PODIZANJE VINOGRADANegotinska Krajina

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Negotin

Poslednjih godina poljoprivredni proizvoai su pokazali znatnu zainteresovanost za podizanje viegodinjih zasada, a zahvaljujui uredbama Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Posebno se to odnosilo na podizanje novih zasada vinove loze, to i ne udi obzirom da je Negotinska Krajina poznata kao izuzetno podneblje za uzgoj vinove loze i proizvodnju vrhunskih crnih vina. Usled izmenjenih uslova koje je trebalo ispuniti ove godine za ostvarivanje prava na podsticajna sredstva odnos zainteresovanih i onih koji su konkurisali za ista je neto nepovoljniji nego

Sadraj: Istorijat gajenja vin.loze ..................................................................................................... 1 Agrobioloki uslovi vinogorja i lokaliteta ......................................................................... 2 Tehnologija pripreme zemljita namenjenog podizanju vinograda.................................... 5Popravka fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita Rigolovanje duboka obrada zemljita

Neposredna priprema zemljita za sadnju vinove loze ...................................................... 8 Nega mladog vinograda do stupanja u period plodonoenja ............................................. 13

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaIstorijat gajenja vin.lozePovoljne klimatske prilike, geografski poloaj, tipovi zemljita predstavljaju osnovu razvoja vinogradarstva u nekom podruju. Takav je sluaj i u Negotinskoj krajini koja ima dugu tradiciju gajenja vinove loze. Pretpostavlja se da je znaajnije gajenje vin.loze u ovom rejonu moglo otpoeti u treem veku nove ere obzirom da je u to vreme car Prob nastojao da proiri gajenje vinove loze. O tome govore i arheoloki nalazi u prahovu (selu kraj Negotina), Gamzigradu i erdapu - razni ukrasni predmeti u vidu vinove loze i pojava amfora na pojedinim lokalitetima du erdapa, nalazita starih vinograda u blizini manastira Bukovo (potes Kamenac) za koje se smatra da su zavetanja srednjevekovnih vladara manastiru. Jedan podatak iz 1790. godine u vreme austrijskih okupacionih vlasti koje su zahtevale da se na ime poreza na prihod od vinove loze ubere 10.000 forinti i kada se taj iznos uporedi sa porezom za ostale privredne aktivnosti upuuje na to da je u Negotinskoj krajini vinogradarstvo bilo u to vreme najznaajnije zanimanje. Meutim masovna proizvodnja vina u Krajini nije imala i znaajniji plasman van svojih granica. To je bila posledica neorganizovanosti trita i slabe saobraajne povezanosti, a neto vee koliine prodavane su u Beogradu. Vino je prodavano po susednim ne vinogradarskim krajevima (homoljski kraj) ili razmenjivano za druge proizvode kao na pr. u Pomoravlju za kukuruz, u Uikom kraju za katran. Veliki uspeh vinogradarstva i vinarstva Krajine deava se u vreme kada je u zapadno-evropskim zemljama uveliko harala filoksera. Tako su vina iz Krajine 1882. godine na meunarodnoj izlobi vina u Bordou i na svetskoj izlobi vina u Anversu 1885.godine osvojila prve nagrade. Ve sledee godine (1886.) norveki brod Unita prevozi za Francusku 600 t Krajinskog vina, a izvoz se iri i na ostale evropske zemlje - Rusiju, Nemaku, Austrougarsku, Rumuniju i dr. Meutim, 1883. god. filoksera se pojavila i u ovim krajevima i za 5-6 godina zahvatila sva vinogorja, ime je obeavajui prosperitet vinogradarstva Krajine zaustavljen. Propadanje vinograda koje je ubrzala i pojava plamenjae (prvi put zapaena u Krajini 1890. god.) bilo je veliki udar na tadanju privredu Krajine. U traenju spasa za vinogradarstvo otvorena je kola za vinodelje i voare 1887.god. pri manastiru Bukovo kraj Negotina. Nakon etiri godine od osnivanja kolu je preuzelo Ministarstvo narodne privrede kneevine Srbije ime postaje znaajan struno-vaspitni centar. Uporedo sa kolom osnovan je i lozno-voni rasadnik sa ciljem obezbeenja rejona loznim podlogama i obnavljanja vinogradarstva na osnovama primene kalemljenja. Kao i svuda i u ovom kraju su injeni pokuaji izlaza iz krize gajenjem rodnih hibrida amerikog porekla koji su se vrlo brzo rairili, ak i na terenima koji do tada, zbog manje pogodnih prirodnih uslova, nisu bili poznati kao vinogradarski. To je doprinelo padu kvaliteta Krajinskih vina. Zahvaljujui koli i rasadniku i tradiciji gajenja vinogradarstvo Krajine je posle opredeljenja na kalemljenje kao reenje od filokserne krize relativno brzo obnovljeno. 1924. god. osnovana je enoloka stanica u Bukovu (Negotin) ija je nadlenost u odnosu na kontrolu vina umnogome prevazila granice Krajine. U izvesnim periodima vrila je kontrolu vina u celoj Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i istonoj Bosni. Svojevrsni raritet koji govori o tradiciji vinogradarstva ovog kraja su svakako i pimnice. Pimnice su graene u centrima vinogorja, blizu vinograda na ocednom terenu, u neposrednoj blizini sela i sluile su samo za preradu groa i uvanje vina, a obzirom da su graene na jednom mestu nalik su na posebno naselje. Skoro svako domainstvo imalo je svoju pimnicu koje su izgraene od kamena i malo ukopane u zemlju. Postoje svedoenja o postojanju pimnica u vie sela rajakog vinogorja, a do danas su se odrale u selima Rajac, Rogljevo i Smedovac.

