re~ urednika · 2014. 1. 22. · je ni jeftinija. preduze}e "arteska internacional" sad...

1

CM

YK

w w w . s i e p a . s r . g o v . y u / e x p o r t e r

J u l 2 0 0 5 • EXPOR T ER

IMPRESUM

Izdava~:Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza SIEPA---------------------------------------------------------Vlajkovi}eva 3/511000 BeogradSrbija i Crna Gora

Tel: + 381 11 3398 5503398 7723398 774

Faks:+ 381 11 3398 814

officeªsiepa.sr.gov.yuwww.siepa.sr.gov.yu ---------------------------------------------------------Urednik:Milica Zatezalomilica.zatezaloªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Pomo}nik urednika:Dragan Pej~i}dragan.pejcicªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Saradnici:Milica Aksenti}Aleksandar Miloradovi}Nenad Mito{evi}Milo{ Vesni}Goran Radosavljevi}---------------------------------------------------------Lektura i korektura:Boban ûpi}---------------------------------------------------------Foto:An|elko Vasiljevi}Vladimir Markovi}Sa{a Pletikapa---------------------------------------------------------Prepress:RGB Groupwww.rgb.co.yu---------------------------------------------------------[tampa:Standard 2, Beograd---------------------------------------------------------Magazin Exporter je besplatan za izvoznapreduze}a na teritoriji Srbije i Crne Gore.Magazin izlazi kvartalno. ---------------------------------------------------------

Uz podr{ku:Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj

Po{tovani ~itaoci,

U maju odràna 14. Skup{tina Evropske banke za obnovu i razvojnajavila je dugo i toplo leto. Preko 3.000 bankara do{av{i uBeograd pokazalo je da Srbija jeste nova i atraktivna destinaci-ja za strani kapital i najavili nove investicije. Svi dobro znamoda su brojne koristi koje jedna zemlja moè imati od stranih ulaganja. Ono {to ostaje da vidi-mo ovog leta je da li }e se obe}ani milioni sliti u Srbiju kao novu investicionu oazu, otvoritinova radna mesta i pokrenuti izvoz. Sigurna sam da bi to jo{ dodatno podiglo i ovako visoketemperature.

Ovog leta do~ekali smo sjajne vesti od na{ih najve}ih izvoznika. Posle 17 godina ponovo ra-di prva visoka pe} u Smederevu. Iz USS Serbia jo{ najavljuju da }e se kroz ovo ulaganje uproizvodnju jo{ ja~e u~vrstiti na poziciji na{eg najve}eg izvoznika. San je ostvaren. Ipak, nipro{logodi{nji pobednik, na{ najve}i proizvo|a~ guma - Tigar MH iz Pirota se ne predajetako lako. Sa pove}anjem izvoza od 18% predstavlja i dalje veoma ozbiljnog protivnika ikandidata za titulu najboljeg. Svi mali i veliki izvoznici zajedno uspeli su da ostvare sjajanrezultat - pove}anje izvoza od 52% za prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti periodprethodne.

Exporter }e uvek biti tu da podrì i pi{e o najboljima, ali i sa èljom da pomogne i motivi{eneke nove izvoznike. O~ekujemo da }e izvozna preduze}a, koja 7. jula do|u u Sava Centar naprvu Konferenciju izvoznika, dobiti odgovore na sva pitanja koja ih interesuju, a na temufinansiranja izvoza, carina ili sporazuma o slobodnoj trgovini. Svi koji ne{to zna~e u srpskomizvozu, od zakonodavne, izvr{ne vlasti do privrednika bi}e tamo.

Nastavite da ~itate Exporter, a mi }emo nastojati da sa starim, alii kroz neke nove rubrike ostanete uvek dobro informisani. Pi{itenam o tome da li Vam se svi|a ~asopis, temama koje Vasinteresuju ili mo`da, samo, èlite da nam ispri~ate nekuVa{u uspe{nu izvoznu pri~u.

Re~ urednikaMilica Zatezalo

· Ekonomska slagalica(vesti iz privrede)

· Intervju: dr Slobodan Milosavljevi}, predsednik Privredne komore SrbijeSrbija ima izvozne adute

· Aktuelno: Prvo srpsko udruènje izvoznika

· Predstavljamo: Italijanski institut za spoljnu trgovinu ICE

· Priru~nik za izvoznike: Nastup na stranom trì{tu

· Standardi kvaliteta: HCCP - Standard za izvoznike hrane

· Finansije: Raiffeisen bank a.d, Beograd - Trì{te izvoznih kredita

· Success Story: Slobodan Vu~i}evi}, predsednik Grand PromaGRANDiozni uspeh sa zrnom kafe

· Istraìvanje: PGM Consult - Doma}i brendovi sve poznatiji

· Istraìvanje: SIEPA - Budite deo jedinstvene baze izvoznika

· Marketing mix: Ambalaà izvoznih proizvoda

26

12

14

16

18

22

24

27

28

u ovom broju:

30

SAJAM SRPSKE PRIVREDE

Najbolje iz Srbije me|u vode}im svetskim bankarima Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) je u okviru 14. Godi{nje skup{tine Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) orga-nizovala Investicioni Forum Srbije i Crne Gore (SMIF).

Cilj konfrencije je bio da se u~esnicima Godi{nje skup{tine EBRD-a predstavi povoljna investiciona klima u zemlji i spremnost dràve zauspostavljanje uslova za dalji ekonomski razvoj. Na Investicionom forumu su o podsticanju i prednostima za ulaganje u Srbiju i Crnu Gorugovorili visoki predstavnici Vlade Srbije i Vlade Crne Gore: Potpredsednik Vlade Republike Srbije, Miroljub Labus; ministri: Mladjan Dinki},Milan Parivodi}, Predrag Bubalo; Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}; direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza,Jasna Mati}; ministar finansija Crne Gore, Igor Luk{i} i direktor kompanije Delyug, Spiros Pirgidis. Mo`da je najbolja ilustracija o zna~ajuovog skupa ~injenica da je Forum otvo-rio predsednik EBRD-a, g-din @an Lemijer.

Tokom trodnevnog de{avanja u foajeuSava Centra SIEPA je organizovala iizlo`bu doma}e privrede pod nazivom"Najbolje iz Srbije". Sve~anom otvaranjuizlo`be je prisustvovao veliki broj u~esni-ka Godi{nje skup{tine EBRD-a koji suimali priliku da uìvaju u izlo`bi i razgo-varaju sa predstavnicima preduze}a - izla-ga~a. Na izlo`bi su se iz Srbije predstavi-la preduze}a iz IT industrije - proizvo|a~isoftvera i kompjuterskih komponenti, kaoi kompanije iz prehrambene, tekstilne,farmaceutske i industrije name{taja.

Ovom izlo`bom, SIEPA i kompanijeu~esnice su pokazale svetskimposlovnim ljudima da u Srbiji mogu daproizvedu proizvod ili dobiju uslugu jed-nako kvalitetnu kao bilo gde u svetu, uzznatno niè tro{kove.

3

CM

YK


J u l 2 0 0 5 • EXPOR T ER2

CM

YK

EXPOR T ER • J u l 2 0 0 5

SKUP[TINA SRBIJE RATIFIKOVALA SPORAZUM O TEKSTILU

Izvoz tekstila u Evropsku uniju bez carinaSkup{tina Republike Srbije, na ~etvrtoj vandrednoj sednici, usvojila je Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o trgovini tekstilnim proizvodi-ma izme|u Republike Srbije i Evropske zajednice, na predlog Vlada Republike Srbije.

Prema re~ima ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodi}a, Sporazumom o trgovini tekstilnim proizvodima saEvropskom unijom omogu}ava se izvoz tekstila i tekstilnih proizvoda poreklom iz Republike Srbije u Evropsku uniju bez carina i bez kvota,{to je vrlo zna~ajno za tekstilnu industriju i privredu Srbije.

Tekstilna industrija Srbije ~ini oko 7 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a od ukupnog izvoza srpskog tekstila 70 odsto ide na trì{te dràva~lanica Evropske unije. Za Srbiju je do sada vaìo reìm kvota za odre|ene vrste tekstila i tekstilnih proizvoda, ali te kvote su pokrivale tek25 odsto od onoga {to smo izvozili u Evropsku uniju. Ratifikacijom ovog sporazuma i preostalih 75 odsto proizvoda mo}i}e da se izveze uEvropsku uniju bez carina.

SPORAZUM O SPOLJNOJ TRGOVINI SA RUSIJOM

Rusija ukinula carine za uvoz pojedinih proizvoda iz SrbijeU skladu sa odredbama Sporazuma o slobodnoj trgovini koji su SCG i Rusija potpisale u avgustu 2000. godine predstavnici dve strane sunedavno dogovorili spisak proizvoda koji }e biti skinuti sa lista roba dosad izuzetih iz reìma slobodne trgovine. Kad administracije SCG i Rusijebudu usvojile nedavni predlog radne grupe za unapre|enje trgovinsko-ekonomske saradnje dve dràve, 98 odsto robne razmene sa Rusijombi}e slobodno. Rusija je na listu proizvoda na koje se ukida carina uvrstila i mineralna i hemijska |ubriva, vazdu{ne ili vakum pumpe,proizvode metaloprera|iva~ke industrije, traktore, drumske teglja~e za poluprikolice snage preko 10KW, putni~ke automobile kubikaè od1.500 do 3.000 cm3, motorna vozila za prevoz robe bruto mase do 5 tona, od 5 do 20 tona, ali uz mogu}nost utvr|ivanja carinskih kvotaza isporuke na teritoriju SCG.

Zastoju u daljoj liberalizaciji doprinosi ~injenica da ruska Duma jo{ nije ratifikovala Sporazum (SCG je to u~inila 2001. godine). Uprkos tomeon se primenjuje, delom zato {to je Evroazes (Evroazijski ekonomski savez) dao svoju saglasnost na sporazum. Nezvani~no, ruska dele-gacija je u Beogradu najavila da bi sporazum mogao da bude ratifikovan do kraja leta.

U prvom kvartalu ove godine Rusija predstavlja prvog spoljnotrgovinskog partnera Srbije i Crne Gore. U periodu januar-april 2005. ost-varena je ukupna robna razmena u vrednodnosti od 475.9 miliona evra. Izvoz iz SCG je dostigao svega 52.8 miliona evra {to je za 47,4odsto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine, dok je uvezeno ruske robe u vrednosti od 423,1 miliona ili 9,4 procenta vi{e nego nego uisto vreme 2004. godine. Srbija i Crna Gora je ina~e jedina zemlja van Zajednice nezavisnih dràva sa kojom Rusija ima potpisan sporazumo slobodnoj trgovini.

REKORDNA PROIZVODNJA SOJE OD 6.2 MIL EUR

Be~ejski Sojaprotein veliki proizvo|a~ profita

Be~ejski Sojaprotein je na putu da postane jedan od najve}ihprera|iva~a i proizvo|a~a soje, koji trenutno poseduje najve}epreradne kapacitete (950 tona na sat). Sojaprotein je i veliki"proizvo|a~" profita, koji je pro{le godine iznosio 6,2 mil EUR,odnosno 496 mil. dinara i postao jedan od najve}ih izvoznika uVojvodini.

Ina~e, septembra 2002. godine, na najuzbudljivijoj aukciji na Beogradskoj berzi, 39 % dru{tvenog kapitala Sojaproteina otkupila je VictoriaGroup. Danas je Victoria grupa vlasnik preko polovine ukupnog broja akcija Sojaproteina.

"Posle promene vlasni~ke strukture firma je promenila odnos prema sirovinskoj bazi pa je intezivirano ulaganje u tehnolo{ku opremu", kaèVeroslav Jankovi}, izvr{ni direktor tehni~ko - razvojnog sektora. "Tokom 2004. godine imali smo veliku investiciju u pove}anje preradnihkapaciteta sa 720 na 950 tona soje na dan, tako da smo najve}a fabrika na svetu za proizvodnju belih flekica. Ukupna vrednost investicijaVictoria grupe u Sojaprotein-u iznosi 40 mil EUR, od po~etka 2003. pa do 2007. godine.

Danas Sojaprotein upo{ljavaju oko 400 radnika i lideri su u preradi soje, ne samo na doma}em nego i na trì{tu Evrope. Victoria grupa imaza cilj da postane jedna od vode}ih firmi u evropskoj agroindustriji i da zaokruì poljoprivrednu proizvodnju, {to }e se posti}i razvojemfirmi koje su sada okosnica Grupe.

IZVOZ "VODA VODE" U SINGAPUR

"Si&Si" pionir srpske privrede u AzijiPredsednik suboti~ke kompanije Si&Si Vojin \jor|evi} najavio je u Singapuru po~etak projekta "Savr{eni kvadrat", koji ima za cilj da krozdopremu pitke vode u ovu ostrvsku dràvu pripremi masovniji dolazak srpske privrede i "poslovno osvajanje" jugoisto~ne Azije.

Govore}i pred oko 200 predstavnika singapurske dràvne i poslovne elite, on je ukazao da se spletom okolnosti, razvojni planovi preduze}aSi&Si, poklapaju upravo sa potrebama Singapura koji i dalje oskudeva u vodi za pi}e. \or|evi} je podsetio da je kompanija "Si&Si ", koja uSingapuru posluje kao "Arteska internacional", ve} uspe{no plasirala oko 0,5 mil boca, ukazav{i da su sad sklopljeni i novi ugovori sabrojnim supermarketima i hotelima. "Poklopili su se na{i razvojni planovi i potrebe Singapura, tako da u hotele, restorane i prodavnice up-ravo plasiramo novi kontigent od pola miliona boca" isti~e \or|evi}.

Prema tvrdnjama veletrgovaca u Singapuru "Voda Voda" u potra`nji ne zaostaje za svetski poznatom francuskom vodom Evijan, od koje ni-je ni jeftinija. Preduze}e "Arteska internacional" sad nastoji da srpska voda dospe i na najpoznatije singapursko letovali{te na ostrvu Sentosa,gde kroz hotele okruène pe{~anim plaàma, fontanama koje sviraju i prirodnom tropskom dùnglom, godi{nje pro|e oko dva milionaturista.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Ekonomska slagalica

MALINA PRODUKT

Sertifikat za organsku proizvodnju"Malina product" dobila je novo priznanje. BCS Oeko-Garantie GmbHGermany (autorizovana organizacija za izdavanje Organic sertifikata) do-delio joj je master sertifikat organic za {umsku jagodu, kupinu i borovnicu,odnosno za proizvod First Fruit-Organic Wild Forest Fruit Mix.

Sertifikat organic je dokaz da je hrana, u ovom slu~aju vo}e, proizvede-na u potpuno prirodnim uslovima, bez ve{ta~kih |ubriva i pesticida, i daje zato zdrava. Proizvodi sa takvim karakteristikama su retki i skupi.

Na na{em trì{tu ih nema mnogo, a na Zapadu su vrlo cenjeni. Sertifikatorganic predstavlja veliki uspeh za jednu na{u firmu, pogotovo kada sezna da su u Srbiji retki proizvo|a~i hrane i vo}a koji imaju takvo priznanje."Malina product" svoj nagra|eni proizvod sada plasira samo uinostranstvo.

5

CM

YK



CM

YK


Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

FABRIKA KONDITORSKIH PROIZVODA VLAMIS, NI[

Mali slatki izvoznikOtvorena pre samo mesec dana fabrika konditorskih proizvoda Vlamis iz Ni{a proizvela je vi{eod 50 tona proizvoda i ve} se pozicionirala na trì{tu, sa visokim procentom izvoza, do 80%.U fabriku je uloèno 2 miliona EUR, sa idejom da se uloèni novac vrati za pola godine, alise ve} sad razmi{lja o intezivnom ulaganju i to sredstvima Evropske investicione banke.Ni{ka fabrika konditorskih proizvoda Vlamis jedna je od prvih u ju`nom delu Srbije, koja }ekonkurisati za pomo} Evropske investicione banke.

Ina~e, u ni{kom Vlamisu je zaposleno 42 radnika, uglavnom mladih ~ije su zarade izme|u12.000 i 20.000 dinara. Za nekoliko meseci Vlamis }e pro{iriti svoje kapacitete i otvaranjemnovih pogona, u kojima }e biti zaposleno jo{ pedeset radnika.

"Trenutno izvozimo u Makedoniju i Sloveniju, ali izvesno je da }emo uskoro osvojiti i vrlo za-htevno trì{te zapadne Evrope. Prvom profitu se nadamo od slede}e 2006. godine, s obziromna to da su prvi poslovni rezultati dobri. Imamo sve uslove da se dobro plasiramo na inostrano trì{te i tako dokaèmo da se u Srbiji moèproizvoditi kvalitetno i po evropskim standardima", kaze Milorad Stojanovi}, direktor i vlasnik novootvorene fabrike.

