prostorni plan arandjelovac

Просторни план општине Аранђеловац Предлог

___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 1

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

На основу Одлуке о изради Просторног плана општине Аранђеловац (донете 09.06.2006. године на седници Скупштине општине Аранђеловац), израда Просторног плана општине Аранђеловац (у даљем тексту: Просторни план) поверена је Институту за архитектуру и урбанизам Србије из Београда и А.Д. „ИНФОПЛАН“ из Аранђеловца . Просторни план ради се у складу са Законом о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 47/03 и 34/06), Правилником о садржини и изради планских докумената ("Службени гласник РС", број 60/03), Законом о Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96) и другим релевантним законима и уредбама. Просторни план представља основни плански документ за усмеравање и управљање дугорочним одрживим развојем локалне заједнице, коришћењем, организацијом и уређењем простора општине Аранђеловац. Овим планом се разрађују основна стратегијска опредељења, планска решења и смернице утврђене Просторним планом Републике Србије. Хоризонт Просторног плана је 2022. година, с првом фазом и приоритетима реализације планских решења до 2013. године. Предлог просторног плана општине Аранђеловац (у даљем тексту: Предлог просторног плана) припремљен је на основу прихваћене прве фазе израде Просторног плана – Стратегије развоја, уређења и коришћења простора општине Аранђеловац (у даљем тексту: Стратегија) са Аналитичко-документационом основом од стране Комисије за планове општине Аранђеловац. Предлог просторног плана заснован је на анализи постојеће документације и експертизама урађеним за све области од значаја за планско подручје и дефинисање планских решења. Приликом израде Стратегије са Аналитичко-документационом основом и Предлога просторног плана коришћен је и Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена (2008), Регионални просторни план административног подручја градa Београда (2004) и сва остала релевантна планска документа и стратегије донете на републичком и општинском нивоу управљања. У припреми прве фазе израде и Предлога просторног плана учествовале су стручне службе општине Аранђеловац (Одељење за грађевинске, урбанистичке и комуналне послове и Одељење за привреду и друштвене делатности), Јавно предузеће за планирање и изградњу општине Аранђеловац, Јавно комунално предузеће „Букуља” из Аранђеловца, све месне канцеларије са подручја општине и Туристичка организација Аранђеловца. Расположиве податке, сугестије и предлоге


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 2

дала су надлежна републичка јавна предузећа и посебне организације (Јавно предузеће „Путеви Србије”, Јавно предузеће „Железнице Србије” – Сектор за стратегију и развој, ЈП „Електромрежа Србије“, ЈП ПТТ Саобраћаја „Србије”- РЈ ПТТ саобраћаја Крагујевац, ЈП за газдовање шумама „Србијашуме” — ШГ „Крагујевац” — ШУ „Аранђеловац”, ЈВП „Србијаводе“ Београд, ВПЦ „Сава-Дунав“) и јавне установе (Завод за заштиту природе Републике Србије, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац). Предлог просторног плана садржи: циљеве и основне поставке развоја подручја; планска решења с правилима за заштиту и коришћење природних ресурса (пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, вода и минералних сировина); основне правце развоја и размештај индустрије и МСП; развој становништва, организацију мреже насеља и јавних служби; развој инфраструктурних система (саобраћајног, водопривредног, енергетског и телекомуникационог); развој, организацију и уређење туристичких простора; заштиту животне средине, природних и непокретних културних добара и заштиту од елементарних непогода; правила изградње и уређења простора; основну намену и биланс планираних површина и имплементацију Просторног плана, са четири рефералне карте у размери 1:50 000. Правила изградње и уређења простора утврђена Просторним планом примењиваће се за целине, насеља и зоне/појасеве за које се не очекује израда урбанистичког плана, као и за целине, насеља и зоне/појасеве за које је предвиђена израда урбанистичког плана до доношења тог плана. У делу о имплементацији Просторног плана дати су основни приоритети развоја, коришћења и уређења простора, кључни учесници/актери, основне мере и инструменти разних политика, смернице за разраду и подршке за спровођење планских концепција и решења. На основу дела о имплементацији планског документа биће припремљен Уговор о имплементацији као саставни део Предлога просторног плана општине Аранђеловац за процедуру разматрања и доношења планског документа.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 3

I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОБУХВАТ И ГРАНИЦА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Просторни план обухвата територију општине Аранђеловац површине 383,46 km2 у њеним административним границама. Општина Аранђеловац се налази у централном делу Републике Србије, то јест западном делу сливног подручја Јасенице и источним деловима сливова Колубаре и Качера. Захвата сливно подручје горњег тока Кубршнице (највећа притока Јасенице), горњег тока Пештана и Турије (притоке Колубаре) и сливна подручја Букуље, Босуте (притоке Качера) и горњег и средњег дела тока Мисаче (притоке Милатовице). Северни део територије општине обухвата благо заталасани део ниске Шумадије, док средишњи и југоисточни део чини део високе Шумадије. Подручје општине на југу обухвата планине Венчац (658 m н.в.) и Букуљу (696 m н.в.), одакле се терен спушта до подножја Космаја. У односу на конфигурацију терена, подручје је подељено на две предеоне целине. На југу је брдско-планинска целина (са надморским висинама од 165 до 696 метара), а на северу брежуљкасто-брдовита целина (са теренима до 400 метара надморске висине). На граници између јужне и северне предеоне целине пружа се коридор државног пута I реда М-4, најзначајнијег путног правца преко кога подручје општине остварује везе са окружењем. Северна граница општине пружа се побрђем Космаја. Североисточни део аранђеловачке границе пружа се брежуљкасто ниским развођем Милатовице, притоке Великог Луга и Турије, а другим делом граница пресеца долину Мисаче, притоке Милатовице и београдско-крагујевачки пут. Граница на истоку и југу води од тромеђе аранђеловачке, младеновачке и тополске општине према југу секући долину Кубршнице и њених левих притока (Вићија и Суморина), а потом скреће ка југозападу и западу источним падинама Венчаца, преко Долина ка Качерској реци. Југозападна, западна и северозападна граница пружа се од тромеђе аранђеловачке, тополске и горњомилановачке општине према северозападу левом обалом Качера и потом скреће приближно према северу преко врха Ваган (473 m н.в.) и сече долине Пештана и Турије. У административном погледу општина Аранђеловац се граничи са општинама Љиг и Лазаревац на истоку, општинама Младеновац и Сопот на северу, општином Топола на западу и југу и општином Горњи Милановац на југоистоку. Према организацији републичке управе по управним окрузима припада Шумадијском округу.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 4

