1 | F a q e

Republika e Kosovës

Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada-Government

Ministria e Kulturës, Rinisë dhe Sportit –Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta Ministry of Culture, Youth and Sport

KOSOVSKA STRATEGIJA ZA OMLADINU

2013-2017

Priština, Februar, 2013

2 | F a q e

Dragi Omladinci, Usvajanje Kosovske Strategije za Omladinu 2013-2017 i

Plan Delovanja 2013-2015 je jedan veoma značajan korak

u našem zajedničkom angažovanju radi osnaživanja

Mladih u javnom životu. Omladina je jedan od

Nacionalnih prioriteta iz više razloga, u prvom redu za

veliku strast koju su pokazali i koristan doprinos koji su

dali u svim fazama razvoja u Republici Kosova.

Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta (MKOS) u kontinuitetu je povećalo podršku za

Omladinu, a posebno u zadnje dve godine. Podrška će se nastaviti povećavati i u

budućnosti. Osim direktne podrške iz budžeta Ministarstva, mi smo imali mnoge

zajedničke inicijative sa međunarodnim partnerima, kao sto su Svetska Banka, USAID,

UNICEF, itd., pomoću koji smo postigli unaprediti ideje i inovativne projekte mnogih

Mladih i Omladinskih Organizacija.Mnogi od njih su dobili subvencije i grantove za

realizaciju raznih projekta, a što je najbitnije i proširenje novih biznisa, unapređenje onih

postojećih kao i pružanje profesionalnih treninga iz različitih oblasti.

Usvojena Strategija će unaprediti još veću podršku, i osim MKOS-a, biće i ostale Institucije

u nastavku koje će pomagati razvoj politika radi jačanja uloge Mladih.

Ovaj dokumenat, bez sumnje neće moći adresirati sve zahteve koje može imati svaki

Omladinac na Kosovu, ali je jedan realan dokument kojeg možemo zajedno sprovoditi u

praksi. Ja pozivam svakog, da ostavi po strani bilo kakve razlike , da rade na unapređenju i

osnaživanju Omladine Kosova, koji će bez sumnje biti naša budućnost, i sadašnjost naše

zemlje.

Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta biće uvek glavni i vodeći partner Omladine radi

postizanja njihovih zajedničkih ciljeva.

S’ iskrenošću, Memli Krasniqi Ministar Kulture, Omladine i Sporta

3 | F a q e

Strategija Omladine na Kosovu i Plan Delovanja, je jedan putokaz srednjoročnog razvoja Omladine Kosova za period 2013-2017. Ovaj strateški dokumenat sadrži u sebi zalaganje Departmana Omladine u okviru Ministarstva Kulture, Omladine i Sporta, Vlade Republike Kosova, zajednice donatora i svih ostalih aktera na mobilizaciji svih potencijala i mogućnosti u pravcu stvaranja jedne bolje razvojne sredine za našu omladinu i angažovanje njenog potencijala kako u sferi ekonomskog razvoja tako i onog društvenog. Imajući u vidu da Omladinu Kosova čini elitni deo našeg

društva kako sa aspekta njenog učešča u društvu, posebno, na ukupan broj stanovništva, tako i sa aspekta njenog strateškog potencijala na celokupni razvoj zemlje, zashodna je brza potreba ovog omladinskog potencijala da bi im pružili uslove i mogućnosti kako bi bili aktivni deo u doprinosu u svim oblastima razvoja u zemlji. Pomoću ove Srategije imamo za cilj da stvorimo jedno zajedničko zalagaje sa svim partnerima da bi u neposrednoj ili posrednjoj formi podržali omladinske aktivnosti, kako bi zajedno postigli naše ciljeve, u svim oblastima koje se tiču poboljšanju pozicije omladine u ekonomskom i društvenom životu. Šta više imamo za cilj da ojačamo omladinske organizacije i pomoću njih stvorimo stvarno delovanje i most saradnje između omladine i odlučujućih institucija, stalno u funkciji podrške omladinskih iniciativa. Na ovaj način mi obezbeđujemo mogučnost da Departman Omladine bude otvorenih vrata za adresiranje svih pitanja koja se tiču Omladine Kosova. Za dati doprinos na stvaranju ove strategije, zahvaljujem se svim radnim grupama, predstavnicima lokalnih institucija, zajednici donatora, stručnjacima i predstavnicima omladinskih organizacija za podršku koju su dali na pripremi ovog strateškog dokumenta. S’iskrenošču, Xhevat Bajrami Direktor Departmana Omladine

4 | F a q e

LISTA SKRAĊENICA MKOS Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta DO Departman Omladine OPKOS Opštinske Uprave za Kulturu, Omladinu i Sport

SB Svetska Banka

ES Evropski Savet

MONT Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije

MEF Ministarstvo Ekonomije i Finansija

MSPP Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja

MRSZ Ministarstvo Rada i Socialne Zaštite

MZ Ministarstvo Zdravlja

NVO Nevladine Organizacije

OSBE Organizacija za Bezbednost i Evropsku Saradnju

OC Omladinski Centri

CSOD Centralni Savet za Omladinsku Delatnost

LSOD Lokalni Savet za Omladinsku Delatnost

KSOPD Kosovska Strategija za Omladinu i Plan Delatnosti

UNMIK Misija Organizacije Ujedinjenih Nacija na Kosovu

UNDP Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj

UNV Dobrovoljci OUN-a

UNICEF Fond OUN-a za Decu

FO Formalno obrazovanje

NFO Neformalno obrazovanje

MSP MTI MPŠRR FSKP ZSK

Mala i srednja preduzeċa Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja Forum Syd Program za Kosovo Zavod za Statistiku Kosova

5 | F a q e

Sadržaj

I. ZAVRSNI SADRŽAJ ........................................................................................................ 6

II. UVOD ................................................................................................................................. 8

1. Potreba za jednom nacionalnom strategijom za omladinu: ............................................ 8

III. NAČELA NA KOJIMA SE OSLANJA STRATEGIJA I PLAN DELATNOSTI ZA

OMLADINU ............................................................................................................................ 8

1. Načelo zakonodavstva .......................................................................................................... 8

2. Načelo učestvovanja ............................................................................................................. 9

3. Načelo jednakog tretiranja ................................................................................................... 9

4. Načelo zajeničkog pristupa, razmene iskustava i odgovornosti .................................... 9

6. Načelo uređenja strategije zasnovane na dokazu ................................................................... 9

7. Načelo postojanosti ............................................................................................................... 9

IV. METEDOLIGIJA.............................................................................................................. 10

1. Osnovni podaci i faza sastavljanja .................................................................................... 10

2. Konsultacije na lokalnom i centralnom nivou................................................................. 10

3. KSOPD i ostale institucionalne strategije ......................................................................... 10

4. Šema aktivnosti u uređenju KSOPD ................................................................................. 11

V. ANALIZA SITUACIJE: .................................................................................................. 11

1. Učestvovanje omladine .......................................................................................................... 12

2. Formalno obrazovanje ........................................................................................................... 13

3. Zapošljavanje i Posredovanje ................................................................................................. 14

4. Obrazovanje i zdravstveno promovisanje .............................................................................. 15

5. Ljudska bezbednost ................................................................................................................ 16

6. Društveno Integrisanje, Volonterizam, Sport, Kultura i Rekreacija ....................................... 17

7. SWOT-Analiza ..................................................................................................................... 18

VI. STRATEŠKI KADAR - VIZIJA, MISIJA I STRATEŠKI OBJEKTIVI ........................ 19

1. Vizija ...................................................................................................................................... 19

2. Misija: .................................................................................................................................... 19

3. Strateški objektivi ................................................................................................................ 19

3.1 Učestvovanje omladine .............................................................................................. 19

Strateški objektiv – Poveċanje učestvovanja omladine u procesima odlučivanja i što

veċe obuhvatanje omladine u vršenju sektorialne politike, koji direktno utiču na

omladinu. .................................................................................................................................. 19

3.2 Neformalno obrazovanje ............................................................................................ 20

3.3 Zapošljavanje i Posredovanje .................................................................................... 20

3.4 Obrazovanje i Zdravstveno Promovisanje .............................................................. 21

3.5 Ljudska bezbednost .................................................................................................... 22

