REPUHLIKAE I:

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava presudu Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud), Rev. br. 271/2017 od 11. januara 2018. godine u vezi sa presudom Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud), CA. br. 1505/2015 od 5. jula 2017. godine i presudom Osnovnog suda u Pristini (u daljem tekstu: Osnovni sud), Cl. br. 103/2004 od 30. decembra 2014. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene odluke, kojom su, kako se tvrdi, povredena prava podnosioca zahteva garantovana clanom 21. [Opsta nacela], 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), clanom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije 0 ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), clan om 23(1) Univerzalne deklaracije 0 ljudskim pravima i clanovima 1, 2, 3 i 4, Konvencije 0 ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, clanovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo, br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29 [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 21. marta 2018. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 23. marta 2018. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Bekima Sejdiua za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Altay Suroy (predsedavajuci), Arta Rama-Hajrizi i Gresa Caka-Nimani.

7. Dana 27. marta 2018. godine, Sudje obavestio podnosioca 0 registraciji zahteva i dostavio kopiju zahteva Vrhovnom sudu.

8. Dana 28. maja 2018. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudije izvestioca i preporucilo je Sudu veCinom glasova neprihvatljivost zahteva.

Pregled cinjenica

9. Dana 20. jula 1991. godine, podnosiocu zahteva je resenjem br. 4369 prekinut radni odnos u javnom preduzecu "Elektroprivreda Kosova" (u daljem tekstu: J.P. "Elektroprivreda").

10. Neodredenog datuma u 1991. godini, podnosilac zahteva je podneo predlog Osnovnom sudu udruzenog rada u Pristini (u daljem tekstu: Sud udruzenog rada), radi ponistenja resenja J .P. "Elektroprivreda" br. 4369.

2

11. Neodredenog dana u 1999. godini, podnosilac zahteva je trazio od Opstinskog suda u Pristini (u daljem tekstu: Opstinski sud) da mu se dozvoli da obnovi slucaj, s obzirom da su se spisi predmeta izgubili "zbog rata tokom 1999. godine na Kosovu".

12. Dana 4. marta 2004. godine, Opstinski sud je resenjem (sa neodredenim brojem) od 29. marta 2004. godine, dozvolio obnavljanje spisa predmeta podnosioca zahteva.

13. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je izmenio tuzbu, tako sto je sada tuzio Energetsku korporaciju Kosova (u daljem tekstu: EKK), koja je prema recima podnosioca zahteva, pravna naslednica J.P. "Elektroprivreda".

14. Dana 10. decembra 2014. godine, Osnovni sud je presudom CI. br. 103/2004, odbio tuzbeni zahtev podnosioca za naknadu licnih dohodaka za period od 20. jula 1991. godine do 15. jula 1999. godine, kao neosnovan, nakon sto je utvrdio da EKK nije imala pasivni legitimitet u vezi sa tuzbom podnosioca zahteva za naknadu licnih dohodaka za gore navedeni period, s obzirom da nije naslednica J.P. "Elektroprivreda". Osnovni sud je utvrdio da je EKK registrovana kao posebni privredni subjekat 6. oktobra 2000. godine, sa brojem registracije 80248059 koji je izdao UNMIK.

15. Protiv presude Osnovnog suda (CI. br. 103/2004), podnosilac zahtevaje izjavio zalbu Apelacionom sudu, tvrdeCi "povredu odredaba parnicnog postupka, pogresno i nepotpuno utvrdivanje Cinjenicnog stanja kao i pogresnu primenu materijalnog prava". EKKje podnela odgovor na zalbu podnosioca zahteva.

16. Dana 5. jula 2017. godine, Apelacioni sudje presudom CA. br. 1505/2015, odbio, kao neosnovanu, zalbu podnosioca zahteva, potvrdio presudu Osnovnog sud a (CI. br. 103/2004), i argumentovao da podnosilac zahteva "nije dokazao realni pasivni legitimitet" EKK-a u ovoj pravnoj stvari.

17. Protiv presude Apelacionog suda (CA. br. 1505/2015), podnosilac zahteva je izjavio reviziju Vrhovnom sudu, u kojoj je tvrdio "povredu odredaba parnicnog postupka, kao i pogresnu primenu materijalnog prava".