2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА

2.1. ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Законом о Просторном плану Републике Србије и Просторним планом Републике Србије („Службени гласник РС”, број 13/96) утврђена су основна стратегијска опредељења, планска решења, смернице и пропозиције које се односе и на подручје општине Аранђеловац и њено регионално окружење, и предмет су даље разраде у Просторном плану општине Аранђеловац. Утврђено је основно стратегијско опредељење да се постигне већи степен укупне функционалне интегрисаности простора Републике Србије и да се обезбеде услови за знатно веће саобраћајно и економско повезивање Републике са суседним и осталим европским земљама. Део ове стратегије је подстицање одговарајућих програма за побољшање квалитета живота у макрорегионалним центрима, као и стимулисање развоја мањих градова селективним преношењем појединих функција и активности из републичког и макрорегионалних центара у друге градове. Једно од најзначајнијих питања будућег развоја Републике јесте развој сеоских насеља и подручја, као вишефункционалних производних, социјалних и културних простора и јачања економске снаге сеоских домаћинстава. Штедња, рационално коришћење и заштита природних ресурса, нарочито дефицитарних и стратешки значајних за развој и квалитет живљења у Републици је једна од поставки плана. Укупан биланс водних ресурса, као и њихов просторни и временски размештај захтева изузетно пажљиво коришћење и у потпуности обезбеђен систем заштите од загађења и непланског коришћења. Међу приоритетима утврђена је заштита пољопривредног земљишта, а нарочито стриктно ограничавање претварања земљишта I-IV бонитетне класе у непољопривредне намене, као и очување квалитета и природне плодности земљишта. Исти значај придаје се пошумљавању, обнављању и побољшању квалитета шума. Неопходно је успоставити ефикасну контролу коришћења и уређења грађевинског земљишта и утврдити норме и стандарде грађења и комуналног опремања насеља. Планом је резервисан простор за изградњу инфраструктуре, подручја експлоатације руде, простор за изградњу акумулација, као и простор заштићених природних и непокретних културних добара. Утврђено је опредељење да се програми јавних служби и валоризација постојеће мреже усклађују са привредним развојем, финансијским могућностима и особеностима локалних заједница и са циљевима развоја појединих подручја, као и да програми развоја јавних служби подразумевају одговарајућу подршку у другим секторима, у првом реду у саобраћајној инфраструктури.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 5

Предложен је нов облик територијалне организације исказан у функционалним подручјима са регионалним центрима као тежиштима, ради рационализације управљања и организације јавних служби, квалитетнијег задовољавања потреба заједничке потрошње и ефикаснијег координирања активности локалних заједница.

Коришћење и заштита природних ресурса

Пољопривредно земљиште Основна обележја и правци ефикаснијег коришћења производног потенцијала пољопривредних површина Републике диференцирани су на ратарско-сточарски, сточарско-воћарско-виноградарски и сточарски макрорејон. Подручје општине Aранђеловац се у целости налази у сточарско-воћарско-виноградарском макрорејону са издвојеним најзначајнијим винородним подручјима на обронцима планине Венчац на југоистоку општине (Реферална карта I „План намене простора и коришћења природних ресурса"). Сточарско-воћарско-виноградарски рејон простире се претежним делом на брежуљкастим и брдовитим теренима, који се одликују високом издиференцираношћу начина коришћења пољопривредног земљишта. И поред релативно високе заступљености природних травњака и воћњака, а по појединим подручјима и винограда, оранице само у изузетним случајевима чине мање од половине укупних пољопривредних површина. Шири простори овог макрорејона су захваћени израженом ерозијом, што представља главно ограничење за ширење ратарске производње. Оптималне комбинације производних структура морају се заснивати на интензивирању развоја сточарства, упоредо са потпунијим искоришћавањем компаративних погодности за рентабилну производњу воћа, грожђа и других специјализованих култура, односно здравствено безбедне хране. У сточарској производњи тежиште треба ставити на интензивнији развој говедарства, овчарства и козарства, и то претежно мешовитог типа (млеко-месо), са ослонцем на веће коришћење производног потенцијала ливада и пашњака, као и на ширење производње легуминоза и других крмних култура на ораницама.

Шуме, шумско земљиште и ловство Предвиђено је пошумљавање на земљишту предодређеном за шумску производњу, с тим да гранично подручје у коришћењу (пољопривреда и шумарство) представља V класа бонитета земљишта, и лошија земљишта (VI, VII и делом VIII класа). По том основу предвиђено је пошумљавање 1686 km2 територије Републике. Пошумљавање је планирано на целој необраслој површини захваћеној ерозијом првог, другог и трећег степена у II, III, IV и V бонитетној класи земљишта до 2010. године. У сливовима изворишта вода, акумулација и речних токова предвиђена је реконструкција постојећих шума, пошумљавање голих површина и мелиорација пашњачких и ливадских површина. На подручју Шумадијског округа предвиђено је повећање степена шумовитости са 35,3% 1993. године на 39% 2010. године.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 6

Основни циљеви узгоја дивљачи и развоја ловства су: значајно повећање бројности популације ситне дивљачи, нарочито на равничарским и брдским стаништима; вишеструко повећање бројности крупне дивљачи, нарочито аутохтоних и економски највреднијих врста (јелен, срна, дивља свиња); побољшање структуре (полне и старосне) популације крупне дивљачи и квалитета трофеја; очување ретких и угрожених врста ловне дивљачи и остале фауне. На подручју општинe Аранђеловац су станишта срне, зеца и фазана.

