3. RAČUNARSKI HARVER

3.2. MATIČNA PLOČASem procesora, jedna od glavnih komponenti u svakom računaru je i matična ili osnovna ploča.

Matična ploča (motherboard) je deo računara na koji su posredno ili neposredno povezane sve druge komponente i uređaji jednog PC-ja.

Dimenzije ili format se odnosi na fizičku veličinu ploče.

Do pre par godina postojalo je više standarda, dok su danas u upotrebi ostala samo dva: ATX (305x244 mm) i MiniATX (284x208mm).

U zavisnosti da li ploča na sebi ima integrisanu elektroniku bilo za grafiku, zvuk ili mrežnu komunikaciju, razlikujemo integrisane i neintegrisane.

Podnožje procesora je različito za različite vrste procesora. Danas su najviše u upotrebi: Socket 370 (Pentium III, Celeron II & III) i Socket A (AMD Duron AMD XP), Socket 478 (P4), Socket 940 (AMD 64 FX).

3.2. MATIČNA PLOČAPodnožje za memorijske module je namenjeno za vezu sa radnom memorijom. Najzastupljenije su SDRAM memorija (Synchronous DRAM) i DDR memorija (Double Data Rate).

Skup čipova - chipset je skup čipova koji imaju ulogu da upravljaju saobraćajem na magistralama između centralnog procesora, memorije i ulazno-izlaznih uređaja.

Oni daju veliku podršku brzini rada centralnog procesora. Kompanije koje proizvode čip-setove su Intel, AMD, VIA, nVIDIA itd.

3.2. MATIČNA PLOČASlotovi se koriste za interno povezivanje kartica sa računarom. To su konektori u obliku proreza, koji služe za povezivanje internih kartica sa računarom.

Vrste slotova su:• PCI (Personal Computer Interface) - trenutno najrasprostranjeniji, podržava sve vrste kartica, sem novijih grafičkih• AGP (Accelerated Graphics Port) - koristi se isključivo za grafičke karte, ne podržavaju ga stariji modeli grafičkih kartica• ISA (Industry Standard Architecture) - preteča PCI standarda, povučen iz upotrebe.

3.2. MATIČNA PLOČA

3.3. MEMORIJACelokupna memorija se može podeliti na unutrašnju i

spoljašnju.

1. UNUTRAŠNJA MEMORIJAU zavisnosti od toga da li možemo menjati njen sadržaj

razlikujemo:• ROM (Read Only Memory), koja sadrži podatke koji su

potrebni za startovanje i funkcionisanje računara, i • RAM (Random Access Memory), memoriju sa direktnim

pristupom, u koju možemo upisivati podatke koji ostaju sačuvani sve dok je računar uključen.

Jedan od najbitnih programa koji se čuva u ROM-u je BIOS (Basic Input Output System), koji vrši podešavanja svih delova hardvera pri ukuljučivanju računara.

Sva podešavanja BIOS-a, ostaju sačuvana u specijalnoj memoriji koja čuva najbitnije informacije za funkcionisanje računara. Ta memorija nosi naziv CMOS, i u njoj se čuvaju podaci i o sistemskom vremenu i datumu.

3.3. MEMORIJAKod klasičnih ROM čipova, podaci se na njih upisuju tokom

samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati.

Ali, ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to moguće:• PROM (Programmable Read-Only Memory) koji se mogu

programirati upotrebom posebnog uređaja. • EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) Njihov

sadržaj se može brisati izlaganjem ultraljubičastom svetlu. • EAROM (Electrically Alterable Read-Only Memory) Može mu

se menjati sadržaj, deo po deo. • EEPROM (Electrically Erasable Read-Only Memory) u formi

flash memorije; može im se celi sadržaj, ili samo deo, izbrisati električnim putem.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJARAM RAM memorija se koristi za privremeno čuvanje informacija

koje su potrebne procesoru. U njoj se čuvaju i programi koji se izvršavaju, kao i podaci koji se u istima obrađuju.

Svi novi računari koriste memoriju koja se naziva Dynamic RAM ili skraćena DRAM. Dve verzije ove memorije danas su u upotrebi i to:

1. Synchronous DRAM (SDRAM) koji postiže veću brzinu tako što sinhronizuje svoj rad sa taktom sistemskog sata, i

2. Double Data Rate SDRAM (DDR SDRAM), koji svoju brzinu duguje mogućnosti da u toku jednog takta sistemskog sata pošalje i primi podatak.

