Stanislav Sretenoviæ UDK: 341.382: 172.4Institut za savremenu istoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0901223S

REPARACIJE POBEÐENIH, DUGOVIPOBEDNIKA: SLUÈAJ FRANCUSKE

I KRALJEVINE SRBA, HRVATAI SLOVENACA/JUGOSLAVIJE�

��������� �� ������ ����� �� ��� ������ ������ �������� �� � ������ ����� �� ��� ��������� ������ ��������� ��������� � �� ��� ����������

������� �������� � �� ��� ���� �� � ���� � ���� �� ������� ���� �����������

� ���� �� ���� ������� �� ���� ������������ ��� �� �� � �������� �� � ����

���� ��������� ���� �����!��� � �� ����������� ���� � ����� "���� ��������

���� ����� � !����� �� ��������� ������� ������ ����� �������� ��� ������

��� �� ������� ������� � �������� �������� ���������

�� �� �� �� #��������� $����� %���������� �������� ����� ������� ��������� ���� � ���������� ���������!� ����� ���� �� ������ �������� ��

� �����

Uvod

U srcu svakog istorijskog razmišljanja o pravdi i praviènosti umeðunarodnim odnosima nalazi se èovek odreðenog vremena sasvom svojom duhovnom i materijalnom snagom i slabošæu. Produ-biti poznavanje odreðenog istorijskog perioda, uveæati znanje o po-litièkim, ekonomskim i kulturološkim procesima koji su delovali napojedince toga vremena, razvijati ljubopitljivi ali i kritièki duh u pi-tanjima ljudske aktivnosti u prošlosti, èitati „izmeðu redova“ doku-menata pohranjenih u arhivima, tra�iti „dubinske snage“ istorijekoje mo�da deluju na nas i naše savremenike – sve su to naèini na os-novu kojih se mo�emo pribli�iti istorijskoj istini svesni da je onaipak u apsolutnom smislu nedosti�na. Za razumevanje znaèaja

223

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� ���� ����� �� ������ �� ������ �������� ���������� ���� ��������� ��� ������� ��� ������ ��� ��������� �� ��� ������������ � ������� �� ������

�������� ���� �� ����� ����� �� ����� %����� �� ������� �� �������� !!"� ������ ��#����$���� $������� � %��������

odreðenih ideja u meðunarodnim odnosima va�no je da se u isto-rijskoj analizi uzimaju u obzir liènosti koje su imale moguænost od-luèivanja i strukture institucija koje su oni predstavljali, zatim znaèajekonomskih, finansijskih i moralnih razloga za donošenje politièkihodluka naspram razloga klasiène geostrategije, pa odluèujuæi znaèajunutrašnje politike u voðenju spoljne politike dr�ava i najzad, meðu-narodni kontekst ili „duh vremena“, kao jedan od najva�nijih okvirakoji odreðuju delatnost ljudi na meðunarodnoj sceni.

Versajski mirovni ugovor izmeðu starih i novih rešenja

Dok je još besneo Veliki rat, princip prava i praviènosti za „svenarode“ sveta prvi put je javno objavljen u poruci predsednika VudroaVilsona amerièkom Kongresu januara meseca 1918. godine. Vilson jezatim nabrojao 14 uslova, u istoriografiji poznatih pod nazivom „14taèaka“, koji je trebalo da predstavljaju èitav program svetskog mira.Vilsonov program je podrazumevao postojanje jednog „opšteg meðu-narodnog udru�enja“ koje bi garantovalo politièku nezavisnost, teri-torijalni integritet i ravnopravnost malih i velikih dr�ava. Ove idejebile su u potpunoj suprotnosti sa principima bezbednosti, moæi, utica-ja i tra�enja ravnote�e snaga, manje ili više uspešnim, koje su evrop-ske sile vekovima primenjivale u voðenju svoje politike.

Ipak, Vilson nije bio sanjar i zatvorenik svojih maštarija. Nasvoj naèin, on je olièavao snagu jedne nove dr�ave na meðunarodnojsceni, zasnovanu na njenoj geografskoj poziciji, ekonomskom i fi-nansijskom razvoju i šarolikom sastavu njene brojne populacije. Vil-sonovih 14 taèaka je poslu�ilo kao osnova za potpisivanje primirjasa Nemaèkom i za poèetak Konferencije mira u Parizu januara 1919.godine. Prvi put u istoriji, o mirovnom ugovoru su diskutovale silepobednice, a rešenja su saopštena pobeðenima kako bi ih usvojili iliodbacili u celini. Mir je dakle diktiran pobeðenima, a o njemu je pre-govarano izmeðu pobednika. I pored velikih principa 14 taèaka, po-beda je prvenstveno pripadala velikim silama. Male saveznièke silenisu imale moguænost da utièu na odluke, veæ su samo mogle dasaopšte svoje mišljenje u radnim telima mirovne konferencije. Zna-èaj liènosti na èelu velikih pobednièkih dr�ava bio je odluèujuæi: sveva�ne politièke odluke donošene su u malom komitetu od tri èlanakoji su saèinjavali Vudrou Vilson i predsednici vlada Velike Britani-

224

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

je i Francuske, Dejvid Lojd D�ord� i �or� Klemanso. Dr�ava je osta-la u centru njihovih preokupacija i mada su oni podr�avali kraj tricarstva (ruskog, austro-ugarskog i nemaèkog), ostalo je otvoreno pi-tanje kako stvoriti nacionalnu dr�avu u Èehoslovaèkoj ili meðu ju-�nim Slovenima, meðu narodima razlièitih kultura i tradicija. Takose i sam princip „prava naroda na samoopredeljenje“ ukazivao kaoproblematièan. Mada je osnovni èinilac u definisanju jednog narodau to doba bio zajednièki govorni jezik i oseæaj pripadnosti tom naro-du, milioni germanofona su ostavljeni u granicama nove Austrije iliÈehoslovaèke, a njihov austrijski ili èehoslovaèki nacionalni identi-tet je tek trebalo izgraditi što je u èitavom germanskom svetu pod-grevalo razne vrste nezadovoljstva i revanšizma. Slièno je bilo i saMaðarima. Iako je stvorena maðarska nacionalna dr�ava, milionimaðarofona su ostali van granica te dr�ave.

Pored teških teritorijalnih i vojnih odredaba koje su nametnu-te Nemaèkoj, ona je trebalo da ponese i najveæi teret ekonomskih i fi-nansijskih odredaba. Još za vreme pregovora o primirju, saveznici suzahtevali da „troškovi“ rata budu pokriveni od strane Nemaèke. Pi-tanje nemaèkih reparacija bilo je jedno od osnovnih pitanja koje jerešavano na Konferenciji mira u Parizu. Meðutim, saveznici su ovopitanje smatrali više tehnièkim a manje politièkim pa su se njimebavile prevashodno specijalistièke komisije a u manjoj meri pred-sednici delegacija velikih sila. Razlog za to je bio što je u samomVersajskom mirovnom ugovoru jedan poseban èlan (br. 231) oprav-davao reparacije ustanovljavajuæi kao istorijsku istinu odgovornostNemaèke i njenih saveznika u otpoèinjanju rata, odakle se izvodilanjena „obaveza“ da plati uèinjenu štetu. Stav o istorijskoj odgovor-nosti za otpoèinjanje rata oslanjao se na novo shvatanje o moguænos-ti nauènog ustanovljavanja odgovornosti dr�ava na meðunarodnojsceni koje se javilo još u toku rata u Sjedinjenim Dr�avama i Fran-cuskoj. Tokom 1917. godine, pri francuskom Ministarstvu inostra-nih poslova (Kej d’Orsej), oformljen je jedan Komitet za prouèava-nje konferencije mira, savetodavna institucija koja je okupljalanajznaèajnije francuske ekonomiste, pravnike, istorièare, geografe ilingviste sa ciljem da saèine predloge o buduæem miru�. Mnogi fran-