Воде и водопривредна инфраструктура Утврђене су следеће основне поставке коришћења и заштите вода и развоја водопривреде:

• у снабдевању насеља водом, приоритетно и максимално се користе локална изворишта подземних и површинских вода, тако да ће се само недостајуће количине обезбеђивати из великих регионалних система, са ослањањем на изворишта која су законом заштићена од загађења; изворишта подземних вода и акумулациони простори за регионалне системе се димензионишу на обезбеђеност од 97%;

• дугорочне потребе за водоснабдевањем засниваће се на изградњи интегралних водопривредних система, с посебним ослонцем на велика изворишта подземних вода и вишенаменске акумулације (у првом реду чеоне акумулације у горњим деловима слива); док ће се вода за технолошке потребе захватати из водотокова, уз обавезу рециркулисања;

• одбрана од поплава ће се остваривати у оквиру интегралних система, путем: активне одбране у оквиру акумулационих басена, којима се ублажавају таласи великих вода; пасивне одбране, кроз реализацију линијских заштитних система; планском контролом изградње у угроженим зонама (уз диференциране степене заштите, у складу са значајем подручја која се штите);

• заштита и унапређење квалитета површинских вода у I и II класу и потпуна заштита квалитета подземних вода, а приоритетно: површинских и подземних вода намењених водоснабдевању становништва (постојећих и потенцијалних изворишта) и за наводњавање; термоминералних вода на подручјима бања; вода које припадају подручјима заштићених природних добара (национални паркови и резервати природе) и др.

Подручје општине Аранђеловац обухваћено је Шумадијским подсистемом, у оквиру великог Ибарско-шумадијског регионалног система за снабдевање становништва водом, са постојећом акумулацијом „Гружа" и планираним акумулацијама „Бела Стена" и „Вучиниће", као и планираном акумулацијом на реци Студеници. До реализације Шумадијског регионалног подсистема подручје општине ће морати да се ослања на локална изворишта водоснабдевања.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 7

Коришћење минералних сировина и енергетских извора Подручје општине Аранђеловац обухваћено је Шумадијском зоном неметаличних сировина (магнезијум, грађевински материјал), као и перспективном Шумадијском зоном металичних сировина са условима за развој нових производних капацитета у периоду после 2010. године. Од енергетских извора евидентирана су лежишта урана на југозападним падинама Букуље, термоминерални системи и постојеће бушотине (Реферална карта I „План намене простора и коришћења природних ресурса"). У коридору постојећег планиран је нови далековод 400 kV на правцу Обреновац-Крагујевац. Преко постојећег магистралног и разводног гасовода предвиђена је гасификација територије општине Аранђеловац (Реферална карта III „План инфраструктурних коридора").

Становништво – Насеља – Делатности

Становништво, систем градских центара и функционална подручја Предвиђено је да ће окосницу мреже градских центара, поред државног и макрорегионалних центара, сачињавати и следеће категорије градских центара: регионални центри; субрегионални центри – са развијеним централним функцијама и гравитационом зоном која обухвата и делове суседних општина; и три категорије градских центара ужег територијалног утицаја. Просторно-функционална организација Републике урађена је са циљем да се обезбеди: (а) рационализација управљања и ефикасније обављање послова из домена свакодневних потреба грађана; (б) организација јавних служби усклађенија са потребама, могућностима и интересима локалних заједница; и (в) ефикасније координирање активности и програма локалних заједница. Простор Републике, у складу с утврђеним критеријумима, организује се у оквиру 34 функционална подручја (са регионалним или центром вишег реда као центром датог подручја). Просторним планом Републике Србије Аранђеловац је утврђен за субрегионални центар у обухвату функционалног подручја Крагујевца, макрорегионалног центра у мрежи центара Републике. Функционално подручје тог макрорегионалног центра обухвата, поред територије општина Крагујевац и Аранђеловац, још и територије општина Баточина, Кнић, Топола, Рача и Лапово. Подручје општине Аранђеловац граничи се са функционалним подручјем Београда, центром државног и међународног значаја.

Развој и размештај индустрије Дугорочно, основна планска оријентација у просторној организацији индустрије у Републици заснива се на моделу усмереног полицентричног развоја и размештаја активности. Концепција полицентричног развоја (размештаја) индустрије подразумева да су велики и средњи


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 8

индустријски/градски центри основни носиоци територијалног развоја ове делатности у Републици, а средњи и мали градови и субопштински центри носиоци индустријског развоја на недовољно развијеном подручју. У складу са могућим кретањима и тенденцијама, концепција полицентричног развоја подразумева усмеравање нове индустрије у индустријске/градске центре и селективно лоцирање малих индустријских капацитета у мањим градовима, општинским и секундарним центрима критично-развојног подручја (недовољно развијеног, пограничног, емиграционог, депопулационог). Општински центар Арађеловац сврстан је у индустријске центре средње величине, према расположивим индустријским капацитетима. Појаси потенцијалног индустријског развоја чиниће окосницу привредне, инфраструктурне и социјалне интеграције простора и уклапања Републике у међународно окружење. Подручје општине аранђеловац налази се у близини потенцијалног ибарског појаса индустријског развоја са правцем пружања Београд-Лазаревац-Горњи Милановац-Чачак-Краљево-Рашка-Нови Пазар.

Саобраћај и везе

Саобраћајна инфраструктура За квалитет доступности подручја општине Аранђеловац значајни су коридори аутопутева у окружењу – постојећи аутопут Београд-Ниш (Е-75) и планирани коридор аутопута Београд-Јужни Јадран (Е-763) и западно-моравски коридор (Е-761, односно М-5 Појате-Крушевац-Краљево-Чачак, веза аутопута Београд-Ниш и будућег аутопута Београд-Јужни Јадран). Предвиђено је унапређење постојеће мреже магистралних путева (рехабилитација, доградња неизграђених путних праваца и допуна магистралних праваца, везаних за нове услове и стратешка опредељења развоја Републике). На подручју општине Аранђеловац то се односи на магистрални путни правац (М-4) који у Шумадији повезује аутопут Београд-Ниш и ибарску магистралу, односно будући аутопут Београд-Јужни Јадран, као и Шумадију са западном и источном Србијом и суседним државама. Преко подручја општине предвиђена је изградња магистралног путног правца за везу М-4 и М-23 (код Тополе) са ибарском магистралом преко Рудника. Планирана је једноколосечна пруга на правцу Младеновац-Аранђеловац-Вреоци, која ће се повезивати са постојећим једноколосечним, тј. планираним двоколосечним пругама Београд-Обреновац-Вреоци-Ваљево-Пожега и Београд-Лапово-Ниш. Ваздушни саобраћај у Републици Србији до 2010-те године биће усмерен ка интензивирању саобраћаја на постојећим ваздушним пристаништима у Републици (Београд и Ниш). Поред тога, ради праћења трендова ваздушног саобраћаја у свету, предвиђено је интензивирање развоја средњих и мањих аеродрома, оспособљених за прихват и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 9