Dok na količinu ROM-a ne možemo uticati, veličinu RAM-a možemo menjati što direktno utiče na performanse računara.

Memorija se proširuje pomoću momorijskih modula koja se prave u veličinama od 64, 128, 256 ili 512 MB.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJASPOLJAŠNJA MEMORIJA

U slučajevima kada želimo da podaci na kojima radimo ostanu sačuvani i nakon što isključimo računar, iste moramo čuvati u spoljašnjoj memoriji.

Spoljašnju memoriju čine uređaji koji koriste dve vrste tehnologija za zapis podatka:

1. Memorije sa magnetnim pisanjem, na mediju čija je površina presvučena materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Na ovoj tehnologiji se baziraju flopi diskovi, hard diskovi i izmenljivi diskovi.

2. Memorije sa optičkim pisanjem, tankim laserskim snopom koji je u stanju da zapiše ili iščita podatke sa tankog plastičnog diska, i to formiranjem udubljenja i ispupčenja koja će odgovarati 0 ili 1. Ovaj princip koriste CR ROM i DVD uređaji.

3.3. MEMORIJAPri biranju uređaja koji ćemo koristiti, presudne su tri

karakteristike:1. Vreme pristupa, vreme kojE je potrebnO da bismo pristupili

nekom podatku u memoriji, izražava se u nano ili mili sekundama.

2. Količina podataka koju je u stanju jedan medij da sačuva.3. Protok podataka, količina informacija koju možemo da

prebacimo sa jednog medija u jedinici vremena, izražava se u Kb/s ili češće u Mb/s.

3.3. MEMORIJAFlopi disk (FDD – Floppy Disk Drive) je u primeni još od 70-tih

godina prošlog veka.

Količina podataka koju je u stanju da sačuvaju je mala i iznosi 720 KB ili 1,44 MB i danas je u upotrebi disketa prečnika 3,5 inča.

Uspio je da opstane zahvaljujući širokoj rasprostranjenosti, jednostavnoj upotrebi i niskoj ceni medija.

FDD uređaj na računaru nosi slovo A ili B.

Brzina obrtanja diskete je oko 300 u minuti, što je znatno manje od tvrdog diska.

Osnovne karakteristike FDD čine:• Kapacitet (MB) – količina podataka 1,44 MB• Vreme pistupa – oko 150 ms, dakle i do 30 puta manje od

HD• Brzina prenosa – oko 150KB/s• Brzina obrtanja diskete – oko 300 u minuti što je znatno

manje od tvrdog diska

3.3. MEMORIJA

Delovi diskete: 1. Zaštita za pisanje, 2. Glava, 3. Zatvarač, 4. Plastično kućište, 5. Papirni obruč, 6. Magnetni disk i 7. Sektor diska.

3.3. MEMORIJAIzmenjivi diskovi su u upotrebi od 90-tih godina prošlog veka. Nastali su

usled porebe za uređajima koji će imati veći kapacitet, a pri tom zadržati jednostavnost disketa. Veliku upotrebu su našli i u firmama u kojim postoji potreba za redovni back-up podataka.

3.3. MEMORIJAFlash disk je u osnovi vrsta flash memorije koja je sposobna da

pamti podatke do 8 GB (najveći kapacitet do 2006).

USB flash stick koristi USB 1.1 ili 2.0 interfejs koji je veoma praktičan jer ne zahteva nikakve dodatne drajvere za rad (za WindowsXP i novije), dok je sama memorija male težine i veličine, a pamti mnogo više podataka nego Zip ili Flopi disk

Delovi Flash stika:

1. USB utikač,

2. Upravljač pohranjivačkog uređaja,

3. Testne tačke,

4. Čip flash memorije,

5. Kristalni oscilator,

6. LED,

7. Prekidač za zaštitu od zapisivanja,

8. Neiskorišteni prostor.

3.3. MEMORIJAHard diskoviHard diskovi su najbitnija vrsta spoljašnje memorije.

Kapaciteti ove memorije se kreću u rasponu od 20 – 250 GB, sa protokom i do 75Mb/s.

