ra~un spos-a · 2014. 8. 24. · novi lek protiv varoe na bazi timola pru`a p~elarstvu srbije jednu...

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2007. godi-ni za ~lanove p~elarskih organi-zacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara,iz Republike Srpske 28,8 KM, izFederacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije5 273 tolara, za p~elare iz CrneGore, Makedonije i ostalih inos-tranih zemaqa gde se ~asopis {aqeobi~nom po{tom 32 evra, a gde se{aqe avionom 40 evra. ^lanstvopodrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdaje Srpskap~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine uBeogradu. Januara 1934. godine spo-jili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze podnazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrn-im zracima za izvanredne zasluge,popularisawe i unapre|ewep~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984.godine Vukovu nagradu za rad urazvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 13 500. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Sa izlo`be u Lajkovcu:Pove}ajmo potro{wumeda!

Foto:

Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, april 2007. 145

Veroqub Umeqi}SPREÎTE ROJEWE! 152Sude}i po rezultatimazimovawa i trenutnim vre-menskim prilikama, moè seo~ekivati da ove godine budedosta rojeva. Spre~ite pojavu

rojevog nagona i sa~uvajte prinos! Milan Jovanovi}

MATICE ZA SVOJU DU[U 156Ako èlite vrhunski kvalitetmatica, odgajite ih prema pre-porukama iz ovog teksta.Upozna}ete jednu sasvim novu

dimenziju p~elarewa!Jovan Kulin~evi}

VOL[EBNO USKRSNU]E AMEBOZE 167Za amebozu p~ela mnogip~elari nisu ni ~uli. Ali,zbog sve neprirodnijih

uslova p~elarewa, pokazalo se da moè da sepretvori i u ozbiqno oboqewe p~ela! Rodoqub @ivadinovi}

JO[ ODLU^NIJE PROTIV VAROE NOVIM PREPARATOM APIGUARD 169

Novi lek protiv varoe na bazitimola pruà p~elarstvuSrbije jednu sasvim novu perspektivu. Ne zaga|ujep~eliwe proizvode, uspe{no

uni{tava varou, pomaè u suzbijawu drugihbolesti p~ela i jednostavan je za upotrebu!

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko zna, neka uìva u obnavqawu gradiva. Ko zna, neka uìva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e. Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadràjaNOVA ERA U SARADWI SAMINISTARSTVOMPOQOPRIVREDE 146

ME\UNARODNI KURS APITERAPIJE U SRBIJI 147

Dragutin Gaji}

PISMO PÊLARIMA ZA APRIL 148

Mirko Trnavac

PROLE]NI RAZVOJU DB KO[NICAMA 150

Veroqub Umeqi}

SPREÎTE ROJEWE! 152

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRIL 155

Milan Jovanovi}

MATICE ZA SVOJU DU[U 156

Stojan Jovanovi}

OVAKO ODGAJAM MATICE 162

Jovan Kulin~evi}

VOL[EBNO USKRSNU]E AMEBOZE 167

Rodoqub @ivadinovi}

JO[ ODLU^NIJE PROTIV VAROE

NOVIM PREPARATOM APIGUARD 169

SMERNICE ZA USPE[NU BORBU PROTIV VAROE 174

\or|e Mrki}

FORMIRA SE PÊLARSKA ZADRUGA NA NIVOU SRBIJE 177

KALENDAR VA@NIJIH PÊLARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU1 – Istanbul, Prvi kongres p~el. organizacija Balkanskih zemaqa, 29. III – 1. IV 2007.2 – Ariqe, Dan p~elarstva u Ariqu, 1. IV 2007. 3 – Kamenovo, Dani mlavsko-homoqskih p~elara, 14. IV 2007.

146 PÊLAR, april 2007.

RRee~~ uurreeddnniikkaaMnogo nam je dobro, ali tako nam i tre-

ba. Ova izreka nas kao avet prati godinamaunazad. P~elarimo od danas do sutra, nada-mo se ~udu, a ~udo nikako da do|e. Problemisa lo{im lekovima, lo{im satnim osnova-ma, lo{om prodajom meda, nesavesnim vo}a-rima… Nikada se sa takvom situacijom ni-sam mirio. înio sam sve {to je u mojoj mo-}i da promenim p~elarsku stvarnost na bo-qe. Katkada sam se saplitao i padao, samili uz pomo} ne~ije podmetnute noge. Ali,nikada se nisam predavao. Iz jednostavnograzloga {to verujem da ne postoji problem,ma kako veliki bio, koji ne moè da se re-{i. Mogu}e je da ponekad nedostaju praveideje, ali sam ube|en da svaka vrata mogu dase otvore, samo treba na}i pravi kqu~. Tosam mnogo puta dokazivao i sebi i drugimastvaraju}i ne{to iz ni~ega. Jer, zaista jesve mogu}e. Zato sam uvek bio realan i tra-ìo nemogu}e. Qudi koji tvrde da ne{to nemoè da se uradi, ne treba da ometaju onekoji to ve} rade.

Na{a najve}a muka je svakako bila lo{a,katkad i nikakva, komunikacija sa nadle-`nim dràvnim organima. Mnogi propisi

su se donosili bez konstruktivne konsulta-cije sa predstavnicima SPOS-a. Setimo seprastarog anahronog Zakona o unapre|ewusto~arstva koji upravo unaza|uje na{e p~e-larstvo zavo|ewem monopola u XXI veku.Setimo se svih onih propisa koji zabrawujufalsifikovawe meda, voska ili lekova, afalsifikatori i daqe haraju na{im trì-{tem, suàvaju}i poslovni prostor pravimp~elarima i savesnim privrednicima. P~e-lari ne traè milostiwu dràve, ve} zako-nodavstvo koje im omogu}uje da po{teno ra-de i zarade, u uslovima zdrave trì{ne kon-kurencije. Traè da se raznoraznim uzurpa-torima i prevarantima stane na put i takooslobodi prostor za sve p~elarske posleni-ke koji }e po{tenim radom sigurno uspetida od p~elarstva naprave va`nu privrednugranu od koje }e dràva imati najve}u ko-rist. P~elarstvo je u tom pogledu veoma za-hvalno. Sve ono {to dràva uloì u wega,vi{estruko joj se vra}a samo preko opra{i-vawa, da ne govorimo o drugim pozitivnimaspektima.

Godine velikih, naizgled nere{ivihproblema pokazale su da sistem i organiza-cija rada u SPOS-u zahtevaju izmene, uskladu sa trenutnim dru{tvenim trendovi-ma. Definitivno je neophodno da postojiosoba koja }e se baviti iskqu~ivo sarad-wom sa nadle`nim dràvnim organima i ko-ja }e sa wima odràvati stalne pozitivnekontakte. U tom smislu, 17. marta 2007. iza-bran sam odlukom Izvr{nog odbora SPOS-a za Koordinatora SPOS-a za saradwu sadràvnim organima (nadle`na ministar-stva, Privredna komora, inspekcije…). Pr-ve aktivnosti su usledile odmah nakon iz-bora i ve} daju prve rezultate, o ~emu }etedetaqnije biti obave{teni u narednom bro-ju P~elara. Na sastanku Izvr{nog odboraSPOS-a, predloìo sam da sebi skratimmandat na mestu urednika za ~etiri meseca,tako da }e posledwi broj koji }u urediti bi-

NOVA ERAU SARADWI

SA MINISTARSTVOMPOQOPRIVREDE

Dràvni sekretar za poqoprivredu Dr Danilo Golubovi}


ti ovogodi{wi decembarski. Sve u ciquefikasnijeg rada na novoj du`nosti. U me-|uvremenu potraì}emo na vreme novogurednika, koga }u uvesti u posao, kako biodràli kontinuitet postignutog.

Tokom ove godine u vezi saradwe sa Mi-nistarstvom poqoprivrede treba napravi-ti precizne planove rada. Neki zadaci }e serealizovati odmah, a neki }e biti aktuelnitek krajem ove i po~etkom naredne godine.Moramo se izboriti za na{e ciqeve na za-dovoqstvo i dràve i nas p~elara. Ureditineure|eno i popraviti ono {to je ve} po-stignuto.

Podseti}u vas na izvanredni prodorSPOS-a i osnivawe radne grupe pri Upra-vi za veterinu Ministarstva poqoprivredezaslugom predsednika SPOS-a @ivoslavaStojanovi}a i zamenika predsednika Dragu-tina Gaji}a. Ta grupa ve} je dala divne po-~etne rezultate kroz besplatnu registraci-ju. Sada nam predstoje sistemske aktivnostikojima }emo pomo}i Ministarstvu poqo-privrede da donosi prave odluke. Ministar-

stvo je ve} pokazalo izvanredno dobru voquza konstruktivnom saradwom i pokroviteq-stvom nedavnog seminara o HACCP sistemui dobroj p~elarskoj praksi odrànom uAleksincu, poku{avaju}i tako da pomognep~elarima da se {to bezbolnije prilagodenovim propisima.

Ovih dana obavio sam razgovor sa dràv-nim sekretarom za poqoprivredu Dr Dani-lom Golubovi}em, divnim ~ovekom koji jevi{e nego voqan da p~elarstvo Srbije po-digne na evropski nivo. Prvi dogovori obe-}avaju. Izloìo sam mu veliki broj idejakoje nam mogu pomo}i da uspe{nije radimo iboqe zaradimo, zajedni~ki stvaraju}i p~e-larstvo koje }e donositi ve}e prihode ip~elarima i dràvi (kroz adekvatan izvoz,pre svega). Ovom prilikom zahvaqujem se uime 50 000 p~elara Srbije Ministarstvu po-qoprivrede, a posebno gospodinu Golubovi-}u, znaju}i da }emo ubudu}e jo{ kvalitetni-je sara|ivati. Wegova dobra voqa i razume-vawe garantuju napredak i re{avawe nago-milanih problema u p~elarstvu.

ME\UNARODNI KURS APITERAPIJE U SRBIJIU Ni{u je 17. i 18. marta 2007. odràn me|una-

rodni Kurs apiterapije u organizaciji Mini-starstva zdravqa Bugarske, Balkanske p~elarskefederacije i na{eg „p~elarskog ambasadora“ uBugarskoj Milenka Radosavovi}a. Predava~i naseminaru su bili dr med. Âneva iz Ministarstvazdravqa Bugarske i dr med. Dim~eva, sekretarApiterapeutskog saveza Bugarske. Kurs je poha-|alo i zavr{ilo 10 lekara iz Srbije koji }e dobi-ti sertifikat Ministarstva zdravqa Bugarske ozavr{enom kursu. Oni }e u narednom periodu or-ganizovati apiterapiju u Srbiji po nau~nimprincipima, i izboriti se pred Ministarstvom zdravqa Srbije za verifikaciju svojihsertifikata, {to je danas mogu}e s obzirom da je Srbija po~etkom pro{le godine dobi-la Zakon o alternativnoj medicini, koja se danas ve} slu{a na Medicinskom fakultetuu Beogradu.

Seminar je otvorio Kosta Kostov, predsednik Balkanskep~elarske federacije, izraziv{i zadovoqstvo {to je do{lodo organizacije ovog seminara u Srbi-ji i poru~iv{i lekarima da je na wimavelika odgovornost da, za razliku odnadrilekara, predstavqaju prave u~i-teqe i zdravima i bolesnima.

Predsednik Balkanske p~elarske federacije Kosta Kostov otvara seminar (levo).

Kosta Kostov sa predava~ima (desno).


PISMO PÊLARIMAPISMO PÊLARIMA

ZA APRILZA APRIL

Da li je ~ovek sam sebi postao mawa za-gonetka u odnosu na vreme kada su anti~kifilozofi poku{avali da odgovore na pita-we {ta je ~ovek, u ~emu je smisao qudskogìvota i koje su to vrhunske qudske vredno-sti?

Da li su u epohi neslu}enog razvoja sred-stava masovnog komunicirawa kontakti me-|u qudima postali qudskiji?

Da li je „savr{eni“ savremeni ~ovek mo-}an da otkloni sve ono {to je „nesavr{eni“~ovek pre wega u~inio?

Kada se neko suo~i sa ovako {irokom le-pezom pitawa, veoma je te{ko da zauzme sop-stveni stav. Krenimo redom. Stawe u komese trenutno nalazimo, vreme kome pripada-mo, moè se shvatiti kao stawe novog po~et-ka, kao nova {ansa koja je pruèna svima na-ma i svakom pojedincu posebno. Klima, iz-raubovana priroda i mnogo toga jo{, namet-nuli su i nama p~elarima i na{im p~elica-ma i svoj ostaloj prirodi te{ko breme pro-blema.

Aprililili…

April, a pogotovo wegov prvi dan, aso-cira na {alu. Nema mesta {ali. Taj drugi

mesec u najlep{em godi{wem dobu – prole-}u, zada}e u ovoj godini velike probleme na-{im p~elarima.

Nastanak rupa u ozonskom omota~u Ze-mqe u~inio je, a ~ini}e i nadaqe, ako se ne-ki qudi ne zaustave, veliko zagrevawe na{eplanete i sva priroda je do{la u jednu ne-prirodu. U toj neprirodi ìve i p~ele ip~elari i zbog toga ovo pismo p~elarima jeneobi~no u odnosu na ona pisma iz ranijihgodina.

Mnoge cvetnice su za dvadesetak dana ra-nije cvetale. Prognoze kaù da }e i aprilbiti izrazito topao. To }e izazvati i prvecvetove bagrema da se otvore pre krajaaprila.

Odmah po~etkom aprila }e do izraàjado}i sve one vo}ke koje su za p~ele pravablagodet. Naravno, one u normalnim godina-ma cvetaju polovinom aprila. To su divqatre{wa, tre{wa, a za wima i poèga~a, vi-{wa, jabuka itd. Sve ove vo}ke imaju dostapolena i nektara. To je i vreme maksimal-nog ubrzawa razvoja p~eliwih dru{tava.Do{lo je znatno ranije no normalnih godi-na do tog ubrzawa. Naglo se pove}ao brojmladih p~ela koje prièqkuju da do|u dopunog radnog izraàja. Starih p~ela, iz

Dragutin Gaji}Ul. Prvomajska br. 25

12220 Veliko Gradi{te (012) 62-658, (064) 349-63-77

[email protected]

Foto: Goran Ne{i}


zimskog klubeta, sve je mawe u ko{nici. Ak-tivnost su preuzele mlade, ovogodi{we p~e-le. One unose nektar i wime popuwavaju ne-davno ispra`wene }elije u predelu mednekape i bo~nih ramova u plodi{tu.

Pojewe p~ela u aprilu

P~ele uvek imaju potrebu za vodom. We-na koli~ina zavisi od veli~ine legla i pri-ticawa nektara u gnezdo. U toku aktivne se-zone p~ele se snabdevaju vodom iz raznih iz-vora (reke, potoci, izvori i rosa na biqka-ma). êsto su izvori vode dosta udaqeni odp~eliwaka, te u slu~aju hladnog i vetrovi-tog vremena p~ele ne uspevaju da se vrate sapojila i ginu. Zbog toga je neophodno da p~e-le u toku cele sezone – od ranog prole}a pado kasne jeseni – imaju na raspolagawu poji-lo.

Pojilo se stavqa po pravilu na najosun-~anije i od vetra zakloweno mesto, tako dase voda na suncu zagreva, a vetar ne ometap~ele kad je uzimaju. P~ele radije uzimajutoplu vodu. Da se p~ele upute na pojilo, pr-vih dana posle wegovog postavqawa treba uvodu staviti malo {e}ernog sirupa ili me-da.

Pojila za p~ele mogu biti vrlo razli~i-ta po izradi, veli~ini i materijalu od kojegsu napravqena. Najboqe je da se napravi po-jilo od prohrom lima, drveta ili od plasti-ke. Voda treba neprekidno da kapqe na da-sku pojila. Nisu dobra pojila u koja se sta-vqa pru}e, slama ili stiropor, gde voda nete~e.

[teto~ine p~ela

P~elar u aprilu mora obratiti pa`wuna {teto~ine gnezda. To su pre svega nekeplesni, insekti i neki sisari, koji stalnoìve u p~eliwem gnezdu ili tamo povreme-no dospevaju. Hrane se polenom, medom, vo-skom, otpacima sa poda ko{nice, uginulimp~elama i larvama, a neke i drvetom samihko{nica (vo{tani moqac, mi{evi).

Zna~aj ovih {teto~ina, posebno guseni-ca vo{tanog moqca, nije samo u tome {tonanose direktne {tete, nego i u tome {tomogu da prenesu prouzrokova~e nekih bole-sti iz jedne ko{nice u drugu. Radi smawewagubitaka koje nanose {teto~ine gnezda, odbitnog zna~aja su profilakti~ke mere: odr-

àvawe jakih dru{tava i higijena ko{nica,redovna zamena i topqewe starog i nepogod-nog sa}a, ostavqawe u gnezdu samo onolikosatova koliko p~ele mogu da pokriju, redov-no ~i{}ewe i dezinfekcija ko{nica, pra-vilno ~uvawe rezervnih vo{tanih satova,blagovremeno otvarawe i suàvawe leta.

Virusi pripadaju najstarijim ìvim or-ganizmima. Mogu se razmnoàvati samo uìvim ìvotiwskim ili biqnim }elijama.Kod odraslih p~ela izazivaju paralizu, a naleglu – me{inastu trule`.

Suzbijawe varoe je neodloàn posao uaprilu kod svih p~elara koji nisu iskori-stili zimski period bez legla da zadaju za-vr{ni udarac varoi.

Ventilacija gnezda

P~ele aktivno provetravaju ko{nicu unekoliko slu~ajeva:

1. Radi obezbe|ewa gnezda spoqnim sve-ìm vazduhom i odstrawewa ugqen-dioksi-da koji se obrazuje kao rezultat razmene ma-terija u telu p~ela. To je naro~ito potreb-no kada se broj p~ela u dru{tvu znatno pove-}a i postoji veliko leglo.

2. Kada spoqna temperatura znatno po-raste.

3. Kada treba odstraniti suvi{nu vode-nu paru iz gnezda koja nastaje isparavawemsveèg nektara.

Provetravawe ko{nica u aprilu seostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora

Foto: Petar

Petrovi}


(leta), nikako preko ventilacionih otvorana korpusima.

Polovinom aprila treba {irom otvori-ti poletaqku. Zbog cvetawa vo}aka, a naro-~ito u krajevima gde ima i uqane repice ko-ja cveta polovinom aprila, ne postoje uslo-vi za pojavu grabeì.

Rojevi nagon

U ovom mesecu postoja}e velika mogu}-nost pojave rojevog nagona zbog specifi~-nog prole}a koje je u toku.

„Inicijatori“ rojevog nagona su p~eleradilice i to najve}im delom mlade, nedav-no i masovno izleène p~ele. Sve ove mladeizleène p~ele traè da budu zapo{qene,da izvr{avaju svoje radne, odnosno ìvotneobaveze, da lu~e mle~, hrane i neguju mladoleglo, da lu~e vosak i grade sa}e. Kako uovom periodu p~ele formiraju dosta velikepovr{ine pod otvorenim i zatvorenim le-glom, kako se unosi puno polena i nektara,dolazi do nedostatka prostora u ko{nici.Nema pripremqenih praznih radili~nih}elija, jer je sve popuweno. Zbog toga veli-ki broj mladih p~ela ostaje nedovoqno rad-no angaòvan, pa se one odlu~uju na deobu.

Iskusni p~elari znaju da po izgledu le-ta uo~e takva dru{tva na vreme i otpo~nu saradovima na spre~avawu rojevog nagona.