U SRBIJI 1.300 IZVOZNIKA

Hrana, ~elik i gume - glavni izvozni aduti

Vode}i izvozni proizvodi, a ujedno i aduti spoljne trgovine Srbije, kako pro{le tako i ove godine, jesu gvo`|e, ~elik, {e}er, maline, gume, poli-etilen i lekovi. Ve} u prvom kvartalu zabeleèn je rast izvoza za 51 odsto, tako da o~ito nema bojazni da se ne}e mo}i ispuniti zahtev MMFda rast ovogodi{njeg izvoza u odnosu na pro{logodi{nji bude 25 odsto.

Procenjuje se da u Srbiji posluje ~ak 3.000 uvoznika i 1.300 izvoznika. Pro{le godine spoljnotrgovinski deficit iznosio je 7,4 milijardi dolara,{to je duplo vi{e od izvoza. Za prva ~etiri meseca izvoz je bio 1,37 milijardi dolara, dok je deficit tek ne{to malo ve}i - 1,46 milijardi dolara.U pore|enju sa istim periodom prethodne godine, deficit je znatno manji.

Primat u izvozu imaju gvo`|e i ~elik. US Steel je pro{le godine izvezao u vrednosti od 420miliona dolara, {to ~ini ~ak 90 odsto srpskog izvoza gvo`|a i ~elika.

"Procene su da }e kompanija iz Smedereva ove godine da ostvari rast prodaje uinostranstvu od 45 odsto. Trend rasta izvoza imaju i gume. U prva ~etiri meseca zabeleènje rast izvoza proizvoda od kau~uka 26 odsto. Na{ glavni izvoznik guma je pirotski "Tigar",koji 94 odsto svoje proizvodnje plasira u Evropsku uniju" - nagla{ava mr Goran Nikoli},istraìva~ saradnik Privredne komore Srbije.

Lekovi tako|e spadaju me|u deset glavnih izvoznih proizvoda. U 2004. godini "Hemofarm"je izvezao medikamenata za 67 miliona dolara, dok bi u 2005. izvoz trebalo da budeskoro dupliran.

Jedan od aduta srpskog izvoza jeste i {e}er, a 2004. godine prodato ga je u inostranstvuza 159 miliona dolara. Pozitivan spoljnotrgovinski saldo beleìmo i kod izvoza vo}a i povr}asvetu. Primat imaju maline - 113 miliona dolara. Suficit se beleì i kod prodaje pe~uraka,dinja i lubenica, vi{anja, jagoda, kajsija, {ljiva, krompira i paprika.

Pro{le godine smo izvezli rakiju za 1,4 milion dolara, ali je prodaja klekova~e i dìna bilaskromnija - 19.000 dolara. Iako Srbija nije zemlja gde se uzgaja kafa, odavde se ona izvozi.Pro{le godine prodato je prènog crnog zrna za 753.000 dolara. I metlari su zaradili izvo-zom od 7,3 miliona dolara. Razlika izme|u onog {to kupimo i prodamo je 690.000 dolara.

IZMENE CARINSKE TARIFE

Pove}anje carina za uvoz vo}a, povr}a, bra{na...Ministar finansija Mla|an Dinki} rekao je da je usvojen Predlog zakona o carinskoj tarifi, izmenama i dopunama Carinskog zakona i Zakonao administrativnim taksama. Novi Predlog zakona o carinskoj tarifi bi}e uskla|en sa standardima Evropske unije i broj tarifnih pozicija bi}epove}an sa 8.543 na 10.268, objasnio je Dinki} i dodao da }e carinske stope zakonom biti pove}ane za 175, a sniène za 162 proizvoda.Neke stope se vra}aju na nivo pre usvajanja Plana za harmonizaciju odnosa izme|u Srbije i Crne Gore.

Pove}anje carina }e se uglavnom odnositi na proizvode koji su pro{le godine ostvarili visok uvoz, a bi}e pove}ana i carinska stopa zabra{no (sa 5 na 20 %) zbog dovoljne proizvodnje ove namirnice u Srbiji. Carine }e biti pove}ane za neke vrste vo}a i povr}a, semena{e}erne repe i lucerke i drugih poljoprivrednih proizvoda, rekao je ministar Dinki}. Carinske stope }e biti pove}ane i u industrijama gdena{a dràva ima zadovoljavaju}u proizvodnju.

Ministar Dinki} je rekao da trenutna prose~na carinska stopa iznosi 8,8 % i nakon ovih izmena bi}e vrlo malo smanjena dok }e ponderisanacarinska stopa ostati 6,3 %. Vlada Srbije }e mo}i da pove}ava i smanjuje carinske stope do 50 %, a za robu ~ija je stopa nula mo}i }e dabude pove}ana do 5 %.

Dinki} je rekao da je Vlada odredila 200 miliona dinara za proizvo|a~e koji budu uvodili nove standarde u proizvodnji hrane, a od 1. juna slede}egodine ne}e biti mogu} izvoz mesa, vo}a i povr}a u EU ukoliko preduze}a nisu uvela HACCP standard. Svakom preduze}u }e biti dodeljenopo 800.000 dinara za uvo|enje standarda.

KRAGUJEVA^KO INTERDRVO POVE]ALO IZVOZ NAME[TAJA

Srpski name{taj u Ikeinim prodavnicamaKragujeva~ko preduze}e Interdrvo postiglo je dogovor o dodatnom izvozu kuhinjskih elemenata za kompaniju Ikea u vrednosti od 1,3miliona EUR, izjavio je direktor Interdrva Dragan Stoji}. On je rekao da je dogovor postignut, ali da bi zvani~ni ugovor trebalo da budepotpisan tokom naredne nedelje, kada }e menadèri {vedske kompanije ponovo boraviti u Kragujevcu.

Ugovorom potpisanim za ovu godinu bio je predvi|en izvoz kuhinjskih elemenata u vrednosti od 680.000 EUR, kazao je Stoji}, navode}i daje narud`bina pro{irena za dodatnih 1,3 milion EUR u plo~ama za kuhinjski name{taj. "Plo~e za kuhinjske elemente bi}e izra|ene od bukovogi hrastovog drveta, a osim plo~a, kragujeva~ka firma }e u salone {vedskog proizvo|ja~a do kraja godine izvoziti i gotov trpezarijski name{taj",rekao je Stoji}.

Ekonomska slagalica

7

CM

YK



CM

YK



Srbija ima izvozne aduteKomora treba da postane istinski servis privrede i partner Vlade u svim poslovima vezanim zaekonomiju. Izvozni lobi treba kreirati u saradnji sa Savetom za strane investitore, uspe{nimizvoznim preduze}ima i prijateljima ove zemlje koji su spremni da pomognu. [ansu za pove}anjeizvoza treba traìti u ~etiri segmenta srpske privrede, pre svega u sektoru usluga.

DR SLOBODAN MILOSAVLJEVI], PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Dolaskom gospodina Slobodana Milosavljevi}a na ~elo Privredne ko-more Srbije zapo~ete su korenite promene u funkcionisanju Komorei komorskog sistema Srbije, kao jedinstvenog servisa doma}eprivrede. U ostvarenje brojnih ciljeva, me|u kojima su prioritetidono{enje strategije izvoza i ostvarenje privrednog rasta za periodod pet do deset godina, krenulo se energi~no. U prilog tome ide i~injenica da je medijska zastupljenost Komore u pisanim i{tampanim medijima za prvih pet meseci ove godine u odnosu naisti period prethodne godine pove}ana za ~ak 72%. U ekskluzivnomintevjuu za Exporter gospodin Milosavljevi} govori o novinama u raduPrivredne komore, trenutnoj sitaciji u doma}em izvozu, potrebi zadono{enjem nove izvozne strategije i sektorima privrede koji imaju na-jve}e {anse za rast i uspeh na stranim trì{tima.

Exporter: Koje su najva`nije promene u radu Privredne ko-more Srbije od kada se Vi nalazite na njenom ~elu?

Primarna promena je u pravcu èlje da Komora i komorski sistemSrbije treba da postanu istinski servis privrede i partner Vlade u svimposlovima koji se ti~u ekonomije, ali i u onom delu koji doti~e za-konsku infrastrukturu koja je neophodna za normalno poslovanje.Ono {to je Komori nedostajalo je proaktivnost, izlaènje u susret do-ga|ajima. Komora postaje ono {to je bila i moja vizija - mestosusreta, mesto de{avanja, a nadam se i iskreno verujem da je to odvelike koristi privredi Srbije, budu}i da sve ovo radimo isklju~ivo dabismo pomogli i olak{ali poslovanje na{im preduze}ima.

Promenili smo i vizuelni identitet Komore, sa èljom da se i na tajna~in vidi da je re~ o jednoj instituciji koja se modernizuje. U pripre-mi je nov i moderan sajt koji }e biti informaciono povezan sa rele-vantnim svetskim berzama i, generalno, informacijama koje }e prekoPrivredne komore Srbije biti dostupne svim korisnicima u zemlji iinostranstvu. Radimo i na servisima koji }e, nadam se, startovati odjula ili najkasnije od septembra meseca. Jedan od servisa je i call-in-fo centar koji treba da pruì pomo} privrednicima i preduzetnicima izoblasti ekonomije i finansija. U planu je i restrukturiranje Privredne ko-more Srbije u skladu sa revizijom Akcionog plana za pridruènjeEvropskoj uniji. U ovom dokumentu je predloèno da se Privrednakomora Srbije reformi{e u skladu sa austrijskim modelom komorskogorganizovanja, ~ija je glavna karakteristika jak komorski sistem,obavezno ~lanstvo i decentralizacija komorskog delovanja na teri-toriji koju ona pokriva. Ono {to bih posebno istakao i mislim da je to

tema koja treba da prevlada u Srbiji u narednom periodu, jeste formi-ranje Sektora za evropske integracije. Ovaj sektor je najnoviji, na-jmla|i a nadam se da }e uskoro postati i najja~i sektor Privredne ko-more Srbije budu}i da, iako smo krenuli od nule, sada ve} imamooko petnaest zaposlenih. O~ekujem da }e se Komora uklju~iti uaktivnosti Vlade vezane za pregovaranje o asocijaciji i stabilizaciji, akasnije i u sve aktivnosti koje nam predstoje na putu ka Evropskoj uni-ji. Dolazimo u situaciju u kojoj }e primarno i isklju~ivo od naszavisiti kada }emo ispuniti sve uslove prvo za kandidaturu, a potomi za ~lanstvo u Evropskoj uniji. To su najva`nije promene koje sede{avaju u radu Privredne komore Srbije.

Exporter: Nedavno ste najavili dono{enje nove izvozne strate-gije. Koji su njeni klju~ni elementi?

U planu i programu rada Privredne komore Srbije za ovu godinu, ko-ji je usvojila Skup{tina Komore, predvi|ene su aktivnosti usmereneka pove}anju izvoza, usvajanje izvozne strategije i strategijesmanjenja deficita. To su uglavnom poslovi na kojima u poslednjihnekoliko meseci intenzivno radimo, budu}i da trenutno na{im pre-duze}ima i preduzetnicima moèmo mnogo vi{e da pomognemo vangranica zemlje nego u samoj zemlji. Ovde u Srbiji oni se ve} nekakosnalaze, jer jezik nije barijera.

Smatram da Komora van granica na{e zemlje treba da budeprisutna u mnogim segmentima od najsloènijih, kao {to jeistraìvanje trì{ta do onih najjednostavnijih, poput usluga rezervacijahotela prilikom putovanja na{ih privrednika u inostranstvo, do~eka naaerodromu, usluga prevo|enja, obezbe|ivanja prostora za sastanke,angaòvanja marketin{kih agencija, povezivanja sa partnerima ilipruànja pomo}i prilikom u~estvovanja na sajmovima i privrednimizlo`bama u inostranstvu. U tom kontekstu potrebna je preorijentacijadelovanja Komore sa primarno internog na eksterni fokus gde va`nuulogu ima dono{enje i usvajanje izvozne strategije Srbije.

Jedan broj ~lanova Upravnog odbora Privredne komore Srbije predva meseca imao je sastanak sa potpredsednikom Vlade SrbijeMiroljubom Labusom i ministrima Mla|anom Dinki}em, ministrom fi-nansija, Bojanom Dimitrijevi}em, ministrom trgovine, turizma i usluga,Milanom Parivodi}em, ministrom za ekonomske veze sainostranstvom i Predragom Bubalom, ministrom privrede. Izme|uostalog postignut je dogovor da bude formiran jedan multi-discipli-naran tim eksperata i prakti~ara za rad na projektu kreiranja izvoznestrategije, odnosno analize rezultata spoljnotrgovinskog poslovanjaprivrede Srbije i predlaganja mera ekonomske politike u ciljupobolj{anja izvoznih performansi na{e zemlje. Rad na projektu je ve}zapo~et, a Komora je preuzela ulogu koordinatora.

U projekat su uklju~eni eksperti sa Ekonomskog fakulteta i Instituta,ali ono {to je posebno zna~ajno i {to }e dati potreban kvalitet projektuje da u radu tima u~estvuje i desetak direktora ili vlasnika velikih

kompanija u Srbiji koji su ujedno i veliki izvoznici. Oni, kroz svojekonkretne primere, poku{avaju da sugeri{u odre|ene merepospe{ivanja izvoza i olak{avanja spoljnotrgovinskog poslovanja.Mogu da navedem nekoliko tema kojima se taj tim bavi. Tu je presvega politika subvencionisanja proizvodnje namenjene izvozu, za-tim mere za finansiranje i podsticanje izvozno orijentisaneproizvodnje koje se odnose na cenu kapitala i na~ine za dobijanjekredita za obrtna sredstva i investicionih kredita.

Poseban segment rada je carinska politika u smislu za{tite iliberalizacije. Vrlo bitan segment je i smanjivanje administriranja uizvozno-uvoznim poslovima i sinhronizacija procedura i pravilnika oradu vi{e slu`bi: finansijske policije, Ministarstva unutra{njih poslo-va, sanitarnih, veterinarskih i zdravstvenih inspekcija kako bi bioolak{an uvoz i izvoz robe i kako bi, na neki na~in, procedure i pravi-la bili uskla|eni sa standardima koji vaè u drugim zemljama .

O~ekujem da bi najverovatnije u septembru trebalo da zavr{imo tajposao i donesemo jedinstveni dokument koji }e Vladi posluìti kaoosnov za promenu odre|enih segmenata postoje}e pravne regula-tive u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja. Naravno, isti~em daje potrebno paralelno obavljanje aktivnosti u koje }e biti uklju~ena iSIEPA, a vezane su za promovisanje na{eg izvoza, promenu ipopravljanje imidà Srbije, kao poslovnog i investicionog partnera.

KKaaddaa bbiissmmoo ppoovvee}}aallii iizzvvoozz za deset puta u pe-riodu od dve do tri godine na trì{te Rusije, to nebi bilo iznena|enje. To je ne{to {to Rusija, apso-lutno, moè da apsorbuje i ja sam duboko ube|enda dobrim i kvalifikovanim radom to moèmo daostvarimo.

[[aannssuu zzaa ppoovvee}}aannjjee iizzvvoozzaa treba traìti u ~etirisegmenta srpske privrede, pre svega u sektoruusluga. Namerno prvo isti~em sektor usluga zato{to Srbija godi{nje zaradi od turizma devizni prilivu iznosu od preko 200 miliona dolara, dokBudimpe{ta ostvaruje devizni priliv od 3,6 mili-jardi, Be~ 4,8 milijardi, a Prag oko 4 milijardedolara.

Intervju

9

CM

YK



CM

YK


Exporter: [ta izvozna preduze}a mogu da o~ekuju od novestrategije?

Ja }u samo taksativno nabrojati: jasnije i preciznije izvozne stimu-lacije, bolje i jeftinije finansiranje proizvodnje koja je namenjenaizvozu, kao i smanjivanje administracije na granici i carini. Vrlo bi-tan segment je kori{}enje mehanizama vancarinske za{tite kojidestimuli{u uvoz i istovremeno stimuli{u proizvodnju i izvoz. Mislimda Srbija ima izvozne adute koji sa pravom o~ekuju jednu vrstu servisai pomo}i da svoje ideje i projekte realizuju.

Exporter: Koje su ostale aktivnosti Privredne komore Srbijena podsticanju izvoza?

Ja bih to pitanje povezao sa prethodnim odgovorom, vezanim sa{irenje mreè predstavni{tava Privredne komore Srbije u inostranstvu,zato {to je to zajedni~ka aktivnost koja pre svega ima za ciljpove}anje izvoza i popravljanje imidà na{ih preduze}a nainostranim trì{tima.

Veliki minus na{e zemlje je {to ve} 15 godina nema ekonomsku diplo-matiju. Retke su na{e ambasade i konzulati u kojima postojeekonomski savetnici. To je razlog za{to je Privredna komora Srbijeodlu~ila da investira u predstavni{tva u inostranstvu.