Struktura hard diska je jednostavna: sastoji se od nekoliko ploča za upis, koje se vrte velikom brzinom (do 7200 obrtaja/min), pri čemu se iznad i ispod svake od njih nalazi glava za čitanje/pisanje podataka.

Hard diskovi se vezuju na matičnu ploču preko kontrolera koji vrši komunikaciju između elektronike hard diska i procesora računara.

Najviše korišćena vrsta interfejsa je IDE (Integrated Drive Electronics), koji zavisno od uređaja ima više verzija:

• ATA-2: interfejs za komunikaciju sa CD ROM-om• ATA-5 (UltraDMA/66): interfejs za komunikaciju sa hard

diskovima i dozvoljenim protokom do 66 Mb/s• ATA-6 (Ultra DMA/100): interfejs za komunikaciju sa hard

diskovima i dozvoljenim protokom do 100 Mb/s

3.3. MEMORIJAManje korišćen interfejs, najviše zbog visoke cene kontrolera i

uređaja, je SCSI (Small Computer System Interface). On dozvoljava priključivanje čak do 7 uređaja na jedan kontroler, i brzinu protoka i do 160 Mb/s.

Najbitnije osobine svakog hard diska su:• Kapacitet (GB), količina podataka koji se mogu smestiti na

disk• Vreme pristupa, vreme koje je potrebno glavi da se

pozicionira iznad ploče i počne prenos informacija, danas se obično kreće ispod 10 ms.

• Brzina obrtanja hard diska čije vrednosti se izražavaju u obrtajima ploče diska u minuti i iznose 5400, 7200 Rpm

• Brzina prenosa podataka, koja je proporcionalna brzini obrtanja hard diska i teorijski kod savremenih diskova iznosi 33,66 ili 133 Mb/s.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJAMemorije sa optičkim zapisom

CD ROM je skraćenica od Compact Disc Read Only Memory.

Velika količina podataka (do 800 MB) koja se može smestiti na jedan kompakt disk je sasvim dovoljna za distribuiranje velikih aplikacija i operativnih sistema.

Bitna karakteristika CD ROM uređaja je brzina prenosa podataka koja se izražava u obliku 32x, 40x, 52x, a današnji standard je 52x.

U oznaci za brzinu “x” predstavlja protok prvobitnih CD ROM uređaja koji je iznosio približno 150 Kb/s.

3.3. MEMORIJAPrincip funkcionisanja CD ROM uređaja je sledeći:

• Snop svetlosne energije se emituje iz infracrvene laserske diode i usmerava na reflektujuće ogledalo. Ogledalo je deo glave za čitanje, koja se linerano kreće po površini diska.

• Svetlost se odbija od ogledala i kroz fokusna sočiva osvetljava određenu tačku na disku.

• Neki deo svetlosti se reflektuje od diska, a količina reflektovane svetlosti zavisi od dela diska u koji je udarila: svaka tačka je kodirana sa 0 ili 1 zavisno od prisustva ili odsustva udubljenja odnosno izbočina na površini diska. Ova udubljenja predstavljaju zapise podataka.

• Skup kolektora, ogledala i sočiva akumulira i fokusira reflektovanu svetlost sa površine diska i šalje fotodetektoru.

• Fotodetektor transformiše svetlosnu u električnu energiju. Jačina signala zavisi od količine reflektovane svetlosti i tako se prepoznaje dali je dati bit 0 ili 1.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJADVD ROM je najnoviji standard za smeštanje podataka na

optičke medije.

DVD je skraćenica od reči Digital Video Disc taj naziv nosi zbog mogućnosti da na sebi čuva kompletan film u digitalnom zapisu.

Na jednom DVD disku se može smestiti 17 GB podataka, zavisno od vrste izrade. DVD ROM uređaji su u stanju da čitaju i klasične CD ROM diskove. DVD disk je sličan CD, ali je sa znatno većim kapacitetom.

DVD ima više slojeva što omogućava zapis veće količine podataka. Svaki sloj predstavlja, slično kao kod CD, jednu neprekidnu spiralu i zapis na DVD je moguć sa obe strane.

Na primer DVD sa dva sloja, sa upisom na obe strane može memorisati 17 GB podataka, a ukupna dužina spirala po kojima se vrši zapis bi iznosila čak 48 km.