Pro{iruje se prostor u ko{nicama, zapo-{qavaju se mlade p~ele na gradwi sa}a isli~no. Ova problematika je detaqnije ob-ja{wena u posebnom tekstu.

Umesto zakqu~ka

Ovogodi{wi april je specifi~niji odprethodnih. Svaka uobi~ajena zakonitost uovom aprilu to nije. Zato su u ovom poslup~elarima potrebni i iskustvo i znawe.Wima je potreban mnogo duì boravak nap~eliwaku nego ranijih godina kako bi navreme uo~ili pravi trenutak za odgovaraju-}e intervencije.

PROLE]NIPROLE]NI RAZVOJRAZVOJUU DBDB KO[NICAMAKO[NICAMA

Mirko Trnavac, Tavnik, 36204 La|evci, (036) 857-366, (011) 3223-943

Foto: Ivan Arsi}

Dvanaestoramna DB ko{nica ima dovo-qan prostor za leglo tokom aktivne sezone,a da sa strane ostanu ram ili dva koje p~elenapune medom. One to ~ine kad posednu celoplodi{te, pre prelaska u medi{te. To zna-~i da }e se u ovim ramovima na}i uglavnombagremov med, sa po~etka pa{e, odli~an zazimovawe.

Krajem septembra i po~etkom oktobraleglo je znatno smaweno i oko centra gde }ese formirati zimsko klube ima dosta slo-bodnog mesta. Tada, kada malo zahladi, va-

dim jedan krajwi ram iz plodi{ta sa p~ela-ma i stavqam ga u zbeg ko{nice u vodoravanpoloàj, odiù}i ga letvicama od poklopnedaske, po{to imam zbeg Jevti}eve konstruk-cije s tim {to sam na poklopnoj dasci na-pravio dva kru`na otvora pre~nika 6 cmkroz koje }e p~ele brzo preneti med u plo-di{te sa tog rama koji se viqu{kom potpu-no otklopi. Isto uradim i sa ramom sa dru-gog kraja plodi{ta. Tako postièm da u cen-tralne ramove gde je bilo leglo, p~ele une-su zna~ajnu koli~inu bagremovog meda

(4,5–6 kg). Plodi{te je svedeno na 10 ramovai sa strane ostaje prostor za cirkulacijuvazduha. Nakon ovog manevra kru`ni otvorise zatvore ~epovima. Podwa~e imaju zamre-èn otvor 10×10 cm ili mreù po celoj po-vr{ini. Na mesto izva|enih ramova sta-vqam tanke pregradne daske.

Prole}ni razvoj

Ako vreme dozvoli, po~etkom januarastavqam prve {e}erno-medne poga~e od0,8 kg. Ko{nice ne otvaram, ve} samo zbeg,otvorim predwi ~ep (8 cm od predweg zidako{nice) i preko tog otvora stavqam poga-~u. Poga~e su ~etvrtaste, veli~ine16×16 cm do 18×18 cm, debqine do 3 cm.Ube|en sam da ova rana poga~a kod dobrospremqene zimnice p~elama zapravo i nijepotrebna. Ona je samo sigurnost za slu~ajpropusta koja umiruje p~elarevu savest. Oddodataka, poga~ama dodajem samo beli luk upo~etku, kasnije i jabukovo sir}e. Ne dajemzamene polena, jer p~ele prikupe dostacvetnog praha. Nakon 2 do 3 nedeqe daje senova poga~a, ako je prva utro{ena. Intenzi-tet kori{}ewa poga~e daje prve podatke ostawu dru{tava. Nakon ~i{}ewa podwa~edobijam nove podatke. Poletaqka je otvore-na kwiga i sa we moèmo pro~itati jo{mnogo novih informacija o p~eliwim dru-{tvima. Zajednice koje slabo nose poga~u,imaju dosta mrtvih p~ela na podwa~i ilisumwivo pona{awe na poletaqci, prvompogodnom prilikom otvaram i saniram.Problemati~na dru{tva se saniraju i preprvog prole}nog pregleda. Wega vr{im saprocvetavawem xanarike i crnog trna.Sklawam krajwe ramove ako su prazni, a akonisu, stavqam ih iza pregradne daske do zi-da da ih p~ele o~iste. Lo{u maticu odmahmewam spajawem sa oplodwakom na 5 do 6 ra-mova u kome preko zime ~uvam maticu.

Ima dru{tava kojima ve} tada treba da-ti za pro{irewe izvu~en ram, sa malo medaili bez wega. Za prvo pro{irewe (9. i 10.ram) dajem izvu~ene satne osnove. Prvo pro-{irewe vr{im do rama sa leglom na ju`nojstrani, a drugo na severnoj, opet do legla.Posledwa dva pro{irewa vr{im satnimosnovama u sredinu legla.

Po potrebi, centralne ramove sa le-glom, ako su zaleèni samo na predwoj stra-ni, okre}em za 180°, ali ne uvek.

Po{to u jesen obezbedim dosta hrane, a uprole}e dajem poga~e, doga|a se da za leglonema dovoqno prostora. Tada prekidam da-vawe poga~a. Ako je to nedovoqno, oduzimamram meda i dodajem satnu osnovu.

U normalnoj godini, polovinom aprila,na dvadesetak dana pre bagremove pa{e, vr-{im detaqan pregled. Zavisno od godine, tomoè biti i ranije. Plodi{ta najja~ih za-jednica su popuwena sa svih 12 ramova i akoimaju bar 8 ramova legla, bi}e to dobra pro-izvodna dru{tva. Oko wih vi{e nema {tada se radi, samo se trebaju pratiti radi pro-cene kada treba dodati medi{ni nastavak.

Prvi medi{ni nastavak dodajem kadap~ele tek po~nu da posedaju krajwe ramovesa unutra{we strane. Ako se ~eka da satono-{e zabele, moè biti kasno.

Nekada sam u prole}e sredwa dru{tvapoja~avao sa 2 do 3 rama zatvorenog legla,dovodiv{i ih u situaciju da imaju 8 ramovalegla. To daje solidni efekat. Problem na-staje kod onih od kojih je leglo oduzeto, ko-ja su bila nedovoqno razvijena, a ja sam ihdodatno osiroma{io, pa ~esto nisu u stawuni zimnicu da obezbede. Posledwih godinaradim druga~ije. Sve {to vidqivo zaostajeza prosekom saniram jo{ u jesen. Sredwimdru{tvima pripojim slabija pa dobijem ja-~inu koja ne{to obe}ava. Zna~i, ne drìmpomo}na dru{tva. Nakon bagremove pa{e,kad stignu mlade matice, pravim rojeve dadopunim broj dru{tava. Ako ne idem na dru-gu pa{u, poèqno je da se dru{tva nakon ba-grema rasterete, da im se oduzme deo legla ip~ela. Junski roj se uz malu negu moè raz-viti do 8, 10, nekad i vi{e ramova, {to je zaidu}u godinu proizvodno dru{tvo. On je nanovom vosku, sa mladom maticom, pa akoimam da mu dam i novu ko{nicu, ni{ta boqeod toga. Mnogo lak{e od zamajavawa sa po-mo}nim dru{tvima.


Foto: Pavle Radin


Ako ho}emo da, u najkra}em, iskaèmosu{tinu ìvota p~eliweg dru{tva, onda semoè re}i da se on svodi na ubrzani prole}-ni razvoj, ~iji ciq je maksimalno ja~awe za-jednice, kako bi ona {to boqe iskoristilaizda{ne rane medonosno-polenonosne biq-ke, radi gomilawa velikih rezervi hrane.Time se stvaraju i uslovi za rojewe, ve} upo~etku aktivne sezone, ~ime je novom dru-{tvu obezbe|eno dovoqno vremena za iz-gradwu stani{ta, daqi razvoj i obezbe|ewedovoqne rezerve hrane za nastupaju}i bespa-{no-zimski period.

Drugim re~ima, su{tina ìvota p~eli-we zajednice, kao i svih drugih ìvih stvo-rewa, svodi se na stalnu borbu za opstanak,{to podrazumeva i te`wu za razmnoàva-wem. Prema tome, pojava nagona za rojewejedna je od prirodnih osobina p~ela, zahva-quju}i kojoj su se kao vrsta odràle.

Me|utim, savremeno p~elarewe i pri-rodno rojewe nikako ne idu zajedno. Mo`daje i najve}e ume}e, kada je u pitawu prakti~-no p~elarewe, kako raznim postupcima uti-cati na formirawe jakih p~eliwih zajedni-ca, ve} za rane izda{ne pa{e, i u takvojformi ih odràvati sve vreme aktivne se-zone. Pri tome treba eliminisati mogu}-nost pojave rojevog nagona, sa ciqem da se udru{tvima neprekidno odràva dobro rad-no raspoloèwe, kako bi ona sakupila mak-simalne koli~ine vi{kova meda „namewe-nog“ p~elaru za uloèni trud.

Uzroci pojave nagona za rojewe

Za postizawe pomenutog ciqa, veoma jeva`no da p~elari {to boqe upoznaju uzrokepojave nagona za rojewe, kako bi mogli uspe-{no da spre~avaju da do wega do|e. Pravilo,da svakoj pojavi prethodi uzrok, svakako va-ì i za pojavu nagona za rojewe kod p~ela.

Jedan od osnovnih uzroka pojave nagonaza rojewe je stvarawe velike nesrazmere iz-me|u broja mladih p~ela i broja }elija samladim larvama koje one treba da hrane. Doovoga dolazi zbog bujawa snage dru{tva uvreme razvoja, jer se mnogo vi{e p~ela izvo-di nego {to prirodno ugiwava. U to vremecvetaju i medonosne biqke izda{ne nekta-rom i polenom pa kod p~ela preovladava in-stinkt za gomilawem velikih koli~ina hra-ne na ra~un razvoja legla.

Zbog toga dolazi do blokade raspoloì-vog prostora u ko{nici unetim nektarom ipolenom. U }elije iz kojih se izvodi leglo,p~ele pre „ugrabe“ da smeste uneti nektarili polen nego {to matica stigne da ih po-novo zaleè (sl. 1).

Na taj na~in naglo se smawuju novozale-ène povr{ine, pa na jednu larvicu dolazeod 2 do 6 pa i vi{e mladih p~ela, koje trebada ih hrane, umesto ranijeg stawa, kada je najednu larvicu dolazila po jedna p~ela, pa~ak i mawe. Ovim je stvorena situacija da ucelom p~eliwem gnezdu prakti~no nemaslobodnih }elija. Sve je zauzeto medom, nek-

Da li nam predstoji rojevna godina?

SPREÎTESPREÎTE ROJEWE!ROJEWE!Veroqub Umeqi}

Ul. êde Dulejanovi}a br. 33, 34000 Kragujevac, (034) 362-879, (063) 814-80-80 [email protected], www.umeljic.com

Sl. 1. Rojevi mati~waci na plodi{nom ramu koji je blokiran unetim nektarom


tarom, polenom, zrelim leglom i starijimlarvama. Najmawe ima }elija sa jajima imladim larvicama. Kada popune raspoloì-vi prostor hranom, oslabi}e znatno radnaaktivnost i p~ela izletnica, jer sada ni zawih nema posla, po{to nemaju slobodnih }e-lija za sme{taj novog nektara i polena.P~ele sada, ne samo da nemaju dovoqno poslaoko negovawa legla, gradwe sa}a, unosa iprerade hrane, ve}, po{to wihov broj i da-qe raste, te{ko mogu i fizi~ki da se smesteunutar ko{nice, pa po~iwu da se grupi{uizvan, formiraju}i veliku „bradu“ (sl. 1).Na ovo }e dodatno uticati i prekomerna iz-loènost ko{nica suncu uz nedovoqnu mo-gu}nost ventilacije.

Prenatrpanost p~ela u ko{nici oteà-va normalno kretawe matice i p~ela, kojesa wom dolaze u kontakt, pa je time oteànopreno{ewe i razmena mati~nog feromona(supstance) izme|u jedinki unutar dru{tva,{to ima za direktnu posledicu pojavu pri-rodnog nagona za izgradwu mati~waka, jer sep~ele, u neku ruku, ose}aju obezmati~ene.Ako je u dru{tvu stara matica (sl. 3), kojaprirodno mawim intenzitetom lu~i mati~-nu supstancu, do pojave mati~waka }e jo{brè do}i. Ako, pri svemu ovome, maticaima genetski izraèn nagon za rojewem, ko-ji ona prenosi na svoje potomstvo, onda seceo problem jo{ vi{e komplikuje.

Pojava duèg ki{nog perioda u vrememaksimalno razvijenih dru{tava, onemogu-}ava izletnicama napu{tawe ko{nice inormalan rad, zbog ~ega im se ìvot produ-àva, pa se p~eliwa zajednica dodatno uve-}ava, stvaraju}i jo{ ve}u teskobu.

Moè se konstatovati da se nagon za ro-jewe ne izraàva samo u zalegawu i negova-wu mati~waka. Pre bi se moglo re}i da sumati~waci posledica, a ne uzrok nagona zarojewe.

Pri ve} stvorenom nagonu, u p~eliwojzajednici se postepeno obrazuje roj, novodru{tvo, koje }e se, kada za to do|e trenu-tak, izdvojiti, odnosno odeliti od zajednicei sa starom maticom izleteti iz dotada{weko{nice. Novo dru{tvo se obrazuje od p~e-la radilica svih uzrasta, prvenstveno onihkoje nisu mogle biti zaposlene u zajednici.Radilice novog dru{tva miruju, dobro sehrane i pripremaju rezervu energije za po-~etak rada u novom stani{tu.

Mere protiv pojave nagona za rojewem

Po{to prou~imo osnovne uzroke za poja-vu rojevog nagona, treba da se trudimo da seu p~eliwim dru{tvima ne stvore uslovi zawegovu pojavu.

Osnovno je da vodimo ra~una o blagovre-menom pro{irivawu prostora u ko{nici,dodavawem novih tela sa sa}em, kako bi p~e-le i na vrhuncu svog razvoja, i pri maksi-malnim unosima nektara i polena, imale do-voqno prostora za svoj sme{taj i odlagaweunete hrane, kao i za daqi razvoj legla. Jo{pre dostizawa vrhunca razvoja, ko{nicu

Sl. 2. Nedovoqan prostor i lo{a ventilacijako{nice, doprinose pojavi rojevog nagona

Sl. 3. Sjajna povr{ina tela i iskrzana krilamogu biti znaci starosti matice


treba pro{iriti, kako bi brojne p~ele fi-zi~ki mogle da se smeste unutra.

Da bismo spre~ili blokadu plodi{nogprostora unetim polenom i nektarom, kadanaslutimo ovu opasnost, iz plodi{ta }emoizvaditi 2 rama sa medom (po jedan krajwi),i umesto wih dodati 2 rama sa satnim osno-vama, koje stavqamo, po jedan levo i desno,kao pretposledwi. Time }emo i mlade p~elezaposliti i na izgradwi sa}a, koje }e izlet-nice puniti medom, odnosno polenom, a cen-tralni deo plodi{ta }e biti rastere}en imatici omogu}eno polagawe jaja. Ovom pri-likom ne treba ramove sa satnim osnovamastavqati u centar legla, jer bi ih p~ele,zbog izobiqa nektara i polena u prirodi,instinktivno napunile hranom, pre nego{to bi matica uspela da ih zaleè. Time bi,i onako sku~eni prostor legla, bio pregra-|en, i matica bi se orijentisala samo na jed-nu stranu, pa bismo, ve} sloènu situaciju,dodatno iskomplikovali.

Prethodno opisanu operaciju moèmo,po potrebi, ponoviti posle nekoliko dana.Izva|ene krajwe ramove sa medom ~uva}emou magacinu. Oni }e nam dobro do}i kasnije,pri planskom formirawu rojeva.

Za potrebe sme{tawa vi{ka meda blago-vremeno }emo dodavati medi{na tela (sl. 4).Kada po~ne intenzivniji unos nektara nesmemo ~ekati da sav raspoloìvi prostormedi{ta bude napuwen, ve} kada je 2/3 prvogmedi{nog tela puno, treba ispod wega (iz-nad plodi{ta) dodati novo medi{no telo sapraznim sa}em. Ako dobra pa{a i daqe tra-je, p~ele }e brzo da dopuwavaju gorwe medi-{te i istovremeno da odlaù nektar u dowe,novododato. Po potrebi, ne ~ekaju}i da do-

we medi{no telo bude potpuno napuweno,doda}emo ispod wega novo. Moramo se tru-diti da uvek bude 1/3 praznog prostora u me-di{nom telu neposredno iznad plodi{ta.

Da bi se spre~ilo pregrevawe unutra-{wosti ko{nice, zbog prekomernog izlaga-wa suncu, treba da se trudimo da ih uvek, ka-da je to mogu}e, postavqamo tako da se u naj-toplijem delu dana nalaze u hladovini. Pritome treba maksimalno pro{iriti léta,uklawawem regulatora, a ako je podwa~amreàsta izvu}i fioku. Ako koristimokrov-zbeg moèmo ukloniti poklopne daskei omogu}iti dodatnu ventilaciju kroz {kr-ge krova. Kod ko{nica koje imaju Mileroveili sli~ne hranilice, odnosno mogu}nostventilacije preko poklopnih dasaka, trebana odgovaraju}i na~in aktivirati ventila-ciju.

P~elari su najnemo}niji u spre~avawupojave rojevog nagona kada je u pitawu duìki{ni period. Me|utim, ako su blagovreme-no preduzimane prethodno opisane radwe,problem }e biti znatno ublaèn. U svakomslu~aju treba, odmah po ukazivawu povoqneprilike, dru{tva pregledati i, ako nije ve}kasno, preduzeti odgovaraju}e mere.

Ono {to p~elar sigurno moè da u~ini,to je da redovnom zamenom matica predupre-di pojavu rojevog nagona zbog prisustva sta-re matice. Uobi~ajeno je mewawe maticaposle dve godine starosti. Me|utim, zbogovog razloga, najboqe je matice mewati sva-ke godine. Time }emo, uz ostale navedeneradwe, znatno ublaìti mogu}nost pojaverojevog nagona. Pri ovome, treba da kori-stimo matice koje nemaju genetski izraènnagon za rojewem.

P~eliwa dru{tva se retko roje kada je uwima prisutna matica koja ima mawe od go-dinu dana starosti. Ako matice u zajednica-ma mewamo u avgustu, one }e naredne godine,u sezoni rojewa, biti mla|e od godinu dana.

U nekim dràvama, sa toplom klimom,gde aktivna p~elarska sezona nikada ne pre-staje, i gde se veoma intenzivno p~elari, savelikim brojem seoba, pojedini p~elari me-waju matice u dru{tvima dva puta godi{weu èqi da onemogu}e rojewe.

Dosta pouzdan metod eliminisawa mo-gu}nosti pojave rojevog nagona predstavqazamena starih matica zrelim mati~wacima.P~elari ne mogu pod stalnom pa`wom drà-ti proizvodna dru{tva koja su odseqena naudaqenu pa{u. Da bismo skoro sigurno is-

Sl. 4. Blagovremeno pro{irivawe prostora uko{nicama umnogome ublaàva mogu}nost

pojave rojevog nagona

kqu~ili mogu}nost pojave nagona za rojewekod tih dru{tava, treba sinhronizovati po-slove oko wihove seobe i dobijawa visoko-kvalitetnih mati~waka. Po~etak uzgoja ma-ti~waka treba podesiti tako da oni buduzreli za dodavawe, nekoliko dana po{todru{tva odselimo na pa{u.

