re~ urednika - siepa.gov.rs · 3 c m y k 2 april 2005 • exporter ekonomska slagalica c m y k...

1

CM

YK

w w w . s i e p a . s r . g o v . y u

A p r i l 2 0 0 5 • EXPOR T ER

IMPRESUM

Izdava~:Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza SIEPA---------------------------------------------------------Vlajkovi}eva 3/511000 BeogradSrbija i Crna Gora

Tel: + 381 11 3398 5503398 7723398 774

Faks:+ 381 11 3398 814

officeªsiepa.sr.gov.yuwww.siepa.sr.gov.yu ---------------------------------------------------------Urednik:Milica Zatezalomilica.zatezaloªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Saradnici:Milica Aksenti}Aleksandar Miloradovi}Ines NovoselMilo{ Vesni}Tatjana RadovanovDragan Pej~i}---------------------------------------------------------Lektura i korektura:Boban ûpi}---------------------------------------------------------Dizajn statue “Izvoznik godine”:Sa{a \or|evi}---------------------------------------------------------Prepress:RGB Groupwww.rgb.co.yu---------------------------------------------------------[tampa:Standard 2, Beograd---------------------------------------------------------Magazin Exporter je besplatan za izvoznapreduze}a na teritoriji Srbije i Crne Gore.Magazin izlazi kvartalno. ---------------------------------------------------------

Uz podr{ku:Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj

Po{tovani ~itaoci,

Pred vama se nalazi prvi broj specijalizovanog ~asopisa zaizvoznike. Na samom po~etku postojala je samo ideja o ~asopisuove vrste, koji bi svojom koncepcijom uspeo da pruì sve potreb-ne informacije o izvozu i da odgovori na brojna pitanja koja pri-mamo svakodnevno. âsopis je namenjen prevashodno izvoznim preduze}ima, ali i onimakoja tek planiraju svoj izlazak na strana trì{ta. Exporter }e nastojati da vas {to bolje infor-mi{e o poslovnim mogu}nostima na pojedinim svetskim trì{tima, aktuelnostima u ovojoblasti, mogu}nostima finansiranja i uspe{nim primerima iz poslovne prakse.

Skoro svakodnevno do nas stiù vesti o uspe{nim nastupima i poslovnim rezultatima na{ihpreduze}a na stranim trì{tima: osvajanje novih trì{ta, rekordan izvoz, novi poslovni ugov-ori, me|unarodna priznanja za kvalitet, itd. Pokazalo se da na{a preduze}a mogu uspe{no dase takmi~e sa jakom konkurencijom na stranim trì{tima. Iz navedenih razloga, odlu~ili smoda nagradimo najbolje ekonomske ambasadore na{e zemlje u svetu. Dodela priznanja na-jboljim izvoznicima u 2004. godini izraz je napora SIEPA-e da nagradi najbolje i motivi{e ihu nastavku uspe{ne utakmice sa jakim konkurentima na stranim trì{tima.

U prvom broju, napravili smo i kratak presek trenutne situacije u srpskom izvozu, potenci-jalu doma}e privrede, sa osvrtom na ciljeve i projekte SIEPA-e usmerene ka razvoju izvozau ovoj godini. Pisali smo i o na~inima na koje moète istraìti strana trì{ta, prona}i partnerei definisati strategiju ulaska. Naravno, sve ove informacije pra}ene su odgovaraju}im in-ternet adresama koje vredi posetiti. Predstavljamo vam i lizing kao novu i sve popularnijuopciju finansiranja nabavke osnovnih sredstava.

Pored navedenih tekstova, u ovom broju moète na}i i stalne rubrike: Ekonomska slagalica,Priru~nik za izvoznike, Success story, Marketing mix, Istraìvanja...

Naravno, otvoreni smo za sve va{e komentare i predloge tema koje bi trebalo da obradimou Exporteru. Pi{ite nam, a mi }emo poku{ati da vam iza|emo u susret i budemo jo{ bolji.

Re~ urednikaMilica Zatezalo

· Ekonomska slagalica(vesti iz privrede)

· Doga|aji: SIEPA Izvoznik godine 2004. Nagrada u pravim rukama

· Intervju: Jasna Mati}, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza

Potrebni su nam kvalitetni, a ne jeftini proizvodi

· Aktuelno: TIS SIEPA-ina baza podataka za izvoznike Sve informacije o izvozu na jednom mestu

· Priru~nik za izvoznike: Istraìvanje izvoznog trì{ta

· Finansije: LizingNova opcija finansiranja za novu tehnologiju

· Success story: Milo{ Ivkovi}, direktor “Trikotaè Ivkovi}”Doma}a trikotaà za skandinavske kupce

· Dodatak: Sajmovi tekstila u 2005. godini

· Istraìvanje: Mobilni telefon u (skoro) svakom dèpu

· Marketing mix: Promocija - Srpski proizvod na stranom trì{tu

2

4

6

10

12

16

18

20

21

22

u ovom broju:

3

CM

YK


A p r i l 2 0 0 5 • EXPOR T ER2

Ekonomska slagalica

CM

YK

EXPOR T ER • A p r i l 2 0 0 5

IZVOZ TEKSTILA U EU BEZ CARINA

Sporazum o tekstiluPrema sporazumu koji su Evropska unija i Srbija potpisale 31. marta 2005. godine u Briselu, Srbija napokon moè da izvozi tekstil u Evropskuuniju bez ikakvih carinskih ograni~enja. Sporazumom, koji je bio ozvani~en u decembru 2004. godine, uspostavljen je reìm slobodnogizvoza tekstila iz Srbije u Evropsku uniju. Sporazum }e stupiti na snagu 1. maja ove godine.

Potpisanim sporazumom srpska industrija dobi}e mogu}nost da nekoliko puta pove}a plasman tekstila na trì{te Evropske unije koji jepro{le godine dostigao vrednost od oko 156 miliona dolara.

POJEDNOSTAVLJENJE IZVOZA

Pogodnosti za izvoznikeZa registrovanje izvoza robe i usluga sa rokom naplate duìm od 90 dana izvoznog carinjenja planirano je zna~ajno pojednostavljenje, navo-di se u saop{tenju Narodne banke Srbije. Odlukom, ~iji je nacrt napravila NBS, omogu}ilo bi se registrovanje posla i u slu~ajevima kada jerok duì od 90 dana. Nacrtom odluke o sprovo|enju ~lanova 9 i 10 Deviznog zakona predvi|eno je i pojednostavljenje uvoza i avansnopla}anje robe i usluga sa ugovorenim rokom uvoza duìm od 90 dana od dana kada je izvr{en nalog za pla}anje. Izmenama su predvi|eni idodatni podaci za poslove sa naknadno ugovorenim rokom duìm od 90 dana, {to bi Narodnoj banci Srbije omogu}ilo da utvrdi slu~ajeveu kojima rok duì od 90 dana nije ugovoren blagovremeno i da na osnovu toga obavesti nadle`ne organe za preuzimanje zakonom predvi|enihmera.

Izmene su privremenog karaktera i vaìle bi do izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju, a uskla|ene su sa Akcionim planom VladeSrbije za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, kao i sa predlozima preduze}a koja se bave spoljnom trgovinom.Pojednostavljenje se ogleda u zna~ajnom smanjenju broja podataka u prijavi posla i izve{taju o njegovoj realizaciji. Pored toga, predvi|enoje i da se uz izve{taj o realizaciji tih poslova ne dostavlja dokumentacija, navodi se u saop{tenju.

UVOZ TRI PUTA VE]I OD IZVOZA

Uvoz 11,1 mlrd. USDVrednost uvoza u Srbiju pro{le godine bila je tri puta ve}a od izvoza, saop{tio je Centar Privredne komore Srbije (PKS) za nau~no-istraìva~kirad. Direktor tog centra Radovan Kova~evi} tvrdi da je pro{logodi{nji uvoz 11,1 mlrd. USD, a izvoz 3,7 mlrd. USD. Ukoliko dràva ne u~inini{ta da unapredi spoljnotrgovinsku razmenu, ovogodi{nji deficit bi mogao dosti}i 8 mlrd. USD, ocenio je on. Prema njegovim re~ima, Srbijanajvi{e izvozi u Evropsku uniju, ~ak 52,2 %, a u izvozu najvi{e u~estvuju repromaterijali - 65,4 %. Evropska unija je na prvom mestu i po uvozu,rekao je Kova~evi} i naveo da sa tog trì{ta stiè 54% proizvoda i usluga. Najvi{e se, kako je rekao, uvozi roba {iroke potro{nje.

Prema njegovim re~ima, 50 najve}ih privatizovanih preduze}a sa u~e{}em stranog kapitala uvoze sirovine i ne ulaù dovoljno u proizvod-nju. "Zbog toga strane investicije nisu dale zamah doma}oj privredi", objasnio je Kova~evi}. On je ocenio da je nastavljen rast me|unaro-dnog duga Srbije, koji je u 2004. godini bio 13,5 mlrd. USD. "Ako se taj trend ne zaustavi, sve ve}i deo dru{tvenog proizvoda mora}emo dadajemo za otplatu duga”, tvrdi Kova~evi}.

IZVOZ NA TR@I[TE EVROPSKE UNIJE, AMERIKE, KANADE I AUSTRALIJE

Bambijevo "Lane" u svetu Iz koncerna zdrave hrane "Bambi" iz Poàrevca na trì{te Evropske unije, Amerike, Kanadei Australije nedavno je plasiran novi brend "Lane" koji je identi~an proizvodu koji svi poz-naju kao "Plazma". Prema re~ima {efa marketinga Monike @ivojinovi}, Bambi je èleo dazapadnom trì{tu ponudi sopstveni identitet, a da se razlikuje od sli~nih konditorskih proizvo-da. U svakoj kutiji "Laneta" odnosno "Plazme" nalazi se flajer na kome pi{e da se zapravoradi o istom proizvodu. Na samom keksu je utisnut ìg laneta kao {to je i na kutiji ispisanoovo ime na prepoznatljivoj ambalaì sa devoj~icom. To je ura|eno kako bi se razlikovali odkeksa "Plazmon" koji prozvodi jedna italijanska kompanija.

SI&SI COMPANY

"Voda Voda" na me|unarodnom sajmu u Dubaiju

Krajem februara u Dubaiju, Ujedinjeni Arapski Emirati je odràn deseti po redu Me|unarodni sajam hrane, ugos-titeljstva i prate}e opreme, pod nazivom "Gulfood". "Gulfood" je sajam koji se tradicionalno odràva svake godineu februaru, ve} punih deset godina. Na sajmu u~estvuju proizvo|a~i prehrambenih proizvoda i opreme za prehram-benu industriju, proizvo|a~i hotelske opreme i opreme za pekarsku i konditorsku industriju. Ove godine "Gulfood"je posetilo preko 20.000 posetilaca iz preko 70 zemalja sveta.

U halama Svetskog trgovinskog centra predstavilo se preko 2.000 kompanija iz 53 zemlje sveta, kao i na{ na-cionalni brend VODA VODA. Voda, kao veoma dragocen resurs dana{njice, izazvala je veliko interesovanje na saj-mu. Pored svetski priznatih proizvo|a~a mineralne i izvorske vode, poput San Pellegrina, Eviana ili na Srednjem Istokuveoma popularne mineralne vode Masafi, Si&Si Group se {irokoj javnosti azijskog kontinenta predstavila svojomprirodnom izvorskom vodom VODA VODA, kao jedini izlaga~ iz Srbije i Crne Gore.

Vrhunski kvalitet vode VODA VODA, sofisticiran dizajn njene ambalaè i atraktivan {tand, privukli su pa`nju brojnihrenomiranih regionalnih i lokalnih distributera zainteresovanih za plasiranje vode VODA VODA {irom arapskog pod-kontinenta - u Dubaiju, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Kataru i Omanu. Podjednako veliko interesovanje pokazali su iuvoznici, vlasnici lanaca supermarketa, hotela i restorana, kako iz regiona Srednjeg Istoka, tako i iz Severne Afrike,Indije i Jugoisto~ne Azije.