3.3. MEMORIJA

Bitne karakteristike DVD uređaja su:• brzina reprodukovanja sadržaja diska – oko 1,38 MB/s

• kvalitet reprodukovanja – za video sadržaje rezolucija 720x576 piksela, za audio sadržaje frekventni opseg, odnos signal/šum, procenat izobličenja šuma,..

• Brzina snimanja kod uređaja za snimanje – za jedan DVD kapaciteta 4,7 GB potrebno je 20-25 minuta

3.4. PORTOVIDa bi smo povezali neki eksterni uređaj, kao na primer

štampač, miš, tastatura, skener i dr. sa matičnom pločom ujedno i računarom, koriste se portovi. Port je priključak na spoljnoj strani kućišta koji koristimo za povezivanje eksternih uređaja sa računarom.

Paralelni port (LPT)Služi za prenos digitalnih signala u jednom ciklusu, pri čemu

se osam bitova jednog bajta prenose istovremeno. Brži su od serijskih portova, a sporiji od USB. Na matičnim pločama postoji uglavnom samo jedan ovakav port, a koristi se za povezivanje štampača, skenera, eksternih CD jedinica i svih uređaja kojima je potreban brz prenos podataka, koji iznosi negde oko l ,2 MB/s.

SCSI portSkraćenica od Small Computer System Interface, ovaj

standard se polako probija i na PC računare. Po izgledu sličan paralelnom portu, omogućava povezivanje osam uređaja u nizu (štampači, skeneri, digitalne kamere), protokom koji varira u zavisnosti od verzije.

3.4. PORTOVISerijski port (COM)Slične funkcije kao i paralelni port, s tom razlikom da se kod

serijskog porta podaci šalju u sesiji (jedan za drugim) a ne istovremeno. Ostvarljiv protok iznosi oko 11,5 KB/s, a broj portova na računarima je najčešće dva. To je 9-pinski konektor.

PS2 portOvo je novija verzija serijskog porta. Na modernim

konfiguracijama postoji u paru, i koristi se za povezivanje miša i tastature sa računarom. Ima 6 pinova.

USB port Najnoviji standard, teži da svi uređaji koriste jednu vrstu

priključaka (Universal Serial Bus). Ovo je jedina vrsta porta koja omogućava da se uređaji priključuju/isključuju dok je računar uključen. Omogućava brz protok od 12 MB/s kod verzije USB 1.1 a 480 MB/s kod verzije 2.0. Na pločama broj USB portova varira od 2 do 8.

3.4. PORTOVIFireWire portRetko zastupljena vrsta serijskog porta. Poznat je i pod

imenom IEEE 1394. Nastao je kombinacijom dva standarda SCSI i USB. Omogućava protok do 1 GB/s, tako da ga uglavnom koriste uređaji kojima brzina USB nije dovoljna, recimo za prenos podataka sa digitalne video kamere.

Infracrveni port (IrDA)Neki uređaji kao što su tastatura ili miš su napravljeni tako da

komuniciraju bežično, odnosno preko IC porta korišćenjem infracrvenih signala. Ova metoda se koristi i kod daljinskih upravljača kod televizora. Odašiljač i prijemnik moraju biti u direktnoj liniji vidljivosti.

Konektor za monitorIzlaz grafičke kartice koji služi za povezivanje monitora

najčešće je VGA konektor. Danas neki računari poseduju i DVI konektor koji se koristi za uređaje sa mogućnošću digitalnog prikaza.

3.4. PORTOVIKonektori zvučne kartice

Na izlazu zvučne kartice može se naći više konektora:• ulazni konektor za mikrofon,• linijski ulaz koji prihvata zvuk sa drugih audio uređaja,• izlaz za zvučnike ili slušalice,• linijski izlaz koji omogućava slanje zvuka na druge

uređaje.

3.4. PORTOVI

3.5. GRAFIČKA KARTAGrafička kartica ili kako se još naziva video adapter ili video

kartica, je komponenta računarskog sistema koja pretvara digitalne informacije u sliku na ekranu računara.

Zajedno sa monitorom čini video podsistem računara koji kreira sliku na ekranu (statičnu i dinamičnu), omogućava gledanje TV programa, obrađuje video snimke, omogućava igranje video igara i drugo.

