prosvetljava i okrepljuje celu niù prirodu i stavlja svoje sopstveno delovanje na mesto svih izraza inferiorne ljudske svetlosti i smrtne aktivnosti. U psiholo{koj ~injenici ovaj metod se prevodi u progresivnu predaju ega sa svojim celim poljem i svojim celim aparatom Izvan-egu sa njegovim prostranim i nepreglednim, ali uvek neizbe`nim delovanjima... Postoje tri izuzetne odlike ovog delovanja vi{eg kad radi integralno na niù prirodu. Na prvom mestu, ono ne dela u skladu sa utvr|enim sistemom i sledom kao u specijalizovanim metodima Joge, ve} sa nekom vrstom slobodnog, ra{trkanog, a ipak postepeno intenzivnog i svrsishodnog delovanja odre|enog temperamentom pojedinca u kome radi, materijalima koji su od pomo}i, a koje njegova priroda pruà i preprekama koje stavlja pred pro~i{}enje i savr{enstvo. U nekom smislu, stoga, svaki ~ovek na ovoj stazi ima svoj sopstveni metod Joge. Pa ipak postoje izvesne {iroke smernice rada zajedni~ke svima koje nam omogu}uju da konstrui{emo ne zbilja rutinski sistem, ve} neku vrstu [astre ili nau~ni metod sinteti~ke Joge.


Drugo, proces, budu}i da je celovit, prihvata na{u prirodu takvu kakva stoji organizovana na{om proteklom evolucijom i bez odbacivanja bilo ~ega su{tinskog prinu|uje sve da pro|e kroz boànsku prirodu. Sve u nama biva zgrabljeno rukama mo}nog Zanatlije i preobraèno u jasnu sliku onoga za ~im sada zbrkano traga da ga predstavi. U tom vazda progresivnom iskustvu po~injemo da zapaàmo kako je ovo niè ispoljenje konstituisano i da je sve u njemu, ma koliko naoko deformisano ili si}u{no ili gadno, manje ili vi{e izobli~ena ili nesavr{ena figura nekog elementa ili delovanja u skladu boànske Prirode... Tre}e, boànska Mo} u nama koristi sav ìvot kao sredstvo ove integralne Joge. Svako iskustvo i spolja{nji kontakt sa na{im svetskim okruènjem, ma koliko tri~avo ili ma koliko pogubno, se koristi za taj rad i svako unutra{nje iskustvo, ~ak do najodbojnije patnje ili najvi{e poniàvaju}eg pada, postaje korak na stazi do savr{enstva.

[ta ~ovek da radi da se pripremi za Jogu? Majka: Da bude svestan, pre svega. Mi smo svesni samo neznatnog dela svoga bi}a; uglavnom smo nesvesni. Ova nesvesnost je ono {to nas drì dole za na{u nepopravljivu prirodu i spre~ava promenu i preobraàj u njoj. Nesvesnost je ono kroz {ta neboànske sile ulaze u nas i ~ine nas njihovim robom. Ima da budete svesni sebe, morate da se probudite za svoju prirodu i kretnje, morate da znate za{to i kako radite stvari ili ih ose}ate ili mislite, morate da shvatite svoje motive i nagone, sile, skrivene i o~igledne, koje vas pokre}u; u stvari, morate, tako re}i, da rastavite na delove ~itavu ma{ineriju svoga bi}a. îm ste svesni, to zna~i da moète da razlu~ite i prosejete stvari, moète da vidite koje su sile koje vas vuku dole, a koje vam pomaù da idete dalje. A kad razlikujete ispravne od pogre{nih, istinske od la`nih, boànske od


20

neboànskih ima da delate strogo prema svom znanju; {to }e re}i, da odlu~no odbijate jedne, a da prihvatate druge. Dvojnost }e vam se predstavljati na svakom koraku i na svakom koraku mora}ete da birate. Mora}ete da budete strpljivi i istrajni i budni besani, kako kaù praktikanti; morate uvek da odbijate da date bilo kakvu {ansu neboànskom protiv boànskog.

Nalaènje svog sopstvenog puta Majka: Dràti se onoga {to verujete da znate, dràti se onoga {to ose}ate, dràti se onoga {to volite, dràti se svojih navika, dràti se svojih takozvanih potreba i dràti se sveta takvog kakav je, to je ono {to vas vezuje. Morate da ra{~inite sve to, jednu stvar za drugom. Raspetljajte sve veze. I to je re~eno hiljadu puta, a ljudi i dalje rade istu stvar... âk i oni koji su najre~itiji i to propovedaju drugima, d-r-`-e s-e drè se svog na~ina vi|enja, svog na~ina ose}anja, svoje navike napretka, koja njima izgleda kao jedina. Bez vezivanja slobodni, slobodni. Uvek spemni da promenite sve, osim jedne stvari: teìti, ta è|. Shvatam vrlo dobro, ima ljudi kojima se ne dopada ideja o Boànskom,... ali to vam ne treba! ne{to {to vam je potrebno, Svetlost koja vam je potrebna, Ljubav koja vam je potrebna, Istina koja vam je potrebna, vrhunsko Savr{enstvo koje vam je potrebno i to je sve. Formule... {to manje formula, to bolje. Ali ovo: potreba, koju jedino ta Stvar moè da zadovolji ni{ta drugo, nikakve polovi~ne mere, samo to. A onda, krenite!... Va{ put }e biti va{ put, to nema zna~aja koji god da je put, nije bitno, ~ak i ekstavagancije savremene ameri~ke omladine mogu da budu put, to nema zna~aja.


3

Integralna Joga i telo [ri Aurobindo: Nikad nisam imao nikakvo suzdràvanje u kori{}enju duhovne sile za sve legitimne svrhe uklju~uju}i o~uvanje zdravlja i fizi~kog ìvota u sebi i drugima... Stavljam vrednost na telo prvo kao na instrument, dharma-sadhana, ili, potpunije, kao sredi{te ispoljene li~nosti u delovanju, osnovu duhovnog ìvota i aktivnosti kao i sveg ìvota i aktivnosti na Zemlji, ali tako|e zato {to je za mene telo, kao i um i ìvot, deo Boànske Celine, oblik Duha, i stoga se ne sme zapostavljati ili prezirati kao ne{to neizle~ivo prizemno i nesposobno za duhovno ostvarenje ili duhovnu upotrebu. Sama materija je potajno oblik Duha i mora da se razotkrije kao to, moè se navesti da se probudi za svest i da evoluira i ostvari Duh, Boànsko u sebi. Po mom gledi{tu telo mora, isto kao i um i ìvot, da se oduhovi ili, moglo bi se re}i, oboì tako da postane podesan instrument i prijemnik za ostvarenje Boànskog.

*** Put joge koja se sledi ovde ima druga~iju svrhu od drugih jer njen cilj nije samo izdi}i se izvan obi~ne neznala~ke svesti sveta u boànsku svest, ve} dovesti nadumnu mo} te boànske svesti dole u neznanje uma, ìvota i tela, preobraziti ih, ispoljiti Boànsko ovde i stvoriti boànski ìvot u Materiji.

*** Postoje neki efekti silaska vi{e Svesti u najfizi~kije. Ona donosi svetlost, svest, silu, Anandu u }elije i sve fizi~ke kretnje. Telo postaje svesno i budno i izvodi ispravne kretnje, slu{aju}i vi{u


22

volju ili u protivnom automatski silom svesti koja je do{la u njega. Postaje vi{e mogu}e kontrolisati funkcije tela i dovesti u red bilo {ta {to ne valja, baviti se bole{}u i bolom, itd. Ve}a kontrola dolazi nad delovanjem tela i ~ak nad onim {to mu se de{ava od spolja... Telo postaje efikasniji instrument za rad. Postaje mogu}e da se zamor svede na minimum. Mir, sre}a, snaga, lako}a dolaze u ceo fizi~ki sistem.

*** Kao rezultat ovog novog odnosa izme|u Duha i tela, gnosti~ka evolucija }e izdejstvovati oduhovljenje, savr{enstvo i ispunjenje fizi~kog bi}a; to }e biti dovoljno za telo, kao i za um i ìvot. Na stranu pomra~enost, krhkosti i ograni~enja, koje }e ova promena da prevazi|e, telesna svest je strpljivi sluga i moè da bude u svojoj velikoj rezervi mogu}nosti mo}an instrument pojedina~nog ìvota, a malo traì za svoj ra~un: ono za ~im vapi je trajanje, zdravlje, snaga, fizi~ko savr{enstvo, telesna sre}a, oslobo|enje od patnje, lagodnost... Kad gnosti~ka Sila moè da dela u telu, ove stvari mogu da se uspostave; jer njihove suprotnosti dolaze iz pritiska spolja{njih sila na fizi~ki um, na nervni i materijalni ìvot, na telesni organizam, iz neznanja koje ne zna kako da iza|e u susret ovim silama ili nije u stanju da im iza|e u susret ispravno i sa mo}i i iz neke pomra~enosti, proìmaju}i gra|u fizi~ke svesti i izobli~uju}i njene odgovore, koja reaguje na njih na pogre{an na~in.

Telo-um i istinska priroda materije [ri Aurobindo: Postoji tako|e mra~ni um tela, samih }elija, molekula, najsitnijih ~estica. Hekel (Heackel), nema~ki materijalista, negde je govorio o volji u atomu, a skorija nauka, bave}i se neizra~unljivom individualnom varijacijom u aktivnosti elektrona, dolazi blizu toga da zapazi da ovo nije


figura, ve} senka koju je bacila tajna stvarnost. Ovaj telo-um je vrlo opipljiva istina; zahvaljuju}i svojoj mra~nosti i mehani~kom drànju za stare kretnje i olaki zaborav i odbacivanje novog, nalazimo u njemu jednu od glavnih prepreka za proìmanje nadumnom Silom i preobraàj funkcionisanja tela. S druge strane, ~im se jednom efikasno preobrati, bi}e jedan od najdragocenijih instrumenata za ustaljivanje nadumne Svetlosti i Sile u materijalnoj Prirodi. Majka: Postoji svest u }elijama: to je ono {to zovemo telesna svest i u celini je uvezana sa telom. Ova svest ima mnogo te{ko}e da se promeni, zato {to je pod uticajem kolektivne sugestije koja je apsolutno suprotstavljena preobraàju. Tako da ~ovek mora da se bori sa ovom kolektivnom sugestijom, ne samo sa kolektivnom sugestijom dana{njice, ve} sa kolektivnom sugestijom koja pripada zemaljskoj svesti kao celini, zemnoj ljudskoj svesti koja seè skroz do najranijeg formiranja ~oveka. To mora da se prevazi|e pre nego {to }elije mogu da budu spontano svesne Istine, Ve~nosti materije.