отпрему мањих савремених авиона намењених за пословна и туристичка путовања у локалном саобраћају, за обављање спортских делатности, аеродрома намењених пољопривредној авијацији, међу којима и аеродрома у Смедеревској Паланци, у окружењу општине Аранђеловац.

Телекомуникациони систем Будући телекомуникациони систем састојаће се од комутиране, транспортне и приступне мреже. Комутирана мрежа развијаће се на бази савремених дигиталних комутационих система великог капацитета и моћних ресурса процесорског управљања. Ускопојасни ISDN са комутацијом канала 64 kbit/s у првој фази и широкопојасни ISDN у другој фази, треба да буду основа будућег дигиталног телекомуникационог система, који ће омогућити знатно повећање броја телефона, уз могућност коришћења преноса података. Предвиђена је изградња приступне мреже уз максималну примену оптичких каблова и система преноса. Основни коридор мреже оптичких каблова телекомуникационих система, укључујући радио-дифузије као и РР веза телекомуникационог система, планиран је на правцу Београд-Топола-Крагујевац. За развој поштанске мреже усвојен је критеријум да један шалтер опслужује у просеку 2500 становника.

Туризам – Заштита животне средине – Заштита природне и културне баштине

Развој туризма и организација туристичких простора Дугорочни развој и организација туристичке понуде у Републици конципирани су у следећим просторно-функционалним целинама: туристичке зоне, туристичке регије, транзитни туристички правци, градски туристички центри и бање. Подручје општине Аранђеловац обухваћено је централном туристичком зоном (националног значаја) са главним градским туристичким центром Београдом и туристичком регијом Шумадијске планине, националног ранга значаја, са центром регије у Краљеву и летњом рекреацијом као водећом туристичком активношћу. Буковичка Бања сврстана је у једну од седам бања међународног и националног ранга значаја првог степена.

Заштита животне средине Полазећи од стања животне средине по регионима, као и од потребе усклађивања планираног развоја привреде, становништва и насеља са заштитом и унапређењем животне средине, предвиђена је просторно-регионална диференцијација животне средине. Према планираном квалитету животне средине у пету категорију квалитета животне средине, са локалитетима са већим оптерећењем простора услед туризма и недовољно контролисане посете, сврстан је Аранђеловац, као и зоне са неконтролисаном викенд изградњом и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 10

интензивним воћарством. Највећи део подручја општине сврстан је у шесту и седму категорију квалитета животне средине, то јест у подручја са ограниченим утицајима привредних активности и доминантним ливадско-пашњачким површинама, деловима заштићених природних вредности и природним екосистемима.

Заштита природних добара Предвиђено је да ће у планском периоду до 2010. године - на основу претходних истраживања и валоризације - бити дефинисани статус, просторни обухват и режими заштите за предложене природне целине и пределе. На подручју Просторног плана је то природна целина и предео Букуље.

Заштита непокретних културних добара Утврђена су следећа начела и мере заштите непокретних културних добара:

• заштита непокретног културног добра обухвата добро (споменик) и његову заштитну зону; заштитна зона непокретног културног добра обухвата: (а) непосредну зону – границу заштитне зоне добра; и (б) друге просторе од значаја за доживљај и презентацију добра, који се утврђују у оквиру израде просторног или урбанистичког плана;

• посебан третман треба да добију: (а) културна подручја (дефинисана и у фази утврђивања); (б) значајна стара градска и црквена средишта; (в) зоне археолошких налазишта; и (г) сеоска подручја са вредним примерима аутентичне народне архитектуре, специфичних типолошких одлика и амбијената, са историјским, културолошким и традиционалним слојевима од значаја за разумевање историје и културе народа и начина живота у сеоским заједницама; и др.

На подручју општине Аранђеловац издвојени су знаменито место Орашац од изузетног значаја и археолошко налазиште пећина Рисовача од великог значаја, док је источни део подручја општине у обухвату издвојене зоне средњовековног културног наслеђа (Реферална карта IV „План туризма и заштите простора“).

2.2. РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН АДМИНИСТРАТИВНОГ ПОДРУЧЈА ГРАДА БЕОГРАДА

У регионалним аспектима развоја административног подручја Града није сагледана и територија општине Аранђеловац, али се помињу потенцијалне туристичке везе са подручјем ове општине. У концепцији заштите, просторног уређења и развоја Дунавско-шумадијске зоне у домену туризма, шумадијска греда Авала-Космај-Трешња-Губеревачке шуме се повезује са понудом различитих видова туризма у Рипњу, Сопоту, Младеновцу и Аранђеловцу. Из аспекта функцијских веза подручја општине Аранђеловац са окружењем значајна су планске концепције и решења Регионалног


