Agapios Georgiadis - Mustakidis

Pusta Reka(Podgora)

IVSTINIANA PRIMA, TAVRESIVMI BEDERIANA

prilogza faktografiju i istoriografiju

oblasti

Knjaževac, 2009.

… I pored istoriografskih činjenica, pre svega onih koje je za sobom ostavio Prokopije iz palestins-ke Cezareje, (kod nas, do skora poznatiji kao Proko-pije kesarijski), znameniti istoriograf, pravnik i knjiže-vnik, bilo je, a ima i danas, pokušaja nipodaštavanja činjenica u vezi s Justinijanom I, mestom njegovog rodjenja i lokacijom Justiniane Prime, tako da su, sv-ojevremeno, koliko juče, Justinijanom Primom na kr-atko proglašavani Ćustendil (Pautalia), zatim, Sofija (Serdika), Skoplje (Skupi), Ohrid (Lihnidos), Prizren (Teranda), čak i Solin (Salona) u Hrvatskoj.Jedan iz ovog niza bezskrupuloznih pokušaja ,,koz-metičke restauracije istorije’’ je, za čudo, još uvek aktuelan u Bivšoj jugoslovenskoj republici makedoni-ji, čiji ,,novokomponovani intelektualci'', (kvazi istorič-ari, istoriografi, arheolozi) i ,,velikodostojnici’’ ne priz-nate crkve, vrlo bezočno kreiraju sve što je u vezi s Justinijanom I, Aleksandrom makedonskim i Kraljević Markom. Ovog poslednjeg, buzdovan i Šarca, ja im, lično, i ako je to izvan mojih kompetencija, ustupam u svrhu ,,nacionalne’’ identifikacije, ako se s tim slože i turci, jer je bio njihov vazal, koliko je meni poznato. Ne samo što je boravio na dvoru Justinijana I, Prokopije je bio i pravni savetnik-sekretar Velizaru, nesvakidašnje odlučnom i hrabrom vojskovodji Justi-nijana I, tako da je čak i sam imao neposredno i zap-aženo učešće u većini vojnih pohoda. Pišući o Jus-tinijanu I i prethodnom caru Justinu I, začeniku din- astije, Prokopije u svojim panegiričkim i ostalim spisi-ma izmedju ostalog kaže, da je Justinijan I, odnosno Flavivs Petrvs Sabativs Justinianvs I rodjen u Taure-zijumu, (po opisu, mestu u bližoj okolini Niša), ne na-vodeći pri tom konkretniju geografsku odrednicu, što, istini za volju, bližom okolinom Niša ne podrazumeva

1

radijus od nekoliko stotina rimskih milja, osim, ako ni-je imao ,,pogrešnu’’ pretstavu i procenu pojma okoli-na. Ja, medjutim, ne smatram sebe kompetentnim da o tome sudim, pa zato ostavljam da o ovome polemi-šu oni, čijih se interesnih sfera tiče potreba za preina-čenjem ove činjenice. Od 1912. god., bez malo, u periodu od čitavog jed-nog stoleća, vrše se povremena, zbog hroničnog po-manjkanja materijalnih sredstava, simbolična i nedo-sledna istraživanja tzv. Caričinog grada u ataru sela Prekopčelica, za koji je još onda kustos Narodnog muzeja u Beogradu Vladimir Petković, verovatno im-ajući u vidu impozantne mozaike, grandiozne objekte i, uopšte, sačuvane infrastrukturne tragove, pretpost-avio da je u pitanju Justiniana Prima. Za čudo, elem-entarni arheološki radovi još uvek nisu privedeni kra-ju, a Justinijana Prima, i ako to, očito, jeste, danas se, bez konkretnih materijalnih dokaza, objektivno i s razlogom, smatra hipotetičkom.Justinijana Prima je bila episkopsko sedište Ilirika, štaviše, od 535. godine, nagodbom Justinijana I i pa-pe Vigilija, na račun podele solunskog vikarijata usp-ostavljena je katedra nove arhiepiskopije pod ime-nom Justinijana Prima. Po dogovoru s papom Vigilij-em, ovom arhiepiskopijom obuhvaćene su sledeće teritorije: Dakija (sredozemna sa sedištem u Sofiji) i pribrežna (od Smedereva do Nikopolja), Gornja Mez-ija (severna Srbija), Dardanija (danas, Prizren, Hvos-no, Priština i Skoplje), a zatim, Prevalis (Crna Gora i Zahumlje), Makedonija Sekunda i jedan deo Panoni-je (Srem i Bačka). Arhiepiskopa Justiniane birali su i rukopolagali područni episkopi. Prvi arhiepiskopi Jus-tinijane; Katilijan (Catilianus), oko 535. god., Benenat (Benenatus), oko 553. god. i poslednji Jovan (Johan-

