30. Maj 2013VG 23K

1. Mehran S.2. Andisheh F.3. Havva S.

Zastupljeni od strane oca Mehran S. i majke Andišeh F.

Pravo azila – glavni proces -

Mlada Iranka odbegla u Nemačku 2011. sa mužem i ćerkom. Andišeh F. rodjena 1983.U Teheranu je radila kao sekretarica u jednoj lekarskoj ambulanti. Posle izbora 2009. godine, politički aktivni pacijenti su lečeni u toj ambulanti. Oni su dolazili iz zatvora gde su često bili mučeni. Informacije o pacijentima su bile sačuvane na jednom laptopu. Andišeh se dobrovoljno javila da ponese laptop kući da ga čuva, a da to nije rekla mužu. Godine 2011. kuća ove porodice je pretražena i porodica je pobegla.U sudnici su prisutni sudija, podnosilac zahteva (Andišeh), njen advokat i prevodilac. Oko podneva će biti saslušan njen muž.

Prethodna sekretarica se plašila da leči

politički aktivne pacijente posle zatvaranja ambulante. Zato je dala otkaz. Te pacijente

su mučili u zatvoru.

Zašto je prethodna sekretarica dala otkaz?

Sudija:Da li ste učestvovali u protestima posle izbora u Iranu 2009.?

Andišeh:Nisam redovno, učestvovala sam dva puta.

Sudija:Rekli ste da ste apolitični, a išli ste na proteste.

Andišeh:Kad sam to rekla, mislila sam na to da nisam član nijedne partije ili organizacije.

Sama sam predložila da ponesem laptop kući. Na njemu

su bili podaci o lečenju politički

aktivnih pacijenata.

Objasnite mi molim zašto bi se jedna tako pametna žena poput Vas sa mužem

i detetom izložila opasnosti.

To se moglo desiti bilo kome, čak i mom ocu.

Moja dužnost je bila da pomognem tim ljudima. Htela sam to da uradim

za moju zemlju, za demokratiju. Ja sam “mekog srca”. I moje emocije su nadvladale

moj razum.

Moj muž nije znao da je

laptop sa tim podacima kod nas. Nisam mu rekla ništa o

tome.

U to je ipak teško povero-vati!

Leta 2011. godine, jedan od naših doktora je imao preteći telefonski

poziv. Posle toga smo prestali da lečimo politički

aktivne pacijente.

Mislila sam neće

mi se ništa desiti. Ja sam samo jedna mala

sekreta-rica.

I niste se plašili?

Strah nas u Iranu stalno prati. Počinje sa time kako se oblačimo. Mi odrastamo sa

strahom.

Danas mi je loš dan. Kako se na engleskom kaže “bad hair day”

(bed her dej/ dan loše kose), samo što ja

imam dan lošeg govora. Ne mogu da se izrazim

kako treba.

Vasa priča je u nekim delovima vrlo nejasna. Postoje mnoga pitanja. I vrlo je čudno što ja ne mogu da zamislim da

ste Vi to izmislili.

U 12:35 se pojavljuje suprug.

Nisam clan nijedne partije. Ali nisam zadovoljan situacijom u mojoj

zemlji.

Vasa izjava federalnoj

agenciji ima dosta nedosled-nosti. Da li Vas

je upozorio sused

ili susetka?

Kao prevodilac, hteo bih da ukažem na to

da u persijskom jeziku reč sused

nema rod.

Da li mislite da je Vaša supruga pravilno postupila?

Kada sada o tome razmišjam, ne mislim. Morali smo da iza sebe ostavimo svoje živote u

Iranu i sada se nalazimo u ovoj

situaciji. Naš život je krenuo naopako. Ja sada imam 40 godina, šta ja mogu ovde da radim?

Šta još da Vam kažem?

Verujem Vam, ali kao

sudija imam problem da je progutam. Pomozite

mi.

Ovo je jedna od najneverovatnijih

priča koje sam ikada čula. Puno toga zvuči nelogično. Zbog toga ne

mislim da ste je izmislili. U tom

sluču biste sigurno smislili

nešto logičije.