Neki grafički standardi koji su izborili svoje mesto u računarskoj istoriji su:

MDA – Monochrome Display AdapterHGC – Hercules Graphic CardCGA – Color Graphics AdapterEGA – Enhanced Graphics AdaptersVGA – Video Graphics ArraySVGA – Super VGAXGA – aXtended Graphics ArrayUXGA – Ultra VGA

3.5. GRAFIČKA KARTA

3.6. MONITORMonitor je izlazni uređaj koji se najčešće koristi i zajedno sa

grafičkom karticom se naziva grafički podsistem računara. Tehnologija izrade monitora u današnje vreme se razvila u dva pravca:

• CRT – ekrani sa katodnom cevi (Cathode Ray Tube)• LCD – ekrani sa tečnim kristalom (Liquid Crystal Display)

CRT je tehnologija koja je zastupljena i u ekranima televizora.

Glavni deo je vakumska cev od stakla, na čijem se jednom kraju nalazi uređaj koji odašilje tri snopa elektrona (po jedan za crveni, zeleni i plavi deo spektra) i svaki od njih pobuđuje elektrone na ekranu presvučenom fosfornim premazom.

Pobuđeni elektron odašilje svetlost i kombinacija crvene, zelene i plave boje, čini kompletnu paletu boja poznatu našem oku.

Postoje dve vrste CRT ekrana i to su zakrivljeni (rounded) i ravni (flat).

3.6. MONITORLCD ekrani su doneli smanjenu količinu zračenja, svetliju sliku,

manje dimenzije, manju potrošnju struje i savršeno ravne ekrane, ali imaju mnogo veću cenu od odgovarajućih CRT ekrana.

Kod ekrana sa tečnim kristalom postoje tri filtera, koji propuštaju svetlost na kristale, pri čemu je neki od njih reflektuju i formiraju sliku koju vidimo.

LCD ekrani se prave u dve varijante.• Ekrani sa pasivnom analognom matricom• Ekrani sa aktivnom analognom matricom (TFT ekrani)

Ekrani sa pasivnom analognom matricom su starije generacije i karakteriše ih jednostavniji sastav, sporije vreme odziva i ograničen ugao vidljivosti.

Ekrani sa aktivnom analognom matricom (Thin Film Transistor - TFT) se sastoje od ogromnog broja tranzistora raspoređenih kao matrica i smeštenih na staklenom zaslonu.

3.6. MONITORNajvažnije karakteristike monitora su:Veličina ekrana. Predstavlja dužinu dijagonale ekrana, izražava

se u inčima (1inč=2,54cm) i varira u rasponu od 11 do 42”.

Rezolucija ekrana. Rezolucija ekrana se odnosi na broj tačaka koje je ekran u stanju da prikaže. Najčešćih su: 640x480 do

1600x1200

Veličina tačke (Dot Pitch). To je karakteristika CRT ekrana i predstavlja razmak između piksela na ekranu.

Frekvencija osveženja ekrana (refresh Rate) predstavlja frekvenciju uzastopnog iscrtavanja slike na ekranu.

Dubina boja. Broj bita koji je određen za pamćenje boje piksela naziva se dubina boja i određuje broj mogućih boja koje ekran može da prikaže.

Potrošnja energije zavisi prvenstveno od tehnologije izrade. CRT monitori troše mnogo više električne energije od LCD montora. CRT monitori oko 110W, a LCD oko 30W

3.6. MONITOR

LCD Monitor CRT Monitor

3.7. ŠTAMPAČIŠtampač je izlazni uređaj pomoću koga se binarno-kodirana

informacija iz računara prenosi na papir.

Osnovna podela štampača se vrši prema tehnologiji ispisa, pa štampače delimo na:1. matrične,2. inkjet3. laserske

Takođe, štampače možemo da klasifikujemo i prema karakteristikama:

• kvalitet štampe,• brzina• štampanje pomoću udara na papir ili ne,• mogućnost štampanja grafike,• fontovi

3.7. ŠTAMPAČIMATRIČNI ŠTAMPAČI formira otisak pomoću udaraca iglica

(pinova) iz pokretne glave preko mastiljave trake. Svaka iglica napravi jednu tačku i kombinacijom tih tačaka formira se znak ili ilustracija. Izgled svakog znaka definiše se unutar matrice.