Napravili smo na~elan dogovor sa Ministarstvom inostranih poslovada se u prostorijama koje koriste na{e ambasade i konzulati, gde imamesta, odvoji jedna do dve kancelarije za predstavni{tvo Privrednekomore Srbije. I mi smo u prethodnih nekoliko meseci otvorilipredstavni{tva u Frankfurtu i Be~u, kao i ~etiri nova predstavni{tvau Rusiji. Pored postoje}eg u Moskvi, to su predstavni{tva u dubiniruske teritorije, gde procenjujemo da je mogu}e biti konkurentniji i gdeje sa gubernatorima, sa ljudima koji odlu~uju mogu}e lak{enapraviti posao, za razliku od jednog od najkonkurentnijih trì{taEvrope - moskovskog. To su predstavni{tva u Oregzburgu, St.Petersburgu, Novosibirskom i Krasnodarskoj oblasti i mi o~ekujemoda upravo ti delovi Rusije budu nova trì{ta za na{a preduze}a.

Predstavni{tvo Privredne komore Srbije u Temi{varu bi}e otvoreno24. juna, a do kraja godine na{ plan je da otvorimo i predstavni{tvau Budimpe{ti i Ljubljani. Po zavr{etku ovih aktivnosti, Privrednakomora Srbije bi imala 12 ili 13 predstavni{tava u inostranstvu. To bitrebalo da bude okosnica nove srpske ekonomske diplomatije.

Ljudi koje budemo angaòvali u ovim predstavni{tvima bi}e uglavnomiz na{e dijaspore koja ìvi i radi u tim zemljama i finansijski je si-tuirana, barem u tom smislu da ima stan, da supru`nik radi, da sedeca {koluju. Mi prakti~no angaùjemo ljude ostvarene u svojim pro-fesijama kojima dajemo samo platu i pokrivamo tro{kove mail-a,faksa, telefona...

Na taj na~in, mi otvaramo tri predstavni{tva za cenu jednog. To jestrategija za koju smo se odlu~ili i za koju verujem da }e datirezultate, budu}i da je va`no da na vi{e mesta imamo ljude koji }epratiti situaciju na konkretnom trì{tu.

Najzad, poseban segment promocije izvoza, koji ~esto realizujemo usaradnji sa SIEPA-om je organizovanje odlaska na{ih preduze}a nasajmove, privredne izlo`be, prezentacije ili dovo|enje stranihkompanija, kako bi se na{im privrednicima pruìla prilika da ovderazgovaraju i uspostave kontakte sa potencijalnim partnerima.

Sve vi{e privrednika ceni taj deo komorskog angaòvanja vi{e negoneke druge aktivnosti, jer im je najbitnije da ih neko odvede kodpartnera ili da im dovede potencijalnog partnera.

Exporter: Na koji na~in predstavni{tva Privredne komoreSrbije u inostranstvu mogu pomo}i doma}im preduze}ima dapove}aju izvoz na konkretnim trì{tima?

Upravo na na~in koji sam objasnio i kroz jedan poseban segmentservisa koji nudimo, a to je prikupljanje informacija i izrada analiza sarespektabilnih trì{ta. Zadatak odre|enog predstavni{tva je da pratinacionalne statistike tih zemalja, aktivnosti ekonomskih resora uvladi, sajmove i izlo`be i da na bazi svega toga dostavljainformacije i puni internet prezentaciju Privredne komore Srbije.

Mi ìvimo u vremenu 4i: input, ideja, informacija i inovacija. Mi setrudimo da budemo, pre svega, jedna informaciona komora kojaobezbe|uje veliki broj informacija, a dajemo za pravo svakompreduze}u i preduzetniku da proceni koliko mu je neka informacijapotrebna.


Exporter: U stru~noj javnosti ~esto se vodi rasprava o ste-penu za{tite doma}e privrede. Kakvo je Va{e mi{ljenje o politi-ci liberalizacije u narednom periodu?

Generalno, mislim da je nama liberalizacija posle godina sankcija bi-la neophodna. Postoje sasvim legalni mehanizmi necarinskih meraza{tite doma}e privrede i to je ne{to {to mi kao dràva nismo upotpunosti i adekvatno koristili. Jasna su ograni~enja koliko teparcijalne mere mogu da traju, u koje segmente mogu da zadiru i nakoje proizvode mogu da se odnose i mislim da tu Vlada treba dabude veoma fleksibilna.

Potrebno je insistirati na poreklu proizvoda i napraviti mehanizme nagranici, gde }e poreklo proizvoda biti pa`ljivo pra}eno i analizirano.Nema nikakvog razloga da ne uvedemo kontingente za tekstilneproizvode i ne odredimo cenu od nekoliko dolara po kilogramu.

Uvoz je dozvoljen, a doma}a privreda se {titi na taj na~in {to zaodre|ene grupe tekstilnih proizvoda postoji kontigent cena od 3,5dolara po kilogramu. U tom pogledu moèmo da budemo mnogokreativniji kao Vlada i kao dràva, ali jednostavno postoji manjakstru~nosti, kako u biv{oj tako i u sada{njoj Vladi, vezane za standardeSTO. Svakako, smatram da ta vrsta za{tite doma}e privrede treba dapostoji.

Exporter: Koji su najva`niji ciljevi i aktivnosti srpskogizvoznog lobija? Kada moèmo da o~ekujemo njegovo formi-ranje?

Ovo je veoma interesantno pitanje. Iskreno, izvozni lobi ne postojidanas u Srbiji. Ne postoji ni politi~ki lobi, jer u Srbiji postoji uverenjeda smo mi u pravu i da }e svi u svetu to shvatiti. Danas se za tolobira i pla}a i to je potpuno legitiman na~in borbe i za politi~ke iekonomske interese.

Mislim da ~lanovi srpskog izvoznog lobija treba da budu preduze}akoja su uspe{ni primeri investiranja u Srbiji, jer mnogo lak{e i boljejedan Nemac razume iskustvo Henkel-a ili Amerikanac US Steel-a,Philip Morris-a ili Ball Packaging-a. Izvozni lobi treba kreirati usaradnji sa Savetom za strane investitore, uspe{nim izvoznimpreduze}ima i naravno sa prijateljima ove zemlje koji su spremni dapomognu.

Jedan od na~ina na koji moèmo kreirati izvozni lobi je putemangaòvanja ljudi koji su prijatelji Srbije i mogu da urade taj posao zapotrebe srpskih kompanija.

Komora ne moè sama da formira izvozni lobi, to mora da budeuskla|ena akcija Vlade, Komore, privrede, SIEPA-e i mnogih drugihinstitucija u Srbiji. U svakom slu~aju, mi smo spremni da radimo natome i u~estvujemo u finansiranju.

Exporter: Na koje usluge Privredne komore mogu ra~unatiizvozna preduze}a koja èle da podignu nivo svoje konkurent-nosti?

Izvozna preduze}a mogu ra~unati, pre svega, na informacije sa trì{takoja su njima interesantna i gde Komora ima mehanizme ipredstavni{tva da te informacije obezbedi. Angaòvani smo i naza{titi interesa preduze}a, bilo da je to necarinska za{tita ili izvoznesubvencije i stimulacije, dobijanje odre|ene kreditne podr{ke zaprojekat namenjen izvozu ili ubrzanje procedura za dobijanjegra|evinskih dozvola. Sve su to delovi posla u kojima Komora moèdapomogne. Me|utim, treba da bude jasno da Komora nemaoperativnu, izvr{nu ulogu da samostalno donese odluku i re{iproblem. Zbog toga, treba uvek imati na umu da je Komora prven-stveno interesna organizacija preduze}a i preduzetnika.

Exporter: Koja izvozna trì{ta predstavljaju najve}u {ansudoma}e privrede u narednom periodu?

Re|aju}i po prioritetu, najva`nija su trì{ta regiona, uz akcenat naZonu slobodne trgovine, zatim trì{te Rusije, trì{ta zemalja severneAfrike i Arapskih zemalja. Na trì{tima severne Afrike i Arapskihzemalja postoji jo{ uvek velika mogu}nost za investicione radove.

Primera radi, Libija ima oko 2000 km mediteranske obale skoro bezijednog hotela. Na istoj obali malo dalje su Tunis, Maroko, Egipat,pa ~ak i Alìr napravili turisti~ke kapacitete. Otvaranje Libije trebaiskoristiti i poku{ati na tom trì{tu, ali i trì{tima Maroka, Libije,Tunisa, Egipta, Alìra. To su zemlje gde moèmo da traìmo novatrì{ta i pove}anje izvoza, posebno u segmentu izvoza usluga. ^lanovi srpskog izvoznog lobija treba da budu preduze}a koja su uspe{ni

primeri investiranja u Srbiji, jer mnogo lak{e i bolje jedan Nemac razumeiskustvo Henkel-a ili Amerikanac US Steel-a, Philip Morris-a ili BallPackaging-a.

PPoottrreebbnnoo jjee {{ttoo pprree kreirati nacionalni brendSrbije. Komora nema snage da to samostalnoodradi, jer to veoma mnogo ko{ta. Izbor brendaje ura|en, ali tro{kovi za{tite brenda u svimzemljama su visoki, jer ni{ta ne zna~i kreiratibrend koji sutra, kad on postane prepoznatljiv, svimogu iskopirati i prisvojiti.

Izlo`ba u Moskvi

Zna~ajna izlo`ba srpske privrede, koju Privredna komora Srbijeorganizuje u saradnji sa Privrednom komorom Rusije, bi}eodràna od 27. do 30. novembra u Moskvi. Cilj te nacionalneizlo`be je predstavljanje privrednih i trgovinskih potencijala, alii nacionalne kulture, istorije, umetnosti, turizma, sporta, naukei svega onog ~ime Srbija raspolaè.

Smatram da imamo ogromnu perspektivu na ruskom trì{tu, au prilog tome govori i obim spoljnotrgovinske razmene od preko150 miliona dolara izvoza i 1 milijarde dolara uvoza. Kada bismopove}ali izvoz za deset puta u periodu od dve do tri godine natrì{te Rusije, to ne bi bilo iznena|enje. To je ne{to {to Rusija,apsolutno, moè da apsorbuje i ja sam duboko ube|en da do-brim i kvalifikovanim radom to moèmo da ostvarimo.

Intervju

Exporter: Poznato je da u na{em izvozu preovla|ujuproizvodi niskog stepena obrade. Na kojim proizvodima save}om dodatom vredno{}u bi trebalo da se zasniva na{izvoz?

[ansu za pove}anje izvoza treba traìti u ~etiri segmenta srpskeprivrede, pre svega u sektoru usluga. Namerno prvo isti~emsektor usluga, zato {to Srbija godi{nje ostvari od turizma deviznipriliv u iznosu od oko 200 miliona dolara, dok Budimpe{ta imapriliv od 3,6 milijardi, Be~ 4,8 milijardi, a Prag oko 4 milijardedolara.

Prema tome, i da deset puta pove}amo devizni priliv, to je 2milijarde, i opet bismo bili manji kao dràva od Budimpe{te,Praga, Be~a. Napominjem da nijedna od ovih dràva i gradova ne-ma more, nalaze se geostrate{ki na istom ili pribli`nom mestukao i Srbija i mislim da sektor usluga (saobra}aj, telekomu-nikacije, Dunav, turizam) predstavlja ne{to {to Srbiji moè dadonese zna~ajno ublaàvanje deficita spoljno-trgovinske razmene.

Drugi veliki segment je poljoprivredno-prehrambeni sektor. Ono{to mi imamo jesu, pre svega, proizvodni potencijali i kvalitetproizvoda, ali nemamo prera|iva~ku industriju, nemamo bren-dove. U ovom sektoru poslednjih godina prisutan je zna~ajanrazvoj soptvenih brendova i marki proizvoda, kao {to su to uradiliFresh&Co, Si&Si, Metalac, Tigar ili Polimark.

Ulaganje je mogu}e i kroz brù privatizaciju prera|iva~kogsektora lake prehrambene industrije, gde bi dolazili Italijani,Nemci, Austrijanci. Oni bi koristili doma}u sirovinu, fabriku iradnu snagu i to bi opet bio srpski izvoz. Takav primer imamorecimo u Philip Morris-u, gde uskoro po~inje proizvodnjaMarlboro-a, a zatvara se proizvodnja u Rovinju koji je pre petgodina bio lider u regionu. Ovakvih primera treba da budemnogo vi{e, ali potrebno je {to pre kreirati nacionalni brendSrbije.

Komora nema snage da to samostalno odradi, jer to veoma mno-go ko{ta. Izbor brenda je ura|en, ali tro{kovi za{tite brenda usvim zemljama su visoki, jer ni{ta ne zna~i kreirati brend kojisutra, kad on postane prepoznatljiv, svi mogu iskopirati iprisvojiti.

Veliki potencijal, koji je mrtav ve} godinama, ima sektorgra|evinskih usluga, inènjeringa i projektovanja. To je segmentkoji moè da bude interesantan za Rusiju, ali ne za Moskvu, ve}za druge delove Rusije, kao i za zemlje Magreba. Tu imamo {tada ponudimo i na tome treba raditi.

Napomenuo bih jo{ jedan segment privrede - tekstilnu industri-ju koja ima perspektivu razvoja u Srbiji, ali ne u takmi~enju saKinezima u proizvodnji jeftinih tekstilnih proizvoda, ve}, pre sve-ga, u visokim segmentima modnih trì{ta, gde nije najbitnija ce-na, ve} obu~enost i kvalifikovanost radne snage.

M. Zatezalo


CM

YK

10

CM

YK


Top 10Najve}i izvoznici po vrednosti robe*:

1.U.S.STEEL SERBIA d.o.o., Smederevo2.HIP-PETROHEMIJA, Pan~evo3.TIGAR MH d.o.o., Pirot4.Tarket d.o.o., Ba~ka Palanka5.MK COMMERCE, Novi Sad6.IMPOL SEVAL, Sevojno7.HEMOFARM KONCERN, Vr{ac8.METANOLSKO-SIR]ETNI KOMPLEKS, Kikinda9.VALJAONICA BAKRA, Sevojno10.TETRA PAK PRODUCTION, Beograd................................................................................................

Najve}i izvoz robe po vrednosti:

1.Toplo valjani lim od gvo`|a i neprevu~eni

2.Nove spoljne pneumatske gume (uklju~uju}i i tjubeles gume)3.Polimeri etilena4.[e}er od {e}erne trske i {e}erne repe i hemijski ~ista saharoza,

u ~vrstom stanju 5.Jagodi~asto vo}e, vi{nja i {ljiva6.Beli lim od gvo`|a, prevu~en7.Hladno valjani limovi od gvo`|a, neprevu~eni8.Lekovi9.Pokriva~i podova od plasti~nih masa, tapeti za zidove10.Acikli~ni ugljovodonici................................................................................................

Najve}a izvozna trì{ta:

1.Ruska federacija2.Italija3.Nema~ka4.Bosna i Hercegovina5.Slovenija6.Francuska7.Hrvatska8.Rumunija9.Evropska Monetarna Unija10.Kina................................................................................................*Podaci za period januar-mart 2005 godine.

Izvor: Uprava carina Srbije

Intervju

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije(SIEPA) glavni je inicijator ideje o udruìvanju izvoznih preduze}a iformiranja udruènja koje bi kroz zajedni~ko delovanje zastupalo nji-hove interese. Naime, po~etkom ove godine pokrenuta je inicijativaza osnivanje prvog doma}eg udruènja izvoznika. Potreba za osni-vanjem ovakvog udruènja prisutna je od ranije, ali posebno je do{lado izraàja poslednjih godina kada sve vi{e pri~amo o visokomspoljnotrgovinskom deficitu i neophodnosti postojanja strategijepove}anja izvoza. Trebalo je samo napraviti konkretne korake u ovomsmeru i to je SIEPA i u~inila. Direktor SIEPA-e, Jasna Mati} smatra"da bi bilo korisno da se sada izvoznici organizuju i da udruèni ukaùna prioritete u kreiranju mera trgovinske politike, fiskalne politike isvih mera ekonomske politike koje bi njima pomogle da buduefikasniji. To je bitno i za individualna preduze}a koja se bave izvozom,ali i za celu dràvu, za postizanje makroekonomske stabilnosti".

[TA IZVOZNICI MOGU DA OÊKUJU

Udruìvanje radi zajedni~kog stvaranja {to boljih uslova za uspe{anizvoz svakako nije nova ideja u svetu. [ta vi{e, udruènja ovog tipapostoje u skoro svim zemaljama sveta, a u zemljama u razvoju jeovaj vid organizovanja odigrao vrlo va`nu ulogu u pove}anjukonkurentnosti privrede tih zemalja.

O~ekuje se da }e formiranje i funkcionisanje Udruènja izvoznika bitiod velikog zna~aja za izvozna preduze}a i da }e im omogu}iti da lak{euspostave kontakt i razmene iskustava u poslovanju na stranimtrì{tima. Otvorena diskusija sa predstavnicima Vlade o trenutnimproblemima i preprekama sa kojima se izvoznici susre}u dovela bido konkretnih predloga i re{enja.

AKCIJA I ...