Izjutra, trinaestog dana starosti ma-ti~waka, odlazimo kod odseqenih dru{ta-va. Mati~wake odnosimo na ramu, na kome sui uzgajani, u oplodwaku sa 2 rama punih p~e-la, naravno bez matice. Ram sa mati~wacimasme{tamo izme|u ramova sa p~elama uoplodwaku, koji u ovom slu~aju ima uloguinkubatora, odnosno da odràva odgovaraju-}u temperaturu mati~wacima.

Po dolasku na teren, u odseqenim dru-{tvima pronalazimo matice i uklawamo ih.To je mukotrpan posao, ali se isplati. Pona{em naho|ewu, matice }emo ili likvidi-rati ili one najkvalitetnije stavqati u ka-veze sa hranom i p~elama pratiqama, pa ih~uvati u malim dru{tvima kao rezervne. Naterenu moramo preno}iti pa sutradan popodne obezmati~enim dru{tvima dodatizrele mati~wake, koje smo poneli (sl. 5).

Ovom operacijom postièmo vi{e efe-kata. Ako smo sve uradili kako treba, mo-gu}nost pojave rojevog nagona je iskqu~ena,a ujedno smo izvr{ili i zamenu starih mati-ca. Prote}i }e nekoliko dana bez polagawanovih jaja, dok se mlade matice ne oplode ipronesu. Kra}i period u ko{nicama ne}ebiti mladog legla koje p~ele treba da hrane,a radni elan u prisustvu mlade kvalitetnematice je na vrhuncu, pa po{to nema ishra-ne legla, u tom periodu }e znatno ve}i pri-nos meda da bude. Kratak period bez polaga-wa jaja ne}e se primetno odraziti na formudru{tava jer }e mlade visokokvalitetne ma-tice to nadoknaditi.

Primenom i ove metode ne moèmo bitipotpuno sigurni da se neko dru{tvo ne}erojiti. Jer, ako je u nekoj ko{nici zapo~eoproces rojevog nagona, a mi to ne primetimopri oduzimawu starih matica, on }e se i na-staviti i roj izleteti sa prvoizvedenom ma-ticom.

Pa i kada se desi da, pored svih preduze-tih radwi i mera predostro`nosti, nekop~eliwe dru{tvo dobije nagon za rojewe irazroji se, p~elar ne treba da o~ajava ve} dase divi i uìva u veli~anstvenom prirod-nom doga|aju, ~ija su osnovna na~ela iznadqudskog morala i koja umnogome mogu da bu-du pouka qudskom rodu.


Sl. 5. Zamenom starih matica zrelim mati~wacima, dosta pouzdano elimini{emo

mogu}nost pojave rojevog nagona

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRILDejan Krecuq

April }e, prema predvi|awima meteorologa, karakterisati promenqivo, ali ipak prili~noblago vreme. Prvu polovinu meseca odlikova}enastavak trenda toplog vremena, osim jednog pro-dora hladnijeg vazduha krajem prve dekade. Nepo-voqnost vremena po p~ele tada }e biti izraèni-ja tim pre {to se o~ekuje i vi{ednevni jak vetar.Prognozirana koli~ina padavina u ovom perioduje 54 milimetara. Temperature }e se kretati odoko 5 °C minimalne i 20 °C maksimalne u prvoj po-lovini meseca, da bi se krajem meseca ustalile ne-{to vi{e, od 10 °C minimalne do 25 °C maksimal-ne uz mogu}e pogor{awe vremena pod kraj meseca.


MATICE ZAMATICE ZASVOJUSVOJU DU[UDU[U

Milan Jovanovi}Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335

www.apiaryum.co.yu, [email protected]

Ve} dugo poku{avam da do|em do odgova-raju}e metode za odgoj matica, metode koja}e prvenstveno zadovoqiti zahteve za vr-hunskim kvalitetom dobijenih matica, alii ostale ekonomsko-tehnolo{ke zahteve.

Temeq odgoja postavqen je pre oko 10 go-dina i mnogo toga se dodalo ili oduzelo, asigurno je da je ovo {to je trenutno i u bu-du}nosti promenqivo, po{to ni{ta nijekona~no.

Ovde }e se pisati iskqu~ivo o odgoju ma-tica, ali moram napomenuti da ceo procesdobijawa matica delim na nekoliko segme-nata (odabir, od jajeta do imaga, od imaga dooplodwe i od oplodwe do rodona~elnice) odkojih je svaki podjednako bitan i vaàn zaukupnu ocenu kvaliteta jedne matice.

Segment „od jajeta do imaga“ stoji naosnovi nekoliko principa i to:

1. Op{ta harmonija p~eliwe zajednice; 2. Ja~ina zajednice;3. Hrana;4. Jaje kao po~etak;5. Mali odabrani odgojni materijal;6. Broj negovanih larvi;7. Ravan startovawa larve i pozicija

larvi, mati~waka;8. Pozicionirawe ramova – sa}a;9. Poloàj otvora.Svaki od ovih principa }u ukratko po-

dràti odgovaraju}im nau~nim ~iwenicamai sopstvenim uo~avawima.

Op{ta harmonija p~eliwe zajednice

Inteligencija tvorca prirode kaè da ikod tihe zamene i kod rojewa mora postojatipoliandrija (jedinke nastale od vi{e o~e-va), i nema me{awa p~ela razli~itih majki.P~eliwa zajednica je skup radilica (sesta-ra i polusestara), bra}e trutova i matice

koja zajednicu drì na okupu razli~itimmirisima i biohemijskim vezama. U svakomtrenutku, bez obzira na promenqivost oca,p~eliwa zajednica predstavqa jednu poro-dicu sa istom majkom. U samoj zajednici ja-vqaju se potporodice koje s vremena na vre-me nestanu ili izgube uticaj.

Mnogi smatraju da ovo predstavqa jednuvrstu genetske anomalije, ali priroda uka-zuje da raznolikost biqnog i ìvotiwskogsveta nije genetska anomalija. Kada bi bilazastupqena samo jedna vrsta na planeti Ze-mqi pretpostavqam da bi nastali mnogiproblemi, jer problem se javqa kada nestanesamo jedna vrsta.

Kod p~eliwe zajednice je ure|eno da po-pulacija radilica s vremena na vreme imadrugog oca, a i spoqa{wi uslovi se stalnomewaju, pa ovo osveèwe gena mo`da pred-stavqa jednu vrstu borbe za opstanak i pro-duèwe vrste uz umawewe mnogih rizika.

Genetska raznovrsnost uti~e pozitivnoi na higijensko pona{awe p~ela (Rothenbu-hler 1964; Spivak&Downey, 1998; See-ley&Tarpy, 2006). Tako|e je ve}a i otpornostna bolesti (posebno prema kre~nom leglu),povr{ina pod leglom je ve}a, a tako|e i ko-li~ina p~ela (Seeley&Tarpy, 2006).

Moriz (2003) ukazuje na razli~ito pona-{awe p~ela od jednog oca (super sestre) ionih p~ela koje poti~u od iste majke i vi{erazli~itih o~eva. Naime, me|usobno rasto-jawe „super sestara“ je mnogo mawe, grupa je„stegnuta“, dok je kod rastojawa radilica izpoliandrije situacija suprotna. Svako re-me}ewe prirodnog genetskog diverzitetamoè negativno uticati na niz ovakvih po-java. Me{awe p~ela razli~itih majki je ne-mogu}e u prirodi (naletawe je retkost).

Ve}ina poznatih feromona sadrì od5–17 ugqenikovih atoma (Draì}, Kezi},2000). Ovaj raspon omogu}ava razli~ite


kombinacije struktura molekula pa se krei-raju jedinstveni feromoni koji karakteri-{u datu zajednicu.

Raznim poja~avawima i dodavawima, me-{awem p~ela razli~itih majki, mi pove}a-vamo antagonizam izme|u jedinki u zajedni-ci stvaraju}i situaciju koju je priroda au-tomatski iskqu~ila. Me{awe p~ela razli-~itih majki moè doneti pored antagonizmai reme}ewe „starosnog polietizma“ (svakoima zaduèwe u zavisnosti od starosti imorfolo{kih karakteristika). Sve se tonepovoqno moè odraziti i na grupu hrani-teqica koja ima jedan od presudnih uticajana kvalitet budu}e matice.

Dakle, kod sva tri na~ina odgoja (mati~-waci tihe smene, rojidbeni mati~waci iprinudni mati~waci), sa prirodne ta~kegledi{ta nema me{awa p~ela u toku samogodgoja, zajednica ujedno predstavqa i „star-ter“ i „bilder“.

Ja~ina zajednice

Pre zapo~iwawa svakog turnusa proce-wujem koje zajednice zadovoqavaju uslove zaodgajiva~ko dru{tvo. Ja~ina zajednice je ve-oma bitna kod odgoja i moraju se odabratizdrava i jaka dru{tva. Konkretno, u DB ko-{nici p~ele moraju zaposedati najmawe 12ramova, a da pri tom bude 7–8 ramova legla,dok kod LR ko{nice odgajiva~ko dru{tvo

mora imati najmawe dva nastavka p~ela i11–12 ramova legla u svim stadijumima.

Ako se p~ele nalaze u vi{e nastavaka,vr{im svo|ewe na mawi broj nastavaka (kodDB na jedno plodi{te, a kod LR na dva tela)zato {to smatram da je potrebno ovo pred-rojevo raspoloèwe.

To radim na dan (A06; 20. V) ako dru{tvorodona~elnice nastavqa negu larvi (plan1), a ako larve dodajemo drugim odgajiva~-kim dru{tvima (plan 2), onda to radimo nadan (A10; 24. V; 03). Obja{wewa moète na-}i na grafikonu.

Hrana

Kako zalihe hrane u ko{nici rastu, ma-sa larvi se uve}ava za 40% (Lebedev, 1999).Svako odgajiva~ko dru{tvo mora stalnoimati najmawe 20 kg hrane 35 dana pre po-~etka turnusa (svakog dana), jer koli~inahrane direktno uti~e na razvitak hipofa-ringealnih i mandibularnih `lezdi onihp~ela koje }e negovati larve. To je zato {tobeli i ù}kasti sastojak mle~a lu~e p~elestarosti od 11 do 13 dana (A. J. Jung-Hof-fmann, 1967), a tako|e, prema Taranovu(1985), stoji da su maksimalme {irine alve-ola `drelnih `lezdi kod mladih p~ela iz-me|u 9 i 12 dana starosti.

Dakle, u datom trenutku potrebne su„bilder“ p~ele koje }e maksimalno dati do-prinos u negovawu mati~nih larvi. Sedam


dana pre po~etka odgoja odgajiva~ka dru-{tva po~iwu da se prihrawuju sa 350 ml med-nog sirupa dnevno (Krivcov, 1999), da bi do-{lo do rasta radnog raspoloèwa i da bimasa matica bila zadovoqavaju}a. Najboqeje prihrawivati ujutru, neposredno pre iz-letawa p~ela, a nikako uve~e (Taranov,1985). Potrebno je i da DB zajednica imanajmawe dva rama sa pergom, a kod LR najma-we 3 takva rama (Krivcov, 1999).

Jaje kao po~etak

U prirodnom stani{tu odgoj matice po-~iwe od jajeta. Kada se dobije signal da jepotrebna zamena, p~ele smawuju obroke ma-tici i ona zaleè sve mawe jaja (Krivcov,1999). Na taj na~in jaja postaju krupnija, ap~ele se usmeravaju na mawi odabrani odgoj-ni materijal. Da bih dobio krupnije jaje, se-dam dana maticu drìm u ram izolatoru (poKrivcovu, 3–4 dana) pre svega zbog poklapa-wa sa terminom logike odgoja.

Mali odabrani odgojni materijal

Na dan (A01; 15. V) (vidi u planu 1 – dru-{tvo rodona~elnice) maticu izolujem u jed-noramnom ram izolatoru (slika 1) na ramusa zatvorenim leglom iz koga p~ele izlaze.

Na dan (A08; 22. V; 01) vadim ram izola-tor sa ramom koji je u wemu i uklawam mati-

cu ostavqaju}i nataj na~in zajedni-ci samo jaja u Jen-terovom aparatu.Novija verzijaJenterovog apara-ta ima oko 400 }e-lija u koje maticamoè zalegati,ali samo 112 imapokretno dno iupotrebqivo je.

Drugi razlog izolacije od sedam dana jetaj {to posle sedam dana u zajednici imamonajmla|e larve koje su stare 4 dana pa }e

p~ele biti usmere-ne samo na jaja u Jen-terovom aparatu(slika 2). P~elamane preostaje ni{tadrugo ve} da u na-rednim danima odponu|enog materi-jala odaberu ona jaja

i larve koje }e predstavqati budu}e matice.Neposredno pred presa|ivawe (A11; 25.

V; 04) na Jenterovom aparatu mogu se videtipo~eci mati~waka (slika 3). Larve koje sup~ele odabrale razlikuju se po kvalitetuhrane i broju obroka te hrane.

Mati~na larva tokom svog razvoja dobi-je oko 1 600 obroka i to beli sastojak : bi-

1

2


stri sastojak = 1 : 1.Usled toga teìnamati~ne larve se nasvakih 24 ~asa pove-}a 5 puta. Za 5,5 da-na naraste od 0,1 mgna 250 mg (Rihar,1976). Ako je hranaodgovaraju}a, ma-

ti~na larva raste 0,2 puta po satu. Dakle,svaki minut, svaki sat je bitan. Ako presa-dimo larvu staru 6–12 sati (kako to rademnogi) mi imamo gubitak u prirastu (1,2 do2,4 puta) po{to hrana u tim prvim satimanije odgovaraju}a.

Ako je odgoj po~eo od jaja, 80% maticaima preko 300 jajnih cev~ica, a ako je odgojpo~eo od jednodnevnih larvi, onda samo 51%matica ima 300 jajnih cev~ica (Örösi PálZoltán, 1976). Ovom metodom larva od prvesekunde dobija visokokvalitetnu hranupredvi|enu za mati~nu larvu. Ali, kada po-gledamo u }elije aparata, vide}emo da mnogelarve nemaju odgovaraju}u hranu.

Na slici 4 moèmovideti larvu koja je dotrenutka presa|ivawaprimala samo bistrisastojak i bila predo-dre|ena za p~elu radi-licu dok slika 5 ukazu-je na druga~iju vrstuhrane – me{avinu be-log i bistrog sastojka.

Ali, slike 6 i 7 po-kazuju da su pojedinelarve dobile mnogo vi-{e obroka hrane belogi bistrog sastojka negoone larve na slici 5.Ovo se moè protuma-~iti time da su larvena slici 5 bile ne{tomla|e pa su zato imalemawu koli~inu hranekoja odgovara mati~-nim larvama.

Raspore}ujem samoone larve koje su dotrenutka raspore|iva-wa primale i beli ibistri sastojak {to seo~igledno vidi na vr-hovima pokretnih ~e-pi}a, a prednost dajem

onim larvama koje imaju „konveksnost mle-~a“ (slika 6 i 7). Maticu vra}am u kavez pozavr{etku raspore|ivawa mati~waka.

Kod DB ko{nice vr{im vertikalno pre-gra|ivawe mati~nom re{etkom i maticu do-dajem u odeqak bez larvi, a kod LR ko{nicemati~nu re{etku postavqam izme|u nasta-vaka i maticu dodajem u dowi nastavak.

Ovo radim pre svega zato {to èlim damatica bude prisutna tokom odgoja.

U prirodi je tako, ali mislim da mnogikoji odgajaju matice u prisustvu matice ni-su predvideli jednu drugu stvar, po meni ve-oma bitnu. Naime, u ovom slu~aju sve hrani-teqice su usmerene na negovane larve, namawi odabrani odgojni materijal, i ne luta-ju ka drugim larvama starosti 1, 2 i 3 dana,jer ih jednostavno nema.

Postoji otvoreno leglo i larve starijeod 3 dana, a kada matica za dan, dva iza|e izkaveza i pronese, mati~waci }e ve} skorobiti zatvoreni pa deficit hraniteqica vi-{e ne}e biti bitan.

Broj negovanih larvi

Priroda ukazuje da broj presa|enihlarvi treba biti u korelaciji sa biolo-{kim optimumom zajednice, rasom p~ela imaksimalnim brojem mati~waka koji su uo-~eni kod dva savr{ena, bezgre{na odgoja.Kod rojewa (ono {to sam ja do sada uo~avao)taj broj se uglavnom kretao od 20–25, a mak-simalno 40 (neki navode ~ak 50), dok je kodtihe zamene uglavnom 1–2, a maksimalno 3–4.Zato pretpostavqam da od \ur|evdana doVidovdana broj mati~waka treba da odgova-ra uobi~ajenom „rojevom broju“, a na daqe{to bliè „tihom broju“.

Od 20–25 negovanih larvi je optimum zajednog odgajiva~a. Sve ispod bilo bi eko-nomski neopravdano. Kupci matica te{kouo~avaju ovakve razlike pa sam primetio dakupuju matice i od onih koji za negovawestavqaju i po 50 larvi, ne uzimaju}i u obzirpored toga i sam na~in odgoja. Amaterimasavetujem da za svoje potrebe ostavqaju {tomawi broj larvi na negovawe.

Ravan startovawa larve i pozicijalarvi i mati~waka

Kod tihe zamene start larvi i jaja po~i-we iz vertikalne ravni, a u okolini mati~-

3

4

5

6

7


waka se, prema mom uo~avawu (i statistici), uglavnom na-lazi polen i ne{to meda (slika 8). Zato mati~wake posled-wih godina raspore|ujem na ram sa pergom (slika 9) i posta-vqam tako da ih p~ele startuju ba{ onako kako to ~ine uprirodi kod tihe zamene, sa okolinom bogatom pergom kojaje hraniteqicama na dohvatu, a {to se vidi na slikama 10 i11 koje su snimqene 10 sati po raspore|ivawu.

Osnovu Jenterove }elije treba poravnati sa sa}em naramu (slika 9), a larve okrenuti ka ramu sa leglom. Tako|emislim da mati~waci „na sa}u“ imaju daleko optimalnijeuslove za razvoj, za razliku od mati~waka koji se postavqa-ju na ugra|enim letvicama i kojih nema u prirodnim uslo-vima i da ih samo na ovaj na~in moèmo postavqati do ra-ma sa leglom.

Matice izlaze u ta~no predvi|enom opsegu, a na snimku(slika 15) moète videti maticu koja je iza{la petnaestogdana u 17.45 i odmah krenula „u akciju“.

Pozicionirawe ramova – sa}a

Iako ve} drugu godinu pozicioniram sa}e u svojim zajed-nicama na specifi~an na~in, trenutno ne mogu dati sud otome, jer potrebno je dosta vremena, ujedna~ewe mnogobroj-nih faktora kako bi statisti~ki prezentovao ono {to tvr-de mnogi ameri~ki p~elari koji primewuju tzv. Hausel po-zicionirawe (P~elar br. 9/2006, strana 392). Na ameri~kiminternet diskusionim grupama sve je vi{e p~elara koji po-zitivno ocewuju takvo pozicionirawe.

Bele{ke }e jednom re}i svoje, a ovo radim zato {to ni-kada ne sumwam u prirodne zakonitosti i znam da ono {toqudi rade na svoju ruku ~esto zna da izazove i katastrofal-ne posledice. Mnogo je primera u istoriji.

Poloàj otvora

U svojoj kwizi „Ekologija medonosne p~ele“ (Honey beeEcology, 1985) ~uveni ameri~ki nau~nik sa Kornel Univer-ziteta Tomas D. Seeley navodi da p~ele pri izboru novogstani{ta biraju otvor (ulaz) koji je okrenut ka jugu.

