REPUBLI KA E KOSOVEs - PEnYIiJI(.IKA KOCOBO - REl'UOLIe OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE YCTABHI1 CY)J,

CONSTITUTIONAL COURT

PriStina, 28. octobar 2013. god. hr. ref.:RK486/ 13

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slueaju hr. KISO/13

Podnosioci zahteva

Aziz Mazreku, Zeke Mazreku i Hajriz Mazreku

Ocena ustavnosti presude, Rev. hr. 164/2009 od 11. decemhra 2012. god., Vrhovnog suda Kosova

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Enver Hasani, predsednik Ivan Cukalovic, zamenik predsednika Robert Carolan, sudija Altay Suroy, sudija Almiro Rodrigues, sudija Snezhana Botusharova, sudija Kadri Kryeziu, sudija i Arta Rama-Hajrizi, sudija

Podnosioci zahteva

1. Podnosioci zahteva su Aziz Mazreku, Zeke Mazreku i Hajriz Mazreku zastupljeni od strane g. Xhevdeta Krasniqija, advokata iz Pristine.

Osporene odluke

2. Presuda Vrhovnog suda Kosova rev.br. 164/2009 od 11. decembra 2012. god., presuda C. br. 223/2006 od 19. marta 2008. god. Opstinskog sud a u Malisevu i presuda C. br. 88/2002 od 22. marta 2004. god. Opstinskog suda u Malisevu.

Pravniosnov

3. Clan 113..7 Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav); clan 20. Zakona hr. 03/L-121 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo od 15. januara 2009. god. (u daljem tekstu: Zakon); i pravilo 56.2. Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Predmetna stvar

4. Predmetna stvar zahteva je imovinski spor izmedu podnosilaca i trecih strana. Opstinski narodni odbor u Dragobiljuje 1947. god. spornu nepokretnost dao na koriScenje pretku trece strane, dok je ovaj poslednji iste godine, na osnovu usmenog ugovora, spornu nepokretnost prodao pretku podnosilaca zahteva.

5. Sreski narodni odbor u Prizrenu - opstina Banje je 1957. god. resenjem uzeo spornu nepokretnost od pretka trece strane, jer je istom 1947. god., sporna nepokretnost data na koriscenje, a ne kao titular imovine. Kao posledica toga, zbog neslaganja 0 titularu imovine sporne nepokretnosti, stvar je resena od strane redovnih sudova.

Postupak pred Sudom

6. Dana 4. aprila 2013. god., podnosioci su podneli zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

7. Dana 16. aprila 2013. god., predsednikje odlukom br. GJR. KI-50/13, imenovao sudiju Altaya Suroya za sudiju izvestioca. Istog dana, predsednik je odlukom br. KSH. KI-50/13, imenovao vece za razmatranje sastavljeno od sudija: Snezhana Botusharova (predsedavajuci), Kadri Kryeziu i Arta Rama-Hajrizi (clan).

8. Dana 24. maja 2013. god., podnosioci su obavesteni 0 registraciji zahteva. Istog dana, Vrhovni sud Kosovaje obavesten u vezi sa zahtevom.

9. Dana 26. juna 2013. god., Sud je trazio od podnosilaca zahteva i od Osnovnog suda u Dakovici, ogranka u Malisevo, da podnesu dodatnu dokumentaciju.

10. Dana 12. septembra 2013, nakon razmatranja izvestaja sudije izvestioca, Vece za razmatranje je preporucilo Sudu u punom sastavu neprihvatljivost zahteva.

2

Pregled cinjenica

11. Dana 2. februara 1998. god., Opstinski sud u Orahovcu je presudom C.br. 652/ 1997 priznao pravo podnosilaca kao suvlasnika u 1/ 3 idealnog dela sporne nepokretnosti.

12. Dana 1. marta 2002. god., Opstinski sud u Malisevu je presudom C.br. 1/ 2000 usvojio tuzbeni zahtev podnosilaca na osnovu usmenog ugovora sklopljenog 1947-'48. god. za suvlasnike sporne nepokretnosti i obavezao je, takode, tuzene PP "Mirusa" i B.M iz Maliseva da priznaju i prihvate ovo pravo podnosiocima zahteva.

13. Dana 13. novembra 2002. god., Okruzni sud u Prizrenu je resenjem Ac. br. 119/ 2002 usvojio zalbu PP "Mirusa" u Malisevu, dok je presudu C. br. 1/2000 od 1. marta 2002. god. Opstinskog suda u Malisevu ponistio i predmet je vratio na ponovno sudenje.

14. Dana 22. marta 2004. god., Opstinski sud u Malisevu je presudom C. br. 88/ 2002 odbio tuzbeni zahtev podnosilaca i utvrdio da su navodi u tuzbenom zahtevu podnosilaca kao suvlasnika sporne nepokretnosti neosnovani.