UREDBA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Brì povra}aj pla}enog PDV-a za izvoznikeZa obveznike Poreza na dodatu vrednost, koji izvoze robu i usluge u inostranstvo, uvedene su zna~ajne olak{ice. Prema izmenama i dopunamaUredbe o prete`nom prometu dobara u inostranstvo (Sl. Glasnik RS, br. 124/2004 i 27/2005), ~iji je nacrt usvojila Vlada Republike Srbije,znatno se olak{ava i ubrzava dobijanje statusa "prete`nog izvoznika" koji omogu}ava brì povra}aj pla}enog PDV-a kada se roba izveze.Preduze}a koja se budu smatrala prete`nim izvoznicama dobijaju povra}aj poreza u roku od 15 dana, a ostali u vremenu od 45 dana.

Pre usvajanja izmena i dopuna Uredbe, obveznici PDV koji pretenduju na dobijanje statusa "prete`nog izvoznika" bili su u obavezi da ispunedva uslova. Prema propisanim uslovima, vrednost izvoza preduze}a mora biti ve}a od 70% njegovog ukupnog prometa dobara i uslugaodnosno vrednost izvoza mora iznositi najmanje 10.000.000 evra iskazanih u finansijskom izve{taju za prethodnu kalendarsku godinu. PremaUredbi, dovoljno je da sada jedan od ovih kriterijuma bude ispunjen.

Olak{ice se ogledaju i u zna~ajnom skra}enju perioda za dobijanje statusa "prete`nog izvoznika". Za razliku od ranije, kada se sagledavaoperiod finansijskog poslovanja godinu unazad, prema usvojenoj Uredbi obvezniku se za dobijanje statusa "prete`nog izvoznika" sagledavaperiod od 1. januara teku}e godine do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava.

DONACIJE

SIEPA obezbedila 1 mil. evra za srpski izvozAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) zavr{ila je projekat SEMDAS, kroz koji je srpskim izvoznicima do-deljeno 1,1 mil. evra. Projekat je realizovan uz podr{ku Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) kroz Program za razvoj izvoza. Re~ je o sred-stvima koje je Evropska unija izdvojila za podsticaj privatnog preduzetni{tva. SEMDAS je izradio projekat za unapre|enje marketinga srp-skog izvoza kojim je doma}im kompanijama omogu}eno da dobiju konkretnu finansijsku pomo} po principu bespovratne refundacije 50%tro{kova projekata.

Donacije su dodeljenje u visini od 5.000 do 50.000 evra. U toku pro{le godine raspisano je {est konkursa, a za bespovratnu pomo} konkurisalasu 192 projekta, od kojih je 98 ispunilo uslove propisane od strane EU. Najzastupljenije aktivnosti odobrenih projekata bile su: uvo|enjesistema kvaliteta, posete stranim trì{tima, izrada promotivnog materijala, kao i u~e{}e na me|unarodnim privrednim sajmovima. DirektorSIEPA-e Jasna Mati} je ocenila da je projekat SEMDAS izuzetno uspe{an, jer se ve} sa prvim rezultatima sa terena dokazao kao efikasanmodel za pomo} doma}im izvoznicima.

5

CM

YK



Doga|aji

Nagrada u pravim rukamaPo prvi put dodeljene nagrade za najbolje izvoznike u 2004. godini. Najbolji - Tigar MH, Fresh&Co,Metalac i Enterijer Jankovi}.

IZVOZNIK GODINE 2004.CM

YK


Kraj kalendarske godine je dobra prilika dase sumiraju ostvareni poslovni rezultati i uputipriznanje najboljim preduze}ima i pojedinci-ma. Zahvaljuju}i Agenciji za strana ulaganjai promociju izvoza, Srbija je po prvi put stalau red zemalja koje dodeljuju nagradu svojimnajboljim izvoznicima. Nagrade ove vrste usvetu predstavljaju najpresti`nija priznanjauspe{nim izvoznicima, sa ciljem da se pod-stakne razvoj proizvodnje i privrede zemlje ucelini.

Ustanovljavanje presti`ne nagrade nije jed-nostavno, ali dodela prve doma}e nagradeza izvoznika godine svakako predstavljaprimer uspe{ne organizacije. Nagrada je do-deljena u ~etiri kategorije: Nagrada za izvozni-ka godine, Nagrada za najbolji novi izvozniproizvod, Nagrada za osvajanje novogizvoznog trì{ta i Nagrada za izvoznika godineu kategoriji malih i srednjih preduze}a.

O dobitnicima prve doma}e Nagrade zaizvoznika 2004. godine odlu~ivala je stru~nakomisija u sastavu: predsedavaju}i - JasnaMati}, direktor SIEPA-e, dr. SlobodanMilosavljevi}, predsednik PKS, Ljubi{aJovanovi}, zamenik ministra u Ministarstvuza ekonomske odnose sa inostranstvom,Stojan Stamenkovi}, ekonomski analiti~ar,Ana Bovan, direktor agencije BovanCommunications i Spiros Pyrgidis, direktorkompanije DELYUG, koja je progla{ena zaInvestitora godine 2004. od strane OECD-a.

Sve~ana dodela Nagrade za izvoznika godineodràna je 8. decembra 2004. u sve~anoj saliSkup{tine grada Beograda. Dodeli su pris-ustvovali visoki predstavnici vlade, ~lanovidiplomatskog kora, istaknuti privrednici ipredstavnici medija. Priznanja najboljimizvoznicima u 2004. godini uru~ili su: MiroljubLabus, potpredsednik Vlade Republike Srbije,

Milan Parivodi}, Ministar za ekonomskeodnose sa inostranstvom, Jasna Mati}, di-rektor SIEPA-e i Bojan Dimitrijevi}, Ministartrgovine, turizma i usluga.

Nagrada za izvoznika godine za ostvareneizuzetne finansijske rezultate, kvalitetanproizvod i uspe{an nastup na stranimtrì{tima dodeljena je preduze}u "Tigar MH"iz Pirota. Preduze}e "Tigar MH", najve}i do-ma}i proizvo|a~ pneumatika, izvozi u tridese-tak zemalja sveta, a u Francuskoj, koja je na-jpoznatiji proizvo|a~ automobilskih guma,ima oko 5% trì{ta. Izvoz "Tigra MH" u 2004.godini iznosio je oko 80 miliona dolara.

Da je kvalitetan proizvod sa dobrim dizajnompakovanja osnov uspe{nog nastupa pre-duze}a na doma}em i stranom trì{tu pokazu-je i primer kompanije Fresh&Co iz Subotice,

~iji je proizvod "Next malina" progla{en na-jboljim novim izvoznim proizvodom Srbije u2004. godini.

DDoobbiittnniiccii nagrade su stekli iekskluzivno pravo da koristezvani~ni logo Izvoznik godine2004 u svojim promotivnim kam-panjama.

O STATUI

Originalni dizajn statue poveren je mladom diza-jneru Milanu Poznani}u. Samo delo sastoji se od~etiri nosa~a i kugle koja na njima po~iva.

Nosa~i simbolizuju ~etiri strane sveta i na njimasu prikazane stilizovane ljudske figure u apstrak-tnoj formi. Kugla, koju nose ~etiri nosa~a, pred-stavlja simboli~ki planetu Zemlju, tako da kom-pozicija u celini predstavlja apstrahovani spojkompasa i globusa.

Kao takvo, delo predstavlja te`nju za objedinjen-im svetom u kojem je trgovina bezgrani~na.Statuu je izradilo preduze}e "Lanterna" iz NovogSada, koje se bavi proizvodnjom dekorativnerasvete.

Osvajanje novih izvoznih trì{ta uvek predstavlja novi izazov za preduze}a,ali uspe{an nastup na udaljenim trì{tima sa jakom konkurencijom sigurnoje pravi poduhvat. Veliki korak za preduze}e, ali i za celokupnu srpsku privre-du napravio je "Metalac" a.d. iz Gornjeg Milanovca.

Posu|e "Metalca", pored trì{ta ê{ke, Slova~ke, Ukrajne i Egipta osvojilo je iJu`nu Koreju. Pri~u o uspehu prati i podatak da je za manje od tri sata u Ju`nojKoreji prodato 2.600 setova posu|a za mlade, a za Novu godinu naru~eno je do-datnih 15.000 setova. U kompaniji se nadaju da }e se saradnja i dalje razvijati, jerje korejsko trì{te izuzetno interesantno.

Uvo|enje specijalne Nagrade za izvoznika godine u kategoriji malih i srednjih pre-duze}a ima za cilj da podstakne dalji razvoj sektora malih i srednjih preduze}a kod nas,s obzirom da kompanije iz ove oblasti doprinose smanjenju nezaposlenosti, pove}anjuproduktivnosti i op{tem ekonomskom prosperitetu zemlje.

Zasluèno, ~ast da ponese titulu Izvoznika godine u kategoriji malih i srednjih preduze}adobio je proizvo|a~ drvne stolarije i enterijera, preduze}e "Enterijer Jankovi}" iz Novog Sada. Ukupna vrednost izvoza od 2.5 miliona evra ostvarena u 2004. godini,opremanje luksuznih objekata u Francuskoj, Rusiji i Holandiji dobra su ref-erenca kvaliteta i uspeha preduze}a o kojem }e se tek pri~ati.

M.Z.

U ovoj godini radi}emo na formiranju kompletne baze podataka na{ihpreduze}a i njihovih proizvoda, kako bismo mogli uspe{nije daobave{tavamo o njihovim izvoznim mogu}nostima, kao i da doma}imizvoznicima upu}ujemo upite za snadbevanje koji nam redovno stiùiz stranih zemalja. U okviru na{ih redovnih aktivnosti pruà}emo in-formacije na{im preduze}ima o carinskim stopama i propisima,potrebnoj dokumentaciji, sajmovima, {pediciji i svim ostalim infor-macijama koje su od va`nosti za izvoznike.

Jedna od bitnih novina u na{oj komunikaciji sa izvoznicima je imagazin za izvoznike “Exporter”, koji }emo izdavati kvartalno, kao ive}i broj priru~nika koje planiramo, u toku ove godine, objaviti narazli~ite teme.

Exporter: Sve ~e{}e se u javnosti pri~a o konkurentnosti do-ma}ih proizvoda. [ta je to srpski brend i koja su trì{ta strate{kinajbitnija za doma}e izvoznike? Koji su Va{i stavovi po ovim pi-tanjima?

Nema sumnje da na{a preduze}a moraju da unaprede konkurent-nost svojih proizvoda i usluga, koja je zbog nedovoljnih investicija uproteklih dvadesetak godina u najve}em broju preduze}a bitno za-ostala u odnosu na konkurente iz drugih zemalja. Nephodne su namnove investicije, i to kako u tehnologiju proizvodnje, tako i u mar-keting, kako bismo mogli uspe{no da se nosimo sa konkurencijomna svetskom trì{tu.

Saradnja sa stranim partnerima bi uspe{no re{ila dobar deo ovihproblema, a ve}ina na{ih preduze}a je pre perioda sankcija veoma

uspe{no ostvarivala takvu saradnju. U uslovima globalnog poslo-vanja brendovi imaju sve ve}i zna~aj, ali je i stvaranje i odràvanjebrenda postalo izuzetno skup proces.

Ono {to tako|e treba imati na umu je da se brend proizvoda i proiz-vo|a~a oslanja na brend ili imid` zemlje iz koje dolazi. Primeri toga sujapanska preciznost, italijanska elegancija ili nema~ka tehnika.

NNeepphhooddnnee su nam nove investicije i to kako utehnologiju proizvodnje, tako i u marketing, kakobismo mogli uspe{no da se nosimo sa konkuren-cijom na svetskom trì{tu.

Srpski brend je ne{to {to tek treba da se formira, a dobra osnova zatako ne{to postoji, na primer u visokokvalitetnoj hrani koja se kodnas proizvodi, uklju~uju}i i sokove i vina, ali i u svetskim uspesimana{ih sportista u kolektivnim sportovima.