*** Kako silazite u to carstvo, carstvo }elija, ~ak same konstitucije }elija, kako to izgleda manje te{ko! Ova vrsta teìne Materije nestaje po~inje opet da biva fluidna, vibriraju}a. Ovo bi teìlo da dokaè da je teìna, gustina, inercija, nepokretnost ne{to nadodato, nije osobina su{tinska za nju... la`na Materija je ta koju mi mislimo i ose}amo, ali ne sama Materija, kakva jeste.

Unutra{nji preobraàj i fizi~ki otpor Majka: Sila koja dolazi dole u nekoga ko radi Jogu i pomaè mu u njegovom preobraàju deluje du` mnogih razli~itih


24

smernica i njeni rezultati variraju u skladu sa prirodom koja je prima i radu koji ima da se obavi. Pre svega, ona ubrzava preobraàj svega u bi}u {to je spremno da bude preobraèno. Ako je otvoren i prijem~iv u svom umu, um, dotaknut mo}i Joge, po~inje da se menja i napreduje brzo. Moè postojati ista brzina promene u vitaloj svesti ako je ona spremna, ili ~ak u telu. Ali u telu preobraàvaju}a mo} Joge je operativna samo do izvesnog stepena; jer prijem~ivost tela je ograni~ena. Najmaterijalnija ravan univerzuma je jo{ uvek u stanju u kome je prijem~ivost pome{ana sa velikom koli~inom otpora. Ali brz napredak u jednom delu bi}a koji nije pra}en ekvivalentnim napretkom u drugim delovima stvara nesklad u prirodi, neko izme{tenje negde; a gde god ili kad god da se to izme{tenje desi, ono moè da se prevede u bolest. Priroda bolesti zavisi od prirode izme{tenja. Jedna vrsta nesklada uti~e na um i naru{enje koje stvara moè ~ak da dovede do ludila; druga vrsta uti~e na telo i moè da se pokaè kao groznica ili visoka temperatura ili bilo koji drugi ve}i ili sitan poreme}aj. S jedne strane, delovanje sila Joge ubrzava kretnju preobraàja bi}a u onim delovima koji su spremni da prime i odgovore na mo} koja radi na njemu. Joga, na ovaj na~in, {tedi vreme. Ceo svet je u procesu postepenog preobraàja; ako se latite discipline Joge ubrzavate u sebi ovaj proces. Rad kome bi trebale godine obi~nim tokom, moè da se uradi Jogom za par dana i ~ak za par sati. Ali va{a unutra{nja svest je ta koja je poslu{na ovom ubrzavaju}em impulsu; jer vi{i delovi va{eg bi}a rado slede brzu i koncentrisanu kretnju Joge i lak{e se podaju stalnom prilago|avanju i adaptaciji koje ona ~ini nu`nim. Telo, s druge strane, je obi~no gusto, inertno i apati~no. I ako imate u ovom delu ne{to {to ne daje odgovor, ako ovde postoji otpor, razlog je {to je telo nesposobno da se kre}e onoliko brzo kao ostatak bi}a. Njemu nu`no treba vremena, ono mora da hoda svojim sopstenim korakom kao {to to ~ini u obi~nom ìvotu. Ono {to se de{ava je kao kad odrasli ljudi hodaju prebrzo u odnosu na decu koja su sa njima; moraju da stanu povremeno i


pri~ekaju dok ih dete koje zaostaje za njima ne sustigne i ne prestigne. Ovo odstupanje izme|u napretka kod unutra{njeg bi}a i inercije tela ~esto stvara izme{tenje u sistemu, a to se ispoljava kao bolest. Eto za{to ljudi koji se late Joge ~esto u po~etku pate od neke fizi~ke nelagodnosti ili poreme}aja. To nema potrebe da se de{ava ako su na oprezu i ako paze. Ili ako postoji ve}a i neuobi~ajena prijem~ivost u telu, onda se tako|e izvuku. Ali nepome{ana prijem~ivost koja ~ini da fizi~ki delovi tesno prate korak unutra{njeg preobraàja jedva da je mogu}a, ukoliko telo nije ve} pripremljeno u pro{losti procesima Joge. U obi~nom ìvotu ~oveka progresivno izme{tenje je pravilo. Umna i vitalna bi}a ~oveka slede najbolje {to mogu kretnju univerzalnih sila, a struja svetskog unutra{njeg preobraàja i evolucije ih nosi izvesnim putem; ali telo vezano za zakon najmaterijalnije prirode kre}e se vrlo sporo. Nakon ne{to godina, sedamdeset ili osamdeset, sto ili dvesta a to je mo`da maksimum izme{tenje biva tako ozbiljno da se spolja{nje bi}e raspada. Odstupanje izme|u zahteva i odgovora, rastu}a nesposobnost i nemogu}nost tela da reaguje dovode do pojave smrti. Jogom se unutra{nji preobraàj koji je u sporom stalnom procesu u tvorevini na~ini intenzivnijim i brìm, ali korak spolja{njeg preobraàja ostaje skoro isti kao u obi~nom ìvotu. Kao rezultat, nesklad izme|u unutra{njeg i spolja{njeg bi}a kod onoga ko radi Jogu teì da bude sve ve}i, ukoliko se ne preduzmu mere opreza i osigura za{tita koje }e pomo}i telu da sledi unutra{nji mar{ {to je bliè mogu}e. âk i tada sama priroda tela je da vas zadràva. Upravo iz ovog razloga smo primorani mnogima da kaèmo: Ne vucite, ne ùrite; morate da date svom telu vremena da prati.

*** Bolest je uvek pad nazad u nesvesnost kroz nesposobnost da se odrì kretnja preobraàja. A smrt je ista stvar ista stvar, samo malo totalnija.


26

***

Svaka bolest ima svoj sopstveni vibratorni mod; ona predstavlja celo polje vibracija koje valja ispraviti. Ona je ta~na mera onoga {to se u Materiji opire boànskom Uticaju ta~na mera, do u atom.

Bolest u Jogi Majka: Postoji te`nja unutar vas (govorim sada o ljudima koji rade jogu ili barem znaju {ta je duhovni ìvot i poku{avaju da kora~aju stazom), unutar vas postoji deo bi}a bilo umni ili vitalni ili ~ak ne{to fizi~ko koji je dobro shvatio, ima mnogo te`nje, svoje specijalne sposobnosti, koji prima sile dobro i dobro napreduje. A onda ima drugih koji ne mogu, pa onda drugih koji ne èle (to je, naravno, vrlo lo{e), ali ipak ima i drugih koji jako èle, ali ne mogu, nemaju kapacitet, nisu spremni. Tako da postoji ne{to {to se podiè ka gore i ne{to {to se ne mrda. To prouzrokuje uàsnu neravnoteù. A ovo se obi~no pretvori u neku bolest ili ne{to sli~no, jer ste u takvom stanju unutra{nje napetosti izme|u ne~ega {to ne moè ili ne~eg {to se ka~i, {to ne èli da se mrdne i ne~eg drugog {to èli: to stvara zastra{uju}u nelagodnost i rezultat je obi~no bolest... Vi radite jogu u skladu sa svojom sposobno{}u. Re~eno vam je: Otvorite se, primi}ete Silu. Re~eno vam je: Imajte veru, budite dobre volje i bi}ete za{ti}eni. I uistinu se kupate u Svesti, kupate se u Sili, kupate se u Za{titi i do mere u kojoj imate veru i otvarate se, primate sve to i to vam pomaè da se dobro drìte i da odbacite mala unutra{nja uznemirenja i da ponovo uspostavite poredak kad do|u, da se za{titite protiv malih napada ili udesa koji su se mogli desiti. Ali ako negde u va{em bi}u bilo u va{em telu ili u va{em vitalu ili umu, u


nekoliko delova ili ~ak u jednom jedinom postoji nesposobnost da se primi silaze}a Sila, ovo deluje kao zrno peska u ma{ini. Znate, fina ma{ina radi sasvim dobro i sve ide kako treba, a vi stavite u nju samo malo peska (ni{ta vi{e, samo zrno peska), iznenada se sve o{teti i ma{ina stane. Pa, samo malo pomanjkanja prijem~ivosti negde, ne{to {to nije u stanju da primi Silu, {to je potpuno zatvoreno (kad ga ~ovek pogleda, ono postaje kao tamna mrlja negde, si}u{na stvar~ica tvrda kao kamen: Sila ne moè da u|e u nju, ona odbija da je primi ili ne moè ili ne}e) i smesta to stvara veliku neravnoteù; i ova stvar koja se kretala ka gore, koja je tako divno cvetala, na|e sebe bolesnom i to ponekad ba{ kad ste bili u normalnoj ravnoteì; bili ste dobrog zdravlja, sve je bilo fino, niste imali ni{ta na {ta biste se poàlili. Jednog dana kad ste shvatili novu ideju, primili novi stimulans, kad ste imali veliku te`nju i primili veliku silu i imali ~udesno iskustvo, prelepo iskustvo koje otvara unutra{nja vrata, daju}i vam znanje koje pre niste imali; bili ste sigurni da }e sve i}i dobro... Narednog dana ste se razboleli. Pa kaète: I dalje to? To je nemogu}e! To ne treba da se desi. Ali to je ba{ bilo naprosto ono {to sam upravo rekla: zrno peska. Bilo je ne~eg {to nije moglo da prima; to smesta dovodi do neravnoteè. Premda veoma malo, ono je dovoljno i vi se razbolite.