Mi u Iranu nikad nismo bili slobodni. Otkad sam u

Nemačkoj počela sam da shvatam kako slobodna žena može da

razmišlja. Zbog toga razumem zašto Vi ne razumete. Vi ste

odrasli u drugačijim okolnostima.

Nemamo internet u domu za azilante,

inače bismo našli tu informaciju

i doneli je ovde.

Ne morate to da radite, to je moj

posao.

Mi sudije uvek imamo malo vremena da upoznamo ljude. Mi moramo da tražimo odgovore, objašnjenje. Ja moram da

poverujem u Vašu priču, inače Vam ne mogu dati azil.

Teško mi je da poverujem da je Vaša žena donela kući

dokumente koji su ugrožili čitavu porodicu. Ona kaže da je bila samo mala sekretarica, niša joj se nije moglo desiti. Kako

onda objašnjavate ovo?Istraživala sam na internet, ima

dosta informacija, pa i na engleskom, o toke kako su

aktivisti bili mučeni. Zašto bi onda neko zadržao laptop.Želim da zakažem datum za presudu za sledeću nedelju.

Možte biti sigurni, bez obzira na ishod, ta odluka mi

neće biti laka.

06-03-2013, 12:00Izlaganje presude

Sudija diktira presudu u diktafon. Slučaj se odbacuje. Sama sam u sobi sa njom. Razgovaramo. Ona me informiše da sada razgovara sa mnom kao privatno lice, a ne sudija.Razgovaramo o podnosiocu zahteva. Sudija kaže da je njena priča vrlo neuobičajena. Dopala joj se iranska porodica, ali su njene sumnje i dalje prisutne i nije mogla da poveruje I razume mnoge stvari. Zašto je ta mlada žena ponela laptop kući misleći da joj se ništa neće desiti? Samo zato što je mala sekretarica? Ali doktori mora da su joj jako verovali. Možemo da razgovaramo o njenom samopouzdanju. Položaj žene tamo I ovde nije isti. Kažem da mogu da razumem vrlo dobro zašto je mlada Iranka ponela laptop kući i suzbila strah. Naravno da bi jedna žena ponela nešto vredno i važno kući, to je najsigurnije mesto za nju. Muškarac nikad ne bi tako nešto čuvao kod kuće.

“Kako neko može da kaže da je apolitičan, kad je učestvovao na demonstracijama i protestima?” sudija pita i sebe i mene.Pitanje, koje nije pitanje za mene. Definicija političnosti je drugačija u autoritarnim državama: očigledno da politika ima veze sa partijama i vladom. Radi se o formi, a ne sadržaju. Gradanska hrabrost nije politika.

Pogledala me je: “Vi biste prihvatili njenu priču?”

Da.Šta će se sad desiti sa tom porodicom?

Neće biti deportovani u Iran (inače bih drugačije postupila), neće dobiti azil, ali će biti tolerisani.

Kakva je razlika? Da li će moći da rade ovde?

Ne, nikako. 90% Iranaca dolazi sa krštenicom. Ova porodica će verovatno učiniti isto. Ako mogu da ostanu zajedno. Mnoge veze se tako prekidaju. Pritisak i stres tokom prvih nekoliko godina u domu za azilante su previse.

To znači da fajl može ponovo doći kod Vas?

Da, to bi se moglo dogoditi. Ako sam još ovde.

Kakav je osećaj za Vas da donesete takvu odluku? Sudbine tih ljudi zavise od Vas. A samo Vi morate da odlučite.

To nije lako. Nimalo. Nije lepo. Ali zašto dolazite ovde? Crtali ste, zar ne? To me je prilično iritiralo da budem iskrena. Nikada ranije se nije desilo. Da li studirate pravo?

Ne, ja sam umetnik. Želim da znam više, dosta se nauči tokom ovih procesa. Priče o političkim situacijama u drugim zemljama, ispričane iz vrlo ličnih perspektiva.

Da, jeste interesantno. Ali znate šta, ja se samo susrećem sa negativnim pričama. To nije lep pogled na svet. Šta ćete učiniti sa tim crtežima?

Ne znam još uvek.

http://refugeeslibrary.wordpress.com