Generalno gledano, regionalna trì{ta, koja mi poznajemo bolje oddrugih su za nas od velikog zna~aja. Trì{te zemalja EU tako|e je veo-ma zna~ajno za nas, budu}i da }emo i mi za nekoliko godina posta-ti njegov deo. Naravno, zna~ajna su i trì{ta zemalja u razvoju, na ko-jima smo mi dugo godina bili prisutni i uspe{ni, a i sada bismo uzne{to truda mogli na njih da se vratimo.

7

CM

YK



Intervju

Potrebni su nam kvalitetni,a ne jeftini proizvodiU 2005. godini Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kroz niz projekata planira danastavi uspe{an rad na pruànju podr{ke srpskim izvoznicima. U pripremi je jedinstvena baza po-dataka doma}ih preduze}a i njihovih proizvoda, kao i osnivanje Udruènja izvoznika Srbije.

JASNA MATI], DIREKTOR AGENCIJE ZA STRANA ULAGANJA I PROMOCIJU IZVOZA REP. SRBIJECM

YK


Jasna Mati}, direktor SIEPA-e je ekspert za unapre|enje konkurent-nosti sa vi{egodi{njim radnim iskustvom u poslovnom i politi~komokruènju u Srbiji. Pre dolaska na ~elo SIEPA-e, radila je kao konsul-tant u Svetskoj Banci i na projektu USAID-a za izradu strategije razvo-ja konkurentnosti srpske privrede.

Exporter: Za po~etak, recite nam {ta mislite o situaciji napolju izvoza u Srbiji? Koji su glavni problemi i izazovi sa kojimase susre}e ovaj sektor kod nas?

Na{i izvoznici se danas susre}u sa velikim izazovima u poku{aju dase vrate na trì{ta na kojima su nekada bili prisutni, kao i da osvojenova trì{ta i nove kupce. Ovi izazovi odnose se na sposobnost na{ihpreduze}a da svoje proizvode i usluge inoviraju i prilagode savre-menim uslovima poslovanja, prodaje i marketinga i da u tom proce-su prevazi|u inicijalno podozrenje prema na{oj zemlji, koje je jo{uvek prisutno. Uz sve to, na{a preduze}a finansiraju svoju proizvod-nju i izvoz sredstvima na koja pla}aju kamate koje su daleko vi{enego u drugim zemljama u Evropi.

Visoke kamatne stope i slaba dostupnost dugoro~nih izvora finan-siranja vrlo negativno uti~u na konkurentnost na{e privrede na svet-skim trì{tima i onemogu}ava brì tehnolo{ki napredak.

Exporter: SIEPA je u pro{loj godini realizovala nekoliko pro-jekata usmerenih ka promociji izvoza i pomo}i doma}imizvoznicima. Moète li nam re}i ne{to vi{e o tome, kakvi su bilirezultati?

U proteklih godinu dana SIEPA je, u oblasti podr{ke izvoza, realizovalatri programa u ukupnoj vrednosti od oko 2 miliona evra: program be-spovratne pomo}i za marketin{ke aktivnosti na{ih izvoznika, organi-zovane posete sajmovima u inostranstvu, kao i program obuke. Prve dve komponente podrazumevale su pokrivanje 50% svih tro{ko-va izrade promotivnih materijala, internet prezentacija, dizajna novih

proizvoda i ambalaè, poseta stranim trì{tima, sertifikaciju i uvo|en-ja sistema kvaliteta.

Budu}i da je program tako koncipiran da se sredstva ispla}uju tek pookon~anju predvi|enih aktivnosti, za sada je ispla}en tek jedanmanji deo odobrene pomo}i. Za sada ostvareni rezultati su vrloohrabruju}i. Novi katalozi, koji su prvi izra|eni, pove}ali su izvoz na{ihpreduze}a. Sada ve} imamo i jedan broj novih proizvoda i ambalaè,sertifikata kvaliteta od kojih o~ekujemo isto tako dobre rezultate.

Exporter: Dodela nagrada "Izvoznik godine 2004" je odrànapo prvi put u Srbiji. Za{to je to va`no i da li }e ova nagrada po-stati tradicionalna?

U okviru svojih aktivnosti vezanih za promociju izvoza, SIEPA je u de-cembru po prvi put dodelila nagrade za Izvoznika godine, i to u ~etirikategorije: za Najboljeg izvoznika, Najbolji novi izvozni proizvod,Nagrada za osvajanje novog izvoznog trì{ta i Nagrada za izvoznikagodine u kategoriji malih i srednjih preduze}a. Na{a namera je bila dadodelom nagrada skrenemo pa`nju javnosti na na{a preduze}a kojauspe{no izvoze, kao i da isticanjem njihovih primera, podstaknemoi ostale da poku{aju da stvore nove proizvode, osvoje nova trì{ta ipove}aju svoj izvoz.

Ovogodi{nji dobitnici nagrada predstavljaju izvanredne primereuspe{nih poslovnih i izvoznih strategija. Na{i dobitnici: Tigar MH,Metalac, Fresh&Co. i Enterijer Jankovi} ve} godinama pokazuju dase uz kvalitetne proizvode i profesionalan odnos sa kupcima uspehmoè ostvariti i na najzahtevnijim svetskim trì{tima: Velike Britanije,[vedske, Francuske, [panije, pa ~ak i na nama nepoznatom idalekom, ali vrlo profitabilnom trì{tu Ju`ne Koreje.

Exporter: Koje projekte usmerene ka razvoju izvoza planirateza ovu godinu i koje su to usluge koje SIEPA moè da pruì krozsvoj svakodnevni rad?

Ove godine }emo i dalje sprovoditi programe obuke i organizovanihposeta sajmovima, a trenutno smo u pregovorima sa Ministarstvompoljoprivrede kako bi zajedno sprovodili program bespovratne po-mo}i za uvo|enje sistema kvaliteta u preduze}ima iz prehrambene in-dustrije.

UU pprreetthhooddnnoojj ggooddiinnii SIEPA jer u oblasti podr{keizvoza realizovala tri programa u ukupnojvrednosti od 2 miliona evra.

Exporter: [ta po Vama treba da bude osnovni pravacrazvoja za budu}nost doma}eg izvoza?

Da bi ostvarila prosperitet Srbija, po mom mi{ljenju, mora da seokrene novim tehnologijama, proizvodima visoke vrednosti i us-lugama. Sve razvijene zemlje su to ve} u~inile i u uslovimaubrzane globalizacije to je za na{u zemlju jedina mogu}a strate-gija.

Za nas nije mogu}e, a zasigurno nije isplativo, da se takmi~imosa Kinom i zemljama Jugoisto~ne Azije u kojima je proizvodnjamasovna i izuzetno jeftina. Ono {to mi kao zemlja moramo dau~inimo je da defini{emo jedan broj oblasti u kojima }emo sespecijalizovati i u kojima }emo mo}i da budemo konkurentni naglobalnom trì{tu.

Na{i najuspe{niji izvoznici su pravi dokaz tvrdnje da mi moèmobiti uspe{ni samo ako je na{a prednost visok i jedinstven kvalitet,a ne niska cena proizvoda.

SSrrbbiijjaa mora da se okrene novim tehnologija-ma, proizvodima visoke vrednosti i uslugama.Sve razvijene zemlje su to ve} u~inile i u uslovi-ma ubrzane globalizacije to je za na{u zemljujedina mogu}a strategija.

Exporter: Gde u svemu tome vidite SIEPA-u?

Ulogu SIEPA-e vidim u tome da na{im privrednicima olak{a izvoz,da im pruì sve informacije koje su im potrebne da bi mogli daizvoze na trì{ta {irom sveta. Pored toga, jedan od ciljeva SIEPA-e, koja kao agencija Vlade Republike Srbije, ima ulogu posrednikaizme|u preduze}a sa jedne strane i Vlade sa druge strane, je ida na{im izvoznicima omogu}i ve}i uticaj u procesu dono{en-ja zakonske regulative.

SIEPA je zato u ovoj godini inicirala proces formiranja Udruèn-ja izvoznika, koje bi trebalo da omogu}i na{im izvozno orjenti-sanim preduze}ima da defini{u pitanja od prioritetnog zna~ajaza unapre|enje izvoza i da se onda zajedni~ki zauzmu za njihovore{avanje.

Exporter: Koja je Va{a poruka doma}im izvoznicima?

Moja poruka na{im izvoznicima je da na{a privreda ima poten-cijala. Za realizovanje tih potencijala, neophodna je dobro os-mi{ljena strategija, upornost i istrajnost u njenoj realizaciji.

Uz proizvod koji je namenjen odre|enoj, precizno definisanojciljnoj grupi na stranom trì{tu i adekvatan marketing nijednotrì{te nije neosvojivo.

A.M.


CM

YK

Intervju

8

CM

YK

Top 10Deset najve}ih preduze}a po ukupnom prihodu

1. Naftna industrija Srbije, Novi Sad2. Elektroprivreda Srbije, Beograd3. Telekom Srbije, Beograd4. Delta holding, Novi Beograd5. TE Nikola Tesla, Obrenovac6. @eleznica Srbije7. JP Elektrovojvodina, Novi Sad8. Elektrodistribucija, Beograd9. Beopetrol, Novi Beograd10. Kolubara, Lazarevac................................................................................................

Deset najve}ih preduze}a po kapitalu

1. @eleznica Srbije2. Telekom, Srbija3. HE \erdap, Kladovo4. JPPTT Srbija, Beograd5. TE Nikola Tesla, Obrenovac6. Naftna industrija Srbije, Novi Sad7. JP Elektrovojvodina, Novi Sad8. TE Kostolac, Kostolac9. Srbija{ume, Novi Beograd10. Drinske Hidroelektrane................................................................................................

Deset najve}ih privatnih preduze}a po kapitalu

1. Delta holding, Beograd2. BFC Lafarge, Beo~in3. IBP Koka-kola, Zemun4. STS, Ba~ka Palanka5. BEKO, Beograd6. FRESH&Co, Subotica7. USS (SARTID), Smederevo8. Mercator, Novi Beograd9. Swisslion, Novi Sad10. DELYUG, Novi Beograd................................................................................................

Izvor: Ekonomist

11

CM

YK



Aktuelno

Sve informacije o izvozu najednom mestuInformativni centar TIS (Trade information centar) je jedinstvena baza podataka namenjenadoma}im izvoznicima. TIS nudi besplatan pristup i pretraìvanje preko 200 izvora informacijagrupisanih po temama.

INFORMATIVNI CENTAR ZA IZVOZNIKE TIS

CM

YK


Informativni centar TIS (Trade information centar) predstavlja jedin-stvenu bazu podataka za sva preduze}a iz Republike Srbije, koja ima-ju potrebu za informacijama o izvozu. Program je nastao kao rezultatsaradnje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) iEvropske agencije za rekonstrukciju (EAR). Namenjen je kako pos-toje}im, tako i potencijalnim izvoznicima sa ciljem da im se omogu}ida do|u do {to vi{e informacija od zna~aja za poslovanje i nastupna stranim trì{tima.

Baza podataka je dostupna na internet prezentaciji Agencije za stranaulaganja i promociju izvoza (www.siepa.sr.gov.yu) i pristup jepotpuno besplatan. Sadrì preko 200 izvora informacija koji sugrupisani po mnogobrojnim temama:

· kontakti raznih doma}ih i inostranih institucija· me|unarodni sajmovi· profili zemalja i trì{ta· sektorske studije· poslovne ponude· me|unarodni tenderi· trgovinska statistika· porezi i carine.

Odabir tema je vr{en u skladu sa identifikovanim potrebama doma}ihpreduze}a. Osnivanju centra je prethodilo ispitivanje od preko 100doma}ih preduze}a. Na osnovu dobijenog upita nastavlja se sarad-nja izme|u informativnog centra za izvoznike i preduze}a.