***

Ali zar bolesti nisu ponekad rezultat mikroba, a ne deo kretnje Joge? Gde po~inje Joga i gde se zavr{ava? Zar nije ceo va{ ìvot Joga? Mogu}nosti za bolest su uvek u va{em telu i oko vas; vi nosite u sebi ili se roje oko vas mikrobi i klice svake bolesti. Kako to da iznenada pokleknete pred nekom bole{}u koju niste imali godinama? Re}i}ete da je to usled depresije vitalne sile. Ali odakle depresija dolazi? Dolazi iz nekog nesklada u bi}u, iz


28

pomanjkanja prijem~ivosti prema boànskim silama. Kad sebe odse~ete od energije i svetlosti koje vas odràvaju, onda je prisutna ta depresija, stvara se ono {to medicinska nauka zove povoljno tle i ne{to to iskoristi. Sumnja, neraspoloènje, pomanjkanje samopouzdanja, sebi~no okretanje sebi je ono {to vas odseca od svetlosti i boànske energije i daje napadu ovu prednost. To je ono {to je uzrok va{eg razboljevanja, a ne mikrobi.

*** Da li su bolesti testovi u Jogi? Testovi? Ne uop{te. Daje vam se bolest namerno da bi vas navela da napredujete? Svakako da nije tako. To jest, moète to da izokrenete i da kaète da ima ljudi ~ija te`nja je tako stalna, ~ija dobra volja je tako potpuna da {ta god da im se desi oni to smatraju za probu na stazi da bi napredovali. Znala sam ljude koji bi, kad god se razbole, to shvatali kao dokaz Boànske Milosti da im pomogne da napreduju. Govorili su sebi: to je dobar znak, prona}i}u uzrok moje bolesti i na~initi neophodan napredak. Znala sam nekolicinu od ovakve vrste i oni su veli~anstveno napredovali. Ima drugih, naprotiv, koji, daleko od toga da to iskoriste leè ni~ice na zemlji... Ali istinski stav kad je ~ovek bolestan je da kaè: Nema ni~eg pogre{nog; vide}u {ta je to.


Prvi deo

Psiholo{ki uzroci bolesti

Bolest tela je uvek spolja{nji izraz i prevod poreme}aja, nesklada u unutra{njem bi}u; ukoliko se ovaj unutra{nji poreme}aj ne izle~i, spolja{nje izle~enje ne mo`e da bude potpuno i trajno.

Majka


30

1

Neuravnoteènost bi}a Majka: Kad bi celo bi}e moglo da istovremeno napreduje u svom postepenom preobraàju, drè}i korak sa unutra{njim hodom univerzuma, ne bi bilo bolesti, ne bi bilo smrti. Ali to bi moralo da bude bukvalno celo bi}e integralno od najvi{ih ravni, gde je fleksibilnije i popu{ta u traènoj meri pred preobraàvaju}im silama, skroz do najmaterijalnijeg, koje je po prirodi kruto, stati~no, opiru}i se bilo kakvoj brzoj preuobli~avaju}oj promeni. Postoje izvesni regioni koji pruàju mnogo ja~i otpor od drugih delovanju Jogi~kih sila, a bolesti koje ih poga|aju je teè le~iti. To su oni delovi koji pripadaju najmaterijalnijim slojevima bi}a i bolesti koje se odnose na njih, kao, na primer, ko`ne bolesti ili lo{i zubi. [ri Aurobindo je jednom govorio o Jogiju koji je, i dalje uìvaju}i u robusnom zdravlju i sjajnoj fizi~koj kondiciji, ìveo skoro jedan vek na obalama Narmade. Kad mu je jedan u~enik ponudio lek za zubobolju, on je primetio, odbijaju}i, da mu jedan zub zadaje muke poslednjih dvesta godina. Ovaj Jogi je osigurao toliko kontrole nad materijalnom prirodom da poìvi dvesta godina, ali za sve to vreme nije bio u stanju da savlada zubobolju. Neke od bolesti koje se smatraju najopasnijim je najlak{e izle~iti; neke koje se smatraju za veoma malo bitne mogu da pruè najtvrdoglaviji otpor.

*** Svaka ta~ka tela simbolizuje neku unutra{nju kretnju; tamo postoji ~itav svet suptilnih poklapanja... Odre|eno mesto u telu pogo|eno bole{}u je pokazatelj prirode unutra{njeg nesklada


koji se desio. Ukazuje na poreklo, znak je uzroka boljke. Tako|e otkriva prirodu otpora koji spre~ava celo bi}e da napreduje istom visokom brzinom. Ukazuje na tretman i lek. Kad bi ~ovek mogao da savr{eno shvati gde je gre{ka, otkrije {ta je bilo neprijem~ivo, otvori taj deo i stavi silu i svetlost tamo, bilo bi mogu}e ponovo uspostaviti u trenutku sklad koji je naru{en i bolest bi smesta oti{la. Poreklo bolesti bi moglo biti u umu; moè da bude u vitalu; moglo bi biti u bilo kom od delova bi}a. Jedna te ista bolest bi mogla biti usled raznoraznih uzroka; moè da iznikne u razli~itim slu~ajevima iz razli~itih izvora nesklada. A tako|e moè negde da postoji privid bolesti tamo gde uop{te nema stvarne bolesti. U tom slu~aju, ako ste dovoljno svesni, vide}ete da postoji samo trenje negde, neko ko~enje kretnje i dovo|enjem toga u red bi}ete smesta izle~eni. Ova vrsta bolesti nema istinu u sebi, ~ak i kad izgleda da ima fizi~ke efekte. Ona je upola sa~injena od ma{te i nema isti stisak na materiju kao istinska bolest. Ukratko, izvori bolesti su vi{estruki i sloèni; svaka moè da ima mno{tvo uzroka, ali uvek ukazuje na to gde je slab deo u bi}u.

*** U stvarnosti, bolest je samo neuravnoteènost; ako ste tada u stanju da uspostavite drugu uravnoteènost, ova neuravnoteènost nestaje. Bolest je naprosto, uvek, u svakom slu~aju, ~ak i kad lekari kaù da ima mikroba u svakom slu~aju, neuravnoteènost u bi}u: nesklad me|u raznim funkcijama, nesklad me|u silama. Iz ovoga ne proisti~e da nema mikroba: ima ih, ima ih mnogo vi{e nego {to ih je sada poznato. Ali to nije ono za{to ste bolesni, jer oni su uvek tu. Doga|a se da su oni uvek tu i danima vam ne ~ine ni{ta, a onda iznenada, jednog dana, jedan od njih vas se do~epa i razboli vas za{to? Naprosto zato {to


32

otpor nije bio onakav kakav je obi~no, zato {to je postojala neka neuravnoteènost u nekom delu, funkcionisanje nije bilo normalno. Ali ako, unutra{njom mo}i, moète da ponovo uspostavite uravnoteènost, onda je to kraj toga, vi{e nema te{ko}e, neuravnoteènost nestaje. Nema drugog na~ina da se le~e ljudi. Jedino kad naprosto vidite neuravnoteènost i kad ste u stanju da ponovo uspostavite uravnoteènost ~ovek biva izle~en.

Sklad i poreme}aj

Da li su bolesti i nesre}e rezultat ne~eg lo{eg {to je ~ovek pomislio ili u~inio, pada u ~ovekovoj svesti? Ako je uzrok gre{ka koju je ~ovek na~inio, kako moè da otkrije koja je? Majka: To nema nikakve veze sa kaznom, to je prirodna i normalna posledica gre{ke, nedostatak ili mana koja nu`no ima svoje posledice. Zapravo, sve na svetu je pitanje uravnoteènosti ili neuravnoteènosti, sklada ili poreme}aja. Vibracije sklada privla~e i ohrabruju skladne doga|aje; vibracije neuravnoteènosti stvaraju, tako re}i, neuravnoteènost u okolnostima (bolesti, nesre}e, itd.). Ovo moè biti kolektivno ili individualno, ali princip je isti a takav je i lek: kultivisati u sebi red i sklad, mir i uravnoteènost predaju}i se bezrezervno Boànskoj Volji.

*** Hajde da kaèmo da se grupa }elija pokvari; iz nekog razloga (ima bezbroj razloga), pot~ine se poreme}aju poslu{aju poreme}aj i izvesna ta~ka postane bolesna prema obi~nom gledi{tu na bolesti. Ali taj upad poreme}aja ~ini da se oseti svuda, ima reperkusije svuda: gde god da postoji ta~ka koja je slabija ili manje otporna na napad, ispoljava se. Uzmite nekoga


ko ima naviku da dobija glavobolju, ili zubobolju, ili ka{alj, ili neuralgi~ne bolove, bilo {ta, gomilu takvih malih stvari, koje dolaze i odlaze, pove}avaju se i smanjuju. Ali ako postoji napad poreme}aja negde, ozbiljan napad, sve ove male nevolje se smesta ponovo pojave, ovde, onde, tamo... To je ~injenica koju sam zapazila. A suprotna kretnja sledi isti obrazac: ako ste u stanju da dovedete do napadnute ta~ke istinsku Vibraciju Vibraciju reda i sklada i zaustavite poreme}aj... sve druge stvari se dovedu nazad u red, kao automatski. A to nije kroz zarazu; nije da, na primer, krv prenosi bolest tamo ili vamo, to nije to: to je... skoro kao duh opona{anja. Ali istina je da je Sklad koji sve drì na okupu napadnut, poklekao je, tako da je sve naru{eno, svaka stvar na svoj sopstveni na~in i u skladu sa svojom sopstvenom navikom. To je ne{to {to sam zapazila na nivou telesnih }elija na stotine i stotine puta. A onda, vi{e nemate uop{te taj umni utisak jednog poreme}aja nadodatog na drugi, {to ~ini problem jo{ teìm to uop{te nije to, to je... ako doprete do centra, sve ostalo }e prirodno da se vrati u red. I to je ~injenica: ako se vrati red u centru poreme}aja, sve ostalo prirodno sledi, bez da mu posve}ujete bilo kakvu posebnu pa`nju.

Tipovi i uzroci neuravnoteènosti Majka: Rekla sam vam... da sve bolesti, sve, koje god bile (dodala bih ~ak i nesre}e), dolaze od prekida uravnoteènosti. To jest, ako su svi va{i organi, svi ~lanovi i delovi va{eg bi}a u skladu jedan sa drugim, vi ste savr{enog zdravlja. Ali ako postoji i najmanja neravnoteà negde, smesta postanete ili samo malo bolesni, ili ba{ bolesni, ili ~ak vrlo te{ko bolesni, ili vam se desi nesre}a. To je uvek kad postoji unutra{nja neravnoteà.


