računarska grafika seminarski

8/6/2019 raunarska grafika seminarski

1/15

1.0 Uvod:

1.1 Poetak raunarstva:

Raunarstvo je nastalo u 19. veku razmiljanjem tadanjeg genija arlsa Bebida, koji je zamisliomainu koja bi uzimala podatke, obraivala ih na neki nain i onda rezultat nekako pokazala onomekoga to zanima. On je to naravno zamislio potpuno mehaniki, a danas raunari ne funkcioniu nataj nain, ali ipak imaju neke povezanosti s tim njegovim zamiljenim raunarom:

Binarni sistem - skoro svaki raunar dananjice koristi takav brojevni sistem, koji se sastojisamo od jedinica i nula. To je tako zato to je to kompijuteru najjednostavnije: 1 - imastruje, 0 - nema struje. Sistem koji ima deset cifara (0-9) se zove dekadni, a postoje

pretpostavke da su Vavilonci koristili heksadecimalni sistem (sa estnaest cifara). Bebid jeimao ideju korienja buenih kartica za svoj raunar, a upravo to se i koristilo za unos

podataka dok se nije otkrilo magnetsko zapisivanje.

Osnovna ideja - takozvani ulaz/izlaz sistem, tj. dajemo raunaru da obradi podatke, kaemomu na koji nain da ih obradi, on ih obradi i nekako nam pokae do ega je doao.

Prvi funkcioniui raunar, u dananjem smislu, napravio je nemaki pronalaza Konrad Zuse 1941.godine. Programski kod maina je primala putem buenih kartica i imala samo ogranienumogunost programiranja. Raunar je radio pomou elektrinih releja i imao je odvojenu radnumemoriju i ulaz/izlaz sistem. U to vreme raunari su bili ogromni, ak veliine jedne prosene kue,te su se najee koristili za vojne potrebe.

1.2 Uvod u raunarsku grafiku:

Raunarska grafika se naglo razvija i iri od pojave personalnih raunara. Visoko razvijenasposobnost prepoznavanja oblika kod oveka ini raunarsku grafiku jednim od najprirodnijihnaina komunikacije s raunarom. Grafika interakcija pomou rasterskog prikaza postala jestandard pri korienju raunarskih korisnikih interfejsa. Interaktivna grafika kao sredstvo efikasnekomunikacije izmeu korisnika i raunara poboljava sposobnost razumevanja podataka, uoavanjatrendova i vizualizacije stvarnih i imaginarnih objekata. Na taj nain doprinosi poveanju kvalitetarezultata rada i proizvoda, smanjenju trokova analize i projektovanja, te poveanju produktivnosti.Raunarska grafika (engl. computer graphics) obuhvata stvaranje, uvanje i upotrebu modela i slikaobjekata. Modeli i objekti raunarske grafike potiu iz razliitih podruja: prirode, nauke,inenjerstva, apstraktnih koncepata...Dok je predmet raunarske grafike sinteza slika na osnovu raunarskih modela stvarnih iliimaginarnih objekata, obrnuti procesi analize scene i rekonstrukcije modela objekata predmet sudiscipline koja se naziva obrada slike (engl. image processing). Obrada slike obuhvata podpodruja:

poboljanje slike (engl. image enhancement) - razvoj i primena tehnika poboljanja kvaliteta slike i


2/15

poveanja kontrasta, detekcije i prepoznavanja uzoraka (engl. pattern detection and recognition) -otkrivanje standardnih uzoraka na slici ukljuujui npr. optiko prepoznavanje alfanumerikihznakova (engl. optical character recognition), analizu scene i raunarski vid (engl. scene analysisand computer vision) - prepoznavanje i rekonstrukcija 3D modela scene na osnovu vie 2D slika.Iako se raunarska grafika i obrada slike bave raunarskom obradom slika u poetku svog razvoja

bile su razdvojene discipline. S razvojem rasterske grafike tehnologije dolazi do trendakonvergencije ovih dviju disciplina.