Sva preduze}a koja koriste bazu dobrodo{la su da iznesu svoje ko-mentare i potrebe za informacijama. Na osnovu dobijenih predlogaSIEPA nastavlja sa pretragom za èljenim informacijama i pro{irujepostoje}u bazu podataka.

Kori{}enje baze podataka je vrlo jednostavno. Me|utim, ukoliko ne-mate vremena za istraìvanje, moète popuniti Formular, priloèn nainternet prezentaciji TIS-a, i na taj na~in specificirati informacije ko-je su vam potrebne.

Zaposleni u SIEPA-i }e obaviti istraìvanje za vas i dostaviti vam rezul-tate istraìvanja.

Poslovni pretraìva~ predstavlja jedinstvenu bazu podataka koja sadrìpreko 200 izvora informacija od izuzetnog zna~aja za izvozno orijen-tisana preduze}a.

DDiinnaammii~~nnaa bbaazzaa podataka ~ija sadrìna zavisiod predloga preduze}a koja je koriste.

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Informativni centar se nalazi na srpskoj verziji internet prezentacijeSIEPA-e www.siepa.sr.gov.yu/srp/index.html

Odabir linka Informativni centar, odve{}e vas na stranicu na kojoj senalazi link Poslovni pretraìva~. U formularu koji se nalazi na stranici Poslovni pretraìva~ moètespecificirati kriterijume koji su vam bitni za pretragu.

· Zemlja/Region - kriterijum koji ograni~ava va{u pretragu naodre|ene geografske oblasti;

· Vrsta informacije - omogu}ava vam da izaberete jednu odtema koje su obuhva}ene u pretraìva~u;

· Vrsta medija - odre|uje na~in na koji }ete dobiti informacije(putem interneta, {tampani materijali, cd rom-ovi, itd.);

· Poreklo - omogu}ava vam da izaberete izvor informacije (in-ternet, Privredna komora, Agencija za mala i srednja preduze}a,itd.);

· Cena - pristup pojedinim informacijama i medijima mogu} jesamo uz nov~anu nadoknadu.

Kori{}enje informativnog centra za izvoznike je veoma jednostavno. Na primer, moète napraviti pretragu za sajmovima i privrednim iz-lo`bama u Evropskoj uniji. U na{em primeru, èlimo da prona|emosamo informacije koje su dostupne na internetu i za koje nije potreb-na nov~ana nadoknada.

Nakon {to ste uneli tra�ene podatke i svoj zahtev potvrdili pritiskomna dugme “Prona|i”, na ekranu }e vam se prikazati sedam rezultatakoji odgovaraju va{em upitu. Na osnovu kratkog opisa svakog odrezultata moète proceniti da li vam ovaj izvor informacija odgo-vara. Ukoliko niste sigurni moète dobiti detaljnije informacije oizvoru odabirom polja “Detaljno”. U ovom slu~aju izabra}emo prvizapis Evropska unija - centar za promociju uvoza iz zemalja u razvo-ju.

Nakon {to ste izabrali navedeni zapis, dobi}ete detaljnije informa-cije o ceni i vrsti informacije koju ste traìli. Odabir internet adresekoja je ozna~ena plavim slovima odve{}e vas na internet prezentaci-ju ozna~enog izvora. Nakon {to ste zavr{ili sa pretragom moètese vratiti na ostalih {est izvora koje ste dobili ovom pretragom iispitati svaki od njih.

M.A.

EKONOMSKA SLAGALICA

"Tigar MH" izvezao auto-gume u vrednostiod 80 mil EUR

"Tigar MH" je 2004. godine na inostrano trì{te plasirao auto-gumeza 80 mil evra. To je za 20 % vi{e nego u 2003. godini.” - isti~eVladimir Nikoli}, direktor preduze}a "Tigar MH" - a u 2005. godini}e se izvoz, prema planu, pove}ati za dodatnih 20 %.

"Izvozimo u tridesetak dràva sveta, a najve}i plasman ostvaruje-mo na trì{tima Francuske, Engleske, Nema~ke, Italije i [panije.” -kaè Nikoli}. Tokom 2005. godine pored rasta izvoza, planirano je izna~ajno pove}anje proizvodnje.

Obim proizvodnje }e se u ovoj godini pove}ati za 500.000 komadaauto-guma, ta~nije, planirana je godi{nja proizvodnja od 5.700.000komada, a daljim pro{irenjem proizvodnih kapaciteta stvori}e semogu}nosti i za osvajanje novih trì{ta na podru~ju LatinskeAmerike, SAD-a i Rusije..............................................................................................................

Rekordan izvoz u PIK Be~eju

Poljoprivredni kombinat Be~ej iz Be~eja u pro{loj godini je ostvarioizvoz hrane u vrednosti od ~etiri miliona evra, {to je najve}i izvozod osnivanja od pre ~etiri i po decenije. Najve}i izvoz u vrednosti 2.7miliona evra ostvaren je prodajom sterilisanog gra{ka i kukuruza{e}erca u limenci na trì{tu Rusije. .............................................................................................................

13

CM

YK



Priru~nik za izvoznike

Istraìvanje izvoznog trì{taIstraìvanje izvoznog trì{ta za proizvod ili uslugu je jedan od najva`nijih koraka za po~etak izvoznihaktivnosti i dalje poslovanje preduze}a.

CM

YK


Putem pretraìvanja interneta moète do}ido zna~ajnih i aktuelnih informacija o stran-im trì{tima: strukturi uvoza i izvoza, vred-nosti bruto dru{tvenog proizvoda po glavistanovnika ili strukturi potro{nje doma}in-stava.

KORACI U ISTRA@IVANJU TR@I[TA

Pre nego {to po~nete sa prikupljanjem sekun-darnih podataka potrebno je da sastavitespisak od 5 do 10 potencijalnih izvoznihtrì{ta (najbolje je da izaberete 3-5 velikihtrì{ta i 3-5 malih trì{ta) rukovode}i se za-htevima menad`menta preduze}a omogu}nostima za uspe{an izvoz i prodajuva{eg proizvoda stranom trì{tu.

Nakon {to ste uspe{no pro{li prvi korak -sastavljanje liste izvoznih trì{ta potrebno jeda pristupite prikupljanju i analizi informaci-ja o stranim trì{tima:

· veli~ini i rastu trì{ta, · analizi konkurencije,· mogu}nostima ulaska na trì{te,· ekonomskoj i politi~koj stabilnosti,· geografskom poloàju trì{ta i· kulturi i obi~ajima zemlje.

PRIMARNO ISTRA@IVANJE

Preduze}e treba da prikupi sekundarne po-datke na organizovan na~in, onako kako je topredvi|eno planom istraìvanja. Me|utim,

iako korisne, sekundarne informacije nisu do-voljne da bi se donele sloène marketin{keodluke u preduze}u. U ovakvim situacijamapotrebno je pre}i na prikupljanje primarnihpodataka.

U sprovo|enju metoda primarnog istraìvan-ja, preduze}a prikupljaju podatke preko di-rektnog kontakta sa trgova~kim pred-stavnicima ili potencijalnim kupcima naciljnom trì{tu. Ovaj na~in istraìvanja po-drazumeva ozbiljniju pripremu preduze}a priprikupljanju potrebnih kontakata na stranimtrì{tima.

Izbor na~ina prikupljanja primarnih podatakazavisi od karaktera istraìvanja, raspoloìvogvremena i sredstava. Istraìvanje se sprovo-di terenskim prikupljanjem primarnih po-dataka: ispitivanjem, posmatranjem ilieksperimentom.

Poèljno je da, u zavisnosti od metoda koji}ete koristiti, pre istraìvanja sastavite kratakupitnik na engleskom ili jeziku zemlje kupca.Metod ispitivanja sastoji se u prikupljanju po-dataka o namerama, mi{ljenjima i stavovi-ma potro{a~a u kupovini.

S obzirom da je metod primarnog istraìvan-ja povezan sa prikupljanjem informacija okonkretnom preduze}u i proizvodu, tro{kovisu visoki i zahtevaju ve}i je utro{ak vremena.Kao rezultat, veliki broj malih preduze}apo~inje istraìvanje svojih ciljnih trì{ta ko-ri{}enjem metoda sekundarnog istraìvanja,dok se za prikupljanje i analizu primarnih po-

dataka angaùju stru~ne agencije zaistraìvanje trì{ta.

POTREBNA VAM JE POMO]STRU^NJAKA?

Mnoge aktivnosti vezane za odabir stranihtrì{ta i pripremne radnje vezane za prikupl-janje i analizu primarnih i sekundarnih po-dataka, ~iji smo postupak ve} objasnilli,moète realizovati i sami. Podaci prikupljeniovim putem korisni su za ocenu potencijalatrì{ta, kreiranje i modifikovanje proizvoda uskladu sa potrebama i zahtevima kupaca.Ipak, za pojedine aspekte istraìvanjaizvoznog trì{ta (kao {to su: kanali distribu-cije, tehnologija, standardi ili pravna regula-tiva izvoza proizvoda ili usluga) najbolje je dazatraìte pomo} stru~njaka - konsultanata iposlovnih savetnika.

Za profesionalno istraìvanje trì{ta moèteangaòvati neku od doma}ih agencija kojese bave pruànjem konsultantskih usluga.Cene usluga konsultantskih ku}a zaistraìvanje trì{ta i koncipiranje marketingnastupa preduze}a razlikuju se u zavisnostiod broja faza pripreme projekta i istraìvanja,veli~ine trì{ta, ali i daljeg angaòvanja kon-sultantske ku}e u utvr|ivanju planova za un-apre|enje izvoza i kreiranje strategije razvo-ja preduze}a.

M.Z.

ELEMENTI IZVOZNOG PLANA

Istraìvanje uklju~uje prikupljanje velikog bro-ja razli~itih informacija koje }e vam biti odvelike pomo}i pri dono{enju brojnih izvoznihi marketin{kih odluka. Istraìvanju ciljnogtrì{ta potrebno je detaljno pristupiti. Iskustvakoja steknete prvim istraìvanjem olak{a}evam odabir i ispitivanje poslovnih prilika nanovim trì{tima na koja èlite da plasiratesvoje proizvode.

Istraìvanje trì{ta }e omogu}iti menad`men-tu preduze}a da: utvrdi kakva je ponuda itra`nja za proizvodom, sagleda konkurencijuna trì{tu (koja preduze}a nude iste ili sli~neproizvode, na~in plasmana, asortimanproizvoda i cene) i planira na~in distribucijei promocije proizvoda.

Preduze}e koje sprovede kvalitetnoistraìvanje ne samo da {tedi novac i vreme,ve} pove}ava {anse za uspeh i smanjujerizike vezane za nastup na stranom trì{tu.

Na primer, istraìvanje moè pomo}i da krozsagledavanje mogu}nosti na stranimtrì{tima do|ete do zaklju~ka na kojimtrì{tima imate najve}e {anse za uspe{anplasman svojih proizvoda. Detaljno sprove-

deno istraìvanje oceni}e potra`nju kupacaza va{im proizvodima na odre|enom trì{tu.

SPROVEDITE SAMI ISTRA@IVANJETR@I[TA

Pre istraìvanja izvoznog trì{ta preduze}emora da oceni raspoloìvo vreme, finansijs-ka sredstva i stepen zna~ajnosti odluke kojutreba da donese. Ukoliko se donese pozitiv-na ocena preduze}e }e pristupiti istraìvanju.Istraìvanje trì{ta naj~e{}e obavlja stru~naslu`ba u preduze}u koja kreira poseban planistraìvanja.

Plan istraìvanja predstavlja osnovni doku-ment kojim se odre|uje postupak odnosnoredosled akcija koje treba preduzeti u proce-su prikupljanja i analize podataka. Kreiranjemplana preduze}a kao rezultat istraìvanja do-bijaju informacije koje su relevantne zadono{enje odluka i kreiranje izvozne strate-gije.