3.6 Društveno Integrisanje, Volonterizam, Sport, Kultura i Rekreacija........................ 23

VII. RAZMOTRENE ALTERNATIVE STRATEGIJE ................................................... 24

VIII. SPROVOĐENJE, NADZOR I PROCENA STRATEGIJE ..................................... 25

1. Uloga sistema nadziranja ................................................................................................... 25

6 | F a q e

INFORMATIVNI IZVORI ...................................................................................................... 26

2. Institucionalni kapaciteti za nadziranje i procenu .......................................................... 26

3. Raspodela i korišċenje rezultata nadziranja i procenjivanja ......................................... 26

I. ZAVRŠNI SADRŽAJ

Kosovska Strategija za Omladinu 2013 - 2017 i Plan Delatnosti 2013 - 2015 (KSOPD) je jedna sveobuhvatna strategija Vlade Kosova za Omladinu. Ona ima za cilj poboljšanje situacije omladine doba od 15 - 24 godina, obuhvatajuċi sve dotične vladine i nevladine institucije, dok se to misli izvršiti putem istraživanja i dopune potreba omladine, pronalaženjem načina i mehanizama za njeno učestvovanje u procesima odlučivanja na Kosovu. Kosovska Strategija za Omladinu i Plan Delatnosti 2013 - 2017 (KSOPD) podstaċice saradnju između Omladinskih organizacija i Vlade, odnosno između svih ministarstava, delatnost koja je povezana sa omladinom kao i preko centralnih i opštinskih organizama u cilju jačanja omladinskih politika i programa. Ova strategija je povezana sa ostalim vladinim strategijama.

KSOPD se sastoji iz dva dela: od samog dokumenta politike ili strategije i od plana

delatnosti, koji se pripaja ovom dokumentu kao aneks. Ovaj zadnji sadrži plan aktivnosti, koji se predviđaju tokom ovog perioda, prema dole navedenim oblastima. Kosovska Omladinska politika počinje sa podrobnim određivanjem kosovske omladinske situacije, od prezentiranja stava omladine na “poziv da se izvrše promene”, učestvovanju omladinaca u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i završava se sa kulturom, sportom i rekreacijom, da bi se na svakom postavili objektivi i strategije, u šest tematskih oblasti koje utiču na život mlade ličnosti, kao što su: učestvovanje omladine, obrazovanje, zapošljavanje, preduzimanje, zdravstvo, ljudska bezbednost i kultura, sport i rekreacija.

Glavna svrha svih ovih tema je ideja zbližavanja kosovske omladine sa najboljim

evropskim načelima i praksama. Pragmatično je razmišljanje da su kosovski omladinci takođe i evropski omladinci i kao takvi oni treba da teže da imaju jednaka prava kao bilo gde u Evropi iz oblasti učestvovanja, obrazovanja, zdravstva, ljudske bezbednosti, zapošljavanja, sporta, kulture i rekreacije. Teme koje obuhvata KSOPD su inkorporisane u samom socialnom obuhvatanju (pol, etnicitet, ruralna/urbana omladina i ostale marginalizovane grupe) kao opšti pristup koji se uzima u obzir tokom implementacije predviđenih aktivnosti. Specifični objektivi, aktivnosti, odgovornosti, budžetske vrednosti KSOPD-a su opširnije razjašnjene u matrici, planu delatnosti za omladinu, gde se povezuju konkretne aktivnosti sa merljivim rezultatima i identifikuju se odgovorne institucije sa potrebnim finansiranjem (pogledaj aneks OOD).

Takođe, jedna od svrha ove Strategije je i podrška omladine u oblasti inovacije i

kreativnih ideja, oblast koja se smatra važnim elementom koji utiče na nuđenje novih moguċnosti za omladinu, u aspektu obrazovanja, stimulisanja u preduzimanju i stvaranju dodatnih moguċnosti za zapošljavanje, uzdizanju kapaciteta i dobijanju novih znanja iz oblasti informativne tehnologije i ostalih oblasti, stvarajuċi nove sisteme i aplikacije koji ċe služiti ne samo za avansiranje znanja omladine, nego ċe se koristit i od Institucija i Vladinih Agencija Republike Kosova.

7 | F a q e

Strategija sadrži 6 strateških objektiva koji su:

UČESTVOVANJE OMLADINE

Poveċanje učestvovanja omladine u procesima odlučivanja i što veċe obuhvatanje

omladine u uređenju sektorialne politike, koja direktno utiču na omladinu.

NEFORMAL NO OBRAZOVANJE

Obrazovana i spremna omladina da se suoči sa svim izazovima života, kao

odgovorni članovi mesnih i evropskih zajednica.

ZAPOŠLJAVANJE I PREDUZETNISTVO

Podsticaj zapošljavanja preko podučavanja i podrške mladim preduzimačima.

ZDRAVSTVENO PROMOVISANJE I EDUKACIJA

Omladina koja je svesna u vezi važnosti čuvanja zdravlja u njihovoj individualnoj

dobrobiti i dobrobiti društva kao i njihov doprinos odgovornih građana države.

LJUDSKA BEZBEDNOST

Omladina koja je spremna da Identifikuje, spreči i na vreme i efektivan način adresira

rizik koji preti omladini.

KULTURA, SPORT I REKREACIJA

Integrisanje omladine u društveni, ekonomski i kulturni život, preko raznih

kulturnih, sportskih aktivnosti.

Analitički pristup podataka i izvršena upoređenja u oblasti istraživanja, omoguċuju jasno

definisanje problema, objektiva, mera koje treba da se preduzmu kao i preporuke za

određena rešenja. Bazirajuċi se na pod-sektorialne i specifične politike koje rukovodi

MKOS, izvršeno je i određivanje sektora omladine za takva tretiranja, koji je u podudarnosti

sa programima i aktivnostima ovog ministarstva.

8 | F a q e

II. UVOD

1. Potreba za jednom nacionalnom strategijom za omladinu:

Kosovska Strategija za Omladinu i Plan Delatnosti 2013 – 2017 (KSOPD) ima za cilj poboljšanje omladinske situacije, obuhvatajuċi sve dotične vladine i nevladine institucije, organizacije i nudioce usluga za istraživanje i dopunu omladinskih potreba i pronalaženje mehanizama za njeno učestvovanje u procesima odlučivanja na Kosovu.

Strategija podstiče saradnju između omladinskih organizacija i Vlade, odnosno međju svim ministarstvima, delatnost ta koja je povezana sa omladinom kao i između centralnih organizama i onih opštinskih, da bi se jačale omladinske politike i programi. Plan delatnosti za omladinu opisuje korake za realizovanje objektiva, sprovođjenje strategija, određjivanje dotičnih aktera, odgovorne organizacije i potrebna finansijska sredstva.

Kosovska Strategija za Omladinu i Plan Delatnosti je strateški dokument koji u svom sadržaju obuhvata vitalne interese i potrebe omladine za vremenski period 2013-2017. Uzimajuċi u obzir i dalje potrebe za realizovanjem zahteva omladine i predstavljanju zahteva u novim okolnostima, u vezi današnjeg razvoja omladine na Kosovu ali, i uspešno završavanje KSOPD 2013 – 2017 kao i ispunjene objektive, oseċa se izražena potreba za nastavljanje puta ka avansiranju i nastavku omladinskih politika, za određjivanje novih strateških objektiva i uređenju novog plana delatnosti.

Strategija je zasnovana na jedan široki konsensus svih aktera nad strateškim

objektivima, bazirajuċi se na vladine prioritete i potrebe omladine kao i na postojeċa dokumenta i zakone koji ovlašċuju nacionalne vladine strategije.

Strateški dokumenat tretira preokupacije omladine današnjeg vremena od doba 15 -

24 godina i međjusektorialne politike u podudarnosti sa zakonodavstvom MKOS-a na snazi.

III. NAČELA NA KOJIMA SE OSLANJA STRATEGIJA I PLAN

DELATNOSTI ZA OMLADINU

Načela KSOPD podrazumevaju ispoštovanje sveukupne omladine i njihovih prava

na podjednaki način, u svim društvenim sferama, ekonomskim, obrazovnim, religioznim i

kulturnim sa ciljem međusobne saradnje omladine, bez etničke razlike u svim državnim

aktivnostima, u podudarnosti sa evropskim načelima i vrednostima za ljudska prava.