2

es), od 591 - 602. god. samo su nominalno priznavalirimsku stolici, a u praksi čak ni to, već je crkva u pot-punosti bila autokefalna i pre zvaničnog proglašenja njene autokefalnosti na V-om vaseljenskom saboru.Iscrpna i, nadasve, zanimljiva istoriografska gradja na osnovu koje je rasvetljen period egzistencije Istoč-nog rimskog carstva nalazi se:- u spisima crkvenih otaca: Anastasija Aleksandrijs-kog, Grigorija Nazijanskog, Vasilija Cezarejskog, Gri-gorija Niskog i Jovana Hrisostoma;- u aktima vaseljenskih sabora;- u retoričkim delima i spisima Julijana i znamenitih učitelja Timistija i Libenija ili spisima i pismima Sime-stija iz Kirene;- a najviše u delima istoriografa: Prokopija iz Cezare-je, Agatija, Aleksandra Protektora, Teofilakta Simo-kate, Jovana Malale, Jovana Lidijca, Petra Patrikija; - kao i u mnoštvu, danas poznatih, dokumenata.Rasvetljavanju vekovne dileme u vezi s Justinijanom Primom u mnogome doprinosi Prokopijev opis moz-aika i nekih objekata, koji je u svemu podudaran ono-me što je do sad otkriveno na lokalitetu Caričin Grad.Pod naslovom ,,Izgubljeni grad u dolini Puste Reke'' publicista Mita Rakić 1880. god. objavljuje članak u li-stu ,,Otadžbina''.Nešto više od dve i po decenije nakon toga, dakle, tek 1912. g. na najdominantnijoj tački lokaliteta, Vlad-imir Petković otkriva ostatke episkopske bazilike.Rubni deo doline Puste Reke, koja počinje sa blagim i pitomim padinama podno Radana, relativno daleko od komunikacija, a na domak rodnog mesta, uz, mo-žda, još po neki razlog, bio je, izgleda, dovoljan iza-zov odlučnom Justinijanu I da, upravo tu locira vojno, administrativno i crkveno sedište prefekture Ilirik.

3

Sam pojam ,,Pusta Reka’’ ni po kojoj osnovi ne egzi-stira uz plodnu i izvanradno pitomu kotlinu, na koju se, inače, odnosi. Ova oblast je, po danas poznatom najstarijem dokumentu, koji potiče od dubrovačkog trgovca Mihajla Lukarevića iz prve polovine 15-og ve-ka, nazivana impresivnim, lepšim, u svakom slučajuprikladnijim imenom ,,Podgora’’.Uz Justinijanu Primu, na teritoriji Puste Reke (Podgo-re) su Drengrad (Bregovina), još uvek ne istražena i za arheološko anga žo vanje interesantna Zlata , Kos-turan (uz Pustu Reku, izmedju Donjeg Konjuvca, Boj-nika i Račja). Na vencu brda po južnom obodu Pust-orečke kotline, uz desnu obalu Puste Reke, u svrhu formiranja lokalnog odbrambenog limesa, za vladavi-ne Justinijana I obnovljena su postojeća, a po negde i izgradjena manja ili veća utvrdjenja, čak i ona tipa monopirga. Jedno od većih, a po svemu sudeći najz-načajnije u ovom nizu se nalazi na najvišoj koti u ata-ru sela Gornje Brijanje. Utvrdjenje je, po globalnom sagledavanju forme, poligonanog tipa sa dva relativ-no koncentrična odbrambena bedema, od kojih je jedan (spoljni), izohiptično postavljen. Na drugom, unutarnjem, pravougaonom odbrambenom bedemu, koji je, inače prilično devlastiran, i pored velike degr-adacije u smislu razgradnje odnošenjem kamena i opeke, još uvek se dobro uočavaju preko jednog me-tra debeli zidovi kula sa okruglom osnovom.Oba odb-rambena bedema i kule uradjeni su naizmenično ka-menom i opekom uz upotrebu krečnog maltera.Utvrdjenje je branjeno sa četiri kule. Detaljnije i preci-znije sagledavanje pojedinosti u vezi s njim je mogu-će samo nakon obimnijih zahvata u smislu sistemat-skog skidanja naslaga humusa i ostataka razgradje-nog materijala koji je odnošen u dužem vremenskom

4

perodu, a najviše u zadnjih par stotina godina, radizidanja seoske ćuprije, ograde oko crkvene porte, u svrhu izgradnje seoskih bunara i objekata opšte ili in-dividualne namene. I pored toga, konture kastruma su, manje-više, uočljive, što je slučaj i s prilaznim ko-munikacijama čiji je veći deo i danas u upotrebi.Akcenat s kojim, očigledno i namerno pristupam opi-su ovog lokaliteta je u vezi s rezultatima mog, nefor-malnog istraživanja, pa samim tim i nije slučajan.Po meni, ali ne i bez indicija, bezrazložno je stavljen na listu istorijski uzgrednih i manje interesantnih, a samim tim i ad acta za arheologiju, pa makar se pod tim pojmom podrazumevao i najjednostavniji zahvat u smislu pukog sondiranja i rekognosciranja.Bez obzira na ovakav tretman, ovo utvrdjenje je, ako ne više, intrigantno bar u globalnom smislu, kao seg-ment sistema lokalnog odbrambenog limesa, kome, svakako, pripada. Podbrdje njegove južne strane čini kotlina s omanjom rečicom, danas potočićem, koji preko leta presuši, pa jedva dosegne polovinu svog kratkog toka. Ovu nev-eliku kotlinu na čijoj je levoj strani usekao svoje ko-rito, strane okolnih brda i njega samog, meštani zovu ,,Krušica’’. Na manjem usponu u odnosu na samu ra-van ove kotline, na njenoj istočnoj strani, su ostaci je-dnobrodne bazilike i ranohrišćanske nekropole.Takodje, zapaženi su i tragovi naseobine (osnove objekata - temelji, kao i jedan zidani, urušeni bunar).U jednom od starijih brojeva ,,leskovačkog zbornika’’ iz sedamdesetih godina minulog stoleća, lokalitet se pominje, kao i danas, pod imenom ,,Dunjčiki’’, (po lo-kalnom žargonu deminutiv od imenice dunja), a u ve-zi je sa divljim dunjama koje od vajkada rastu u nep-osrednoj blizini bazilike (uz prilazni put).