1

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaPoslednje decenije 20.veka bile su loe za vinogradarstvo Krajine, dosta vinograda zaputeno, povrine smanjene, emu je kumovala loa privredna situacija, loe poslovanje vinarske kue Krajina vino u Negotinu i njen odlazak u steaj, migracija stanovnitva u gradove i u inostranstvo, kao i nepovoljna starosna struktura stanovnitva. Poslednjih nekoliko godina vinogradarstvo krajine se budi, raste interesovanje za podizanje novih vinograda pre svega zahvaljujui uspenim merama Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva koje je uredbama o podsticajnim sredstvima za podizanje vinograda, omoguilo manjim individualnim polj.proizvoaima da ostvare ovu znaajnu investiciju. Shodno tome raste i interes za vinski turizam, dolazi do obnavljanja pojedinih pimnica, a vina iz Negotinske Krajine ponovo dobijaju svoj ugled koji su nekada imali.

Agrobioloki uslovi vinogorja i lokalitetaZajedniki uticaji inilaca spoljne sredine na rastenje, rodnost i kvalitet proizvoda vinove loze naziva se ekologijom vinove loze. Uslovi spoljne sredine se nazivaju ekolokim iniocima. Da bi vinova loza imala normalan razvoj i redovno plodonoenje, na njih treba obratiti posebnu panju prilikom podizanja vinograda. Klimatske karakteristike Meteoroloki podaci ukazuju da je u rejonu negotinskog vinogorja zastupljena umerena kontinentalna klima. Nadmorska visina najniih poteza je neto vea od 110 metara, a najvia kota dostie preko 270 metara. Temperaturni uslovi Temperatura zemljita i vazduha je klimatski faktor koji esto ima odluujuu ulogu u odreivanjupogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Temperatura ima uticaj na porast, rodnost, visinu i kvalitet prinosa. Svaka faza u razviu vinove loze ima svoj optimum temperature. Od presudnog je uticaja za formiranje i funkciju reproduktivnih organa, za opraivanje cvetova, zametanje bobica, za rastenje i sazrevanje bobica. Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegeacije. U naim klimatskim uslovima smatra se da je temperatura od 10 C ona na kojoj vinova loza ulazi u period vegetacije. U negotinskom vinogorju tokom aprila su temperature vazduha u porastu na svim visinama, tako da su tada povoljni temperaturni uslovi za kretanje vinove loze. Maksimalne normalne mesene temperature vazduha javljaju se u julu, a jeseni su suve i tople to je povoljno za sazrevanje grodja. Normalne mesene, godinje i vegetacione temperature vazduhaH 110m 160m 210m 260m 270m 280m I -1.5 -1.7 -1.8 -2.0 -2.0 -2.0 II 0.7 0.6 0.4 0.3 0.2 0.2 III 4.6 4.5 4.3 4.2 4.1 4.1 IV 11.0 10.7 10.4 10.0 10.0 9.9 V 16.6 16.2 15.9 15.5 15.4 15.4 VI 20.1 19.7 19.4 19.0 18.9 18.9 VII 21.8 21.4 21.1 20.7 20.6 20.5 VIII 21.4 21.0 20.6 20.3 20.2 20.2 IX 16.9 16.6 16.2 15.9 15.8 15.7 X 10.6 10.2 9.9 9.6 9.5 9.4 XI 5.9 5.7 5.6 5.4 5.4 5.4 XII 1.8 1.1 1.0 0.8 0.8 0.8 G 10.8 10.5 10.2 10.0 9.9 9.9 V 16.9 16.6 16.2 15.8 15.8 15.7

Na svim visinama januarske temperature su negativne i vrednosti im se menjaju od -1.5 C do -2.0 C, to ne predstavlja problem za gajenje vinove loze. Uslovi osvetljenja Vinova loza je izrazito hemofitna biljka. Delovanje suneve svetlosti na vinovu lozu zavisi od spektralnog sastava, intenziteta i trajanja sunevog zraenja.

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaKarakter uslova osvetljavanja moe se dobiti iz duine trajanja sunevog sjaja, koji se moe izraziti u vidu stvarnog trajanja sunevog sjaja u asovima. Duina trajanja sunevog sjaja na negotinskom vinogorju iznosi 2000 h stvarnog trajanja to predstavlja optimalnu vrednost za uspeno gajenje vinove loze. Proseno osunavanje u periodu najintenzivnijeg porasta vinove loze iznosi vie od 1600 h. Najmanje sume se kreu od 129 h u aprilu do 355 h u julu. S - normalna mesena i godinja suma stvarnog sunevog sjaja Sx - apsolutne mesene maksimalne vredmosti Sn apsolutne mesene minimalne vrednosti R%- relativno trajanje sunevog sjajaNajvea godinja suma sunevog sjaja nije bila vea od 2786 h niti kraa od 1323 h to pokazuje da su uslovi osunavanja u optimalnim granicama za uspeno gajenje vinove loze.

