Ribe su najbronija grupa kičmenjaka.

28.000 vrsta

RAZNOVRSNOST RIBA

More

Škrţni prorezi

Krljušt sa zubićem

Usta sa donje strane

RaĊaju ţive mlade

Nemaju riblji mehur

RUŠLJORIBE

• Mora i slatke vode

• Škrţni poklopac

• Krljušt u vidu crepova

• Usta sa prednje strane

• Polaţu jaja

• Imaju riblji mehur

KOŠLJORIBE

rušljoriba

košljoriba

RUŠLJORIBE (HRSKAVIĈAVE RIBE)

Ajkule

Raţe

Himere

Škrţni prorezi

Plava

ajkulam(

3.8 m)

Velika

bela

ajkula

(8m)

Ĉekić ajkula

(6 m)

Kit ajkula (21

m)

Tigar

ajkula

(5m)

Golema

psina

(14m)

Velika manta

raţa (7m)

Kalifornijska raţa

(1.5m)

Raža

KOŠLJORIBE

(KOŠTANE RIBE)

PRAVE KOŠLJORIBE

ŠTITONOŠE

ŠAKOPERKE

I DVODIHALICE

DV

OD

IHA

LIC

EJuţna

Amerika

Australija

Afrika

ŠA

KO

PE

RK

E

Latimerija

ŠTITONOŠE

Jesetra

Keĉiga

Moruna

PR

AV

EK

OŠ

LJO

RIB

E

Tuna

Sabljarka

Morki konjić

Skuša

Bakalar

Sardela

Jato riba

Babuška Karaš

Jegulja

SmuĊ

Potoĉna

pastrmka

Som

Štuka

Linjak Klen

Keder

SunĉanicaŠaran

MIGRACIJE RIBA

LOSOS

Losos je snažna riba iz familije Salmonida. koja ceo svoj život provodi u slanoj vodi, a u slatku vodu migrira samo u fazi mresta.

Mladi lososi najpre određeno vreme borave u slatkoj vodi (1-3 godine), a potom se sele u more, gde za 1-2 godine postaju polno zreli, dobijajući srebrnu boju.

Kada odrastu i postanu spremni za razmnožavanje, jata lososa kreću sa pučine ka obali, a zatim uzvodno rekama do mesta gde su se izlegli pre određenog broja godina.

Lososi se popularno nazivaju “Kraljevi riba”, zbog veliĉanstvenih skokova koje izvode plivajući uzvodno ka mestu razmnoţavanja (postoje podaci da su zabeleţeni skokovi lososa dugi i po 3 m). Na kraju ove faze, većina jedinki ove ribe strada (pacifiĉki losos), ali iza sebe ostavlja brojno potomstvo.

Atlantski losos je jedina vrsta koja „posećuje“ Evropu(Norveška, Švedska, Danska, Island, Engleska, Škotska, Irska, severni deo Španije i jugoistoĉna Francuska)

MORUNA-NAJVEĆA SLATKOVODNA RIBA

Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje. Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugaĉke 9 metara.

Moruna ima telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih ploĉica (po tome su dobile ime štitonoše).

Moruna naseljava vode Kaspijskog, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istoĉnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. Do izgradnje Đerdapske brane dospevala je i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod Đerdapa.

Moruna ţive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme razmnoţavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste).

JEGULJA

Jegulja ţivi u slivovima Baltiĉkog, Sredozemnog i Severnog mora. Evropska jegulja naseljava Evropu duţ obale Atlanskog okeana, Mediteranskog, Azovskog i Crnog mora. Ţenke odlaze u gornje tokove, a muţjaci ostaju u braktiĉnim vodama na ušću.

Jegulja raste i razvija se u slatkoj vodi, a u more odlazi da se izmresti.

Razmnoţavanje jegulja je do danas nedovoljno ispitano i tajanstveno. Niko još nije video ljubavnu igru ove ribe, mada se nauĉnici slaţu da se odvija u Sargaskom moru, na puĉini ispred Floride. Mresti se od februara do aprila u Sargarskom moru. Kada potpuno odraste u slatkoj vodi (4-5 godina), otpoĉinje putovanje prema moru, gde se mresti.

Na putu do mora ne jede, pa kada, potpuno iscrpljena, stigne do Sargaskog mora, spušta se na dubinu 100-300 metara, gde se mresti, posle čega ugine. Oplođena jaja se dižu prema površini i na tom putu se izlegnu male jegulje, koje putuju Golfskom strujom. Za tri godine stignu do obala Evrope .

Mužjaci će tokom čitavog boravka u slatkoj vodi ostati kod prvih kilometara reka, dok će ženke, veće i snažnije, pokušavati da dođu do izvora