5

Na slici 1 su prikazani predmeti nadjeni na lokalitetu Crkvište (Dunjčiki) koji pripada platou Krušica u ataru sela Gornjeg Brija-nja. Većina njih su prilozi sa ovog sakralnog objekta koji pripad-aju pozno-srednjevekovnom, kao i periodu od XV-og do IXX-og veka n.e., uz jedan slučajni nalaz, privezak (pendent) za amulet sa terena u neposrednoj blizini bazilike i nekropole, koji se mo-že pouzdano svrstati u vreme keltskog prisustva na ovim prost-orima. Izvestan broj nalaza je iz rano-vizantijskog perioda.

6

Stele i vredniji spomenici sa epigrafskim natpisima, kojih je, inače, bilo po kazivanju starih, danas pokoj-nih žitelja sela Gornjeg Brijanja, ,,zahvaljujući’’ čove-ku koji je, nekad, ovde, učiteljevao ili popovao, odne-šeni su neznano kud, (neki izvori nedvosmisleno up-ućuju na Narodni muzej u Beogradu).Utvrdjenje je, kao i mnoga druga, u narodu poznatopod uopštenim i po malo banalnim pojmom (turciz-mom) ,,Kale’’. Na severo-zapadnoj strani, uz samo podnožje brda je tok Puste Reke. Uzvodno u odnosu na ovaj lokalitet, po slobodnoj proceni na rastojanju koje nije veće od 800-1000 m, u uvali brda koja bla-go prelazi u zaravan uz meandar reke, nalazi se, ar-heološki možda manje interesantan lokalitet ,,Zidi-ne’’. Kosina brda na koje se oslanja, čak delimično i leži, poznata je pod imenom.,Tronj’’. ,,Zidine'' se, po predanju, smatraju pradavnom lokacijom naselja koje se nekad zvalo Brijanje, Brijan(e), Burjan(e) ili tome slično. Iz nepoznatih razloga, u nekom vremenskom periodu svog postojanja, preseljeno je na levu stranu Puste Reke u odnosu na njen tok, a na lokaciji koja je od nje udaljena, po slobodnoj proceni, jedan do je-dan i po km. Pretpostavlja se da je razlog tome pla-hovitost reke u vreme poplava, po čemu su, vervat-no, i oblast i reka dobili sadašnje ime.Lokacija preseljenog Brijanja je bar 500 m severnije od sadašnjeg položaja Gornjeg Brijanja i danas je poznata po imenu ,,Staro Selo’’. Raseljavanjem stan-ovništva, verovatno iz, manje-više objektivnih razlo-ga, od novog naselja, vraćanjem uz priobalje, nastala su druga dva – Gornje i Donje Brijanje.Donje Brijanje je u odnosu na sadašnji položaj Gor-njeg Brijanja locirano nizvodno na rastojanju od prib-ližno 2 km.

7

U vreme kraćeg odmora koji sam koristio borave-ći u Gornjem Brijanju, inače, mestu mog rodjenja, na-kon jednog od izlazka na lokalitet ,,Kale'', 7. Juna 2007. godine, tragajući za antičkom bronzom (novac, fibule, prstenje, i sl.), na izvestan način slučajno, na dubini od jedva dvadesetak cm, nalazim fragment ta-bule sa osam reda teksta klesanog na latinskom. Ist-og trenutka mi biva jasno da u rukama imam vredan istorijski dokument, koji sam, bez malo u celosti, usp-eo da prevedem sa skromnim, moglo bi se reći en-ciklopedijskim znanjem latinskog jezika. Kao veći deo neke celine ne poseduje početke i krajeve redova, a nedostajuće odlomke i pored ozbiljnije pretrage tere-na nisam uspeo da nadjem, tako da, definitivno, ost-atak teksta glasi:

…ONOREM IMP. R……R. MAG. MIL. PER……OSITVS & ILVSTR……EATI TEOPHYLIV……RINCIPE IVSTINI……SERV. RECONST……R. PYRVS MINOR…

…RBS TAVRESIVM Za razliku od meni poznatih tabula iz literature, kao i onih koje sam imao prilike da vidim u Djerdapu i Kladovskom muzeju (Tiberijeva, Klaudijeva, Vespaz-ianova,Trajanova), koje su tipa tabule ansate ili kles-ane na obradjenim i masivnim blokovima krečnjaka, ovaj čudom sačuvani odlomak je, pre svega, komad kristalnog kalcijum karbonata (mermera) prilično loš-eg kvaliteta, obzirom na mineralne primese, žuta, bl-edo smedja i siva obojenja. Njena prosečna debljina je izmedju 16 i 19 mm, što ukazuje na težnju da bude isečena na meru od približno 1 digitus-a, po rimskom