225

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� &���'� �����(� ����� ��� ������� �� ��� ��)������� � ��������� *�����+����,�� �������� -����� .���� ������ �� -�� ���� � ������$� /��� �0� %�) � -��1��� �02������

cuski nauènici su za vreme rata veæ bili uzeli uèešæa u raznim komi-tetima kao što je Komitet za prouèavanje dokumenata o ratu èiji jepredsednik bio istorièar Ernest Lavis a sekretar sociolog Emil Dir-kem. Taj komitet je izdavao propagandne tekstove protiv pangerma-nizma, nemaèkog mentaliteta i „nemaèke duše“�. Za vreme Mirovnekonferencije radila je Komisija za odgovornost vinovnika rata u ko-joj je francuski predstavnik bio Andre Tardje�. Pored toga, jedan odosnivaèa francuske škole istorije meðunarodnih odnosa Pjer Renu-ven sakupljao je dokumenta koja su „nauèno“ dokazivala odgovor-nost Nemaèke za otpoèinjanje rata.

Došlo je i do uvoðenja novih reèi u mirovni ugovor. Kako bise izbegli stari termini kao što su „tribut“ ili „ratna nadoknada“,usvojen je novi termin reparacije. Ovim terminološkim zahvatomuèesnici mirovne konferencije su �eleli da daju na znanje da se radisamo o sumi koja je trebalo da nadoknadi štetu koja je „realno“izazvana za vreme rata. Ni manje, ni više. Ali, odmah su postavljenakljuèna pitanja na koja nije odgovoreno: na kom nivou treba utvrditisumu koju je Nemaèka trebalo da plati i kako raspodeliti tu sumuizmeðu pobednika. Na to pitanje saveznici nisu imali odgovor 1919.godine, pa su odluèili da se finansijska strana rata reguliše na poseb-noj konferenciji koja æe biti sazvana posle završetka mirovne kon-ferencije. Problem je bio u tome što su, sa jedne strane, zemlje na ko-jima su se odvijale ratne operacije kao Francuska, Belgija, Italija iSrbija tra�ile veoma visoke odštete, dok su zemlje koje su bile manjepogoðene ratom, kao Sjedinjene Amerièke Dr�ave i Velika Britani-ja, podvlaèile rizike za svetski finansijski sistem u sluèaju preteranihzahteva u odnosu na nemaèku sposobnost plaæanja. Versajski mirov-ni ugovor je tako ostavio finansijsko rešavanje rata za buduænost i umaglovitom stanju. On je samo precizirao da suma mora da budeodreðena do 1. maja 1921. i da do tada Nemaèka mora da uplati 20milijardi zlatnih maraka, veæim delom u naturi. „Versajski red“ se, ustvari, mnogo više zasnivao na principima tradicionalne diplomatije

226

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

� � � �),� $��������( ������������ �� �$����� ����������� �� ����� ����������� 3���� ��4� *���5#���6��� 7������� ��� ������������ �� ����� � ���������

������ � ��� ����� 3����� 89:� � 2���(� ;����� &�� '�������� �� (��������� <��1���� 899��

� ����= >������� )� "�*� 3����� 89 8? �� �� ��� �� �� ���� ��������� ���

��� ���� � !"# $���%� &����� ������� �� ��������� �� �� ��� ��� �� �����

������������� !"#$%!&'()� 3����� 899@�

odnosa snaga i nametanja rešenja nego na novim principima obzna-njenim od strane Vilsona.

Po modelu Versajskog mirovnog ugovora potpisani su ugovo-ri sa ostalim pobeðenim zemljama: u Sen �ermenu sa Austrijom (10.septembra 1919.); u Nejiu sa Bugarskom (27. novembra 1919.); uTrijanonu sa Maðarskom (4. juna 1920.) i u Sevru sa Otomanskimcarstvom (10. avgusta 1920.) koji je poništen ugovorom u Lozani(jul 1923.).

Francuska izmeðu naplate reparacija i meðusaveznièkihdugova

Iako pobednica u ratu, Francuska je strahovala od brzog pov-ratka nemaèke snage i od moguæe nemaèke �elje za osvetom pogoto-vu zato što je Versajski mirovni ugovor ostavio oseæanje poni�enostiu Nemaèkoj. Francuska nije uspela da dobije anglo-amerièku garan-ciju za svoje istoène granice u vidu odbrambenog ugovora. Poredtoga, zbog unutrašnjopolitièkih razloga, amerièki Senat je odbio daratifikuje ugovor u Versaju pa je izgledalo da Sjedinjene Dr�avenapušta interes za Evropu i da Društvo naroda gubi svog glavnog in-spiratora. Francuzi su zato �eleli da svoju bezbednost, snagu i uticaju Evropi ostvare oslanjajuæi se na striktno izvršavanje odredaba mi-rovnih ugovora i na organizovanje „boènih savezništava“ sa novo-nastalim dr�avama Poljskom, Èehoslovaèkom, Rumunijom i Kralje-vinom Srba, Hrvata i Slovenaca na nemaèkim istoènim granicamakoje bi Nemaèku u klasiènom geostrateškom smislu dr�ale izmeðu„èekiæa i nakovnja“. Meðutim, za voðenje ovakve politike sile,Francuskoj su ponestajala demografska, materijalna i moralna sred-stva. Od kraja Velikog rata, sredstva kojima je raspolagala Francu-ska su bila relativno slaba. Pored znaèajnih demografskih gubitaka ipotrebe da obnovi deo svoje nacionalne teritorije na kojoj su voðenaratna dejstva, Francuska je trebalo da se nosi i sa mnogobrojnim oba-vezama prema Sjedinjenim Dr�avama i Velikoj Britaniji kod kojih jebila zadu�ena za vreme rata. Na primer, izmeðu avgusta 1914. i mar-ta 1917, Francuska je od Sjedinjenih Dr�ava pozajmila 650 milionadolara sa kamatom od šest i sedam odsto, da bi od trenutka ameriè-kog ulaska u rat, za osam meseci pozajmila milijardu dolara sa èetirii po odsto kamate. Pored toga, odmah posle rata, Francuskoj je

227

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

postalo jasno da su njeni veliki du�nici od pre rata, Rusija i Oto-mansko carstvo, nesigurni i da neæe uspeti lako da povrati visokesume investirane u te dve zemlje zbog dolaska boljševika na vlast uMoskvi i zbog rastrojstva dr�avne uprave u Carigradu. Zato je Fran-cuska �elela da naplati svaki investirani franak gde god je to bilo mo-guæe i nije prezala ni od vojne intervencije ili „stavljanja ruke okonemaèkog vrata“, kako je govorila onovremena štampa, da bi napla-tila nemaèke reparacije.