Sva dru{tva koja posedujem imaju otvor (ulaz) okrenutupravo ka ju`noj strani, a ukoliko se desi da teren na komenaselim p~ele to ne dozvoqava, onda otvor (ulaz) okre}emka jugoistoku.

Jenterov aparat

[to se ti~e Jenterovog aparata, mnogo puta sam se uve-rio da larve dobijaju izuzetno velike obroke hrane (upore-|uju}i ih sa onima u sa}u) {to se vidi na slikama 5, 6 i 7. Aslika 16 pokazuje koliko mle~a ostane u }eliji neposrednopo izlasku matice iz mati~waka.

Na àlost, ova metoda je za sada izvodqiva iskqu~ivouz upotrebu Jenterovog aparata po{to se mati~waci jedno-stavno skidaju sa sa}a (slike 12, 13 i 14) i lako postavqaju

8

9

10

11

12

13


u oplodwake (slike 18 i 19).Tako|e, Jenterov aparat namomogu}ava da maticu ograni-~imo, da imamo veoma malurazliku u starosti me|u larv-ama i da prenosimo komplet-nu koli~inu mle~a.

Oni koji tvrde da su mati-ce odgajene u Jenterovom apa-ratu pribli`no iste sa mati-cama iz tihe zamene, o~igled-no da ne poznaju mnogobroj-nost faktora koji uti~u nasam kvalitet matice. Kadabih na{ao odgovaraju}u teh-niku sa kojom bih zadrào sveove principe, odmah bih izba-cio Jenterov aparat iz upo-trebe, jer je sa~iwen od mate-rijala koje prirodno stani-{te ne trpi. Da bih ublaìomogu}e negativne efekte, svedelove aparata oblaèm vo-skom od zaperaka ili vo{ta-nih poklop~i}a.

Tako|e napomiwem da semora voditi ra~una pri va|e-wu rama na kome su mati~wa-ci stari 14 ili 15 dana. Po-trebno je pre toga izvaditiram do wega i odmaknuti onustranu na kojoj su mati~waci.Najboqe je da larve nastave da neguju p~ele rodona~elni~-kog dru{tva, jer drugu situaciju priroda ne poznaje, a ukoli-ko odgajamo matice za trì{te, neminovno je da larve mora-mo rasporediti u druga ve} pripremqena odgajiva~ka dru-{tva (plan 2).

Pojedinosti oko raspopre|ivawa date su u planu 1 i 2(A11; 25. V; 04).

Jedno isto odgajiva~ko dru{tvo moèmo ikoristiti dvaputa u toku sezone i ovo nije mana odgoja, jer i priroda uka-zuje da je potrebna genetska raznovrsnost u p~eliwacima.

Da bi do{li do kvalitetne matice moramo ispo{tovatimnogo faktora, a de{ava se da samo jedan propu{teni fak-tor moè doneti neuspeh. Posebno ovde treba pomenuti da jeveoma bitan odabir zajednica koje se odlikuju izuzetnim ne-govateqskim pona{awem.

Zajednice koje u~estvuju u odgoju moraju biti iz svog geo-klimatskog reona, a povoqan heterozis efekat vr{iti me-|usojevnim ukr{tawem, sparivawem sa trutovima susednogsoja, jer se tako dobijaju najboqi rezultati (Rihar, 1976). Nakraju, moram re}i da dobijene matice nisam merio po{to neposedujem preciznu torzionu vagu. Profesor Taranov jesli~nom metodom odgajao matice (sa mnogo mawe principa,opisano u kwizi Slavka Jakovqevi}a na stranama 219 i 220),

14

15

16

17

18

19

20

21


i kaè da je formirawem takvih odgajiva~-kih dru{tava dobijao najve}i broj matica(slika 21) mase preko 200 mg, sa najve}imbrojem jajnih cev~ica u jajovodu i da je po-tomstvo tih matica donosilo vi{e meda uodnosu na nove matice formirane iz odgaji-va~kih dru{tava na bilo koji drugi na~in.

Taranov je ovo tuma~io op{tom harmonijomkoju ima ovako formirano odgajiva~ko dru-{tvo, idealnim odnosom p~ela svih dobastarosti i velikim u~e{}em mladih p~ela uwemu, a ja sam ve} dao obja{wewe koje je mo-glo stati u samo jednoj re~enici: „Prirodaje bezgre{na, a qudi se ra|aju gre{ni“.

Odgajawe matica je svakako jedna od naj-sloènijih operacija koju, bar jednom, sva-ki p~elar poèli da uradi. Moj motiv bio jeda sam poku{am za svoje potrebe da odgajimpotreban broj matica. Svi p~elari koji subar jednom u ìvotu odgajili maticu, razu-me}e zadovoqstvo koje ih obuzme kad se wi-hova prva odgajena matica uspe{no vrati saparewa i poloì prva jaja.

Dobri rezultati u odgajawu matica ne}edo}i na samom po~etku, ali ne treba gubitivoqu i samopouzdawe. Marqivim radom istrpqewem, vremenom }e se gre{ke ispra-viti, a to }e svakako brè i}i ako se na sa-mom po~etku pomirite sa nepobitnom ~iwe-nicom da p~ela ne gre{i, ve} to ~ini ~ovek.Dakle, ukoliko vam se desi da ne postigneteono {to ste èleli postavite samo jednopitawe: Gde sam pogre{io?

U odgajawu matica koristim Jenterovaparat, primewujem takozvanu novozeland-sku metodu za pripremu startera koga tran-sformi{em u odgajiva~ko dru{tvo i oplod-wake sa standardnim ramovima LR ili DBko{nica. Za primenu ove metode potrebnoje drvenim letvicama uokviriti mati~nure{etku u koju }e upasti lim ili lesonitplo~a i na taj na~in potpuno fizi~ki odvo-jiti dva tela LR ko{nice. Na predwoj stra-ni postoji otvor sa poletaqkom. Za formi-rawe oplodwaka dovoqno je, kad se to ~ini

prvi put, da se u wega stavi po jedan ram me-da i legla i dosta p~ela koje }e pokriti obarama, dok je tre}i ram sa satnom osnovom.Oplodwaci koje posedujem su troramni, do-bijeni tako {to je nukleus drvenom pregra-dom podeqen na dva dela, a svaki ima svojotvor sa suprotne strane.

Pre po~etka odgajawa, treba se oprede-liti za majku maticu koja je iz dobrog dru-{tva koje je u prethodne dve godine dalo od-li~ne rezultate u medobrawu. Dru{tvo ma-tice majke treba da je sklono odràvawu hi-gijene, da nije sklono oboqevawu od nozemo-ze i kre~nog legla, da nije preterano quto iagresivno, da se brzo razvija u prole}e i danaravno nije sklono ranom prirodnom roje-wu.

Tako|e se treba opredeliti i za dru-{tvo koje }e posluìti kao starter. Onotreba da bude zdravo i jako, ali }emo ga prepo~etka odgajawa matica posebnom negomjo{ vi{e oja~ati, kako bi u vreme startova-wa mati~waka u ko{nici bilo u izobiquradilica razli~ite starosti kao i polnozrelih trutova. Pripremu dru{tva koje }epredstavqati starter, a potom i odgajiva~-ko dru{tvo, zapo~iwem najmawe deset danapre stavqawa matice majke u Jenterov apa-rat. Dodatnim prihrawivawem {e}ernomednim testom uz dodatak polena i {e}er-nim sirupom 1:1, dodavawem svake ve~eri po

Ro|en 3. decembra 1956. u âglavici, Pri{tina, diplomirani eko-nomista. P~elari od 1979. godine, stacionarno, sa pedesetak DB i LRko{nica. Dobitnik je priznawa SPOS-a Zaslu`ni p~elar. Predsednikje dru{tva p~elara „Trmka“ iz Pri{tine sa privremenim sedi{tem uGra~anici.

OVAKOOVAKO ODGAJAMODGAJAM

MATICEMATICEStojan Jovanovi}Gra~anica(063) [email protected]


300 do 400 mililitara, dru{tvo dovoqnooja~a da se moè koristiti za start i odga-jawe mati~waka. S obzirom da nije u pitawukomercijalno odgajawe matica, vreme po-~etka procesa odredi}e se prema pa{i, jersu dovoqna dva do tri proizvodna ciklusaza zadovoqewe potreba od pedesetak mladihmatica. Svakako, treba voditi ra~una da seuklawawem jedne matice, a potom i pregrad-ne daske, oplodwak moè transformisati unukleus, koji zahteva posebnu negu i vremekako bi se dobilo novo dru{tvo, koje }e sepripremiti za uspe{no prezimqavawe.Ukoliko se predvidi dovoqno vremena odzavr{etka odgajawa matica do kraja sezone,takvo novo dru{tvo moè zimu do~ekati sadeset ramova ako je u pitawu LR ko{nicaili sedam do osam ramova kod DB ko{nice ito bez dodatnog poja~avawa. Sa mladom ma-ticom i dovoqnom koli~inom hrane, slede-}e sezone }e tako dobijeni roj postati pro-izvodno dru{tvo.

Pri svakom po~etku odgajawa maticatreba sa~initi operativni plan. Bitno jeda se on uskladi sa po~etkom pa{a vode}ipri tom ra~una o tome da li }e mlade mati-ce nastaviti svoj ìvotni vek u novom rojuili je wihova namena da zamene matice uproizvodnim dru{tvima.

Iskustvo je pokazalo da su za nove rojeveboqe ranije odgajene matice, jer }e imativi{e vremena da stabilizuju novo dru{tvoi pripreme ga za kraj sezone.

S druge strane, ako su u pitawu maticekoje }e zameniti stare u proizvodnim dru-{tvima, onda je boqe da se one odgajaju ka-snije i dodaju pri kraju sezone. Tako dodanamlada matica u novom dru{tvu ne}e polo-ìti ve}u koli~inu jaja do kraja sezone,zbog kratkog vremenskog perioda. Svoj punikapacitet u polagawu jaja mlada matica is-poqi}e prilikom prole}nog razvoja nared-ne godine, tena taj na~instvoriti jakop r o i z v o d n odru{tvo sprem-no za medobra-we. Me|utim,kasnija zamenamatica u proiz-vodnom dru-{tvu sa sobomnosi pove}anirizik, jer je tovreme kada je u

prirodi sve mawe izvora hrane za p~ele pateè prihvataju novu maticu. Zato u ovomperiodu zameni matica treba pristupitipa`qivije, uz prihrawivawe, kako bi p~elestekle utisak da u prirodi jo{ ima dovoqnohrane, {to }e ih u~initi mirnijim, a samimtim i spremnijim da lak{e prihvate novumladu maticu.

Kada smo razmotrili sve ove navedene~iwenice, onda se analizom unazad dolazido termina kada treba po~eti operaciju.Najva`nija ta~ka tog plana bi}e dan kada}emo maticu majku staviti u Jenterov apa-rat radi polagawa jaja, odnosno takozvanidan D. Pre tog dana treba pripremiti Jen-terov aparat tako {to }e se aparat ugradi-ti u ram nosa~, koji mora da odgovara ko-{nici u kojoj je majka matica.

Na tri dana pre dana D treba formiratistarter, koji }emo kasnije transformisatiu odgajiva~ko dru{tvo, tako {to }e se izme-|u dva nastavka LR ko{nice postaviti uo-kvirena mati~na re{etka bez lima ili le-sonit plo~e koja }e fizi~ki odvajati dvanastavka. U gorwem nastavku treba da imapo dva rama puna sa medom i cvetnim pra-hom, ~etiri rama sa zatvorenim leglom izkojeg }e po~eti da izlaze mlade p~ele sa do-davawem larvica i dva sa starijim otvore-nim leglom. S obzirom da mati~na re{etkane predstavqa problem za me|usobnu komu-nikaciju p~ela one zadràvaju ose}aj prisu-stva svoje matice. Promena je samo u tome dasu postavqawem mati~ne re{etke dobilenov ulaz i izlaz na koji }e se brzo naviknu-ti i blagu prepreku koju uspe{no savla|ujuprovla~e}i se izme|u ìca mati~ne re{et-ke. Tako preure|eni starter treba i daqeprihrawivati, kao {to smo to ~inili pret-hodnih desetak dana, i to sirupom, a ukoli-ko je potro{eno {e}erno medno testo, tre-ba dodati novo.

Na dva danapre dana D uJenter aparat

treba utisnutisvih 90 ~epi}a istaviti zadwipoklopac. Mon-tirani aparatpoprskati ret-kim sirupom istaviti ga ili ubilo koju ko-{nicu ili uonu u kojoj je


matica majka. Mlade p~ele }e odmah o~isti-ti aparat i nadograditi }elije u koje }e ma-tica kasnije poloìti jaja. Na dan D u 18 sa-ti na aparat se stavqa predwa odnosno Ha-neman stranica, ali se skida perforiranipoklop~i}. Kroz taj otvor ubacuje se mati-ca majka, zatvara se otvor poklopcem i ramnosa~ sa aparatom u kome je matica majkavra}a se u svoje dru{tvo i stavqa izme|udva rama sa otvorenim leglom. Ramovi sumalo razmaknuti, kako bi p~elama bio obez-be|en lak{i pristup predwoj strani apara-ta, kroz koju }e se provla~iti i komunici-rati sa maticom. U toku no}i matica }e naj-verovatnije u svih 360 }elija poloìti jaja.

Prvog narednog dana od dana D, u 18 satitreba proveriti da li je matica poloìlajaja, {to se i dogodilo, ako je ura|eno svekako treba. Sada je treba osloboditi otva-rawem malog poklop~i}a. Ukoliko nije po-loìla jaja, treba je ostaviti jo{ 24 sata ionda je, nakon provere, osloboditi.

Drugog dana od polagawa jaja treba kom-pletirati ram nosa~ plasti~nih mati~nihpo~etaka. Dve letvice, koje se ugra|uju uprazan ram, treba da imaju po 10 do 12 rupa,pre~nika 17,5 mm, u koje }e se staviti pla-sti~ni drà~i mati~waka. Udaqenost iz-me|u letvica, kao i izme|u gorwe letvice isatono{e, treba da bude 8 cm.

Tre}eg dana treba pripremiti starterkome }emo najpre izvaditi jedan ram, uzstresawe p~ela sa tog rama, zatim postavi-ti lim ili lesonit plo~u na mati~nu re-{etku i na taj na~in potpuno fizi~ki odvo-jiti gorwi nastavak LR ko{nice od doweg u

kome je matica. S obzirom da su do sada naistoj strani bili i dowi i gorwi otvor p~e-le su naviknute da se na toj strani nalazeulazi u ko{nicu. Okretawem podwa~e za180 stepeni, na po~etku nastaje pometwa, jer}e se one p~ele koje su navikle na dowi ulazna tom mestu i sakupqati povratkom iz pri-rode. Kako je sada umesto doweg otvora ne-premostiva prepreka (stranica ko{nice),one }e potraìti drugi gorwi ulaz na is-toj strani ko{nice. Tako }e krenuti ka gor-wem nastavku, koga }e vrlo brzo napuniti.U wemu nema matice, ve} samo ramovi sahranom, polenom, zatvorenim leglom i sta-rijim larvama otvorenog legla, od kojih jenemogu}e proizvesti maticu. Prazan pro-stor, odakle je prethodno izva|en jedan ram,najboqe onaj iz kojeg je upravo iz }elija iza-{ao najve}i broj mladih radilica, ispuni}eveliki broj p~ela, koje u su{tini u tom pe-riodu i nemaju mnogo posla, jer neguju malukoli~inu starijeg legla. Posle mawe od parsati sve p~ele u gorwem nastavku shvati}eda se nalaze u obezmati~enom dru{tvu ipripremi}e se da na svaki na~in prona|upogodnu larvu iz koje }e nastati nova mati-ca. Ve}i broj p~ela ispuni}e prazan pro-stor nastao va|ewem jednog rama, uzima}ehranu iz hranilice, negova}e malobrojnestarije larve, nepogodne za maticu, pa }ezbog toga jakim zujawem pokazivati svojunervozu zbog odsustva matice.

U dowem nastavku matica je ostala bezve}eg broja izletnica, ali zahvaquju}i br-zom prilago|avawu, mlade p~ele }e po~etisa obavqawem onih poslova koje su pre raz-dvajawa radile starije sestre. Zbog velikogprisustva mladih p~ela u dowem nastavku,samo }e mawi broj napu{tati ko{nicu od-laze}i u prirodu, ali }e matica nastavitisa polagawem jaja. Ta ~iwenica, da }e samomali broj mladih p~ela izletati u prirodu,ne treba da izaziva nikakav strah jer to ne-}e bitno uticati na maticu i wen intenzi-tet polagawa jaja.

êtvrti dan od dana D, vreme je za presa-|ivawe larvica. S obzirom da je malo vero-vatno da je matica odmah nakon zatvarawa uaparat po~ela sa polagawem jaja, ve} toobi~no po~iwe 6 sati kasnije, najidealnijevreme za probadawe (presa|ivawe) je izme-|u 8 i 12 sati. Ako je vreme mirno i lepo,probadawe vr{im na p~eliwaku, a ako nije,to se mora obaviti u zatvorenoj i zagrejanojprostoriji. Iznad dru{tva u kome je Jente-

Foto: Milo{ Milosavqevi}


rov aparat stavqam prazan nastavak, koji }e{tititi larvice od vetra i isu{ivawa. Jen-terov aparat vadim iz rama nosa~a i posta-vqam ga na satono{e, tako da predwa stranabude na wima. Skidam zadwi poklopac i va-dim ~epi}e na kojima su male larvice. ê-pi}i se pa`qivo uvla~e kroz otvor pla-sti~nih mati~nih po~etaka, a zatim u ùtinosa~. Tako kompletiran po~etak mati~wa-ka stavqam izme|u satono{a, kako bi larv-ice ostale u istim uslovima. Kad zavr{imsa montirawem, onda uzimam letvice i u sva-ku rupu ubacujem mati~wak. Letvice tako|eodlaèm izme|u satono{a dok ih sve ne po-punim. Kada su mati~nim po~ecima napuwe-ne sve letvice treba ih osloboditi od p~elai ugraditi u ram. Mokrim i isce|enim pe-{kirom, pokva{enim u toploj vodi, obavi-jam ram i odmah ga odnosim do starter dru-{tva. Ram ubacujem u prazan prostor tako das jedne i druge strane budu ramovi sa otvore-nim starim leglom, a do wih ramovi sa pole-nom i medom. S obzirom da su mlade p~ele,koje su do sada negovale starije leglo, dobi-le larvice stare izme|u 8 i 12 sati, idealneza odgajawe matice, one }e odmah zaposestiplasti~ne ~aure i po~eti sa izgradwom ma-ti~waka.

Petog dana od dana D, starter tran-sformi{em u odgajiva~ko dru{tvo, tako{to se podwa~a okrene za 180 stepeni i vra-ti u prethodni poloàj. Fizi~ka pregrada(lim ili lesonit) izme|u dva dela ko{nicese uklawa. U dowi nastavak gde je matica,vrati}e se odre|en broj starijih p~ela koje}e nastaviti normalno da obavqaju svoje po-slove, dok }e mlade ostati da neguju mati~-wake, kao da je u pitawu tiha smena. Kako jemati~na re{etka na svom mestu, ona ne do-zvoqava nikakav kontakt matice sa mati~-wacima, pa nema ni bojazni da }e ih p~eleporu{iti. Odgajiva~ko dru{tvo treba pri-hrawivati sve do devetog dana, kada bi goto-vo svi mati~waci trebali biti zatvoreniili pred zatvarawem.