34

Ali onda uravnoteènosti tela morate da pridodate uravnoteènost vitala i uma. Da biste bili u stanju da radite sve vrste stvari sa imunitetom, a da vam se ne desi nikakva nesre}a, morate da imate trostruku uravnoteènost umnu, vitalnu, fizi~ku i ne samo u svakom od ovih delova, ve} tako|e u ova tri dela u njihovim uzajamnim vezama... Ako ste radili malo matematiku, trebalo bi da su vas nau~ili koliko je to kombinacija i koliko to te{ku stvar predstavlja! Tu leì klju~ problema. Jer kombinacije su bezbrojne, a kao posledica toga uzroci bolesti su isto bezbrojni, uzroci nesre}a su tako|e bezbrojni. Ipak, poku{a}emo da ih klasifikujemo kako bismo mogli da shvatimo. Pre svega, sa stanovi{ta tela samo tela postoje dve vrste neuravnoteènosti: funkcionalna i organska. Ne znam da li ste svesni razlike izme|u te dve; ali imate organe i onda imate sve delove svog tela: nerve, mi{i}e, kosti i sve ostalo. Sad, ako je organ po sebi u neuravnoteènosti, to je organska neuravnoteènost i kaè vam se: taj organ je bolestan ili je mo`da lo{e formiran ili nije normalan ili mu se desila nesre}a. Ali organ je taj koji je bolestan. Pa ipak organ moè biti da je u vrlo dobrom stanju, svi va{i organi moè biti da su u vrlo dobrom stanju, ali ipak postoji bolest po{to ne funkcioni{u kako treba: postoji pomanjkanje ravnoteè u funkcionisanju... Onda imate bolest usled funkcionalne neravnoteè, ne organske neravnoteè. Generalno, bolesti usled funkcionalne neravnoteè se le~e mnogo brè i lak{e od drugih. Druge su malo ozbiljnije. Ponekad postanu ba{ opasne. Tako da ve} postoje dva domena koje treba videti i znati, ali ako imate malo znanja o svom telu i naviku da opaàte njegov rad, moète da znate kakvu vrstu neravnoteè imate. Naj~e{}e kad ste mladi i vodite normalan ìvot, neravnoteà je ~isto funkcionalna. Ima samo mali broj nesre}nih ljudi koji su pretrpeli nesre}u ili neuravnoteènost pre svog ro|enja, ovi sa sobom nose ne{to {to je mnogo teè


izle~iti (nije da je neizle~ivo; teoretski, ni{ta nije neizle~ivo, ali postaje teè). Sada, {ta su uzroci ove neravnoteè, koja god ona bila? Kao {to sam vam ba{ sad rekla, uzroci su bezbrojni; zato {to, pre svega, postoje svi unutra{nji uzroci, to jest, oni koji su li~ni u odnosu na vas, a onda svi spolja{nji uzroci, oni koji vam dolaze od spolja. To ~ini dve glavne kategorije. Unutra{nji uzroci: Rekli smo: imate mozak, plu}a, srce, èludac, jetru, itd. Ako sve obavlja svoju funkciju i radi normalno i ako se svi kre}u zajedno u skladu u traènom trenutku i na pravi na~in (obratite pa`nju da je to veoma komplikovano; kad biste morali o svemu tome da mislite, bojim se da stvari ne bi i{le ba{ dobro sve vreme! sre}om, to ne zavisi od na{e svesne misli), ali recimo da su u dobrom skladu jedni sa drugima, dobri prijatelji, u savr{enom dogovoru i svako ispunjava svoj zadatak, svoju kretnju u pravo vreme, u korak sa ostalima, ni prerano, ni prekasno, ni prebrzo, ni presporo, ukratko, svi su dobro, vama je zadivljuju}e dobro! Pretpostavimo sada da se jednom od njih, iz ovog ili onog razloga, desi da je lo{e raspoloèn: ne radi sa neophodnom energijom u traènom trenutku, manje ili vi{e {trajkuje. Nemojte da verujete da }e se sam razboleti: ceo sistem }e krenuti naopako i ose}a}ete se sasvim lo{e. A ako, naàlost, postoji vitalna neravnoteà, to jest, razo~arenje ili isuvi{e nasilna emocija ili prejaka strast ili ne{to drugo {to uzrujava va{ vital, to dolazi i pogor{ava stvar. A ako uz to va{e misli tumaraju i po~nete da imate mra~ne ideje i formuli{ete zastra{uju}e stvari i pravite katastrofalne formacije, onda je nakon toga sigurno da }ete se ba{ razboleti... Vidite komplikaciju, zar ne, samo si}u{na stvar moè da krene naopako i ovo kroz unutra{nju zarazu moè da dovede do ne~eg vrlo ozbiljnog. Tako da ono {to je bitno jeste kontrolisati stvari smesta. ôvek mora da bude svestan, svestan rada svojih organa, svestan bilo kojeg koji se ne pona{a kako treba, govore}i mu smesta {ta da se uradi da bi doveo sebe u red...


36

Pretpostavimo, na primer, da va{e srce po~ne ludo da lupa; onda morate da ga smirite, kaète mu da to nije na~in kako da se pona{a, a u isto vreme (tek da biste mu pomogli) di{ete veoma dugim, veoma pravilnim ritmi~nim uzdasima, to jest, plu}a postaju mentor srca i u~e ga kako da radi kako treba. I tako dalje. Mogla bih vam dati bezbroj primera. U redu. Kaèm onda da postoji neravnoteà izme|u razli~itih delova bi}a, nesklad u njihovom radu. To je ono {to sam vam upravo rekla. A onda postoje unutra{nji sukobi. Ovo su sva|e. Postoje unutra{nje sva|e me|u va{im razli~itim delovima. Pretpostavimo da postoji organ (to se vrlo ~esto de{ava) kome je potreban odmor, a postoji drugi koji èli akciju i to oba u isto vreme. Kako }ete da iza|ete na kraj s tim? Po~nu da se sva|aju. Ako uradite ono {to jedan èli, drugi protestuje! Pa tako morate da na|ete sredinu da biste ih doveli u sklad. A onda, povremeno, ako fizi~kom dodate vitalno i umno... imate boji{te, a ovo boji{te moè da postane uzrok svih mogu}ih bolesti. Bore se veoma nasilno. Jedan ho}e ne{to, drugi ne}e, sva|aju se, a vi ste u nekoj vrsti unutra{njeg kovitlaca. To moè da vam zada groznicu (obi~no to i uradi) ili vas u protivnom {~epa unutra{nje drhtanje i nemate vi{e kontrolu. Jer najva`niji od svih uzroka telesne bolesti je {to telo po~inje da biva nemirno; trese se, a tre{enje se pove}ava sve vi{e i vi{e, sve vi{e i vi{e i ose}ate da vi{e ne}ete mo}i da ponovo uspostavite ravnoteù, ona vam izmi~e. Onda u tom slu~aju morate da znate oko ~ega je rasprava, razlog za raspravu i da otkrijete kako da pomirite ljude unutar sebe... Vidite da postoje razlozi! mnogi razlozi, nebrojeni razlozi. Jer sve se ove stvari kombinuju na izuzetno sloèn na~in, a kako bi znao, kako bi bio u stanju da izle~i bolest, ~ovek mora da otkrije njen uzrok, ne njen mikrob. Jer de{ava se da (izvinite, nadam se da nema lekara ovde!), de{ava se da kad su mikrobi tu, oni na|u veli~anstvene lekove da ubiju mikrobe, ali ovi lekovi izle~e neke, a u~ine da drugima bude mnogo gore! Niko ne zna za{to... Mo`da ja znam za{to. Zato


{to je bolest imala druga~iji uzrok od ~isto fizi~kog; bilo je ne~eg drugog, ovo je bio samo fizi~ki izraz druga~ijeg poreme}aja; i ukoliko ne dotaknete to, ne otkrijete taj poreme}aj, nikad ne}ete mo}i da spre~ite bolest da do|e...

Me|urazmena sa okolinom Tako smo ukratko videli, vrlo brzo, sve unutra{nje uzroke. Sad postoje spolja{nji uzroci koji dolaze i komplikuju stvari. Kad biste bili u savr{eno skladnom okruènju gde je sve u stanju potpune i savr{ene dobre volje, onda biste o~igledno mogli da krivicu prebacite samo na sebe. Ali te{ko}e unutra su tako|e spolja. Moète, do izvesne mere, da uspostavite unutra{nju uravnoteènost, ali ìvite u okruènjima punim neuravnoteènosti. Ukoliko se ne zatvorite u kulu od slonova~e ({to ne samo da je te{ko, ve} nije uvek ni preporu~ljivo), primorani ste da primate ono {to dolazi od spolja. Dajete i primate; udi{ete i upijate. Tako da postoji me{avina i eto za{to ~ovek moè da kaè da je sve zarazno, jer ìvite u stanju neprekidnih vibracija. Emitujete svoje sopstvene vibracije i primate zauzvrat vibracije drugih, a ove vibracije su vrlo sloène prirode. Postoje opet (re}i}emo da bismo pojednostavili terminologiju) umne vibracije, vitalne vibracije, fizi~ke vibracije i mnoge druge. Dajete, primate, dajete, primate. To je stalna igra. âk i pod pretpostavkom da nema lo{e volje, nu`no postoji zaraznost. I kao {to sam ba{ sad pri~ala, sve je zarazno, sve. Gledate rezultat nesre}e: upijete izvesnu vibraciju. A ako ste ultra-osetljivi i povrh svega upla{eni ili zga|eni ({to je ista stvar, ga|enje je samo moralni izraz fizi~kog straha), nesre}a moè da se prevede fizi~ki u va{em telu. Prirodno }e vam biti re~eno da su ljudi u stanju nervne nestabilnosti ti koji imaju takve reakcije. Nije ba{ sasvim tako. Oni su ljudi sa nekom vrstom vitalne preosetljivosti, to je sve. I to nije uvek dokaz