15. Dana 19. marta 2008. god., Opstinski sud u Malisevu je presudom C. br. 223/2006 odbio tuzbeni zahtev podnosilaca da se utvrdi da su vlasnici u 1/ 3 delu sporne nepokretnosti.

16. Dana 18. decembra 2008. god., Okruzni sud u Prizrenu je presudom Ac. br. 217/ 2008 usvojio tuzbeni zahtev podnosilaca i utvrdio da su oni vlasnici u 1/ 3 sporne nepokretnosti.

17. Dana 26. februara 2009. god., Opstinski sud u Malisevu je resenjem E. br. 74/2009 prekinuo - obustavio izvrsni postupak predlozen od strane podnosilaca zahteva.

18. Dana 11. decembra 2009. god. , Opstinski sud u Malisevu je resenjem E. br. 74/ 2009 odluCio da dozvoli izvrsenje presude Ac.br. 217/ 2008 od 18. decembra 2008. god. Okruznog suda u Prizrenu.

19. Dana 11. decembra 2012. god., Vrhovni sud Kosova je presudom rev. br. 164/ 2009) prihvatio reviziju opstine Prizren, ii) preinacio je presudu Ac. br. 217/2008 od 18. decembra 2008. god. Okruznog suda u Prizrenu, i iii) utvrdio je presudu C. br. 223/ 2006 od 19. marta 2008. god. Opstinskog suda u Malisevu kojom je odbijen tuzbeni zahtev podnosilaca da su vlasnici u 1/3 dela sporne nepokretnosti.

20. Vrhovni sud Kosovaje presudom rev. br. 164/ 2009 od 11. decembra 2012. god., obrazlozio:

" ... Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud izvoaenjem potrebnih dokaza utvrdio da je spornu nepokretnost u 1947. godini, kao zainteresovanom poljoprivredniku, tadasnja opstina Banje dala na koriscenje prethodniku tuZenog B.M. - SM. Prethodnik tuZenog S.M.,

3

kasnije je ovu nepokretnost pl'Odao prethodniku tuiilaca (podnosilaca) R.M., po usmenom ugovoru 0 kupoprodaji nepokretnosti, koji ugovor je izvrsen u potpunosti od ugovorenih stranaka. U 1957 god., Sreski nal'Odni odbor u Prizrenu-opstina Banja, na osnovu pravosnaznog resenja br. 3049/57, od dana 16.09.1957. godine, prethodniku tuienog B.M. iz Maliseva - S.M., oduzima se zemljiste dodeljeno tokom 1947 godine, od Agrarne komisije Narodnog odbora u Dragobilu, ito: njiva na takozvanom mestu "Fusa" u povrsini od 0.22,00 ha, koja se graniCi sa istoka sa imovinom B.T., u duiini od 46 m, sa severa sa imovinom S. G., u duiini od 48 m, sa zapada sa imovinom opstine -putem, u duzini od 46 m i sajuga, linija sela u duiini od 48 m, koje resenjeje pravosnazno od dana 17.12.1957 god.

Iz spisa predmeta C. br. 652/ 1997, Opstinskog suda u Orahovcu, proizilazi daje tuziocima (podnosiocima) po presudi C. br. 652/ 1997, od 02.02.1998. god., p"iznato pravo svojine kao suvlasnika na 1/ 3 idealnog dela katastarske parcele br. 500 u mestu zvanom "Stepanica-Fusa", pod kulturom kuca i pasnjak trece klase, u povrsini od 0.37,00 ha, prema posedovnom listu br. 148 SO Malisevo na ime DP "PodriTnja" Orahovac, u povrsini od 0.28,37. Iz zapisnika sa sednice od 02.02.1998. god., po ovom predmetu, proizilazi da su tuiioci (podnosioci) povukli tuibu za povrsinu od 0.20,90 ha. Prvostepeni sud je utvrdio da deo katastarske parcele br. 500/ 1, kojije predmet razmatranja, bio u posedu prethodnika tuienog S.M., koja nepokretnost mu je dodeljena od Agrarne komisije i interesentima prema Zakonu 0 agrarnoj reformi i data mu je na koriscenje tokom 1947. god., meautim, ista mu je oduzeta iz posedovanja prema resenju br. 3049/1957, dana 16.09.1957. god .