Pre nego što je ukupna suma reparacija bila odreðena, Fran-cuzi su u procentima dobili ogroman deo raspodele nemaèkihodšteta. Saveznièka konferencija u belgijskoj banji Spa odr�ana ujulu 1920. godine, odredila je èak 52 odsto nemaèkih reparacija zaFrancusku, 22 odsto za Veliku Britaniju, 10 odsto za Italiju, osamodsto za Belgiju i 6,5 odsto za Kraljevinu SHS. Posle nekolikoneuspešnih konferencija na kojima saveznici nisu mogli da se dogo-vore o iznosu ukupne sume koju bi Nemaèka trebalo da plati, konfe-rencija u Londonu iz marta 1921. je, na veliko zadovoljstvo Francu-ske, fiksirala ukupnu sumu na izrazito visokom nivou od 220milijardi zlatnih maraka. Pošto je ovu sumu Nemaèka odbila i zbogzakašnjenja u razoru�anju i plaæanju veæ odreðenih 20 milijardi,Francuzi su zajedno sa Britancima vojno okupirali tri nemaèka gradau Ruru. Najzad, pod uticajem Britanaca, ukupna suma reparacija jesmanjena na 132 milijarde zlatnih maraka, što je i dalje predstavljaloznaèajnu sumu koju je Nemaèka trebalo da plaæa u godišnjim ratamaod dve milijarde i 26 odsto svog ukupnog izvoza. Tek tada je Nemaè-ka popustila i uplatila prvu milijardu maraka od vremena mirovnogugovora. Meðutim, kada je na Ðenovskoj konferenciji (april–maj1922) propao britanski plan uvoðenja Nemaèke i sovjetske Rusije uevropske ekonomske i finansijske tokove i pošto su SjedinjeneDr�ave odbijale da dovedu u vezu nemaèke reparacije sa meðusave-znièkim dugovima, Francuzi su, dr�eæi se striktno odredaba Versaj-skog mira, uz diplomatsku podršku Musolinijeve Italije, vojno oku-pirali nemaèku oblast Rur, kako bi, po reèima tadašnje francuskeštampe „uzeli ugalj koji im pripada“.

Ako se ne posmatra iskljuèivo sa vojnog i strateškog stano-višta, francuska okupacija Rura je bila, u stvari, „Pirova pobeda“.Okupacija se pokazala kao veoma skupa, što je pogoršavalo stanjefrancuskih javnih finansija i bud�etski balans koji je još od vremena

228

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

rata, u oèekivanju uplata nemaèkih reparacija, bio u stalnom deficitu.Poverenje u franak je opadalo, što su iskoristili mnogi francuski spe-kulanti da doðu do lakih zarada na berzi. Pojedinim francuskim indu-strijalcima i trgovcima devalvacija franka je odgovarala jer jepospešivala njihov izvoz. Strane banke, britanske i nemaèke, podr�a-vale su nepovoljan razvoj finansijske situacije u Francuskoj koji jepolitièki odgovarao britanskoj i nemaèkoj vladi kako bi zaustavile„francuski imperijalizam“ na kontinentu. Da bi stabilizovala svojuvalutu, francuska vlada je bila primorana da zatra�i amerièku finan-sijsku pomoæ. Pozajmica amerièke grupacije „Morgan“ od 100 mi-liona dolara koja je odobrena u martu 1924, bila je dovoljna da sezaustave spekulacije na tr�ištu i da se vrati snaga francuskom franku.Ali, Francuska je od tada morala da pokazuje više fleksibilnosti usvojoj spoljnoj politici i da prihvati anglo-amerièke zahteve u pitanjureparacija i meðusaveznièkih dugova. Ekonomska i politièka situaci-ja u Evropi je promenjena u odnosu na period neposredno posle rata iFrancuska više nije mogla da igra ulogu „evropskog policajca“.

Rešenje problema je tra�eno u potpunom integrisanju nemaè-ke ekonomije u meðunarodni sistem èiji bi osnovni pokretaè bio ame-rièki dolar. Ne ulazeæi u pitanje ukupne sume reparacija, komisija naèelu sa amerièkim finansijskim struènjakom i politièarem ÈarlsomDozom� izradila je aprila 1924. novi plan uplata nemaèkih reparacijaza pet narednih godina. Prva uplata je fiksirana na milijardu zlatnihmaraka, a naredne je trebalo da srazmerno rastu da bi dostigle 2,5 mi-lijardi u 1928. godini. U osnovi celog sistema plaæanja nemaèkih re-paracija, nalazila se pozajmica od 800 miliona zlatnih maraka najve-æim delom na amerièkom finansijskom tr�ištu, pozajmica koja jetrebalo da pokrene nemaèku ekonomiju. Dozov plan je omoguæiopriliv amerièkog kapitala u Nemaèku� zahvaljujuæi kojem je ona ot-poèela sa plaæanjem reparacija, dok su, sa svoje strane, amerièkidu�nici došli u moguænost da vraæaju svoje ratne dugove. Amerièkipoverioci nisu uèinili nikakav poklon svojim du�nicima jer su zahte-vali vraæanje pozajmljenih suma uveæanih za neplaæene kamate od

229

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� A��� B���� .�� C8:�D589D8E �� ��� ������������� 7���������( ����� ��(.����� � ����� �� ��������� �/����� %��������� .������� �� F������ ������� ������

� �� 89 G� �� 89 9� F��� �� �� ������ ������ ��� ��� �������� ����� ��1�������� �� ���� ��� ������� �� ������ �� 7�.1�� � ������� �� ;�������� H���1������ � /���� %���������

kraja rata, ali su prihvatili da se vreme otplate produ�i na 62 godine�.Izmeðu 1924. i 1929, oko 2,6 milijardi dolara je na taj naèin stiglo izEvrope u amerièki trezor, što èini nešto više od sume koja je po-zajmljena u istom periodu. Izgledalo je da je uspostavljen izbalansi-rani finansijski kru�ni tok („finansijski trougao mira“) u kome je ka-pital polazio iz Njujorka, stizao do Berlina, a zatim se preko Pariza,Londona, Rima i Brisela vraæao u Ameriku, a sve to na dobrobit ra-zvoja ekonomija tih zemalja. Ipak, za francusku vladu, ukupan odnosizmeðu primljenih nemaèkih reparacija i vraæenih dugova Sjedinje-nim Dr�avama i Velikoj Britaniji u ovom periodu je bio skoro izjed-naèen, što je izazivalo nezadovoljstvo u francuskom javnom mnjenjukoje je oèekivalo znatno veæe prihode od nemaèkih reparacija.

Kada je petogodišnji Dozov plan isticao, nemaèka diplomati-ja je preuzela inicijativu. Pošto su prethodno u Lokarnu 1925. godi-ne garantovane francuske istoène granice i pošto je 1928. godinepotpisan pakt koji je rat stavljao izvan zakona (Brijan-Kelogovpakt), Gustav Štrezeman je prilikom posete Parizu tra�io kraj okupa-cije Rajnske oblasti pre isteka petnaestogodišnjeg roka, odreðenogVersajskim ugovorom. U novim meðunarodnim okolnostima smiri-vanja i saradnje, okupacija Rajnske oblasti izgledala je kao nepo-trebna i anahrona. Francuzi su prihvatili princip, a za uzvrat su tra�ilikonaèno regulisanje pitanja reparacija. O tome je raspravljao komi-tet meðunarodnih finansijskih struènjaka meðu kojima je bilo i Ne-maca, a ponovo pod predsedništvom jednog amerièkog bankara,Ovena Janga�. Uzimajuæi u obzir dotadašnje nemaèke uplate, Jan-gov plan je odredio nemaèke reparacije u visini od 109,5 milijardimaraka èime su uèinjene znaèajne olakšice Nemaèkoj. Sa jedne stra-ne, uplate su rasporeðene na 59 godina i trajale bi do 1988! Sa druge,samo je 22,6 milijardi maraka trebalo da bude plaæeno bezuslovno,dok bi ostalih 87 milijardi bilo plaæeno samo ako bi Sjedinjene Dr�a-ve nastavile da zahtevaju naplatu saveznièkih dugova iz rata. Fran-cuska je dakle postigla ono što je zahtevala još od kraja rata, povezi-vanje nemaèkih reparacija i meðusaveznièkih dugova. Meðutim,

230

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

� I������ ��� ���� 7�. �� �������� �� /����� %��������� ���� 89 @ C�����1��� 2���1%�����E� %������ � &������ 89 D� � #��������� ����� 89 �� C�����1��� 2���1%������E�

� ���� .� *��� C8:"G589� E� �������� ������ � ������������� ������ ���!��� �� � �����������

povezanost ipak nije bila potpuna: Amerikanci su odbijali da prihva-te klauzulu o napuštanju naplate meðusaveznièkih dugova u sluèajunemaèkog neplaæanja reparacija. Jangov plan je usvojen na Konfe-renciji u Hagu avgusta meseca 1929. godine, a za uzvrat, saveznicisu otpoèeli sa napuštanjem Rajnske oblasti pet godina pre istekaroka koji je predviðao Versajski ugovor.