38

inferiornosti, naprotiv! Jer kako napredujete duhovno, izvesna hiperosetljivost nerava se razvije i ako se va{a samokontrola ne pove}a skupa sa va{om osetljivo{}u, sve vrste nepodesnih stvari bi mogle da vam se dese. Ali to nije jedina stvar. Naàlost, ima mnogo zle volje na svetu; a me|u razli~itim vrstama zle volje postoji mala vrsta koja dolazi iz neznanja i gluposti, postoji velika vrsta koja dolazi iz pokvarenosti i postoji zastra{uju}a vrsta koja je rezultat anti-boànskih sila. Tako da je sve to u atmosferi (ne govorim vam ovo da vas upla{im, jer razume se da ~ovek ne treba ni~eg da se pla{i ali je to svejedno tu) i ove stvari vas napadaju, ponekad namerno, ponekad nenamerno. Nenamerno, kroz druge ljude: drugi budu napadnuti, oni to ne znaju, prenesu to dalje da ~ak toga nisu svesni. Oni su prve `rtve. Prenesu bolest dalje drugima... Postoje u fizi~koj atmosferi, zemaljskoj atmosferi, brojni mali entiteti koje ne vidite, jer va{e vi|enje je isuvi{e ograni~eno, ali koji se kre}u po va{oj atmosferi. Neki od njih su ba{ fini, drugi veoma pokvareni. Generalno ove male entitete stvara raspadanje vitalnih bi}a oni se kote i ovi formiraju ba{ neprijatnu masu. Ima onih koji rade vrlo fine stvari. Verujem da sam vam pri~ala pri~u o malim bi}ima koja su vukla moj sari da mi kaù da mleko samo {to nije provrilo i da sam morala da odem i postaram se da ne pokipi. Ali nisu sva ona tako dobra. Neka od njih vole da izvode ru`ne male trikove, pokvarene male zvr~ke. Tako da su naj~e{}e ona ta koja su u pozadini nesre}e. Ona vole male nesre}e, vole ~itav kovitlac sila koje se okupe oko nesre}e: mnogo ljudi, znate, to je veoma zabavno! A onda im to daje njihovu hranu, zato {to se, zapravo, ona hrane ljudskom vitalno{}u izba~enom iz tela putem emocija i uzbu|enja. Tako da kaù: samo mala nesre}a, kako fino, mnogo nesre}a!


Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini Sad, ako postoji grupa takvih malih entiteta, oni mogu da se sukobe jedni sa drugima, zato {to me|u sobom oni nemaju ba{ miran ìvot: sukobljavaju}i se jedni sa drugima, bore}i se, uni{tavaju}i, razaraju}i jedni druge. A to je poreklo mikroba. Oni su sile raspadanja. Ali nastavljaju da budu ìve ~ak i u svojim podeljenim oblicima i to je poreklo klica i mikroba. Stoga ve}ina mikroba u svojoj pozadini ima zlu volju i to je ono {to ih ~ini tako opasnim. I ukoliko neko ne zna osobinu i vrstu zle volje i nije u stanju da dela na nju, postoji devedeset devet procenata {anse da ne na|e istinski i potpuni lek. Mikrob je veoma materijalan izraz ne~eg {to ìvi u suptilnom fizi~kom svetu i eto za{to vam upravo ti mikrobi... koji su uvek oko vas, unutar vas, ne naude godinama, a onda vas, sasvim iznenada, razbole. Postoji jo{ jedan razlog. To je da postoji nesklad, prijem~ivost bi}a po pitanju opre~ne sile koja je poreklo i potpora mikrobima. Ispri~a}u vam jednu pri~u... jer }e vam dati ilustraciju. Bila sam u Japanu. Bio je po~etak januara 1919. To je bilo vreme kad je uàsan grip besneo tamo, u celom Japanu, koji je ubio na stotine hiljada ljudi. To je bila jedna od onih epidemija kakve se retko vi|aju. U Tokiju, svakog dana je bilo na stotine i stotine novih slu~ajeva. Bolest je sledila ovaj tok: trajala je tri dana, a tre}eg dana pacijent bi umro. A ljudi su umirali u tako velikom broju da ~ak nisu mogli da budu kremirani, shvatate, bilo je nemogu}e, bilo ih je previ{e. Ili u protivnom, ako neko ne bi umro tre}eg dana, po isteku sedam dana bio bi potpuno izle~en; malo iscrpljen, ali svejedno potpuno izle~en. Bila je panika u gradu, jer epidemije su vrlo retke u Japanu. Oni su veoma ~ist narod, veoma pa`ljiv i sa finim moralom. Bolesti su vrlo retke. Ali svejedno se tako desilo, kao katastrofa. Bio je uàsan strah. Na primer, videli su se ljudi kako idu ulicama sa maskom preko nosa,


40

pre~i{}avaju}om maskom kako vazduh koji su disali ne bi bio pun mikroba bolesti. Bio je op{ti strah... Sad, tako se desilo da sam ìvela sa nekim ko nikako nije prestajao da me gnjavi: Ali {ta je ova bolest? [ta je u pozadini ove bolesti? Ono {to sam radila, znate, je bilo naprosto da se okruìm svojom silom, svojom za{titom kako je ne bih zaka~ila i nisam vi{e razmi{ljala o njoj i nastavila sam da radim svoj posao. Ni{ta se nije desilo i ja nisam razmi{ljala o tome. Ali sam stalno slu{ala: [ta je ovo? Oh, ba{ me zanima {ta je u pozadini ove bolesti. Zar ne moè{ da mi kaè{ {ta je ova bolest, za{to je tu?... itd. Jednog dana me je pozvala u drugi kraj grada jedna mlada èna koju sam poznavala i koja je èlela da me upozna sa nekim prijateljima ili da mi ne{to pokaè (ne se}am se sad ta~no {ta je bio razlog, ali u svakom slu~aju morala sam da pre|em ceo grad tramvajem). A bila sam u tramvaju gledaju}i ove ljude sa maskama preko noseva, i bio je ovaj stalni strah u atmosferi, i bila je onda ova sugestija; po~ela sam da se pitam: Stvarno, {ta je ova bolest? [ta je u pozadini ove bolesti? Koje su sile u ovoj bolesti?... Stigla sam u tu ku}u, provela sat vremena tamo i oti{la. A vratila sam se ku}i sa uàsnom groznicom. Zaka~ila sam je. Do{la vam je tek tako, bez upozorenja, trenutno. Bolestima, bolestima od klica i mikroba, generalno treba par dana u sistemu: do|u, do|e do male bitke unutra; pobedite ili izgubite. Ako izgubite zaka~ite bolest, to nije komplikovano. Ali ovde, tek {to primite pismo, otvorite koverat, hop! puf! Slede}eg minuta imate groznicu. Pa, te ve~eri sam imala uàsnu groznicu. Pozvan je lekar (nisam ja bila ta koja ga je pozvala), pozvan je lekar i rekao mi je: Apsolutno moram da vam dam ovaj lek. To je bio jedan od najboljih lekova za groznicu, imao je samo malo (sve zalihe su im bile potro{ene, svi su ga uzimali); rekao je: Jo{ uvek imam nekoliko pakovanja, da}u vam malo. Molim vas, nemojte mi ga davati, ne}u ga uzeti. Sa~uvajte ga za nekog ko ima vere u njega i ko }e ga uzeti. Bio je sasvim zga|en: Dàbe sam dolazio ovamo. Pa sam rekla: Mo`da je bilo dàbe! I ostala sam u svom


krevetu, sa svojom groznicom, silovitom groznicom. Sve vreme sam se pitala: [ta je ova bolest? Za{to je tu? [ta je u njenoj pozadini?... I na kraju drugog dana, dok sam leàla sasvim sama, jasno sam videla bi}e, sa odse~enim delom glave, u vojni~koj uniformi (iliti ostacima vojni~ke uniforme) kako mi prilazi i iznenada mi se baci na grudi, sa to pola glave, da usisa moju silu. Dobro sam pogledala, onda shvatila da }u tad da umrem. Izvla~io mi je sav ìvot (jer moram da vam kaèm da su ljudi umirali od upale plu}a za tri dana). Bila sam potpuno prikucana za krevet, bez kretnje, u dubokom transu. Nisam mogla vi{e da se mrdnem, a on je vukao. Pomislila sam: Ovo je kraj. Onda sam pozvala svoju okultnu silu, zapodela veliku borbu i uspela da ga oteram, tako da nije mogao da ostane tu. I probudila sam se. Ali sam videla. I nau~ila sam, shvatila sam da je bolest nastala od bi}a koja su bila izba~ena iz svojih tela. Videla sam ovo tokom prvog svetskog rata, ka njegovom kraju, kad su ljudi ìveli u rovovima i bili ubijani bombardovanjem. Bili su savr{eno dobrog zdravlja, savr{eno fino, a u sekundi bi bili izba~eni iz svojih tela, nesvesni da su mrtvi. Nisu znali da vi{e nemaju telo i poku{avali su da na|u u drugima ìvot koji nisu mogli da na|u u sebi. To jest, pretvoreni su u bezbrojne vampire. I vampirisali su na ljudima. A onda, pored toga, postojalo je rastakanje vitalnih sila onih koji su se razboljevali i umirali. @ivelo se u nekoj vrsti gustog, lepljivog oblaka sa~injenog od svega toga. Tako da su se oni koji bi uneli u sebe ovaj oblak razboljevali i obi~no oporavljali, ali oni koji su bili napadnuti bi}em te vrste bez izuzetka bi umirali, nisu mogli da se odupru. Znam koliko je znanja i mo}i meni trebalo da mu se oduprem. Bilo je nemogu}e odupreti mu se. To jest, ako bi bili napadnuti bi}em koje je bilo sredi{te ovog kovitlaca lo{ih sila, umirali su. A mora biti da je bilo mnogo ovih, veliki broj. Videla sam sve to i shvatila. Kad je neko do{ao da me vidi, traìla sam da me ostave na miru. Leàla sam }utke u svom krevetu i provela dva ili tri


42

dana apsolutno }utke, u koncentraciji, sa svojom sve{}u. Nakon toga, jedan na{ prijatelj (japanac, ba{ dobar prijatelj) je do{ao i rekao mi: Ah! Bila si bolesna? Dakle, ta~no je ono {to sam mislio... Zamisli samo, poslednja dva-tri dana nije bilo ni jednog jedinog novog slu~aja bolesti u gradu, a ve}ina ljudi koji su bili bolesni su izle~eni i broj smrtnih slu~ajeva je postao skoro neznatan, tako da je sve gotovo. Bolest je potpuno pod kontrolom. Onda sam ispri~ala {ta mi se desilo, a on je oti{ao i to rekao svima. âk su objavili i ~lanak o tome u novinama. Dakle, vidite, svest je delotvornija od paketa lekova!... Situacija je bila kriti~na. Samo zamislite, bilo je ~itavih sela gde su svi pomrli. Bilo je jedno selo u Japanu, ne ba{ veliko, ali ipak sa vi{e od stotinjak ljudi, i desilo se, usled neobi~ne slu~ajnosti, da je jedan od seljana trebalo da dobije pismo (po{tar je i{ao tamo samo ako bi bilo pismo; prirodno, to je bilo selo daleko u unutra{njosti). Tako da je oti{ao do sela; bio je sneg; celo selo je bilo pod snegom... a nije bilo ni jedne ìve osobe. Tako je bilo. To je bila takva vrsta epidemije. I Tokio je tako|e bio takav; ali Tokio je veliki grad i stvari se nisu de{avale na isti na~in. I eto kako se epidemija zavr{ila. To je moja pri~a.

