Realizam

•Nastao tokom 19. veka

•Slikari prikazuju savremeni svet i život, odbacujući religijsku, mitološku i alegorijsku tematiku

•Realizam u slikarstvu donosi nove teme i motive (društvena nepravda koju trpe radnici i seljaci)

•Predstavnici: Gistav Kurbe, Onor Domije, Fransoa Mije

Uticaj Konstejblovih i holandskih pejzaža

• Pariski salon 1824, izlaže slike engleskog umetnika Džona Konstejbla(John Constable, 1776-1837): ruralne scene i pejzaže u kojima nebo dominira...

• Po umetničkim kriterijumima XIX veka, posmatranje i slikanje prirode je bilo smatrano inferiornim u odnosu na intelektualno, učeno, mitološko, istorijsko, religiozno slikarstvo. Pejzaž je bio smatran nižim žanrom u slikarstvu.

• Konstejblovi pejzaži i ruralne scene, kao i Holandski pejzažisti XVIII veka, imali su odlučujući uticaj na grupu mladih umetnika koja odlučuje da se okupi oko ideje da priroda sama bude tema njihovih dela.

Umetnici barbizonske škole (1825-1875)

• U buntu protiv nadiruće industrijalizacije, i bekstvu od

rastućeg gradskog zagađenja, grupa mladih umetnika se

nastanjuje u selu Barbizon kod Fontebloa, gde, inspirisani

Konstejblovim pejzažima izloženim na Svetskoj izložbi 1824,

slikaju ruralne pejzaže i prikaze jednostavnog seljačkog

života...

Barbizonska škola, Mije, Sakupljačice, 1857

• Među slikarima barbizonske škole najznačajniji je Mije koji u

svoje pejzaže uključuje i prikaz ljudi na radu. Sakupljačice

(1857) je tipičan primer: nikakva drama, samo realističan

prikaz običnog i jednostavnog života ovih žena.

Realizam, program

• Francuski pesnik Šarl Bodler 1846 traži « slikara koji bi

izrazio heroizam modernog života », i Kurbe, njegov prijatelj,

prihvata taj izazov...

• « Preterana romantičarska osetljivost i mašta su samo

bekstvo od stvarnosti našeg vremena! Moderni umetnik mora

da zasniva svoje slikarstvo na svom ličnom iskustvu! » - tvrdi

Kurbe, jedini u to vreme.

Kurbe, rođen u Ornanu u porodici imućnih seljaka, počeo je da

slika oko 1840, u stilu neobaroknog romantizma... Od 1849 će

formulisati ime i program za novi pravac, Realizam...

Autoportret (očajnik), 1843-45 Autoportret (ranjenik), 1844-45

Gistav Kurbe (Gustave COURBET,1819-1877)

Tucači kamena

Tucači kamena (1849) su prva slika naslikana prema

zahtevima realizma. Na njoj po prvi put NA VELIKOM

FORMATU vidimo prikazane skromne, nepoznate ljude na

njihovom mukotrpnom poslu. Štaviše, jedan od njih je očigledno

premlad za težak posao koji obavlja, a drugi prestar... Ovo delo

se može smatrati kritikom tadašnjeg sveta rada...

Kurbe, Tucači kamena, 1849

Kurbe je prisustvovao radu dvojice ljudi pored puta, i zamolio ih je da mu

poziraju za sliku. Naslikao ih je u prirodnoj veličini i neobično čvrsto i bez

emocija i patetike Francoisa Milleta. Na njemu su prikazana dva radnika,

jedan koji razbija kamenje čekićem i drugi koji diže teški kamen. Poput

Milletovih skupljačica (Pabirčenje), ovi likovi prizivaju romantičarsku

nostalgiju za jednostavnošću života, no u isto vreme prikazuju konstantnost i

prisiljenost na teški rad onih koji su rođeni u siromaštvu. I na Pabirčenju i

Tucačima kamena, radnici su anonimni. Njihova lica su skrivena senkama

što ih čini univerzalnim pripadnicima radničke klase više nego individualnim

osobama. Jedino što prepoznajemo iz njihovih figura jeste njihova starosna

razlika. Kurbe je prikazao mladića (skoro dete) i starca u teškom radu, čime

je želio istaknuti neljudski odnos prema radnicima u to doba kada su i

najteže poslove obavljali deca i starci. Iako su postali simbolom radničkog

statusa, oni ne traže od nas saosećanje.

Kurbe, Pierre-Joseph Prudhon 1853, sa decom, 1865-67

• Realizam će često biti povezivan sa socijalizmom i borbama

za prava radnika... Na ovoj slici Kurbe prikazuje socijalistu i

anarhistu Prudona.