POSTUPAK ISTRA@IVANJA

Preduze}e postupku istraìvanja trì{ta tre-ba da pristupi organizovano, na na~in koji jeutvr|en planom istraìvanja. Dizajnom planaistraìvanja morate definisati problem odnos-no informacije koje èlite da prikupite, kaonpr. ocene i rangiranje potencijalnih izvoznihtrì{ta. Navedene informacije predstavljajuosnovu va{eg plana istraìvanja.

Dva osnovna metoda istraìvanja izvoznihtrì{ta, za koja se ve}ina preduze}a opre-deljuje, su primarno i sekundarno istraìvan-je. U osnovi se preporu~uje da preduze}a pr-vo krenu sa metodom sprovo|enja sekun-

darnog istraìvanja kako bi se prikupili op{tipodaci o izvoznim trì{tima, a potom pristupeprimarnom istraìvanju u cilju prikupljanjakonkretnih informacija o izvoznom trì{tu.

SEKUNDARNO ISTRA@IVANJE

Dobar deo istraìvanja u preduze}u se odnosina tzv. istraìvanja za stolom ili sekundarnaistraìvanja. Ovaj vid istraìvanja po-drazumeva analizu podatka iz ve} raspoloìvihizvora: statisti~ke publikacije, internet, stranaliteratura, novine, ~asopisi ili studije koje seodnose na odre|eni problem.

Zna~aj informacija prikupljenih sekundarnimistraìvanjem posebno je zna~ajan u po~et-noj fazi istraìvanja trì{ta, a njihova vred-nost varira u zavisnosti od izvora (odzvani~nih podataka Zavoda za statistiku, pasve do ~lanaka u novinama).

Informacije o stranim trì{tima doma}iizvoznici mogu dobiti i preko Agencije zastrana ulaganja i promociju izvoza RepublikeSrbije (SIEPA), Privredne komore Srbije (PKS),Zavoda za statistiku, raznih instituta, trgo-va~kih dru{tava i preduze}a koja ve} poslu-ju na stranim trì{tima.

Pri prikupljanju sekundarnih podataka o stranim trì{timanaj~e{}i i najop{irniji izvor koji koriste mnoga preduze}a kod nas i u svetu je internet.

15

CM

YK



Predstavljamo

Pre~ica za izvoznike uEvropsku unijuEuro info korespodentni centar je zna~ajan info-servis u poslovanju sa Evropskom unijom. ZadaciEIC-a su da informi{e, savetuje i pomaè mala i srednja preduze}a da unaprede svoje poslovanje saevropskim preduze}ima.

INFORMATIVNI CENTAR EVROPSKE UNIJE (EIC) U BEOGRADU

CM

YK


Informativni centar Evropske unije (EIC) u Beogradu je jedan od 300Euro info centara i Euro info korespodentnih centara (EIKC) kojipostoje u Evropskoj uniji, zemljama centralne i isto~ne Evrope, kaoi Mediteranskog basena.

Mreù EIC osniva i finansira Evropska komisija. EIC i EIKC su us-tanovljeni u okviru organizacija za podr{ku malim i srednjim pre-duze}ima (MSP), na primer u privrednim komorama i agencijama zaregionalni razvoj. Ovi centri nude informacije, savete, pomo} i pred-stavljaju svojevrsnu pre~icu u poslovanju sa Evropskom unijom.

EIC i EIKC imaju ulogu posrednika izme|u evropskih institucija i MSPna lokalnom nivou pomaù}i im da ostvare pristup na evropsko trì{tei pripremaju}i ih za klju~ne faze kao {to su: pristup EU, elektronskatrgovina i sl.

Zadaci Euro info korespodentnog centra Beograd su da informi{e,savetuje i pomaè mala i srednja preduze}a u svim fazama njihovograzvoja, sa ciljem unapre|enja poslovanja sa evropskim preduze}ima.

EIKC distribuira informacije kroz specijalizovane vodi~e, biltene,bro{ure, mailing liste i putem internet prezentacije. U ciljupro{irenja svojih informativnih aktivnosti, EIKC organizuje seminare,prezentacije i sastanke sa preduzetnicima.

Glavni cilj EIKC-a je informisanje preduze}a, posebno MSP, ozakonodavstvu (pravna regulativa EU, njenih asocijacija i organizacijai zemalja ~lanica EU - konkretni zakoni, carinske stope, uvozne takse,tehni~ka harmonizacija i sl.), o standardima Evropske unije ipruànje:

· informacija o u~e{}u u projektima finansiranim iz fondova EU na-menjenim zemljama u procesu pridruìvanja EU;

· informacija o sajamskim manifestacijama;· pomo}i u pronalaènju potencijalnih stranih partnera doma}im

partnerima i obratno;· informacija o evropskim patentima i organizacijama koje vr{e

za{titu patenata;

· informacija o aktuelnim seminarima vezanim za biznis, koji seodràvaju u zemljama ~lanicama EU;

· informacije o regionalnom povezivanju preduzetnika.

EIKC pomaè sektor malih i srednjih preduze}a da u~estvuju u pro-gramima EU, osvajaju nova trì{ta, prona|u pre~ice u doma}im ievropskim administrativnim procedurama, prona|u partnere ilinaprave zajedni~ka ulaganja sa evropskim preduze}ima.

EIKC pruà preduze}ima kompletan pregled zakona EU koji vaè zaodre|ene proizvode, kao i savete o tome kako ispuniti tehni~ke za-hteve, zahteve vezane za etiketiranje, pakovanje, itd. Na ovaj na~inEIKC priprema preduze}a u Srbiji za izvoz u zemlje Evropske unije.

Aktivnosti centra vezane su i za aktivnu podr{ku malim i srednjimpreduze}ima u Srbiji u uspostavljanju uspe{nih poslovnih veza sapreduze}ima u drugim evropskim zemljama. Pomo} pri izboruposlovnih partnera podrazumeva objavljivanje i prikupljanje poslovnihponuda i konsalting, uklju~uju}i direktan kontakt sa kompanijama uEvropskoj uniji, u cilju pronalaènja zainteresovanih partnera.

U cilju pove}anja saradnje na nivou regiona EIKC je osnovao svoja dvapodcentra (relej centra) na lokalnom nivou. Euro Info Relej Centar uNovom Sadu, organizovan i osnovan kao slu`ba Privredne komoreVojvodine, aktivno u~estvuje u razmeni informacija, {to podrazume-va i davanje informacija o na{im preduze}ima putem aktivne mreèEU i na taj na~in pospe{uje saradnju sa partnerima u zemljama ~lani-cama EU i sa zemljama koje izvan EU imaju pristup internoj mreì.

Za samo 2,5 godine postojanja Centar je odgovorio na vi{e od 600registrovanih konkretnih upita doma}e i strane javnosti i preduzetnika.Sve usluge koje ovaj servis daje i seminari koje organizuje su be-splatni.

Korisne adrese:www.eicc.co.yuwww.pkv.co.yu

EXPORTER PREPORUÛJE

Europages - najve}a evropska baza podataka izvozno-uvoznih preduze}a

www.europages.net

Europages predstavlja najve}i B2B (business-to-business) direktorijum sapodacima o 550.000 vode}ih evropskih izvozno-uvozno orijentisanih malihi srednjih preduze}a. Direktorijum pokriva 21 ekonomski sektor iz 35 ze-malja, napravljen je radi pospe{ivanja trgovinske razmene u Evropi i svakegodine se aùrira i pro{iruje.

Osim na internetu, Europages direktorijum postoji i u {tampanoj verziji kaoi na CD-ROM-u.

Tako|e, obavezno pogledajte deo sajta "Marketplace", mesto gdekompanije mogu mese~no da postave svoje ponude (uz godi{nju pretplatuod 99 USD). Na "Marketplace"-u su umreène 124 zemlje sa 30.000 koris-nika i 4.000 ponuda aùriranih svakog meseca.

Tako|e postoji deo za javne nabavke gde preduze}a mogu da se prijave zau~e{}e na tenderima (skoro 800 tendera dnevno) raspisanih od stranejavnih kupaca (lokalne ustanove, dràvna preduze}a, itd).

Internet prezentacija je dostupna na 25 jezika.

Centar za informisanje izvoznika u EU (Expanding Exports Helpdesk)

http://export-help.cec.eu.int

Centar za informisanje izvoznike u EU (Expanding Exports Helpdesk) je in-ternet prezentacija Evropske Komisije, koja ima za cilj da olak{a pristuptrì{tima Evropske unije zemljama u razvoju.

Prezentacija sadrì vrlo korisne informacije za preduze}a koja èle da izvozesvoje proizvode/usluge na trì{ta Evropske unije:

· uvozne tarife; · potrebna dokumentacija i specifi~ni uslovi koji moraju da budu

ispunjeni za dobijanje povoljnog carinskog tretmana;· statistika koja olak{ava izbor izvoznog trì{ta;· podaci o mogu}im trgovinskim partnerima.

Internet prezentacija je dostupna na 4 jezika (engleski, francuski, {panskii portugalski).

M.V.

Internet

Kao jedan od osnovnih problema na{ih preduze}a, pogotovo onih ko-ja se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih, pojavljuje se nedostatakraspoloìvih izvora za nabavku nove opreme i postrojenja, a time ihvatanje priklju~ka sa savremenom tehnologijom, {to predstavljaneophodan preduslov podizanja konkurentnosti na lokalnom i naro~ito,na globalnom trì{tu.

Ako preduze}e, {to je veoma ~est slu~aj, nema dovoljno sopstvenihsredstava za ovu vrstu investicije koja obi~no dostiè i nekoliko de-setina hiljada evra, onda mu preostaje dokapitalizacija koja, me|utim,podrazumeva i prepu{tanje dela vlasni{tva i prava na dono{enjeposlovnih odluka ili uzimanje, jo{ uvek skupih, kredita, pod uslovomda za to postoji odgovaraju}a garancija. Od pre dve godine, me|utim,i na{im preduze}ima dostupna je nova opcija za finansiranjeinvesticija u osnovna sredstva - finansijski lizing.

Radi se o mehanizmu koji uklju~uje tri ugovorne strane: davaoca lizin-ga, isporu~ioca opreme i primaoca lizinga. Davalac lizinga, odnosnopreduze}e koje je registrovano za bavljenje ovom delatno{}u, najpresa isporu~iocem zaklju~uje ugovor o kupovini opreme koju je prethod-no izabrao primalac lizinga i time postaje pravni vlasnik predmetaugovora. Nakon toga, davalac i primalac lizinga sklapaju noviugovor kojim primalac sti~e pravo na kori{}enje opreme, uz obavezuda davaocu uredno pla}a mese~nu naknadu.

Za vreme trajanja ugovora, oprema ostaje u svojini lizing preduze}a,a korisnik ima mogu}nost da, po isplati poslednje ugovorene rate,postane i njen vlasnik, ukoliko ne èli da je vrati dobavlja~u. U prak-si, ovakvi ugovori naj~e{}e sadrè odredbu, po kojoj davalac lizingaprenosi pravo vlasni{tva na primaoca po{to ovaj isplati punu nabavnuvrednost opreme.

S obzirom na to da preduze}e koje nabavlja opremu ima obavezu dapla}a redovne mese~ne rate, lizing podse}a na klasi~an bankarski

kredit, ali, za primaoca lizinga ova vrsta transakcije nudi brojne pred-nosti u odnosu na zaduìvanje kod poslovne banke:

· predmet lizinga istovremeno sluì i kao garancija za davaoca, aukoliko je dodatno obezbe|enje i potrebno, kao {to je praksakod nas, ono je znatno manje nego kod tradicionalnog zajma;

· preko davaoca lizinga mogu se obezbediti i dodatne usluge,poput povoljnijeg odràvanja kupljene opreme;

· lizing je, po pravilu, mogu}e ugovoriti mnogo brè i jednos-tavnije nego bankarski kredit;

· relativno niski transakcioni tro{kovi za lizing preduze}a uti~u ina sniàvanje cena njihovih usluga u pore|enju sa komercijal-nim bankama.