1. Načelo zakonodavstva

Kosovska Strategija za Omladinu i Plan Delatnosti se oslanja na Zakon o Jačanju i

učestvovanje omladine, podzakonskim aktima, relevantnim strateškim dokumentima vlade

Kosova i na univerzalnim načelima za ljudska prava.

9 | F a q e

2. Načelo učestvovanja

Uređenje Strategije je realizovano preko jednog širokog sistema učestvovanja, koja

obuhvata centralne institucije, civilno društvo, mesne i međunarodne ne-vladine

organizacije koje deluju na Kosovu i međjunarodne partnere. Široko učestvovanje

zainteresovanih grupa čini jednu osobinu koja čini različitom, ove strategije od ostalih. Ona

sadrži jednu od garancija za svoj uspeh.

3. Načelo jednakog tretiranja

Obuhvata podršku omladine bez obzira na etnitet, pol, socialnu pripadnost i

posebno poštujuċi podržavanje omladine sa posebnim potrebama kao i marginalizovane

omladine.

4. Načelo zajeničkog pristupa, razmene iskustava i odgovornosti

Pitanja kojima je preokupirana omladina su među-sektorialna pitanja koja su, pre

svega, obaveza ministarstava na liniji i lokalne vladavine, zato je neophodna razmena

informacija, iskustava i resursa, sa ciljem ispunjavanja predviđjenih objektiva u strategiji.

5. Načelo na pravo informisanja

Načelo na pravo informisanja podrazumeva pravo na informisanje omladine kao i

pristup informacijama u svim sferama njihovih institucionalnih interesa.

6. Načelo uređenja strategije zasnovane na dokazu

Pitanja omladine se stalno menjaju, zavisno od aktualnog trenda i potreba omladine.

Zato, ova se strategija oslanja na postojeċe podatke o potrebama omladine i ima za cilj da

podržio sprovođenje predviđenih objektiva, podržavajuċi istraživanja o potrebama

omladine na način kako bi se politike razvijale konkretnim podržavanjem.

7. Načelo postojanosti

Strategija je konceptirana kao jedna platforma stremljenja koja podstiče aktivno

učestvovanje zainteresovanih grupa za njeno sprovođjenje. DO je glavni i odgovoran, u

saradnji sa partnerima, konstantno ċe nadzirati sprovođjenje strategije.

DO je tokom uređjenja strategije pokazao dodatnu pažnju za strateške objektive i specifične

objektive, da budu određjeni, merljivi i takvi, da mogu da se realizuju.

10 | F a q e

IV. METEDOLIGIJA

1. Osnovni podaci i faza sastavljanja

U drugom šestomesečju 2012. godine, Departman Omladine (DO) pri Ministarstvu

Kulture, Omladine i Sporta, započeo je sa razvojem KSOPD 2013 - 2017. Ova prva faza, kao

rezultat, imala je razradu pet napisanih politika, koje pokrivaju osnovne oblasti aktivnosti

Departmana Omladine.

KSOPD se bazirao na mesna i međjunarodna dokumenta analizirajuċi razne

izveštaje: unutrašnje izveštaje rada MKOS-a za 2011. i ostala dokumenta uređjena od

mnogih institucija kao Strategija MONT-a 2005-2015, Strategija Rada MRSD-a 2010-2015,

Strateški Plani Mup-a 2007-2010, Strategija EZ 2010-2018, ESK, UNDP, BB ako i anketiranje

omladinskih organizacija, učenika i studenata, da bi imali u obzir mnoga interesovanja

omladine oko visedimenzionalnih pitanja kojima su oni preokupirani. Tokom ovog procesa

DO je uključio mnoge zainteresovane stranke za razvoj Nacionalne Strategije i Plana

Delatnosti za Omladinu na Kosovu 2013 – 2017. Učesnici u procesu su bili: MRSD, MTI, MZ,

MONT, MPŠRR, MUP, Zavod za Statistiku Kosova, DKOS, CSOD, LSOD, omladinski NVO-

i, Svetska Banka, OSBE, UNDP/UNV, UNFPA, UNICEF, Forum SYD.

Faza sastavljanja drafta obuhvata znatan broj događjaja, okrugle stolove, radionice i susrete

sa relevantnim akterima iz oblasti omladine. Strategija i Kosovski Plan delatnosti za

omladinu uzima u obzir 11 pokazatelja omladinskih politika, razrađenih od EK, EZ kao i

Evropski Omladinski Forum. Ova se faza takođje karakteriše i sa tehničkom i logističkom

pripremom i uređenjem draft – dokumenta kao i budžetski kosto koji ċe se predstaviti u

planu delatnosti.

2. Konsultacije na lokalnom i centralnom nivou

Iako je uređen na centralnom nivou Kosova, od Ministarstva Kulture, Omladine i

Sporta, Kosovska Strategija za Omladinu i Plan Delatnosti je dokumenta za celokupnu

kosovsku omladinu, kako bi se sproveo i na lokalnom nivou. Tokom faze sastavljanja,

razvile su se mnoge konsultacije sa omladinom po opštinama, omladinskim organizacijama,

međunarodnim organizacijama, opštinskim zvaničnicima za omladinu kao i sa ostalom

zainteresovanom omladinom, koji su izrazili svoja mišljenja i preporuke o konkretnim

problemima kojima se suočava omladina na Kosovu.

3. KSOPD i ostale institucionalne strategije

KSOPD je dokumenat koji isprepleta razne međuinstitucionalne i međusektoralne

politike koje su namenjene omladinskom razvoju, sa ciljem avansiranja omladine na

Kosovu. Institucionalna povezanost podrazumeva zajedničke aktivnosti u podržavanju

omladine, koja čine vitalni deo života na Kosovu i veċinski narod države.

KSOPD je u potpunoj harmoniji sa ostalim razvojnim strategijama Vlade Republike Kosova,

kao i u saglasnosti sa kratkoročnim planom budžeta države.

11 | F a q e

4. Šema aktivnosti u uređenju KSOPD

Proces razmatranja KSOPD-a 2013-2017

Priprema

zahteva za

prihvatanje od

ministra

Priprema

dokumenta za

radne grupe

Prihvatanje

zahteva za rad

u grupama od

ministra

Organizovanje

Susreta u

radnim grupama

prema

tematikama:

Zapošljavanje,

Obrazovanje,

Zdravstvo,

Ljudska

bezbednost,

Kultura, Sport i

Rekreacija

Sakupljanj

e materiala

Diskuto

vanja o

dokume

ntima

uopšte

Razvoj

radionic

a sa

eksperti

ma

Prezentiranje

drafta kod

ministra 10

novembar

30 oktobra

završni draft

KSOPD-a

Diskutovanje

drafta sa

međunarodnim

partner ima

Prezentiranje

dokumenta u

savetu

ministara

Jun 2012 Jul Avgust-Oktobar Oktobar Februar 2013

V. ANALIZA SITUACIJE:

Kosovo ima jedan narod koji je u poveċanju, gde dominira grupa mlađjeg doba.

Mladi i mlade u doba mlađjoj od 25 godina predstavljaju 49 posto naroda, dok su 19.1 posto

mladih u doba od 15-24 godina.1

Strategija omladine na Kosovu tretira integrisani pristup za društveno, ekonomsko i

političko učestvovanje omladine u društvu. Posebno u procesima odlučivanja, formalnog i

neformalnog obrazovanja u podudarnosti sa potrebama tržišnog rada, za prijateljske

zdravstvene omladinske usluge za mlade, veċu bezbednost, zapošljavanje i kreativne

aktivnosti za omladinu.

Od 200 anketiranih omladinaca, interesovanje omladine je fokusirano u segmentu

formalnog i neformalnog obrazovanja, 75% anketirane omladine u ovom domenu su izjavili

da je njihov prioritet formalno obrazovanje dok je 25% njih izjavilo da neformalno

obrazovanje ima važnu ulogu u njihovom profesionalnom formiranju. Drugi prioritet je

1 Zavod za statistiku Kosova (ZSK), Sondaž radne snage (2007)

12 | F a q e

zapošljavanje, oko 70% anketiranih je odgovorilo da su najviše zainteresovani za

zapošljavanje, dok 50% njih zahtevaju veċi prostor za stimulisanje omladine u osnivanju

biznisa, gde ističu da ekskluzivna podrška treba da se pruži od državnih institucija u

stvaranju olakšica u vezi osnivanja i poslovnosti biznisa.