8

visina pisma 1,25 digitus-aNa slici 2 je prikazan ulomak tabule dimenzije 275 x 255 mm, debljine izmedju 16 i 19 mm, sa 8 reda neuobičajeno kvalitetne majuskule rimske kapitale pismovne visine 23 mm. Obzirom na impozantnu perfekciju u smislu kvaliteta i kontinuiteta klesanja pismovnih simbola i zanemarljivo malo uočljivih nadostataka, li-čno verujem da nije delo lokalnih majstora, već da potiče iz ne-ke renomirane radionice imperije. Artefakt je sa rano-vizantijsk-og lokaliteta ,,Kale’’ (Pyrvs minorvm) u ataru Gornjeg Brijanja.

Na slici 3 je prikazan manji izbor karakterističnih upotrebnih pre-dmeta i delova opreme koji su pronadjeni na rano-vizantijskom lokalitetu ,,Kale’’ (Pyrvs minorvm) u ataru sela Gornjeg Brijanja.

9

mernom sistemu, odnosno, 18,5 mm. Ovakve pločeod krečnjaka, mermera ili sl. dekorativnog kamena korišćene su za oblaganje zidova i podova. Celokup-na površina, s preda, po bokovima i naličju je sa sloj-em kalcifikacije. Pri kraju prvog reda imala je vrlo ne-uglednu fleku, za koju sam ustanovio da je relativno skorijeg datuma i da potiče od voštane sveće. Uz ko-rišćenje potpuno inertnih hemijskih sredstava i vode, uspeo sam da je otklonim, a da površina ploče pri tom ostane ne oštećena. Izgleda da je neko, verovat-no iz religioznih razloga palio sveću, smatrjući je nad-grobnim spomenikom. Strana sa tekstom je glačana.Nakon nekoliko konsultacija sa dobrim poznavaoci-ma latnskog jezika, jedina moguća i logična nadogra-dnja nedostajećeg teksta, pridodata postojećem koji je ostao sačuvan, rezultovala je sledećim:

IN HONOREM IMP. ROM.AD DECR. MAG. MIL. PER ILLYRICVMPRAEPOSITVS & ILVSTRES (ISIMVS)

BEATI TEOPHYLIVSSUB PRINCIPE IVSTINIANOOPSERV. RECONSTRVCTACASTR. PYRVS MINORVM

ET VRBS TAVRESIVMŠto u doslovnom prevodu, (ad literam), znači:

U ČAST RIMSKE IMPERIJEPO NAREDBI VOJNOG ZAPOVEDNIKA ZA ILIRIK

UPRAVITELJ I PREOSVEŠTENIBLAŽENI TEOFILIJUS

POD VLADAREM JUSTINIJANOMNADGLEDAO REKONSTRUKCIJU

VOJNOG LOGORA MANJA KRUŠKAI CIVILNOG NASELJA TAUREZIJUM

10

Nakon detaljne analize, konstatujem izvesnu nelogič-nost u vezi s titulom, koja je, očito, na vrlo neuobiča-jen način formulisana.Na osnovu pregleda hronologije titula koje su bile u upotrebi u vizantijskom periodu, prethodna titula ,,up-ravitelj’’ (praepositvs) je zamenjena potonjom ,,preo-svešteni'' (ilvstres ili ilvstrisimvs ), što nije u korelaciji sa titularnim nazivom koji je pomenut u trećem redu tabule, gde su prethodna i naredna titula povezane ampersandom, (tipografskim simbojom & - tj. veznik-om sa značenjem ,,i’’), što ukazuje na jedini mogući i logičan zaključak da je u pitanju period prelaska s je-dne na drugu titulu, tako da su u nekom kraćemvremenskom razdoblju na ovaj način (prepositvs & ilvstres, tj, upravitelj i preisvešteni) bile u upotrebi. S druge stane, prijatno sam iznenadjen saznanjem da se doskorašnji naziv ,,Kale’’, ustvari odnosi na za-boravljeni PYRVS MINORVM, kao i time da je u viho-ru vremena, ratova i koje čega, njegovo ime prežive-lo minuli period od oko 1500 god., tako što je kao po-jam ,,Manja kruška’’ saobraženo u lokalni žargonski deminutiv ,,Krušica’’, koji se, istini za volju, danas od-nosi na rečicu, kotlinu i strane okolnih brda neposre-dno uz samo utvrdjenje. Ipak, daleko ispred svega, najznačajnija je okolnost da se posle Prokopija na ovom artefaktu prvi put pojavljuje ime mesta rodjenja Justinijana I - Tavresivm, koji, pozivajući se na Prok-opija i podatke iz beležaka drugih istoriografa, pomi-nje i sam Georgije Ostrogorski, naš znameniti vizant-olog, profesor i akademik, u svom kapitalnom delu Is-torija Vizantije, (ali ne kao ,,Tavrisivm’’ ili ,,Tavrision’’, po saznanjima autora nekih ,,stručnih’’ tekstova).Ovim materijalnim dokazom je otklonjena mogućnost bilo kakve manipulacije u smislu režiranja nečega što 11