Dosada{nja zainteresovanost za osnivanje Udruènja je ispunila o~eki-vanja SIEPA-e, {to pokazuje da srpska preduze}a imaju svest oneophodnosti zajedni~kog delovanja. Do sada su organizovana dvasastanka sa trenutno najve}im srpskim izvoznicima iz prehrambeneindustrije: (Fresh&Co., Nektar, Polimark, Marbo produkt, Soja Protein),drvne (Simpo, Tarkett, Sintelon, Enterijer Jankovi}, Kolzec), farma-ceutske (Hemofarm), hemijske (HIP Petrohemija), gra|evinske (TozaMarkovi}, Energoprojekt), elektro industrije (Industrija kablova

Jagodina, Buck), metalske (Metalac) i automobilske industrije (TigarMH). U julu mesecu }e se odràti prva Godi{nja konferencija izvozni-ka. Interesantno je da su za osnivanje i uspeh Udruènja zaintereso-vani ne samo proizvo|a~i roba, ve} i predstavnici uslu`nih delatnosti,iskazuju}i sve ve}e prisustvo i interesovanje za ovaj sektor nastranim trì{tima.

Na sastancima Udruènja preduze}a su se sloìla sa ~injenicom dajedino putem otvorenog dijaloga o postoje}im problemima i konkret-nim predlozima za njihovo re{enje moè do}i do pomaka ipobolj{anja trenutne situacije u srpskom izvozu. Na prvom sastanku,prisutni izvoznici su diskutovali na temu zna~aja njenog osnivanja isloìli se da je postojanje ovakve institucije neophodno u postoje}imuslovima. Ve}ina izvoznika je ukazala na aktuelne probleme i preprekesa kojima se susre}u prilikom izvoza roba na strana trì{ta. Zaklju~enoje da se radi o istim ili sli~nim problemima bez obzira na vrstudelatnosti kojom se preduze}e bavi. Tako|e, postignut je konsenzusda se delokrug rada, u po~etku, skoncentrisao na izmene Vladinepolitike u domenu izvoza i kreiranje jasne izvozne strategije zaRepubliku Srbiju.

Kao konkretne probleme sa kojima se izvoznici trenutno susre}unavode se: primena poreza na dodatu vrednost, te{ko}e pri dobijanjuneophodnih sertifikata za izvoz, preduga~ak postupak carinjenjauvoznog repromaterijala, primena postoje}e carinske tarife, ne-dostatak konsultacija sa izvoznicima prilikom ugovaranja Sporazumao slobodnoj trgovini i drugo. Jo{ jedan korak dalje ka formiranjuUdruènja napravljen je na drugom sastanku na kome su identifiko-vani konkretni problemi i napravljena lista predloga aktivnosti.Dogovoreno je da osnovni zadaci Udruènja izvoznika budu:

· Koordinacija i organizovanje promocija doma}ih proizvoda i us-luga;

· Saradnja sa dràvnim organima radi zajedni~kih aktivnosti napolju promocije izvoza;

· Lobiranje;· Razmena iskustava ~lanova Udruènja i zajedni~ko delovanje

ka re{avanju postoje}ih problema izvoznika;· Saradnja sa dobavlja~ima, finansijskim institucijama, osigu-

ravaju}im dru{tvima i transportnim preduze}ima radi bolje ilak{e komunikacije sa izvoznicima i pove}anja konkurentnostidoma}ih preduze}a na stranom trì{tu i

· Organizovanje raznih vrsta obuka izvoznika.

Tako|e, kao proriteti koji moraju biti re{eni u najbrèm roku istaknutesu izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost i izmena carinsketarife (tj. uskla|ivanje sa Harmonizovanim sistemom 2000/2001).Na osnovu utvr|enih predloga SIEPA je sastavila dokument koji jeprosle|en Ministarstvu finansija na razmatranje.

... REAKCIJA

Ubrzo nakon sastanka stigla je jako dobra vest iz Vlade RepublikeSrbije koja je pokazala da Udruènje funkcioni{e i ispunjava svrhusvog postojanja pre nego {to je zaista i osnovano. Naime, Vlada jeusvojila nacrt izmena i dopuna Uredbe o prete`nom prometu dobarau inostranstvo kojom se znatno olak{ava i ubrzava dobijanje statusa"prete`nog izvoznika", i omogu}ava brì povra}aj pla}enog PDV-a kodizvoza robe. Preduze}a koja se budu smatrala prete`nim izvoznicimadobijaju povra}aj poreza u roku od 15 dana, dok je ostalim pre-duze}ima koja ne uìvaju ovaj status potrebno 45 dana za povra}ajpla}enog poreza. Prema usvojenim izmenama i dopunama Uredbedovoljno je da samo jedan od ovih uslova bude ispunjen. Tako|e,uvedena je jo{ jedna olak{ica koja se odnosi na period ispunjavanjaovih kriterijuma. Obvezniku se za dobijanje statusa prete`nog izvozni-ka sagledava period od 1. januara teku}e godine do isteka poreskogperioda za koju se podnosi poreska prijava, za razliku od ranije, kadase sagledavao period finansijskog poslovanja godinu dana unazad.

Ovo nije jedini rezultat dva odràna sastanka. Pored izmene zakonao porezu na dodatu vrednost do{lo je i do usvajanja Nacrta zakona ocarinskoj tarifi koji je upu}en Narodnoj skup{tini na usvajanje pohitnom postupku. Na taj na~in, Srbija }e dobiti carinsku tarifu koja jeuskla|ena sa Me|unarodnom konvencijom o harmonizovanomsistemu naziva i {ifarskih oznaka roba. Konkretno, broj tarifnihstavova sa dosada{njih 8.563 bi}e pove}an na 10.268, {to }esrpsku carinsku tarifu u~initi uporedivom sa Kombinovanom tarifomEU, ali i sa carinskim tarifama zemalja iz na{eg regiona. Na ovaj na~indo}i }e do bitnog unapre|enja postupka carinjenja robe, omogu}i}elak{i pristup izvoznim trì{tima i skratiti vreme carinjenja robe.

PODELA ULOGA I OSNIVANJE UDRU@ENJA IZVOZNIKA

Da razjasnimo, iako je SIEPA uzela aktivno u~e{}e u ovoj inicijativi,Udruènje izvoznika jednostavno mora biti privatno telo ~iji bi osni-

va~i bili sami izvoznici. SIEPA }e, za po~etak, pomo}i preduze}ima kodosnivanja Udruènja i obave{tavati ostale doma}e izvoznike onjenim aktivnostima kako bi se, eventualno, uklju~ili u njen rad. Kakoje Udruènju neophodna stalna komunikacija sa Vladom RepublikeSrbije i nadle`nim ministarstvima, SIEPA }e i ubudu}e imati aktivnuulogu i predstavljati vezu izme|u Udruènja izvoznika i Vlade, krozupu}ivanje svih predloga nadle`nim dràvnim institucijama.

Usvojen je predlog da }e zvani~ni naziv udruènja biti "Udruènjeizvoznika". Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza jezainteresovanim preduze}ima dostavila predlog na~ina njegovogosnivanja (Udruènje gra|ana - nevladina i neprofitna organizacija).Udruènje bi ~inila izvozna preduze}a (~lanovi) i bilo bi finansirano iz~lanarine i drugih izvora finansiranja (donacija, sponzorstava i sl.).

KORAK DALJE: GODI[NJA KONFERENCIJA IZVOZNIKA2005

U ~etvrtak 07. jula u Sava Centru SIEPA organizuje prvu Godi{njukonferencija izvoznika. Konferencija je osmi{ljena kao okrugli stoizme|u izvoznih preduze}a u Srbiji i relevantnih institucija koje sebave pitanjima izvoza. Pored prezentacija ministra finansija Mla|anaDinki}a, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom MilanaParivodi}a i predsednika Privredne komore Srbije SlobodanaMilosavljevi}a, na ovom skupu }e u~estvovati i eksperti iz razli~itihoblasti. U okviru konferencije bi}e organizovane tri radne grupe nakojima }e se diskutovati o tri razli~ite teme:

· Finansiranje izvoza;· Harmonizacija carinske tarife sa kombinovanom tarifom Evropske

unije i pobolj{anje efikasnosti rada carinskih organa;· Primena i koristi od Sporazuma o slobodnoj trgovini jugoisto~ne

Evrope.

Cilj konferencije je podsticanje komunikacije izme|u izvoznihpreduze}a u Srbiji i dràve kako bi se zajedni~kim naporima do{lodo predloga i konkretnih re{enja za trenutne probleme sa kojim sedoma}a privreda susre}e u nastupima na stranim trì{tima. Ovakonfererencija }e doprineti osnivanju Udruènja izvoznika, kaonezavisne institucije koja }e se baviti zastupanjem interesa doma}ihizvoznika.

M. Aksenti}

13

CM

YK


J u l 2 0 0 5 • EXPOR T ER12

Prvo srpsko udruènjeizvoznikaOsnovni zadaci Udruènja bi}e organizovana promocija doma}eg izvoza, lobiranje i obukakadrova u izvoznim preduze}ima. U planu je i organizovanje prve godi{nje konferencijeizvoznika u julu mesecu.

POMAK U DOMA]EM IZVOZU

CM

YK



Aktuelno

Italijanski institut za spoljnu trgovinu(ICE) predstavlja Vladinu ustanovu,~ija je misija promovisanje trgovinskerazmene, industrijske i tehnolo{kesaradnje izme|u italijanskih i kom-panija {irom sveta. Institut, sa se-di{tem u Rimu, trenutno ima 16 re-gionalnih predstavni{tava u Italiji i 104u inostranstvu. Me|u uslugama kojeICE pruà srpskim preduze}ima izdva-ja se internet sajt www.italtrade.comkoji nudi informacije o italijanskomtrì{tu i partnerima za poslovnu

saradnju. U delu sajta pod nazivom "Made in Italy Business Directory"nalazi se spisak od preko 40.000 italijanskih preduze}a, podeljenih posektorima. Pored toga, u slu~aju konkretnog zahteva doma}eg pre-duze}a, ICE obezbe|uje odgovaraju}e poslovne kontakte, a bavi sei organizacijom sajmova i specijalisti~kih kurseva u Italiji.

[irom sveta Institut organizuje seminare i konferencije o me|unaro-dnoj trgovini i drugim privrednim temama. Uz pomo} me|unarodnihorganizacija kao {to su UNCTAD, WTO/GATT i Evropska unija, ICEvr{i obuku lidera iz javnog i privatnog sektora iz Isto~ne Evrope i ze-malja u razvoju, nude}i im savremene kurseve iz oblasti marketinga,izvoza i industrijske saradnje.

KONFERENCIJA ITALIJA U BEOGRADU 2005

U poslednjih nekoliko godina Institut je bio me|u najaktivnijiminostranim organizacijama u ovoj oblasti kod nas, {to je i razumljivoimaju}i u vidu da Italija tradicionalno spada u na{e najzna~ajnijespoljnotrgovinske partnere. Nakon uspeha pro{logodi{njeg skupaItalija u Beogradu 2004, Ambasada Italije i Italijanski institut za spoljnutrgovinu (ICE) odlu~ili su da i ove godine ponovo organizuju istumanifestaciju koja }e, pod nazivom Italija u Beogradu 2005, bitiodràna 10. i 11. oktobra teku}e godine. Sva zainteresovana pre-duze}a mogu se obrati kancelariji ICE-a u Beogradu radi dobijanjadodatnih informacija i formulara koji je u tom cilju sa~injen, a radi {toboljeg uparivanja (matchmaking) srpskih i italijanskih preduze}a.

Direktor Instituta Enriko Barbijeri, za Exporter magazin, isti~e da jepro{logodi{nja manifestacija postigla zapaèn uspeh. "U~estvovaloje 470 italijanskih preduze}a i bilo organizovano preko 1.000bilateralnih sastanaka izme|u italijanskih i srpskih firmi. Rezultatiistraìvanja sprovedenog nakon konferencije pokazuju gotovo sto-procentno zadovoljstvo privrednika. Pored toga, 66% italijanskihu~esnika ostvarilo je kontakte koji vode zaklju~enju ugovora, a u

me|uvremenu ve} je realizovan jedan broj zna~ajnih poslova. Zaovogodi{nju konferenciju do sada je prispelo 650 prijava srpskihpreduze}a, tako da moèmo da o~ekujemo da }e broj u~esnika bitiznatno ve}i u odnosu na pro{lu godinu", napominje Barbijeri.

Italija je u 2004. godini bila tre}i spoljnotrgovinski partner Srbije, saukupnom privrednom razmenom od 1.551,4 miliona dolara. Od togavrednost italijanskog izvoza u Srbiju iznosio je 1.65 milijardi dolara,dok je uvoz iz Srbije dostigao 486 miliona dolara, beleè}i time rastod 39% u odnosu na 2003. godinu. Najzna~ajniji proizvodi koje Italijauvozi iz Srbije, po redosledu, su: {e}er, cipele, odevni predmeti,gvo`|e i ~elik, plasti~ne sirovine, obojeni metali, vo}e i povr}e.

Rastu}i trend razmene nastavljen je i u 2005. godini; za prva ~etirimeseca srpski izvoz u Italiju iznosio je 195 miliona dolara, {to pred-stavlja pove}anje od ~ak 71.4% u odnosu na isti period pro{le go-dine.

U znak potvrde sve bolje saradnje dveju zemalja, krajem pro{legodine italijanska Vlada odobrila je kreditnu liniju od 33,2 milionaevra namenjenu malim i srednjim preduze}ima iz Srbije za kupovinuitalijanske opreme i tehnologije. Na{ sagovornik navodi da su zadodeljivanje kredita pod veoma povoljnim uslovima zaduène tridoma}e banke: Delta banka, Eksim banka i Komercijalna banka.

"Sve formalnosti vezane za aktiviranje te kreditne linije nalaze se u za-vr{noj fazi i o~ekujemo da ona zaìvi ve} u narednim nedeljama.Pored toga, tokom nedavne posete premijera Ko{tunice Rimu na-javljena je nova pomo} italijanske Vlade, i to u vidu kredita od 30miliona evra namenjenog srpskim preduze}ima za kupovinu ma{inakoja }e svakako doprineti daljem ja~anju ekonomske saradnje dve-ju zemalja " zaklju~uje gospodin Barbijeri.

E-mail adresa:[email protected]

Kako moète dobiti usluge ICE-a?

Zainteresovane kompanije mogu da stupe u vezu sa nekim odICE-ovih predstavni{tava u inostranstvu ili sa centralnim se-di{tem u Rimu. Zahtev za odredenim informacijama trebalo bida bude upu}en putem e-mail-a ili faksa u pisanoj formi.

Uz zahtev je potrebno priloìti i slede}e podatke:· pun naziv kompanije, adresa, telefon, faks, ime kontakt

osobe;· vrsta delatnosti;· broj zaposlenih.

15

CM

YK


J u l 2 0 0 5 • EXPOR T ER14

CM

YK



Internet

Osvojite Italiju uz pomo} ICE-aItalijanski institut za spoljnu trgovinu - ICE , predstavlja vladinu ustanovu ~ija je misija promovisanjetrgovinske razmene izme|u italijanskih i kompanija {irom sveta. Uz pomo} ICE-a moète obezbeditiposlovne kontakte ili posjetiti sajmove i specijalisti~ke kurseve u Italiji.

ITALIJANSKI INSTITUT ZA SPOLJNU TRGOVINU ICE

Centar za promociju uvoza iz zemalja u razvoju CBI

www.cbi.nl

CBI (Centar za promociju uvoza iz zemalja u razvoju) je agenci-ja Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

Agencija se sastoji od ~etiri sektora: Me|unarodni projekti iobuka; Promocija trgovine; Informacije o trì{tu i trgovinskimposrednicima; Knjigovodstvo i op{ti poslovi.

Misija CBI-ja je davanje doprinosa ekonomskom razvoju zemaljau razvoju ja~anjem konkurentnosti kompanija iz tih zemalja natrì{tima Evropske unije.

CBI poseduje obilno znanje o trì{tima EU (struktura,karaktersitike, razvoj i zahtevi tih trì{ta). Pruàju tehni~kupomo} u pobolj{anju proizvoda i proizvodnih procesa da bi bilikonkuretni na trì{tima EU.

CBI tako|e pruà informacije o pravilima, uredbama istadardima kvaliteta, kao i usluge obuke o izvoznom marketingui znanju o menad`mentu. Firme kojima je potrebna podr{ka

prilikom ulaska, odràvanja ili pro{irenja svog prisustva na nekom od trì{ta EU mogu da se oslone na usluge CBI. Sve ove informacijesu dostupne u obilnim bazama podataka i izve{tajima na sajtu CBI-ja.

Odli~an operativni alat za izvoznike u Evropsku uniju

http://mkaccdb.eu.int

Market Access Database je vaàn operativni alat EU Strategijepristupa trì{tima koji pruà konstantnu razmenu informacija izme|uinstitucija Evropske unije, zemalja ~lanica i evropskih preduze}a.

Baza podataka o pristupu trì{tima vam pruà informacije o uslovi-ma za izvoz i investiranje u druge zemlje. Tako|e, ovaj interaktivnisajt sadrì informacije o industrijskim sektorima i trgovinskimbarijerama u zemljama koje nisu ~lanice Evropske unije.