1. Učestvovanje omladine

Zakon o Jačanju i Učestvovanju Omladine Br. 03/L-145 “ima za cilj avansiranje i

stalno reafirmisanje omladine u procesu odlučivanja, bez ikakve razlike i izuzimanja, u

razvoju jednog demokratskog društva, u cilju poboljšanja kvaliteta života omladine i

njihovog društvenog statusa.”

Takođe, ovaj zakon obavezuje institucije Kosova da obezbede učestvovanje omladine i da

takođe obezbede potreban uticaj u važnim procesima odlučivanja za omladinu. Šta više, ovaj

zakon detalizira i neke od oblasti gde je učestvovanje omladine obavezno, kao u:

- obrazovanju;

- zapošljavanju;

- javnom zdravstvu;

- socialnim pitanjima;

- kulturi, sportu i rekreaciji;

- građanskom obrazovanju i demokraciji;

- ambientu, prostornom planiranju i ruralnom razvoju.

Sve objave, izveštaji i razna istraživanja u oblasti omladine, pokazuju da je učestvovanje

omladine i njihov uticaj u mnogim važnim oblastima za život omladine veoma simboličan, i

to, iz dva razloga: na jednoj strani ograničene moguċnosti javnih institucija da obuhvate

omladinu u ovim procesima i s druge strane, nedovoljne omladinske i kapacitete

omladinskih organizacija, da budu deo ovih procesa2.

Prema raznim istraživanjima i izveštajima u sektoru omladine, u 34 opština je identifikovano

88 NVO-a omladinskog sektora. Omladinski NVO-i su važni akteri u omladinskom sektoru i

obično usko sarađuju sa opštinskim zvaničnicima za omladinu i obuhvaċeni su u

formulisanju opštinskog plana za omladinsku delatnost. U mnogim opštinama, DKOS

upravlja omladinskim aktivnostima preko ovih NVO-a. Generalno, 88 omladinskih NVO-a

se sastoje od 450 članova; 61% njih su muškarci i 39% su žene. Oni su obično kvalifikovani

profesionalci sa univerzitetskom diplomom (59%) ili imaju završeno srednje obrazovanje

(39%)3

Takođe, postoji i jedna mreža omladinskih centara, raspodeljenih po raznim opštinama.

Svrha omladinskih centara je da obezbedi prostor za omladinu, da se oni susreċu i druže, da

nude kulturne i sportske aktivnosti, da nude profesionalnu podršku istog nivoa po

pitanjima zdravstvenog i psiho-socialnih problema kao i raznih relevantnih podučavanja.

2 Pogledaj:MRSD,Izveštaj godišnje performanse,06/2010;Ministarstvo Unutrašnji Poslova,Starteški plan 2007-2010;Ministarstvo zdravstva, Sektorialna Strategija Zdravstva 2010-2014,Youth Volunteerism in Kosovo:an opportunity to learn ,UNDP, 2010,Pristina.

3 Jačanje i Razvoj Omladinskih Struktura na Kosovu Izveštaj osnovnog Studiranja GIZ-EDYK, SUM Consult GmbH

UBO Consulting Kosovo Februar 2011, str. 29

13 | F a q e

Tokom istraživanja registrovano je 19 omladinskih centara u 17 opština (51% opština). Ovi

omladinski centri sada operiraju kao NVO-i. Proces otvaranja omladinskih centara ċe se

nastaviti, uz podršku DO, DKOS i međunarodnih donatora4.

Šta više, od izvršenih istraživanja rezultira da su konsilidovani Saveti za Lokalnu

Omladinsku Delatnost (SLOD), koje se smatraju delom civilnog društva. Postoje 33 SLOD,

što znači 89% od 37 opština, prema rezultatima i studiranjima. Kako se vidi, četiri opštine

nemaju SLOD i uglavnom su to nove opštine, manje ili opštine sa velikim procentom srpske

populacije, ali koje su u osnivanju5.

Generalno, SLOD koji su registrovani tokom studiranja sastoje se od 250 članova; od kojih su 38% mladih devojaka i 62% su muškarci.

Više od polovine njih su u doba od 19 do 25 godina. Oko ¼ članova SLOD su ispod doba od 19 godina, što pokazuje veliko posveċenje učenika po pitanjima omladine na lokalnom nivou6.

Aktuelni razvoji kao što su politički, socio-ekonomski, kulturni, imigracije i emigracije,

siromaštvo i ostali ravoji, direktno utiču na nivo učestvovanja omladine, bazirajuċi se na

analize, proizišle iz raznih istraživanja. Organizovanje omladine nije zadovoljavajuċe čak ni

u školama, javnim univerzitetima i privatnim koledžima, tamo gde se najviše očekuje samo-

organizovanje omladine i izvršavanje njihovih uticaja u život učenja, kulturi ili onog

lideršipa, u okviru ovih institucija ali, ne uvek njihovom krivicom.

2. Formalno obrazovanje

Oblast ne-formalnog obrazovanja u našem društvu, tokom razvoja uopšte, suočavalo

se sa mnogim problemima. Veċina omladinaca, kao jedini put ka avansiranju u karieri, vide

u formalnom obrazovanju, jer se to stvorilo nedostajanjem adekvatne ponude ne-formalnog

obrazovanja.

Od rezultata istraživanja, sa grupama doba od 15-24 godina, koji je realizovao sektor za

neformalno obrazovanje u okviru Departmana Omladine, u prvom šestomesečju 2012.

godine, o spoznajama neformalnog obrazovanja, rezultiralo je da je od 100 anketiranih

omladinaca, 68 % nisu bili informisani o ne-formalnom obrazovanju i njegovoj važnosti u

izgradnji kariere. Takođe je od 100 anketiranih omladinaca koji su pridobili od neformalnog

obrazovanja, rezultira da je 72% omladinaca imalo problema sa priznavanjem primljenih

vrednosti od neformalnog obrazovanja.

Ostali faktori koji su uticali na ne razvijanje ne-formalnog obrazovanja, između ostalog, bio

je i nedostatak saradnje međju strankama od interesa za priznavanje ne-formalnog

obrazovanja.

4 Upravo tu 5 Upravo tu

6 Jačanje i Razvoj Omladinskih Struktura na Kosovu Izveštaj osnovnog Studiranja GIZ-EDYK, SUM Consult GmbH

UBO Consulting Kosovo Februar 2011, str. 28

14 | F a q e

Zato, vršeċi promovisanje i podsticaj omladine o ne-formalnom obrazovanju i, istovremeno

obaveštavajuċi sve stranke od interesa o važnosti priznavanja ne-formalnog obrazovanja,

pomoċiċemo podsticaj, priznavanje i procenu ne formalnog obrazovanja.

Jedan od važnih elemenata koji pozitivno utiče na ne-formalno obrazovanje je i uključivanje

omladine u inovativnim i kreativnim projektima, gde ċe se oni direktno obuhvatiti u

realizaciji projekata, što ċe imati pozitivan uticaj na dopuni praktičnog znanja koju omladina

prisvaja tokom normalnog ciklusa obrazovanja.

3. Zapošljavanje i Posredovanje

Procenjuje se da ċe u pet sledeċih godina, približno 200,000 mladih, dostiċi doba za

zapošljavanje i približno 110,000 njih ċe uċi u tržište rada, dok, broj osoba koji ċe dostiċi

doba za penzionisanje biċe približno 60,000 tokom istog perioda. Stalno poveċanje neto

ponude radne snage, poveċavaċe i dalje potrebu za veċim stvaranjem radnih mesta. Stalno

poveċanje neto ponude radne snage, poveċavaċe i dalje potrebu za veċim stvaranjem radnih

mesta 7.

U izveštaju rada ili performanse Departmana za Rad, Ministarstva Rada i Socialne Zaštite,

06/2010 i 06/2011, podvlači se da doba od 15-24 godina, mladih bez posla, stalno suočava sa

daljim poveċanjem stepena registrovanih, približno 1.8%, dok su grupe ostalog doba,

regresivnije.