je odavno izrežirano istorijski prirodnim procesom.Činjenica da su na jednom istom kamenu pomenuti kastrum i civilno naselje, gotovo sa sto postotnom si-gurnošću ukazuje na to da su oba objekta na razum-no malom odstojanju jedan od drugog. Ovde, rekao bih, ne treba isključiti čak ni mogućnost da su, vojni logor Pyrvs minorvm i civilno naselje Tavresivm unut-ar istih bedema, tako da nakon revitalizacije, koja je natpisom pomenuta, čine sastavni deo utvrdjenja.Da je lokalitet s jednobrodnom bazilikom, nekropol-om i tragovima tipičnim za naseobine u kotlini ,,Kruši-ca”” lokacija nekadašnjeg Tavresivm-a, koji je iz be-zbedonosnih razloga dislociran uz ili unutar pomenu-tog utvrdjenja, mogu vrlo smelo da pretpostavim, ali za sad bez konkretnih materijalnih dokaza. Spletom okolnosti, pukom slučajnošću, ili pak kao rezultat višegodišnjeg, povremenog istraživanja pom-enutih lokaliteta sa tragovima vizantijskog prisustva, predamnom je delimično odmotano klupko izgublje-nih istorijskih činjenica. Zato, sad, kad se Prokopijev istoriografski zapis ni na koji način ne može smatratinepouzdanim, jer se identifikuje činjenicom o faktičk-om postojanju Tavresivm-a, ovde, u okolini Niša, do-puštam sebi izvestan stepen slobode, da na potpuno hipotetičkim osnovama tretiram pitanje lokacije Bede- riane, mesta rodjenja rodonačelnika dinastije, pretho-dnog vizantijskog cara Justina I.To, što su upravo ovi prostori unutar radijusa od trid-esetak kilometara od Niša, gde bi trebala da se nala-zi Bederiana, (ako je verovati vizantijskim istoriografi-ma, koji su to svojevremeno zabeležil), uz sve ostale pojedinosti, a sa novim okolnostima, koje, prirodno, slede po otkriću ulomka tabule, samo je po sebi dov-oljan razlog za ozbiljniji pristup u smislu konačnog ut

12

vrdjivanja mesta rodjenja Justina I.Osim istoriografskih beležaka, čini se logičnim da, za sad nepoznata lokacija Bederiane obzirom na rodbi-nsku bliskost Justina I i Justiniana I, uz još po nekirazlog, mora biti u relativnoj blizini Tavresivm-a i Pyr-vs minorvm-a, što, ne znači da neka moja razmišlja-nja u vezi sa, već pomenutim, arheološki intrigantnim lokalitetom ,,Zlata’’ (koji je od Pyrvs minorvm-a udalj-en oko15 km.), ostavljam ad acta. Naprotiv, ni na koji način ne smatram minornom mogućnost da je Justin I povremeno boravio u ,,Zlati'', koristeći je za odmor, možda, privremeno i u rezidencijalne svrhe, obzirom na njenu, skromnu, ali evidentnu monumentalnost. To, medjutim, nije dovoljno da bi se, do sad ne istra--žena ,,Zlata'', po nekakvom automatizmu, mogla sm-atrati njegovim rodnim mestom, što, verovatno i nije.U ovom trenutku euforije, s malo intuicije i malo više mašte, kad razmišljam o lokalitetu ,,Zidine’’ i preda-nju u vezi s istorijskom prošlošću sela Brijanja, čini mi se da poredbena relacija …

Bederijana → Bederijane → Brijanje…i sazvučje ovih pojmova, koje je očigledno, nije sa-mo puka slučajnost.Imam utisak da bi se mnogo toga moglo razjasniti uz uvažavanje, ako ne svega, ono bar po nečeg iz Pro-kopijeve panegirike, samim tim što su njegova dela poznata i u naučno-analitičkim krugovima visoko vre-dnovana kao izvor informacija o vremenu u kome je živeo. Spisi ,,O gradjevinama’’(De aedeficiis), ,,Tajna istorija’’ (Historia Arcana) i ,,Istorija ratova’’ (De Bel-is), još uvek su predmet rasprava u smislu procene njegove nepristrasnosti i objektivnosti.Povod raspravama je vrlo često vezan za delo podimenom ,,Tajna istorija’’, gde se, čak i manje upućen-