S Sx Sn R% Uslovi vlaenja

I 66 108 29 23

II 81 132 32 28

III 130 217 51 35

IV 178 242 129 44

V 235 304 138 51

VI 267 324 213 58

VII 309 355 257 66

VIII 293 350 216 68

IX 215 280 136 57

X 154 239 82 45

XI 75 124 25 26

XII 84 111 15 23

G 2087 2786 1323 /

Za uspevanje vinove loze od velikog je znaaja vlaga u zemljitu i vazduhu. Iako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem podruju, neophodno je prisustvo dovoljno koliine vode koja je sastavni deo svih biljnih organa, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku. Vlanost vazduha Relativna vlanost vazduha ima izuzetan znaaj za uspevanje vinove loze . U toko vegetacionog perioda u datom lokalitetu ona se kree izmedju 65 i 72% to je za lozu povoljno. Medjutim u periodima dana moe biti znatno nia , leti je u popodnevnim asovima oko 50% a u pojedinim arkim danima i do 15%. Ovako niska relativna vlanost moe dovesti okot i do uginua. Popravka relativne vlanosti vri se navodnjavanjem. Padavine Pored temperature vazduha ine glavni element klime. Negotinsko vinogorje lei u zoni poluvimetriskog podruja nae zemlje ije su odlike da se u godinjem toku maksimalna padavina javlja u maju i junu a minimalna u julu i avgustu.H h=0.1 h=10.0 Hx Hg Hs I 53 13 1 42 / 17 II 55 13 1 44 / 12 III 57 11 2 40 1 8 IV 70 10 2 113 4 / V 69 13 2 47 6 / VI 68 12 2 74 10 / VII 49 8 1 67 3 / VIII 35 7 1 52 1 / IX 46 7 1 45 / / X 61 8 2 25 / / XI 76 14 2 65 1 2 XII 59 13 2 36 1 8 G 698 130 113 113 27 47

H normalna mese;na i godinja koliina padavina h= 0.1mm broj padavinskih dana h=10.0mm broj dana sa pljuskovitim padavinama Hx dnevni maksimum padavina Hg broj dana sa gradom Hs broj dana sa snenim pokrivaem 3

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaGodinja koliina padavina je 688 mm. od toga je u toku vegetacionog perioda 398 mm. Ukupan broj padavinskih dana je 130. Grad se javlja uglavnom na poetku vegetacije, i to svake druge godine, tako da je verovatnoa pojave grada mala. Prilino je veliki broj dana sa snenim pokrivaem 47. Koliine padavine nisu dovoljne , a ni raspored nije najbolje usaglaen sa potrebama vinove loze, zbog ega je potrebno preduzeti odgovarajue agro mere u cilju obezbeivanja vinove loze dovoljnim koliinama vode. Vazduna strujanja Strujanje vazduha (vetra) kao i svi meteoroloki inioci moe imati pozitivan i negativan uticaj na rast, razvie, plodonoenje vinove loze. Vinovoj lozi odgovara samo blago strujanje vazduha. Oni doprinose boljem i brem suenju suvine vode, boljem procesu oplodnje, brem odvijanju procesa fotosinteze. Vetar potpomae opraivanju cvetova. Jaki vetrovi su uvek tetni za vinovu lozu jer pre svega izazivaju lomljenje mladih lastara, osipanje cvetova i isuuje zemljite.(%0) V(%0) N 77 1.7 NE 70 1.5 E 107 1.8 SE 58 1.7 S 20 104 SW 30 1.9 W 140 3.1 NW 200 3.1 C 298 /

Na naem podruju dominira vetar severozapadnog pravca (NW), a izraziti su i zapadni (W) i istoni (E) vetar. Severozapadni vetar je veoma esta pojava od maja do kraja juna i tada donosi znatne koliine padavina. Vetar iz istonog pravca duva krajem jeseni i uslovljava novembarski maksimum padavina. Brzine ovih vetrova su pogodne , jer se pri takvim brzinama najbolje meaju donje-hladnije i gornje-toplije vazdune mase, ime se smanjuje mogunost pojave mrazeva i vri se provetravanje povrina pod vinovom lozom. Bioklimatski indeks Veliki znaaj za vinovu lozu je sadraj CO2. On uestvuje u procesu fotosinteze koja je najintenzivnija ukoliko je koncentracija 0.1% vea 2-3 puta od normalne 0.03%. Ukupan pokazitelj pogodnosti klimatskih uslova za gajenje vinove loze je bioklimatski indeks, koji se izraunava po formuli. Bki = txS / Hxdx10 Bki bioklimatski indeks,t suma aktivnih temperatura vazduha, s stvarno trajanje suneve svetlosti za vreme vegetacionog perioda,H koliina padavina za isti period vremena,D duina vegetacionog perioda U Srbiji optimalna vrednost Bki je 105. Zemljini uslovi Zemljini uslovi imaju veliki uticaj na prinos groa i njegov kvalitet. Najvanije osobine zemljita su mehaniki sastav, vodne, vazdune i toplotne osobine zemljita i hemijski sastav. Na ovom podruju je zastupljena grupa najboljih zemljita po pogodnosti za gajenje vinove loze. - rendzine nastaje raspadanjem laporovih sedimenata. Dobre su za gajenje vinove loze - ernozemna zemljita zemljita sa profilom - paraernozem - gajnjae nema CaCO3 u profilu

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaTEHNOLOGIJA PRIPREME ZEMLJITA NAMENJENOG PODIZANJU VINOGRADANakon izbora lokacije za podizanje vinograda treba pristupiti merama regulisanja fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita, vodno vazdunog i toplotnog reima u zavisnosti od konfiguracije terena, predhodne kulture i svojstva zemljita. Pre saenja treba obaviti sledee mere pipreme zemljita. Regulacioni radovi sistematizacija zemljita