... Imajuci u vidu potvraenu cinjenicu od strane prvostepenog suda da je prethodnik tuiilaca (podnosilaca), spornu nepokretnost kupio prema usmenom ugovoru 0 kupoprodaji od nevlasnika, S.M., koji u momentu kupoprodaje tokom 1948. godine, na spornu nepokretnost nije imao pravo vlasnistva, obzirom da iz izvedenih dokaza, i to resenja Opstinskog narodnog odbora u Banji br. 3049/57, od dana 16.09.1957. god., utvrauje da se S.M., poljoprivredniku iz sela Malisevo, oduzima dodeljeno zemljiste u 1947 god. od prethodne komisije Opstinskog nal'Odnog odbora u Dragobilu, kao agrarnom interesentu,jer je isti pre isteka I'Oka od 15 godina drzanja u posedu otuaio time sto je pl'Odao R M, poljoprivredniku iz Maliseva, iz izjave R.M. date u zapisniku od 07.09.1957. god., ispred komisije Opstinskog narodnog odbora u Banji, potvrauje se daje prethodnik tuiilaca (podnosilaca) znao daje prethodnik prvotuienog, sporno zemljiste uzeo kao agrarni interesent.

Prema odredbi clana 24. stava 1. Zakona 0 agrarnoj reformi br. 64/1945, predviaeno je da dodeljeno zemljiste prema ovom Zakonu, u vremenskom roku od 20 godina se ne moze podeliti, prodati, dati pod zakup ili da se stavi pod zalog, potpuno ili delimicno, dok stavom 2 je predviaeno da se ova zabrana upisuje u katastarskim knjigama u momentu upisa zemljista na ime lica komeje dodeljeno.

Prvostepeni sudje vestacenjem sudskog vestaka iz geodetske oblasti, M.K., dana 10.10.2007 god., utvrdio daje sporna parcela upisana kao drustvena

4

imovina na ime opstine Malisevo, prema pravnom osnovu - resenja br. 3049/57, od dana 16.09.1957 god .

... PolazeCi od ovakvog stanja stvari, Vrhovni sud Kosova, nasao je da prvostepeni sud, uz pravilno i potpuno utvraivanje cinjenicnog stanja, pravilno je primenio materijalno pravo kada je nasao da je tuzbeni zahtev tuZilaca (podnosilaca) neosnovan, dok je drugostepeni sud pogresno primenio materijalno pravo kada je usvajanjem zalbe tuzilaca izmenio presudu prvostepenog suda i usvojio tuZbeni zahtev tuZilaca (podnosilaca) .

Vrhovni sud Kosova, ocenivsi napadnutu presudu u smislu clana 215. ZPP­a, nasao je da je ista doneta uz pogresnu primenu materijalnog prava, stoga je istu preinacio u smislu onoga kako je odluceno u izreci ove presude".

N avodi podnosioca

21. Podnosioci zahteva navode da je presuda Vrhovnog suda karakterizovana bitnim povredama odredaba parnicnog postupka, pogresnim i nepotpunim utvrdivanjem Cinjenicnog stanja i pogresnom primenom materijalnog prava. Podnosioci zahteva, takode, navode da Vrhovni sud tokom razmatranja parnicne stvari nije pravilno ocenio dokaze i prekrsio je clan 211. Zakona 0

parnicnom postupku, jer je S.O. Malisevo dana 19. februara 2009. god. podnela reviziju protiv presude od 18. decembra 2008. god.

22. Podnosioci zahteva navode da im je presudom Opstinskog suda u Orahovcu priznato imovinsko pravo na spornoj nepokretnosti, dok je Vrhovni sud,U •••

tokom suaenja parnicne stvari, donee pogresan zakljucak u vezi sa imovinskim pravom".

23. Podnosioci zahteva navode daje S.O. MaliSevo, kao parniear u ovom parnicnom pitanju, postupila na kontradiktoran nacin, zato sto je za spornu parcelu podnosiocima obezbedila gradevinsku dozvolu, dok je s druge strane podnela reviziju protiv presude Okruznog suda u Prizrenu, koji je donee povoljnu odluku za podnosioce zahteva, upravo za istu spornu parcelu. Podnosioci zahteva navode da ovi postupci SO Malisevo predstavljaju povredu zakona u celini, a posebno ljudskog dostojanstva; i da je SO Malisevo eak i sebe stavilo u zabludu kontradiktornim postupcima. Kao dokaz kontradiktornih postupaka SO Malisevo, podnosioci zahteva pruzaju: Resenje iz Odeljenja za poljoprivredu, sumarstvo i ruralni razvoj: (i) Resenje 0 promeni poljopI·ivrednog zemljista br. 08/2012, 02.05.2012. god., (ii) Saglasnost Odeljenja za urbanizam b,·. 05/14, (iii) Resenje urbanistickih uslova br. 05/51, 1705.2012. god., (iv) Resenje od Odeljenja za urbanizam za graaevinsku dozvolu OS/23, 05/47, 05/51.