Devetog dana od dana D, oko 18 sati, ma-ti~waci su stari 5,5 dana i zatvoreni i to jevreme da se proveri wihov kvalitet. Ukoli-ko se primete lo{i mati~waci treba ih po-ru{iti, kako se ne bi dogodilo da iz wihiza|u matice koje }e biti lo{eg kvaliteta.Ne oklevajte da poru{ite lo{e mati~wake.Ukoliko vam je potrebno, za desetak dana,ponovo }ete imati zrele mati~wake, jer ste

upravo poloìli prvi deo ispita u odgaja-wu matica.

Trinaesti dan od dana D, vreme je kada semoraju formirati oplodwaci, kako bi bilispremni da prihvate zrele mati~wake. Svo-je troramne oplodwake pripremam u kasnimpopodnevnim satima tako {to iz jedne ko-{nice oduzmem jedan ram sa leglom i jedansa medom i prebacim u oplodwak, uz pred-hodni pregled i oprez da sa wima nikako neprenesem i maticu. U oplodwak stavqam ijedan ram sa satnom osnovom i sa jednog dodva rama istresam odrasle p~ele. Pre zatva-rawa dodajem {e}erno medno testo. Prili-kom istresawa i prenosa ramova prenesu sei radilice koje su ve} izletale iz svoje ko-{nice, pa }e se one odmah vratiti, jer ihram sa zatvorenim leglom ne privla~i. Zatoje poèqno da se otvori na oplodwacimaprovizorno zatvore. Za tu svrhu moè po-sluìti obi~na trava, koju }e p~ele, tokomno}i i u prvim jutarwim satima, uklonitisa ulaza novog doma na koji se ve}ina ve}privikla. Za jedan deo radilica to ipak ne-}e vaìti, pa }e se sa svojim tovarom iz pri-rode vratiti u stare ko{nice.

êtrnaesti dan od dana D, posledwi jetrenutak da se zreli mati~waci koji su u 18sati stari 15 dana, prebace u oplodwake. Upopodnevnim satima treba izvaditi ram no-sa~ iz odgajiva~kog dru{tva i bez naglih tr-zaja i potresa osloboditi se p~ela, kako nebi ometale rad. Najpre se ram podigne do po-la i izvadi gorwa letvica, a ram vrati udru{tvo. Pa`qivim okretawem ùtih no-sa~a mati~waci se oslobode i izvade iz ru-pa. U oplodwaku se mati~waci uglavquju ugorwoj polovini rama sa leglom bez za{ti-te. Dobro je tako u~vr{}en mati~wak pre-

Foto: Branko Obranovi~


mazati medom, kako bi se p~ele, koje }e po-kupiti med, dodatno „obavestile“ da je unu-tra nova matica koja }e za nekoliko satiiza}i. Vra}awem ramova na svoje mestooplodwaci se zatvaraju i ostavqaju na miru.Kako je malo dru{tvo u oplodwaku ve} pro-velo dvadesetak sati bez matice, ne}e bitiproblema sa prihvatawem mati~waka, timpre {to smo dodavawem {e}erno mednog te-sta obezbedili radno raspoloèwe.

[esnaesti dan od dana D, vreme je izla-èwa matica iz mati~waka. Tek izleglojmatici potrebno je tri do pet dana da polnosazri, kako bi krenula na svadbeni put.

Period od dvadeset prvog dana do dvade-set tre}eg od dana D je vreme kada mlade ma-tice izle}u na parewe. Tri do ~etiri dananakon parewa, u oplodwaku }e se pojaviti iprva jaja.

Dvadeset devetog i tridesetog dana oddana D, treba izvr{iti kontrolu i utvrdi-ti kvalitet matice na osnovu poloènih ja-ja. Ako su jaja poloèna u svakoj }eliji bezpreskakawa, to je dobar znak da je matica do-bra, pa se moè pristupiti wenom obeleà-vawu i stavqawu u novo dru{tvo. Kod obe-leàvawa matica treba voditi ra~una da sematica prilikom hvatawa ne povredi. Zatoje boqe da p~elari sa mawe iskustva, umestorukom, za hvatawe koriste posebnu lulu zaobeleàvawe matica.

Dodavawe matica

Obeleènu maticu ne treba vra}ati uoplodwak ve} je tako pripremqenu trebastaviti u ì~ani kavez za dodavawe maticai dodati je novom dru{tvu. Postoji vi{e na-~ina dodavawa oplo|enih matica, ali se mo-ra znati da nijedan nije potpuno siguran,ve} zavisi od mnogih faktora. Uloga p~ela-ra je da poku{a da simulira uslove pod koji-ma dru{tvo najboqe prihvata novu maticu.Dodavawe oplo|enih matica novoformira-nom roju je ne{to jednostavnije, ali i onopodrazumeva simulirawe dobre pa{e i {tomawe otvarawa ko{nice i uznemiravawadru{tva. Oplo|ena matica treba svakako dabude u kavezu za dodavawe, koji ima posebandeo za stavqawe hrane, koju }e koristiti imatica ali i radilice koje nastoje da jeoslobode. Po{to novi roj bude bar tri do~etiri sata bez matice, starije radilice }ese u ve}em broju vratiti u svoje ko{nice,{to }e olak{ati prijem, jer mla|e lak{e

prihvataju novu maticu. Kako bi poboq{a-li kontakt i komunikaciju izme|u p~ela inove matice dobro je kavez premazati me-dom, uzetog sa istog rama na kome je zaka~enkavez. P~ele }e, ~im osete med, po~eti sa~i{}ewem premazanog kaveza i na taj na~inu ve}em broju do}i u dodir sa novim miri-som matice. S obzirom da je iznad samog ka-veza sa maticom otvoren med i deformisane}elije i to }e biti razlog da se {to ve}ibroj p~ela pribliì kavezu i na taj na~indo|e u kontakt sa novom maticom. Ukolikonema dobre pa{e, treba u vreme dodavawanove matice obavezno prihraniti dru{tvodan dva pre i posle dodavawa, dok se ono neprivikne na novu maticu. Sve ove radwetreba primeniti i kod zamene matica, samotreba imati na umu da je prijem malo teì.Kod zamene matice novu moèmo dodati dvado tri sata nakon oduzimawa stare. Dobro jeda ta dva do tri sata stara matica provede ukavezu u kome }e se dodati nova matica, jer}e se na taj na~in pome{ati mirisi i p~elene}e biti agresivne prema novoj matici.Dodavawe, ali i zamenu matica najboqe jevr{iti u popodnevnim satima, kako bi dru-{tvo mogli da prihranimo sirupom i zapo-slimo radilice koje }e prera|ivati sirup,i na taj na~in olak{amo prijem. Nakon dvado tri dana treba izvr{iti kontrolu prije-ma matica. Prilikom kontrole iskusnijip~elari mogu i pre otvarawa ko{nice daprocene na osnovu pona{awa radilica napoletaqci i zujawa, da li je prijem uspe{anili ne. Mogu se desiti razli~ite situacije,od ubijawa nove matice ({to je pra}eno iz-vla~ewem novih prisilnih mati~waka) dotoga da je matica i posle dva ili tri dana oddodavawa jo{ uvek u kavezu, a dru{tvo je po-vuklo nekoliko mati~waka. Ukoliko se todesi, sve mati~wake treba poru{iti i po-stupak ponoviti kao prvi put (u takvomslu~aju, dobro je zameniti neprimqenu ma-ticu novom maticom ako wome raspolaè-mo, {to skoro da garantuje uspeh – napome-na urednika). Kontrola prijema zavr{ava seonog trenutka kad ugledamo slobodnu mati-cu ili vidimo tek poloèna jaja. To je tre-nutak kada smo poloìli i drugi deo ispitai kad nas obuzme zadovoqstvo, jer je na{aprva odgajena matica poloìla jaja i na tajna~in svom novom dru{tvu obezbedila na-stavak ìvotnog ciklusa.


U tekstu pod naslovom „Ameboza: jednanova bolest p~ela?“ u nema~kom ~asopisuDie Biene januara 2006. godine, poznati ne-ma~ki stru~wak za bolesti p~ela Dr Wol-fgang Ritter napisao je slede}e: „U posledwevreme p~elari sve ~e{}e postavqaju pita-wa o zna~aju poja~anog prisustva ameboznihcista kod pregleda uzoraka p~ela. Posebnose to odnosi na pojedina jaka p~eliwa dru-{tva koja ne pokazuju bilo kakve simptomeoboqewa. Neki su iskazali uznemirenostzbog ovakve pojave“. On daqe kaè: „Raditoga se ~ini neophodnim da se ova bolest isada{we stawe ukratko opi{u“.

Kada sam pro{le godine u prole}e pro-~itao ovaj tekst, odmah sam se prisetio dasmo i mi u Apicentru prilikom pregledauzoraka p~ela na nozemozu zapaàli u vid-nom poqu pod mikroskopom ovakve ciste,ali na to nismo mnogo obra}ali pa`wu, jernam je iz p~elarske literature poznato da jeto uglavnom marginalno oboqewe p~ela ko-je se sporadi~no javqa i to prete`no u ze-mqama severne Evrope. Recimo, u Engleskoji Velsu se nalazi kod 2–3% p~eliwih dru-{tava, dok je u Italiji to bio slu~aj samo sa0,2% (Bailey, 1991). Imaju}i sve ovo u vidu,ovog puta smo prilikom pretrage na sporenozemoze, po istoj metodi traìli i ciste

Malphighamoeba mellificae. Odmah je prime-}eno da tih cista ima mnogo vi{e nego pret-hodnih godina, bilo da se radi o uzorcimamrtvih p~ela koji su pokazivali prisustvospora nozeme ili bez wih. To nije bio tekneki procenat, ve} znatno vi{e. Istina, sa-mo mawi broj uzoraka pokazivao je velikoprisustvo cista, ali je zato bilo mnogo vi-{e dru{tava u kojima su se ciste nalazile umawoj meri. Kod p~eliwih dru{tava sa do-sta cista nije zabeleèno slabqewe dru-{tava niti bilo koji simptom oboqewa.Ina~e, treba naglasiti da je ovog februarabilo veoma te{ko do}i do mrtvih p~ela zauzorke, dok to nije bio slu~aj ranijih godi-na. Uzrok je svakako veoma blaga zima samnogo izletnih dana za p~ele, pa su one mo-gle lako da sukcesivno izbacuju mrtve p~e-le.

Kao {to je ve} napomenuto, i onde gde jedijagnostikovana, ameboza nije izazivalaneku osobitu pa`wu, jer se smatralo da setaj p~eliwi parazit obi~no javqa uz noze-mozu. Zbog toga se nije nalazila na listime|unarodno priznatih uzro~nika bolestip~ela. Ako se pogleda u literaturne izvore,jedina zna~ajnija nau~na zapaàwa poti~uiz {ezdesetih i sedamdesetih godina pro-{log veka. Time su se bavili u to vreme na-u~nici iz Engleske, Italije i Nema~ke.Istina, u to vreme bilo je izve{taja da p~e-liwa dru{tva mogu uginuti od ameboze.

@ivotni ciklus amebe

Ova vrsta protozoe je parazit bez pravog}elijskog omota~a (opne). Parazitira uMalpigijevim cev~icama (tubulama) koje up~eliwem organizmu imaju funkciju bubre-ga. Trajnu formu predstavqaju ciste pomo}ukojih se vr{i zaraàvawe. Iz Malpigijevihcev~ica ciste dospevaju u rektum (zadwecrevo) p~ele, a potom, pod odre|enim uslo-vima, na sa}e i unutra{we delove ko{nice,sli~no kao {to je slu~aj sa sporama nozemo-

VOL[EBNO VOL[EBNO USKRSNU]EUSKRSNU]E AMEBOZEAMEBOZE

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd

Slika 1: Mikroskopska slika jedne Malpigijevecev~ice sa cistama (promer 6-7 mikrometara)


ze. Prilikom ~i{}ewa}elija sa}a ili uzimawahrane, ciste amebe do-spevaju u tanko crevop~ela, potom u debelo,gde iz cista nastaju ame-bozne kugle koje se vra-}aju u zadwi deo tankogcreva. U taj deo uviruMalpigijeve cev~ice.Amebe se uvla~e u cev-~ice preko pseudopodi-ja, forme koja nema }e-lijsku opnu i zahvaquju-}i tome ameba se moèutisnuti izme|u }elij-skih zidova Malpigije-vih cev~ica crpe}i hra-nu i ponovo stvaraju}iciste koje mogu dovodi-ti do novog zaraàvawao{te}uju}i }elije, ili}e dospeti u debelo cre-vo i sa izmetom opet do-}i na sa}e ili zidove ko{nice. U teìmslu~ajevima dolazi do proliva, kao {to po-nekad biva sa nozemozom.

Od dospevawa ciste u Malpigijeve cev-~ice do nastajawa novih cista pro|u okotri nedeqe, dok kod nozemoze protekne samonekoliko dana. Ovim se obja{wava brèi{~ezavawe zaraze amebama tokom letwihmeseci, sa nastankom kratkove~nih p~ela.Zaraène p~ele nestaju u poqu, pa se takouklawa najve}i izvor zaraze.

Da bi se zaraza brè razvijala, u tokuzime i prole}a neophodne su vi{e tempera-ture, {to se izgleda u potpunosti uklapa saenormnim pove}awem prisustva cista uuzorcima, posebno mrtvih, ali i ìvih p~e-la, koje se u februaru u Apicentru redovnouzimaju sa podwa~a za pretragu na nozemozu.Prema tome, moglo bi se o~ekivati da domaksimalne ekspanzije ovog oboqewa odra-slih p~ela do|e u maju i junu. Na{i mikro-skopski pregledi mrtvih p~ela pokazali suda su ciste amebe vrlo ~esto prisutne u p~e-lama bez spora nozemoze, iako je bilo i ta-kvih uzoraka u kojima su na|ena oba uzro~-nika.

Pregledom uzoraka ìvih p~ela po~et-kom marta na|en je smaweni intenzitet za-raènosti cistama. U pitawu je bio p~elarsa preko 100 p~eliwih dru{tava. Za sada ne-ma nikakvih simptoma oboqewa, p~eliwa

dru{tva izgledaju sa-svim normalno.

Zna se da je formira-we cista mnogo sporijenego kad je u pitawu no-zemoza. Dok je za formi-rawe oko 500 000 cistipotrebno tri nedeqe,umnoàvawe spora noze-moze zahteva tek polovi-nu tog vremena za30 000 000 spora. Iz sve-ga proizlazi da je noze-moza pri dana{wem in-tenzitetu, mnogo {tet-nija za p~eliwa dru{tvanego ameboza, ali maweje jasno kakve posledicebi mogla doneti uve}anapojava ameboze?

Rutinskom dijagno-zom nozemoze, u istovreme, nije te{ko utvr-diti prisustvo ameboze

na predmetnom staklu, pri mikroskopskomuve}awu od 400 puta. Za razliku od nozemoze~ije su spore ovalnog oblika, ciste amebe suokrugle {to se najboqe vidi na priloènojslici. I pored toga {to je za dobro upu}e-nog pregleda~a lako da uo~i ciste, mogu}eih je zameniti sa sporama razli~itih gqi-vica i kvasaca.

Polovinom pro{log meseca izvr{enisu detaqni prole}ni pregledi na dva p~eli-waka uz upore|ivawe podataka o ja~ini dru-{tava sa ranije na|enim prisustvom cistaamebe. Nikakva veza nije mogla biti uspo-stavqena. Sada ostaje da se ti p~eliwaciprate do maja i juna, kada bi po literatur-nim podacima moglo do}i do ve}e ekspanzi-je zaraàvawa.

[to se ti~e eventualnog suzbijawa ilile~ewa ameboze, ne postoji nijedan posebanlek. Za razliku od nozemoze, fumagilin nedeluje na amebozu (Bailey, 1991). Jedino pre-ostaju preventivne mere koje vaè i za noze-mozu o kojima je dosta pisano u P~elaru.

Treba napomenuti da ameboza nije zakon-ski regulisano oboqewe medonosnih p~elai da veterinarski dijagnosti~ki centrip~elarima ne daju izve{taje o tome. I poredtoga, mislim da bi bilo dobro i korisno dase i na ovu p~eliwu bolest obrati ve}a pa-`wa, jer kao {to vidimo, u Nema~koj se ve}smatra da za to postoji opravdawe.

Slika 2: Da bi se videle Malpigijeve cev~ice mora se

otvoriti zadak medonosne p~ele i izvaditi organi za varewe.

1. Medna voqka, 2. Sredwe crevo, 3. Mal-pigijeve cev~ice (bubrezi p~ele), 4. Debelo

crevo, 5. Zadak (trbuh), 6. Deo grudi


Timol (C10H14O, 5-methyl-2-iso-propyl-1-phenol ili 3-hydroxy-p-cymene) je fenolni derivat cimena.On je isparqiv monoterpenoid, ko-ji je prirodni sastojak lekovitebiqke maj~ine du{ice (Thymus vul-garis). Nalazi se i u mnogim drugimbiqkama i sastojak je wihovog esen-cijalnog uqa, uglavnom zajedno sa svojimizomerom po imenu karvakrol (carvacrol).Molekulska masa timola je 150,218 g/mol.Rastvorqivost u vodi je svega 0,1 g/100 g.Ta~ka kqu~awa je 233 °C, ta~ka topqewa od48 °C do 51 °C. Pritisak isparewa timolaiznosi 0,04 mm Hg na 20 °C. Ostale tehni~-ke informacije o timolu moète na}i nasajtu http://www.chemindustry.com/apps/che-micals.

Timol nije ni mutagen ni genotoksi~an(Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zucco,Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani, Massi-mo, Benvenuti, Bianchi, Albasini, Melegari,Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui, Suzuki,Kobayashi, Suzuki, Fukuda, Maizumi, 1987).Ima 20 puta ja~e antisepti~ko dejstvo odfenola, a za razliku od wega ne izaziva iri-taciju mukoze.

Ina~e, sinteti~ki timol nije jeftinkao {to je to bio pre 10 do 20 godina. Naro-~ito je skup prirodni timol ekstrahovan izbiqaka. Cena 10 ml timola u esencijalnomuqu maj~ine du{ice na trì{tu staje ~ak34,75 $. Prema Francu [ivicu (2005), sinte-ti~ki timol nije toliko skup ako se naba-vqa u ve}im pakovawima, na primer u vre}a-ma od po 25 kg. Prema wegovim informaci-jama, svetska cena jednog kilograma timolaje oko 17 evra.

Timol je sastojak razli~itih vrsta hra-ne i za~ina u koli~ini od 0,02 mg/kg do100 mg/kg (De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale,1991; Gracco, Conte, Bodenov, 2002). Timol

nije toksi~an za qude. U EvropskojUniji dozvoqeno je da se na|e u hranimaksimalno 50 mg/kg. Timola ima umnogim biqkama. Jedna od upotre-bqavanijih je origano, a u meksi~komoriganu (Lippia berlandieri Schauer) gaima 3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford,Ramon Silva Vazquez, 2005). Origano

(maùran) je „rodbinski“ jako blizak maj~i-noj du{ici. Italijanski origano je zapravobiqka nastala ukr{tawem slatkog marjora-ma (Origanum marjorana, jedna od 50 vrstaorigana) i oregana (Origanum vulgare), ot-pornija je na hladno}u i ima blaù aromu.Svi marjorami su origano, ali po{to je rodorigano, treba znati da svi origano nisumarjorami. Svima je dobro poznato da se usuzbijawu varoe koristi i maùranovo uqe(dobija se od slatkog marjorama, oko 6,2 g od1 kg sveè biqke), uglavnom u kombinacijisa mravqom kiselinom. Kombinacija timo-la i mravqe kiseline je poznata i u na{ojzemqi (preparat TimovarR).