Organizacija zemljine teritorijeOrganizacija zemljine teritorije je izuzetno znaajna projektansko-geometrijski i struno tehniki zadatak. Pri organizaciji zemljine teritorije neophodno je sagledati sledee stavke. 1. oblik i veliina parcele 2. pravac redova i rastojanje 3. razmetaj sortimenta 4. putna mrea i njen odnos prema javnim saobraajnicama 5. obezbeenje izvora za neophodne koliine vode 6. lokacija graevinskih objekta Oblik i veliina parcele Prilikom podizanja vinograda nastoji se da oblik parcele bude to pravilniji po mogustvu pravougaoni ili kvadratni. Tenja za takvim oblikom parcele je zbog lake upotrebe mehanizacije, formiranje putnih staza i radi stabilnosti naslona. Na nagnutim parcelama duina redova treba da bude to kraa, da prekidi budu gui. Pravac redova i rastojanje Za vinograde je optimalno da pravac redova bude sever-jug i da su upravno postavljeni u odnosu na nagib i pravac duvanja najjaeg vetra. Pravilan pravac pruanja redova doprinosi pravilnom osunavanju vinove loze, umanjuje tetno dejstvo vetra i ima antierozivni uticaj. Meutim nije redak sluaj da je pravac u pravcu nagnutosti terena ili se pravac vetrova poklapa sa pravcem duvanja najjaeg vatra. Razmetaj sortimenta Pri rasporeivanju sortimenta mora da postoje odreeni kriterijumi. - parcele loijih i siromanijih zemljita zasauju se ranim i slabije rodnim visokokvalitetnim vinskim sortama. - belo zemljite se dodeljuje belim sortama - crnice i crvenice crnim sortama - stone sorte se lociraju pored glavnih staza i puteva sa tvrdom podlogom da bi bile pristupanije poto se berba obavlja u vie navrata. - slino je i sa poznim sortama - pri kasnoj berbi groe u kinim periodima poljski putevi mogu postati neupotrebljivi. Putna mrea Putna mrea u vinogradarskom kompleksu treba da bude usaglaena sa lokacijom graevinskih objekata u kojima se uva proizvedeni materijal i tehnika sa ekonomskim dvoritem i sa komunikacijama vieg reda (javnim putevima, eleznicom, aerodromom). U prvom redu treba da omugui pristupanost svakom parceli, racionalnom transportu materijala i proizvoda, olakava upotrebu mehanizacije.

5

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaLokacija objekta za navodnjavanje i odvodnjavanje Oni se izgrauju u fazi privoenja zemljita vinogradarskoj kulturi u fazi pripreme zemljita za zasnivanje zasada i u toku podizanja. Ovi objekti treba da budu postavljeni tako da se postigne maksimalni ekonomski efekat. Postavljaju se du puteva i staza i po ivicama parcela. Lokaciija graevinskih objekata Tei se da ovi objekti budu u blizini javnih saobraajnica, po mogustvu na sredini zemljinog kompleksa, i da ne ometa saobraaj i izvoenje agrotehnikih mera. Krenje i raiavanje zemljita Pre podizanja vinograda mora se obaviti detaljno krenje kako bi se zemljite blagovremeno oslobodilo svih drvenastih delova biljaka i time onemoguio razvoj tetoina. Krenjem i raiivanjem terena obavezno se moraju ukloniti ostaci viegodinjih kultura. Krenje se moe obaviti runo i mainski. Runo se obavlja na manjim povrinama obraslim iprajem. Na veim kompleksima za krenje se upotrebljavaju traktori guseniari, buldoeri i druge maine. Zemljite namenjeno zasnivanju vinograda je najee neravno na njemu sreemo humke, jame, vododerine i depresije koji mogu biti ozbiljne smetnja za prikladnu primenu agrotehnikih mera kao i za primenu mehanizacije. POPRAVKA FIZIKIH, HEMIJSKIH I BIOLOKIH OSOBINA ZEMLJITA Pre podizanja vinograda potrebno je da se uvid u stanje zemljita da se utvrde njegova bioloka, fizikohemijska svojstva. i da se preduzmu sve eventualne mere za popravkunavedenih svojstava. U najznaajnije mere popravke zemljinih osobina spada humifikacija, fertilizacija i kalcifikacija zemljita.

Humifikacija poveanje koliine organskih materija u zemljituZa normalno razvie vinove loze i davanje zadovoljavajuih prinosa potrebno je odravati odreen procenat humusa u zemljitu. Zemljite treba da sadri od 2.8% - 3.5% humusa na dubini 30-60cm. Neposredna humifikacija podrazumeva korienje: - zgorelog stajnjaka - treseta - bakterijalna ubriva - zelenina ubriva Da bi se sadraj humusa poveao za 1% na dubini od 10cm/ha potrebno je dodati 12-15t stajnjaka tj da bi se % humusa poveao za 1% na dubinu od 30cm/ha potrebno je dodati 37-40 t stajnjaka.

Fertilizacija poveanje koliine mineralnih materija i zemljituObogaivanje zemljita mineralnim materijama postie se unoenjem mineralnih ubriva pre ili za vreme rigolovanja zemljita. Potrebne koliinemaineralnih materija ustanovljavaju se agrohemijskom analizom zemljita odnosno ispitavanjem njegovih fizikih i hemijskih osobina. U okviru hemijskih ispitivanja zemljita odreuju se sledei pokazatelji. - procenat humusa i lako pristupanog azota lako pristupane fosforne kiseline lako pristupanog kalcijuma koliina krea izraenog u % CaCo3 koliina Mg u zemljitu sadraj mikroelemenata u zemljitu ph vrednost zemljita