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 11

просторног плана административног подручја града Београда (даље: Регионални просторни план) за подручја општина и општинске центре Лазаревац, Сопот и Младеновац. Предвиђено је јачање улоге и регионалних функција Лазаревца и Младеновца као центара који би представљали противтежу развоју Београда и имали улогу повезивања и интегрисања са суседним деловима Србије. У мрежи насеља општине Лазаревац предвиђен је развој центра заједнице насеља Рудовци за источни део општине. У мрежи насеља општине Сопот предвиђен је развој двојног центра заједнице насеља Дучина-Рогача за јужни део општине. У мрежи насеља општине Младеновац предвиђен је развој следећих центара на руралном подручју општине: Међулужје (приградско насеље Младеновца), центар заједнице насеља за јужни део општине и Марковац као специфично туристичко насеље поред истоименог језера. Међу културним итинерерима предвиђено је повезивање (друга стаза) сакралних комплекса цркава брвнара и спомен места из XVIII и XIX века – просторне целине Орашац са компкесом цркве брвнаре у Вранићу, меморијалним простором у селу Дрлупи, црквом брвнаром у Вреоцима, у селу Брајковцу и другим споменцима. У просторној организацији развоја туризма предвиђен је развој Шумадијског правца преко Младеновачке бање до Аранђеловца са Букуљом. У туристичке ресурсе културно-манифестационог туризма сврстана је ликовна колонија у Аранђеловцу, а екскурзионог и излетничког туризма Аранђеловац. У општини Лазаревац предвиђен је развој конгресног, културно-манифестационог, дечјег и спортског туризма. У општини Младеновац предвиђен је развој конгресног, културно-манифестационог, екскурзионог, здравственог и спортског туризма. У планираном развоју железничке инфраструктуре предвиђена је израда техничке документације за изградњу пруге Младеновац-Аранђеловац-Вреоци, са краком Аранђеловац-Топола-Горњи Милановац-Чачак.

2.3. ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ КОЛУБАРСКОГ ЛИГНИТСКОГ БАСЕНА

Поједина планске концепције и решења Просторног плана подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена имају директне или индиректне импликације за Просторни план општине Аранђеловац. Ради заштите копова „Јужно поље” и поље „Е” од поплава у сливу реке Пештан предвиђена је реализација четири акумулације, од којих ће се део акумулације „Крушевица” (НУ=174,0 m н.в.) и веома мали део акумулације „Рудовци” (157,5 m н.в.) на Пештану формирати на територији општине Аранђеловац. Река Даросавица ће се на територији општине Аранђеловац регулисати тако да се велике воде деривационом каналом велике воде пребацују у акумулацију „Рудовци”, у циљу смањења поводња који се формира на том сливу.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 12

Из аспекта функцијских веза подручја општине Аранђеловац са окружењем значајна су планске концепције и решења мреже насеља на подручју општине Лазаревац. У мрежи насеља општине Лазаревац предвиђен је развој двојног центра заједнице насеља Барошевац- Рудовци за источни део општине, који се граничи са општином Аранђеловац. Регионална санитарна депонија комуналног отпада са рециклажним центром лоцирана је између унутрашњег одлагалишта копа "Тамнава-Источно поље" и одлагалишта "Тамнава-Западно поље". Локација и капацитет ове депоније представљају полазиште за разматрање опције укључивања општине Аранђеловац у регионални систем управљања отпадом за Колубарски округ.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 13

3. ОЦЕНА СТАЊА, ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ, КОРИШЋЕЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА

3.1. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ И ОЦЕНА СТАЊА

3.1.1. Природни услови

Рељеф аранђеловачке општине настао је тектонским и флувиоденудационим процесима. Главне црте морфоструктуре овог рељефа чине саставни део рељефа високе (јужни део општине) и ниске Шумадије (северни и североисточни део општине) представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкасто-планинским тереном. Јужним делом територије доминирају ниске шумадијске планине Венчац и Букуља, повезане превлаком Травно поље (висине око 440 m н.в.). Јединствену тектонску и геоморфолошку целину чине Венчац, Букуља, Орловица, Шутица и Ваган, са правцем пружања северозапад-југоисток. Поред доминантних ниских планина овом територијом доминирају и абразионе површи: брестовачка (висине око 600 m н.в.) и качерска (око 410-420 m н.в.) на северу и рипањска површ (надморске висине од око 310-330 m) на југу. Највиша тачка општине је врх Букуље (са надморском висином од 696 m), који се налази у централном делу општине. Најнижа тачка (око 114 m н.в.) налази се у алувијалној равни Турије у атару села Тулежа. Планинске падине биле су повољно тло за развој густе хидролошке мреже са сталним токовима који су дубоко урезали своја корита стварајући долине чије су стране већих падова од планинских нагиба. У појединим случајевима јављају се уске алувијалне равни. Изнад заравни од 500 m н.в. уздиже се планина Букуља, са странама расеченим јаругама Качера, Пештана и Кубршнице. На јужним падинама Букуље извире река Букуља. Поред наведеног речног корита, у рељефу западног дела општине истичу се и долине Босуте, десне притоке Качера, долина Пештана и долина Црне реке, која је десна притока Пештана. Рељеф источног дела општине је испресецан долинама Кубршнице и Мисаче, као и њихових притока. На територији општине Аранђеловац, у крашком рељефу налази се и пећина Рисовача, са десне стране корита реке Кубршнице. Поред наведених геоморфолошких облика рељефа, заступљени су и сипари, вододерине, јаруге, плавине, точила и урвине. Претежно су антропогеног карактера и могу имати већи утицај на изградњу. Претежно равничарски је северни део општине, а брдовит јужни део општине (Венчац и Букуља). У висинском појасу између 200 и 300 m налази се преко 40% територије, док брдовитом подручју припада нешто преко 12% територије општине.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 14