U esencijalnom uqu maj~ine du{ice na-laze se, pored timola, i druge lekovite ma-terije. Sve zajedno se koriste kao pomo}naterapija akutnog i hroni~nog bronhitisa.Opravdanost takve primene dokazala su iklini~ka ispitivawa (G. Knols, P. C. Stal, J.

JO[ ODLU^NIJEJO[ ODLU^NIJEPROTIVPROTIV VAROE VAROE

NOVIMNOVIM PREPARATOMPREPARATOMAPIGUAPIGUARDARD

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac, (018) 846-734, (063) 860-8510, [email protected]

Na lekovitoj maj~inoj du{ici Foto: Du{an Stojkovi}

W. Van Ree, 1994; R. Meister, T. Zim-mermann, 1996; H. Matthys, C. deMey, C. Carls, A. Rys, A. Geib, T. Wit-tig, 2000). Danas se nalaze u komer-cijalnom preparatu BronchipretRTP(zajedno sa ekstraktom jagor~evi-ne), u ~ijoj jednoj tableti ima1,08 mg timola. Na Univerzitetu uErlangenu (Nema~ka) sprovedenasu istraìvawa o uticaju ovog le-ka na qude (Claudia Kohlert, GernotSchindler, Reinhard W. März, Gu-drun Abel, Benno Brinkhaus, Hart-mut Derendorf, Eva-Ulrike Gräfe,Marku Veit, 2002). Ekstrakt maj~i-ne du{ice ima dozno zavisni anti-inflamatorni (protivupalni)efekat kod edema, dokazano je ibaktericidno (ubija bakterije) ibakteriostatsko dejstvo (spre~avarast bakterija) na mnoge gram po-zitivne i gram negativne bakteri-je (M. Marino, C. Bersani, G. Comi,1999). Pored antibakterijskog, an-tigqivi~nog i antioksidativnogdejstva, nedavno je ponovo potvr|e-no zna~ajno antiinflamatorno de-lovawe timola (Pier Carlo Braga,Monica Dal Sasso, Maria Culici, Tizi-ana Bianchi, Luca Bordoni, LauraMarabini, 2006, Odeqewe za farma-kologiju Medicinskog fakulteta uMilanu, Italija), te ga autori vi-de kao mogu}u veliku pomo} u kon-troli mnogih zapaqenskih procesatokom raznih infekcija. Tri prvo-navedena autora su iste godine, aliu drugom radu, uz pomo} jo{ tristru~waka (Laura Galastri, MariaTeresa Marceca, Enrico Eugenio Guf-fanti), utvrdili i zna~ajno antiok-sidativno delovawe timola naqudske }elije.

Esencijalno uqe maj~ine du{i-ce smawuje brzinu razmnoàvawamnogih bakterija, u koncentracijiod 50–400 mg/kg. Nedavno je utvr|e-no antibakterijsko delovawe esen-cijalnog uqa maj~ine du{ice, alii samog timola u vidu isparewa, napatogene bakterije u disajnom sta-blu ~oveka (S. Inouye, T. Takizawa,H. Yamaguchi, 2001), dok uqe ima iantivirusno delovawe na virusgripa i respiratorni sincicijal-ni virus (U. Schwenk, 1998). Tako|e


Timol protiv bolesti p~ela

Max Watkins iznosi podatak da je zapaèno datimol uti~e i na suzbijawe evropske i ameri~ketruleì, ali da se ne moè nazvati lekom za ovebolesti, jer samo delimi~no deluje na wih. Ipak,kanadski istraìva~i, Peter G. Kevan, M. Nasr i S.D. Kevan (1999), tvrde da se pokazalo da ne samo datimol ima uticaj na suzbijawe ameri~ke truleì,ve} da to imaju i ruzmarinovo, origanovo, limuno-vo, eukaliptusovo i lavandino uqe, ali i cimet.Ovo treba uzeti samo kao informaciju i ne ekspe-rimentisati nekontrolisano, jer nijedno esenci-jalno uqe nije bezazleno. Nau~nici su dodavalieteri~na uqa u sirup 1:1 i do{li do podataka kojedoze mogu skratiti ìvot p~elama. Dok mentol niu vrlo velikim dozama ne moè da ubije p~ele (Pe-ter G. Kevan, M. Nasr, S. D. Kevan, 1999), druga uqaimaju odre|enu sredwu smrtnu dozu LD50: za cimetje 150 mg/kg, za karanfili} 200 mg/kg, za timol100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).

Slu~ajni pokazateqi ukazuju da timol moè dasuzbija nozemozu kod medonosne p~ele (Brown, li~-na zapaàwa). Tokom perioda od 20 godina, p~elesu preko zime hrawene {e}ernim sirupom koji sa-drì 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom togperioda, u ovim dru{tvima medonosne p~ele noze-moza nije zabeleèna. To je zaintrigiralo mnogenau~nike, pa se krenulo sa istraìvawima.

Zrele spore nozemoze imaju tri spoqna omota-~a: egzospora, endospora i citoplazmatska membra-na. Timol probija omota~ spora i razara citopla-zmatsku mebranu spora nozemoze i spre~ava wihovoklijawe (Robert. N. Rice, 2001). On je dokazao i datimola ima u nektaru i polenu velikog broja biqa-ka i da je vrlo verovatno da su on i wemu sli~na je-diwewa iz nektara i polena zaslu`ni za smawewe{teta od nozemoze krajem prole}a i tokom leta.

U Gr~koj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papac-hristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvou suzbijawu razvoja kre~nog legla ~iji je izaziva~gqivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je kori-{}en preparat ApiguardR (infekcija se smawila za53,9% upotrebom samo jednog pakovawa preparata).Za ovo istraìvawe znam od 2005. godine, ali mo-ram da priznam da sam bio skepti~an. Me|utim, ka-da sam pro{le godine stavio Apigard u ko{nice,odmah sutra sam oti{ao da vidim koliko je varoepalo. Dotle sam smatrao da na mom p~eliwaku nemakre~nog legla, jer ga nisam primetio vi{e od 10 go-dina unazad. Ali, u fioci ispod mreàste podwa~ekod dve zajednice sam na{ao po tridesetak mumijakre~nog legla, {to zna~i da ga je ipak bilo. I to zamawe od jednog dana delovawa timola.


je dokazano i antioksidativno delovaweesencijalnog uqa maj~ine du{ice i timolau razli~itim tkivima kod pacova (K. You-dim, S. Deans, 1999). Grupa nau~nika (M. A.Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M. Bastos, S. G.C. Fonseca, T. L. G. Lemos, F. J. A. Matos, D.Montenegro, J. Heukelbach, V. S. Rao, G. A. C.Brito, 2007) je pokazala da je timol veomauspe{an u suzbijawu mikroorganizama ne-poèqnih u usnoj dupqi (Candida albicans;Streptococcus mutans, mitis, sanguis et salivari-us).

Timol suzbija rast bakterija kao {to suSalmonella typhi murium i Staphylococcus au-reus (Juven, 1994) i gqivica kao {to suAspergillus flavus (Mahmoud, 1994) i Crypto-coccus neoformans (Viollon, Chaumont, 1994).Ako se timol doda hranqivoj podlozi u ko-li~ini od 0,4–0,8 g/kg spre~ava rast nekoli-ko vrsta patogenih gqivica (Zambonelli,1996).

Prema istraìvawima obavqenim u Ci-rihu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995) timoluspe{no uni{tava bakterije u usnoj dupqiPorphyromonas gingivalis, Selenomonas artemi-dis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzoisticawe }elijskog sadràja u spoqnu sre-dinu izazvano timolom u skladu je sa wego-vim membranotropnim efektom. Istraì-vawa pokazuju da je razarawe }elijske (bak-terijske) membrane zapravo glavni mehani-zam delovawa timola, {to potvr|uje i Je-remy Owen (2006) iz Engleske, koji dodaje datimol kod varoe vr{i denaturisawe prote-ina u }elijskoj membrani }elija varoe, takoih razaraju}i. Sli~no tvrdi i Helander(1998), koji potvr|uje da dejstvo timola pro-tiv bakterija rezultira razgradwom }elij-skih membrana uz osloba|awe }elijskog sa-dràja i sledstveno razarawe bakterija, ana sli~an na~in razgra|uje i hife gqivica(Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobri-nus timol izaziva smawewe unutar}elijskogsadràja ATP-a (adenozintrifosfat), dok kodPorphyromonas gingivalis jo{i inhibira puteve wegovogstvarawa (S. Shapiro, B. Gug-genheim, 1995), a sve ovo ~i-ni verovatno i zato {to po-ve}ava propustqivost cito-plazmatske membrane za ATPkod bakterija (Robert N. Ri-ce, 2001). Nakon razarawaStreptococcus sobrinus javqaju

se relativne promene transmembranskog po-tencijala preostalih bakterija, verovatnokao sekundarni efekat, zbog curewa unutar-}elijskog sadràja u spoqnu sredinu (S. Sha-piro, B. Guggenheim, 1995).

Timol protiv varoe

Timol je toksi~an za varoe (Lindberg,2000). Zato se timol {irom sveta sve vi{ekoristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gre-gorc, Jelenc, 1996; Sammataro, 1998; A. Im-dorf, 1999; Calderone, 1999; Lindberg, 2000;Fassbinder, 2002), ali i protiv trahejnog pa-razita Acarapis woodi (Calderone, 1997; Ellis,Baxendale, 1997). Medonosne p~ele su tole-rantne na upotrebu timola (Imdorf, 1995).Timol pozitivno uti~e i na higijenu zajed-nice (Jérôme Trouiller, 2004).

Timol je prirodni sastojak meda, i akose u wemu nalazi u koli~ini od 1,1 mg/kgili mawe, nema uticaja na ukus meda (Bogda-nov, 1998). Prema drugim istraìva~ima,timol ne mewa miris meda sve dok ne pre|egranicu od 2 mg/kg (Richard Multon, 1985),{to sigurno zavisi i od vrste meda. Ako seprimeni tokom pa{e, wegovi ostaci u medu,koji i ina~e nisu postojani, ne}e pre}i gra-nicu prirodnog nivoa timola u medu (Bogda-nov, 1998).

Timol se protiv varoe po~eo da koristiskoro pre 30 godina, ali je bilo dosta pro-blema sa wegovom primenom. Uglavnom sup~ele posipane timolom u prahu. Ali, ti-mol ima osobinu da na visokim temperatu-rama naglo isparava. Tada se isparewa ti-mola na|u u vazduhu ko{nice u previsokojkoncentraciji koja smeta p~elama. P~ele suumele da napuste gajewe dela legla, mladoleglo je stradavalo, p~ele su ~ak napu{taleko{nicu. Najve}i problem je bio taj {to jetimol u takvim koncentracijama izazivaotihu ili masovnu grabe` na p~eliwaku. Iz

tih razloga, potpuno je napu-{ten sredinom osamdesetihgodina pro{log veka.

Retki entuzijasti su muse povremeno vra}ali tra-è}i re{ewe za regulacijuwegovog nekontrolisanogisparavawa (~uveni Fraknotimol ram koji je izumeoFranz Knobelspies, 1997). Is-traìva~i iz Portugalije,Frakno

timol ram


H. Garcão, R. Álvares i M. Vilas-Boas (2005)do{li su na ideju da timol ugrade u satnuosnovu. Posle ubacivawa takvih osnova uko{nicu, dobili su ve}e padawe varoe odprirodnog opadawa za 3 do 10 puta. Boqe suse pokazale dve satne osnove sa po 9 g timo-la u svakoj, nego jedna sa 18 g.

Me|utim, timolu i drugim materijamakoje suzbijaju varou, a ne zaga|uju p~eliweproizvode, zvani~no su se vratili i nau~ni-ci 1998. godine, kada je osnovana Evropskaradna grupa za integralnu borbu protiv va-roe. Okupqa vode}e svetske nau~nike kojise bave varoom. Prilikom svog nedavnog go-stovawa u Srbiji (2006), ~lan ove grupe, An-tonio Nanetti, je jasno i glasno saop{tio da jezvani~na preporuka ove radne grupe slede-}a: P~elarima je za suzbijawe varoe danassasvim dovoqan jedan od preparata na bazitimola u avgustu i oksalna kiselina zimi,kada nema legla. I ni{ta vi{e. I zaista,ovakav koncept je potpuno odrìv u praksii ve} pokazuje odli~ne rezultate. Prole}nitretman je apsolutno nepotreban. Jedino ukrajevima gde je gustina naseqenosti ko-{nica na malom prostoru velika, pa je pove-}an i ulazak varoe u ko{nice sa strane (pu-tem cvetova, trutova, naletawem p~ela, ta-kozvana reinvazija), treba tretirati odgo-varaju}im sredstvom odmah nakon vrcawabagremovog meda.

U svetu su registrovana tri preparatana bazi timola kod kojih je problem wego-vog nekontrolisanog isparavawa re{en. Tosu italijanski Api Life VarR, {vajcarskiThymovarR i britanski ApiguardR. Samo jeApiguardR (u daqem tekstu Apigard) dostu-pan srpskim p~elarima i to od avgusta pro-{le godine, kada je po prvi put uvezen (od2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji, aod 2007. ima}e je i u BiH). Ovaj preparat od-likuje fantasti~na prednost nad nekim dru-gim preparatima na bazi timola, jer je kodwega problem nekontrolisanog isparavaware{en na najboqi na~in. Kontrola ispara-vawa je dovedena do savr{enstva. Iz isku-stva mogu odgovorno da kaèm da tokom av-gusta 2006. ~ak ni na 39 °C, uz izloènostko{nica direktnim sun~evim zracima, nijedo{lo do bilo kakve negativne pojave.

Apigard je zapravo timol u gelu. Pakujese u tanke aluminijumske kutije, koje neodo-qivo podse}aju na pa{tetu. Svaka kutija sa-drì 50 g gela, a za jednu ko{nicu potrebnesu dve kutije. Gel ima specijalne osobine da

na visokim temperaturama suàva svoje po-re, te timol isparava mawe, dok na niskim{iri svoje pore, te timol isparava vi{e.Najboqe ga je dati u drugoj polovini jula,osim ako je u toku intenzivna pa{a, a jo{boqe ako je zavr{eno posledwe vrcawe.Ina~e, karenca mu je 0 dana, {to nema nije-dan drugi lek za varou. Stavqa se jedna ku-tija na satono{e iznad plodi{nog tela. Sviotvori na ko{nici se zatvore, ostavqa sesamo standardno leto (recimo petnaestakcentimetara {irine i 7–8 milimetara vi-sine). Iznad pa{tete Apigarda sa koje seskine folija (koja se tako|e ostavqa u ko-{nici po{to i na woj ostane izvesna koli-~ina gela) mora se obezbediti najmawe 1 cmslobodnog prostora da bi p~ele dolazile dogela (to se moè ostvariti dodavawem pra-znog nastavka, okretawem Milerove hrani-lice naopako, stavqawem beàlice i sli~-no). Jer, timol ovde deluje kako putem ispa-ravawa, tako i kontaktno, dok p~ele nose~estice gela ko{nicom. Pa{teta ostaje uko{nici 2,5–3 nedeqe. Nakon toga, otvarase ko{nica. Ako gela vi{e nema u kutiji,ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, sa-mo se dodaje druga uz prvu. I time je tretmanzavr{en. Oko 6 nedeqa nakon po~etka tret-mana, vi{e od 90% varoe bi}e ubijeno i mo-ète ih prebrojati u fioci mreàste pod-wa~e. Kod A@ ko{nica se problem prosto-ra za plasirawe kutije sa gelom moè re{i-ti tako {to }e se sa centralnog rama u gor-wem spratu odse}i par centimetara sa}a i udobijeni prostor ugraditi metalno kori-tance u koje se rasporedi gel iz pa{tete.Kako saznajemo, ove godine }e se u Srbijuuvesti i veliko pakovawe Apigarda (3 kg ge-la u kutiji, dovoqno za 30 dru{tava). Po-{to se time izbegava aluminijumska kutija,koja je jako skupa, cena Apigarda }e pasti za30–40%, pa }e biti jo{ pristupa~niji zap~elare. tj. cena po ko{nici }e mu se svestina prose~nu maloprodajnu cenu jednog kilo-grama meda, a u krajevima gde je med skupqi,i mnogo ispod toga (pri kupovini treba vo-diti ra~una da na trì{tu vlada veliko{arenilo cena zbog zara~unavawa velikihmarì vlasnika veterinarskih apoteka, pase treba dobro raspitati). Uz kanticu gelaide i ka{ika u koju staje ta~no 50 g gela, ko-liko staje i u jednu pa{tetu, pa se ta koli-~ina moè staviti u bilo koju posudu (ilipomenuto koritance).


Dok timol u preparatima (uglavnom ama-terskim) gde nije re{ena kontrola ispara-vawa, ne sme da se aplikuje na visokim tem-peraturama, dotle Apigard ima dobre re-zultate samo kad se daje na visokim tempe-raturama. Preporu~qivo je da sredwa dnev-na temperatura tokom perioda tretmana nepada ispod 25 °C. Primena Apigarda u na{ojzemqi je najopravdanija upravo krajem julai tokom avgusta, {to je vreme kada su tempe-rature i onako uvek dovoqno visoke.

Nova {ansa za sve nas zvana Apiguard

Max Watkins tvrdi da je suve preparatena bazi timola (recimo timol u prahu) opa-sno koristiti ako temperatura pre|e 22 °C,ina~e mogu nastati ozbiqne {tete na mla-dom leglu. Takvi efekti nisu zabeleènikod preparata Apigard, ve} on ~ak na ni-skim temperaturama nema dovoqnu efika-snost, jer se ona postiè tek na visokimtemperaturama, kada drugi preparati mogubiti opasni (recimo, mravqa kiselina). Toje velika prednost preparata Apigard. Ta-ko|e, navodi podatak da su se proizvo|a~uApigarda javqali p~elari iz Italije, Ve-like Britanije, Francuske i SeverneAfrike i hvalili se kako su im p~ele na-kon dve do tri godine upotrebe ovog lekavidno zdravije i sna`nije, jer, izme|u osta-log, mnogo efektnije ~iste ko{nicu u pri-sustvu Apigarda.

Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) suzakqu~ili da spoqa{wa tempe-ratura itekako ima uticaja naisparavawe timola iz alumini-jumske pa{tete Apigarda. Ellis(2001) tvrdi da Apigard po-stiè dobre rezultate ve}na temperaturama izme|u15 °C i 20 °C, dok na niìmisparavawe timola nije ade-kvatno. Me|utim, mnogi eks-perimenti, pa i praksa u na-{oj zemqi, potvr|uju zahtevda temperature moraju bitimnogo, mnogo ve}e, ako è-limo vrhunsku efika-snost koju ovaj preparatitekako moè da pruì.

Tokom sezone, dru{tva tre-tirana Apigardom pokazujunormalan razvoj kao i netre-tirane zajednice, i nije pri-

me}eno nenormalno pove}awe smrtnosti bi-lo radilica bilo matica (Higes, 1999) ilislabqewe zajednica (Imdorf, 1997). Kanad-ski istraìva~i (A. P. Melathopoulos, J. Ga-tes, 2003) su utvrdili da jesewi tretman ti-molom ima mali ili nema nikakav efekatna prole}ni razvoj p~eliwih zajednica.Apigard ima i rezidualno delovawe, koje senastavqa i nakon va|ewa pa{tete iz ko-{nice. Razlog leì u ~iwenici da vosakupija u sebe isparewa timola i kasnije ihotpu{ta.