Jednostavnim uno{enjem HS koda ili opisa proizvoda, dobi}eteinformacije o carinskim da`binama koje se odnose na va{ proizvod,kao i o procedurama i potrebnim dokumentima za uvoz u odre|enuzemlju.

Sekcija sajta "Studies" vam omogu}ava da preuzmete izve{tajestudija o pristupu raznim svetskim trì{tima.

Pristup bazi podataka o industrijskim sektorima i trgovinskimbarijerama, kao i studijama i statistikama je besplatan.

M.Vesni}

Predstavljamo

16 17

Nastup na stranom trì{tuNakon detaljno sprovedenog istraìvanja trì{ta, slede}i korak je odre|ivanje strategije ulaska nastrano trì{te. Nastup na stranom trì{tu podrazumeva kreiranje strategije ulaska i odabir odgovara-ju}eg posrednika.

CM

YK

CM

YK





ODABIR POSREDNIKA

Istraìvanje i odabir trì{ta predstavlja tekprvi korak u sprovo|enju va{eg izvoznogplana. Ukoliko ste doneli odluku da je boljeda na novom trì{tu nastupite uz pomo}posrednika dobro je znati kakve vam svepogodnosti to moè doneti. Dobar posrednik,po pravilu, moè da vam pomogne putempruànja saveta u pogledu istraìvanja trì{ta,finansiranja, organizacije prevoza,karakteristika kupaca ili carinskih i zakono-davnih regulativa.

Izbor posrednika je od velikog zna~aja za va{budu}i uspeh na izvoznom trì{tu. Najva`ni-je je da se dobro slaète sa va{imposrednikom. Treba da izgradite jaku i pozi-tivnu vezu, koja }e biti bazirana na dobroj ko-munikaciji i me|usobnom po{tovanju.

Pre nego {to izaberete posrednika ispitajtepostoje}u situaciju na trì{tu, sastavitespisak i izaberite najmanje 5-6 kandidata ko-ji }e biti intervjuisani i ocenjeni.

Li~ni kontakt je neophodan. Nakon {to stesastavili listu mogu}ih posrednika potrebnoje da ih posetite i ocenite njihove mogu}no-sti. Neke od stvari koje morate proveriti su:

· Da li imaju iskustva na potencijalnomizvoznom trì{tu? Dobar posrednik }evam pomo}i pri va{im promotivnimaktivnostima i ukazati vam na koristina trì{tu;

· Koliko poznaju va{e proizvode imogu}nosti na trì{tu?

· Da li su finansijski stabilni (proveritepreko njihove poslovne banke ilikreditne agencije)?

· Da li pripadaju poznatoj Asocijaciji?· Koliko imaju godina iskustva? Mo`da

èlite da sara|ujete sa posrednikom sadugogodi{njim iskustvom i sa ve}izgra|enom bazom klijenata ili èlite dase odlu~ite za posrednika koji imamanje iskustva, ali je energi~niji, saèljom da se dokaè i prona|e noveklijente;

· Da li imaju dobru mreù kontakata?· Koliko imaju zaposlenih? Najbolje je da

budu iste ili malo ve}e veli~ine od va{egpreduze}a jer moè postojati sukobizme|u npr. malog izvoznika i velike

posredni~ke firme (ne}e toliko obra}atipa`nju na vas jer imaju ve}e i va`nijeklijente);

· Pitajte trgovce, klijente i ostale izvoznikeza listu njihovih posrednika, a posebnoonih sa kojima imaju dobar odnos;

· Vodite ra~una da ne zastupaju sli~anproizvod jer moè do}i do sukobainteresa;

· Na velikim trì{tima, poput trì{taSAD-a, koristite lokalne distributere;

· Posrednik koga ste izabrali mora dobroda poznaje va{e proizvode i cene kakobi vam pomogao da izvr{ite modifikaci-ju proizvoda i osmislite na~ine promo-cije;

Kada sastavite spisak potencijalnihposrednika koji }e se baviti prodajom ilidistribucijom va{ih proizvoda na stranomtrì{tu, tada treba da krenete u obilazak trì{takako biste se upoznali sa posrednicima.Naravno, uvek moète da kontaktirate i drugefirme na odre|enom trì{tu kako bi proverilinjihove reference.

AGENTI

Agent }e, u zamenu za proviziju, pronalazitikupce i primati narud`bine od njih. Agentiobi~no deluju na odre|enoj teritoriji (op{tina,region) i usko su specijalizovani za prodajusrodnih proizvoda. Oni mogu biti ovla{teni dazaklju~uju ugovore sa kupcima, za va{ ra~un.Agentu se ispla}uje provizija tek poobavljenoj prodaji va{eg proizvoda ili usluge.

Nastup na stranom trì{tu preko agentapredstavlja znatno jeftiniju varijantu, negoosnivanje predstavni{tva za direktnuprodaju proizvoda. Tako|e, agenti su veomadobro upoznati sa prilikama na odre|enomtrì{tu i ve} imaju razra|enu mreù, tako damogu kontaktirati sa vi{e potencijalnihkupaca na terenu. Istovremeno, proizvo|a~uje omogu}en nadzor nad prodajom robe icenom, {to je va`na prednost, pogotovoukoliko preduze}e po prvi put nastupa naodre|enom trì{tu.

DISTRIBUTERI

Osnovna razlika izme|u agenta i distributeraje {to distributer zapravo kupuje va{u robu i

preprodaje je kupcima na odre|enom trì{tu.Distributeri, ~esto, odre|uju prodajnu cenuproizvoda i pruàju usluge kreditiranja i post-prodajne usluge (garancija i servisiranje)kupcima na stranom trì{tu. Ovakavaran`man sigurno pove}ava mogu}nost ve}eprodaje i uspe{nijeg nastupa, ali moèumanjiti stope profita proizvodnog preduze}a,{to na kraju moè dovesti do situacije daizgubite kontrolu nad vlastitim proizvodom ilinjegovom cenom.

TRGOVINSKI ZASTUPNIK

Prednost trgovinskog zastupnika na stranimtrì{tima jeste pove}ana kontrola prodaje ipozicije na odre|enom trì{tu. Zastupnik senalazi u stalnom radnom odnosu u va{empreduze}u, tako da ne postoji konflikt intere-sa kao kod agenata ili distributera.

Zastupnik moè biti poslat iz zemlje iz kojese izvozi ili se moè zaposliti na izvoznomtrì{tu. Zastupniku koji je poslat iz zemlje bi}epotrebno vi{e vremena da se upozna satrì{tem, ali }e pokazati ve}u lojalnost pre-duze}u. Ako je zastupnik sa izvoznog trì{ta,on }e imati bolje znanje o trì{tu, ali }epostojati ve}a mogu}nost da primi poslovnuponudu od drugog preduze}a ako se pokaèkao uspe{an prodavac.

Postoje tri stvari na koje morate da obratitepa`nju. Prvo, tro{kovi trgovinskog zastupnikamogu biti veliki. Morate im davati redovneplate i upla}ivati doprinose. Drugo, mnogo jeteè zaposliti zastupnika u inostranstvu negou zemlji. Tre}e, mnogo je teè kontrolisatizaposlene u inostranstvu nego u zemlji. Nijeredak slu~aj da se zastupnici vremenom vi{eprilagode interesima trì{ta u odnosu nainterese preduze}a koje zastupaju.

Pri odabiru odgovaraju}eg trgovinskog pred-stavnika od velike pomo}i vam mogu bitidiplomatsko-konzularna predstavni{tva Srbijei Crne Gore u inostranstvu, trgovinskaudruènja ili poslovna savetovali{ta. Razgovori razmena iskustava sa drugim srpskimizvoznicima na odre|enom stranom trì{tumogu vam pomo}i u dono{enju prave odluke.

M. Zatezalo

ELEMENTI IZVOZNOG PLANA

Priru~nik za izvoznike

Nakon {to ste sproveli detaljno istraìvanjejednog ili vi{e trì{ta i utvrdili kakva je potre-ba za va{im proizvodima, konkurencija ipokrivenost, slede}i korak je odre|ivanjestrategije ulaska na strano trì{te.

Planiranje i priprema strategije ulaska natrì{te od izuzetne su va`nosti za svakoizvozno preduze}e koje prvi put nastupa nanekom stranom trì{tu. Uspe{an izvozzavisi od mnogih ~inilaca. Ako steproizvodno preduze}e, potreban vam je nesamo kvalitetan proizvod ve} i dobro ura|enmarketin{ki plan i dobro osmi{ljen putisporuke robe. Od toga umnogome zavisi idistribucija robe na stranom trì{tu koja semoè ostvariti putem agenata i distributera,sklapanja ugovora sa stranim partnerima ilidirektnim izvozom odnosno prodajom.

Naravno, prilikom odre|ivanja izvozne strate-gije ne zaboravite na podatke koje steprikupili istraìvanjem trì{ta. Odre|ivanjekarakteristika, pristupa~nosti i vaè}ihpropisa na va{em izvoznom trì{tu pomo}i}e vam u dono{enju odluke o odabiru strate-gije ulaska na odre|eno trì{te. Na primer,na relativno pristupa~nim i geografski blièlociranim trì{tima (Evropa) moète da seodlu~ite za direktnu prodaju. Za druga trì{ta,koja ne poznajete dovoljno dobro (propisi,zakoni, konkurencija) i gde postojekulturolo{ke razlike, bilo bi boljeda prona|ete lokalnogpartnera ili zaklju~iteugovor sa trgovin-skim posrednikom.

STRATEGIJA ULASKA NA TR@I[TE

Na osnovu sprovedenog istraìvanja, treba-lo bi da znate ta~an broj trì{ta na kojimamoète uspe{no plasirati svoje proizvode.Na odabir strategije ulaska, pored priku-pljenih podataka, utica}e faktori poput:proizvoda koje planirate da izvozite,trgovinskih propisa (sporazumi, carinsketarife) na ciljnom trì{tu, finansijskogkapaciteta i izvoznih prednosti i slabostiva{eg preduze}a.

U praksi su prisutna tri na~ina ulaska naizvozno trì{te: direktan izvoz, indirektan izvozi partnerstvo. Naravno ukoliko vam poslovneprilike to dopu{taju moète da se odlu~ite i zaneku od alternativnih strategija nastupa natrì{tu koje su sveprisutne u me|unarodnojpraksi: joint-venture, investiranje ili sklapanjeugovora o licenciranju.

DIREKTAN IZVOZ

Direktan izvoz podrazumeva prodaju proizvo-da direktno kupcu na stranom trì{tu, bezposrednika. Direktna prodaja moè preduze}uda donese ve}u zaradu nego prodaja prekoagenata ili distributera, ali ponekad i niùcenu. Ova vrsta prodaje doprinosiuspostavljanju direktnih kontakata sakupcima, mada i to moè da ima svojih

slabosti. Kupcima }e mo`da bitipotrebno vi{e vremena da

se upoznaju sa va{impreduze}em iproizvodnim asorti-manom, nego u

slu~aju da ste na trì{te u{li preko ve}proverenih posrednika. Isto tako, u zavisnostiod prirode robe proizvo|a~ mora ra~unati ina odgovaraju}a ulaganja u pruànje post-prodajnih usluga potro{a~ima, {topredstavlja bitnu stavku u ukupnimtro{kovima preduze}a. Upoznavanje satrì{tem i ispitivanje trì{nih ni{a moè vamoduzeti vi{e vremena nego u slu~aju da steangaòvali lokalnog distributera. Predono{enja odluke o prihvatanju direktnogizvoza kao strategije ulaska na strano trì{te,morate da budete dobro informisani ouslovima na stranom trì{tu, postoje}imkanalima distribucije i tro{kovima njihovogangaòvanja.

INDIREKTAN IZVOZ

Kod indirektnog izvoza preduze}e svojeproizvode plasira i prodaje preko posrednikaodnosno agenata ili distributera. Na taj na~inpreduze}e moè da angaùje stranogposrednika koji ne kupuje robu direktno.Posrednici imaju razvijenu distributivnumreù i dobro poznaju prilike na odre|enomtrì{tu. Za nove izvoznike anaòvanjeposrednika odnosno agenata ili distributera

predstavlja mo`da i najbolji na~inza ulazak na neko strano trì{te.

Primena HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) je {irokorasprostranjena u svetu, dok je u EU i zakonski obavezuju}a odgo-varaju}om direktivom Saveta Evrope (Council Directive 93/43/EEC).Naime, svaki pojedinac koji poseduje, upravlja ili radi u proizvodnjihrane u EU, prema odredbama pomenute direktive, mora da uvedeHACCP sistem. Iako se ova direktiva, naravno, ne odnosi na zemljekoje nisu ~lanice Evropske unije, ovaj akt indirektno ima zna~ajanuticaj na preduze}a koja izvoze ili imaju izvozne planove za Evropskuuniju.

ZA[TO HACCP?

Primena ove direktive obavezuje uvoznike u Evropskoj uniji da uvozeisklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti,tako da su sva preduze}a koja posluju sa prehrambenim proizvodimapostala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemaljavan EU, zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP. Tako smo do{lido situacije da proizvo|a~i i izvoznici prehrambenih proizvoda izzemalja koje nisu ~lanice EU, a koji èle da plasiraju svoje proizvodena zajedni~ko trì{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~ei procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem usvoja preduze}a.

Sa druge strane, treba re}i da primena HACCP sistema nije limiti-rana samo na primenu u velikim privrednim sistemima ve} je njegovaprimena mogu}a i u manjim sistemima za proizvodnju gde jebezbednost hrane i higijenska ispravnost od klju~nog zna~aja.Prakti~no, sigurnost hrane mora da bude obezbe|ena od njive dofarme pa sve do zavr{nog pakovanja u saglasnosti sa strogimhigijenskim pravilima.

Upravo ove dve ~injenice su razlog {to smo u ovom broju Exporteraodabrali da predstavimo ba{ ovaj sistem kvaliteta.

O HACCP

Razlike izme|u HACCP i konvencionalnog pristupa za{titi zdravsteneispravnosti prehrambenih proizvoda

Konvencionalni metod kontrole zdravstvene ispravnosti hrane sezasniva na ispitivanju finalnih proizvoda, naj~e{}e metodom uzorko-

vanja. Bez obzira na svoju sveobuhvatnost i rigoroznost, ovaj sistemnije u mogu}nosti da spre~i pojavu incidentnih situacija, kao {to suzaga|ivanje hrane mikrobiolo{kim i fizi~ko hemijskim agensima. Poredtoga, ovaj vid kontrole je skup, zahteva dosta vremena i znatnousporava proces proizvodnje i distribucije namirnica. To je reaktivani manje efikasan od proaktivnog HACCP sistema koji predstavljaintegralan sistem kontrole bezbednosti hrane u svim fazama njeneproizvodnje i distribucije.

Da budemo malo konkretniji, HACCP je sistem upravljanja kvalite-tom koji se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih biolo{kih, hemi-jskih i fizi~kih rizika kojima su izloène sirovine, mogu}ih rizika prirukovanju, proizvodnji, distribuciji i konzumiranju krajnjeg proizvoda.HACCP sistem je prilagodjen svim vrstama prehrambenih proizvodai svim vrstama proizvodnje i rukovanja hranom.

Sam HACCP se zasniva na slede}im principima:1. Analiza potencijalnih opasnosti - hazarda (u HACCP metodologi-

ji se pod opasno{}u podrazumeva nedozvoljena kontaminacijabiolo{ke, hemijske ili fizi~ke prirode, tj. pojava ili umnoàvanjemikroba koji mogu naru{iti bezbednost hrane, ili prisustvo toksi-na ili drugih neprihvatljivih supstanci mikrobiolo{kog metabo-lizma);

2. Identifikacija kriti~nih kontrolnih ta~aka - ccp (kontrolne ta~kemogu biti proizvodne procedure ili operacije u bilo kom deluprocesa proizvodnje - od nabavke/proizvodnje sirovina, sameproizvodnje, skladi{tenja itd.);

3. Ustanovljenje kriti~nih granica za svaku ccp (kriterijumi seobi~no odnose na dozvoljene temperature, vla`nosti, pHvrednosti, kvalitet kori{}enja vode, nivo hlorina kao i kakvo}uvode);

4. Uspostavljanje sistema monitoringa za svaku ccp (periodi~nomerenje kontrolisanih vrednosti kako bi se utvrdilo da li su oneu propisanim granicama);

5. Utvr|ivanje korektivnih mera za stanje izvan kriti~nih granica(mere za vra}anje vrednosti kontrolisanih veli~ina u granicenormale pre nego {to do|e do opasnosti da ~itav rezulatproizvodnje bude opasan);

6. Uspostavljanje procedura za proveru sistema (na primerpovremeno uzorkovanje kao metod korektivnog monitoringa);

7. Formiranje dokumentacije kojom se pokriva ~itav proces i sveprocedure primene HACCP-a.

PREDNOSTI HACCP

Prednosti primene ovog sistema su o~igledne kako za potro{a~e takoi za sama preduze}a.