Нешто блажа развијеност терена условила је да највећи удео у укупној површини имају терени нагиба до 5% (преко 50%). Изразит је и удео терена погодних за пољопривреду, нагиба између 10 и 25%. Дистрибуција експонираних и неекспонираних површина показује сличне карактеристике као и углови нагиба. Највише је равничарско-долинских неекспонираних површина (чак преко 40%). Предела са северним оријентацијама је око 25%, а јужних нешто мање од 20%. Територија општине Аранђеловац је представљена доминантно тектонским рељефом, касније измењеним флувиоденудационим и другим ерозионим процесима, који су мање изражени. На простору општине Аранђеловац заступљен је велики број подземних извора. Најнижи делови општине су сиромашни подземним изворима, јер њихов број расте са порастом надморске висине. Већина подземних извора је каптирана за потребе водоснабдевања села, јер на територији општине Аранђеловац има мало изграђених сеоских водовода. Један од проблема који се јавља при експлоатацији ових извора је и њихов квалитет. Врло често је вода неодговарајућих карактеристика (тврда, са јаким мирисом и често загађена), те је неопходно њено пречишћавање постављањем хидрофора на индивидуалне бунаре. У погледу површинских вода, територија општине може се сматрати хидрографски врло развијеном. Хидрографска мрежа је изузетно разграната, пре свега због равномерне распоређености падавина (киша, снег), као и због структуре и особина преовлађујућег земљишта. Богата хидрографска мрежа настаје у извориштима на Букуљи и Венчацу, као и Вагану и Космају. Представљена је водотоцима Кубршнице, Турије, Пештана и Качера и сплетом њихових притока. Територија општине одликује се еруптивним и метаморфним стенским масама, у којима су формирани виши делови општине, док су нижи делови формирани у лесним наслагама. Равничарски делови су настали на алувијалним наслагама Кубршнице. Распоред и интензитет деловања фактора који утичу на генезу земљишног покривача (геолошка подлога, рељеф, клима, хидрографија, вегетација, антропогени утицаји) условили су стварање сложеног педолошког покривача. Педолошки састав земљишта је посебно значајан за гајење пољопривредних култура, али и за травну вегетацију и шуме. Од њега зависи и интензитет ерозије, појава урвина, клизишта и др. Територија општине одликује се разноврсним типовима и подтиповима земљишта. Матични супстрат чине језерски седименти измењени сувим климатом. Заступљени су алувијум, смонице, гајњаче, смеђа кисела земљишта и параподзоли. Првобитни биљни покривач аранђеловачке општине биле су шуме. Због константног крчења шума и привођења земљишта пољопривредној намени, предео је знатно измењен, нарочито у алувијалној равни Кубршнице, Пештана, Мисаче, Тулежа и њихових притока, као и на благим долинским странама, терасама, косама и побрђу у целини.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 15

Општина Аранђеловац припада регионалном типу климата средњег дела Шумадије, тј. умерено континенталној клими. Будући да један део општинске територије заузимају и обронци планина Венчац и Букуља, климатске карактеристике ових подручја су специфичне – то је варијетет блаже висинске субалпске климе, са правилним температурним односима. Једна од основних карактеристика овог подручја је да се убраја у крајеве са највишим температурама у току зимских месеци.

3.1.2. Природни ресурси

3.1.2.1. Пољопривредно земљиште

Пољопривредно земљиште (25.438 ha) заузима око 68% укупне територије општине Аранђеловац. Одликује се релативно високом, али просторно доста хетерогеном, природном плодношћу и местимичном деградираношћу ерозијом. Претежним делом се користи за оранице (16.617 ha, тј. 65,3%), углавном осредњег производно-економског потенцијала (3,3% се налази у 1-2 кат. кл., око 70% у 3-5 и 27,3% у 6-8). Нарочито вредне ресурсе чине надпросечно заступљени воћњаци (2790 ha, тј. 11%) и Венчачко виногорије, у коме се последњих деценија крче засади винове лозе, тако да су укупне површине винограда у општини сведене на свега 327 ha, односно на 1147 хиљада родних чокота (58% стања из 1990). Простране ливаде (3617 ha, тј.14,2%) и пашњаци (2086 ha, тј. 8,2%), углавном, доброг флористичког састава, погодни су за производњу квалитетног говеђег и овчијег меса. У периоду 2002-2004. пољопривреда (укључујући скромно заступљен лов, шумарство и водопривреду) бележи раст учешћа у стварању народног дохотка општине (15,2%, 18,7% и 21,7%, респективно), добрим делом због кризног стања у другим делатностима. У складу с апсолутним преовлађивањем приватне својине на земљишту (96,7% пољопривредних површина), овај допринос је готово у целини остварен на 5422 породична газдинства (34,4% од укупног броја домаћинстава), с укупно 2026 активних пољопривредника. Изузев градског и неколико приградских насеља, у већини осталих насеља 75-92% домаћинстава има газдинство, али у структури њихових прихода доминирају непољопривредни извори (72,2%), затим следе мешовити (16,7%), док се чисто пољопривредни ретко срећу (8,4%). Један од узрока наглашене оријентације на запошљавање ван газдинства јесте велика уситњености земљишних поседа (2,2 ha укупно коришћеног обрадивог земљишта у просеку по газдинству). У општини су најбројнија газдинства само са личним приходима, што одражава високи степен сенилизације власника пољопривредних фондова. Централно место у структури производног потенцијала аранђеловачке пољопривреде има ратарство, посебно производња пшенице и кукуруза, у којима се остварују већи приноси од просека Централне Србије. Погодности за производњу воћа и грожђа, а нарочито за развој сточарства, не користе се у пуној мери. Говедарство и свињарство бележи дугорочне негативне трендове, док је у овчарству 2004. године


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 16

дошло до позитивног заокрета, али су бројно стање и продуктивност сточног фонда и даље знатно испод потенцијала локалне крмне базе. Због несигурности пласмана произведених роба по економски задовољавајућим ценама, већина пољопривредника је превасходно оријентисана на задовољавање прехрамбених потреба сопственог домаћинства. Томе доприноси и неорганизованост сфере откупа и услуга за пољопривреду, што у условима недовољне и већим делом амортизоване пољопривредне механизације представља битно ограничење, како за унапређивање агротехничких мера, тако и за искоришћавање могућности побољшања аграрне структуре, куповином и/или узимањем земљишта у закуп.