Vra}anje uravnoteènosti Sad nas ovo dovodi prirodno do leka. Sve to je vrlo dobro, sad imamo znanje; pa, kako da spre~imo bolesti da do|u, pre svega, i kad se bolest ipak desi, kako je izle~iti? ôvek moè da proba obi~na sredstva i ponekad to uspe. To je obi~no kad je telo uvereno da su mu dati uslovi pod kojima treba da mu bude dobro; re{i da bude dobro i izle~i se. Ali ako va{e telo nema volju, re{enost da se oporavi, moète da poku{avate {ta vam volja, ne}e se izle~iti. Ovo tako|e znam iz iskustva. Jer sam znala ljude koji su mogli da budu izle~eni za pet minuta, ~ak od ne~eg {to se smatralo za veoma ozbiljno, a znala sam ljude koji su imali bolest koja nije bila fatalna, ali


koji su je gajili sa takvom istrajno{}u da je postala fatalna. Bilo je nemogu}e ubediti njihovo telo da pusti bolest. I ovo je ono gde ~ovek mora da bude vrlo pa`ljiv i da gleda sebe sa velikim razlu~ivanjem da bi otkrio mali deo u sebi koji kako to da sro~im? uìva {to je bolestan. Oh, ima mnogo razloga! Ima ljudi koji su bolesni iz inata, ima ljudi koji su bolesni iz mr`nje, ima ljudi koji su bolesni iz o~aja, ima ljudi... A ove kretnje nisu ni{ta zastra{uju}e. To je sasvim mala kretnja u bi}u; ~ovek se naljuti i kaè: Vide}ete vi {ta }e da se desi, vide}ete posledice onoga {to ste mi uradili! Neka do|e! Ima da se razbolim. ôvek to ne kaè sebi otvoreno, jer bi izgrdio sebe, ali ima ne{to negde {to misli na taj na~in. Tako da ima dve stvari koje morate da uradite kad otkrijete poreme}aj, nesklad, veliki ili mali. Prvo, rekli smo da ovaj nesklad stvara neku vrstu drhtavice i pomanjkanje mira u fizi~kom bi}u, u telu. To je neka vrsta groznice. âk i ako groznica nije op{ta, ima malih lokalizovanih groznica; ima ljudi koji postanu nemirni. Tako da je prva stvar koju valja u~initi da se smirite, donesete mir, }utnju, opu{tenost, sa potpunim pouzdanjem, u ovaj mali ugao (ne nu`no u celo telo). Nakon toga vidite {ta je uzrok poreme}aja. Gledate. Ima ih mnogo, ali i dalje poku{avate da otkrijete pribli`no uzrok ovog poreme}aja i kroz pritisak svetlosti i znanja i duhovne sile ponovo uspostavite sklad, prikladno funkcionisanje. I ako je pogo|eni deo prijem~iv, ako ne pruà nikakav trvdoglavi otpor, moète biti izle~eni za nekoliko sekundi. Ovo nije uvek slu~aj. Ponekad postoji, kao {to sam rekla, zla volja: vi ste manje ili vi{e u {trajku, barem èlite da bolest ima svoje posledice. Tako da treba vi{e vremena. Me|utim, ako se desi da niste naro~ito zle volje, nakon nekog vremena Sila deluje: nakon par minuta ili sati ili najvi{e za nekoliko dana budete izle~eni. Sad, u specijalnom slu~aju napada opre~nih sila, to se vi{e zakomplikuje, zato {to morate da se pozabavite ne samo sa voljom tela (obratite pa`nju da ne prihvatam argument onih


44

koji mi kaù: Ali ja ne èlim da budem bolestan!, jer va{a svest uvek kaè da ne èli da bude bolesna, morali biste da budete upola ludi da kaète: @elim da budem bolestan; ali nije va{a svest ta koja èli da bude bolesna, to je neki deo va{eg tela ili, u najboljem slu~aju, deli} vitala koji je zastranio i èli da bude bolestan, i ukoliko ne zapaàte sa dobrim delom pa`nje, vi to ne prime}ujete). Ali kaèm da se situacija komplikuje ako je u pozadini ovoga napad, pritisak od opre~nih sila koje zbilja èle da vam na{kode. Moè biti da ste otvorili vrata kroz duhovnu gre{ku, kroz kretnju ta{tine, ljutnje, ili mr`nje ili nasilja; ~ak i ako je to tek kretnja koja dolazi i odlazi, to moè da otvori vrata. Ima uvek klica koje posmatraju i samo ~ekaju priliku. Eto za{to morate da budete veoma pa`ljivi. U svakom slu~aju, iz ma kog razloga, uticaj je prodro kroz za{titnu lju{turu i deluje tamo hrabre}i bolest da postane {to je mogu}e gora. Onda prvi metod nije ba{ dovoljan. U tom slu~aju morate da dodate ne{to; morate da dodate Silu duhovnog pro~i{}enja koja je jedna tako apsolutno, savr{eno konstruktivna sila da ni{ta {to je i najmanje destruktivno ne moè da opstane u njoj. Ako imate ovu Silu na svom raspolaganju ili ako moète da je traìte i dobijete, usmerite je na ta~ku i opre~na sila obi~no smesta pobegne, zato {to ako se zadesi u sred ove Sile biva rastvorena, nestaje; jer nijedna sila raspadanja ne moè da opstane unutar ove Sile. Stoga poreme}aj nestaje i opre~na sila nestaje s njim. Mogla bi se promeniti u konstruktivnu silu, to je mogu}e, ili bi se mogla naprosto rastvoriti i svesti na ni{ta. A sa tim bolest ne samo {to biva izle~ena, ve} se tako|e elimini{e svaka mogu}nost njenog povratka. Bivate izle~eni od bolesti jednom za svagda, nikad se ne vrati.


2

Slabost nervnog omota~a Majka: Usled ma kog razloga bila bolest, materijalnog ili umnog, spolja{njeg ili unutra{njeg, mora, pre nego {to bude mogla da pogodi fizi~ko telo, da dotakne jedan drugi sloj bi}a koji ga okruùje i {titi. Ovaj suptilniji sloj se naziva u razli~itim u~enjima razli~itim imenima eteri~no telo, nervni omota~. On je suptilno telo, a ipak maltene vidljivo. Po gustini ne{to poput vibracija koje vidite oko veoma vru}eg predmeta koji isparava, on izbija iz fizi~kog tela i tesno ga pokriva. Sve komunikacije sa spolja{njim svetom se vr{e kroz ovaj medij i to je ono {to prvo mora da bude napadnuto i da se kroz njega prodre pre nego {to bi telo moglo da bude pogo|eno. Ako je ovaj omota~ apsolutno jak i celovit, moète da idete na mesta zaraèna najgorim bolestima, ~ak kugom i kolerom, i da ostanete sasvim imuni. On je savr{ena za{tita protiv svih mogu}ih napada bolesti, sve dok je ceo i ~itav, temeljno konzistentan po svom sastavu, svojim elementima u nepogre{ivoj ravnoteì. Ovo telo je sa~injeno, s jedne strane, od materijalne osnove, ali radije od materijalnih uslova nego od fizi~ke materije, s druge, od vibracija na{ih psiholo{kih stanja. Mir i uravnoteènost i samopouzdanje, vera u zdravlje, nenaru{ena pribranost i radost i vedro raspoloènje sa~injavaju ovaj element u njemu i daju mu snagu i supstancu. Ono je veoma osetljiv medij sa lakim i brzim reakcijama; spremno prima u sebe sve vrste sugestija i ove mogu brzo da promene i maltene preoblikuju njegovo stanje. Lo{a sugestija deluje veoma sna`no na njega; dobra sugestija operi{e u suprotnom smislu sa istom silom. Depresija i obeshrabrenje imaju veoma negativan efekat; one prosecaju rupe u njemu, tako re}i, u njegovoj samoj gra|i, ~ine ga slabim


46

i neotpornim i otvaraju ga za neprijateljske napade na svakom koraku.

Kako sile bolesti napadaju [ri Aurobindo: Napadi bolesti su napadi niè prirode ili opre~nih sila koje iskori{}avaju neku slabost, otvaranje ili odgovor u prirodi poput svih drugih stvari koje dolaze i moraju da se odbace, oni dolaze od spolja. Ako ~ovek moè da ih oseti kako tako dolaze i dobije snagu i naviku da ih odbaci pre nego {to mogu da u|u u telo, onda moè da ostane slobodan od bolesti. âk i kad izgleda da se napad podiè iznutra, to samo zna~i da nije otkriven pre nego {to je u{ao u podsvesno; ~im je u podsvesnom, sila koja ga je donela podiè ga odatle pre ili kasnije i on navaljuje na sistem. Kad ga osetite ba{ nakon {to u|e, to je zato {to iako je do{ao direktno, a ne kroz podsvesno, ipak niste mogli da ga otkrijete dok je jo{ bio napolju. Vrlo ~esto tako stiè... probijaju}i put kroz suptilni vitalni omota~ koji je na{ glavni odbrambeni oklop, ali moè da bude zaustavljen tu u samom omota~u pre nego {to prodre u materijalno telo. Onda ~ovek moè da oseti neku posledicu, npr. povi{enu temperaturu ili sklonost ka prehladi, ali jo{ uvek nema pune invazije boljke. Ako moè da se zaustavi ranije ili ako se vitalni omota~ sam od sebe odupre i ostane jak, poletan i ~itav, onda nema bolesti; napad ne stvara nikakvu fizi~ku posledicu i ne ostavlja nikakve tragove.