Za potro{a~e to zna~i da se:· obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim

prehrambenim proizvodima i· redukuje pojava bolesti izazvanih hranom;

Dok za kompanije promena HACCP sistema· Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a;· Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom trì{tu;· Uklanja barijere internacionalne trgovine;· Omogu}ava efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda;· Pove}ava profit.

KAKO DA UVEDETE HACCP?

Ukoliko ste, a verujemo da jeste, uvideli zna~aj uvo|enja HACCPsistema kvaliteta u va{em preduze}u, sledi kratak opis postupkauvo|enja.

Naravno, kao i kod uvo|enja bilo kog drugog sistema kvalitetapotrebno je da unajmite specijalizovanu konsultantsku ku}u koja }eanalizirati proces proizvodnje u va{em preduze}u i na osnovu gorenavedenih koraka uraditi plan uvo|enja HACCP.

Ipak, pre nego {to po~ne sam rad konsultanata neophodno je da seuradi presek stanja, odnosno da se konstatuje ispunjenosttehnolo{kih uslova, arhitektonskih (npr. visina stropa u fabrici,postojanje odgovaraju}ih staza i sl.) i tehni~kih. Presek stanja seradi na osnovu odgovaraju}e ~ek liste, a moè ga vr{iti ilikonsultantska ku}a ili sertifikaciono telo ({to je mo`da i boljavarijanta sa stanovi{ta nepristrasnosti kasnijeg postupka).

19

CM

YK


J u l 2 0 0 5 • EXPOR T ER18

Standard za izvoznike hrane Od naredne godine, primena HACCP standarda bi}e obavezna za sva preduze}a izvozike u Evropskuuniju, koja posluju sa prehrambenim proizvodima. Prema podacima Privredne komore Srbije, trenut-no 10 preduze}a u Srbiji ima HACCP sertifikat.

HCCP

CM

YK



Standardi kvaliteta

Osnovna na{a filozofija i na{ cilj je da se i poslovni uspeh na{ih klijenatai efikasnost na{ih konsultantskih usluga ostvaruje tako da se onime|usobno podrè i oja~avaju. Na{i stru~ni saradnici (konsultanti) supriznati i poznati stru~njaci, rukovodioci, koji poseduju teorijsko iempirijsko znanje. Pomo}u njih smo proteklih 10 godina u~estvovali unekoliko stotina konsultantskih projekata sa velikim uspehom u EU.

Usluge kojima moèmo da doprinesemo poslovnom uspehu na{ih klijenata su:· Sistem upravljanja kvalitetom ISO 9001:2000...ako èlite da budete kompetentni na trì{tu sa sistemom upravljanja kvalitetom ko-

ji ima me|unarodni sertifikat, odnosno, ako èlite da u~estvujete na konkursima;· ISO 14000 Upravljanje ìvotnom sredinom....ako èlite da va{ sistem upravljanja ìvotnom sredinom odgovara me|unarodnim za-

htevima;· Total Quality Management... ako èlite posti}i vi{i nivo zadovoljstva kupca uz manje tro{kove;· HACCP Analiza opasnosti i kriti~ke kontrolne ta~ke...ako èlite da va{ sistem za bezbednost namirnica/higijenski sistem odgovara

zakonskim propisima u EU, i zahtevima trgovinskih lanaca;· EFSIS, BRC, IFS sistemi o bezbednosti namirnica...ako èlite da va{ sistem za bezbednost namirnica odgovara zahtevima trgovin-

skih lanaca;· ISO 22000 Sistem upravljanja bezbednosti namirnica...ako èlite da uvedete sistem za bezbednost namirnica na osnovu zahteva stan-

darda;· EUREPGAP.

...To je sistem o zahtevima bezbednosti namirnica u proizvodnji vo}a, povr}a i ìtarica,sto~arstva i proizvodnji mleka "Dobra Poljoprivredna Praksa".

Tel: 063/460 797 Tel/fax: 024/793 079 web: www.haccp.co.yu email: [email protected]

20

CM

YK

CM

YK



Standardi kvaliteta

Na osnovu prethodnog preseka stanja sepravi akcioni plan i formira multidisciplinarnitim koji treba da uklju~i stru~njake (mogubiti iz preduze}a ili van njega) iz oblastima{instva, tehnologije proizvodnje i hemije.

Konsultantski rad obi~no traje od 3 do 12meseci. Tokom rada se dokumentuje sve {toje potrebno uraditi, vr{i se obuka kadrova ikontrola.

Nakon toga sledi sertifikacija kojoj prethodi ocena ispunjenosti uslo-va za dobijanje HACCP sertifikata i na kraju samo sertifikaciono teloizlazi na teren (u prizvodni pogon) i kona~no utvr|uje ispunjenostuslova za dobijanje sertifikata. Ovaj postupak traje od 1 do 3 mese-ca nakon ~ega sledi izdavanje sertifikata.

Konsultantskih ku}a kod nas ima relativno dosta tako da ne bi trebaloda imate problema sa pronalaènjem istih, dok sertifikacionih tela(odnosno predstavni{tva me|unarodnih sertifikacionih tela)trenutno u Srbiji ima 3 - 4.

ZASTUPLJENOST HACCP KOD NAS

Prema podacima Privredne komore Srbije, trenutno 10 preduze}a uSrbiji ima HACCP sertifikat. To su:

· Bambi, Poàrevac; · Fresh&Co, Subotica; · Letas, Beograd;· Atle, Beograd;· Sartid beli limovi, [abac;· Sirogojno Company, Uìce;· [trand, Novi Sad;· Flory, Kru{evac i· Industrija mesa "Zlatibor", âjetina.

PODR[KA DR@AVE

Uvi|aju}i strate{ki zna~aj uvo|enja ovog sitema kvaliteta za ukup-nu konkurentnost na{e privrede, podr{ka Vlade Republike Srbije pre-duze}ima koja èle da uvedu HACCP nije izostala.

Da po~nemo od na{e ku}e, SIEPA je tokom 2004. godine sprovelaprogram SEMDAS koji je izme|u ostalog omogu}avao preduze}imau Srbiji da dobiju finansijsku pomo} za uvo|enje HACCP sistema uiznosu od 50% tro{kova uvo|enja i sertifikacije sistema. Odziv je bioveoma dobar i uvo|enje nekog od sistema kvaliteta je bila aktivnostza koju su se naj~e{}e prijavljivala srpska preduze}a. Odobrena je po-mo} za 13 preduze}a da uvedu HACCP sistem.

Na àlost, SEMDAS program je zavr{en pro{le godine, ali dobre vestistiù iz Ministarstva finansija. Naime, Vlada Republike Srbije je 26.

maja 2005. go-dine na predlog resornogMinistarstva poljoprivrede usvoji-la Uredbu o kori{}enju podsticajnihsredstava za uvo|enje i sertifikaciju sistemabezbednosti hrane u 2005. godini.

Ovom uredbom utvr|uju se uslovi i na~in kori{}enja podsticajnihsredstava za uvo|enje i sertifikaciju, kao i za resertifikaciju sistemabezbednosti hrane u 2005. godini.

Pravo na kori{}enje podsticajnih sredstava imaju privredna dru{tvai preduzetnici koji se bave proizvodnjom i prometom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, hrane za ìvotinje kao i sakupljanjem, pre-radom i uni{tavanjem otpadaka ìvotinjskog porekla.

Visina iznosa podsticajnih sredstava obra~unava se na vrednost pro-cenjenog projekta bez poreza na dodatu vrednost, s tim da taj iznosne moè biti ve}i od 800.000 dinara.

Zahtev za kori{}enje podsticajnih sredstava korisnici sredstava pod-nose Ministarstvu poljoprivrede do 1. novembra 2005. godine. Zauvo|enje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane namenjeno180.000.000 dinara.

Iznos podsticajnih sredstava zavisi od procenjene vrednostiprojekta i to za: uvo|enje i sertifikaciju HACCP programa, reserti-fikaciju HACCP programa, uvo|enje i sertifikaciju HACCP programaintegrisanog sa sistemom upravljanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO9001, uvo|enje i sertifikaciju HACCP programa integrisanog sasistemom upravljanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO 9001 isistemom upravljanja za{titom ìvotne sredine JUS ISO 14001/ISO14001. Za uvo|enje i sertifikaciju sistema bezbednosti hranenamenjeno 180.000.000 dinara.

Vi{e informacija o samom programu pomo}i i na~inu prijavljivanjamoète na}i na internet prezentaciji Ministarstva poljoprivrede,{umarstva i vodoprivrede.

Korisna adresa:www.minpolj.sr.gov.yu

G. Radosavljevi}

597

397347

307

241

176166

135 126 122

-

100

200

300

400

500

600

Rai

ffei

senb

ank

Del

ta

Kom

erci

jaln

a

Hyp

o Al

pe a

dria

vojv

odja

nska

Soci

ete

Gen

eral

e

AIK

bank

Nis

HVB

ban

k

ProC

redi

t ba

nk

NBG

22 23

Trì{te izvoznih kreditaOp{ti uslovi za dobijanje izvoznog kredita i svih ostalih kredita su, pre svega, kvalitetni finansijskiizve{taji, jasna vlasni~ka i menadèrska struktura, jasna istorija preduze}a. Usluge Raiffeisen bankekoristi oko 90% najve}ih izvoznika u na{oj zemlji.

RAIFFEISENBANK A.D, BEOGRAD

CM

YK

CM

YK


Exporter: Kakav je odnos odobrenih kredita sektoru za poslo-vanje sa stanovni{tvom i sektoru za poslovanje sa privredom uportfoliju Raiffeisen banke?

Kao {to vam je, verovatno, ve} poznato, Raiffeisenbank a.d, Beogradje banka univerzalnog tipa, {to zna~i da posluje sa sektorom privrede,malim i srednjim preduze}ima, preduzetnicima, kao i sastanovni{tvom. Moè se re}i da je skoro istovremeno po~eo daradi sektor sa stanovni{tvom, i to samo tri meseca posle po~etkarada banke sa sektorom privrede. Raiffeisenbank a.d, Beograd jeprva banka u Srbiji koja je po~ela da daje kredite na dugi rok. Naprvom smo mestu po obimu prometa sa VISA karticama. Tako|e,me|u prvima smo ponudili klasi~nu kreditnu karticu na{im gra|ani-ma, kao i novu, ali ve} veoma popularnu uslugu - Paket kredit, kojaklijentima sa teku}im ra~unom omogu}ava za dobrodo{licu, poredpostoje}ih usluga (pozajmica po teku}em ra~unu, VISA electronkartica, elektronsko bankarstvo, pla}anje obaveza trajnim nalogom),i pogodnost kori{}enja gotovinskog kredita do 3.000 evra, u dinarskojprotivvrednosti, bez ìranata depozita i u~e{}a. Sa rastom mreèna{ih filijala po celoj Srbiji, rastao je i kreditni portfolio Raiffeisenbanka.d, Beograd. Kao rezultat svega toga, na{a banka je na prvommestu po ukupnom broju odobrenih kredita, prema zvani~nimpodacima Narodne banke Srbije. Trenutan odnos odobrenih kreditastanovni{tvu u odnosu na privredu po kreditnom portfolijuRaiffeisenbank a.d, Beograd je 30:70, sa tendencijom promene togodnosa u korist stanovni{tva.

Exporter: Koliki je procenat naplate odobrenih kredita privre-di?

Kao sto sam ve} istakao, Raiffeisenbank a.d, Beograd je na prvommestu po odobrenim kreditima, prema podacima NBS od 30. martaove godine. Ono {to èlimo posebno da istaknemo je da je tajportfolio veoma kvalitetan sa stanovi{ta rizika i to pre svegazahvaljuju}i kvalitetnim klijentima i na{im efikasnim proceduramaza ocenu boniteta klijenta, {to rezultira visokim procentom naplateodobrenih kredita privredi.

Exporter: Po op{toj oceni, kamatne stope za kredite u sek-toru privrede su jo{ uvek izuzetno visoke. Koji su glavni uzrocii da li se o~ekuje smanjenje kamatnih stopa u narednom perio-du?

Na formiranje kamatne stope uti~e vi{e faktora. Klju~ni faktori surizik zemlje kao i regulativa centralne banke. To konkretno zna~i da }esmanjenje kamatnih stopa uslediti sa pobolj{anjem kreditnogrejtinga Srbije i smanjenjem visoke stope izdvajanja obaveznerezerve kod Narodne banke Srbije koja trenutno iznosi 26%, i nakoju NBS ne pla}a kamatu.

Exporter: Jedna od usluga Raiffeisen banke sektoru privredesu i krediti izvoznim preduze}ima. Kakvi su uslovi kreditiranja?

Ta~no je da Raiffeisenbank a.d, Beograd daje kredite preduze}imakoja imaju visok obim izvoza. Moèmo re}i da 90% najve}ih izvozni-ka u na{oj zemlju sara|uje sa na{om bankom. Uslovi kreditiranja za

takva preduze}a prilago|eni su njihovom ciklusu proizvodnje i naplatipotraìvanja kod izvoznih poslova.

Exporter: [ta koristite kao sredstvo obezbe|enja izvoznihkredita i koje uslove preduze}e mora da ispuni da bi konkurisa-lo za dobijanje izvoznog kredita?

[to se ti~e sredstava obezbe|enja, kod pomenutih kredita koristimorazli~ite na~ine koji odgovaraju kako klijentima, tako i na{oj procenirizika svakog pojedina~nog slu~aja. Op{ti uslovi za dobijanje izvoznogkredita i svih ostalih kredita su, pre svega, kvalitetni finansijskiizve{taji, jasna vlasni~ka i menadèrska struktura, jasna istorijapreduze}a, a sve to na kraju rezultira poverenjem banke u sigurnostfinansiranja tog klijenta.

Exporter: Kako biste opisali Va{eg tipi~nog klijenta me|uizvoznim preduze}ima?

Tipi~nog klijenta Raiffeisenbank a.d, Beograd me|u izvoznimpreduze}ima te{ko je opisati, zato {to banka svakog svog klijentatretira sa neophodnim respektom i dovoljno pa`nje da bi moglasagledati njegove potrebe, prednosti, ali i mane, kao i da bi se moglaprilagoditi potrebama konkretnog klijenta. Ali, generalno govore}i,tipi~na izvozna preduze}a koja su na{i klijenti poti~u, uglavnom, izmetaloprera|iva~ke i prehrambene industrije, a to su preduze}a sadobrom tradicijom, izraènom komparativnom predno{}u, jakommenadèrskom i vlasni~kom strukturom.

Exporter: Moèmo li o~ekivati povoljnije uslove kreditiranjai pro{irenje usluga Raiffeisenbank a.d, Beograd za izvoznapreduze}a?

Namera Raiffeisen banke je pro{irenje obima usluga za na{e klijentei iskorak u susret njihovim potrebama. Tako|e, nadamo se da }euskoro biti ostvareni preduslovi u ukupnoj zakonskoj regulativi kojiure|uju pojedine oblasti na{eg ekonomskog ìvota, a trebalo bi daomogu}e dalji razvoj. Ono {to sada pripremamo i {to èlimo daponudimo klijentima, uz odre|ena prilago|avanja zakonskog okvirajesu faktoring poslovi.

D. Pej~i}

Nakon pokretanja reforme u finansijskom sektoru, Raiffeisenbanka.d, Beograd, bila je prva banka sa stranim kapitalom koja je u{la nana{e trì{te i dala znatan doprinos povratku poverenja stanovni{tvai privrede u doma}e bankarsko trì{te. Najvi{e zahvaljuju}i visokomkvalitetu i raznovrsnoj ponudi svojih usluga, ona danas zauzimavode}e mesto po vrednosti aktive, odobrenih kredita i ukupnih de-pozita.

Sve ve}i broj filijala u svim ve}im gradovima Srbije svedo~i o zado-voljstvu banke dosada{njim rezultatima i ambicioznim planovimabudu}eg razvoja. O tome, kao i o segmentu poslovanja sa izvoznimpreduze}ima za Exporter govori Goran Kesi}, ~lan Izvr{nog odboraRaiffeisen banke.

Exporter: Raiffeisen Zentralbank (RZB) je bila generalni spon-zor nedavno odràne Godi{nje skup{tine i Biznis forumaEvropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je dodeljenana{oj zemlji u znak priznanja za dosada{nje reforme, posebno

u bankarskom sektoru. Koji su, po Va{em mi{ljenju, naredni ko-raci u daljem razvoju bankarskog sektora kod nas?

@eleo bih, najpre, da napomenem da je Godi{nja Skup{tina i Biznisforum Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je ove godine odrànu Beogradu, ozna~en kao jedan od najuspe{nijih skupova u istorijiove organizacije, kako u pogledu organizacije, tako i u pogledupostignutih rezultata. To nije subjektivno mi{ljenje rukovodstvaRaiffeisen banke, ve} i mi{ljenje ve}ine u~esnika na ovom skupu.

înjenica da je Raiffeisen International bila sponzor pomenutogdoga|aja samo uve}ava na{e zadovoljstvo. U pogledu daljeg razvo-ja bankarskog sektora, koji je do sada, po op{toj oceni, napredovaonajbrè u pogledu transformacije i prilago|avanja me|unarodnimstandardima, dinamika }e zavisiti od brzine razvoja ukupneekonomije u Srbiji. Sam bankarski sektor }e okon~anjem privatizacijei implementacije standarda Basel II, zavr{iti fazu prilago|avanjame|unarodnim standardima.