2.0 Primena raunarske grafike:

Raunarska grafika danas se koristi u razliitim podrujima privrede, administracije, edukacije,zabave i svakodnevnog kunog ivota. Podruje primene se ubrzano iri s rasprostranjenouraunara. Neki primeri primene raunarske grafike ukljuuju:

korisnike interfejse (veina aplikacija na personalnim raunarima i na radnimstanicama imaju grafiki sistem prozora (engl. graphical user interface GUI) pomoukoga komuniciraju sa korisnicima. Primeri takvih aplikacija ukljuuju obradu teksta,proraunske tabele...);

interaktivno crtanje (u poslovnim, naunim i tehnolokim primenama raunarskagrafika koristi se za prikazivanje funkcija, dijagrama, histograma i slinih grafikih

prikaza sa svrhom jasnijeg sagledavanja sloenih pojava i olakanja procesaodluivanja);

kancelariska automatizacija i elektronsko izdavatvo (raunarska grafika iroko se

koristi za izradu elektronskih i tampanih dokumenata);

projektovanje pomou raunara (engl. Computer Aided Design - CAD danas sestandardno koristi za projektovanje sistema i komponenata u mainstvu,elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, raunarstvu...);

simulacija i animacija (raunarska grafika koristi se za naunu i inenjerskuvizuelizaciju i zabavu; podruja primene obuhvataju prikaze apstraktnihmatematikih modela vremenski promenljivih pojava, TV i filmsku tehnologiju...);

umetnost (raunarska grafika se koristi za kreiranje umetnikih slika digitalnaumetnost);

trgovina (raunarska grafika se koristi za vizuelnu animaciju i elektronsku trgovinu);

upravljanje procesima (podaci iz senzora dinamiki se prikazuju u prikladnomgrafikom obliku);

geografski informacioni sistemi (raunarska grafika koristi se za taan prikazgeografski rasprostranjenih sistema i mernih podataka npr. utelekomunikacijama i telemetriji);


3/15

grafiko programiranje (raunarska grafika se koristi za automatizaciju procesaprogramiranja virtuelnih sistema).

3.0

Principi raunarske grafike:

Kompijuterska grafika nije potpuno originalna tema, jer za definisanje i reavanje problema koristineke ve uspostavljene tehnike kao to su geometrija, algebra, optika i ljudska psihologija.Geometrija se upotrebljava da osigura okvir za opisivanje dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog

prostora, dok se algebarske tehnike koriste za definisanje i evaluiranje jednakosti vezanih za taj prostor. Nauka o optici omoguava modele za opisivanje ponaanja svetla, i ljudska psihologijanudi modele za ljudsku viziju i percepciju boja. Iako ovaj opseg tema sugerie kompleksnost,kompijuterska grafika je, u stvari, relativno laka za razumevanje jer se posebne tehnike koje sekoriste za simulaciju virtualnog sveta oblika, skaliranja, boje i pokreta pozivaju na neke osnovnetehnike principe. Kako bi se moglo oekivati, kada se kompijuterska grafika koristi za istraivanjespecifinih tema kao to je modeliranje molekula ili medicinska dijagnostika, ovi osnovni principimoraju biti unaprijeeni sa nekim ekstra tehnikama. Postoje ak aspekti kompijuterske animacijekoji zahtevaju neko posebno matematiko i nauno znanje, ali, ak i tada, ovo nas ne bi trebalospreiti da eksperimentiemo sa takvim sistemom, jer se interfejs izmeu operatora i kompijuteratakoe razvija to pomae izolaciji korisnika od bilo kakve irelevantne interne kompleksnosti.

Najjednostavnija definicija grafike je da je to prezentacija informacija pomou slika tj. boja i oblika.Raunarska grafika je isto to, s tim to se za generisanje i prezentaciju slikovne informacije koristiraunar.Postoji vie naina da se podeli ono to nazivamo Raunarskom grafikom. Prva osnovna podela

je na interaktivnu i neinteraktivnu grafiku. Interaktivna grafika podrazumeva dinamian nain

prikaza slike na mediju koji to omoguava (monitor) i preko odgovarajueg interfejsa, aktivnouee oveka (dizajnera) u stvaranju i izmeni slike, pri emu su rezultati odmah vidljivi. Neinteraktivnom raunarskom grafikom smatra se svako generisanje ili prezentiranje slikovnihinformacija koje ne zadovoljava prethodne uslove.Mnogo rairenija i ee upotrebljavana podela raunarske grafike je podela na vektorsku irastersku grafiku. Ova podela je izvrena prema osnovnim gradivnim elementima slike.Kod vektorske grafike, gradivni elementi su objekti (prave i krive linije, otvoreni i zatvoreni,ispunjeni i neispunjeni geometriski oblici) koji mogu da se preklapaju, prekrivaju ili uklapaju i takostvaraju sliku. Raspored objekata se moe menjati isto kao i njihov oblik i veliina a da pri tome