Svega 325.261 osoba registrovanih kao nezaposleni u javnim uslugama za zapošljavanje na

Kosovu do kraja 2011. godine – predstavljajuċi pad za -3.0% u poređenju sa 2010. godinom.

Slično je i sa prethodnom godinom, registrovani kao nezaposleni predstavljaju stepen

registrovanja nezaposlenosti, prosečno oko 35-39% od ekonomski aktivnog naroda8.

U kontinuitetu, ove statistike čine nezaposlenost jednu od glavnih izazova društva na

Kosovu. Ovaj stepen nezaposlenosti 37- 41 % jedan je od najveċih nivoa nezaposlenosti u

regionu i u Evropi.

Ponuda podučavanja za uzdizanje životnih sposobnosti za omladinu, kako bi se pripremili

za tržište rada, zavisi od obrazovnog sistema jedne zemlje, zato i Kosovo, kao mlada država,

ne može da se izuzuzme od ove konstatacije. Podučavanje za uzdizanje životnih

sposobnosti za omladinu, da bi se pripremili za tržište rada i njihovo profesionalno

osposobljavanje, utiče na uzdizanje i iskorišċavanje, na najbolji moguċi način ljudskih izvora,

koja naša država poseduje.

Praksa na poslu je jedna mera tržišnog rada koja ima za cilj da ponudi moguċnost dobijanja

vrednog radnog izkustva u radnoj sredini, za učesnike koji traže da istraže ili dobiju dotična

7Sektorialna Strategija 2009-2013, Ministarstvo Rada i Socialne Dobrobiti, Priština, Junir 2009, str. 9 8Departman Rada i Zapošljavanja, Rad i Zapošljavanje, godišnji izveštaj, Priština, 2011. Str. 8

15 | F a q e

znanja i zahtevane sposobnosti da bi ušli u određenu oblast kariere. Praksa na poslu se

uglavnom nudi mladim potencialnim osobama koji ulaze u tržište rada i nezaposlenim

osobama. Ekonomija jedne države zavisi od sposobnosti svojih radnika ali, one se ne

dobijaju same po sebi.

Takođe, Razvoj omladinskog biznisa (preduzetništva) predstavlja posebnu važnost, kako u

pravcu stvaranja novih radnih mesta, tako i u pravcu ekonomskog razvoja na Kosovu. Sa

druge strane, podsticaj stvaranja omladinskog biznisa, stvara premise za jačanje

omladinskih kapaciteta i podstiče nezavisnost omladine u odnosu na porodicu i državu.

U današnjim ekonomskim uslovima, mladi nailaze na mnoge teškoċe kako bi razvijali

aktivnosti preduzetništva, kao što su: nepoznavanje tržišta rada; nedostatak informacija o

razvoju tržišnih okolnosti, kao što su ponuda i potražnja u tržištu rada; neadekvatno

obrazovanje za preduzetništvo; nepoznavanje osnove zakona da bi se zauzeli sa

preduzetništvom; nedostatak idejnog razvoja za iniciativu za preduzetništvo, za osnivanje

biznisa; nedostatak sopstvenog poverenja i ambienta za preduzetništvo, ako bi mogi imati

uspeha; nedostatak znanja o kreditima i olakšicama koje nude banke za biznise. Sa ovog

gledišta, posebno je važno da se ponude podrške za nove biznise u preduzetništvu,

savetodavanju i uputstvima za mlade preduzimače kao i promovisanje i razvoj kulture u

preduzetništvu.

Najveċi deo osnivača MSP-a, ili 33.46%, pripadaju grupi doba od 36-45 godina, zatim

29.76% osnivača pripadaju grupi doba od 26-35 godina i 22.48% osnivača pripadaju grupi

doba od 46-55 godina. Ostali deo osnivača pripadaju grupi doba od 18-25 (6.39%), 55-64

(7.02%) i iznad 65 godina (0.89%)9.

Zato, od životne važnosti je da Kosovo investira na velikoj i struktuiranoj podršci, pomažuċi

mladima na ponudi podučavanja za uzdizanje životnih sposobnosti, kako bi se pripremili za

tržište rada, praksi na poslu koja ima za cilj ponudu dobijanja prakse na radu, podstičuċi

inovacije za mlade preduzimače.

4. Obrazovanje i zdravstveno promovisanje

Zdravlje, obrazovanje i zdravstveno promovisanje, prema istraživanjima ESPAD

(European School Survey Project on Alcool and ther Drugs) realizovano od EMCDDA

(European Monitoring Centerfor Drugand Drug Addiction), 40% mladih je iskusilo duvan u

svom životu. Prema ovome, prednjačenje je slično sa podacima ostalih država Evrope.

Prednjačenje konzumiranja je 3 puta veċa kod muškaraca nego kod devojaka.

Prednjačenje korišċenja alkohola i ostalih droga je oko 23% u sredini anketiranih u doba od

15 i od 16 godina, i to, muškarci 35% dok devojke 15 %.

9Izveštajt – Istraživanje 800 Malih i Srednjih Preduzeċa, Ministarstvo Trgovine i Industrije, strq. 11, Priština, 2011

16 | F a q e

Od rezultata studiranja: (brza procena i odgovor 2008), realizovani od OBSH, UNICEF,

UNFPA između anketiranih doba 15-24 godina, proizilazi da 5.5% su stalni korisnici droga,

za žene je ovaj procenat do 2.2%. Doba mladih koji su počeli da komzumiraju kanabis je

doba od 17 godina, bez razlike polnog osnova.

Prema ovom istraživanju, od intravenoznih korisnika droge doba od 19 do 49 godina, 85%

su muškarci, dok je procenat žena 15%. Od svih intravenoznih korisnika droga, doba prvog

korišċenja je 14 godina.

U vezi reproduktivnog zdravlja, realizovano je istraživanje od strane Agencije za Statistiku

Kosova “Demografska, Socialna Anketa Reprodukcionog Zdravlja” objavljeno 2011. godine,

gde su 95.3% žena u doba od 15-49 godina, čule za kontraceptivna sredstva i 94.9% njih

znaju za najmanje jednu od najnovijih metoda kontracepcije. Oko 23.2% žena u doba 15-24

godina su koristile neke od kontraceptivnih metoda.

Republika Kosova je u ovom trenutku kategorizovana u grupi država koja je sa najnižim

stepenom epidemije HIV-a, sa stepenom infekcije ispod 1% unutar generalnog naroda i

ispod 5% u svim ključnim grupama gde je rizik od HIV-a poveċan. Do sada je mali broj

kosovara izvršilo testiranje za HIV, i mnogi drugi slučajevi HIV-a, mogli su da prođu

neprimeċeni. Tri posto miškaraca, seksualno aktivnih (od 15-godina; veċina neoženjenih)

izjavili su da su imali seks sa radnicama seksa u 12 zadnjih meseci.

Specifični podaci o samoubistu u sredini mladih, u doba od 15-25 godina, prema statistici

Policije Kosova, godine 2012 (januar-septembar) su 8 samoubistva i 104 pokušaja

samoubistva, godine 2011 je bilo 12 samoubistva i 171 pokušaja samoubistva. Godine 2010,

svega 12 samoubistva i 160 pokušaja samoubistva.

Iz oovog proizilazi da je od posebne važnosti tretiranje zdravstvenih problema omladine i

ponuda prijateljskijih usluga za mlade.

5. Ljudska bezbednost

Republika Kosova, i pored poboljšanja uslova bezbednosti i sprečavanja kriminala, nastavlja da se suočava sa mnogim izazovima. Niski socio-ekonomski pokazatelji ilustruju kontradiktorne razvoje u zemlji, koji su generisali, ne samo ekonomske i socialne probleme, nego i probleme koji su povezani sa kriminalom i opasnostima koji prete mladima u oblasti ljudske bezbednosti na Kosovu.