Meðutim, svetska ekonomska kriza, koja je pokazala svojeprve znake 1929. godine, onemoguæila je Nemaèku da dalje plaæareparacije. U jednoj dramatiènoj poruci, predsednik nemaèke Paulfon Hindenburg� pozvao je amerièkog predsednika Herberta Huve-ra da objavi moratorijum na plaæanje reparacija u toku jedne godi-ne. Huver je prihvatio princip i objavio moratorijum na sve meðudr-�avne dugove od 1. jula 1931. do 1. jula 1932. Ova odluka je veomaloše prihvaæena od strane Francuza koji su u njoj videli preæutnosredstvo da se odustane od reparacija uprkos Jangovom planu. Bezu-spešni pregovori u Parizu i Londonu tokom leta 1931. o tome kakoda se pritekne u pomoæ Nemaèkoj doveli su do produbljavanja razli-ka izmeðu evropskih sila. Pored toga, Amerikanci su odbijali da od-govore na francuske zahteve da odustanu od naplate meðusavezniè-kih dugova iz vremena rata. Sa druge strane, Francuzi koji nisu višeimali iluzija o ponovnom nemaèkom plaæanju reparacija, teško su semirili sa odustajanjem od naplate znaèajne materijalne i moralneštete koja je uèinjena na njihovoj teritoriji petnaest godina ranije.Ipak, na meðunarodnoj konferenciji u Lozani (jun–jul 1932.) koja jetrebalo da pronaðe rešenje za krizu, odluèeno je da Nemaèka uplatiukupnu sumu od tri milijarde maraka posle 1935. godine a zatim dabude osloboðena plaæanja reparacija na neodreðeno vreme. U istovreme, pitanje meðusobnih ratnih dugova je udaljavalo bivše sa-veznike. Dok su Britanci pokazivali svoju privr�enost SjedinjenimDr�avama prihvatajuæi, u decembru 1932. godine, da nastave sa pla-æanjem svojih ratnih dugova, Francuzi su se okretali od svog „at-lantskog“ savezništva i kretali ka izolaciji. Istog meseca, francuskiparlament je velikom veæinom glasova (402 prema 196) odbio danastavi sa otplaæivanjem svojih ratnih dugova. Pošto ni predviðena

231

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

3�� $�� ;��������� C8:G"589@GE� $�����)� ���� �� ������ � ����������F��� �� 89 D589@G�

� ;������ � ;���� C8:"G589�GE� �������� �������� � ������ ����� �� �������1��� 89 9589@@�

tri miliona maraka nemaèkih reparacija nikada nije uplaæeno, ceosistem plaæanja saveznièkih dugova sa jedne strane i reparacija sadruge strane praktièno je suspendovan 1932. godine. U Nemaèkoj,pitanje reparacija je podsticalo propagandu Hitlerove Nacinal-soci-jalistièke partije o „Versajskom diktatu“ i „nepravdi“ i doprinelo jenjegovom dolasku na vlast 1933. godine.

Kraljevina SHS/Jugoslavija izmeðu francusko-srpskogprijateljstva i otplate srpskih dugova

Uloga predvodnika i zaštitnika koju je Francuska �elela daigra u podunavskoj i balkanskoj Evropi, naroèito u Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca, susrela se sa ogranièenjima koja su se ispoljilaodmah na poèetku 20. godina XX veka. Kao što smo videli, iako po-bednièka, Francuska je bila zabrinuta za svoju bezbednost, svojusnagu i svoj spoljnopolitièki presti� koji su bili uslovljeni plaæanjemnemaèkih reparacija. Pored toga, Francuska je trebalo da se nosi sakonkurencijom drugih zemalja. Osnovni problem za njenu diploma-tiju tokom dvadesetih godina bilo je nepopravljivo neprijateljstvoItalije, zainteresovane za jadransku obalu i nezadovoljne svojomistoènom granicom u Istri, Rijeci i Dalmaciji. Još jedan problem zaFrancusku bio je brzi povratak nemaèkog uticaja koji se oslanjao naznanje nemaèkog jezika, naroèito u Hrvatskoj i Sloveniji, i na razvi-janje ekonomskih i trgovaèkih odnosa zasnovanih na principu plaæa-nja reparacija u naturi. Najzad, francuska saveznica i konkurentVelika Britanija igrala je dvosmislenu ulogu podr�avajuæi èas Fran-cusku, èas Italiju, u nastojanju da izvrši svoj sopstveni uticaj u Kra-ljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji.

Na kraju rata, Francuska je igrala odluèujuæu ulogu u osniva-nju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ona je pa�ljivo pratila svakikorak nove kraljevine. Odnosi koji su od tada razvijani izmeðu dvedr�ave nisu bili ni iskljuèivo bilateralni ni iskljuèivo reciproèni, što ihje èinilo sastavnim delom tadašnjih evropskih procesa. Kao novona-stala dr�ava, stvorena od pobednièke Srbije i bivših delova Aus-tro-Ugarske, dakle pobeðenih, Kraljevina je bila slabašna zemlja, ne-sigurna u svoju buduænost, zemlja èije su ambicije èesto prevazilazilenjene moguænosti. Nova kraljevina je nasledila šest razlièitih carin-skih sistema, pet novèanih, èetiri �eleznièka i tri bankarska sistema.

232

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

Rat je poremetio demografske odnose i izazvao znaèajna materijalnauništenja u celom regionu. Ali, sve oblasti nove kraljevine nisu pod-nele iste gubitke u ratu: postojala je znaèajna razlika izmeðu oblastiSrbije od pre rata i bivših austro-ugarskih oblasti naseljenih ju�nimSlovenima. Srbija je bila zemlja koja je izgubila, u odnosu na ukupanbroj svog stanovništva, najviše ljudi od svih uèesnika u ratu. Oko mi-lion duša, ili više od 20 odsto njenog stanovništva, nestalo je u ratu.Od 700.000 mobilisanih, oko 370.000 vojnika, ili više od polovine,otišlo je u smrt. Tom broju treba dodati i oko 600.000 civila nestalih uoblastima ratnih operacija, za vreme neprijateljske okupacije i za vre-me epidemija. Ovako visoka cena koja je plaæena u ratu ostavljala jefrustracije u srpskom društvu, u javnom �ivotu i unutar porodica.Meðu Srbima su se javljali glasovi da je cena ju�nosovenskog ujedi-njena bila previsoka. Srpskim demografskim gubicima i materijalnojslabosti treba dodati i heterogenost nove kraljevine koja je okupljalanarode sa razlièitim religijama i tradicijama. Pored ostalih razlika,Hrvati, Slovenci i razni narodi ju�ne Srbije (Makedonije) nisu imaliista pozitivna oseæanja prema Francuskoj kao veæina Srba.