poloaj i karakteristike ostatka objekata na slici ostane nepromenjen. Ovakve slike je lake stvarati,menjati i kombinovati sa drugim slikama. Najadekvatnije ih je porediti sa kolaima od komadiaraznobojnog papira. Raunarska interna reprezentacija ovakvih slika je niz matematskih vektorskih

formula koje opisuju nain i redosled iscrtavanja objekata. Tome ova vrsta raunarske grafikeduguje ime. Vektorska grafika se esto naziva i objektna grafika.Vektorska grafika svoju primenu nalazi u CAD programima, programima namenjenim dizajnerima isvuda gde je sastavljanje slike od objekata prirodan nain vizuelizacije stvarnog ili izmiljenogsveta. Takoe, vektorska grafika nema alternativu ako elimo pomou raunara simuliratitrodimenzialni svet.Za prikaz prizora koji se sastoje od jako mnogo detalja koji nisu u matematiki opisivoj vezi(fotografije) vektorska grafika je potpuno nepodesna. U tim sluajevima se koristi rasterska grafika.Rasterska grafika kao osnovni gradivni element slike koristi tzv. pixel (sloenica od dve engleskerei: Picture i Element). Pixel je najmanji deo slike koji ima jedinstvene vrednosti boje i/ili


4/15


5/15

Sli 1.2: Nacrtanj obli sa 12 vrhova; njihove koordinate se nalaze u tabeli.

Slika 1.3: Ova dva kvadrata su di italizovana u pravcu kazaljke na satu.

Bilo koji 2D oblik se moe predstaviti pomou sekvence taaka ili vrhova kao toje prikazano naslici 1.2, i kako se se svaki vrh sastoji od ureenog para brojeva (x i y koordinata) oni se mogu lakosmestiti u kompijuter.Meutim, naa predstava o ovom oblikuje vizualna i uspostavljenaje povlaenjem njegove graniceu pravcu kazaljke na satu ili obrnuto. Pravac granice se takoe mora uvati u kompijuteruureivanjem koordinata vrhova ujednom od dva niza kao toje prikazano na slici 1.3.Dvodimenzionalne koordinate su grupisane u zagrade kao npr. (2.5, 1.5), gdje se 2.5 i 1.5 odnose nax i y koordinate respektivno. Postoji nekoliko korisnih posedica ove koordinatne notacije: prvo,skaliranje oblika se moe vriti na sledei nain:

x = rx

y = ry

gdje je (x,y) vrh kojije skaliran za r da bi kreirao (x,y). Drugo, ako se x koordinata povea zajednujedinicu, nove koordinate su ekvivalentne istom obliku pomerenom zajednujedinicu udesnood originalnog oblika.

Meutim, oblik se moe pomeritii u x i u y pravcu, paje operacija translacije sumirana ovako:

x= x + u

y= y + v


6/15

gdjeje (x,y) vrh kojije pomjeren za (u,v) na njegovu novu poziciju (x,y).

Veina kompijutera moe izvravati nekoliko miliona aritmetikih operacija u sekundi pa je zatosposobna za skaliranje itranslaciju velikih skupova koordinata skoro istovremeno. Ta karakteristikaih initako snanim alatkama u manipulaciji oblicima.

Osim skaliranja itranslacije, operacija rotacije oko koordinatnog poetkaje takoe vana i postiese pomou sledee formule:

x = xcos(.) - ysin(.)y = xsin(.) + ycos(.)

gdjeje (x,y) taka koja je rotirana za ugao. u njenu novu poziciju (x,y). Rotacija je obrnuta odsmera kazaljke na satu kadaje. pozitivno i obrnuto. Da bi se rotirao kompletan oblik za., prvo seizvedu kosinusne i sinusne funkcije da bi se proces redukovao na etiri mnoenja,jedno sabiranje i

jedno oduzimanje za svaki vrh. Sinusne i kosinusne funkcije se izraunaju jednom pre obradekoordinata.Smicanjeje takoe korisna transformacija i rauna se na sledei nain:

x = x + ytan(.)y = y

gdjeje (x,y) taka kojaje smaknuta za ugao. na njenu novu poziciju (x,y).