Analize statistika kriminala koji su povezani sa bezbednošċu, bazirani na izveštaje policije Kosova, iznosi na videlo poboljšanje opšteg stanja u području ljudske bezbednosti, u

17 | F a q e

poređjenju sa 2008.godinom, dok, od godine 2009. do 2011., imamo poveċanje broja krivičnih dela za 2 %, prijavjenih u policiji10. Ipak, uznemiravajuċa ostaje činjenica poveċanja krivičnih dela u zadnje vreme na Kosovu ili nastavak velikog broja izveštenih slučajeva kao što su: saobraċajni udesi, godine 2010. bilo je 18.030 dok godine 2011. bilo je 18.888, što znači, poveċanje od 4.76% u poređenju sa prethodnom godinom, trgovina ljudskim biċima, godine 2010. bilo je 28 kosovskih žrtava, dok ih je 35 bilo u 2011. godini, delikvencije, teške krađe, posebno ubistva koja su zabeležila drastično poveċanje zadnjih godina11. Razni faktori utiču na bezbednost omladine, od onih ekonomskih, organizovanog

kriminala, pretnje od nepogoda izazvanih od ljudskim fatorom, indikatori su koji pokazuju

potrebu za uzdizanjem komponente bezbednosti kod omladine Kosova.

6. Društveno Integrisanje, Volonterizam, Sport, Kultura i Rekreacija

Društveno integrisanje omladine u ovom KSOPD takođe ċe se postiċi preko volonterizma, sporta, kulture i rekreacije, čineċi da kosovska omladina učestvuje u omladinskim procesima.

Omladinske aktivnosti poveċavaju kooperaciju, zasnovane na međjuetnički i međjukulturni diverzitet, koji pomaže u upoznavanju omladine sa zajedničkim vrednostima i bogatstvima kosovskog društva. Departman Omladine procenjuje da su volonterske aktivnosti, sportske, kulturne i rekreativne, veoma važni instrumenti u dostizanju cilja za integrisanje omladine u socialnom aspektu. Promovisanje i jačanje volotarizma na Kosovu ima velikih pozitivnih efekata koji omoguċuju omladini da pridobije sadržajna iskustva koja mogu da uzdignu međuetničku saradnju među omladinom na čitavom Kosovu, takođe i da olakša saradnju među organizacijama (nevladinim, vladinim, međunarodnim) na lokalnom i centralnom nivou.

KSOPD ima proaktivan pristup u adresiranju i promovisanju volonterizma međju omladinom na Kosovu i jedan je od prioriteta za institucije, lokalne i međjunarodne NVO-e na lokalnom i centralnom nivou.

10 Policija Kosova 11 Godišnji Izveštaj 2011 Policije Kosova

18 | F a q e

7. SWOT-Analiza

Prednosti:

Zakonska infrastruktura;

Institucionalna Infrastruktura;

Institucionalni kapaciteti;

Iznad 60 % naroda omladinskog doba;

Poznavanje stranih jezika;

Sveobuhvatno obrazovanje i javna i privatna infrastruktura kompletiranog obrazovanja;

Studiranje van zemlje i vraċanje znanja u našu zemlju;

Praktičan rad;

Saradnja DO POC ;

Strateška dokumenta MRSD,MZ,MTI,MONT, MUP i td.

Slabosti:

Saradnja sa DKOS;

Nedovoljno stimulisanje omladine za biznis;

Neadaptirani programi obrazovanja sa razvojem tržišta rada;

Međjuministarska saradnja;

Odlučivanje omladine na lokanom i centralnom nivou;

Zdravstvena osiguranja;

Podrška mladih talenata;

Moguiċnosti:

Izgradnja infrastrukture za omladinu;

Poboljšanje zakonodavstva;

Podsticaj omladine za biznis;

Podučavanja za pripremu omladine za tržište rada;

Međusektorialna saradnja;

Saradnja sa donatorima

Usluge za omladinu;

Saradnja Do sa POC;

Organizovanje neformalnog obrazovanja za omladinu koja su napustila školovanje;

Podsticaj volonterizma;

Stimulisanje stafa DO.

Opasnosti:

Ekonomski razvoj zemlje

Fond za omladinu;

Mali budžet MKOS/DO;

Nezaposlenost omladine iznad 58%.

19 | F a q e

VI. STRATEŠKI KADAR - VIZIJA, MISIJA I STRATEŠKI OBJEKTIVI

1. Vizija

Kosovska Strategija za Omladinu poziva žensku i mušku omladinu Kosova da budu

aktivni građjani, zdravi, obrazovani, koji žive dobrim i kvalitetnim životom, da se spreme

da se suoče sa svim životnim izazovima, kao odgovorni članovi mesnih

zajednica,regionalnih zajednica, evropske i globalne zajednice.

2. Misija:

Misija kosovske strategije i plan delatnosti za omladinu je da podrži omladinu

Kosova da učine realnim svoje vizije, brinuċi o zdravlju i bezbednosti, ponudi kvalitetnog i

sveobuhvatnog obrazovanja, stvaranju moguċnosti za dobar posao, aktivnom građanskom

učestvovanju i podršci za potpuno realizovanje njihovih životnih strasti i aspiracija.

3. Strateški objektivi

3.1 Učestvovanje omladine

Strateški objektiv – Poveċanje učestvovanja omladine u procesima

odlučivanja i što veċe obuhvatanje omladine u vršenju sektorialne politike,

koji direktno utiču na omladinu.

Poboljšanje učestvovanja omladine u važnim procesima političke delatnosti na lokalnom i

centralnom nivou, koje pozitivno utiču na adresiranje problema kojima se suočava omladina

na Kosovu.

Konsolidovanje/funkcionalizacija SOD-a, poveċavajuċi učestvovanje omladine u

odlučivanju i vršenju politike.

Podrška opštinskom omladinskom sektoru je od posebne važnosti za unapređenijom

funkcionalizacijom omladinskog sektora na lokalnom nivou.

Funkcionalizacija zakonodavstva na snazi za omladinu, garantujuċi da se institucionalni

mehanizmi za omladinu na snazi sprovode od odgovornih organa, na adekvatan način.

Uzdizanje kapaciteta omladinskih organizacija i razvoj usluga za omladinu na način da

preko jačanja organizacija, istovremeno razviju i bolje usluge za omladinu.

Uzdizanje omladinskih centara kao i poboljšanje (jačanje) i proširenje stepena za omladinske

usluge u Omladinskim centrima je prioritet, vršeċi napore da omladinska infrastruktura

ima vidna poboljšanja.

20 | F a q e

Razmrežavanje i međunarodna saradnja, služeċi kao mehanizam za buduċu međunarodnu

saradnju, u cilju da se omladinski sektor na Kosovu približi reonalnom i međunarodnom

nivou.

3.2 Neformalno obrazovanje

Strateški objektiv – Obrazovana omladina, spremna da se suoče sa svim izazovima, kao

savesni članovi mesnog i evropsog komuniteta.

Ovom strategijom ċe se izgraditi infrastruktura o promovisanju i podsticaju ne-

formalnog obrazovanja, bazirajuċi se na ranija iskustva DO kao i na zahteve omladine, kao

alternativnog puta ka unapređenju u karieri.

Takođe priznavanje Ne-Formalnog Obrazovanja je veoma važno jer obuhvata

priznavanje ponuđenih vrednosti sa Ne-Formalnog Obrazovanja za omladinu i naše

društvo. Priznavanje obuhvata procese institucionalnih priznavanja, socialnih, formalnih i

samog priznavanja Ne-Formalnog Obrazovanja.

3.3 Zapošljavanje i Posredovanje

Strateški objektiv–Stvaranje moguċnosti za zapošljavanje omladine preko programa za

podučavanje i finansijske podrške za mlade preduzimače.

Program za zapošljavanje i preduzimanje ċe obuhvatiti stvaranje uslova za

zapošljavanje mladih, nudeċi podučavanja za razvoj životnih sposobnosti, kako bi se

pripremili za tržište rada.

Takođe ċe se mladima ponuditi obrazovna podučavanja u profesionalnom osposobljavanju.

Ovo ċe se postiċi stvarajuċi programe u saradnji sa relevantnim institucijama, kako bi one

direktno uticale na zapošljavanje omladine.

Praksa na poslu, jedna je od mera tržišta rada koja ima za cilj da ponudi moguċnost

dobijanja vrednog iskustva u radoj sredini, za učesnike koji zahtevaju da istraže ili dobiju

dotično znanje i tražene sposobnosti, da bi ušli u određenu oblast kariere. Praksa na poslu se

nudi uglavnom mladim potencialnim osobama koji ulaze u tržište rada i nezaposlenim

osobama, što ċe se postiċi saradnjom sa vladinim i nevladinim javnim institucijama,

omladinskim strukturama i privatnim sektorom, za razvoj šema praktičnog rada i sezonskog

rada.