Zbog pojave otpornosti varoe na pire-troide (Apistan i Bayvarol), dràvni p~ela-rski inspektor Velike Britanije JamesMorton je jo{ avgusta 2003. godine pozvaop~elare da pre|u na upotrebu Apigarda.

Proteklih godina je obavqen velikibroj eksperimenata sa ciqem utvr|ivawaefikasnosti Apigarda. U nekim eksperi-mentima efikasnost tretmana Apigardom jebila ispod o~ekivane, {to moè biti po-sledica razmnoàvawa preìvelih varoa imogu}e reinvazije, {to nije obuhva}eno ana-lizama u tim eksperimentima (Ale{ Gre-gorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio ikubanski istraìva~ Edel Miranda Esquija-rosa (2002). Ipak, tretman Apigardom, pre-ma Ale{u Gregorcu (2004) obezbe|uje p~e-larima efikasnu alternativu za kontroluvaroe tokom avgusta, naro~ito kod zajedni-ca kod kojih se tokom prethodnih mesec da-na utvrdi prirodna smrtnost varoe od maweod jedne prirodno opale varoe prose~no

dnevno. Heather Mattila i Gard Otis (University

of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efi-kasnost Apigarda od 76,2%

u svojim eksperimentima(dok je 1998. iznosila77,5%). Nisu utvrdilinegativan uticaj timo-la na odrasle p~ele,prativ{i ih 34 dana, kaoni na larve stare 4 ilivi{e dana. Neznatno jeredukovan broj larvi sta-rosti do 3 dana (od 9,2%do 12,8%). Tako|e su iz-vestili da su u timistim eksperimentima

zabeleìli vrlo visoku prirodnusmrtnost varoe od ~ak 23,5% ukontrolnim netretiranim zajed-nicama. P~ele su pre tretmana


imale umerenu zara-ènost varoom (11varoa na 100 p~ela).Tretman je zapo~eo19. maja i trajao jemesec dana, po uput-stvu. Termin je takoodabran da bi se iz-beglo preklapaweperioda tretmana iglavne pa{e, jer su1998. tretmanom u ju-lu tokom glavne pa-{e zapazili mawiunos meda za 30%, ma-da to smawewe nijebilo statisti~kizna~ajno, pa samimtim ne zna~i ni{ta.Takav izbor je mini-mizirao uticaj timo-la na pa{u. Zato se ine preporu~uje tret-man Apigardom to-kom intenzivne pa-{e. U eksperimenti-ma u 1999. godini na-{li su da tokom pe-rioda tretmana od 21dan, Apigard dajesmrtnost varoe kojaje 4,2 puta ve}a odprirodne smrtnostinetretiranih dru-{tava. Ale{ Gre-gorc (2004) je na{aoda je wegova efika-snost 7,1 puta ve}a odprirodne smrtnosti.

Kad smo ve} pome-nuli negativni uti-caj timola na unos naintenzivnoj pa{i,treba re}i da su i dosada kori{}eni pre-parati imali negati-van uticaj na p~ele,~ak mnogo ve}i, alise o tome nije pri~a-lo javno. U Institu-tu za p~elarstvo uOberursel-u (Koenigeri Fuchs), prime}enoje da p~elama smetaprisustvo fluvali-

Smernice za uspe{nu borbu protiv varoe David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu

doga|awa u ko{nici. Ako matica zaleè dnevno 1 000 jaja, a zna-mo da period poklopqenog legla radilica traje 12 dana, onda }esvakog trenutka u ko{nici biti 12 000 }elija poklopqenog radi-li~kog legla. Ako u zajednici ima 3 000 varoa, onda je maksimal-no ~etvrtina }elija legla ugroèna varoom. Samo tri nedeqe ka-snije, bi}e ugroèna polovina }elija. Kolaps zajednice se ubrza-no pribliàva, a ta zajednica postaje i izvor zaraàvawa drugihdru{tava u okolini. Prema ovom autoru, jedna varoa koja u|e u le-glo „proizvede“ najmawe jo{ jednog ènskog potomka u radili~-kom leglu (zna~i, za 12 dana koliko traje poklopqeno leglo, du-plira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu (broj varoa tu pora-ste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoa koja se na dan po-~etka posmatrawa nalazi u zajednici, za 16 nedeqa (112 dana) da-}e 32 potomka. Izra~unao je da se varoa u ko{nici duplira svakih22,4 dana (pribli`no 3 nedeqe), {to pokazuje da tokom tih 112 da-na ima 5 ciklusa duplirawa broja varoe. Po{to mi nijednimtretmanom ne moèmo ubiti sve varoe, to zna~i da na{im tretma-nima samo „kupujemo“ vreme do ponovnog vra}awa broja varoa naisti nivo, putem razmnoàvawa preìvelih varoa. David VanderDussen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se ta~no vidi ko-ja efikasnost tretmana obezbe|uje koji period relativno „mir-nog“ sna za p~elare, dok varoa opet ne dostigne po~etni broj.

Iz tabele se moè zakqu~iti da ako je efikasnost nekog pre-parata u periodu sa leglom 97%, do narednog tretmana treba dapro|e najvi{e 3 meseca i 3 nedeqe. Ali, ako je efikasnost samo87%, onda ne sme da pro|e vi{e od 2 meseca i 1 nedeqe.

Ovo je analiza izvr{ena na p~elama koje se ina~e gaje u Kana-di. Ali, kada je analiza ura|ena na p~elama poreklom sa krajwegistoka Rusije, iz regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997),koje su dugo ìvele sa varoom i nad kojima je vr{ena i dodatna se-lekcija, pokazalo se da se kod wih ovaj period u kome ne mora dase tretira, duplo produàva.

Na grafikonu sevidi analiza stawarazmnoàvawa va-roe pod pretpostav-kom po~etnog brojavaroe od 100 jedinki.

Ina~e, kod na{emedonosne p~ele sesmatra da prva {te-ta od varoe oslikanau padu produktivno-sti nastaje kada jezaraènost odra-slih p~ela 10%, a daje dru{tvo osu|enona uginu}e kada za-raènost pre|e 30%ili 40% (David DeJong, 1997).

Analiza brzine razmnoàvawa varoapreìvelih nakon tretmana sa razli~itom

efikasno{}u, ako je po~etni broj varoa iznosio 3 000 (David Vander Dussen, 2006)

Efikasnost tretmana

Kupqeno vreme (u nedeqama)

Broj preìvelihvaroa

99,90% 30 399,80% 27 699,61% 24 1299,22% 21 2398,44% 18 4796,88% 15 9493,75% 12 18887,50% 9 37575,00% 6 75050,00% 3 1500

0% 0 3000–3 6000–6 propast


nata u ko{nici i da plasti~ne trake mawenadraùju p~ele od drvenih, kod kojih se tui tamo doga|alo da p~ele ~ak napuste ko-{nicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Ka-roline je, provode}i mnogobrojna istraì-vawa na svom p~eliwaku, uzgred zapazio in-teresantno dejstvo fluvalinata na p~eliwuzajednicu. Tretirao je deo dru{tava pla-sti~nim trakama sa fluvalinatom (Apistan)u jesen. Ostala dru{tva nije tretirao ni-~im. Primetio je da je u tretiranim dru-{tvima matica osetno smawila polagawejaja, dok je kod netretiranih nivo zalegawai daqe odràvan. Po uklawawu traka safluvalinatom, matice su nastavile sa uobi-~ajenim normalnim zalegawem. Da bi se uve-rio u zapaèno, sada je tretirao netretira-na dru{tva. Sve se ponovilo.

I drugi istraìva~i koji su se baviliispitivawem efikasnosti Apigarda u ovojzemqi (John Gates, Vernon i Adony Melatho-poulos, 2000) zadovoqni su wegovom efika-sno{}u i smatraju ga dobrom zamenom zaApistan, iako su eksperiment sproveli rela-tivno kasno. Tretman je zapo~eo 15. septem-bra, a zavr{io se 27. oktobra 2000. godine.Sredina septembra u tom kraju je period ka-da zajednice imaju jako malo legla, a pa{e suuveliko pro{le. P~ele se ve} okupqaju uklube tokom no}i, jer su temperature ispodnule. Posledweg dana eksperimenta u dru-{tvima uop{te nije bilo legla. Ipak, ova-ko kasno tretirawe ne samo {to moè danam ne pruì dovoqnu efikasnost zbog ni-ìh temperatura od optimalnih za delova-we Apigarda, nego je u na{im uslovima pot-puno nesvrsishodno ~ekati sredinu septem-bra za tretman bilo kojim preparatom, jersu zimske p~ele do tada uveliko odgajene iverovatno o{te}ene od varoe, ako je we bi-lo u ko{nici u zna~ajnom broju.

U eksperimentima ra|enim u Italiji(Colombo, Spreafico, 1999) utvr|ena je efi-kasnost Apigarda ve}a od 98%.

U eksperimentu koji je 2004. sproveoJérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard imaefikasnost od 74% do 99%, prose~no 91%.Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogoboqa ako se tretira pri visokim tempera-turama vazduha. Tretman je sprovo|en u Al-ìru, Italiji, Gr~koj, Maroku, Francuskoj,Belgiji i [vajcarskoj.

Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leonar-do Ricci i Livia Persano Oddo sa Eksperimen-talnog instituta za zoologiju (Odeqewe za

p~elarstvo) iz Rima su proveravali efika-snost Apigarda tokom avgusta i septembra1999. i 2000. godine. U 1999. godini efika-snost se kretala od 82,6% do 99,5%, prose~-no 94,3%. U isto vreme, u netretiranim za-jednicama zabeleèno je prirodno opadawevaroe od 18,2%. Te godine, zajednice su ima-le skoro istovetnu zaraènost varoom u pe-riodu tretmana. Svaka zajednica je imala od2 600 do 3 000 varoa. Prose~na dnevna tempe-ratura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevnovarirawe od 16 °C do 34 °C). U 2000. godiniApigard je pokazao efikasnost od 96,5%.Svaka zajednica u toj grupi imala je zaraè-nost ve}u od 2 500 varoa.

U istraìvawima koja su na Sardinijitokom leta 2001. obavili italijanski istra-ìva~i Ignazio Floris, Alberto Satta, Paolo Ca-bras, Vincenzo L. Garau i Alberto Angioni (Di-partimento di Protezione delle Piante, Sezionedi Entomologia agraria, University of Sassari),pokazana je efikasnost Apigarda od90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na p~ela-ma). Utvrdili su i prisustvo rezidua timo-la u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i uvosku (147,7±188,9 mg/kg).

Antonio Nanetti je 2006. godine izvestioda su u Italiji u periodu avgust-septembarsproveli tretman Apigardom na ~etiri lo-kacije, dve na obali mora (gde su se tempera-ture kretale od 17 °C do 32 °C uz malo ki{e)i dve u kontinentalnom delu zemqe (gde suse temperature kretale od 13 °C do 26 °C uzmnogo ki{e). Efikasnost na obali mora sekretala od 94,3% do 96,5%, a u kontinental-nom delu zemqe od 66,9% do 68,3%.

Meksi~ki istraìva~i (William de JesúsMay-Itzá, Luis Abdelmir Medina Medina, JorgeCarlos Marrufo Olivares, 2006) sa Veterinar-skog fakulteta u Jukatanu u Meksiku utvr-dili su efikasnost Apigarda u tropskimklimatskim uslovima na svom eksperimen-talnom p~eliwaku (Xmatkuil, 20° 58

,N,

89° 37,W). Dru{tva su se nalazila u LR ko-

{nici sa dva tela, prirodno su zaraèna va-room i nisu tretirana ni~im najmawe dvegodine. Postojale su tri grupe dru{tava.Prva grupa (G1) tretirana je Apigardom pouputstvu (dva puta po jedna pa{teta na po 15dana), druga grupa (G2) tretirana je duplomdozom (dva puta po dve pa{tete na po 15 da-na) i tre}a grupa (G3) je bila netretirana,kontrolna. Zaraènost odraslih p~ela va-room pre tretmana iznosila je redom po gru-pama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Na-


kon 15 dana tretmana (neposredno pred sta-vqawe druge pa{tete), zaraènost odra-slih p~ela se smawila na 3,6±1,0% (G1) i2,0±0,8% (G2), dok je u G3 iznosila11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakonstavqawa prve pa{tete, zaraènost odra-slih p~ela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.

Zaraènost poklopqenog legla pretretmana iznosila je redom po grupama36,0±2,3%, 50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon15 dana smawila se na 4,0±1,7% (G1) i2,8±1,6% (G2), dok je u G3 iznosila20,8±4,3%. Na kraju tretmana, 30 dana nakonstavqawa prve pa{tete, zaraènost poklo-pqenog legla je iznosila 0,8±0,4% (G1) i0,4±0,4% (G2), a u G3 je bila 21,2±2,1%.

Na kraju tretmana nije bilo statisti~kizna~ajne razlike u efikasnosti izme|u prvedve grupe (normalno i duplo dozirawe). Niovi istraìva~i nisu utvrdili negativneefekte delovawa timola iz Apigarda na le-glo, maticu ili odrasle p~ele, {to potvr-|uju i italijanska istraìvawa (A. Baggio,P. Arculeo, A. Nanetti, E. Marineli, F. Mutinelli,2004).

Efikasnost tretmana, posmatrano saaspekta zaraènosti odraslih p~ela, u gru-pi G1 iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dokje efikasnost tretmana, posmatrano saaspekta poklopqenog legla, u grupi G1 iz-nosila 94,4%, a u grupi G2 95%.

U isto vreme, tokom 2006, jo{ dva nau~-nika su podnela izve{taj o zajedni~kim is-traìvawima efikasnosti timol gela, Lau-ra G. Espinosa-Montaño (Veterinarski fa-kultet Meksiko) i Ernesto Guzmán-Novoa(University of Guelph, Kanada). Eksperimen-ti su obavqeni u Villa Guerrero(19° 14

,65

,,N, 100° 06

,23

,,W) u Meksiku,

2 050 metara iznad mora. Temperature to-kom eksperimenta kretale su se u rasponuod 18 °C do 29 °C, a relativna vla`nost va-zduha od 46% do 55%. Od 100 zajednica jemarta 2004. odabrano 36 dru{tava ujedna~e-ne snage, sa sli~nom zaraèno{}u odraslihp~ela varoom (11,5%) i sa maticama izistog odgajiva~kog programa. Svako dru-{tvo je prihraweno sa 2 litra sirupa 1:1. Ueksperimentu je pore|ena efikasnost mra-vqe kiseline i timol gela, ali nas mravqau ovom slu~aju ne zanima. Timol je pokazaoefikasnost od 92,1%. Opadawe varoe u kon-trolnim netretiranim dru{tvima iznosiloje tokom eksperimenta 21,9%.

U tri slu~aja je Jérôme Trouiller (2004)utvr|ivao ostatke timola u medu. Nakontretmana Apigardom, vratio je nastavak me-da na ko{nicu i tu ga drào mesec dana. Za-tim je ura|eno uzorkovawe i utvr|eno je darezidue ne prelaze 2 mg/kg, odnosno u Ita-liji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a uGr~koj 0,87 mg/kg.

Moja iskustva

Apigardom sam 13. avgusta 2006. treti-rao 43 p~eliwe zajednice. Deo dru{tava(wih 29) tretiran je sa-mo Apigardom, a osta-tak je uz Apigard po-vremeno zadimqavanradi pra}ewa wegovednevne efikasnosti,sticawa iskustva u ra-du sa wim i stvarawaslike o tempu wegovogdelovawa. Prebrojava-we varoe vr{io sam tokom 48 dana i 18 sati.Za brojawe je utro{eno oko 75 radnih sati.Ukupno su prebrojane 89 683 varoe. Da bi se

TRETMAN PREPARATOM APIGUARDR

Oznakako{nice

Broj varoakoje je oborio

Apigard

Broj varoa koje jeoborila oksalna

kiselina

Procenatefikasnosti

ApigardaI-5 549 144 79,2%I-6 1237 274 81,9%I-7 1886 58 97,0%I-8 207 13 94,1%I-9 610 89 87,3%

I-11 369 106 77,7%I-12 345 77 81,7%I-13 647 42 93,9%I-15 1094 10 99,1%II-5 395 72 84,6%II-9 2703 230 92,1%

II-10 4201 63 98,5%II-12 926 433 68,1%II-13 2019 267 88,3%II-14 296 43 87,3%III-4 1017 47 95,6%III-7 2006 203 90,8%III-9 2594 358 87,9%

III-11 364 194 65,2%III-13 3191 416 88,5%III-15 1210 66 94,8%III-16 1404 205 87,2%IV-3 4217 180 95,9%IV-5 3311 136 96,0%IV-7 9962 133 98,7%IV-9 885 168 84,0%

IV-11 4125 1375 75,0%IV-14 7132 429 94,3%

Prose~na efikasnost Apigarda 88,0%


videlo koliko je varoa pre-ìvelo tretman Apigardom,9. novembra data je oksalnakiselina. Opadawe varoe jepra}eno 37 dana i 5 sati u 3brojawa. Opalo je ukupno8 048 varoa.

Procenat efikasnostikod 29 ko{nica tretiranihiskqu~ivo Apigardom u pro-seku iznosi odli~nih 88%. Efikasnost nijemala, naro~ito kada se uzme u obzir da jeApigard dat relativno kasno (13. avgust) izprostog razloga {to se tek 12. avgusta na-{ao u maloprodaji. Jer, u posledwoj ~etvr-tini tretmana temperature su se spustileispod optimalnih. Da je dat na vreme, kra-jem jula, efikasnost bi sigurno bila mnogo

ve}a. Pored toga, meni je bilonemogu}e da izra~unam koli-ko se varoa namnoìlo dokraja sezone legla od varoakoje su preìvele tretmanApigardom. Zato se sa sigur-no{}u moè tvrditi da je re-alna efikasnost bila iznad90%.

Definitivni zakqu~ak jeda je Apigard nova nada za sve nas. Pokazujevrhunsku efikasnost bez ostavqawa {tet-nih rezidua u p~eliwim proizvodima. Kom-foran je za primenu, ne zahteva mnogo vre-mena (samo dva odlaska na p~eliwak). Ovegodine }e mu i cena pasti, pa }e kona~no po-stati lek izbora za varou u sezoni, kada imalegla u ko{nicama.

U posledwe dve decenije poreme}ene sumnoge vrednosti, a kod p~elara najvi{eproblema je nastalo u oblasti plasmana me-da i drugih p~eliwih proizvoda. P~elarikoji gaje 50 i vi{e dru{tava nisu u stawu daprodaju ni polovinu svojih proizvoda, a iono {to prodaju ne dostiè ni pribli`norealnu cenu, kako je to nekada bilo.

Sa druge strane uveliko cveta trgovinave{ta~kim medom koji je, na pijacama oko20–25% jeftiniji od prirodnog meda. Takokupci, u mnogo slu~ajeva ne znaju}i u ~emu jerazlika naj~e{}e kupuju kod tih prodavaca.

Retko se koji p~elar moè pohvaliti daje do prole}a ispraznio ambalaù, osim akoje pristao da ga proda na veliko po ceni odoko 100 dinara ili mawe po kilogramu.