Imaju}i u vidu sve navedene pogodnosti finansijskog lizinga, razumlji-vo je {to je ovaj instrument fnansiranja poslovanja u svetu veomarazvijen. U mnogim zemljama, putem lizinga se realizuje vi{e od ~etvr-tine svih nabavki osnovnih sredstava, a samo u zemljama u razvoju

godi{nje se na ovaj na~in finansira nabavka nove opreme i vozila uvrednosti od preko 40 milijardi dolara. Prema podacima iz SjedinjenihAmeri~kih Dràva, gde je lizing i nastao pedesetih godina pro{logveka, oko 80% svih kompanija koristi upravo lizing kao jedan odglavnih izvora prilikom nabavke nove tehnologije.

Iako je on namenjen, prvenstveno, malim i srednjim preduze}ima,za koja je karakteristi~an manjak sopstvenog kapitala i oteànpristup kreditima, lizing je danas prisutan i u oblastima kao {to suavionski saobra}aj (lizing putni~kih aviona) ili petrohemijska indus-trija (lizing naftnih izvora).

Osim klasi~nog finansijskog lizinga, u svetu postoji i operativnilizing, kod koga ugovor traje kra}e u odnosu na procenjeni ekonom-ski vek amortizacije opreme, a primalac lizinga nema mogu}nost dapostane vlasnik opreme po njegovom isteku. Ako se, pak, lizing kom-panija i korisnik opreme nalaze u razli~itim zemljama, onda je re~ otakozvanom cross-border lizingu koji je naro~ito rasprostranjen me|uazijskim zemljama koje, pomo}u ovog mehanizma, pod povoljnimuslovima kupuju zapadnu tehnologiju.

Temelj razvoja finansijskog lizinga u Srbiji postavljen je dono{enjemZakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Ovim dokumen-tom, koji je ina~e ocenjen kao jedan od najmodernijih u regionu,dopu{ten je finansijski lizing pokretnih nepotro{nih stvari, bilo da seradi o opremi, postrojenjima ili putni~kim i komercijalnim vozilima.Primalac lizinga po Zakonu moè biti bilo koje pravno i fizi~ko lice,kao i preduzetnik, dok period trajanja ugovora o lizingu ne moè bitikra}i od 2 godine.

Pored urednog pla}anja ugovorene naknade,primalac lizinga je tako|e obavezan da osigu-ra predmet lizinga, da ga koristi u skladu saugovorom i uz pa`nju dobrog privrednika i vr{iodràvanje i popravke. Mada Zakon dozvoljavadavaocu lizinga da proda opremu koja je pred-met ugovora tre}em licu, za primaoca lizinganema nikakvih promena, {to zna~i da on nas-tavlja da otpla}uje opremu novom vlasniku. Uslu~aju da primalac lizinga zakasni sa pla}an-jem jedne rate, lizing preduze}e moè raskinuti ugovor, uz povra}ajopreme i naknadu {tete, ali se postupak raskida ugovora moè i dru-ga~ije definisati izme|u samih ugovornih strana.

U prvih godinu dana od dono{enja Zakona, kod nas je registrovanovi{e od deset lizing preduze}a, a ukupna vrednost svih ugovora, ko-

ji moraju biti zavedeni u Registru finansijskog lizinga, dostigla je 150miliona evra. Od juna pro{le godine devet vode}ih preduze}a oku-pljeno je u Asocijaciji lizing kompanija Srbije, ~ija je misija promo-visanje ovog finansijskog instrumenta na na{em trì{tu, kao i pruàn-je svih potrebnih informacija o lizing ponudi na jednom mestu.

Davaoci lizinga, me|u kojima preovla|uju filijale stranih i doma}ihbanaka, nude uglavnom novu, a u nekim slu~ajevima i polovnu opre-mu, kao i vozila na period od 2 do najvi{e 5 godina. Minimalno u~e{}eza putni~ka vozila iznosi od 5-10%, za komercijalna - od 15-20%, a zaopremu - izme|u 20 i 25%. Uslovi pod kojima zainteresovana pre-duze}a mogu koristiti finansijski lizing zavise, u najve}oj meri odocene njihove kreditne sposobnosti.

Na slede}em primeru prikazan je obra~un lizing rate za nabavkuopreme u jednoj od doma}ih lizing kompanija:

Kontakt podatke ~lanica Asocijacije lizing kompanija Srbije, kao i os-novne informacije o njihovim uslugama moète na}i na slede}oj in-ternet prezentaciji: www.alcs.org.yu.

D.P.

17

CM

YK



Finansije

LizingOd pre dve godine na{im preduze}ima dostupna je nova opcija za finansiranje investicija u osnovnasredstva - finansijski lizing. Lizing je namenjen, prvenstveno, malim i srednjim preduze}ima, za kojaje karakteristi~an manjak sopstvenog kapitala i oteàn pristup kreditima.

NOVA OPCIJA FINANSIRANJA ZA NOVU TEHNOLOGIJUCM

YK


STAVKA IZNOS U EUR Broj rata 60 Vrednost predmeta 50.000 U~e{}e (20%) 10.000 PDV (18% na vrednost ugovora) 11.128 ,18 Iznos rate 863,72 Vrednost ugovora 61.823,20 Tro{kovi odobrenja sa porezom 944,00 Uplata pri sklapanju ugovora (u~e{}e, PDV i tro{kovi odobrenja) 22.072,18

Samo u zemljama u razvoju se godi{nje, putemlizinga, finansira nabavka nove opreme i vozilau vrednosti od preko 40 milijardi dolara.

Obra~un lizing rate za nabavku opreme .

19

CM

YK



Success story

Doma}a trikotaà zaskandinavske kupceTekstilna industrija Srbije i pored svih te{ko}a ima perspektivu. Komparativna prednost je relativnojeftina radna snaga, a u gubitku smo zbog niske produktivnosti, carinskih procedura i transportnihtro{kova. Klju~nu ulogu u daljem razvoju sektora odigra}e fabrike sa sopstvenim proizvodima, kojidizajnom i kvalitetom izrade u najmanju ruku mogu da se nose sa prozvodima iz uvoza.

MILO[ IVKOVI], VLASNIK PREDUZE]A "TRIKOTA@A IVKOVI]"

CM

YK


U daljem razvoju doma}e tekstilne industrije klju~nu ulogu }e imatimali i srednji proizvo|a~i, koji prate modne trendove, organizujumodne revije i kreiraju brendove modne industrije Srbije. O osnovn-im te{ko}ama i problemima sa kojima se mali proizvo|a~i susre}u ipotencijalu tekstilne industrije Srbije razgovarali smo sa i direktorompreduze}a "Trikotaà Ivkovi}", gospodinom Milo{em Ivkovi}em.

“Tekstilne firme u Srbiji moèmo podeliti na one koje su se opredelileda proizvode sopstveni proizvod pod sopstvenom robnom markom ione koje su okrenute podugovara~kim poslovima. Imamo i tre}ugrupu, propalih ili polupropalih dràvnih giganata, koji ili rade ili nerade, ali svakako da je veoma mali broj onih za koje bi se moglo re}ida trenutno uspe{no rade”, isti~e Ivkovi}.

Exporter: Kako ocenjujete trenutno stanje u tekstilnoj indus-triji Srbije? Koji su problemi i izazovi sa kojima se ovaj sektorsusre}e?

Stanje u tekstilnoj industriji je lo{e, a problem se moè posmatrati savi{e strana. Ako posmatramo firme koje imaju sopstveni proizvod irobnu marku, u najve}em broju slu~ajeva }emo nai}i na odli~anproizvod koji dizajnom, kvalitetom sirovina i izrade u najmanju rukumoè da se takmi~i sa prozvodima iz uvoza.

Cene doma}ih proizvoda su po pravilu niè od uvoznih, ali danas jedobar proizvod samo preduslov dobre prodaje. Potrebno je sve dobroispratiti promotivnom kampanjom, atraktivno opremljenim proda-jnim prostorom na dobroj lokaciji i tu doma}i proizvo|a~i gube koraksa uvoznicima. Dok proizvo|a~i kupuju ma{ine, uvoznici ulaù u bil-board kampanje, dok proizvo|a~i grade proizvodne hale, uvoznici uprivatizaciji kupuju lance maloprodaja.

Drugi deo pri~e je za{to novi vlasnici maloprodajnih lanaca u svojimobjektima ne èle da prodaju robu doma}eg porekla? Delom je toposledica gladi trì{ta za uvoznom robom. Godinama su firmiranestvari bile dostupne samo retkim sre}nicima koji su mogli da putu-ju u inostranstvo. Promenama u na{em dru{tvu i liberalizacijom uvoza,stvorili su se uslovi da danas u glavnim ulicama na{ih ve}ih grado-va imamo iste prodavnice kao u bilo kom drugom evropskom gradu.

Delom je to i posledica predrasuda o kvalitetu doma}ih proizvoda, adelom i ~injenica da su proizvodi iz uvoza u dosta slu~ajeva u nabav-ci jeftiniji nego doma}i, pa postoji mogu}nost ve}e zarade na njima.Kako ina~e objasniti vi{emese~na sniènja (danas najprisutniji na~inreklamiranja kod nas) od 50 do 70%?

Ako posmatramo doma}e proizvo|a~e koji poku{avaju da niskomcenom uzmu svoje u~e{}e na trì{tu, tu je situacija jo{ teà, jer jeprakti~no nemogu}e se takmi~iti sa konkurencijom sa Dalekog isto-ka.

Ako posmatramo proizvo|a~e, koji se bave podugovara~kim poslovi-ma, nekada okosnicom na{e tekstilne industrije, tu je situacija tako|eveoma te{ka. Firme su tehnolo{ki zaostale i male, tako da je pro-duktivnost niska a i ukupan obim proizvodnje je takav da je te{koposti}i minimalnu masu proizvoda da bi se postigla isplativost.

Komparativna prednost relativno jeftine radne snage (kaèm rela-tivno zbog toga {to ona nije jeftinija, ve} ~esto i skuplja u odnosuna zemlje u okruènju - Bugarsku i Rumuniju, koje su nam danasglavni konkurenti u doradnim poslovima) se gubi u kombinaciji saniskom produktivno{}u, carinskim i transportnim tro{kovima.

Dalje, doradnih poslova je malo. Zbog reìma kvota koli~ina roba ko-je su se ovde proizvodile je bila ograni~ena i najve}i naru~ioci su seokretali drugim trì{tima. Situacija u tre}oj grupi - biv{ih tekstilnihgiganata je manje-vi{e tragi~na. Napori Vlade da poku{aju da sub-vencijama oìve mrtvaca i na|u strate{kog partnera ili kupca za ovepropale firme ne daju rezultate. A njih nema niti }e biti dok defini-tivno ne budu ukinute kvote. Zbog ~ega bi neko kupovao firmu ka-paciteta nekoliko stotina hiljada jedinica koja onda ne moè da izvezejer je kvota popunjena?

Re{enje predstavlja dono{enje jasne strategije na{e Vlade u odnosuna ovaj sektor. Kina je drasti~an primer, ali uspeh kineske tekstilne in-dustrije (trenutno proizvode 35% svetskog tekstila) nije posledicaizuzetnog preduzetni~kog duha kineskih proizvo|a~a, ve} jasne strate-gije koju je kineska Vlada zauzela u odnosu na ovaj sektor. Turskiproizvo|a~i su do pre nekoliko godina od njihove Vade bili stimulisaniu izvozu i to u visokom procentu. âk i nema~kim proizvo|a~ima nji-hova Vlada refundira tro{kove izlaganja na sajmovima izvan Nema~ke.Sli~no je i u Hrvatskoj i Rumuniji.

Ako bi na{a Vlada recimo uslovila da privatizovani trgovinski lancimoraju da plasiraju 40% robe doma}eg porekla, to bi sigurno obori-lo cenu u privatizaciji i trenutno zna~ilo manji priliv u budèt, alidugoro~no bi dovelo da ja~anja tekstilne industrije i ostvarilo ve}ipriliv po osnovu zarada i poreza.