18. Dana 11. januara 2018. godine, Vrhovni sud je presudom Rev. br. 271/2017, odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva protiv presude Apelacionog suda (CA. br. 1505/2015). Vrhovni sudje, izmedu ostalog, obrazlozio:

"Izreke i obrazlozenja presuda Osnovnog suda i Apelacionog suda nisu obuhvacene sa nejasnocama i protivrecnostima, naprotiv izrekajejasna, u njoj se jasno opisuju zahtevi tuzioca {podnosioca zahtevaJ koji su odbijeni, dok u njihovim obrazlozenjima su dati jasni i ubedljivi razlozi u vezi sa odlucujuCim Cinjenicama pravno vaZecim za pravicno odlucivanje u ovoj pravnoj stvari. [. ..]

EKK nema predmetni legitimitet u konkretnom slucaju, ona nije otpustila sa posla tuzitelja, njega je otpustio jedan drugi pravni subjekat. Stranka ima predmetni legitimitet sarno ako je ucesnica u materijalno - pravnom

3

odnosu iz kojeg se raaa spor, stoga u konkr'etnom slucaju tuzena nije stranka materijalno - pravnog odnosa, dakle nema realni pasivni legitimitet. Stoji Cirdenica da sada tuzena koristi aktivu bivseg privrednog sllbjekta kojije otpustio [podnosioca zahtevaJ sa posla, meautim [ ...] nema obavezll za zakonita delovanja bivseg pdvrednog subjekta [. . .], stoga je i tllzbeni zahtev tuzitelja da se obaveze sada tu!lena da mu plati izgubljene licne dohotke od 1991. godine i sve do 1999. godine, [ ...J neosnovan."

Navodi podnosioca

19. Podnosilac zahteva tvrdi da mu je Vrhovni sud (presuda Rev. br. 271/2017) povredio prava garantovana clanom 21. [Opsta nacela], 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava, clanovima 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a, clanom 23(1) Univerzalne deklaracije 0 ljudskim pravima i clanovima 1, 2, 3 i 4 Konvencije 0 ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.

20. Podnosilac zahteva navodi da odluke redovnih sudova nisu obrazlozene, s obzirom da "ne sadrze detaljan sadrzaj konstatacija na osnovu dokaza koji Sll predstavljeni tokom sudskog procesiranja [. . .], i jednu izjavu po zakonskom osnovu na koju se zasnivaju."

21. Podnosilac zahteva isto tako istice da "Osnovni sud za udruzeni rad, kao prvostepeni sud, odlukom MP.br. 4165/91 od 20.11.1991. godine, prihvata [njegovJ predlog, a ponistava kao protivzakonito resenje 0 prekidu radnog odnosa MP.br. 4369 od 20.08.1991. godine". Prema recima podnosioca zahteva, gore navedena odluka nije bila pravosnazna, zbog "pocetka rata". S tim u vezi, podnosilac zahteva navodi da je vracanjem slucaja Osnovnom sudu u prvom stepenu i donosenjem kontradiktorne odluke Osnovnog sud a udruzenog rada, Osnovni sud bitno povredio parnicni po stupak.

22. Sto se tice pravnog status a EKK-a, podnosilac zahteva navodi da je ona "neospoma pravna [ ...J naslednica Elektroprivrede Kosova" i ima pun pasivni legitimitet da bude strana u postupku u vezi sa njegovim slucajem. To se, prema podnosiocu zahteva, dokazuje cinjenicom da se on nakon "okoncarda rata" po novo vratio da radi u EKK-u bez konkursa, na osnovu kontinuiteta radnog odnosa iz prethodnog radnog statu sa.

23. Podnosilac zahteva isto tako navodi daje diskriminatorno udaljen sa posla 1991. godine. S tim u vezi, on isto tako pokrece pitanje "kako se moze objasniti tok graaanskog postupka kojije apsolutno analogan i po istom pravnom osnovu, u istom vremenskom periodu (1990-1999. godine) radnika tuzene Fabrike celika "IMK" u Urosevcu [. . .], koja je direktan pravni, neospomi i jedini naslednik Drustvenog preduzeca fabrike celika "IMK", iznoseci kao dokaz presudu Ustavnog suda od 17. decembra 2010. godine u slucaju KIoS/09.