*** Ako je to pitanje sila, kako ili gde ovi milioni bacila i virusa ulaze? Da li svaka sila ima ta~no odre|en bacil kao svog agenta?


U ~emu je problem? Vi ste kao nau~nici koji kaù ili su imali obi~aj da kaù da ne postoji takva stvar kao {to je um ili misao nezavisno od fizi~kog mozga. Um i misao su samo imena za mo`dano treperenje. Ili da ne postoji takva stvar kao {to je vitalna sila, zato {to sve kretnje ìvota zavise od hemikalija, `lezda i ~ega sve ne. Ove stvari i klice su samo minorna fizi~ka instrumentacija za ne{to nadfizi~ko. Ili da li sile umanjuju op{tu otpornost tela na okultni na~in, a klice u skladu sa svojim individualnim karakteristikama poku{avaju da zarobe telo? One prvo slabe ili se probijaju kroz nervni omota~, auru. Ako je to sna`no i celo, hiljadu miliona klica ne}e mo}i ni{ta da vam u~ini. îm se omota~ probu{i, one napadaju podsvesni um u telu; ponekad tako|e vitalni um ili um po sebi pripreme bolest kroz strah ili misao o bolesti. Sami lekari su rekli da se kod gripa ili kolere na Dalekom Istoku 90 procenata razbolelo kroz strah. Ni{ta ne odnosi otpor tako kao strah. Ali ipak je podsvesno glavna stvar. Ali bolesti poput kolere, kuge itd. trebalo bi da izbijaju putem zaraze. Ako je suprotna Sila jaka u telu, ~ovek moè da se kre}e usred kuge i kolere i da se nikad ne zarazi... Postoji fizi~ki aspekt stvari, a postoji okultni nadfizi~ki aspekt nema potrebe da se ispre~uju jedan drugom. Sve fizi~ke stvari su izraz nadfizi~kih. Postojanje tela sa fizi~kim instrumentima i procesima ne pori~e, kao {to se u 19. veku uzaludno zami{ljalo, postojanje du{e koja koristi telo, ~ak i ako je tako|e njim uslovljena. Zakoni Prirode ne pori~u postojanje Boga. înjenica materijalnog sveta prema kojem su na{i instrumenti uskla|eni ne pori~e postojanje manje materijalnih


48

svetova koje izvesni suptilniji instrumenti mogu da nam pokaù.

Osetiti i odbiti napade bolesti [ri Aurobindo: Ako ìvimo samo u spolja{njoj fizi~koj svesti, obi~no ne znamo da }emo se razboleti dok se simptomi boljke ne objave u telu. Ali ako razvijemo unutra{nju fizi~ku svest, postajemo svesni suptilne okolinske fizi~ke atmosfere i moèmo da osetimo sile bolesti kako dolaze ka nama kroz nju, osetimo ih ~ak na distanci i, ako smo nau~ili kako da to uradimo, moèmo da ih zaustavimo voljom ili na neki drugu na~in. Osetimo tako|e oko sebe vitalni fizi~ki ili nervni omota~ koji zra~i iz tela i {titi ga i moèmo da osetimo opre~ne sile koje poku{avaju da se probiju kroz njega i mogu da se ume{aju, zaustavimo ih ili oja~amo nervni omota~. Ili moèmo da osetimo simptome bolesti, groznicu ili prehladu, na primer, u suptilnom fizi~kom omota~u pre nego {to se ispolje u grubom telu i uni{timo ih tamo, spre~avaju}i ih da se ispolje u telu.

*** Sve bolesti prolaze kroz nervni ili vitalno-fizi~ki omota~ suptilne svesti i suptilno telo pre nego {to u|u u fizi~ko. Ako je ~ovek svestan suptilnog tela ili sa suptilnom sve{}u, moè da zaustavi bolest na njenom putu i da je spre~i da u|e u fizi~ko telo. Ali mo`da je do{la, a da ~ovek to ne opazi, ili kad spava, ili kroz podsvesno, ili u naglom naletu kad ~ovek nije na oprezu; onda nema ni~eg drugog da se uradi, ve} da se borbom izbaci sa terena koji je zauzela u telu. Samoodbrana ovim unutra{njim sredstvima bi mogla da postane toliko jaka da telo postane prakti~no imuno, kao {to mnogi jogiji i jesu. Ipak ovo prakti~no ne zna~i apsolutno. Apsolutan imunitet moè jedino da do|e sa nadumnom promenom. Jer ispod nadumnog


on je rezultat delovanja Sile me|u mnogim silama i moè biti naru{en prekidom uspostavljene uravnoteènosti u nadumnom on je zakon prirode; u supramentalizovanom telu imunitet od bolesti bi bio automatski, uro|en u njenoj novoj prirodi.

Kad [ri Aurobindo kaè da bolest dolazi od spolja, {ta je ta~no to {to dolazi? Majka: To je neka vrsta vibracije sa~injena od umne sugestije, vitalna sila poreme}aja i izvesni fizi~ki elementi koji su materijalizacija umne sugestije i vitalne vibracije. A ovi fizi~ki elementi mogu biti ono {to su se sloìli da nazovu klicama, mikrobima, ovim i onim, i mnogim drugim stvarima. Ona moè biti pra}ena osetom, moè biti pra}ena ukusom, moè biti pra}ena tako|e mirisom, ako ~ovek ima vrlo razvijena suptilna ~ula. Postoje ove formacije bolesti koje daju poseban ukus vazduhu, poseban miris ili poseban mali oset. Ljudi imaju mnogo ~ula koja su uspavana. Oni su uàsno tamasi~ni. Kad bi sva ~ula koja poseduju bila budna, ima mnogo stvari koje bi opaàli, koje mogu naprosto da pro|u kraj njih, a da oni ni{ta ne posumnjaju. Na primer, mnogi ljudi imaju neku vrstu gripa trenutno. Veoma je rasprostranjen. Pa, kad se primakne, ima poseban ukus, poseban miris, i donosi vam izvestan kontakt (prirodno, ne kao udarac, ne{to malo suptilnije), izvestan kontakt, ta~no kao kad pre|ete rukom prekon ne~eg, unazad preko nekog materijala... Nikad to niste radili? Materijal ima zrnastu gra|u, znate; kad pre|ete rukom u pravom smeru ili kad pre|ete ovako (pokaè pokret ruke), pa, to ~ini da vi... to je ne{to {to pre|e preko va{e koè, ovako, unazad. Ali prirodno, mogu da vam kaèm, ne dolazi kao zapanjuju}i udarac. Veoma je suptilan, ali veoma jasan...


50

Postoji uvek na~in da se ~ovek izoluje atmosferom za{tite, ako zna kako da ima krajnje }ute}u vibraciju, tako }ute}u da ona stvori maltene neku vrstu zida oko vas. Ali sve vreme, sve vreme ~ovek vibrira kao odgovor vibracijama koje dolaze od spolja. Ako postanete svesni toga, sve vreme postoji ne{to {to radi ovo, ovo, ovo, ovo (gestovi), {to odgovara na sve vibracije koje dolaze od spolja. Nikad niste u apsolutno }ute}oj atmosferi koja zra~i iz vas, to jest koja dolazi od iznutra ka spolja ne ne{to {to dolazi od spolja ka unutra ne{to {to je poput omota~a oko vas, veoma u}utano, ovako, i moète da idete apsolutno bilo gde, a ove vibracije koje dolaze od spolja ne po~inju da rade ovo (gest) oko va{e atmosfere. Kad biste mogli da vidite tu vrstu plesa, plesa vibracija koji je tu oko vas sve vreme, videli biste, shvatili biste vrlo dobro na {ta mislim... Ono ~emu se treba ~uditi je nesvesnost sa kojom ljudska bi}a idu kroz ìvot; ne znaju kako da ìve, ni u milion nema nekog ko zna kako da ìvi, a ìve tek tako, ovako il onako, }opaju}i, snalaze}i se, ne snalaze}i... Svejedno, ~ovek treba da nau~i kako da ìvi. To je prva stvar koju ~ovek treba da nau~i decu: da nau~e kako da ìve.

***

Bolesti ulaze kroz suptilno telo, zar ne? Kako mogu da budu zaustavljene? Ako je ~ovek veoma osetljiv, veoma osetljiv mora da bude veoma osetljiv onog trenutka kad dotaknu suptilno telo i poku{aju da pro|u, on to oseti. To nije poput ne~eg {to dodiruje telo, to je neka vrsta utiska. Ako ste u stanju da ga opazite tog trenutka, i dalje imate mo} da kaète ne, i on ode. Ali za ovo ~ovek mora da bude krajnje osteljiv. Me|utim, to se razvija. Sve ove stvari mogu da se razviju metodi~no voljom. Moète da postanete sasvim svesni ovog omota~a, a