PRVIH 10 BANAKA – krediti klijentima

Zaklju~no sa: 31.03.2005. u milionima evra

Rai

ffeis

en

Del

ta

Kom

erci

jaln

a

Hyp

o A

A

Vojv

o|an

ska

Soc.

Gen

eral

e

AIK

ban

k

HV

B ba

nk

ProC

redi

t

NBG

Finansije

Za samo osam godina poslovanja kompanijaGrand Prom je postala najve}i proizvo|a~kafe na Balkanu. Prema zvani~nim podacimakompanija Grand Prom je sa 45% u~e{}a iostvarenom prodajom od vi{e od 15 milionakilograma kafe u prethodnoj godini lider natrì{tu kafe Srbije i Crne Gore. Skoro svakadruga {oljica ispijena u SCG skuvana je odkafe koja iza|e iz pogona Grand Proma.Zahvaljuju}i neprekidnom ulaganju utehnologiju, pra}enje savremenih svetskihtrendova u proizvodnji kafe, otvaranjemnovog poglavlja u doma}em advertajzingu,uspeh Grand Proma je bio neminovan.

U poslednje vreme najve}u pa`nju doma}ih,ali i medija u biv{im jugoslovenskimrepublikama, okupira ugovor o strate{kompartnerstvu koji }e kompanija Grand Prompotpisati do kaja leta sa slovena~kimkompanijama Droga Kolinska. Potpisivanjemovog zna~ajnog ugovora omogu}i}e sestvaranje giganta u prehrambenoj industriji itrì{nog lidera na teritoriji jugoisto~ne Evrope,kao i lak{i prodor na nova trì{ta.

Ugovor predvi|a zajedni~ke investicije idistribuciju, osvajanje novih trì{ta i razmenuakcija me|u partnerima. Pored liderske pozi-cije na trì{tu kafe u Srbiji, Grand Prom unovu grupaciju unosi i razvijene poslove uBosni i Hercegovini.

Kompanije Grand Prom i Droga Kolinska }epartnerstvom zadràti sve postoje}ebrendove i uporedo razvijati nove, stalnounapre|uju}i proizvodnju i uvode}i svetskei evropske standarde u proces proizvodnje ipruànja usluge potro{a~ima. SlobodanVu~i}evi}, predsednik Grand Proma i jedanod najve}ih akcionara u novoj grupaciji, u

intervjuu za Eksporter govori o dosada{njimuspesima kompanije, proizvodima i planovi-ma Grand Proma vezanih za strana trì{ta.

Exporter: [ta smatrate najve}imposlovnim uspehom Grand kafe uinostranstvu?

Kada smo po~injali sa poslom u Bosni iHercegovini, nismo se nadali da }e nas uspehtako brzo sti}i. Me|utim, to nije bilo lakoposti}i, s obzirom na to da je tradicija ispi-janja kafe u ovoj biv{oj republici i dalje veo-ma prisutna, te je i konkurencija jaka.

Uz pomo} kredita EBRD-a napravili smopogon za preradu i pakovanje kafe u Bijeljinii primenom svetskih standarda i poslovnihkoncepata za nekoliko meseci uspeli dastignemo i prestignemo ostale proizvo|a~ekafe na ovoj teritoriji.

Sada je Grand kafa najtraènija kafa u Srbijii Crnoj Gori i lider u BiH u kojoj zauzima vi{eod 20% trì{ta kafe. U periodu koji je prednama Grand }e nastaviti sa strategijom

rasta, produktivnosti i odgovornosti. Zbogtoga su sa nama uvek pravi ljudi i pravaradna atmosfera. Kada kaèm "pravi ljudi",mislim na izuzetne ljude - one koji imajusposobnost i èlju da vode, da napraveiskorak u nivou kvaliteta i da ostvare izuzetneposlovne rezultate.

@elimo da privu~emo, razvijemo i zadrìmotalente visokog kalibra u organizaciji kojaneprekidno u~i. To je su{tina na{e pobed-ni~ke organizacione strategije koja po-drazumeva timski rad kako bi na{i proizvodisvojim kvalitetom i u budu}nosti u pot-punosti zadovoljavali potrebe potro{a~a.

Exporter: Kakvi su planovi kompanijena stranim trì{tima u ovoj godini? Kakviefekti, po pitanju prodora na nova trì{ta,se o~ekuju nakon spajanja sa kompani-jama Droga Kolinska?

O~ekujemo da finalnim potpisivanjemugovora o strate{kom partnerstvu sa DrogomKolinskom krajem juna u|emo u Evropu,pro{irimo se na trì{te regije i EU.

25

CM

YK


J u l 2 0 0 5 • EXPOR T ER24

CM

YK


Namera je da se ovim strate{kimpartnerstvom napravi gigant u prehrambenojindustriji na teritoriji jugoisto~ne Evrope.

S obzirom na to da sam na nedavno odrànojsednici Upravnog odbora Droge Kolinskeizabran za izvr{nog direktora novoformiranegrupacije za teritoriju jugoisto~ne Evrope,proizvodi Grand kafe }e se na}i u dràvamakoje obuhvataju ovu regiju. Ovakav na~inujedinjavanja dobar je za nas kao kompaniju,ali i za na{u dràvu, jer kako se najboljislovena~ki proizvodi nalaze ve} odavno napolicama na{ih prodavnica, tako }e se i na{inajuspe{niji brendovi kupovati kako nateritoriji biv{e Jugoslavije, tako i {ire.

Exporter: Malina je jedan od izvoznihaduta na{e zemlje. Kako posluje Va{eprivatno preduze}e Malina Produkt?

Svi imaju velika o~ekivanja od poljoprivrednihproizvo|a~a. To je teàk posao, sve {to je

bliè primarnoj proizvodnji, to je teè. Ina~e,Malina Produkt je jedan od najve}ihizvoznika smrznutog vo}a u zemlji. Preradimovi{e hiljada tona maline godi{nje. Kvalitetpakovanja, sveè i smrznute maline,moderne hladnja~e doprinose da i u ovojgrani proizvodnje budemo me|u najboljima.

Me|utim, i ovaj posao je u krizi, svakisegment proizvodnje je suo~en sakomplikacijama. Stepen prerade maline je

izuzetno nizak. U ovoj grani je i najve}akonkurencija na svetskom trì{tu. Tako|e, tusu i visoki tro{kovi proizvodnje, a svakogjuna nesporazumi proizvo|a~a, prere|iva~ai vlasnika hladnja~a oko otkupne cene malinedodatno oteàvaju situaciju sa izvozom.Me|utim, iako je te{ko, ne treba odustajati.

Exporter: Koji proizvodi, po Va{emmi{ljenju, su glavni aduti firme na stranimtrì{tima?

Smatram da je na stranom trì{tu najboljeplasirati doma}e poljoprivredne proizvodekoji su prethodno preradjeni. Dugo godina jepravljena identi~na gre{ka sa vo}em kojesmo izvozili. Zbog toga i nemarnostiodgovornih prema nacionalnom resursu,{ljiva polako odlazi u zaborav.

Pla{im se da bi to moglo da se dogodi samalinom ukoliko ne napravimo strategijuizvoza.

SLOBODAN VUÎ]EVI], PREDSEDNIK KOMPANIJE GRAND PROM

Ulaganje u marketing i dobro osmi{ljene kampanje se vi{estruko isplatilo - dva miliona ljudidnevno pije Grand kafu. Finalnim potpisivanjem ugovora o strate{kom partnerstvu sa DrogomKolinskom iz Slovenije, do kraja leta, Grand kafa }e svoje poslovanje pro{iriti na trì{te regije iEvropske unije.

GRANDiozni uspeh sazrnom kafe


Success story

CCiilljj GGrraanndd PPrroommaa je da bude utoku sa èljama i potrebamapotro{a~a. Pored tajne kako dapotencijalni potro{a~ prvi putkupi Grand kafu, va`nije je akoda postane i ostane stalni kupac,lojalni potro{a~, koji }eautomatski postati i promoterGrand kafe.

Product Group Manager (PGM) je marketin{ka alatka, za pregled ianalizu stanja trì{ta robe {iroke potro{nje (FMCG - Fast MovingConsumer Goods). Prema podacima PGM istraìvanja, u koje jebilo uklju~eno 1000 potro{a~a iz Srbije i preko 2500 razli{itihbrendova, najuspe{niji doma}i brend trenutno je Grand kafa.

Prema indeksu uspe{nosti doma}ih brendova na nacionalnom trì{tu,Grand kafa sa indeksom 70 je najuspe{niji srpski brend, dok se KnjazMilo{ sa indexom 67 nalazi na drugom mestu najja~ih brendova uSrbiji.

Analiza stanja doma}ih brendova na trì{tima zemalja biv{e SFRJ(Slovenija, Hrvatska i BIH) zajedno, pokazala je da se Grand kafa,kao jedini brend iz Srbije, nalazi na listi deset najboljih robnih marki.

Merenje stavova 4.000 potro{a~a iz ~etiri zemlje pokazalo je da seblaga prednost daje proizvodima svetskih giganata poput Milke, KokaKole i Proctor & Gambla. Na devetom mestu nalazi se Grand kafa, kaojedini doma}i brend me|u prvih deset.

Grand Prom se otvaranjem fabrike u BiH, planiranim spajanjem sakompanijom Droga Kolinska i ulaganjem velikih sredstava umarketing, agresivno probija na ovim trì{tima, sa velikim izgledimada se uskoro na|e me|u pet najbojih brendova u okruènju.Tako|e, ne zaboravimo pamet i brojne mlade, stru~ne ljude koji

svojim znanjem osvajaju pa`nju rukovodilaca svetski uspe{nihkompanija. Potencijal na{e zemlje je i ekolo{ki turizam koji jo{ nije udovoljnoj meri razvijen.

Exporter: Koliko pa`nje se posve}uje izradi ambalaè ipromociji proizvoda?

Svako ko vodi ra~una o svojim potro{a~ima poklanja veliku pa`njukvalitetu, ambalaì i promociji proizvoda. Nedavno je ura|enoistraìvanje agencije Faktor plus kojim je potvr|eno da Grand Promkoristi najsavremeniju tehnologiju u preradi i pakovanju kafe, a daipak ima najniù cenu kafe u regionu.

Ma{ine pomo}u kojih se u Grand Promu obra|uje kafa su uglavnomiz Italije i Nema~ke. Kada je re~ o materijalima za pakovanje kafe,koristimo triplex foliju ~esto u kombinaciji sa easyopen materijalimakoji, uz postoje}e karakteristike obi~ne troslojne folije, imaju iposeban sloj koji omogu}ava lako otvaranje. Poznato je da kompanijaulaè dosta u marketing, ali i u aktivnosti od op{tedru{tvenog zna~aja.@elimo da budemo aktivni i odgovorni u~esnici ovog dru{tva i na tajna~in pruìmo doprinos kao jedna velika kompanija.

Exporter: Planirate li razvoj novih proizvoda isklju~ivonamenjenih izvozu?

Za sada, veliki deo asortimana koji postoji u Grand Promu, potpisi-vanjem ugovora o strate{kom partnerstvu bi}e plasiran van granicana{e zemlje. Ina~e stalno {irimo asortiman svojih proizvoda, ~ak jei na{ najnoviji Choco - topla ~okolada dobio Veliku zlatnu medalju zakvalitet na nedavno zavr{enom me|unarodnom Sajmu poljoprivredeu Novom Sadu.

Grand Prom je kompanija koja uvek ide napred i postavlja ambiciozneciljeve, ali i kompanija koja poseduje tehni~ke, kadrovske i finansijskepotencijale da svoje ciljeve i ostvari. Vera u uspeh je pola uspeha.

M. Zatezalo

26 27

CM

YK

CM

YK




Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Istraìvanje koje je slovena~ka firma CATI sprovela u saradnji sa Strategic Marketingom izBeograda, primenom PGM metodologije, pokazalo je da Srbija ima robne marke koje moguuspe{no da se takmi~e u zemljama biv{e SFRJ.

Doma}i brendovi sve poznatiji

Success story

Uz pomo} kredita EBRD-a napravili smo pogon za preradu i pako-vanje kafe u Bijeljini i primenom svetskih standarda i poslovnihkoncepata za nekoliko meseci uspeli da stignemo i prestignemoostale proizvo|a~e kafe na ovoj teritoriji.

PGM CONSULT

Istraìvanja

[ta je PGM?

PGM se bazira na podacima terenske ankete potro{a~a koji seprikupljaju dva puta godi{nje kombinovanjem klasi~nog anke-tiranja i samostalnog popunjavanja upitnika, preko koje se priku-plja 11 razli~itih indikatora potrebnih da bi se proces razvojabrenda opisao na valjan na~in.

Poznatost brenda, iskustvo sa brendom, namera kori{}enja, ni-vo kori{}enja i lojalnost brendu predstavljaju samo neke od in-dikatora koje PGM meri za svaki brend.

Jo{ jedna va`na odlika PGM-a je da on pored ove osnovne per-spektive, perspektive sa pozicije brenda, poseduje jo{ dve: per-spektivu sa pozicije kategorije i njenog upravljanja, i perspek-tivu sa pozicije potro{a~a. Ova vi{eslojnost PGM-a je upravoono {to ga ~ini idealnim alatom za sve koji su uklju~eni u pro-ces izgradnje brenda.

FOIRE AUX VINS DE COLMARSajam vina05.08. - 15.08.2005.KOLMAR, FRANCUSKA

AGRORUSSMe|umarodni sajam hrane i pi}a29.08. - 04.09.2005SANT PETERSBURG, RUSIJA

SPECIALITY & FINE FOOD FAIR04.09. - 06.09.2005.Sajam delikatesaLONDON, VELIKA BRITANIJA

AGRARIA07.09. - 11.09.2005.Me|unarodni sajam privredeVALADOLID, [PANIJA

HARMONIE08.09. - 10.09.2005.Sajam zdrave hranePRAG, Ê[KA

AGRILEVANTE10.09. - 18.09.2005.Me|unarodni sajampoljoprivrednih ma{inaBARI, ITALIJA

TEA & COFFEE WORLD CUP11.09. - 13.09.2005.Me|unarodni sajam proiz-vo|a~a ~aja i kafeHAMBURG, NEMA^KA

DRINKTEC-INTERBRAU12.09. - 17.09.2005.Me|unarodni sajam proiz-vo|a~a gaziranih pi}aMINHEN, NEMA^KA

ME\UNARODNI SAJAM HRANE I PI]A 28.09. - 03.10.2005NOVI SAD, SRBIJA I CRNAGORA

ANUGAMe|unarodni sajam hrane i pi}a8-12.10.2005.KELN, NEMA^KA

INTERNATIONAL GREEN WEEK13.01. - 22.01.2006.Me|unarodni sajampoljoprivrede i prehrambeneindustrije BERLIN, NEMA^KA

BIOFACH 200616.02. - 19.02.2006.Me|unarodni sajam organ-skih proizvodaNUREMBERG, NEMA^KA

GULFOOD19-22.2.2006.Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

FRUIT LOGISTICA02.02. - 04.02.2006.Me|unarodni sajam marketinga u sektoru vo}a ipovr}aBERLIN, NEMA^KA

DANI GASTRONOMIJE I TURIZMA08.-12.03.2006Me|unarodni sajam hrane,pi}a i opremeZa ugostiteljske objekteZAGREB, HRVATSKA

SNACKEX 200519.06. - 21.06.2006.Najve}i evropski sajamgrickalicaBERLIN, NEMA^KA

SIAL22-26.10.2006.Me|unarodni sajam prehranePARIZ, FRANCUSKA

Sajmovipoljoprivrede

Deset najboljih srpskih robnih marki u Srbiji poindexu uspe{nosti

Pet najja~ih brendova u Srbiji prema indexu uspe{nosti

28 29

Budite deo jedinstvenebaze izvoznikaAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) zapo~ela je projekat izradebaze podataka izvoznih preduze}a u Srbiji. Baza je prvenstveno namenjena stranim dobavlja~ima,investitorima ili potencijalnim kupcima koji èle da dobiju prave informacije o doma}im izvoznicimaiz pojedinih sektora, kako bi uspostavili kontakt i eventualno ostvarili poslovnu saradnju.

CM

YK

CM

YK


Do sada su doma}a preduze}a pokazala veliko interesovanje za do-bijanje informacija i uklju~ivanje u bazu izvoznika, {to na najboljina~in ilustruje zna~aj ovog projekta, pokrenutog u okviru aktivnostipromocije izvoza. Svesni smo da je doma}im preduze}ima vrlo te{koda prona|u partnere u svetu zbog velike konkurencije u inostranstvui gubitka stranih trì{ta usled ekonomske izolacije.