Svoje odnose sa Kraljevinom SHS/Jugoslavijom, Francuskaje gradila na nasleðu prijateljskih francusko-srpskih odnosa iz pro-šlosti. Odnosi izmeðu Francuza i Srba posle Velikog rata imaju jed-nu predistoriju èiji znaèaj ne treba prevideti zato što su politièari iakteri ekonomskih i kulturnih odnosa toga doba njome bili inspirisa-ni. U stvari, ti odnosi su se razvijali u okviru dugotrajnog procesaoslobaðanja Srbije od Otomanskog carstva tokom XIX veka. Fran-cuska je blagonaklono gledala na taj proces. Godine 1839, ona jeosnovala svoj konzulat u maloj kne�evini Srbiji, vazalu Otoman-skog carstva. Zatim je dobronamerno posmatrala trgovinu u povojudr�ave koja se raðala i primala je na svoje univerzitete prve srpskestipendiste. Posle Berlinskog kongresa, ona je uspostavila diplo-matske veze sa nezavisnom i meðunarodno priznatom Srbijom da bipotom uèestvovala u izgradnji �eleznièke mre�e i organizaciji finan-sija srpske dr�ave. Na taj naèin, ona je od poèetka XX veka bila eko-nomski i kulturno prisutna u maloj kraljevini Srbiji. Za vreme Prvogsvetskog rata, Francuska je doprinela zbrinjavanju srpske vojskekoja se povukla na Krf posle neprijateljske okupacije Srbije. Na So-lunskom frontu, oporavljena srpska vojska i francuska Istoèna armi-ja borile su se rame uz rame i oslobodile Srbiju. „Muèenièka“ i

233

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

„hrabra“ Srbija koja se borila za „pravo“ i „pravdu“, kako se govori-lo u to doba, obele�ila je misli i stanje duha mnogih Francuza, naro-èito onih koji su zajedno sa Srbima delili strahote rata. Prisni francu-sko-srpski odnosi u prošlosti trebalo je da budu osnova za razvijanjefrancusko-ju�noslovenskih odnosa u zaèetku.

Meðutim, postavlja se pitanje kako su se Francuzi i Srbi odno-sili prema problemima koji su nastali u posleratnoj Evropi i koji sumogli da opterete njihove prijateljske vojne i politièke veze. Odmahposle završetka Velikog rata, pored razlika demografskog i kulturo-loškog karaktera, �ivot nove kraljevine bio je ote�an i nasleðemsrpskih dugova prema inostranstvu. Veæinom francuski kapital, ali iengleski i belgijski, bio je investiran u Srbiju pre i za vreme rata. Od1888. godine, francuski kapital je ulo�en u Srbiji u formi dr�avnihpozajmica, osnivanja industijskih preduzeæa i ulaganja privatnika.Teritorijalno uveæavanje Srbije posle Balkanskih ratova nametalo jepitanje srpskog uèešæa u otomanskom dugu. Najveæi broj investicijau regionima koje je Srbija dobila od Otomanskog carstva (Kosovo iMetohija i Makedonija) bio je ostvaren od strane francuskih predu-zeæa. Za vreme Velikog rata, najviše novca, vojnog i sanitetskog ma-terijala i oru�ja za opstanak i oporavak srpske vojske dala je Francu-ska, a u manjoj meri Engleska. Posle rata, pitanju vraæanja srpskihdr�avnih dugova od pre i za vreme rata treba dodati i pitanje nado-knade ratne štete koje su stranci, najviše Francuzi, pretrpeli u Srbiji.

Rešavanje pitanja srpskih dugova teklo je sporo i optereæiva-lo je odnose dveju dr�ava u meðuratnom periodu. Èesto je problemsrpskih dugova zaoštravan sa francuske ili srpske strane do te mereda se èinilo kao da se dva prijateljska naroda nisu nalazila na istoj,pobednièkoj strani u ratu. Ako bi se dr�ali iskljuèivo slova meðu-narodnih propisa, izgledalo je da æe se pitanja meðusaveznièkih du-gova i nemaèkih reparacija u svakom pojedinaènom sluèaju rešiti re-lativno lako. Meðutim, naplatu jednih i drugih potra�ivanja trebaloje i konkretno ostvariti. Izgledalo je da æe se naplata štete uèinjenestranim dr�avljanima na nekoj teritoriji najbr�e rešiti. Po èlanu 297Versajskog mira koji se odnosio na privatnu svojinu, naplata ratneštete je bila vezana za reparacije tako što je svaka dr�ava trebalo daisplati svoje ošteæene dr�avljane u inostranstvu, a zatim da povratitaj novac na raèun reparacija. Dakle, Francuska je trebalo da platiFrancuzima ošteæenim u Srbiji za vreme rata, a zatim da te sume

234

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

naplati od nemaèkih reparacija. Ali kao što smo videli, opšti problemizvršavanja nemaèkog plaæanja se pojavio odmah posle rata. Što setièe potra�ivanja stranih ulagaèa u Srbiji od pre rata, zakonodavstvoKraljevine SHS iz 1920, nazvano „moratorijum“, omoguæavalo jedu�nicima da se oslobode svojih obaveza prema stranim poverioci-ma po kursu od 103,5 dinara za 100 zlatnih franaka, kursu koji jeva�io pre rata. Ali, realna vrednost dinara posle rata nije više odgo-varala tom kursu, što je znaèilo da bi Francuzi pretrpeli štetu od oko80 odsto u odnosu na vrednost franaka koje su investirali u Srbiju prerata. Meðutim, najveæi problem se javljao u vezi sa dr�avnim dugo-vima, otomanskim dugom i srpskim dr�avnim dugovima Francuskojod pre i naroèito za vreme rata.

Veæ u leto 1920. mogle su da se èuju teške reèi izmeðu dva sa-veznika oko potpisivanja ugovora u Sevru sa Otomanskim carstvom.Plaæanje od strane Kraljevine SHS svoga dela u okviru otomanskogduga u kome je francuski kapital bio veæinski bilo je blokirano odbi-janjem kraljevske vlade da potpiše ugovor. Kraljevska delegacija senije slagala sa raspodelom plaæanja otomanskog duga jer je smatralasvoj udeo previsokim i tra�ila je njegovu reviziju. Takav stav jeizazvao nezadovoljstvo u Parizu. Francuski ministar finansija jetra�io diplomatsku intervenciju Kej D’Orseja u Beogradu i britanskupodršku kako bi primorao kraljevsku vladu da potpiše ugovor.Francuski ministar je stajao na stanovištu da svi ugovori sa razlièitimneprijateljskim zemljama uzeti zajedno èine jednu nedeljivu celinu.Vezujuæi tako reparacije odluèene u Versaju za vraæanje otomanskogduga, francuski ministar finansija je �eleo da izbegne da jedna dr�a-va u�iva prednosti koje su joj obezbeðivali „pojedini ugovori“ a dapritom ne preuzme na sebe obaveze koje su joj nametali „drugi ugo-vori“. On je zato optu�io „Srbiju“ za dvostruku igru. Ipak, priznavaoje da primena tog sistema mo�e da izazove teškoæe ali da æe u sluèaju„Srbije“ biti moguæe da se uspostavi kompenzacija izmeðu sumekoju æe primiti na ime odštete i sume koju joj je ugovor u Sevrunametao za naplatu. Meðutim, Beograd se oglušio i o intervencijupredsednika vlade i ministra inostranih poslova Aleksandra Milera-na. Ipak, rešavanje pitanja otomanskog duga je ubrzo potom blokira-no zbog turske nacionalne revolucije i grèko-turskog rata.