24. Na kraju, podnosilac zahteva trazi od Sud a da proglasi zahtev prihvatljivim i osnovamm.

4

Prihvatljivost zahteva

25. Sud prvo razmatra da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, propisane u Ustavu, dalje navedene u Zakonu i utvrdene u Poslovniku.

26. U tom smislu, Sud se prvo poziva na stavove 1 i 7, clana 113 [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava; koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin. [. ..] 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od stranejavnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

27. Sud se takode poziva na clan 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku [.. .]. "

28. U ovom slucaju, Sud utvrduje da je podnosilac podneo zahtev kao pojedinac i ovlascena strana, da je podneo zahtev unutar rokova koji su propisani u clanu 49. Zakona i nakon sto je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom.

29. Medutim, Sud se poziva i na clan 48. [Tacnost podneska] Zakona, koji propisuje:

"Podnosilac podneskaje duian dajasno naglasi to koja prava i slobode su mu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori."

30. Sud se poziva i na stavove (1) (d) i (2) (d) pravila 36 [Kriterijum 0 prihvatljivosti] Poslovnika, koji propisuju:

(1) "Suduje dozvoljeno da resava zahtev: [' .. J (d) ako je zahtev primajacie opravdan ili nije ocigledno neosnovan.

(2) Sud proglasava zahtev kao ocigledno neosnovan kada zakljuci: [' ..J (d) da podnosilac zahteva nije u dovoljnoj meri potkrepeo sVOJU tvrdnju".

31. Sud primecuje da podnosilac zahteva tvrdi da mu je Vrhovni sud (presuda Rev. br. 271/2017), odbacujuCi, kao neosnovanu, reviziju podnetu na presudu Apelacionog suda (CA. br. 1505/2015), povredio pravo na pravicno nepristrasno sudenje, pravo na nediskriminaciju, pravo na rad i pravo na delotvorna pravna sredstva.

32. Sud podseca da je Vrhovni sud odbio reVlZIJU podnosioca zahteva protiv Apelacionog suda zbog procedural nih razloga i da nije uzeo u obzir saddaj tuzbe, s obzirom da EKK nije imao pasivni legitimitet u vezi sa tuzbom podnosioca

5

i

zahteva za nelegalno otpustanje sa posla iz J.P. "Elektroprivreda" od 1991. godine do 1999. godine.

33. S tim u vezi, Sud istice da nije zadatak Ustavnog suda da se bavi cinjenicnim ili pravnim greskama koje su navodno izvrsili redovni sudovi u proceni dokaza ili sprovodenju zakona (zakonitost), osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava i slob ode zasticene Ustavom (ustavnost). U stvari, uloga je redovnih sudova da tumace i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava (vidi: mutatis mutandis, presudu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) od 21. januara 1999. godine, Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, staY 28).

34. Uloga Ustavnog sud a je da obezbedi postovanje prava garantovanih Ustavom i drugim pravnim instrumentima. Prema tome, Ustavni sud ne moze da deluje kao "sud cetvrtog stepena" (vidi: presudu ESLJP-a od 16. septembra 1996. godine, Akdivar protiv Turske, br. 21893/93, stay 65, vidi, takode: mutatis mutandis slucaj KI86/11, podnosilac zahteva: Milaim Berisha, resenje ° neprihvatljivosti od 5. aprila 2012. godine).

35. U stvari, Sud primecuje da je Vrhovni sud ocenio tumacenje Osnovnog sud a i Apelacionog sud a u vezi sa proceduralnim odredbama vezanim za pasivni legitimitet EKK-a.

36. Vrhovni sud je prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva da Osnovni sud i Apelacioni sud nisu obrazlozili svoje odluke u pogledu navoda podnosioca zahteva, utvrdio da "izreke i obrazlozenja presuda Osnovnog suda kao i onog Apelacionog suda nisu obuhvacene sa nejasnocama i protivrecnostima, naprotiv izrekajejasna, u njoj sejasno opisuju zahtevi tuZite/ja koji su odbijeni, dok u njihovim obrazlozenjima su dati jasni i ubed/jivi razlozi u vezi sa odlucujucim cinjenicama pravno vazeCim za pravicno odluCivanje u ovoj pravnoj stvari."