Dru{tva p~elara, prema zakonskim pro-pisima, ne smeju da se bave plasmanom p~e-liwih proizvoda. Inicijativa za organizo-vawe p~elara u privredni subjekt na nivouSrbije datira iz oktobra 2005. godine. Na-kon toga je usledio misionarski rad grupep~elara ve}ih robnih proizvo|a~a da pro-bude svest kod drugih p~elara o potrebiudruìvawa.

[ta je p~elarima jeftinije, pitamo semi pokreta~i ove inicijative, da svako gra-di svoje objekte, ili da zajedni~ki izgradi-mo jedan, ali svetski? Da li svako od nas dagradi svoje trì{te ili da zajedni~ki gra-dimo jedinstveno trì{te? Da li moè ne-

ko od nas iza}i na inostrano trì{te sa10–20 tona meda, ili }e neko drugi objedini-ti ve}i deo na{e proizvodwe? Da li je jef-tinije da svako od nas sklapa pojedina~neugovore o kontroli i zdravstvenoj za{titip~ela, ili da imamo sklopqen jedan ugovor,pa ~ak ako treba da otvorimo i sopstvenuveterinarsku stanicu? Da li je jeftinije dazajadni~ki orginizujemo nabavku ili proiz-vodwu opreme, pribora, voska i svega onoga{to prati na{u proizvodwu, ili da svakood nas (kao do sada) isto nabavqa pojedina~-no? Da li je jeftinije da izgradimo zajed-ni~ki Centar za selekciju i reprodukcijumatica, ili da pojedina~no (kao do sada) bu-demo u nekim kooperantskim odnosima? Dali na trì{ne tokove mogu uticati malekoli~ine proizvoda kojima raspolaèmo,ili to moèmo ako ih objedinimo na jednommestu? I na kraju, da li svako od nas moèstru~no i kvalitetno da se bavi svim ovim ida pored toga i daqe radi na p~eliwaku?

Na sastanaku u Lazarevcu izabran jeInicijativni odbor koji je dobio zadatakda daqe animira p~elare i priprema osni-vawe p~elarske zadruge. Nakon toga on jeodrào niz sastanaka sa predstavnicimaMinistarstva poqoprivrede kao i Pri-vredne komore Srbije i lokalnih samoupra-va.

U Novom Sadu je 3. marta 2007. godine uzveliku pomo} Tehnolo{kog fakulteta odr-

FORMIRAFORMIRA SESE PÊLARSKAPÊLARSKA ZADRUGAZADRUGA NANA NIVOUNIVOU SRBIJESRBIJE


àn sastanak budu}ih osniva~a zadruge p~e-lara „Med Srbije“ uz prisustvo vi{e od stop~elara Srbije. U toku prezentacije prika-zani su nacrti op{tih akata: Ugovor o osni-vawu zadruge i Zadru`na pravila.

Finansijski doprinos radu inicijativ-nog odbora u vidu uplate od 2 000 dinara naìro ra~un dru{tva p~elara u Lazarevcudalo je blizu 40 p~elara. Dr Stojan Jevti},potpredsednik Privredne komore Srbije ipredsednik saveta „Zelenih strana“ (doda-tak lista Politika) obe}ao je objavqivawepromotivnih ~lanaka u svrhu propagirawabudu}e Zadruge p~elara. Milan Majovi} jeizvestio da je vodio razgovore u Privrednojkomori Srbije gde su obe}ali da }e podrà-ti projekat, stvarawe brenda „Med Srbije“.Tako|e je obe}ano da }emo nakon registra-cije dobiti podr{ku Privredne komore Sr-bije za pristup raznim fondovima koji fi-nansiraju ili kreditiraju ovakav oblik or-ganizovawa. Inicijativni odbor je angaò-vao advokata radi pripreme dokumenata iostalih uslova za registraciju zadruge.

Donete su slede}e odluke. Oblik orga-nizovawa je Zadruga pod nazivom Zadrugap~elara „Med Srbije“. Za vr{ioca du`no-sti direktora izabran je Milan Majovi} izVr{ca. Privremeno sedi{te Zadruge je uVr{cu. Broj ~lanova Upravnog odbora je 5.Izbor ~lanova Upravnog odbora }e se izvr-{iti na osniva~koj Skup{tini. Visinaosniva~ke ~lanarine je 4 000 dinara. Visinuosniva~kog uloga done}e Skup{tina.

Pozivaju se osniva~i da dostave po-trebne podatke: ime (sredwe ime) i prezi-me, prebivali{te, broj li~ne karte sa go-

dinom izdavawa i SUP-om koji je izdao,JMBG, zanimawe, broj i tip ko{nica.

ZADRU@NA PRAVILA Kompletan nacrt zadru`nih pravila

moète preuzeti sa sajta www.zpms.org, za-jedno sa nacrtom Ugovora o osnivawu. Ovdeprenosimo najva`nije delove vezane za fi-nansije.

Zadrugari imaju pravo da u Zadrugu uno-se svoja sredstva i rad, da biraju i budu bi-rani u organe upravqawa zadruge. Visinaudela zadrugara je 4 000 dinara. Osniva~kiulog moè se pove}ati najvi{e do visinevrednosti investicije objekta za prijem,skladi{tewe i preradu p~eliwih proizvo-da. Obavezuje se zadrugar da nakon izvr{eneprocene vrednosti investicije izvr{i po-ve}awe – uplatu svog osniva~kog uloga. Za-drugari koji naknadno pristupe Zadruzi,upla}uju isti udeo zadrugara. Visina udelazadrugara moè se odlukom Skup{tine Za-druge izmeniti, zavisno od tro{kova ìvo-ta, radi o~uvawa realne vrednosti.

Zadrugom upravqaju zadrugari ravno-pravno po principu jedan zadrugar – jedanglas. Organi Zadruge su: Skup{tina, Uprav-ni odbor, Nadzorni odbor i direktor. Skup-{tinu Zadruge ~ine svi zadrugari. Predsed-nik i ~lanovi Upravnog odbora biraju se navreme od 2 godine, uz mogu}nost ponovnogizbora. Poslovodni organ Zadruge je direk-tor kog bira Skup{tina na vreme od 2 godi-ne uz mogu}nost ponovnog izbora. Za direk-tora Zadruge moè biti biran kandidat, ko-ji poseduje organizacione sposobnosti, vi-soku stru~nu spremu i radno iskustvo od 3


godine. Skup{tina moè izabrati zadruga-ra za direktora, ako ispuwava uslove.

Sve primedbe na Zadru`na pravila iUgovor o osnivawu objavqene ovde ili naspomenutom sajtu, mogu se uputiti na advo-katsku kancelariju advokata Tom~i} Mila-na ([email protected]) ili na 013/833-195(radnim danom od 7.30–14.30), ili na tele-fon ~lana Organizacionog odbora Majovi}Milana 013/832-704 (od 15.00–17.00) ili Ja-sne Mrki} 021/824-220 ([email protected]).

Obave{tavamo sve osniva~e da }e za sud-sku overu potpisa na ugovoru o osnivawu na

osniva~koj skup{tini biti potrebno pone-ti fotokopiju li~ne karte.

Razumevawem organizacionog odbora 16.po redu manifestacije „Dani Mlavsko-Ho-moqskih p~elara“ koja }e se odràti 14. i15. aprila 2007. u Kamenovu, Inicijativniodbor }e imati priliku da se obrati jo{jednom p~elarima i da ih pozove da se pri-kqu~e na{oj organizaciji koja sada ve} bro-ji oko 100 p~elara (imena moète na}i nasajtu). Ugovor o osnivawu potpisa}e se 21.aprila 2007. u Beogradu, u zgradi Privrednekomore Srbije, velika sala, Resavska ulica13–15, sa po~etkom u 11 sati.

\or|e Mrki}


11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije


APICENTAR d.o.o.APICENTAR d.o.o.11000 Beograd, Vojvode Stepe 57

Tel. 011/397-45-40Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2007. god. vr{imoisporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom pri-java i uplata od 15.01.2007. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2007. god. Isporukesu po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at iporeklo matice.

Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i drugeosobine od 1982. godine.

Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstvapoqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.

P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regresod 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.

Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na tele-fone:011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR011/2495-425 od 15-18 ~asova Prof. dr. Jovan Kulin~evi}

2007


Na prodaju p~eliwa dru{tva u novim LRko{nicama. Proizvodim LR, FR ko{nice.

063/85-99-079, 013/633-301

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovogdrveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nas-tavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice,ANTIVAROZNIH – @IÂNIH POD-WAÂ od kvalitetnog materijala, precizneizrade i u dogovorenom roku Za ve}e poruxbineodobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac.

037/887-471, 064/35-84-037

Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova iMilenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatomApimondije, moète naru~iti.

034/316-903, 064/3221-311

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem dru{tva LR i DB i rojeve.Dragi}evi} Boò. 014/85-327, 064/498-15-42

Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima.Boban, Petlova~a, [abac.

015/273-130, 064/323-72-56

Povoqno prodajem rojeve ili dru{tva, med,ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Seme heqde, medonosne biqke, ma|arske sorte„Hajnalka“ za redovnu i postrnu setvu. ViragJano{, Ba~ka Topola, Wego{eva 18.

024/712-135, 063/522-395

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema,100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Prodajem 20 ko{nica sa p~elama A@-10 i 12rojeva sa 6 ramova. \urovi}. 022/612-452

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi ujunu. Z. Mladenovi}.

011/8232-390, 063/8830-953


30 dru{tava sa ko{nicama; nastavke, gotoveramove, podwa~e ì~ane. 064/613-7772

Otkupqujemo vosak, cijena ~etiri evra.Medimpex. 99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.064/257-0105

PRODAJEMO 30 LR dru{tava sa ko{nicamado 20. aprila. 014/61-555 Bora, 014/61-444Rade

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR ramovima saili bez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, Uìce.

031/520-249

Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava umartu i aprilu. 011/8129-661

Prodajemo p~eliwa dru{tva na 7 i 10 DB ramo-va u aprilu i paketne rojeve. 063/884-3342,037/788-140, @arko, Varvarin; 063/869-1978,037/789-036, Dragan, Varvarin

P~elarska farma „Isi}“ prodaje do 150ko{nica LR sa p~elama u svim varijantama.Podwa~e su sa sakupqa~em praha, antivaroa istandardne. Zbeg za seobu i kombinovanuishranu. HITNO. 022/752-582, 064/192-1157

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR ramovima,rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac. 064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem p~ele na LR ramovima. April.Mati}. 064/230-4150, 011/2721-091

Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. MilanParipovi}, Aran|elovac. 034/725-825,011/3344-732, 064/1859-645

Prodajem TAM-5000 sa 60 i 30 A@ ko{nica sap~elama. 015/346-258

Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama ip~elama. 012/532-909, 064/810-6916

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu).Igwatovi} Mijomir, Poàrevac.

012/213-532

Prodajem pro{logodi{we rojeve sa ramovimaDB, LR pre posle bagremove pa{e. Branislav,Lovci. 035/275-205, 063/774-2525

Prodajem dru{tva na ramovima LR i DB.064/4987-999

Prodajem kamion sa p~elama, povoqno.063/7199-230

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stawu.

021/431-792

Prodajem DB ko{nice sa p~elama. 011/895-387

Prodajem 10 LR dru{tava u odli~nom stawu.Povoqno. Mile. 064/135-8151

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5litra, beàlice, boksese, kaveze, beàlica zaleto. 014/222-700, 064/65-11-500

Selidba p~ela sa tri maksi kombi vozila.Mogu} utovar-istovar.

011/299-4104, 064/187-3730, 063/227-069

Prodajem 5 LR i 15 DB dru{tava sa ko{nicama.034/842-349

Prodajem kamion Dajc 125 sa 81 dru{tvom A@-12/12. Ili} Petar.

064/6521-082, 021/631-55-32

Prodajem prikolicu za p~ele. Prikolica jedvoosovinka zatvorenog tipa namewena zaputni~ka vozila, ko{nice A@. Kapacitet 24dru{tva. 013/517-651

Prodajem 10 DB ko{nica, jaka p~eliwadru{tva. 011/2169-085, 063/1613-569

Prodajem obnovqenu prikolicu „Zmaj“ sa 60ko{nica bez p~ela. 021/6911-518

Prodajem paketne rojeve, rojeve na LR i DBokvirima. Mileta Markovi}, Jabu~je.

014/74-581, 064/1917-333

Prodajem kamion FAP Furgon sa A@ko{nicama, p~elama i nukleusima.

064/318-52-36

Prodajem rojeve na LR ramovima od aprila dojuna. 064/23-58-231, 011/8416-522

Prodajem prikolicu sa p~elama „Dubrava“,original, 48 LR ko{nica. 064/8488-556

Na prodaju kamion sa 24 A@ ko{nice, nase-qen, kontejner, rojevi, stresa~i.

015/510-027, 064/350-99-01


Prodajem 25 p~eliwih dru{tava na LR ramovi-ma. 021/843-857

SADNICE medonosnog drve}a. Dvadesetvrsta. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Povoqno! Prodajem rojeve na DB ramovima.Tirko, Lajkovac. 063/860-1834, 014/71-105

Prodajem autobus Dajc sa p~elama 44+6ko{nica A@ GROM. 022/551-198

Prodajem A@ nukleuse standard pre bagrema.Formirani 2006. Babi}.

011/2775-420, 063/7005-806

Prodajem TAM 5000 sa 52 A@ ko{nice bezp~ela. 022/555-836

Proizvodim, prodajem: ko{nice, ramove(sklopqene, oì~ene), LR dru{tva, rojeve.

025/744-061, 064/299-80-55

Povoqno prodajem jaka p~eliwa dru{tva precvetawa bagrema 60 LR, 50 DB sa ili bezko{nica i rojeve sa mladim maticama poslebagrema. 012/290-242, 063/83-59-326

Prodajem 30 LR dru{tava sa ili bez ko{nica.064/3944-103

Traìm u~enike za izu~avawe p~elarskog zana-ta. Stan i hrana obezbe|eni. 023/857-017

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH 065/520-326, 065/482-655 Srbija 065/2012-903

Prodajem p~elarsku prikolicu SremskaMitrovica sa p~elama.

014/61-098, 014/63-226

Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivawemati~waka za proizvodwu mle~a i matica.Gali}. 034/381-019, 034/338-683

Prodajem paketne rojeve. Mirko, Varvarin.037/788-118, 062/510-917

Prodajem paketne rojeve. Miroqub i Bobi,Varvarin. 037/788-223, 063/891-1980

Prodajem rojeve na ramovima, isporuka prepa{e. Mila, Izbenica.

037/793-821, 063/770-3476

Prodajem 30 LR dru{tava pripremqenih zabagremovu pa{u. 063/546-117, 026/871-671

Prodajem 15 LR dru{tava komplet sa ko{nica-ma. Ra{kovi}, Mionica. 063/711-09-61

Od 25. aprila prodajem p~ele na LR i DBramovima. 015/471-961

Prodajem 25 DB ko{nica sa p~elama.015/334-105, 391-503

Prodajem rojeve, dru{tva na LR ramovima;april. Milan, Ruma. 064/66-831-86

Prodajem 20 LR dru{tava sa polovnimko{nicama ili bez. Vra{tanovi}.

026/317-788

Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sap~elama. Slobodan Mileti}. 035/322-906

Prodajem rojeve na LR ramovima. Isporuka uaprilu. Cvetkovi}. 022/221-777

Prodajem 20 LR dru{tava, moè i na ramovima,bagremov i livadski med. Vrbas. 021/791-183

Prodajem LR p~eliwak. Moè sa i bezko{nica. Povoqno. 026/612-395

Prodajem p~eliwa dru{tva sa LR i DBko{nicama. 064/46-15-301

Prodajem p~eliwa dru{tva DB i LR. Pavlovi}Borivoje. 014/479-621, 064/5000-229

Prodajem p~eliwa dru{tva DB i LR.Rafailovi} Slobodan.

014/479-675, 064/4046-722

Osam godina poverewa! Najjeftiniji i naje-fikasniji eko dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

U aprilu prodajem dru{tva na LR ramovima.Boìdar. 014/411-877, 062/63-18-60

100 rojeva na prodaju u aprilu mesecu.Jarkovac. 023/857-017

Prodajem p~ele na LR ramovima u aprilu.023/841-363

Prodajem 10 dru{tava DB i 8 LR. Bogova|a.014/78-051, 064/2769-869

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama,FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371


Prodajem zdrava, dobro razvijena p~eliwadru{tva. Povoqno. 7–20 sati.

8874-392, 8872-399

Prodajem LR ko{nice sa p~elama spremne zamedobrawe. Novak, Zemun. 316-1926

Prodajem dve A@ ko{nice sa p~elama.064/3855-380, 021/813-249

Prodajem 20 dru{tava u LR ko{nicama. Cenapo dogovoru. 011/611-810

Prodajem p~ele na LR ramovima. Vrbas.064/1849975

Prodajem 10 LR dru{tava i med. Nova Pazova.022/333-123

Prodajem 20 dru{tava u DB ko{nicama.Dragica. 014/61-585, 014/61-940

Prodajem 17 dru{tava DB12 sa dobrimko{nicama (po dva medi{ta) u prvom bagremu,sa medom. Lazarevac.

063/72-71-745, 011/8186-146

Prodajem p~eliwa dru{tva LR, a od junarojeve. Zvati uve~e. 014/481-239

Prodajem autobus FAP sa ugra|enih 76 LRko{nica p~ela. 063/7059-166, a nakon 18h

024/816-055

Prodajem traktorsku prikolicu sa 46 A@ko{nica sa p~elama i seme facelije „Julija“.

013/668-155, 013/667-156

Rojevi na 5 ramova A@ od aprila. Popovi}.022/477-873, 063/8502-655

Prodajem 10 rojeva, 2 A@ ko{nice i Vartburgkaravan. 064/3855-380

Prodajem 25 DB dru{tava. Krivo{ija Du{an.011/8035-221, 064/3025-706

Prodajem p~eliwak, ko{nice 30 komada DB sadva nastavka. 011/3245-818

Prodajem registrovanu prikolicu 48 ko{nica,32 dru{tva, elektri~no grejawe ko{nica,kabina za spavawe, vrcaqka, vaga. 4.000.

013/518-572

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Jovanovi}. 011/102-177, 064/39-39-346

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Aleksandar Kaplij. 011/2109-804

Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, proda-jem. 012/62-443, 064/863-315

Kamion sa 40 A@ i 2 prikolice sa po 10 DB.012/540-816, 064/11-73-800

Prodajem 20 ko{nica p~ela LR. 025/441-049, 064/164-02-57

Prodajem dru{tva na 7 A@ GROM ramova.011/2106-509, 063/362-209

Prodajem 10 A@ ko{nica, dobra dru{tva,mlade matice. 064/180-3566, 022/431-453

20 LR dru{tava, rojevi. Lukovi} Dragan,Poèga. 064/614-58-66, 031/713-346

Hitno prodajem zbog odlaska u inostranstvoTAM 4500, 57 ko{nica A@, kompletan pribor.Dragan. 022/570-768

Prodajem p~ele (LR) sa i bez ko{nice.011 (065) 2407-237, 023/819-381

Prodajem nove neupotrebqavane LR ko{nicesa raznim dodacima. Cena 80% trì{ne.

064/855-10-98

Povoqno prodajem jaka p~eliwa dru{tva uDadan-Blatovim ko{nicama. 011/2831-067

Rojevi na LR ramovima. Jovanovi} Mi{ko,Lajkovac. 064/258-23-22, 011/8124-929

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

ra~un spos-a · 2014. 8. 24. · novi lek protiv varoe na bazi timola pru`a p~elarstvu srbije jednu...

Documents