Kako je SIEPA centralna institucija u oblasti promocije izvoza, ovabaza predstavlja neophodno sredstvo za povezivanje doma}ih pre-duze}a sa potencijalnim stranim partnerima i pokretanje doma}egizvoza. Naime, SIEPA redovno prima upite stranih kompanija koje suzainteresovane za uvoz proizvoda iz Srbije i uglavnom uspeva daprona|e traène informacije.

Me|utim, ima slu~ajeva kada, usled nedovoljnog broja kontakata,nismo u mogu}nosti da pruìmo zadovoljavaju}i odgovor. Upravo iztog razloga, baza podataka, kao interaktivni promotivni materijal,treba da bude najbolji posrednik izme|u doma}ih i stranih preduze}a.

Preduze}a koja se budu na{la u bazi podataka ostvari}e slede}epogodnosti:

· Pristup je besplatan za sve korisnike;· Baza }e biti postavljena on-line, tako da }e njeno kori{}enje

biti jednostavno i brzo; · Upitnik koji treba popuniti radi unosa u bazu nije preop{iran, ali

je ipak dovoljno detaljan da privu~e pa`nju stranih partnera;· Ukoliko je strani partner zainteresovan za Va{ proizvod, moè

lako stupiti u kontakt sa Vama na osnovu datih podataka;· Ukoliko vam se strani partner ne javi direktno, SIEPA }e Vas

povezati sa njim;· Nakon {to stupite u kontakt sa stranim partnerom, SIEPA }e

Vam pomo}i prilikom sklapanja posla i uspostavljanja daljesaradnje;

· Omogu}eno je da u~estvujete u svim doga|ajima na temupromocije izvoza i time dobijete {ansu za besplatnu promocijuVa{ih proizvoda;

· Preduze}a u bazi dobija}e besplatno sve na{e publikacijenamenjene doma}im izvoznicima;

· Ukazuje se mogu}nost da postanete ~lan i uklju~ite se u radUdruènja izvoznika, ~iji je osnovni cilj zajedni~ko delovanjeizvoznika i bolja saradnja sa Vladom na re{avanju postoje}ihproblema prilikom izvoza;

· Ima}ete priliku da postavite Va{u reklamu u samoj bazipodataka.

U po~etku, baza }e biti dostupna na CD-u, a ve} od slede}eg brojamagazina Exporter bi}e postavljena i njena on-line verzija na sajtuAgencije: www.siepa.sr.gov.yu.

Da bi baza bila redovno aùrirana, potrebno je da nas preduze}ablagovremeno obaveste o svim promenama postoje}ih podataka.

Ukoliko se ovaj projekat pokaè kao uspe{an, odnosno ukoliko seispostavi da je ovakav na~in promocije doma}eg izvoza efikasan,Agencija }e u narednom periodu razviti i sektorske baze podatakakoje bi detaljno predstavile stanje u pojedinim privrednim granamai mogu}nosti poslovanja sa konkretnim preduze}ima. Ovakav na~inprezentacije trebalo bi, prema na{im o~ekivanjima, da omogu}istranim kompanijama jo{ brè uspostavljanje saradnje sa doma}impreduze}ima.

Ukoliko èlite da se na|ete u SIEPA-inoj bazi izvoznika, molimo Vas,da upitnik sa desne strane popunite i po{aljete putem faksa na broj011 / 3398 814.




Istraìvanja

SIEPA ISTRA@IVANJE

Glasajte za najbolji izvozni proizvod

Na internet prezentaciji magazina Exporter(www.siepa.sr.gov.yu/exporter) moète glasati za Najboljiizvozni proizvod Srbije u 2005. godini.

Ovim putem èlimo da ispitamo mi{ljenje javnog mijenja, presvega proizvo|a~a, potro{a~a i distributera o najboljimizvoznim proizvodima, koji }e konkurisati za nagradu Izvoznikgodine 2005. u kategoriji Najboljeg novog izvoznog proizvoda.O~ekujemo Va{e mi{ljenje.

Poslednjih godina sve se vi{e isti~e zna~ajpakovanja kao jednog od bitnih ~inilaca, nesamo kod transporta robe, ve} i kod proda-je proizvoda na zahtevnim stranim trì{tima.Prema istraìvanjima, u jednoj minutiprose~an kupac u supermarketu pro|e pored~ak 300 proizvoda. Tipi~an supermarketina~e ima asortimanan od 15.000 do 17.000proizvoda, a vi{e od 60% kupovine obavljase impulsivno, a ne planski. Naj~e{}e jepakovanje poslednja ili jedina {ansa dauti~ete na kupca. [ta je toliko va`no imagi~no u ambalaì?

Ambalaà igra veoma zna~ajnu ulogu uprivla~enju pa`nje potro{a~a, pruànjuinformacija o proizvodu, a vrlo ~esto uti~e ina dono{enje odluke o kupovini. Ambalaàdanas predstavlja neodvojivi deo proizvodate je neophodno da bude prilago|enapotrebama i zahtevima potro{a~a. Zbogtoga i promene u ambalaì moraju bitiprogramirane i uskla|ene sa promenamaproizvoda i preferencija potro{a~a naodre|enom stranom trì{tu.

OSNOVNE FUNKCIJE AMBALA@E

Da bi pakovanje opravdalo svoje postojanje,mora da zadovolji {est klju~nih elemenata.Koje sve funkcije ambalaà vr{i za vas?

· Drì proizvod. S obzirom na to daomogu}ava drànje sadràja i {titi gaod daljeg rasipanja, ambalaà se moraprilagoditi svim operacijama i procesi-ma na putu od proizvo|a~a do krajnjegpotro{a~a. Ovo je veoma va`no ako steizvoznik te se va{i proizvodi trans-portuju na velike udaljenosti. Shodnotome, ova funkcija od ambalaè zahte-va da zadovolji osnovne, ali i odre|enetehnolo{ke zahteve i uslove drànja.

· Omogu}ava pristup i upotrebu. U tomsmislu, pakovanje bi trebalo {tojednostavnije da se otvara, zatvara idrì, kako bi omogu}ilo lak{u upotrebu

proizvoda. Po~etkom osamdesetihuvozni med iz Rusije uspeo je da se nana{em trì{tu zadrì samo nekolikomeseci. Razlog za neuspeh je bilaambalaà. Vrhunski proizvod u staklenojtegli sa metalnim poklopem nije bilomogu}e otvoriti! Deklaracija na proizvo-du bi morala da bude usagla{ena sanavikama i potrebama potro{a~azemlje u koju se izvozi. Amerikanci se,na primer, retko odlu~uju da kupe robuukoliko je deklaracija napisana na vi{erazli~itih jezika.

· ûva i obezbe|uje proizvod na samojpolici, ali i tokom transporta.Ambalaà bi trebalo da onemogu}ineovla{}eno, odnosno neometanootvaranje proizvoda, pre nego {to do|eu ruke krajnjeg korisnika. Materijalikoje koristimo za izradu pakovanjamoraju da vr{e potpunu za{titu proizvo-da u toku transporta, skladi{tenja i svihmanipulacija. Pored toga, potrebno jeda upakovani proizvod ne prenosi nimiris, ni ukus. Ponekad se postavljazahtev da materijal bude providan, da bibilo mogu}e videti upakovani sadràj,{to je slu~aj sa sveìm vo}em, povr}emili mesom.

· Prodaje proizvod. Ambalaà jeposlednja odbrana od konkurencije. Onabi trebalo da pruì osnovnu informacijuo proizvodu, a uti~e i na obim prodaje.Oblik, boja i na~in izlaganja u malopro-dajnim objektima moraju da buduprilago|eni zahtevnom oku i rucikupca, ali i pogodni za manipulaciju.Poznato je da boja ima sna`nopsiholo{ko dejstvo na potro{a~e, kao iinformacije o sastavu, nameni, na~inu~uvanja i upotrebi proizvoda.

· Brine o va{em zdravlju i zdravlju va{eokoline. Svest o zdravom ìvotu i~istom okruènju postaje bitan elementcelokupnog proizvodnog procesa, odideje do pakovanja. Odlaganje,bacanje ili uni{tavanje ambalaè ima

zna~ajnu ulogu u planiranju ìvotnogciklusa - pakovanja se prave od recikli-ranih materijala, ulaè se u povratnuambalaù, smanjuje broj omota ilidrà~a, te{ki materijali se zamenjujulak{im, izbegavaju oni koji se u prirodite{ko raspadaju, itd.

· Produèni ìvot ambalaè. I poprestanku upotrebe proizvoda,ambalaà moè da doìvi svojureinkarnaciju i nastavi ìvot, naj~e{}eu obliku nekog drà~a ili ~uvarasvakodnevnih ili lepih i dragih stvari,podse}aju}i na neka pro{la vremena.

KAKO NAPRAVITI DOBRU AM-BALA@U?

Razvijanje dobrog pakovanja za novi proizvodzahteva dono{enje niza sistematizovanih od-luka. Kao prvo, kompanija mora da ustanovikoncept pakovanja koji odre|uje {ta pako-vanje treba da uradi za proizvod. Da li je naj-va`nije da ponudi za{titu proizvodu, privu~epa`nju potro{a~a ili ukaè na odre|enekvalitete proizvoda? Odluke o pravoj ambalaìva{eg izvoznog proizvoda trebalo bi da buduzasnovane na odre|enim elemenatima pako-vanja, kao {to su veli~ina, oblik, materijali,boja, tekst ili logotip. Najva`nije je da svi ovielementi pakovanja budu uskla|eni kako bipostigli o~ekivani krajnji efekat.

30 31

Ambalaà izvoznih proizvodaAmbalaà se vi{e ne koristi samo kod transporta robe na udaljena trì{ta, ve} predstavlja izna~ajnog ~inioca kod prodaje proizvoda zahtevnim kupcima.

CM

YK

CM

YK




Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Marketing mix

FUNKCIJE AMBALA@E

U kreiranju ambalaè izvoznog proizvoda tre-balo bi prevashodno da se rukovoditeprofilom potro{a~a na odre|enom trì{tu. Presvega, u kontaktu sa prodavcima moète daodredite ciljnu grupu potro{a~a va{egproizvoda. Ipak, da biste napravili profil va{egkupca, najbolje bi bilo da sastavite nekolikopitanja na koje bi data ciljna grupa mogla daodgovori. U ove upitnike obi~no ulazepitanja o polu, uzrastu, na~inu obla~enja,ukusima, broju dece, mese~noj potro{njiproizvoda i sl. Dobijeni odgovori sluè tomeda se marketing strategija preduze}akoncentri{e na odre|enu grupu potencijalnihkorisnika kako bi bio postignut maksimalanefekat u prodaji.

U postupku kreiranja ambalaè proizvodava`no je razumeti potrebe potro{a~a.Parametri koji odre|uju profil kupca suslede}i:

1.Geografski - Da li su va{i potro{a~igrupisani regionalno, nacionalno iligeografski?

2.Ekonomski uslovi, prihodi i kupovnamo} - Koliki su prose~ni porodi~niprihodi ili kupovna mo} korisnika?

3.Kulturni i etni~ki - Koji jezik koriste u ko-munikaciji? Da li etni~ka pripadnostuti~e na njihove ukuse i navike ukupovini? Kakvo je zna~enje boja upojedinim kulturama?

4.Dru{tveni status - Kakvu poziciju imajuu dru{tvu?

5.Uzrast - Kolika je starost korisnika uva{oj ciljnoj grupi?

6.Kupovne navike - Na koji na~in va{ipotro{a~i kupuju? Da li je to u malimprodavnicama, lancima brze hrane ilisupermarketima?

7.Mediji- Koje medije ciljna grupaodnosno korisnik prati? Koju dnevnu{tampu ~ita? Koje programe i emisijenaj~e{}e gleda?

UTICAJ BOJA I OBLIKA

Pakovanje je kod nekih proizvoda jedini na~inda se ono diferencira od proizvoda drugihpreduze}a. Male razlike u izgledu pako-vanja (boji, veli~ini, obliku) mogu da uti~una pove}anje obima prodaje pojedinihproizvoda. Pa`nju potro{a~a privla~eatraktivne forme i odgovaraju}e, ve}inom

jarke boje. Inovativno pakovanje moè datikompaniji prednost nad njenim konkurenti-ma te ulaganje u dizajn ambalaè proizvodanije uzaludno investiran novac. Nasuprottome, lo{e i nezanimljivo dizajnirano pako-vanje ~esto moè proizvesti kontraefekat ismanjiti prodaju. Planiranje pakovanjaproizvoda treba da otpo~ne ve} u fazi izradeproizvoda, jer pakovanje ~esto obeleàvaveli~inu proizvoda. Kod promene odre|enihproizvoda su{tina je upravo u promeni nje-gove veli~ine.

Odabir prave boje za va{e pakovanje veomaje zna~ajno. Uspe{no odabrana boja, poseb-no kod onih proizvoda koji se prodaju usupermarketima, privla~i pa`nju potro{a~a,ostaje u se}anju i name}e mu se u faziodlu~ivanja koji proizvod da kupi. Kod pako-vanja je najva`nije pogoditi pravu nijansu,jer su na{a ~ula veoma osetljiva na pojedineboje. Zamislite da se crvena boja Smokija iplava boja Chipsy-jevog logotipa zamene, ilida se promene samo za jednu nijansu, odbilborda do reklame u ~asopisu, ili na samompakovanju. Sigurno je da bi ovaj potezpromenio poruku i oslabio robnu marku.

Nakon izbora vrste pakovanja, preduze}e bitrebalo da ispita trì{te kako bi proveriloispravnost tog izbora. Posebnu pa`nju bitrebalo obratiti na uskla|ivanje pakovanja saostalim elementima, posebno logotipom, jerje potrebno da se njihove boje slaù.

PRAVO VREME ZA PROMENE

Pakovanje je ono {to potro{a~ vidi i ono {to~esto prodaje proizvod. Potro{a~i se vezujuza odre|eni proizvod i dobro znaju {ta im sekod njega svi|a. Ako se brend previ{epromeni, ne}e ga kupovati. Pakovanje bi tre-balo promeniti ukoliko preduze}e ima za ciljda pove}a tra`nju ili pobolj{a konkurentskuprednost snjiènjem tro{kova. Udeoambalaè u maloprodajnoj ceni kodprehrambenih proizvoda koji seprodaju u samoposlugamaiznosi preko 20%, dok kododre|enih vrsta proizvodamogu i}i i do 45-50% odmaloprodajne cene. Zbogtoga, sa ekonomskogstanovi{ta va`no je znati

{ta je cilj promene pakovanja. Svakapromena u ambalaì trebalo bi prethodno dabude testirana na trì{tu, kako pu{tanjemredizajniranog proizvoda u prodaju ne binastali efekti suprotni od o~ekivanih. Poznatprimer doslednosti u ambalaì pokazuje ~uve-na boca Koka Kole koja nije promenjena vi{eod jednog veka. Ako se ne{to drasti~nopromeni kod dizajna pakovanja njihovogbrenda, kupci se pitaju da li je promenjeno iono unutra, pa stoga kod dono{enja odlukeo promeni ambalaè treba biti pa`ljiv i sagle-dati sve eventualne posledice.

AMBALA@A ZA IZVOZ

Pored uticaja na prodaju proizvoda, kodizvoznika ambalaà igra veoma va`nu ulogupri prevozu proizvoda na udaljena trì{ta,{tite}i proizvod od brojnih neèljenihposledica (rasipanje tereta, kvarenje robe,lomljenje). Prilikom transporta proizvoda naudaljena trì{ta trebalo bi prethodno da seupoznate sa svim rizicima kojima je va{aroba izloèna i na~inima na koje moète dase za{titite.

Potreba za sigurnom i dobrom ambalaòmpredstavlja prioritet u dana{nje vreme,kada je i pored usavr{enog i brzog transportarobe put ka krajnjem korisniku sve duì. Utom slu~aju moète da se odlu~ite zakartonsku ambalaù koja obezbe|ujepouzdanu za{titu, lako i jednostavno pako-vanje robe. Pored toga, kartonska ambalaàje pogodna za sve oblike {tampe, {tosigurno doprinosi tome da se kupci lak{eopredele za kupovinu ovih proizvoda.

A. BovanM. Bara}

Obezbedite svoj besplatan primerak Exportera

........................................................

Ime firme: _________________________________________________________

Adresa: ___________________________________________________________

Po{tanski broj i grad: ______________________________________________

Telefon: ___________________________________________________________

E-mail: ____________________________________________________________

Web adresa: _______________________________________________________

Kontakt osoba: _____________________________________________________

Dodatne informacije: 011 3398 550, 3398 772, e-mail: officeªsiepa.sr.gov.yu


CM

YK

32

Ukoliko `elite da redovno primate magazin Exporter potrebno je da prijavu popunite i po{aljete po{tom na adresu: Agencija za stranaulaganja i promociju izvoza (SIEPA), sa naznakom - pretplata na magazin, Vlajkovi}eva 3/5, 11000 Beograd, na e-mail adresu([email protected]) ili putem faksa (011 / 3398 814).

Magazin za izvoznike

re~ urednika · 2014. 1. 22. · je ni jeftinija. preduze}e "arteska internacional" sad...

Documents