Exporter: Koliko su za plasman na strana trì{ta bitni kvalitet,dizajn i marketing?

Dizajn i kvalitet su najva`niji. Danas, ako niste brend na stranomtrì{tu, svoj proizvod moète prodati samo ako je druga~iji i ukolikoga niko drugi nema . Mi, recimo, ne moèmo da prodamo na{ basicprogram. Tu smo, iako su to najjeftiniji modeli u na{oj kolekciji,preskupi, ali zato odli~no prolazimo sa modelima koji su originalni udizajnu, etno - àkardima sa ru~nom doradom, ono po ~emu smoprepoznatljivi. înjenica je i da nam trenutni modni trendovi idu naruku. Cene, iako 30-40% vi{e nego u Srbiji, su jo{ uvek konkurentne.

Marketing je izuzetno vaàn. Dobar proizvod je samo preduslov pro-daje. Potrebno je kupce animirati, privu}i na {tand i pozvati na vreme,jer dosta kupaca ide "ciljano", kod proizvo|a~a kod kojih ve} uzima-ju robu. Sajmovi traju samo tri dana i malo je vremena za {etnju i"otkrivanje" novih roba.

Dobar promotivni materijal je izuzetno vaàn. Kada danas tekstilnafirma iz Srbije nastupa na sajmu u inostranstvu, koliko god da je onabrend i veliko ime kod ku}e, ona je van Srbije nepoznata. Dobar pro-motivni materijal moè da poja~a utisak koji ima sama roba, da kaène{to o istoriji firme i mo`da predstavlja onaj prelomni momenat uodluci da kupac robu naru~i.

Exporter: Da li moète da navedete jedan uspe{ni primer izVa{e prakse u kojem je marketing odigrao zna~ajnu ulogu?

Mo`da je poslednji sajam u Dizeldorfu najbolji primer. Ovo je bilona{e tre}e pojavljivanje. Tokom prva dva pojavljivanja na sajmu smoprikupili vizit karte svih ljudi koji su se interesovali za na{u robu, a nesamo onih koji su pravili porud`bine. Dve nedelje pre sajma smo svi-ma poslali pozivnice sa promotivnim materijalom i informacijama onovoj kolekciji. Kao rezultat toga, veliki broj ljudi se odazvao i pose-tio na{ {tand. Moram da kaèm da je kontinuitet u pojavljivanju nasajmovima odli~an marketing. To je stranim kupcima pokazatelj da jefirma zdrava, da ima ozbiljne namere na tom trì{tu i da }e robu ko-ju su naru~ili i dobiti.

Exporter: Da li su strana trì{ta otvorena za proizvode odtrikotaè, i koliko se mogu pratiti trendovi?

Strana trì{ta su otvorena za sve tekstilne proizvode. Ali proizvodmora biti dobar. Mislim da je jako te{ko prodati basic program, jerje tu bukvalno cena najva`nija. Dobar kvalitet se podrazumeva, alicene koje dolaze sa Dalekog istoka kod nas ne mogu da pokriju nitro{kove repromaterijala. Mi redovno pose}ujemo sajmove koji sebave trendovima u trikotaì, pretpla}eni smo na niz publikacija kojese bave tom temom. Sve te informacije poku{avamo da primenimona na{, nadam se, prepoznatljiv stil.

DDaannaass je dobar proizvod samo preduslov dobreprodaje. Potrebno je sve dobro ispratiti promo-tivnom kampanjom, atraktivno opremljenim pro-dajnim prostorom na dobroj lokaciji i tu doma}iproizvo|a~i gube korak sa uvoznicima.

21

CM

YK



Privreda

CM

YK


Exporter: Po Va{em mi{ljenju, koja su najinteresantnijatrì{ta za doma}u trikotaù?

Mi smo do sada dobili porud`bine iz celog sveta. Ja imam utisakda je ono {to mi radimo najinteresantnije kupcima iz Skandinavskihzemalja, zatim Nema~ke i Irske. Mislim da se mora jako punopa`nje posvetiti pripremi kolekcija za odre|eno trì{te. U Norve{kojili Kanadi ne moèmo da prodamo pletene kapute zato {to jeizuzetno hladno, ali su idealni za Italiju ili Srbiju gde mogu da senose skoro celu zimu, jer klima nije tako o{tra.

Exporter: Na sajmu mode u Dizeldorfu ostvarili ste velikiuspeh. Moè li doma}a moda na}i mesto me|u jakomkonkurencijom na stranom trì{tu?

Mi smo dokaz da moè . Mislim da ima jo{ na{ih firmi koje moguna}i svoje mesto, ali potrebno je biti uporan i imati kontinuitet uizlaganju. Na sajmu se moè desiti da ne dobijete nijednuporud`binu i zato je potrebna podr{ka. Za sada jedinu podr{kuimamo kroz projekte koje sprovodi SIEPA, GTZ i SEDP. Ali mislimda to sve mora biti deo strategije koju Vlada treba da zauzme pre-ma ovoj grani industrije.

Exporter: Da li ukidanje kvota za izvoz tekstila u EU pred-stvlja dobar signal za oporavak doma}e tekstilne industrije?

To je sigurno pozitivan signal. Stvaraju se uslovi za zna~ajne in-vesticije i privatizaciju u tekstilnom sektoru. Svakako je zna~ajnai administrativna olak{ica za uvoznike tekstila iz na{e zemlje.Problem je {to kvote jo{ nisu ukinute. Tu se vidi sva tragika na{ihzakona, zato {to ve} parafiran Sporazum o tekstilu sa EU ne moèda se sprovodi, jer po na{em zakonu mora pro}i verifikaciju krozSkup{tinu.

Po zakonu Evropske unije sporazum moè da se primenjuje odmah,ali se to ne ~ini zbog odugovla~enja sa na{e strane. Na usvajan-je sporazum }e do}i na red u martu mesecu, tako da kvote ne}ebiti ukinute pre aprila, dok su februar i mart sezona naru~ivanja.

Exporter: Na kojim trì{tima ste trenutno prisutni i koji suplanovi “Trikotaè Ivkovi}” za 2005. godinu?

"Trikotaà Ivkovi}” trenutno izvozio u Norve{ku, SAD i Nema~ku.Na zadnjem sajmu smo dobili porud`bine za preko 100 prodavni-ca iz Nema~ke, Italije, Irske, Holandije, Japana i Hong Konga.Trenutno su u toku ili trebaju da po~nu prezentacije na{e kolekci-je u SAD-u, Kanadi, Norve{koj i Engleskoj.

Cilj nam je da sve {to je naru~eno isporu~imo. Mi radimo sa mal-im prodavnicama, a na{u robu ne naru~uju jo{ uvek veliki lanci.Mislim da je potrebno nekoliko godina da bismo se pozicioniralina tim trì{tima. Tek tada }emo bili interesantni i velikim pojedi-na~nim kupcima.

M.Z.

Pitti Immagine BimboFlorence, ItalyChildren's Wear22.06. - 25.06.2005http://www.pratoexpo.com

Premier KidsBirmingham, UKChildren's Wear10.07. - 12.07.2005http://www.moda-uk.co.uk

CPD Woman. Man.KidzDusseldorf, GermanyLadies/Men's Wear24.07. - 26.07.2005http://www.igedo.com

Moda UKBirmingham, UKLadies Wear07.08. - 09.08.2005http://www.moda-uk.co.uk

Moda ModernBirmingham, UKJeans, Young Fashion07.08. - 09.08.2005http://www.moda-uk.co.uk

CPH VisionCopenhagen, DenmarkLadies/Men's Wear, YoungFashion11.08. - 14.08.2005http://www.cphvision.dk

Moda MoscowMoscow, RussiaLadies/Men's Wear, Jeans,Young Fashion23.08. - 26.08.2005

http://www.moda-expo.ru

Formex & TextilStockholm, SwedenLadies/Men's Wear25.08. - 28.08.2005http://formexvar.stofair.se

Prêt a PorterParis, France Ladies Wear02.09. - 05.09.2005

http://www.pretparis.com/

Le DômeParis, FranceMen's Wear02.09. - 05.09.2005http://www.whosnext.com

SIMM Intermoda MadridMadrid, SpainLadies/Children's/Sportswear02.09. - 05.09.2005http://www.semanamoda.ife-ma.es

SIMM Espacio HombreMadrid, Spain Men's Wear02.09. - 05.09.2005http://www.semanamoda.ife-ma.es

CPM MoscowMoscow, RussiaLadies/Men's Wear07.09. - 10.09.2005http://www.igedo.com

Premier VisionParis, FranceFabrics20.09. - 23.09.2005http://www.premierevision.fr

Prato ExpoFlorence, ItalyFabrics22.09. - 24.09.2005http://www.pratoexpo.com

Milano Moda DonnaMilan, ItalyLadies Wear24.09. - 02.10.2005http://www.cameramoda.it

Sajmovi tekstila2005 Mobilni telefon u (skoro)

svakom dèpuU saradnji sa agencijom MASMI koja sprovodi omnibus istraìvanja trì{ta saznali smo da ~ak70,8% ispitanika u Srbiji poseduje mobilni telefon.

AGENCIJA “MASMI”

Agencija MASMI iz Beograda sprovodi omnibus istraìvanja u Srbijii Crnoj Gori sa ciljem upoznavanja trì{ta, utvr|ivanja poznatosti kom-panija i/ili robnih marki, stavova potro{a~a i ispitivanje navika ukupovini. Poslednje omnibus istraìvanje je, izme|u ostalih, pruìloinformacije i o korisnicima mobilne telefonije.

Terensko ispitivanje je sprovedeno u decembru 2004. godine, nauzorku od 1.000 ispitanika, uzrasta od 15-64 godine. Uzorak pred-stavlja gradsku populaciju Srbije i reprezentativan je prema regionu,polu i uzrastu.

Duìna posedovanja mobilnog telefona

Na osnovu istraìvanja sprovedenog u decembru pro{le godine vidi-mo da ~ak 70.8% ispitanika poseduje mobilni telefon. [to se ti~eispitanika koji ne poseduju mobilni telefon (29,2%), njih polovina neplanira da ga kupi (49,7%).

Ve}inom su to ènske osobe starije od 45 godina, koje nemaju i neplaniraju da kupe mobilni telefon (62,1%) i penzioneri sa ukupnimmese~nim prihodom doma}instva manjim od 15.000 din (82,1%).Od celokupnog broja ispitanika najve}i je broj onih koji mobilni tele-fon poseduju od 3-5 godina (37,6%) i od 1-3 godine (36,0%). Skorosvi poseduju jedan li~ni mobilni telefon (95,6%), dok dva li~na mobilnatelefona poseduje 3,7%, a slu`beni mobilni telefon poseduje samo2,5% ispitanika.

Polovina ispitanika od celokupnog uzorka koristi usluge mobilnog op-eratera ''Telekom Srbija - 064'' - 51,1%, dok usluge kompanije ''Mobtel''koristi ne{to manji procenat ispitanika (38.7%). Na pitanje da li sumenjali svog mobilnog operatera od trenutka kada su prvi put kupiliili dobili telefon, 10,7% ispitanika je odgovorilo potvrdno. Najve}i brojnjih je ''pre{ao'' sa ''Mobtel''-a na ''Telekom'' - 46,1%. Sa ''Telekom''-ana ''Mobtel'' je pre{lo 32,9%.

Kao naj~e{}i razlog promene mobilnog operatera ispitanici navodecenu, ~ak njih 50%, zatim mreù (signal, dostupnost) 45%, dok jekvalitet usluga na tre}em mestu. Kvalitet usluga mobilnih operatera(Mobtel, Telekom Srbija) svi ispitanici ocenjuju kao ''dobar'' daju}iocenu ~etiri na petostepenoj skali.

Na osnovu prezentovanih podataka koji nam govore da se ve}inaispitanika pri odabiru mobilnog operatera rukovodi prevashodnocenom stavljaju}i je ispred kvaliteta usluge, zaklju~ujemo da je stan-dard gra|ana i dalje nizak.