-

Podizanje vinograda Negotinska Krajina-Mineralno azotmo ubrivo se ne unosi u zemljite pre saenja loze jer je azot lako rastvorljiv i pokretljiv pa bi moglo doi do njegovog ispiranja i gubitka. Obogaivanje zemljita azotom postie se humifikacijom -Fosfatizacija zemljita Pod fosfatizacijom se podrazumeva dovoenja zemljita na onaj stepen obezbeenosti hranjivim elementima koji e odgovarati optimumu uspevanja loze. Smatra se da pre podizanja vinograda zemljite treba da sadri 12mg-15mg P2O5/100g vazduno suvog zemljita. U prvim godinama razvoja vinove loze neophodno je prisustvo fosfora u zoni korenovog sistema, jer dodavanje po sadnji ima mali efekat. -Kalcizacija zemljita U zavisnosti od tipa zemljita optimalna doza za kalijum kree se u sledeim granicama na 100g vazduno suve zemlje 25-40mg K2O. Za srednji prinos groa je 43mg K2O/100g v.s.z. a za visok prinos 50mg K2O/100g v.s.z. -Kalcifikacija zemljita Kalcifikacija se primenjuje na zemljitu samo koja imaju kiselu reakciju. Vinova loza najbolje uspeva na zemljitu u kojima se supstituciona kiselost kree od 6-7 ph. RIGOLOVANJE DUBOKA OBRADA ZEMLJITA S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljite se mora pripremiti tako da prilikom saenja ile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji e najmanje 5-6 godina omoguavati razvoj korenovog sistema. U sloju zemljita u kojem je glavna masa korenovog sistema nuno je pre saenja vinove loze obradom popraviti fizike, hemijske, biokoke osobine. Najbolji nain pripreme zemljita je rigolovanje. Rigolovanjem se vri i prevrtanje gde se plodniji povrinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog sistema. Rigolovanje se moe obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora zavriti 2-3 meseca pre saenja kako bi se zemljite usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se saenje obavlja u prolee, rigolovanje se mora zavriti pre poetka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izloio to vie dejstvu zimskih mrazeva i to bolje usitnilo. Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljita i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom podruju. Kod nas se dubina rigolovanja kree 70-100cm, to zavisi od strukture zemljita i zemljinog horizonta. Rigolovanje se obavlja mainski pomou plugova rigolera i velikih traktora guseniara S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljite se mora pripremiti tako da prilikom saenja ile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji e najmanje 5-6 godina omoguavati razvoj korenovog sistema. U sloju zemljita u kojem je glavna masa korenovog sistema nuno je pre saenja vinove loze obradom popraviti fizike, hemijske, biokoke osobine. Najbolji nain pripreme zemljita je rigolovanje. Rigolovanjem se vri i prevrtanje gde se plodniji povrinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog sistema. Rigolovanje se moe obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora zavriti 2-3 meseca pre saenja kako bi se zemljite usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se saenje obavlja u prolee, rigolovanje se mora zavriti pre poetka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izloio to vie dejstvu zimskih mrazeva i to bolje usitnilo. Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljita i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom podruju. Kod nas se dubina rigolovanja kree 70-100cm, to zavisi od strukture zemljita i zemljinog horizonta. Rigolovanje se obavlja mainski pomou plugova rigolera i velikih traktora guseniara.

7

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaNEPOSREDNA PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU VINOVE LOZEPoto 50% vinove loze sadimo u jesen a 50% u prolee, neophodno je da za prvu polovinu zasada pripremimo zemljite. To emo uraditi tako to emo prvo za celokupnu povrinu od 60 ha dodati potrebnu koliinu ubriva i to: fosforno i kalijumovo i to uneti u zemljite zaoravanjem, nakon toga na delu koji se sadi u jesen vri se fina priprema zemljita tanjiraama i drljaama. U prolee emo dodati i azotno ubrivo

Lozna podlogaVeoma je bitno dobro odabrati podlogu, jer ona utie i na poboljanje i na pogoranje niza agrobiolokih i tehnolokih ossobenosti nakalemljenih sorata vinove loze. Greke pri izboru lozne podloge kasnije se ne mogu ispraviti. Ona mora da poseduje niz povoljnih osobina: - da je potpuno otporna prema korenovoj filokseri - da ima dobar afinitet prema plemenitoj lozi - da se lako prilagoava razliitim zemljitima i klimatskim uslovima - da podnosi odreene koliine krea u zemljitu - da se dobro oiljava - da pozitivno utie na vegetativni i rodni potencijal, i na ostale agrobioloke i privredno tehnoloke osobine nakalemljenih sorti vinove loze - da nije zaraena virusom Po obavljenoj obradi i pripremi zemljita koja se mora zavriti do polovine februara pristupamo podizanju vinograda. Saenju vinove loze moemo pristupiti poetkom marta. Vinograd emo podii sa sadnicama koje smo unapred dogovorili sa proizvoaem, koje moraju biti prvoklasnok kvaliteta. Sadni materijal mora da odgovarajuu dokumentaciju i to: deklaraciju o poreklu podloge i vijoke deklaraciju o kvalitetu deklaraciju sa imenom sorte i podloge uverenje o zdravstvenom stanju kalema

UTVRIVANJE RAZMAKA PRI SAENJU I POTREBNOG BROJA KALEMOVAPre nabavke kalemova moramo utvrditi razmak sadnje vinove loze pa prema tome odreujemo broj loznih kalemova. Rastojanje na kome se sadi vinova loza zavisi od vie inilaca meu kojima su najvaniji sledei: - uzgojni oblik okota - nain obrade i odravanje zemljita - nain ubrenja - nain zalivanja - reljef i ekspozicija terena - nain primene mehanizacije i raznih drugih agrotehnikih ampelografskih mera

UTVRIVANJE PRAVCA REDOVA I RASPORED SAENJAPovrina na kojoj zasnivamo vinograd je sa blagim nagibom prema jugu. Zbog june ekspozicije odluili smo se na za pravc redova sever-jug koji se uklapa u izgraenu putnu mreu i idealan pravac redova zbog najbolje osvetljenosti. Odluili smo se za pravougaoni raspored sadnje sa meurednim rastojanjem od 3m i rastojanjem u redu od 1m.