235

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

�� '&'(� )�(���� � �*�� +,� -����� � +"� $���%� &����� �&$� . '/

&������� ��0� &'(�� ����� �� 1, �����23�� � 1,�

Tokom 1920., Kraljevina SHS je radila na zakonskom reguli-sanju pitanja srpskog dr�avnog duga od pre i za vreme rata. U tomsmislu znaèajno je bilo potpisivanje finansijskog sporazuma januara1920. izmeðu kraljevskog ministara Milorada Draškoviæa i francu-skog ministra Luja Lušera�, sporazuma koji je predviðao izdavanjemenica kraljevskog trezora u vrednosti srpskog duga za vreme rata uzgodišnju kamatu od pet odsto. Meðutim, odmah se pojavio problemodreðivanja sume srpskog duga koju je trebalo platiti, odnosno zakoju je trebalo izdati menice. Francuzi su odreðivali sumu koju jekraljevska vlada ocenjivala kao previše visoku. U stvari, radilo se ojednom vidu ratnog nasleða koji je izazivao nesporazume za vrememira: dokumentacija o francuskim novèanim uplatama i isporukamamaterijala nije bila kompletna zbog brzine i neorganizovanosti koja jevladala za vreme rata. Nekoliko francusko-srpskih komisija je bezuspeha pokušalo da odredi visinu duga što je kraljevska vlada koristilakao izgovor kako bi odugovlaèila sa izdavanjem ugovorenih menica.

Sa druge strane, Francuska se u Kraljevini SHS veoma brzonašla u kontradiktornom polo�aju izmeðu svojih politièkih potreba ifinansijskih razloga. U sprovoðenju svoje politike snage i uticaja uantinemaèkoj perspektivi, ona je 1923. godine planirala da odobriveliki zajam od ukupno oko milijardu franaka za naoru�anje tri svojesaveznice u istoènoj Evropi: Poljske, Rumunije i Kraljevine SHS. ZaKraljevinu SHS, Francuska je odredila sumu od 300 miliona frana-ka. Meðutim, dodelu te sume Francuzi su uslovljavali izdavanjemmenica. Tada su Srbi poèeli da vrše aluziju na etiku u meðunarodnimodnosima i da pokušavaju da ucenjuju svoju zaštitnicu Francusku. Ujanuaru 1923, kraljevski poslanik u Parizu Miroslav Spalajkoviæ� jeokarakterisao francuski zahtev za izdavanje menica kao „neprave-dan“ zato što se odnosio na pitanje meðusaveznièkih dugova koje jeFrancuska „odbijala“ da reguliše prema svojim poveriocima, Ameri-kancima i Britancima�. Pokušavajuæi da uceni svoje sagovornike,Spalajkoviæ je upitao za datum kada æe francuska vlada da, po dogo-

236

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

�� <�� <�)�� C8:" 589@8E� ����� � ���� $��������� ����� ��� � ����������1��� ������� %�� �� ��)� ���� �������� �����

�� &���� 4/ 5����67 ��8� �� *�����%+��,�-������ �� � �.������� ����/

0����� �� � ���� �������������� �8��� ��� �� ������� ������� �� ��� �� ��9� ���

��� �� ���� ����� '/ :������� �* "��� �*� @::� 8G� 7��������, 2����������� ���������( ���� 3����� 8D� ������

89 @� )�$������ ��������

voru iz vremena rata, plati sumu koju je kraljevska vlada dala za po-trebe Rusa izbeglih u Srbiju posle boljševièke revolucije. Èekajuæirešenje pitanja meðusaveznièkih dugova na nivou velikih sila, kral-jevska vlada se protivila da izvrši operaciju izdavanja menica iako jeformalno prihvatila obavezu januara 1920. Ipak, pod uticajem reše-nja predviðenih Dozovim planom, dogovor o visini srpskog dugakoji je trebalo platiti je postignut krajem 1925. godine. Ali, tada jekraljevska vlada izjavila da taj dogovor treba da ratifikuje u skup-štini da bi pristupila izdavanju menica. Pored toga, ispostavilo se danije bilo jasno da li je ugovorenu sumu trebalo platiti u zlatnim, ili umanje vrednim, papirnim francima.

Razlozi oklevanja kraljevske vlade da otpoène sa procesomotplate srpskih dugova nalazili su se, u stvari, u oblasti unutrašnjepolitike. Da bi umirila svoje odnose sa Italijom, kraljevska vlada je1925. godine potpisala konvencije u Netunu koje su regulisale po-graniène, ekonomske i kulturne odnose izmeðu dve zemlje. Te spo-razume je trebalo ratifikovati u parlamentu u Beogradu ali su Hrvatismatrali da su Netunske konvencije potpisane na štetu njihovih na-cionalnih interesa. Pretili su da æe napustiti parlament i tako izazvatinovu unutrašnu krizu u dr�avi koja ne bi bila u interesu ni vlade, ninjene zaštitnice Francuske. Zato je kraljevski ministar spoljnih po-slova Momèilo Ninèiæ�, francuski doktor pravnih nauka i osvedoèe-ni frankofon i frankofil, ponovo izneo etièki argument. U februaru1926, pozivajuæi se na dotadašnje srpsko-francusko prijateljstvo i nadu�nosti staranja i lojalnosti koje bi iz njega trebalo da proistièu, Ni-nèiæ se �alio da mu Francuska „stavlja no� pod grlo“ insistirajuæi naotplati srpskih dugova. Kao Spalajkoviæ nekoliko godina ranije, Ni-nèiæ je pribegao metodi ucenjivanja svojih francuskih sagovornikaali sa novim argumentom koji je zadirao u osnove francuske politikeprema Kraljevini SHS. Upozoravao je Ke Dorse da bi Francuska tre-balo da se poka�e „blagom“, jer ako ona nastavi da zahteva svoj no-vac, francuski uticaj u Kraljevini SHS se neæe realizovati. Meðutim,Pariz je odgovarao da zbog finansijske krize mora da zahteva svakifranak koji je dao svom malom savezniku za vreme rata. Ne uzima-

237

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

�� &2��8� '/ ;���8��8� �� ��-��0�������� ��-��� ������� ���������

�� ��00�� �� �� �������� ��-�������� ����1���� �� �����-2��� �8��� ��� �� �������

������� �� ��� �� ��9� ����� �� ����� ����� </ ����� �� (/ =����� �* # &/ ;���

�8��8� �� ����� �������� �� ��� ��������� ���������� !&3"%!&3&)� ����� '�����

0����� � >"�

juæi u obzir strateške razloge uticaja, francusko Ministarstvo finansi-ja je preko Ke Dorsea nastavilo da vrši pritisak na kraljevsku vladuda reši pitanje ne samo srpskih dugova za vreme, veæ i onih od prerata. Francuski pritisak je nastavljen i tokom 1927. godine, a politikanovog kraljevskog ministra inostranih poslova Vojislava Marinko-viæa�, takoðe francuskog doktora nauka i proverenog frankofona ifrankofila, nije se mnogo razlikovala od politike njegovog predhod-nika. Marinkoviæ je izjavljivao da kraljevska vlada �eli da reši pro-blem, ali da joj je potrebno odreðeno vreme da pripremi javnomnjenje i parlament za donošenje odluke.