24. Podnosioci zahteva navode da je njihov slueaj karakterizovan zbrkom i pravnim zabludama i politickim uticajem. Oni navode: u ••• Tuzilacke stranke sumnjaju daje ova pravna ifakticka zabluda bila pod politickim uticajem ito se moze potvl·diti i presudom Opstinskog suda u Malisevu C. br. 1/2000, kada sudija prvo priznaje pravo svojine tuZilackim strankama, znaci postupa meritorno i zakonski, ali kada se stvQl· vraca na ponovno suaenje, isti sudija posto nije

5

•

mogao da odoli stalnom politickom uticaju i pritisku nad njim, odbacuje tuzbu i tuZilackim strankama ne priznaje pravo svojine ..."

25· Stavise, podnosioci zahteva navode da su prekrsena njihova prava garantovana Clanom 46. [Zastita imovine] i 121. [Imovina] Ustava.

Ocena prihvatljivosti

26. Kako bi Sud bio u mogucnosti da sudi u vezi sa zahtevom podnosilaca, potrebno je da prvo ispita da Ii su oni ispunili uslove za prihvatljivost odredene Ustavom, i dalje naznacene u Zakonu i u Poslovniku.

27. U tom smislu, Sud se poziva na clan 113.7. Ustava, koji odreduje:

"Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

28. Sud se takode poziva na pravilo 36. (1) c) Poslovnika 0 radu:

(1) Suduje dozvoljeno da resava zahteve:

c) samo ako zahtev nije ocigledno neosnovan

29. U ovom slucaju, Sud primecuje da primarni navodi podnosilaca zahteva imaju veze sa navodnim bitnim povredama odredaba parnicnog postupaka, pogresnim i nepotpunim utvrdivanjem cinjenicnog stanja i pogresnom primenom materijalnog prava od strane Vrhovnog suda Republike Kosovo.

30. Sud primecuje da u ovom slueaju, podnosioci zahteva nisu argumentovali kako su prekrsena njihova prava garantovana Ustavom i nisu dokazali kako je sprovedeni postupak u redovnim sudovima bio proizvoljan i pristrasan sto bi predstavljalo povredu ustavnih odredaba.

31. Ustavni sud naglasava da nije Sud pronalazivanja Cinjenica, Ustavni sud zeli da naglasi da je pravilno i potpuno utvrdivanje cinjenicnog stanja u potpunoj nadleznosti redovnih sudova i da je uloga Ustavnog suda jeclino da obezbedi usaglaSenost sa pravima koja se garantuju Ustavom i ostalim zakonskim instrumentima i stoga ne moze da deluje kao "sud cetvrtog stepena" (vidi, mutatis mutandis, izmedu ostalih, Akclivar protiv Turske, 16. septembar 1996. god., R.J.D, 1996-IV, staY 65; vicli, takode, resenje 0 neprihvatljivosti u slueaju br. KI-86/11 - podnosilac zahteva Milaim Berisha - zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda, rev. br. 20/09, od 1. marta 2011. god. - koju je Sud doneo 5. aprila 2012. god.).

32. Stavise, u zahtevu se ne navodi da su sudovi delovali na arbitraran ili nepravican nacin. Nije u okviru delokruga Ustavnog suda da zameni ocenu cinjenica redovnih sudova svojom ocenom i, kao opste pravilo, duznost je ovih redovnih sudova da procene dokaze pred njima. Zadatak Ustavnog suda je da

6

•

utvrdi da Ii su postupci u redovnim sudovima bili pravilni u celini, ukljucujuci i nacin na koji su dokazi uzeti (vidi presudu ESJP-a zahtev br. 13071/87, Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 10. jula 1991. god., pasus 34).

33. Cinjenica da su podnosioci zahteva nezadovoljni ishodom slueaja ne moze sarno po sebi predstavljati argumentovan navod povrede clana 46. [Zastita imovine] i 121. [Imovina] Ustava (Vidi, mutatis mutandis, presuda ESWP, zahtev br. 5503/ 02, Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Madarske, presuda od 26. jula 2005. god.).

34. U ovim okolnostima, podnosioci zahteva nisu poddali dokazima svoj navod 0

krsenju clana 46. [Zastita imovine] i 121. [Imovina] Ustava, jer dokazi koje su oni izneli ni na koji nacin ne ukazuju da su im redovni sudovi uskratili ustavom zagarantovana prava.

35. Shodno tome, zahtev je ocigledno neosnovan i treba da se odbije kao neprihvatljiv u skladu sa pravilom 36. (1) c) Poslovnika 0 radu.

7

•

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud je, u skladu sa clanom 113.7. Ustava, clanom 20. Zakona i pravilom 36. (1.) c) Poslovnika 0 radu, 12. septembra 2013. god. jednoglasno:

ODLUCIO

1. DA ODBACI zahtev kao neprihvatljiv;

II. Ova odluka ce biti dostavljena stranama i bice objavljena u Sluzbenom Iistu u saglasnosti sa clanom 20. stavom 4. Zakona 0 Ustavnom sudu i

III. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac

(

8