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaOBELEAVANJE MESTA SADNJEDa bismo obeleili mesta za sadnju potrebna je kopija kataskarskog plana parcele. A od pribora je potrebna pantljika, kolii, ice i gepdetske znake. Prvo se na terenu obelei putna mrea, granice parcele i redovi za sadnju vinove loze. Da bismo ivukli prave linije najbolje je koristiti instrument sa laserom, koji se postavi na jedan kraj parcele potom se uz pomo taki za obeleavanje hvata pravac do drugog kraja parcele. Izmeu znaki se povue pantljika i izmeri rastojanje izmeu sadnih mesta koja se obelee koiima. Isto se radi za svaki sledei red.

PRIPREMA KALEMOVA ZA SADNJUOd vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zatieni od mrazeva, napada plesni i tetoina. pa se uvaju u trapovima i skladitima. Priprema kalemova za sadnju sastoji se u sledeem: - potapanje kalemova u istu vodu u trajanju od 24h da bi se osvei i pripremili za dalju obradu - kontrolisanje korenovog stabla koje mora da bude zdravo bez plesni - kontrolisanje korenovog sistema koji treba da je zdrav bez pojave plesni znakova trulei ili rak korena - kontrolisanje spojnog mesta da bi videli da se na spojnom mestu nazire pukotina ili ne, ako uoimo pukotinu kalem odbacujemo. - skraivanje bazalnih ila na 10-12 cm za runo saenje u jamice - skraivanje lastara na 1-2 vidljiva okca koji mora biti potpuno zdrav sa normalnom bojom kore - tretiranje fitohormonima korenov sistem jer podstie razvoj korena i poveava % prijema kalema.

NAIN I DUBINA SADNJETehnika saenja loze je uslovljenja brojnim iniocima: agroekolkim uslovima, raspoloivom tehnikom, vrstom lozno sadnog materijala. U odnosu na naim na koji se lozni kalem postavlja u zemljite postoje tri postupka saenja loze. saenje loze u jamie, saenje loze u brazde, saenje pomou hidrobura Jamii se kopaju aovom i kopaju se u pravcu reda, neposredno pored i uvek sa iste strane oznake za sdno mesto. Dubina jamia je 35-45cm, a prenika 30cm. Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U naelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou povrine zemljita. Ukoliko postoji vei nagib zemljita na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljita, pa tako spojna mesta kalemova na viim delovima ostaju ogoljena, i izloena mehanikim povredama, a na niim delovima parcele zbog zatrpavanja iz njih e se obrazovati plitki korenovi. Zato se na viim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3-4cm iznad povrine zemlje. Ovakav nain sadnje se vri ako nisu preduzete mere zatite zemljita od erozije.

9

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaTehnika sadnje je sledea. Na dno se ubaci manji sloj trone zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalno postave na zemlju na dno jamia; preko korenova se stavi sloj trone zemlje visine 15-20cm; rukom se sadnica pridrava u odgovarajuem poloaju i dubini te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje; zatim se jami zalije sa 35l vode; kada zemljite upije vodu jami se puni pripremljenom smeom zemlje i ubriva uz blago sabijanje gaenjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljita ili ako se koriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi ve se preko kalemova navue plastina cevka i blago potisne u zemlju radi zatite kalemova. Poljoprivredni proizvoai prilikom podizanja vinograda sve ee koriste sadnju hidroburom, naputajui tako klasian nain sadnje u jamie.

Sadnja vinove loze korienjem hidrobura ili tzv. "vodene sadiljke je veoma pogodan za sadnju na veim povrinama obzirom na dobru produktivnost rada. Obzirom da ovaj nain sadnje podrazumeva ogranienu mogunost ubrenja zemljita prilikom sadnje odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih ubriva naroitu panju obratiti na utvrivanje i popravku plodnosti zemljita pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadraj humusa. Takoe treba voditi rauna o dobroj pripremljenosti zemljita tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili podrivanja, naroito kod zemljita neto teeg mehanikog sastava.

Podizanje vinograda Negotinska Krajina

Osnovne odlike primene hidrobura: - prekraivanje korenova na 3-5 cm (kod klasinog naina sadnje je 10-12 cm) - poveanje produktivnosti rada (i do 7-8 puta u odnosu na klasian nain) - ograniena mogunost fertilizacije zemljita - mogu se koristiti parafinisani i neparafinisani lozni kalemovi -