U stvari, unutrašnja situacija u Kraljevini SHS je bila veomazaoštrena. Raspolo�enje u Kraljevini SHS je bilo protivno plaæanjudugova. Srbi su se protivili istièuæi još jedan etièki argument da su„prolivali krv“ za vreme rata što je u svesti tadašnjih politièara zna-èilo da su Srbi na taj naèin „platili“ zajednièku pobedu saveznika,odnosno „otplatili“ svoje materijalne dugove iz rata. Sa druge strane,Hrvati su podvlaèili da su to bili srpski dugovi koji se njih nisu ticali,ali pritom nisu pominjali da su se nalazili na strani pobeðenih i da sumogli da uèestvuju u plaæanju reparacija. U takvoj situaciji, upo-trebljavajuæi razloge unutrašnje politike, što je bilo karakteristiènoza jednu parlamentarnu demokratiju, i nadajuæi se da æe te razlogeFrancuzi razumeti i uva�iti, Marinkoviæ je �eleo da dobije na vreme-nu: „U dr�avi Srba, Hrvata i Slovenaca nema odgovornog politièarakoji bi bio u stanju da odluèi u sporu odjednom; svi pritisci kojimogu da se vrše na Beograd delovaæe dakle suprotno njihovom ciljui jedini rezultat sadašnje kampanje æe biti da se ’ubije’ nova po-zajmica u inostranstvu“�. Radilo se, naime, o pregovorima o zajmukoje je kraljevska vlada vodila u Sjedinjenim Dr�avama sa finan-sijskom grupom Bler. Francuzi nisu bili osetljivi na razloge koje jeiznosio Marinkoviæ, pa je francuski finansijski ataše u Vašingtonuintervenisao na berzi kako bi blokirao realizaciju zajma za Kraljevi-nu optu�ujuæi je da nije platila svoje dugove prema Francuskoj �.

238

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

�� <6��� &���7 ��8� �� �� �����0������� �� ������� �8��� ��� �� ���

����� ������� �� ?��� ����� </ ����� �� (/ =����� � ,�/ ���� 7�� 3�����,� �������'������� ������� ���� !"#$%!&4(� @�<� ����� � !!�� A,�

�� '&'(� )�(���� � �*�� +,� -����� � 1�� &������ ��� '������

����������� ���� ����� �� 1A B����� � 1"��� &����

U sporu oko naplate srpskih dugova, kompromis je naðentako što je kraljevska vlada prihvatila meðunarodnu arbitra�u. Kon-vencija o prihvatanju meðunarodne arbitra�e ušla je u Ugovor oprijateljstvu izmeðu Francuske i Kraljevine SHS koji je potpisan uParizu, 11. novembra 1927, simbolièki, na godišnjicu potpisivanjaprimirja u Prvom svetskom ratu. Izabravši taj datum, kao da su jednai druga strana �elele da podsete svoje graðane na zalog prijateljstvaizmeðu dva naroda koja su se u novim okolnostima suoèavala sarealnostima meðunarodne politike.

Odluka meðunarodnog suda pravde u Hagu po pitanju fran-cuske tu�be protiv Kraljevine, doneta je u julu mesecu 1929. godine.Po toj odluci Kraljevina je trebalo da plati srpske dugove u zlatnimfrancima prema francuskom zahtevu a ne u papirnim francima pre-ma �elji kraljevske delegacije. Iako je presuda meðu Srbima do�i-vljavana kao nepravedna, osnova za dogovor koji je ubrzo potomusledio bila je postavljena. Pitanje srpskih dugova povezano je sameðunarodnim sistemom rešenja meðusaveznièkih dugova i repara-cija predviðenih Jangovim planom koji je konferencija u Hagu usvo-jila u avgustu 1929. godine. Prihvatanjem Jangovog plana Kraljevi-na je prihvatila pet odsto reparacija ili 88 miliona zlatnih marakagodišnje. Zauzvrat, ona je trebalo da likvidira srpski dug za 37 godi-na (1966. godine) plaæanjem godišnjih rata od oko 3,5 miliona zlat-nih maraka koje bi bile uzimane od nemaèkih reparacija namenjenihKraljevini Jangovim planom. Ovim rešenjem, srpski dug nije samoformalno regulisan veæ je i umanjen u odnosu na sume koje su pomi-njane u toku posleratnih pregovora. Pored toga, dug nije više trebaloda predstavlja optereæenje za nacionalni bud�et jer je vezan za ne-maèke reparacije sa kojima je od tada delio sudbinu. Kraljevina jeprihvatila smanjenje procenta godišnjih reparacija predviðenih Jun-govim planom u zamenu za smanjenje visine duga Francuskoj. Fran-cuskoj je, sa druge strane, bilo va�no da Jangov plan bude prihvaæenna konferenciji u Hagu. Rešavanje pitanja srpskog duga je potvrðe-no jednim posebnim sporazumom francuske i kraljevske delegacijepotpisanim krajem avgusta 1929. godine koji je precizirao sve poje-dinosti u �elji da izbegne da se ceo plan svede na upotrebu etièkih ar-gumenata radi izgovora kao do tada. Ali, pitanje srpskog ratnogduga Francuskoj do�ivelo je istu sudbinu kao i svi meðusaveznièkidugovi i nemaèke reparacije.

239

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

Meðutim, ostalo je da se naplati srpski dug Francuskoj od pre1914, dug koji nije bio direktno vezan za zajednièku borbu u ratu.Meðunarodni sud u Hagu je doneo odluku da i ovaj dug mora dabude plaæen u zlatnim francima kao što je bilo naznaèeno na menica-ma koje su izdavane kada je zajam uziman. Naèini plaæanja duga tre-balo je da budu odreðeni u direktnim pregovorima izmeðu kraljev-ske vlade, francuske vlade i francuskih donosioca menica zajma(portera). Posle dugotrajnih pregovora u kojima je francuska vladaštitila zahteve svojih graðana (portera), u aprilu 1930, došlo je dopotpisivanja sporazuma o dinamici plaæanja godišnjih rata u naredne42 godine (do 1972). Meðutim, veæ od 1932, Kraljevina je obustavi-la plaæanje godišnjih rata u zlatu pod izgovorom da ono doprinosislabljenju nacionalne valute dinara. U potrazi za novim naèinimaplaæanja duga, vlada je vodila niz pregovora i potpisala nekolikokonvencija sa porterima u periodu od 1933 do 1939. Pregovori saporterima su nastavljeni i posle izbijanja Drugog svetskog rata, èak iposle pada Francuske. Tek posle nemaèkog napada 6. aprila 1941,Jugoslavija je prekinula sve pregovore sa francuskim porterima.

Zakljuèak

Veæina ljudi u periodu posle Prvog svetskog rata smatrala je dasu teritorijalne i ekonomske odredbe usvojene na Pariskoj mirovnojkonferenciji pravedne i da æe one omoguæiti stvaranje nove, umirene idemokratske Evrope. Meðutim, pitanje sprovoðenja pravde zavisiloje od funkcionalnosti èitavog meðunarodnog sistema uspostavljenogposle Velikog rata, a taj sistem je pokazivao slabosti i nedoreèenostiveæ od trenutka kada je formulisan od strane amerièkog predsednikaVudroa Vilsona. Osnovni problem je bio kako ostvariti ideale pravde ipravednosti u svetu u kome se još uvek razmišljalo u kategorijama od-nosa snage, jaèine uticaja i konkurencije nacionalnih politika.