3.1.2.2. Шуме, шумско земљиште и ловишта

Укупна површина шума на територији општине Аранђеловац износи 8905 ha, тако да је остварена шумовитост подручја од 21,2% у односу на процењену оптималну шумовитост од 30%. Шуме и шумско земљиште у приватном власништву обухватају 6743 ha, односно 75,7% укупне површине. Државне шуме обухваћене су са пет наменских целина које опредељују и посебне циљеве газдовања шумама. Затечени ниво производности се може сматрати осредњим с обзиром да се ради о доминантно храстовим и буковим стаништима. Различите су просечне вредности основних производних показатеља по појединим наменским целинама. У Газдинској јединици „Букуља”, која обухвата територију општине Аранђеловац, доминантне су изданачке шуме на 59,8% укупне површине државних шума, високе шуме су заступљене на 29,2% површине, састојине вештачког порекла на 11,2%, а остало шумско земљиште на 17,8%. Очуване састојине су присутне на 82,2% укупне површине државних шума, разређене састојине на 16,0%, а шикаре и шибљаци на 1,8%. У Газдинској јединици „Букуља” инвентуром шума евидентиране су 24 врсте дрвећа, од којих 18 лишћарских и 6 четинарских. У шумском фонду затечено је 9 алохтоних врста, чије се учешће по запремини (10,2%) може сматрати значајним. Доминантна врста дрвећа је буква. Здравствено стање шума у државном власништву се оцењује задовољавајућим. Високе шуме покривају свега 368 ha укупне површине приватних шума и шумског земљишта, са просечном запремином од 151m3/ha и запреминским прирастом од 3,8 m3/ha. Доминантна је заступљеност изданачких шума на 5475 ha, са просечном запремином од 101m3/ha и запреминским прирастом од 4,4m3/ha. Ловиште „Букуља”, у границама територије општине, спада у велика отворена ловишта са благом тенденцијом смањења ловно-продуктивних површина. Орографски, хидрографски, педолошки и климатски услови су


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 17

повољни. Прехрамбени потенцијал је задовољавајући у току вегетационог периода.

3.1.2.3. Воде и водопривредна инфраструктура

Општина Аранђеловац, смештена на вододелници између сливова Велике Мораве и Саве (Колубаре), једно је од водом најсиромашнијих подручја у Србији. На том подручју сe налазе само мањи, изворишни водотоци, са доста малим протоцима. Посебно је водом сиромашно источно подручје општине у сливу Кубршнице, где су специфични отицаји до око 4 L/s km2, што је за око 50% мање од просека за Србију (5,7 L/s.km2). Водотоци су бујични, са кратким концентрацијама поводња и великим максималним протоцима, након којих наступе дуги периоди маловођа. Подземних вода има само за мање локалне потребе, услед неповољних хидрогеолошких услова. Нека алувијална изворишта су угрожена загађивањем, што још више релативизира њихов значај за снабдевање насеља водом. Због оскудних водних ресурса и велике временске неравномерности протока, једне од највећих у Србији, водна инфраструктура се развијала у тешким условима. Због тога су за потребе водоводног система Аранђеловца континуирано активирана нова изворишта. Систем је дограђиван како би се отклонили или умањили дефицити, посебно у топлим, маловодним деловима године. Располаже са осам изворишта укупног просечног капацитета око 272 L/s, од којих је највеће извориште на реци Букуљи, реализовано акумулацијом „Гараши”, капацитета око 116 L/s. Значајнија су и изворишта на водозахвату „Качер” (60 L/s) и акумулацији „Букуља” (40 L/s), док су сва остала знатно мање издашности и поузданости (две каптаже – извора Кубршнице и Воднице, само по 5 L/s). Локална изворишта малих капацитета и недовољне поузданости утицала су на опредељење да се већи број сеоских насеља повезује са централним водоводним системом. На тај начин је водовод Аранђеловца попримио разуђену конфигурацију мањег регионалног система, са извориштима недовољног капацитета. Стање санитације насеља је незадовољавајуће. Због положаја насеља на вододелници, са малим водотоцима као пријемницима, услови за развој канализације су тежи него обично. Канализациони систем Аранђеловца се развија као сепарациони систем. Обухвата око 80% домаћинстава. Усмерен је према два слива – већи део према Кубршници, мањи према Пештану. На оба крака су реализована постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) – на Кубршници (Бања) за 25.000 ЕС и на Пештану (Даросава) за 8000 ЕС које није у функцији. Сеоска насеља која се налазе у близини магистралних колектора (Врбица, Бања, Буковик, Даросава) спојена су са ППОВ, док остала села своје отпадне воде и чврсти отпад, по правилу, евакуишу у непосредно окружење, најчешће у водотоке. Стање квалитета воде у рекама општине је неповољно, осим у зони изворишта у сливу реке Букуље. Загађења антропогеног порекла мале


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 18

водотоке, са малим протоцима у периоду маловођа, често доводе у лоше стање квалитета, које се означава „ван класа”. Најгоре је стање на реци Пештан, у коју се без пречишћавања улива део канализације због ППОВ који је ван функције, као и на Кубршници, која се загађује неконтролисаним изливима на канализационом систему. Степен заштите од великих вода је различит, варира од водотока до водотока и још не задовољава високе захтеве дефинисане Водопривредном основом Републике Србије. Због тога посебан значај има спречавање изградње у плавним зонама.

3.1.2.4. Минералне сировине

Метали се јављају у неколико типова минерализације од којих је најзначајнији магматски – гвожђе. Гвожђе магматског типа лежишта налази се на Венчацу (КО Брезовац и Горња Трешњевица). Руда је углавном изграђена од магнетита, хромита, хематита, пентландита и других минерала. Компактна руда садржи 45-50 % Fe, док је садржај гвожђа у импрегнационим зонама 12-25%. На Венчацу је раније вршена експлоатација руде гвожђа у атару селу Брезовцу. Такође, у КО Брезовац постоје веће количине руде никла. На Букуљи су пронађене руде калаја – каситерита од економског значаја, руде барита, које су раније експлоатисане, и уранове руде. Појаве и лежишта неметаличних сировина на територији општине Аранђеловац налазе се, углавном, у неогеним творевинама и серпентиниту. Рудоносне стене Венчаца и Букуље представљају основу рударско-индустријске производње аранђеловачке индустрије. Највећи значај имају мермери са Венчаца, ватростална глина и каолин са северних падина Букуље (у КО Врбица и Буковик), гранит са Букуље, као и окер боја, кварц и др. Неогени седименти чине основу данашњег растреситог слоја земљишта, које се на њима образовало. Они такође имају широку примену у грађевинарству. У геолошком саставу Венчаца умногоме учествују мермери који се појављују у облику неправилних сочива променљиве дебљине, а најзначајније су велике масе које имају значајно учешће у грађи самог Венчаца. Најпознатије лежиште мермера налази се на североисточним падинама Венчаца где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија; на тржишту је ова врста мермера позната и као „бели Венчац“. На Венчацу се у шкриљцима налазе мања сочива и веће масе мермера. Неки од ових мермера су непогодни за производњу украсног камена и прерађују се у туцаник, мељу у ризлу или се употребљавају за печење креча. Резерве мермера су, према истраживањима, практично неисцрпне. Сматра се да само до 50 метара од површине терена, уз претпоставку да се може користити 50% мермерне супстанце, геолошке резерве износе 38.000.000 m3.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 19