13

ima po pitanju odnosa ovog istoriografa i cara Jus-tiniana I, sama od sebe nameće izvesna nota sub-jektivnog i zluradog, koja, prosto, ne može da mim-oidje iole pažljivog čitaoca. Izgleda da Prokopije piš-ući ,,Tajnu istoriju’’ nije želeo ni da prikrije svoju aver-ziju prema carici Teodori, a još manje lični otpor i ne odobravanje većine vladarskih postupaka svog cara. Ovo delo je pisao u tajnost, a objavljeno je posthum-no. Daleko razložniji povod za rasprave i analize nje-govih tekstova je, ipak, vezan za transkripciju i pr-evod ovih dela sa starogrčkog na latinski i grčki, ili sa ovih, na jezike u opštoj upotrebi, kojom prilikom se javljaju, pored manjih, čak i takve greške koje iz osn-ove menjaju smisao onoga što je ovaj hteo da kaže.Kad je u pitanju mesto rodjenja Justiniana I, izuzetno je interesantan jedan deo teksta iz njegovog dela. De aedeficiis ( iz četvrte knjige O gradjevinama): Negde na teritoriji evropskih Dardanaca, koji žive iza granice Dačana, u neposrednoj blizini kastruma Bederiana, nalazi se selo Taurezium. Tu je rodjen car i osnivač svetskog carstva Justinian.Utvrdivši vanredno brzo ovo selo zidom u oblku čet-vorougla i podigavši na svakom uglu po jednu kulu, načini kastel sa četiri kule Tetrapyrgia (ili Tetraburgi-an - po nekim prevodima), tako ga i nazvavši. Pored samog tog mesta sagradio je divnu varoš koju zatim nazva Justiniana Prima - što na latinskom jeziku zna-či Prva, odužujući se na taj način svojoj majci.…Sazidavši vodovod učini da grad neprekidno obilu-je nepresušnom vodom i mnogo drugih znamenitih i pomena dostojnih gradjevina sagradio je osnivač gr-ada. Nije malo pobrojati sve hramove Božje, nemo-guće je opisati sve zgrade za nadleštva, veličinu tre-mova, lepotu trgova, česme, ulice, kupatila…

14

…Beše to mnogoljudan veliki grad, u svakom pogle-du napredan i dostojan da bude metropola cele obla-sti, jer je toliko veliko značenje dosegao. Pored toga,odabran je za arhiepiskopsko sedište Ilirika, pošto suostali gradovi u svemu zaostajali za njim. Na taj nač-in on je caru uzvratio slavuČinjenica da se Bederiana u ovom Prokopijevom ist-oriografskom tekstu pominje kao kastel, ne opovrga-va, već, na protiv, vrlo snažno potvrdjuje moju pretp-ostavku da je unutar njenih odbrambenih bedema u samom periodu obnove, sa platoa u dolini Krušice, radi zaštite, dislociran Taurezijum, nakon čege je no-voformirano utvrdjenje preimenovano u Tetraburgian ili Tetrapyrgiu. Podrška ovoj mogučnosti se može na-ći u tekstovima nekolicine istoriografa, koji u prilog Justinianovoj biografiji, pominju Bederianu kao kastel ili kastrum i naseljeTaurezium u objedinjenoj formi. Ovakve informacije, obzirom na ozbiljnost tematika u okviru kojih su pomenute, nikako ne mogu imati tret-man uzgrednih i irelevantnih. U tom slučaju, lokalitet ,,Zidine’’,je za sigurno imao status civilnog naselja uz utvrdjenje, po kome, verovatno i dobija u nekom poz-nijem vremenskom periodu svoje ime – pretpostav-ljam, preko jezičkih transformacija naziva Bederiana:

Bederiana → Bederiane → BrijanjeIli transformacijom naziva Tetraburgian:

(Tetra)burgian → Burjan → Burjane → BrijanjeDa ovakve modifikacije pojmova sa svrhom prilago-djavanja osobenostima i potrebama sredine i njene lokalne žargonske varijante govora, koja, manje ili više odstupa od oficijelnog jezičkog profila, nipošto nisu neka moja ,,snovidjenja’’ i nagadjanja, vrlo konk-retno se može sagledati analizom primera koji se od-

15

nosi na deo teritorije neposredno uz ovo utvrdjenje.Nedaleko, na jedva stotinak metara od kastruma, je raskrsnica puteva - jednog, koji je kao komunikacija ovog utvrdjenja trasiran duž prevoja, (u paraleli s reč-nim tokom) i, drugog, koji je preko prevoja usmeren ka platou ,,Krušica’’, kao jedna od dveju putnih komu nikacija koje ova dva lokaliteta povezuju. Ovaj prevoj i deo područja kome pripada je katastarski registro-van pod pojmom ,,Devet bire’’ i ako, za sigurno,nema nikakve veze sa brojem devet i tamo nekakvimbirama. U ovom slučaju je, konkretno, u pitanju turski naziv za prelaz ili raskrsnicu puteva na prevoju, odn-osno ,,Deve Bair’’, poput jednog poznatijeg koji je u pograničnoj zoni izmedju Bugarske i BJRM na plani-nskom masivu nadmorske visine 1165 m, a na putu koji povezuje Sofiju i Skoplje. Ovde valja, bar ja tako mislim, napomenuti da se ovaj primer saobražavanja jednog pojma u njegov karikirani oblik odigrava u pe-riodu od nekoliko desetleća po odlasku turaka sa ov-ih prostora. Dakle, u izvanredno kratkom vremensk-om rasponu.Vrlo je verovatno da je Justinijan I, nakon objedinjav-anja Bederijane i Taurezijuma, obnovljenom utvrdje-nju dao novo ime, baš kao što je imenovao novoizg-radjeni grad Justinianom Primom. Možda je novo ime u nekom kraćem vremenskom periodu i bilo Tetrap y- rgia ili Tetraburgian, ali je, bez sumnje (sudeći po ta-buli), preimenovano u Py rvs minorvm .To, u stvari, ništa od pomenutog bitno ne menja, jer ovo utvrdjenje, sudeći po predočenom citatu iz Prok-opijevog De aedeficiis-a, apsolutno odgovara opisu rodnog mesta Justinijana I, tako da je sasvim svejed-no, da li se ono u nekom vremenskom periodu zvalo Tetrapyrgia, Tetraburgian ili Pyrvs minorvm. 16

Na slici 4 je prikazano oružje, delovi oružja, orudje i alati koji su pronadjeni na rano-vizantijskom lokalitetu ,,Kale’’ (Pyrvs minor-vm) u ataru sela Gornjeg Brijanja.