Preduzetništvo kod omladine ċe se podstaċi i stimulisati preko organizovanja programa za

podučavanje o preduzetništvu, finansijskoj podršci preko granata kao i nadzorom i

savetovanjem za mlade preduzimače, sa ciljem konkretizovanja inovativnih ideja i razvoja

novih biznisa.

21 | F a q e

Takođe, preduzetništvo se može stimulisati, obuhvatajuċi omladinu na aktivan i direktan

način, u raznim programima koji podržavaju i promovišu kulturu preduzetništva, koja

mogu da odvedu do iniciative biznisa (novi početni i inovativni biznisi).

3.4 Obrazovanje i Zdravstveno Promovisanje

Strateški objektiv - Osvešċenje omladine u vezi važnosti čuvanja zdravlja za njihovu ličnu i

društvenu dobrobit kao i da daju svoj doprinos kao odgovorni građani zemlje.

Strategija ċe imati za cilj promovisanje načina zdravog življenja kao i stvaranje

navika koje ċe pomoċi na čuvanje zdravlja mladih. Osim ovoga, teži se ka uskoj sektorialnoj

saradnji sa strankama od interesa, odgovornih za zdravstvo omladine, s obzoirom da, kako

bi se realizovali ovi objektivi, potrebno je aktiviziranje raznih mehanizama, na centralnom i

lokalnom nivou.

U ovim okvirima ċe se težiti i poboljšanje zdravstvenih usluga za omladinu, poveċanjem

kvaliteta usluga i informisanjem omladine za način kako da pristupe ovim uslugama.

Razvoj politika, oslanjajuċi se na dokaze o zahtevima i potrebama omladine, teži se

da se potigne preko postojeċih podataka i istraživanja koja ċe se realizovati tokom

sprovođenja ove strategije. Preko istraživanja ċe se identifikovati stanje na terenu i postaviċe

se adekvatne, potrebne mere za njeno poboljšanje.

Takođe, ova strategija teži da realizuje standarde o zdravstvenom osiguranju za

omladinu vršnjake, kako bi okviri bili jasni koji omoguċuju omladini da budu vaspitači za

vršnjake, dovoljno informisanih i sposobnih da prenesu svoja znanja kod ostale omladine.

Ponuda jednog osnova paketa o reprodukcionom zdravlju, punog informacija i podrobno

obrazovanje o sprečavanju seksualno prenosivih bolesti, kao što su HIV/AIDS, realizovaċe

se, stvarajuċi unutrašnji i spoljašnji resurs za saradnju sa Sektorom za Zdravstveno i

Promovisanje.

Osveċenje omladine o važnosti i posledicama korišċenja supstanci koje stvaraju zavisnost,

sprovođenje mera za sprečavanje, sprovodeċi zakone na snazi kao i uska saradnja sa

ministarstvima na liniji i ostalim koordinacionim mehanizmima, cilj je ovog objektiva.

Potreba za uzdizanjem kapaciteta za podučavanje, uzdižuċi nivo i kvalitet predavanja,

jačanjem saradnje sa postojeċom omladinskom infrastrukturom kao i postavljajuċi standarde

u ovom pravcu, urgentna je potreba za realizovanje ovog objektiva.

Propagiranje za stvaranje fonda za javno zdravstveno osiguranje, pokazno se kao

neophodna potreba, posebno poveċanjem broja mladih koji boluju od teških bolesti.

Zaštita sredine i njen uticaj na zdravlje, realizuje se u saradnji sa sektorom za ljudsku

bezbednost, kako bi se tretiralo ovo pitanje sa aspekta zdravstvenog obrazovanja i rizika od

zagađenja sredine. S obzirom da su bolesti koje su povezane sa zagađenjem vazduha, bolesti

koje se mogu sprečiti i prioriteti su za javno zdravstvo u celom svetu, podrška iniciativama i

22 | F a q e

osvešċenje omladine o važnosti zaštite sredine i stvaranje postojanih sistema za

menadžiranje otpadaka, od životne je važnosti za dobrobit naroda.

3.5 Ljudska bezbednost

Strateški objektiv - Omladina pripremljena da identifikuje, spreči i, na vreme i efektivan

način, adresira opasnosti koje mu prete.

Preko ove strategije ċe se preduzeti konkretne delatnosti u sprečavanju delikvencije i

ostalih oblika kriminala gde je omladina uglavnom žrtva. Ovo ċe se realizovati preko

kampanji, orijentisanih prema iznetim preporukama od razvijenih aktivnosti u oblasti

ljudske bezbednosti godine 2010-2012. Za uspešnu realizaciju ovog objektiva, fokusiraċe se

na usku saradnju sa institucijama bezbednosti, u cilju sprečavanja i zaštite omladine na

Kosovu, od negativnih fenomena, kao što su delikvencija i ostali kriminalni oblici, gde je

omladina žrtva ili učesnik u nezakonskim delatnostima.

Ljudska Bezbednost prema konceptu ove strategije skoncentrisaċe se na Promovisanju

među-etničkog dialoga za uzdizanje omladinske bezbednosti kao i koordinaciju aktivnosti

na lokalnom i centralnom nivou, da bi se poboljšala bezbednost za omladinu.

Preko istraživanja i analiza omladinske bezbednosti skoncentrisaċemo se na identifikovanje

uzroka, koji navode mlade da postanu žrtva zloupotrebe ili iskorišċavanja, od raznih

nezakonskih grupa.

Međugranična saradnja po pitanjima omladinske bezbednosti i promovisanje slobode

kretanja, skoncentrisana je na osvešċenje omladine o opasnostima i posledicama

međugraničnog krijumčarenja i tržišta, posebno omladine. Takođe, da se propagira o

nedostatku slobode kretanja za kosovsku omladinu, u dotičnim mesnim, reonalnim i

međunarodnim forumima.

S obzirom da ljudska bezbednost zahteva potpuno značenje ljudskog prava, preko

prenošenja znanja, izgradnje sposobnosti i dimenzija u stvaranju ponašanja, uzdiže svest

omladine za zaštitu ljudskog dostojanstva i ljudske bezbednosti. Ovi rezultati ċe se postiċi u

oblasti ljudske bezbednosti, preko promovisanja međunarodnih instrumenata i mesnog

zakonodavstva za ljudska prava, sa posebnim naglaskom na zaštitu omladine.

23 | F a q e

3.6 Društveno Integrisanje, Volonterizam, Sport, Kultura i Rekreacija

Strateški objektiv – Uzdizanje nivoa socialnog obuhvatanja u društveni život kao i

razvoj (organizovanje/performanse/realizovanje) raznih kulturnih, sportskih i

reakreativnih aktivnosti za omladinu.

Društveno Integrisanje omladine na Kosovu, do danas nije tretirano na planirani i

organizovani način, nego, na osnovu vremenskih potreba, uvek je bilo deo redovnih

aktivnosti, realizovanih u oblasti omladine. To je bio drugi problem jer, problemi se nisu

tretirali na potreban način, dok sada, preko ovog objektiva, mislimo da adresiramo

probleme na adekvatan i planirani način.

Sa druge strane, veliki broj mladih koji nisu uključeni ni u kakvu aktivnost ili imaju

ograničen pristup u omladinske aktivnosti, predstavlja veliko uznemirenje i, u buduċe,

neophodna je jedna strukturalna politika.

Da se podrže generalne kulturne i sportske aktivnosti omladine, obuhvatajuċi i aktivnosti

van školskog plana-programa u školama kao i da se podrže aktivnosti u okviru meseca

omladine, ta tradicionalna aktivnost, koja se organizuje za omladinu, sada veċ 10 godina za

redom.

Da se podrži razmena iskustava na međjunarodnom nivou za mlade umetnike i sportiste,

čineċi tako kosovsku omladinu, delom međjunarodnih omladinskih procesa.

Napuštanje školovanja od omladine

Podrška dobrih praksi dobrovoljnog rada, angažujuċi omladinu, u ponudi

dobrovoljnih usluga, u cilju dobijanja iskustva, humanitarnih vrednosti i td.