Osnovne karakteristike matričnih štampača su:• Rezolucija štampe kreće se od 180x180 do 360x360 dpi.• Brzina štampe zavisi od rezolucije i moda štampanja• Kvalitet štampe teksta zadovoljava osnovne potrebe.• Kapacitet mastiljave trake se meri i u milionima karaktera.• Mogućnost istovremene štampe na više papira.• Štampanje na beskonačnom papiru sa perforiranim trakama.• Format papira za štampu može biti A3 i A4.

Sve ove karakteristike matričnih štampača uz vrlo nisku cenu eksploatacije u odnosu na ostale vrste štampača čine da su oni još uvek prilično u upotrebi.

Loše osobine su velika buka pri radu, loš otisak prilikom štampanja grafike i prilično spora štampa.

3.7. ŠTAMPAČIINKJET ŠTAMPAČI su danas široko rasprostranjeni, pogotovo u

kućnoj upotrebi, pre svega zahvaljujući niskoj ceni uređaja i mogućnosti šampanja u boji teksta i slika u dobrom kvalitetu.

Osnovni nedostatak ovih štampača je da nisu ekonomični za veliki broj otisaka.

Ovaj štampač radi na principu nanošenja tankog sloja mastila na papir koji se u malim kapljicama brizga iz glave štampača.

Kapljice na papiru stvaraju tačke određene boje, i kombinacijom i raspoređivanjem boja dobija se krajnja slika foto kvaliteta.

Osnovne karakteristike inkjet štampača:• Rezolucija štampe može biti prilično visoka• Brzina štampanja zavisi od materijala i rezolucije.• Kapacitet kertridža je vrlo bitan za procenu troškova.• Izbor papira zavisi od materijala koji se štampa i rezolucije.• Format štampe može biti A3 i A4.• Način povezivanja je preko paralelnog ili USB konktora.

3.7. ŠTAMPAČILASERSKI ŠTAMPAČI daju veoma kvalitetan otisak i teksta i

grafike, imaju odličnu brzinu štampe, nisu bučni i dosta su izdržljivi.

Osnovni princip rada laserskog štampača je statički elektricitet.

1. Stranica koja treba da se štampa se šalje iz računara laserskom štampaču.

2. Elektronika laserskog štampača obrađuje dobijene podatke i u internoj memoriji štampača se formira virtuelna slika buduće stranice koja se smešta u RAM memoriju štampača.

3. Na osnovu sadržaja memorije, elektronika štampača upravlja laserskim zrakom koji na fotoosetljivom valjku kreira virtuelnu sliku.

4. Površina valjka je negativno naelektrisana, a na svakom mestu gde je laserski zrak “iscrtao” tačkicu, naelektrisanje se gubi. Na taj način nastaje negativ slike.

3.7. ŠTAMPAČI

5. Boja se nanosi pomoću tonera u prahu, koji je takođe negativno naelektrisan, tako da će se samo na onim mestima koji su pogođeni laserskim zrakom zadržati čestice praha.

6. Zatim preko valjka prelazi papir koji se pre nego što stigne do valjka naelektriše pozitivnim naelektrisanjem i time privlači čestice praha čim papir priđe dovoljno blizu valjka.

7. Vezivanje praha na papir se vrši kombinacijom pritiska i zagrevanja, čime se kao rezultat dobija kvalitetan, precizan i na spoljne uticaje otporan otisak.

3.7. ŠTAMPAČIBitne krakteristike laserskog štampača su:

• Rezolucija štampe iznosi 600x600, 1200x1200 i više, tačaka po inču. Za štampu teksta dovoljno je 300 do 600 dpi, a za grafiku je potrebno 1200 dpi.

• Kapacitet RAM memorije iznosi 4 i 16 MB, a po potrebi se može dograditi i više,.

• Brzina štampe iznosi od 10-20 stranica.

• Format ispisa A4, A3.

• Kapacitet kertridža tonera iznosi od 5.000 do 15.000 stranica.

• Način povezivanja sa računarom je preko paralelnog ili USB konektora.

• Zavisno od boje otiska laserskog štampača postoje crno beli i kolor laserski štampači

3.7. ŠTAMPAČI

Matrični štampač InkJet štampač

Laserski štampač

3.8. SKENERSkener je ulazni uređaj koji ima ulogu da pretvori štampani

materijal (tekst, grafika, slika) u digitalni oblik.