Slika 5 prikazuje deo pronadjenog novca na rano-vizantijskom lokalitetu ,,Kale’’ (Pyrvs minorvm) u ataru sela Gornjeg Brijanja.

17

Bilo kakve, primedbe na preveliki broj pretpostavki, (kojih će verovatno biti od strane onih kojima istorija Vizantije sa tekućom problematikom u vezi ove i slič-nih zagonetki nije strana), trebale bi da slede, ako jeto neophodno, tek nakon uzimanja u obzir činjenice o postojanju tabule, koja je iste, kao ključni materijalni dokaz, nužno, iznudila.Većini manje upućenih, po nekom i od onih za koje se to ne može reči, veliki, pa čak i ključno opredelju-jući problem u vezi dileme oko tretmana lokaliteta Caričin Grad, pretstavljala je zagonetka vezana za njegov položaja, koji je, istini za volju, već na prvi po-gled ,,bezrazložno’’ u zaledjini,.odnosno, na distanci od frekventnih putnih komunikacija i značajnijih utrvr-djenja, a, definitivno i čitavih petnaest, ako ne i više kilometara, od rodnog mesta Justiniana I.Tek nedavno uz površnu analizu faktičkog stanja ne-kih bližih utvrdjenja, pre svega onih, za koje je po ne-ko minulih godina izražavao interesovanje, pokuša-vajući da u njima prepozna Bederianu ili Taurezium, shvatam elementarnu činjenicu da je uz konfiguraciju terena, kvalitet bedema i sl., za uspešnu odbranu to-kom dužih opsada, vrlo bitno, ako ne i presudno vod-osnabdevanje utvrdjenja. Voda je, dakle, jedini i osn-ovni razlog zbog koga je Justinian I bio prinudjen da grad locira, takoreći u nedodjiju, ali ipak ne previše daleko, jer odatle ima izvanredan pogled na čitavu Podgoru i rodno mesto. Ovim je grandioznoj i velele-pnoj Justiniani Primi obezbedio izobilje vode sa izvo-rišta na Petrovoj Gori, što, verovatno, ne bi mogao na nekom drugom očekivanom i podesnijem mestu.

Površnom analizom nekoliko antičkih lokaliteta koji po nekim osnovama gravitiraju Justinijani Primi, bez nekog ozbiljnijeg i obimnijeg pristupa, jer za tim, sm-

18

atram, nema potrebe, nalazim sledeće:Balajnac – Lokalitet ,,Kulina’’

Utvrdjenje pravougaone forme sa 6 kula i trapez-oidnim podgradjem. Otkriveni ostaci trobrodne bazilike sa apsidom na ist-očnoj strani. Na pretpostavljenom forumu nadjena bronzana šup-lje livena glava kao deo statue, za koju se s razlogom pretpostavlja da je pretstava Lupicine Evphemie Avg- vste, supruge cara Flavivsa Ivstinvsa I.

Žitoradja – ,,Glavšansko'' ili ,,Glavšinačko Kale'' tj. kastrum ,,Herculis'' (po Kanicu)

Utvrdjenje sa 16 kula. Po Prokopiju obnovljen je za vladavine Justiniana I.Na 200 – 300 m od njega nalaze se ruševine tzv. La-tinske crkve.Njegov položaj na uzvišenju dominira nad ušćem Ko-sanice u Toplicu. Bregovina – ,,Drengrad''

Utvrdjenje sa 7-8 kula i heksagonalnom formom.U severo-istočnom delu otkrivena trobrodna bazilika sa trodelnim narteksom i spolja trostranom, a s unut-rašnje strane polukružnom apsidom.

Zlata - ,,Kale''

Utvrdjenje izgradjeno na platou koji je sa severa oivičen strmim padinama, a blagim na ostalim strana-ma. Najlakši prilaz utvrdjenju je na severo-zapadnoj strani, obzirom na to da su ostali prilazi branjeni vod-om veštačkog jezere čiji je nivo podizan uz pomoć masivne opekom zidane brane..Njeni tragovi su sač- 19

uvani u visini od čitavih 7 m. Dimenzije utvrdjenja su 240 x 320 m. Ustanovljeno je postojanje dveju crkava sa podnim mozaicima. Uočeni trgovi većeg broja kula

Doljevac – ,,Kurvin grad'', ,,Koprijan'', ,,Komplos'' Utvrdjenje koje dominira nad putnim pravcima u slivu Morave i Toplice. Antičko ime Komplos, srednje vekovno Koprijan, a od XV-og veka Kurvin Grad.