Uzdizanje socialne, međuetničke kohezije među omladinom, na način kako bi se omladina

raznih komuniteta zbližila i sarađivala u cilju zajedničke buduċnosti.

Obuhvatanje omladine iz ruralnih zona i mladih devojaka sa (manjim) ograničenim

moguċnostima, u ekonomske i društvene aktivnostima.

Podsticaj veċeg obuhvatanja omladine sa posebnim potrebama, u sveobuhvatne socijalno-

ekonomske aktivnosti.

24 | F a q e

VII. RAZMOTRENE ALTERNATIVE STRATEGIJE

Strateški objektivi imaju za cilj unapređjenje uloge mladih, uopšte u

kosovskom društvu, jednakost u tretiranju čitave omladine i unapređjenju

omladinskih problema u raznim oblastima života omladine.

KSOPD, u okvirima svoje delatnosti, tretira sva pitanja koja su vitalna za omladinu,

vršeċi primarnu brigu o životu omladine i pomažuċi da oni dobiju i unapređjuju svoj

status ne- formalnog obrazovanja, promovisanje i tretiranje u oblasti preduzetništva,

uzdizanje zapošljavanja, promovisanje i zdravstevno obrazovanje, pitanje

bezbednosti, rekreacije, kulture i sporta.

Tretiranje omladinskih pitanja se vrši preko adresiranja omladinskih problema,

nudeċi razvojne perspektive za dobrobit i oblikovanje njihovih nezavisnih ličnosti u

aktuelnim okolnostima omladinske delatnosti, imajuċi u obzir potrebe omladine,

zasnovanih na njihovim zahtevima.

KSOPD nudi dovoljne i postojane alternative u tretiranju omladinskih potreba, što

omoguċuje unapređjenje u mnogim oblastima ili društvenim dimenzijama, nudeċi

razvoj i perspektivu svim omladincima u oblasti integrisanja, evropske vrednosti.

Uzdizanje prava omladine na nivou državnog prioriteta, jasno pokazuje

angažovanje institucija za podržavanje omladine, koje KSOPD, na adekvatan način,

tretira procese, preko kojih prolazi omladina naše zemlje.

KSOPD, preko objektiva, na jedinstveni način, predstavlja probleme i angažuje se o

moguċim alternativama koje mogu da se sprovedu u današnjim okolnostima naše

zemlje, obuhvatajuċi i pristup prema njima: u uzdizanju omladinskih kapaciteta,

infrastrukture, afirmisanju uloge omladine u omladinskim radionicama,

konstantnom i sveobuhvatnom obrazovanju i ponudi za obrazovanje i promovisanje

njihovih omladinskih vrednosti u adektvatnim dimenzijama, iz oblasti ne-

formalnog obrazovanja, oblastima menadžmenta i kreativnosti, preduzetništva

omladine, podsticaju zapošljavanja, jednakom socialnom obuhvatanju svih

omladinaca i ponudi niza potrebnih informacija, koje pomažu formiranje mladih u

njihovoj pripremi za ostale životne cikluse.

Predstavljene alternative KSOPD, izmeniċe život omladinaca u skedeċem periodu,

stimulišuċi ih da budu kreativni i produktivni u iznošenju svojih znanja i svoje

generalne spreme, kako bi izgradili kvalitetne, individualne i kolektivne vrenosti

kao i pragmatičan pristup raznim razvojima i društvenim pojavama i, njihovo

prilagođavanje, konform aktuelnih okolnosti.

25 | F a q e

Predlog niza alternativa koje izviru iz analize aktuelnog stanja, manifestuju se

pronalaženjem adekvatnih rešenja za probleme omladine, detaljno obuhvaċenih u

planu delatnosti, istovremeno, implementacija specifičnih objektiva, refleksije su, za

koje se očekuje, da se dogode u sledeċim periodima, preko aktivnosti, koja se

očekuju da se preduzmu u cilju poboljšanja aktuelnog stanja omladine, u sledeċem

periodu.

Razmotrene alternative preko ovog KSOPD, takođe donose objektivne moguċnosti

za pozitivne promene u životu omladine, obuhvatajuċi široke oblasti društvenog i

ekonomskog života zemlje.

Ove alternative obogaċuju generalna institucionalna angažovanja za integrisanje

omladine u Evropsku Zajednicu pod motom ”Kosovska Omladina u Delatnosti” ,

spremnih da se pridruže evropskim omladinskim razvojima, znači, ovi objektivi

imaju za cilj, razvoj omladine i jačanje njihovog uticaja u institucionalni život naše

zemlje.

VIII. SPROVOĐENJE, NADZOR I PROCENA STRATEGIJE

1. Uloga sistema nadziranja

Proces sprovođenja strategije, biċe proces realizovanja strateških objektiva i njenih

specifičnih objektiva. Nadziranje i procena realizovanja objektiva i efikasnost dotičnih

aktivnosti, integralni su deo strategije i glavna komponenta procesa njenog sprovođenja,

Nadziranje i procena ċe koristiti da bi se pratio tok strategije, da bi se u procesu odmerio

stepen realizovanja njegovih objektiva, da bi se procenila potreba i odredio pravac uređjenja,

posebno u vezi aktivnosti. Proces nadziranja ċe se realizovati od DO i odgovornih institucija

sa širokim učestvovanjem zainteresovanih grupa.

Finalno nadziranje i procenjivanje kao i POD, integralni su delovi zadataka i odgovornosti

Divizija, u okviru Departmana Omladine, proces procenjivanja ċe se propratiti i uzdizanjem

i jačanjem institucionalnih kapaciteta za zvaničnike za nadzor i procenu strategije kao i

plana delatnosti za omladinu, koji ċe biti deo realizacije ove Strategije.

Glavne oblasti za nadziranje i procenu strategije su:

1. Institucionalni kapaciteti za sprovođenje KSOPD,

2. Izvori informacija i instrumenti merenja,

3. Raspodela i korišċenje rezultata nadziranja i procene.

26 | F a q e

Informativni izvori

2. Institucionalni kapaciteti za nadziranje i procenu

Sistem nadziranja i procene proširiċe se na sve institucije, nosioce odgovornosti za

realizovanje objektiva, određjenih u Strategiji Plana Delatnosti.

DO, kao nosilac glavnih odgovornosti za realizaciju objektiva, nadziraċe najvažnije

pokazatelje koji se tiču implementacije Strategije. Na kraju svake godine, DO ċe pripremiti

jedan izveštaj progresa o stepenu realizacije objektiva, koje objavljuje i upoznaje sve

zainteresovane vladine i ne-vladine aktere.

Ministarstva, učesnice radne grupe (MONT, MEF, MSPP, MRSZ, MZ), izveštavaċe o

nadziranju i proceni aktivnosti, koje kao nosioci imaju ova ministarstva ili institucije u

njihovoj zavisnosti. Ove institucije ċe periodično izveštavati pri DO, na način na koji ċe

izveštaji biti unificirani. Takođe, sve relevantne institucije, obuhvaċene kao nosioci ili

partenri POD, biċe obuhvaċene u procesu nadziranja i procenjivanja Strategije.

Ne-vladine organizacije ċe učestvovati u nadziranju i procenjivanju strategije za zjedničkim

stolovima koji ċe se organizovati od DO. Za ovim stolovima, civilno društvo ċe predstaviti

izveštaje koji su povezani sa projektom i programima za omladinu, koje su oni realizovali.

3. Raspodela i korišċenje rezultata nadziranja i procenjivanja

Rezultat nadziranja i procenjivanja ċe se raspodeliti da bi bio poznat progres KSOPD,

o dostizanju strateških objektiva i specifičnih objektiva. Nakon sastavljanja izveštaja

progresa, zasnovanih na podacima i primedbama, oni ċe se raspodeliti međju korisnicima,

koji su:

Centralne i lokalne državne institucije,

Civilno društvo,

Međunarodni partneri,

Mediji,

Šira javnost.

Glavni i odgovorni za raspodelu rezultata biċe Departman Omladine. Takođe ċe se objava

rezultata izvršiti preko medija ili organizovanjem seminara i okruglih stolova, da bi se izneli

zaključci u vezi strategije, posebno angažujuċi civilno društvo.