37. Sto se tice pasivnog legitimiteta EKK-a u postupku koji je pokrenuo podnosilac zahteva, Vrhovni sud je obrazlozio da "EKK nema predmetni legitimitet u konkretnom slucaju, ona nije otpustila sa posla tuZioca i nije ucesnica u materijalno - pravnom odnosu iz kojeg se raeta spor". Medutim, Apelacioni sud je obrazlozio da je EKK bio registrovan od strane UNMIK-a kao novo preduzece 2000. godine i kao takvo, nije pravni naslednik preduzeea J.P. "Elektroprivreda".

38. Sud smatra da su zakljucci Vrhovnog suda i Apelacionog suda postignuti nakon detaljnog razmatranja svih argumenata koje je izneo podnosilac zahteva. Na taj nacin, podnosiocu zahteva je data mogucnost da u svim fazama postupka izlozi argumente i dokaze koje smatra znacajnim za njegov slucaj.

39. Sud primecuje da su sudovi saslusali i ispitali sve argumente podnosioca zahteva, koji su bili relevantni za odluku 0 pasivnom legitimitetu EKK-a u ovom predmetu. Redovni sudovi su isto tako pruzili sve materijalne i pravne razloge u vezi sa osporenom odlukom. Shodno tome, Sud zakljucuje da su postupci u redovnim sudovima, posmatrano u celini, bili pravicni (vidi, mutatis mutandis:

6

presudu ESLJP-a od 21. januara 1999. godine, Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, stavovi 29 i 30).

40. Sud takode podseca da podnosilac zahteva tvrdi da su mu redovni sudovi povredili pravo na jednakost pred zakonom, koje je garantovano u clanu 24. Ustava i clanu 13. EKLJP.

41. Stirn u vezi, Sud podseca da je tretman diskriminatoran, ako se pojedinac tretira drugacije od drugih u slicnim pozicijama iIi situacijama i ako ta razlika u tretmanu nema objektivno i obrazlozeno opravdanje. Sud ponavlja da razliciti tretman mora da sledi legitimni cilj da bi bio opravdan i mora da ima razumni odnos proporcionalnosti izmedu koriscenih sredstava i svrhe koja se zeli postici (vidi: slucaj Marckx protiv Be/gije, predstavka br. 6833/74, presuda od 13. juna 1979. godine, stay 33).

42. Sud primecuje da podnosilac zahteva nije podneo nikakav prima facie dokaz, odnosno nije potkrepio tvrdnju da je bio diskriminisan u postupcima koji su sprovedeni u redovnim sudovima Republike Kosovo. On nije ni argumentovao na koji je nacin njegov slucaj bio slican slucaju Ustavnog suda, br. Kl08/09, presuda od 17. decembra 2010. godine.

43. Sud takode primecuje da, u pogledu navodnih povreda prava na rad i prava na delotvorna pravna sredstva, podnosilac zahteva, osim sto se poziva na odredene cIanove medunarodnih konvencija, nije izneo argumente 0 tome kako su mu i zasto redovni sudovi povredili ta prava.

44. Sarna cinjenica da podnosilac zahteva nije zadovoljan ishodom odluka redovnih sudova iii navodenje Clanova Ustava nije dovoljno da se izgradi tvrdnja 0 ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosilac zahteva treba da osigura obrazlozene navode i uverljive argumente (vidi: resenje 0 neprihvatljivosti od 10. februara 2015. godine, Abdullah Bajqinca, Kl136/14, stay 33).

45. Kao rezime, Sud smatra da podnosilac zahteva nije podneo dokaze, cinjenice i argumente koji ukazuju da su postupci pred redovnim sudovima na bilo koji nacin predstavljali povredu njegovih prava garantovanih Ustavom.

46. Shodno tome, Sud zakljucuje da je zahtev ocigledno neosnovan na ustavnim os nova rna i treba da se proglasi neprihvatljivim u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanom 48. Zakona i pravilom 36 (1) (d) i (2) (d) Poslovnika.

7

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa clanom 113 (1 i 7) Ustava, clanom 48. Zakona i pravilom 36 (1) (d) i 36 (2) (d) Poslovnika, na sednici oddanoj dana 28. maja 2018. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGlASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI oYU odluku stranama;

III. DA OBJAVI oYU odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20.4 Zakonai

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac

8