Iz površnog informativnog opisa i uz neka moja subjektivna zapažanja o kojima ovde ne pišem jer to ne smatram neophodnim, može se zaključiti da ni jedno od ovih utvrdjenja ne može ni po kojoj osnovi da se dovede u vezu s Bederianom ili Taureziumom.

∗ ∗ ∗

Kako se ništa bitnije od svega predočenog ne mo-že ozbiljnije osporiti, jer je, uglavnom, potkrepljeno odgovarajućim argumentima, mislim da ima dovoljno osnova za akcentovanje činjenice o definitivnom otkr-iću lokacija mesta rodjenja dvojice vizantijskih careva (Justiniana I i Justina I), čime je, istovremeno, na nep-osredan način razrešena vekovna dilema u vezi s Car-ičinim Gradom, tako da se on, napokon, a na osnovu svega ovoga, može proglasiti Justinianom Primom. Samo otkriće ulomka tabule i njena identifikacija sa istoriografskim činjenicama, dovoljan su materijalni dokaz, kojim se za sva vremena briše hipotetički stat-us ovog ,,izgubljenog grada u dolini Puste Reke’’- kad to, do sad, nije ućinjeno još uvek ne pronadjenim nat-pisom sa arhivolte neke od kapija. Ovde, pre svega, imam na umu istočnu i južnu kapiju utvrdjenja, koje su, inače, flankirane kulama, tako da se, na osnovu nekih dosadašnjih iskustava iz prakse u radu na dru-gim arheološkim lokalitetima, na jednoj od njih (mož-da istočnoj) može očekivati kameni blok sa heraldičk-20

om, dekorativno-ornamentalnom plastikom i isklesan-im imenom grada. U suprotnom, ne treba izuzimati ve-rovatnoću da je, od strane lokalnog stanovništva, kao ,,podesan i nesvakidašnje interesantan’’, ugradjen u temelje nekog od objekata – kuće ili štale. Kao uzgredno i manje bitno u odnosu na osnovnu nameru da skromnim doprinosom pomognem u smis-lu sveukupnog sagledavanja i nadomeštavanja nedo-stajućih istorijskih argumenata koji se neposredno odnose na Justinianu Primu, neke inicijalne relacije u vezi predanja o poreklu imena sela Brijanja su, mož-da, previše dobile na važnosti i ako to, ni u jednom tr-enutku, nije bila moja namera. Ipak, bez obzira na ko-načni utisak da u ovome dominira izvesna doza mog lokal-patriotizma i pristrasnosti, ja to, prosto rečeno, nisam mogao da odložim za neku manje aktuelnu pril-iku, obzirom na znatnji broj isprepletanih analitičkih veza (činjenica, polu-činjenica i pretpostavki), koje su u neposrednom kontaktu sa skoro svim segmentima ove tematike. I, upravo to je, na izvestan način, od mene iznudilo značajniji pristup ovoj, samo na prvi pogled minornoj, a u osnovi, ipak, naglašenoj potrebi za prebiranjem po naslagama istorijskog zaborava. Drugi, ništa manje aktuelan razlog je, na izvestan na-čin, rezultat uvida u neke istoriografske činjenice i ok-olnosti iz perioda vladavine dvojice careva, koje su prepoznate u tragovima značajnijeg prisustva Vizanti-je na ovim prostorima.Konačno, rezultat svega, mimo moje volje ili mogućeg subjektivnog uticaja, ukazuje na to da je relativno do-sledan analitički pristup zahtevnom i kompleksnom problemu utvrdjivanja lokacija mesta rodjenja Justini-ana I i Justina I u mnogome doprineo potpuno ne oče-kivanom rasvetljavanju pojedinosti u vezi s poreklom imena sela Gornjeg Brijanja i onog, drugog, ,,separat-no formiranog'' pod, po malo (ili malo više) posprdn-im imenom Donje Brijanje. 21

Ne znam da li rečenom treba što-šta dodati ili mu po nešto oduzeti. Svejedno. Moja namera je bila da, bez prikrivenih ambicija, prezentujem pregršt novih argumenata i indicija u svrhu rasvetljavanja večite dileme u vezi s Justinianom Primom (Justinianom I, Justinom I, Taurezijumom i Bederianom).Lično, ne mogu da se pohvalim time da sam na filozofskom fakultetu, (u Skoplju, na primer) diplomirao naodseku za arheologiju ili bar kupio diplomu (a mogao sam i jedno i drugo), tako da sve ovo, definitivno,nije ex cathedra, ali, da ne budem neskroman, nije niex diletantum (nisam nešto siguran da je na latinsk-om moguća ovakva formulacija, pa zato, ne zameriteako grešim).

Na kraju, osim rezultata svog višegodišnjeg istraživa-nja, koji sam, na uporno insistiranje nekolicine prijat-elja, ipak odlučio da publikujem, ne nudim ,,epohalno otkriće’’, po kome je, na primer, …Šliman roden vo naselba Saraorci kako Trajče Šlimanovski, a da se, taka narečena Troja ne naodja na Hisarlikot vo Turci-ja, tuku e seloto Trojanovo Dolnjo, smesteno vrz ed-na golema padina na Skopska Crna Gora.

Agapios Georgiadis – Mustakidisag.mustakidis@gmail.com