Iako su reparacije nametnute Nemaèkoj Versajskim mirov-nim ugovorom veæini savremenika izgledale kao praviène, njihovarealizacija se suoèila sa èitavim nizom problema koji su zadirali u te-melje organizacije celokupnog meðunarodnog sistema posle rata.Glavna preokupacija meðu pobednièkim saveznicima u vezi sa eko-nomskim i finansijskim odredbama konferencije, bila je kako dobitišto više reparacija, a platiti što manje saveznièkih dugova. Francus-

240

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

ka se èak latila oru�ja i, uprkos protivljenju svojih anglo-saksonskihsaveznika, okupirala Rursku oblast kako bi silom naplatila svoje re-paracije. Period tra�enja „finansijskog trougla mira“, koji nije biopošteðen sebiènih poteza saveznièkih vlada, raspao se kao kula odkarata posle izbijanja svetske ekonomske krize. U Nemaèkoj, repa-racije su ostavljale oseæaj poni�enosti kojim je lako manipulisalaHitlerova propaganda. U stvari, argument pravde se èesto koristiokao sredstvo ostvarivanja uskih politièkih i ekonomskih ciljeva odstrane mnogih aktera na meðunarodnoj sceni.

Evropski problemi meðuratnog perioda odra�avali su se i natradicionalno prijateljske francusko-srpske odnose. Dok su se po pi-tanju plaæanja svojih dugova Francuskoj srpski politièari i diplomatepozivali na specifiène etièke stavove o zajednièkoj borbi u ratu,Francuzi su problemu prilazili sa stanovišta maksimuma svojih ma-terijalnih interesa. Stavovi Srba su u velikoj meri bili inspirisani sve-šæu o slabosti Kraljevine SHS/Jugoslavije èijem su nastanku odluèu-juæe doprineli. Meðutim, unutrašnjopolitièka situacija kraljevinebila je ote�ana stalnim, sebiènim, protivljenjem Hrvata da podeleodgovornost za sudbinu nove, zajednièke dr�ave. Slabost ju�noslo-venske kraljevine optereæivala je njenu zaštitnicu Francusku koja jeu pitanju naplate srpskih dugova zatra�ila rešenje u meðunarodnim,multilateralnim okvirima. Kada su u Hagu srpski dugovi Francuskojformalno uvršæeni u meðunarodnu problematiku odnosa reparacija imeðusaveznièkih dugova, oni su prestali da slu�e kao sredstvodiplomatskog pritiska Francuske na Kraljevinu SHS/Jugoslaviju.Postali su deo problema koji je bio opšteg karaktera i èije je rešenjezavisilo od celokupnog sistema meðunarodnih odnosa koji su na ne-stabilnim osnovama uspostavljeni posle Prvog svetskog rata.

Literatura

Arhivi

�������� ����� ��� �� �������� � �������� ������� ����� �

����� ������� ���� ��!"� ��������� #����$����� ������� � �% &"

���'�� � (����� ) !! *% ���$� �+� � ��������������������$� ) �%

�,������ �� �� ��- � ���������� �� #����$�����.

����� #�/� ���� ����$� ��"� ��!"� ������� � !"* �0��$�'� ���� ����1�����

��� �� $�� � � � � ��������.

241

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

Arhiv Jugoslavije (AJ), Beograd :serija 388 (Parisko poslanstvo), dosijei 1–15 (Kraljevina SHS, meðuna-

rodni odnosi).

Bibliografija

�� � ,������ La question des dettes interalliées et la reconstruction del’Europe (1917–1929)� ������ ��%�.

2����� 3.� (���$ 0.� 4��5�� 3.� L’impérialisme à la française, 1914–1960,������ ���6.

7���� �8�� 9�$$� � 7�:� ������$� The Twenty Years’ Crisis, 1919–1939:An Introduction to the Study of International Relations� ;�����<""�.

7������$$�� 0���� Les Dettes interalliées. Leur règlement� ������ ��<&.7�� �$$��� 0������ Les réparations allemandes. Deux expériences,

1919–1932, 1945–1952. Essai d’étude comparée� ������ ��*&.Cvetkoviæ LJ. Vladimir, Ekonomski odnosi Jugoslavije i Francuske

1918–1941, Beograd, 2006.,=����� � ������� Les réparations de guerre en droit international public :

la responsabilité internationale des États à l’épreuve de la guerre�2�:�$$��� ������ <""<.

,5���� ;��� 3����� ������ Dettes de guerre et Réparations. Les Accordsfrançais de Washington et de Londres et le plan Dawes� ������ ��<�.

,����$$� 3����2�� �� �� De Wilson à Roosevelt. Politique extérieure desEtats-Unis, 1913–1945, ������ ��6�.

>���1���������$ >.� Les Dettes interalliées� ������ ��<%.Frank Robert, La hantise du déclin. Le rang de la France en Europe

1920–1960: finances, défense et identité nationale, Paris, 1994.(��5� �.� Le rêve d’un ordre mondial, de la SDN à l’ONU, ������ ���6.?�@���� 3�����@���� The economic consequences of the peace, ;�����

����.

;������� ��� A;��,� �� �� ���$$����B�Revue de France ����'5�� ��<!�.;��@�;�5�@�� �.� La position internationale de la France, ������ ��%%.���C8�$$,���$� 3�����@���?�@��� and International Relations: Eco-

nomic Paths to War and Peace� D:���� E�8 #��C� <""6.

E������ 2�� ���� Réparations, dettes interalliées, restauration monétaire������� ��<<.

0�� 7���$��� A;�� ������ ����B� �� A ;� ��������� ������� ����� B ��� ���

� ��� ��� =�� ����$$�� � 7��� �� �� Conciliation internatio-nale� � ���<&�.

242

STA

NIS

LA

VS

RE

TE

NO

VIÆ

Sretenoviæ Stanislav, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca,1918–1929, Beograd, 2008.

F��C�� F ����� �., The End of French Predominance in Europe. The fi-nancial crisis of 1924 and the adoption of the Dawes Plan� G�������� @ �� E�� � 7���$��� ������ ��%6.

H������ HC� Jugoslavija-Francuska izmeðu dva rata� 2������ ���*.I�� �� E.� Troubled Neighbours. Franco-British relations in the XXth Cen-

tury, ;����� ��%��I��$$�0�@��$ � ������ La politique française des réparations, ������ ��!6.I��$$�0�@��$ � ������ Les Réparations allemandes et la France� / ///� ���

���� ��!�.

Stanislav Sretenoviæ

LES RÉPARATIONS DES VAINCUS, LES DETTES DESVAINQUEURS: LE CAS DE LA FRANCE ET DU ROYAUME

DES SERBES, CROATES ET SLOVÈNES/YOUGOSLAVIE���0�

5��������� ��� ��������� 8������ ��� ������� ����� �� $����� �� ��

:���2� ��� 5��3��� 0����� �� 5� ����C-����� � ����� �� ���2��� ������

2������ �������� ����� �� ���������� ��� ������ �� ����� �� <�������� �� 2��

���� ���2��� �� ��������� �� 2���� �22��� ���� ���� ��� ��� �������� ��

�����2��� ����� ��� '���� �� ����� ������ ����2�� 2�� ���� ����� ��� '����

��D�2E2��/ @� ������ ��� �� 2�� �� ����� ���� ���� B���� �������� �� ��� �� ���

��23�� �� ������ �������� ��� ��� ��3������ �� �� ��� �����2� �����������

�� ����� ��� �� ��������� �������� ������� . ��� ��/

5���/�����6 $������ 5��3�� -����� �� �� ����� �� <��������� �����������

�D��������� ���������� ��� ������ ����������� �� B������ ��8���� ��� ������� �����

��������/

243

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9