Zavisno od namene, radne površine skenera i drugih kriterijuma postoje više vrsta skenera:

• Skeneri sa dobošem ili rotacioni skeneri, su namenjeni profesionalnoj primeni za visokokvalitetnu štampu.

• Kompaktni skeneri za dokumenta projektovani isključivo za optičko prepoznavanje znakova (OCR – Optical Character Recognition) i upravljanje dokumentima.

• Namenski fotoskeneri, koji rade tako što pomeraju fotografiju preko stacionarnog izvora svetlosti.

• Skeneri za slajdove/folije koji rade tako što propuštaju svetlost kroz sliku, a ne da reflektuju svetlo sa nje.

• Ručni skeneri, za tržište široke potrošnje, ili za korisnike koji nemaju mnogo raspoložive radne površine.

• Skeneri sa ravnom podlogom, skeniraju slike u boji, dokumenta, stranice iz knjiga i časopisa, a sa odgovarajućim adapterom mogu da skeniraju i prozirni fotografski film. Ovo je najšire primenljiva vrsta skenera.

3.8. SKENER

3.9. MODEMModem je ulazno-izlazna komponenta računarskog sistema i

ima funkciju da poveže udaljene računare putem javne telefonske mreže.

Kako su računari digitalni uređaji, ne mogu da razmenjuju podatke direktno preko analognih telefonskih linija.

Postupak prevođenja digitalnog signala u zvučne signale koji se preko telefonskih linija prenose na udaljenu lokaciju naziva se modulacija.

Zvučni signali koji se vraćaju preko telefonske linije moraju se prevesti nazad u digitalnu informaciju, a taj postupak se naziva demodulizacija.

Neprekidan proces modulacije i demodulacije između udaljenih računara obavlja MODEM (MOdulator/DEModulator).

3.9. MODEMZavisno od načina ugadnje razlikujemo: interni i eksterni.

Interni modem se proizvodi kao zasebna kartica koja se postavlja u PCI ili AMR slot na matičnoj ploči računara. Interni modem sa svoje zadnje strane ima dva RJ11 priključka.

Eksterni modem ima sopstveno kućište i napajanje. Na računar se priključuje preko raspoloživog serijskog (COM) porta.

Dok se interni modemi napajaju direktno sa magistrale, eksterni modemi se napajaju preko malog adaptera.

Brzine modema se odnose na kapacitet prenosa signala i izražava se u bitima po sekundi. Poslednji međunarodni standard sa oznkom V.92 omogućuje maksimalan prenos od 56Kb/s i definiše standard za kompresiju podataka i proveru grašaka.

Neki od ranijih protokola imali su oznake V.90, V.70, V.32 koji su radili na brzinama 33,6Kb/s, 28,8Kb/s, 14400 bps itd

3.9. MODEM

3.10. MREŽNE KARTICEMrežna kartica je deo računara koji služi za komunikaciju dva ili

više računara u okviru jedne mreže ili dela mreže.

Nastala je kao potreba za bržim prenosom podataka između računara i korišćenjem hardverskih resursa drugih računara

Prema načinu prenosa podataka mogu se podeliti na klasične koje koriste vodove za prenos podataka i bežične.

1. Klasične mrežne kartice se mogu prepoznati po RJ45 konektoru. Brzina podataka je 10/100 Mbps. Kod stariji kartica postoji BNC konektor kod koga se koristi koaksijalni kabl koji ima veću zaštitu signala od šumova nego klasičan UTP.

2. Kada su u pitanju bežične kartice one se mogu podeliti prema tehnologiji koju koriste na:

• Mrežne kartice koje koriste IrDA standard• Bluetooth i • 802.11b i 802.11g standard

3.10. MREŽNE KARTICE

3.11. ZVUČNE KARTICEZvučna kartica pretvara analogne zvučne signale u digitalni

signal.

Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvarač.

Komunikacija sa računarom se odvija preko PCI interfejsa, dok se komunikacija sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.

Većinom današnje kartice imaju 5 konektora, 3 izlaza (prednji i zadnji, te subwoofer) i 2 ulaza (mikrofon i linijski ulaz), iako se najčešće koristi ulaz za prednje zvučnike zelene boje.

Najpoznatiji i najbolji proizvođač zvučnih karti je Creative, osim njega imamo Terratec, CMedia, nVIDIA, Realtek, VIA itd

3.2. MATIČNA PLOČA