ako ga dovoljno razvijete, ne morate ~ak ni da gledate i vidite, osetite da vas je ne{to dodirnulo... ôvek moè vrlo lako da oseti neku vrstu malene nelagodnosti (to nije ne{to {to se name}e sa velikom silom), malene nelagodnosti koja vam prilazi od negde: napred, iza, iznad, ispod. Ako ste u tom trenutku dovoljno na oprezu, kaète ne, kao da odsecate kontakt sa velikom silom i to se zavr{i. Ako niste svesni u tom trenutku, narednog minuta ili par minuta kasnije dobijete neko uvrnuto bolesno ose}anje unutra, jezu u le|ima, malu nelagodnost, po~etak nekog nesklada; ose}ate nesklad negde, kao da je naru{en op{ti sklad. Onda morate sve vi{e da se koncentri{ete i da sa velikom silom volje odràvate veru da ni{ta ne moè da vam na{kodi, da ni{ta ne moè da vas dotakne. Ovo je dovoljno, moète da zbacite bolest tog trenutka. Ali ovo morate smesta da uradite, shvatate, ne smete da ~ekate pet minuta, to mora da se uradi odmah. Ako predugo ~ekate i po~nete da ose}ate stvarnu nelagodnost negde, ako ne{to po~ne da stvarno biva uznemireno, onda je dobro sesti, koncentrisati se i zvati Silu, koncentrisati je na mesto koje biva uznemireno, {to }e re}i, koje po~inje da postaje bolesno. Ali ako ne uradite ni{ta uop{te, bolest se zbilja negde smesti; a sve ovo zato {to niste bili dovoljno na oprezu. I ponekad ~ovek mora da isprati ~itavu krivulju da bi ponovo na{ao povoljan trenutak i otarasio se te stvari. Rekla sam negde da je u fizi~kom domenu sve pitanje metoda metod je neophodan za ostvarivanje svega. A ako je bolest uspela da dotakne fizi~ko-fizi~ko, pa, morate da pratite proceduru koja je potrebna da je se otarasite. Ovo je ono {to medicinska nauka zove tok bolesti. ôvek moè da ubrza tok uz pomo} duhovnih sila, ali svejedno mora da se prati procedura. Postoje neke ~etiri razli~ite faze. Sama prva faza je trenutna. Druga moè da se obavi za par minuta, tre}oj bi moglo da ustreba nekoliko sati, a ~etvrtoj nekoliko dana. A onda, kad se stvar smesti tamo, sve }e zavisiti ne samo od prijem~ivosti tela, ve} jo{ vi{e od voljnosti dela koji je uzrok poreme}aja. Vidite, kad


52

ne{to dolazi od spolja, ono je u afinitetu sa ne~im iznutra. Ako uspe da pro|e unutra, da u|e bez da ga ~ovek bude svestan, to zna~i da negde postoji afinitet, i taj deo bi}a koji je odgovorio je onaj koji mora da bude ube|en.

Psiholo{ka stanja i nervni omota~ Majka: Vitalno telo okruùje fizi~ko telo nekom vrstom omota~a koji ima skoro istu gustinu kao vibracije vru}ine koje ~ovek moè da opazi po veoma vru}em danu... To je ono {to {titi telo od svekolike zaraze, umora, iscrpljenosti i ~ak od nesre}a. Tako da ako je ovaj omota~ potpuno ~itav {titi vas od svega, ali malo prejaka emocija, mali umor, neko nezadovoljstvo ili {ok bilo koje vrste je dovoljan da ga ogrebe, tako re}i, a najmanja ogrebotina dopu{ta bilo kakvu vrstu upada. Medicinska nauka tako|e sada prepoznaje da ako ste u savr{enoj vitalnoj uravnoteènosti ne zaka~injete bolesti ili u svakom slu~aju imate neku vrstu imuniteta od zaraze. Ako imate ovu uravnoteènost, ovaj unutra{nji sklad koji odràva omota~ ~itavim, {titi vas od svega. Ima ljudi koji vode savr{eno obi~an ìvot, koji znaju kako da spavaju onako kako treba, jedu kako treba, i njihov nervni omota~ je tako ceo da oni prolaze kroz sve opasnosti kao da ih se ni{ta ne ti~e. To je sposobnost koju ~ovek moè da uzgaji u sebi. Ako postanete svesni slabe ta~ke u svom omota~u, par minuta koncentracije, pozivanja sile, unutra{njeg mira su ponekad dovoljni da se dovede u red, izle~i, a da nepoèljna stvar i{~ezne.

*** [ta su uzroci nesre}a? Da li su one usled neuravnoteènosti?


Ako ~ovek odgovara dubinski... Spolja ima mnogo uzroka, ali postoji dublji uzrok koji je uvek tu. Rekla sam pre neki dan da ako je nervni omota~ ~itav nesre}e mogu da se izbegnu, a ~ak i da vam se desi nesre}a ne}e imati nikakve posledice. îm postoji ogrebotina ili nedostatak u nervnom omota~u bi}a i u skladu sa prirodom ove ogrebotine, tako re}i, njenim mestom, njenim karakterom, do}i}e do nesre}e koja odgovara smanjenju otpora u omota~u. Verujem da je skoro svako psiholo{ki svestan jedne stvari: da se nesre}e de{avaju kad ~ovek ima neku vrstu nelagodnog ose}aja, kad nije potpuno svestan i nije sasvim svoj, kad se ose}a nelagodno. U svakom slu~aju, ljudi generalno imaju utisak da nisu ba{ onakvi kakvi ina~e jesu, da nisu potpuno svesni onoga {to rade. Kad bi ~ovek bio potpuno svestan, svest skroz budna, nesre}e se ne bi de{avale; napravio bi ba{ onaj pravi potez, neophodnu kretnju da izbegne nesre}u. Stoga, kao maltene apsolutno pravilo, to je olabavljenje svesti... Ako iz ovog ili onog razloga na primer, pomanjkanja spavanja, pomanjkanja odmora, upijaju}e prezauzetosti ili svakojakih stvari koje vas umaraju, {to }e re}i, kad niste iznad njih ako se vitalni omota~ malo o{teti, on ne funkcioni{e savr{eno i bilo koja struja sile koja prolazi je dovoljna da dovede do nesre}e. U krajnjoj analizi, nesre}a uvek dolazi od toga, to je ono {to ~ovek moè da zove nepa`nja ili olabavljenje svesti. Ima dana kad se ose}ate sasvim... ne ba{ nelagodno, ali kao da poku{avate da uhvatite ne{to {to vam izmi~e, ne moète da se dovedete u red, kao da ste upola razvodnjeni; ovo su dani nesre}a. Morate da budete pa`ljivi. Prirodno, ovo ne govori da se zatvorite u svoju sobu i da ne mrdate kad se tako ose}ate! To nije ono na {ta mislim. Ali mislim da morate da gledate jo{ pa`ljivije, da budete jo{ vi{e na oprezu, da ne dopustite upravo ovoj nepa`nji, ovom olabavljenju svesti da se desi.


54

3

Pogre{no razmi{ljanje [ri Aurobindo: Ose}anje bolesti je isprva samo sugestija; postaje stvarnost zato {to je va{a fizi~ka svest prihvati. To je poput pogre{ne sugestije u umu ako je um prihvati, postaje zamra~en i zbunjen i mora da se borbom vra}a u sklad i jasno}u. Tako je sa telesnom sve{}u i bole{}u. Ne smete da je prihvatite, ve} da je odbacite svojim fizi~kim umom i tako pomognete telesnoj svesti da zbaci sugestiju. Ako je neophodno na~inite protiv-sugestiju: Ne, bi}e mi dobro; dobro mi je i bi}e mi dobro. Majka: Najva`nija stvar za dobro zdravlje je kontrola nad umom, zato {to telo slu{a maltene potpuno ono u {ta verujete. Kad verujete da ste bolesni, postajete sve vi{e i vi{e bolesni. Ako verujete da }e ovo ili ono da vas izle~i, ima mnogo {anse da ho}e. Ispravno mi{ljenje je krajnje neophodno za dobro zdravlje.

*** Um... je gospodar fizi~kog bi}a... Jedino {to ~ovek ne zna kako da koristi svoj um, ba{ naprotiv. Ne samo {to ne zna kako da ga koristi, ve} ga koristi {to je gore mogu}e. Um ima znatnu mo} formacije i direktno delovanje na telo, a ~ovek obi~no koristi ovu mo} da sam sebe razboli. Jer ~im najmanja stvar krene naopako, um po~inje da uobli~uje i gradi sve mogu}e katastrofe, da se pita da li bi to moglo biti ovo, da li bi moglo biti ono, da li je to ono kako }e biti i kako }e se zavr{iti. Pa, umesto da ~ovek pusti da um obavlja ovaj pogubni rad, kad bi


koristio istu sposobnost da pravi povoljne formacije naprosto, na primer, da da samopuzdanje telu, da mu kaè da je to samo prolazno uznemirenje i da to nije ni{ta i da ako u|e u pravo stanje prijem~ivosti, boljka moè da ode podjednako lako kao {to je do{la i da ~ovek moè da se izle~i za par sekundi ako ~ovek zna kako to da uradi, dobija ~udesne rezultate.

*** Ako ìvite normalno, pod sasvim normalnim uslovima bez da imate ekstravagantne ideje i deprimiraju}e obrazovanje pa, kroz va{u celu mladost i obi~no dok ne do|ete do tridesete godine, imate apsolutno poverenje u ìvot. Ako, na primer, niste okruèni ljudima koji, ~im imate nazeb u glavi, odmah dignu frku i pojure kod lekara i daju vam lekove, ako ste u normalnom okruènju i desi se da imate ne{to nesre}u ili blaù bolest postoji ova sigurnost u telu, ovo apsolutno poverenje da }e sve biti u redu: To nije ni{ta, pro}i }e. Sigurno }e oti}i. Bi}e mi sasvim dobro sutra ili za par dana. Sigurno }e biti bolje. {ta god bilo to {to ste zaka~ili. To je uistinu normalno stanje tela. Apsolutno poverenje da sav ìvot leì pred njim i da }e sve biti dobro. A to pomaè u ogromnoj meri. ôvek se izle~i u devet od deset slu~ajeva, izle~i se vrlo brzo sa ovim pouzdanjem: To nije ni{ta; {ta je to, napokon? Samo nesre}a, pro}i }e, to nije ni{ta. A ima ljudi koji odràvaju ovo jako dugo, jako dugo, neku vrstu pouzdanja ni{ta ne moè da im se desi. Njihov ceo ìvot je pred njima i ni{ta ne moè da im se desi. A ono {to im se de{ava nije uop{te ni od kakvog zna~aja: sve }e sigurno i}i dobro; imaju ~itav ìvot pred sobom. Prirodno, ako ìvite u okruènju gde su morbidne ideje i gde ljudi provode svoje vreme govore}i vam pogubne i katastrofalne stvari, onda mo`da budete razmi{ljali pogre{no. A ako razmi{ljate pogre{no, to reaguje na va{e telo... Vi|ala sam takve slu~ajeve, decu koja su imala ove male nesre}e

[ri aurobindo i majka -...

Documents