Prudon: « Privatno

vlasništvo je krađa »

Kurbe, Sahrana u Ornanu, 1849, 315x668 cm

• Sledeća Kurbeova slika, Sahrana u Ornanu, šokira svojim velikim formatom,

dotad rezervisanim za istorijske, mitološke i religiozne teme, dovodeći u

pitanje ustaljenu hijerarhiju tema. Reakcije su burne: « Da li je moguće slikati

ovako ružne ljude?» «Ružno u prirodnoj veličini!». • Prikazani obični ljudi iz provincije i njihov grub nezgrapan izgled, bez trunke

otmenosti • Naslikan sumoran opusteli predeo na groblju u Ornanu • Kompozicija zasnovana na narodnoj umetnosti a ne akademskoj • Slika svedoči o društvenom obredu u kojem se približno poštuju razlike:

zvanja, pola i klase

Sahrana u Ornanu

Kurbe, Unutrašnjost mog ateljea: relna alegorija, sedam godina života jednog umetnika,

1854-1855, 352x587 cm

• Kada mu i sledeće delo, okarakterisano kao «vulgarno», biva odbijeno na

Svetskoj izložbi 1855, Kurbe sam organizuje svoju sopstvenu izložbu u

prostoru koji će nazvati « Paviljon Realizma ».

Slikarev atelje

Slikarev atelje

Susret (Bonjour, Monsieur Courbet), 1854

• Drugo njegovo

delo, Susret

(Dobar dan

gospodine

Kurbe), iako

kritika klasnih

odnosa društva

njegovog doba,

je međutim

izloženo na istoj

izložbi…

Dobar dan

gospodine Kurbe

Kurbeov odgovor: «Ne mogu da slikam anđele,

pošto ih nikad nisam video ».

• Na kritike, koje su delo okarakterisale kao «vulgarno» Kurbe odgovara: « Smatram da je slikarstvo konkretna umetnost, i da treba da prikazuje realne i postojeće prizore (...); apstraktni, nevidljivi predmeti i predstave nisu iz domena slikarstva ».

• « Ne mogu da slikam anđele, pošto ih nikad nisam video ».

Kurbe, Prosejavanje žita, 1854

• Zapazimo međutim da iako je tema Kurbeovih slika novina,

njegov način slikanja ostaje tradicionalan...

• Kurbe će slikati i

pejzaže...

Gistave Courbet, Gospođice na obali Sene, 1856

• I, naravno, žene...

• Onore Domije u cilju objektivnog sagledavanja društvene stvarnosti, uvodi

karikaturu kao ravnopravan umetnički motiv. U slikarstvu je prihvatio

socijalnu tematiku, kojom je dočarao tegoban život ljudi sa margine

društva. Radio najviše satire u litografskoj tehnici za pariske novine

• On raskrinkava lažne vrednosti građanskog društva i ukazuje na narušeno

ljudsko dostojanstvo. • Njegove slike često govore o političkoj i sudskoj korupciji

Onor Domije

Kupe treće klase Uhvatio tipično moderno ljudsko stanje: "usamljenu gomilu" Tom svetu zajedničko je jedino putovanje u železničkom vagonu. Iako zbijeni, oni jedan drugog ne primećuju, i svako je sam sa svojim mislima

Slika Vagon treće klase iz 1862. godine prikazuje njegovu čestu temu, svakodnevni

gradski život. Mada žestok karikaturista buržoazije i političara, Onore Domije sa slike

Vagon treće klase izbacuje satiru i kritiku. On je želeo da prikaže radničku klasu, ne

kroz dramu, već kroz mirne trenutke njihovog svakodnevnog življenja.

U prednjem delu slike su prikazane tri generacije niže klase. Porodica sedi zajedno.

Majka sa bebom, dečak i starica su odsutni i zamišljeni. Njihove figure su naslikane u

većim proporcijama. Neko će videti u njima težinu njihovog života kroz odeću, umorno

držanje i izraze lica, a posebno starice, pošto se na nju usmerava pogled posmatrača.

Pozadina slike zauzima više prostora nego prednja strana i slikana je sa više detalja.

Za tako pretrpanu pozadinu, porodica na klupi izgleda kao da postoji u svom

sopstvenom mirnom prostoru. Kroz prozore sa leve strane dopire svetlost, i mada

osvetljava porodicu, ipak su oni daleko od prozora. Činjenica da su oni delimično

prikriveni svetlošću ukazuje da su još više izolovani.

Na slici Vagon treće klase, Onore Domije je prikazao jedno čudno savremeno ljudsko

stanje - "usamljenu gomilu". Ovim ljudima je zajedničko jedino to što putuju u jednom

vagonu. Mada su fizički nagomilani, oni ne vode računa jedno o drugom i svako je sam

sa svojim mislima.

Mada slika Vagon treće klase još uvek služi kao podsetnik na negativne strane

industrijalizacije i urbanog života, neki u njoj vide i osećanje nade. Prikazujući ženu sa

decom, slika podseća na vrednosti porodice.