Ove etiri operacije - skaliranje, translacija, rotacija i smicanje - formiraju osnovne operacije zamanipulaciju objektima u 2D graficiiimaju kompaktan opis pomou matrine notacije.

4.2 3D Grafika:

Proirivanje Kartezijanskih koordinata u tri dimenzije zahteva da se svakoj taki u 3D prostoru pristupapreko tri koordinate. 3D koordinate se prikazuju kao perspektivna projekcija 2D koordinata. Definiu se triose iji presek se naziva koordinatni poetak.


7/15

Za opis pozicije objekata koristiemo desno orijentisani koordinatni sistem koji emo nazivati worldcoordinate system (WCS).

Svaka taka u 3D prostoru je locirana pomou tri koordinate (x,y,z) koje predstavljaju paralelne udaljenostidu tri ose (slika 1.9) i objekti se mogu konstruisati kao kolekcije poligona iji se vrhovi definiu pomouove koordinatne notacije. Ako je ravni poligon kreiran iz odgovarajueg lanca ravnih ivica, orijentacijagranice poligona zavisi od toga sa koje strane se gleda na tu granicu. Usvojena je konvencija o kojoj emodetaljnije govoriti u poglavlju koje opisuje naine modeliranja.

Slika 1.9

Opet su uvedene operacije skaliranja, translacije, rotacije i odrezivanja koje se baziraju na homogenimkoordinatama i opisuju pomou matrica.

5.0Rasterska i Vektorska grafika:

Kao to smo ve rekli raunarsku grafiku moemo podeliti na vie naina. Jedna od najvanijihpodela raunarske grafikeje podela na:

Vektorsku (objektnu); Bitmapiranu (rastersku).

Ova podelaje izvrena na osnovu osnovnih elemenata od kojihje graena slika. Kod vektorskegrafike, osnovni elementi koji grade sliku su objekti, poput pravih i krivih linija kao i otvorenih


8/15

i zatvorenih, ispunjenih i neispunjenih geometrijskih oblika (pravougaonika, elipsi itd.) kojimogu da se preklapaju, prekrivaju ili uklapaju i na taj nain stvore sliku. Za iscrtavanje ovakvihslika, raunari koriste matematike formule vektorske algebre (odakle i potie naziv vektorskagrafika) koje opisuju nain i redosled iscrtavanja objekata.

Za prikaz slika koje se sastoje od jako mnogo detalja izmeu kojih je veoma teko uspostaviti

neku jasnu matematiku vezu (npr. za prikaz fotografija ili umetnikih slika), vektorska grafika je potpuno beskorisna. U tim sluajevima se koristi bitmapirana (rasterska) grafika. Ovaj vidgrafike kao osnovni (a zapravo i jedini) gradivni element slike koristi tzv. piksel to jesloenica od engleskih rei picture i element.

5.1 Rasterska grafika:

Rasterska grafika (bitmap graphics, raster graphics) razvila se ranih 70-ih godina na bazi jeftinetelevizijske tehnologije. Relativno niska cena rasterskih prikaznih ureaja u odnosu na dotadarazvijenu vektorsku prikaznu tehnologiju uinila je raunarsku grafiku iroko dostupnom teomoguila njen nagli razvitak. Rasterski prikazni ureaji memoriu primitivne oblike (kao to sucrte, alfanumeriki znakovi, ispunjene povrine) u memoriju u obliku njihovih osnovnih sastavnihslikovnih elemenata - piksela. Celovita slika prikazuje se na rasteru koji predstavlja niz paralelnihhorizontalnih redova slikovnih elemenata, (ili pravougaonu matricu slikovnih elemenata) koji

prekrivaju itavu povrinu ekrana. Pri kreiranju prikaza zrak prolazi preko svih piksela uvek istimsledom po svim horizontalnim redovima piksela s leva na desno od gornjeg do donjeghorizontalnog reda piksela. Arhitektura grafikog sistema s rasterskim prikaznim ureajem

prikazana je na sledeoj slici.