POSTAVLJANJE STUBOVAStubovi mogu biti napravljeni od razliitih materijala, tako da imamo drvene, metalne i betonske stubove. Mi smo se odluili za betonske stubove. Betonski stubovi se prave od obinog i prenapregnutog betona. Kod nas se koriste uglavnom od prenapregnutog betona zato to su laki i elastiniji i dugotrajniji. Duina stubova se kree od 2-3m, a prenik od 7-12cm. Dok je prenik krajnjih stubova neto vei zato to mora biti jai. Stubovi mogu biti najee kvadratni i okrugli i eliptini. Potreban broj stubova se izraunava po formuli; Q = 10.000 / axb Q = potreban broj stubova po hekatru a = rastojanje izmeu redova u paliru b = rastojanje izmeu stubova u redu Dodaemo jo 1% zbog kompenzacije oteenih stubova pri transportu i postavljanju. Tehnika postavljanja stubova Stubovi se postavljaju u I a najkasnije u prolee u II godini. Postavljanje se vri po duini redova na rastojanju od 4-10m. U projektu je predvieno postavljanje stubova na rastojanju 10m jedan od drugog. Najpre se postavljaju ivini stubovi, a zatim unutranji i to najmanje 20-30 dana pre postavljanja ice. Ivini stubovi se postavljaju na udaljenosti 50cm od poslednjeg okota u redu i to sa unutranje strane okota, a na 50cm sa spoljanje strane okota bie lenger. Ivini stubovi e biti malo ukieni prema staji pod uglom 75 u odnosu na zemljinu ravan. Ukopavanje ivinih stubova se vri runo u prethodno iskopane rupe. Duina ukopavanja je 1/3 stuba. Postavljanje krajnjih stubova se vri sledeim redom: 1. runo se iskopavaju rupe dubine 1/3 stuba 2. radnici raznesu stubove i postave ih u iskopane rupe 3. stubovima se zatim daje kos poloaj, a zatim se postave stabilizatori od kamena 4. zatim se zemlja navlai u rupu sve dok se rupa ne popuni. Zemlja se nabije pomuu drvenih maljeva Kada se postave eoni stubovi pristupa se postavljanju unutranjih stubova. Oni se postavljaju izmeu okota u redu na odreenom rastojanju. Postavljaju se vertikalno i u zemlju se ukopa njegove duine.

11

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaPOSTAVLJANJE ICE ica ima vanu ulogu u vinogradarstvu. Za nju se vezuju lastari vinove loze i ima sledee funkcije: - omoguava pravilno formiranje uzgojnog oblika - obezbeuje pravilan raspored lukova i lastara - obezbeuje bolju osvetljenost grozdova - olakava pristup grozdova pri berbi - omoguava bolje provetravanje i bre suenje lia - omoguava laki pristup mehanizaiji Najee se koristi pocinkovana ica koja je vrsta, izdrljiva i otporna na istezanje. Mana joj je to brzo korodira sa kontaktom zatitnih sredstava. Tako da se u poslednje vreme koristi ica od plastine mase koja ima niz prednosti: - velika trajnost - laka od metalnih - otporna prema atmosferskim usloviama i dejstvu hemikalija - ne oteuje lastare Aluminijumska ica se pravi od posebne legure aluminijuma i vrlao je postojna ica presvuena plastikom se proizvodi u raznim bojama i nju emo iskoristiti u projektu. ica se postavlja najkasnije 15-30 dana po postavljanju stubova. Visina postavljanja ice se odreuje na osnovu izabranog uzgojnog oblika okota. PRORAUN POTREBNIH KOLIINA ICA Kada smo utvrdili planirani uzgojni oblik, moemo utvrditi i potrebnu koliinu ice Prvo trebamo odrediti potreban prenik ice. Za privezivanje krakova prenik treba da je 3.1mm, a za privezivanje lukova i lastara koristiemo prenik od 2.4mm.

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaNEGA MLADOG VINOGRADA DO STUPANJA U PERIOD PLODONOENJAUkoliko elimo da novo podignuti zasad to pre prorodi i daje ujednaene prinose, za vreme eksploatacije zasada moramo paljivo i blagovremeno izvesti sve predviene operacije. AGROTEHNIKE MERE U PRVOJ GODINI Neposredno posle sadnje vinograda izvriti oranje meurednog prostora na dubinu od 12-15cm jer je zemljite prilikom sadnje dosta ugaeno. Poto je sadnja izvrena u prolee, obrada ugaenog zemljita se vri zajedno sa dubokom prolenom obradom. Izmeu okota u redu kopanje se obavlja motikom. Posle oranja izmeu redova, zemljite se mora podrljati kako bi gornji sloj dobio mrviastu strukturu. U toku vegetacije u cilju suzbijanja korova, izvriti jo pet kultivisanja 5-10cm. Orijentacioni rokovi za ove operacije bili bi: - duboko oranje poetkom aprila meseca - prvo kultivisanje u junu mesecu - drugo kultivisanje u julu mesecu (prva dekada) - tree kultivisanje u julu mesecu (trea dekada) - etvrto kultivisanje u avgustu (druga dekada) - peto kultivisanje u avgustu (druga dekada) Ovim kultivisanjem efikasno e se suzbiti korov u meurednom prostoru, a istovremeno e se suzbiti stvaranje pokorice i odrati normalna vlaga to je veom vano za razvoj okota. Od mera zelene rezidbe izvriti samo uklanjanje suvinih lastara na jednom okotu. Kada izbili lastari dostignu duinu 20-25cm, odabiraju se jedan ili dva najbolja razvijena, a ostali se oenjivanjem uklanjaju. Potrebno je zatim izvriti najmanje dva vezivanja lastara uz kolac. U prvoj godini se po pravilu izostavlja prihranjivanje, jer je pre podizanja vinograda izvreno meliorativno ubrenje kao i dodavanje organskih i mineralnih ubriva u jamie prilikom sadnje. Ako se ukae potreba treba izvriti tri prihranjivanja i to: - kada su lastari duine 10-15cm - nakon uklanjanja brandusa i povrinskih ila - po potrebi (slab porast lastara) mesec dana posle drugog Prihranjivanje vriti samo azotnim ubrivom i to 50-70kg azotnog ubriva, tj. za jedno prihranjivanje 1525g azotnog ubriva po okotu. Koristi se KAN. ubrivo se rastura na dubini od 8-10cm u brazde nainjene plugom. Povrinske ile se moraju potpuno ukloniti, jer one troe hranu potrebnu za razvoj dubinskih ila. Uklanjanje vriti u dva navrata: prvi put poetkom jula drugi put krajem avgusta