Mobtel -> Telekom Telekom -> Mobtel

Cena 50,0% Mreà (signal, dostupnost) 45,8%

Mreà (signal, dostupnost) 17,6% Ve}i broj usluga, bolje usluge 20,8%

Izgubljen telefon sa karticom 17,6% Li~ni razlozi 16,7%

Li~ni razlozi 8,8% Izgubljen telefon sa karticom 12,5%

Ve}i broj usluga, bolje usluge 5,9% Paket = aparat + broj 8,3%

Bez odgovora 5,9% Razlozi prelaska sa jednog mobilnog operatera na drugog

Istraìvanja

23

CM

YK



Marketing mix

CM

YK


Iako sa izvesnim zaostatkom u odnosu nave}inu okolnih dràva, o~igledno je da je uproteklom periodu i u na{oj sredini aktueli-zovano pitanje strate{kog rada na plasmanudoma}ih proizvoda na svetska trì{ta. Do ne-davno strana re~ koja je izazivala podozrivosti nerazumevanje, pojam "brend" polako ulaziu svakodnevni govor. [ta je u stvari brend,kako se on gradi i zbog ~ega je neophodnopraviti brendove, kao i koji srpski proizvodiimaju {ansu na stranim trì{tima, pitanja sukoja se sve ~e{}e pojavljuju u stru~noj, ali i{iroj javnosti.

Davno su pro{la vremena kada je uspehprozvoda zavisio isklju~ivo od njegovogkvaliteta. Danas, kada su na svetskimtrì{tima uspostavljeni jasni standardi kojesvaki proizvod mora da zadovolji, kvalitet jene{to {to se podrazumeva i u tom pogleduproizvodi su gotovo izjedna~eni. Upravo zato,ono {to danas prodaje jedan proizvod jeste,pre svega, njegov imid`, vrednosti i ose}an-ja koja izaziva - dakle, upravo njegov brend.

U stru~noj literaturi o brendingu, prvi od pos-tulata glasi: "Proizvo|a~i prave proizvod,potro{a~i kupuju brend". Iako su nas nekedràve preduhitrile i u svet, kao sopstvenebrendove, plasirale proizvode koje smo naviklida smatramo "svojim", mogu}nosti zastvaranje srpskih brendova koji bi bilikonkurentni na stranim trì{tima su i daljemnogobrojne.

@aliti za propu{tenim vremenom i na primer"otu|enom" ajvaru (koji je Slovenija za{titilakao svoj brend) ne vodi ni~emu, osim daljn-jem odlaganju aktivnog rada na gra|enju srp-skih brendova. Umesto toga, po~nimo da ko-ristimo prilike koje nam jo{ stoje na raspola-

ganju. Jer, jedna druga izreka kaè: "Boljekasno, nego nikada."

KORAK PO KORAK DO BRENDA

Gra|enje brenda je dugotrajan proces, kojizahteva saradnju tima stru~njaka i izvesnaulaganja. Me|utim, to su ulaganja koja se i tekako isplate; izgradnjom brenda, pove}avase trì{na vrednost proizvoda i kompanije ucelini.

Svaki proizvod moè da postane brend uko-liko je njegova komunikacija sa potro{a~emjasna, sistematska, konzistentna i kreativna.Da bi to bilo mogu}e, prvi korak je stvaranjejasno definisane brend strategije, koja }e bitiosnova svih potonjih komunikacionih ak-tivnosti.

Brend strategija, za ~iju izradu su zaduèniprofesionalni timovi u okviru agencija speci-jalizovanih za brending i advertajzing, nasta-je na osnovu detaljnih analiza proizvoda,trì{ta, konkurencije, potreba, èlja i navikapotro{a~a. Iz nje }e proiza}i ono {to se nazi-va "su{tinom" jednog proizvoda - njegovata~ka razlikovanja u odnosu na sve ostaleproizvode u njegovoj kategoriji.

IZBOR IMENA

Krenimo od po~etka - od odre|ivanja imenapod kojim }e proizvod biti plasiran na trì{te.Ime moè biti li~no (Mercedes), fabrikovano(Kodak, Xerox), pridev (Duboka), metafora(Nike, Oracle, Sprint) ili skra}enica (BMW).U svakom slu~aju, ime treba da ispunjavaodre|ene uslove. Pre svega, treba da budejedinstveno. Potrebno je izbegavati imena ko-ja li~e na neko drugo, poznatije ime, kako sene bi stvarala zabuna. Naravno, postojimogu}nost da se neki proizvo|a~ svesnoopredeli za "strategiju sledbenika", ali onamoè da eventualno bude uspe{na samo nalokalnim trì{tima. Pored toga, ime treba dabude jednostavno za izgovor i lako zapam}enje (da ,,lako u|e u u{i''). Pri izboruimena treba voditi ra~una i o odnosu lokalno-globalno. Ako je, na primer, re~ o proizvodi-ma koji su karakteristi~ni za doma}e pod-neblje, dobro je zadràti lokalni naziv(Ljutenica, Proja i sli~no), dok u ostalim kat-egorijama proizvodi mogu uspe{no nositistrano ime (Jagger, Legend...).

Izbor imena je veoma vaàn korak, jer onomora da komunicira {to vi{e karakteristikajednog proizvoda. O va`nosti imena svedo~ii razvijenost brojnih tehnika testiranja ime-na, koje nam omogu}avaju da pre dono{en-ja kona~ne odluke o njegovom izboru prove-rimo kakva je njegova percepcija i kakve aso-cijacije izaziva.

VIZUELNI IDENTITET BRENDA

Prose~na prodavnica danas na svojim poli-cama ima izloèno vi{e hiljada proizvoda, amegamarketi i vi{e desetina hiljada. Da bi sejedan proizvod istakao u takvom mno{tvu,potrebno je da ima prepoznatljiv dizajn. Ono{to u vizuelnom smislu predstavlja jedanproizvod jesu njegov logotip i dizajn ambalaèi prate}eg materijala.

LOGOTIP

Logotip se sastoji od vizuelnog simbola (logo)i tipografije (slova) i kao i ime proizvoda, mo-ra biti jedinstven, prepoznatljiv i povrh svegapogodan za aplikaciju na sva sredstva ko-munikacija. Kao osnovni element komu-nikacije, logotip se nalazi od{tampan na am-balaì, na poslovnim papirima, oglasima, bil-bordima, bro{urama i stvara se da traje dugovremena-dokle god postoji i brend.

Postoji mnogo robnih marki koje su nastalejo{ u 19. veku i dalje, uz povremena osveèn-ja i modifikacije, koriste svoje prvobitnevizuelne simbole: Mitsubishi -1870, Nestlé -1875, Coca Cola - 1887, Michelin - 1898,

Shell - 1900. Po pravilu, iza naizgled najjed-nostavnijih re{enja, poput Mercedesove trilinije i kruga, stoji posebno dugotrajan pro-ces dizajniranja i testiranja. Obi~no, ona su inajuspe{nija. Tipografija i vizuelni simbol ko-municiraju va`ne ~injenice o jednom proizvo-du koriste}i se grafi~kim jezikom - bojom iformom. Ove informacije potro{a~ prima nanesvesnom nivou i zato svaki element i sva-ki detalj logotipa mora biti dobro promi{ljen.

AMBALA@A

Savremeni potro{a~ nema mnogo vremenada se zadràva ispred police sa proizvodimai zbog toga ambalaà treba pre svega da budeuo~ljiva. Ona treba da se razlikuje od am-balaà koje koristi konkurencija, da budevizuelno dopadljiva potro{a~ima kojima seobra}a, jasno ~itljiva i neoptere}ena suvi{niminformacijama, prakti~na za rukovanje,no{enje, a mo`da i pogodna za neku drugu,kasniju upotrebu u doma}instvu.

Svaki element dizajna spoljne ambalaè - fo-tografija/crte`, boja, materijal, dimenzije,tekst, kao i unutra{nja ambalaà (papirnatekese, pvc kese, vakumirane kesice...)prenose neku informaciju o proizvodu i uti~una to da li }e se on percipirati kao kvalitetan,zdrav, ukusan, ekskluzivan, ozbiljan/zabavan,

svetski, mladala~ki ... te tako direktno uti~ena stav koji }e potro{a~ izgraditi o njemu.Na primeru prehrambenih proizvoda mo`danajlak{e moèmo da uo~imo zna~aj svakogdetalja na ambalaì - nekada i samo neve{toodabrana boja ima mo} da odbije potro{a~aili umanji utisak o gustativnim kvalitetimaproizvoda.

KNJIGA STANDARDA

Kruna strate{kog rada na razvoju vizuelnogidentiteta brenda je izrada knjige standarda,koja pruà detaljna i sveobuhvatna uputstvaza primenu elemenata vizuelnog identitetanekog proizvoda. Osim detaljnog opisa lo-gotipa, ona sadrì i uputstva za obeleàvan-je dokumenata za poslovnu korespodenciju(memorandumi, otpremnice, dostavnice, fak-ture...), poslovne kartice, pisma, fascikle, za-tim uputstva za dizajn internet stranica,bro{ura, kao i promotivnog materijala namestu prodaje, majica, torbi, {olja itd. Knjigastandarda defini{e pravila kojima seobezbe|uje trajna konzistentnost komu-nikacije sa potro{a~ima i poslovnim partner-ima i postiè brzo i lako prepoznavanjeodre|enog proizvoda.

NNiijjee vvaa`̀nnoo kakvi ste, ve}kakvim vas drugi vide

Mnogo re~i u ovom tekstu posve}eno jevizuelnom imidù proizvoda. To nije slu~ajno,jer upravo predstava koju ljudi imaju o nekomproizvodu jeste ono {to ga prodaje. @ivimo uvremenu u kome smo svakodnevno izloèniobilju informacija, slika i reklama. U tomobilju senzacija, jedino oni proizvodi koji ima-ju upe~atljiv imid`, koji uspeju da nas emo-tivno pokrenu i pobude u nama pozitivne aso-cijacije i lepa ose}anja, imaju potencijal dazadobiju i na{e poverenje.

Bez obzira na raspoloìvi budèt za promoci-ju, dobrim brend planiranjem i izborom prav-ih kanala komunikacije, svaki proizvod moèda izgradi povoljan brend imid` i tako obezbe-di sebi uspe{an nastup na trì{tu, na zado-voljstvo ne samo kompanije, ve} i potro{a~a.Jer, ne treba zaboraviti da je preporuka zado-voljnog potro{a~a i dalje najbolja reklama.

POKLONITE SE I PO^NITE

Davno su pro{la vremena kada je uspeh prozvoda zavisio isklju~ivo od njegovog kvaliteta. Danas,kada su na svetskim trì{tima uspostavljeni jasni standardi koje svaki proizvod mora da zadovolji,kvalitet je ne{to {to se podrazumeva i u tom pogledu proizvodi su gotovo izjedna~eni.

Srpski proizvodi nastranom trì{tu


CM

YK

Magazin za izvoznike

24

Obezbedite svoj besplatan primerak ExporteraUkoliko `elite da redovno primate magazin Exporter potrebno je da prijavu popunite i po{aljetepo{tom na adresu: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), sa naznakom - pretplatana magazin, Vlajkovi}eva 3/5, 11000 Beograd, na e-mail adresu (officeªsiepa.sr.gov.yu) ili putemfaksa (011/ 3398 814).

Exporter ....................................................................

Ime firme: _________________________________________________________

Adresa: ___________________________________________________________

Po{tanski broj i grad: ______________________________________________

Telefon: ___________________________________________________________

E-mail: ____________________________________________________________

Web adresa: _______________________________________________________

Kontakt osoba: _____________________________________________________

Informacije o pretplati: 011 3398 550, 3398 772, e-mail: officeªsiepa.sr.gov.yu

re~ urednika - siepa.gov.rs · 3 c m y k 2 april 2005 • exporter ekonomska slagalica c m y k...

Documents