Rasterska grafika ili bitmapa je podatak koji predstavlja pravougaonu mreu piksela ili obojenihtaaka, na nekom grafikom izlaznom ureaju kao to je monitor ili na papiru. Svaka boja

pojedinog piksela je posebno definisana tako da (na primer) RGB slike sadre tri bajta po svakompikselu, svaki bajt sadri jednu posebno definisanu boju. Red Green Blue - to znai da svaka bojaima svoju vrednost, menjanjem vrednosti se dobijaju druge boje osim ove tri osnovne. to je vieovih vrednosti slika e zauzimati vie prostora. Ako je slika crno-biela to znai da piksel zahtevasamo jedan bit za razliku od slike u boji koja zahtjeva tri bajta (RGB) po jednom pikselu. Crno-beleslike su upravo radi toga manje po zauzimanju prostora.Kvalitet jedne rasterske slike odreuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki

pojedinani piksel (dubina boje). Ako je dubina boje vea, vie se nijansi moe prikazati, to znai


9/15

bolju sliku kao i verodostojniji prikaz. Slike zahtevaju mnogo memorije, zbog toga se koriste raznevrste saimanja (kompresije). Bitmapa (bmp) je nesaeta datoteka koja ne koristi nijednu vrstusaimanja, slike u tom formatu su veoma velike, za razliku od BMP formata mnogo popularniji iee korieniji je peg (jpg) format koji saima sliku a da se ne primeti gubitak u kvalitetu iako jeto nemogue izvesti, ali je blizu stvarnosti.Rasterska slika se ne moe poveati na veu rezoluciju bez gubitka kvaliteta, to nije sluaj savektorskom grafikom. Rasterska grafika je vie praktinija nego vektorska grafika za fotografe i

obine korisnike.Pikseli su memorisani u raunarskoj memoriji ili hard disku kao rasterska slika ili rasterska mapaodnosno dvo-dimenzionalni niz malih celina. esto se te vrednosti prenose u saetoj(komprimovanoj) formi, kao to je jpeg format. Digitalne slike se mogu stvoriti pomou digitalnogfotoaparata, skenera, radara, seizmolokog profilisanja i tako dalje.

5.1.1 Nedostaci i prednosti rastenske grafike:

Prednosti rasterske grafike su:

Jednostavni i jeftini otklonski sistemi (jednostavnije je realizovati otklonski sistem koji uvekistom putanjom prelazi sve aktivne take ekrana nego sistem koji moe precizno upravljati

proizvoljnom putanjom zraka); Mogunost prikaza povrina ispunjenih bojom ili uzorkom (vano za 3D prikaze); Nezavisnost postupka osveavanja od sloenosti slike.

Nedostaci rastenske grafike:

Raunska sloenost (zbog diskretizacije slikovnih prikaza objekata); Diskretna narav slike (zbog zrnaste strukture slike, kose i zakrivljene crte su nazubljene

ili stepeniaste).

5.2 Vektorska grafika:

Vektorski grafiki programi obino omoguuju okretanje, pomeranje, skaliranje (saimanje ili poveavanje), iskrivljavanje i ostale transformacije objekata, kao i menjanje z-redosleda i povezivanje jednostavnih objekata u vie komplikovanih. Zahtevnije transformacije ukljuuju iBoolove operacije (unija, razlika, presek, itd.).Vektorska grafika je savrena za jednostavne ili sloene crtee koji ne treba da budu foto-realistini.

Na primer, PostScript i PD stranice koriste jezik vektorskog grafikog modela. Tehnologijaprikaznih ureaja bitno utie na arhitekturu grafikih sistema.


10/15

Vektorski grafiki sistemi razvijani su od sredine 60-ih godina i u standardnoj upotrebi bili su dosredine 80-ih godina. Pojam vektor ovde oznaava crtu. Crta koja povezuje dve (proizvoljno)odabrane take na ekranu osnovni je element grafikog prikaza. Putanja zraka odreena je sledomnaredbi iz prikazne liste ili prikaznog programa i povezuje krajnje take pojedinih crta.Delovi vektorskog grafikog sistema su:

Prikazni procesor prikljuen kao U/I ureaj na glavni procesor (interpretira grafike

naredbe i prosleuje koordinate taaka vektorskom generatoru); Prikazna privremena memorije (sadri prikaznu listu ili prikazni program); Vektorski generator (pretvara digitalne koordinate u analogne vrednosti napona za

otklonski sistem); Prikazni ureaj.