13

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaTreba blagovremeno izvesti i sve mere zatite protiv bolesti i tetoina. Na osnovu dosadanjih iskustva rokovi za pojedina tretiranja bili su sledei: - prvo prskanje od 15-25 maja - drugo prskanje od 25-30 maja - tree prskanje od 1-5 juna - etvrto prskanje od 10-15 juna - peto prskanje od 20-25 juna - esto prskanje od 1-10 juna - sedmo prskanje od 20-25 jula - osmo prskanje od 1-10 avgusta U cilju suzbijanja zemljinih tetoina u jesen prve godine obavezno izvesti zagrtanje glave okota, a u prolee ogrtanje okota. AGROTEHNIKE MERE U DRUGOJ GODINI Obrada zemljita poinje tek posle zavrene rezidbe vinograda, a u toku vegetacije vri se vie puta plitka obrada kultivatorom posle pojave korova i pokorice. Popunjavanje praznih mesta vre se kalemovima ekstra klase na sadnim mestima gde je posaen kalem propao. Glavni zadatak u drugoj godini je pravilno pripremiti mlade lastare za uspeno prezimljavanje i formiranje osnovnog oblika okota rezidbom u treoj godini. Prilikom laenja treba voditi rauna da se odneguju samo dva najbolja razvijena lastara. Sve ostale ukloniti. Laenje izvesti u maju mesecu kada lastari dostignu 20-25cm u svom porastu. Predvieno je da se izvedu tri vezivanja lastara uz kolac. Ovim se obezbeuje vertikalan pravilan porast i razvoj lastara. To je veom vano da bi se od takvih lastara u narednoj godini formiralo stablo. Vezivanje lastara uz pritku poinje kada dostignu visinu od 20-25cm, zatim 50-70cm i poslednje preko 70cm. Prihranjivanje se izvodi ako je porast lastara slab , a redovno ubrenje se izvodi u jesen posle opadanja lia sa koliinom od 600-800kg nekog kompleksnog ubriva. U jesen druge godine izvesti zagrtanje glave okota, a u prolee tree godine odgrtanje. AGROTEHNIKE MERE U TREOJ GODINI Sve agrotehnike mere koje se odnose na obradu zemljita u vinogradu i zatitu vinove loze od bolesti i tetoina su manje vie iste kao u drugoj godini. Glavnu panju treba posvetiti daljem formiranju osnovnog oblika okota. Poto vinograd u ovoj godini donosi i prvi rod, mora se organozovati i prva berba groa. NEGA VINOGRADA U PERIODU PLODONOENjA I REDOVNE PROIZVODNjE GROA Obrada i odravanje zemljita u vinogradu duboka obrada zemljita plitka obrada zemljita Suzbijanje korova u redu ubrenje vinograda Redovna rezidba vinograda Zelena rezidba Vezivanje loze Remont i odravanje naslona Zatita od bolesti i tetoina

Podizanje vinograda Negotinska KrajinaIz svega prethodnog izloenog moe se zakljuiti: gajenje vinove loze u Negotinskoj Krajini datira od davnina, agroekoloki uslovi veoma pogoduju gajenju vinove loze, uzgojni oblici su srednje visokog i visokog stabla, nasloni od betonskih stubova i vie reda pocinkovane ice, rezidba na zrelo je prilagoena sortnim karakteristikama, uzgojnom oblicima i razmacima sadnje, najee se obavlja meovita rezidba, berba groa se obavlja runo, kako kod privatnih proizvoaa, tako i u drutvenom sektoru Perspektive vinogradarstva u ovom podruju su veoma dobre, jer je podruje svojom tradicijom vezano za gajenje vinove loze. Povrine pod vinogradima treba ne samo obnoviti, ve i poveati i osavremeniti. Nove zasade treba zasnovati sa sortama za kvalitetna i vrhunska vina od internacionalnih sorti, ali ne treba zapostaviti autohtone i staro odomaene sorte koje treba odrati i predstaviti evropskom tritu.

15

Decembar, 2010.godine

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Negotin je jedina organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo, Majdanpek) koja je okrunog karaktera i ija je osnovna delatnost utvrivanje postojeeg stanja u proizvodnji, kontinuiranim i trajnim poveanjem poljoprivredne proizvodnje na zemljoradnikim gazdinstvima. Delatnosti: - poslovi kontrole plodnosti zemljita - izvetajno prognozna sluba i registrovanje prometa pesticida - praenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i strunih saveta - uvoenje novog sortimenta i rasnog sastava izvoenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stoarskoj proizvodnji - organizovanje i odravanje predavanja, seminara, zimskih koli, radionica i kurseva - izdavanje strunih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja - sprovoenje mera agrarne politike - praenje i izvetavanje o sezonskim poljoprivrednim

Pripremili: Teodor Prvulovi, dipl.ing.polj. Dejan Stefanovi, dipl.ing.polj.-Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Savetodavna i struna sluba: 019/542-741, ul. Bukovski put bb, 19300 Negotin --mail: pssnegotin@nadlanu.com,. -web: http://sites.google.com/site/psnegotin