Arhitektura grafikog sistema s vektorskim prikaznim ureajem prikazana je na sledeoj slici:

Prikazna lista ili prikazni program sadri niz grafikih naredbi (npr. za crtanje taaka, crta,znakova). Na kraju je naredba JMP (skok) koja upuuje procesor na poetak liste. Procesor cikliki

ponavlja naredbe iz prikazne liste frekvencijom od najmanje 30 puta u sekundi i na taj nain stvara privid mirne slike jednolikog intenziteta na fosfornom ekranu koji zadrava osvetljenost udesetinama ili stotinama mikrosekundi.


11/15

Glavni procesor izvodi aplikacijski program i grafiki paket koji su memorisani u memoriji sistema.Grafiki paket kreira prikaznu listu i ukazuje na poetnu naredbu. Memoriji sistema pristupajuglavni procesor i grafiki prikazni procesor (prikazna procesorska jedinica, grafiki kontroler).Grafiki prikazni procesor dohvata, dekodira i izvodi naredbe iz prikazne liste. Procesor u praviluima X i Y registre i broja naredbi. Naredbe su definisane kao 16-bitne rei. Tipina je naredba LD

s skraenicama M, P, L (load and move; load and point; load and line) za pomak, crtanje take icrtanje ravne crte. Parametar R/A odreuje da li se radi o relativnoj ili apsolutnoj adresi.Vektorski grafiki sistemi nemaju mogunost prikaza ispunjenih povrina, manipulaciju bitovima itablicama, ali mogu ostvariti vee rezolucije od rasterskih sistema i prikazivati glatke kose crte.

5.3 Bitmap vs Vector:

Poreenje naina kreiranja grafikog prikaza na rasterskom i vektorskom prikaznom ureaju:

a) Idealna slika

b) Slika generisana na vektorskom ureaju


12/15

c) Slika generisana na rasterskom ureaju

d) Rasterski prikaz sa ispunjenom slikom

Kvalitet slike na prikaznim ureajima zavisi od veliina koje odreuju sposobnost prikazivanjanajmanjih elemenata i najfinijih struktura. Veliina take (engl. dot size, spot size) je prenik jednetake na slici koju generie ureaj na svom izlazu. Gustina taaka ili adresibilnost (engl.adressability) je broj pojedninanih (ne nuno i razluivih) taaka po jedinici duine (po pravilu sekoristi jedinica dpi - dots per inch) koje je mogue generisati.


13/15

BITMAP VECTOR

Rasterska slika je tip grafike koja se sastojiod piksela

Vektorska koristi proraune za crtanje slika.

Bitmap slika se sastoji od mree piksela.Kada poveate veliinu pikseli postaju vei.Zato e se primetiti degradacija slike.

Skaliranjem slika ostaje otra, jer je svaki elementmatematiki definisan.

Bitmap datoteke su pogodne za foto-realistine slike koji zahtevaju sloene

varijacije boja. Meutim, one se neskalirajulako jer svaka slika bazirana na bitmap

tehnologiji je mapirana sa ne-fleksibilnommreom.

Vektorski zasnovana slika generalno sadri jasnodefinisane elemente kao to su krive i oblici u razliitim

bojama, ovi elementi su ista grafika

Uobiajene ekstenzije za bitmapirane slikesu:

*.PSD, *.JPG, *GI , *.TI ili *.BMP.

Uobiajene ekstenzije za vektorske slike su:*.EPS, *.AI, *CDR, or *.DWG.


14/15

Skaliranje Bitmap slike i Vektorske slike:

Razlika izmeu fotografije i vektora:


15/15

6.0Zakljuak:

Raunarska grafika se bavi i interakcijom sa korisnikom. Tehnologija interaktivne grafikeuglavnom obuhvata hardver i softver za korisniku kontrolu: dinamike kretanja i dinamikeauriranja.

Postoji veliki broj grafikih paketa, odnosno programa za rad sa raunarskom grafikom, koji semeusobno veoma razlikuju kako po namjeni tako i po mogunostima. Osnovnu grupu grafikih

programa ine programi koji su namijenjeni za kreiranje slika. Programi za kreiranje vektorskihslika obino se nazivaju programi za crtanje (drawing), dok se programi za kreiranje bitmapiranihslika obino nazivaju programi za slikanje (painting).

7.0Literatura:

D. oley, A. van Dam, S.K. einer, J. . ughes - Computer Graphics (2nd ed., Addison-Wesley,1990);

http://www.cs.ukzn.ac.za/~satya/COMP712/

http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_graphics

http://www.google.com

Osnovi Raunarske Grafike - ilip S. Bri

računarska grafika seminarski

Documents