На Венчацу се могу издвојити три веће мермерне зоне: северозападна, средња и југоисточна. Северозападна или Забрешка мермерна зона протеже се између врбичког засеока Забрежја и Врбичке реке. Средња мермерна зона пружа се од села Бање до села Брезовца, а југоисточна мермерна зона представља највећу мермерну масу на Венчацу. Лежишта мермера на Венчацу убрајају се у прву групу минералних лежишта са постојаним обликом и равномерним распоредом супстанци. Геолошку грађу Букуље чине разноврсне стене. Њено језгро представља гранитни масив који је уоквирен, а делимично и покривен серијом старих стена – кристаласти шкриљци, аргилошисти, местимично и мермери. Ове стене су изливом гранита јаче захваћене контактним метаморфизмом. На северозападним падинама Букуље у гранитском масиву на неколико места се експлоатише гранит за израду коцки, ивичњака и плоча. Због свог минералног састава има велику тврдоћу и изузетне естетске карактеристике. У аранђеловачкој котлини дуж северних падина Букуље (села Врбица, Буковик и Даросава) простиру се наслаге каолинских и других глина које су основа за производњу шамота и керамике. Средиште каолинских наслага је село Врбица код Аранђеловца. Аранђеловачко подручје је главно налазиште веома квалитетне глине и каолина у Србији. Аранђеловачки басен је, поред југоисточног дела Колубарског басена, једини у Србији који садржи економски значајна лежишта ватросталних глина. Она се налазе генерално у два нивоа и то: доњи ниво и горњи ниво ламинираних глина. Керамичке глине формиране су у једном нивоу и то само у западном делу басена у околини насеља Даросава. Ватросталне глине из свих лежишта и налазишта су каолинитског састава и одликују се претежно високом ватросталношћу. На територији аранђеловачке општине има лигнита и лигнитично мрких угљева чија су налазишта расута свуда, али су најбогатија у долини Мисаче. Експлоатација угља је вршена у селима Мисача и Орашац. Наслаге песка се налазе у неогену. Оне су врло слабо везане и изграђене су претежно од кварцних зрна. Експлоатишу се на више места.

3.1.3. Становништво – Привреда – Мрежа насеља и јавне службе

3.1.3.1. Становништво

Последњих пет деценија кретање броја становника општине Аранђеловац карактерише стални пораст – у периоду 1948. до 2002. године број становника се повећао за 53,7%. Интензивнији демографски раст карактеристичан је за период 1971-1981.година (индекс 111), да би потом дошло до његовог успоравања, што се наставило и у току последњег међупописног периода 1991-2002. године (индекс 105,2, односно 103,6 по новој методологији пописа).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 20

Значајне су неравномерности у размештају становништва и популационим трендовима између градског и сеоских насеља, као и између сеоских насеља. Број становника градског насеља растао је током читавог пописног периода (1948-2002.г.), посебно интензивно у периоду до 1980-их година, а затим умеренијим популационим растом који траје и данас. То је резултирало увећањем градске популације за више од 6 пута и достигнутим степеном урбанизације од 50,5%. У истом периоду укупан број становника сеоских насеља смањио се за 30%. Генерално, тај процес је текао спорије него у другим крајевима Србије, али се по насељима он одвијао различитим темпом. У последњем међупописном периоду тренд пораста броја становника међу сеоским насељима имају само приградска насеља Бања, Буковик и Врбица. Релативно спорије опадање броја становника, у односу на остала сеоска насеља, имају насеља из групе 1500-2000 становника: Даросава, Раниловић, Венчане, Орашац и Стојник. Умерено опадање броја становника, али одржавање у групи 800-1000 становника, имала су насеља: Копљаре, Прогореоци, Брезовац, Мисача и Тулеж. Најбрже опадање броја становника имала су насеља: Горња Трешњевица, Босута, Гараши, Јеловик и Вукосавци, која су из категорије 1000-1500 становника, дошла до категорије 400-600 становника, у периоду 1953-2002.године Природни прираштај по насељима, у периоду 1981-2005. године, био је позитиван само код градског насеља, док је код свих сеоских насеља био негативан. Тренд погоршања израженији је у демографском билансу мањих насеља. Старосну структуру становништва одликује висок удео старог и старијег средовечног становништва. Становништво општине је на прагу стадијума дубоке демографске старости (просечна старост 39,9 година), док су најмања насеља у стадијуму најдубље демографске старости. Досадашње промене у економској структури становништва резултирале су повећањем удела непољопривредног становништва на 70-90%, али са релативно ниским стопама активности и високим уделом издржаваних лица. На почетку 21. века просторни размештај становништва је неповољан. Око 70% становништва концентрисано је у општинском центру и приградским насељима (половина у градском насељу и још скоро петина у приградским насељима). Једна петина живи у 7 насеља популационе снаге 1000-2000 становника у средишњем и северном делу општине. Свега једна десетина живи у 8 насеља која броје 400-800 становника, претежно у јужном делу општине. Збирном оценом демографских обележја, извршеном на основу бодовања параметара за 11 демографских показатеља, може се


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 21

издвојити шест категорија насеља које одражавају различите демографске прилике:

• „врло повољне” демографске услове има само градско насеље;

• „повољне” демографске прилике се могу оценити за насеља: Врбица, Буковик и Бања, која су, заправо, приградска насеља;

• „задовољавајуће” демографске прилике имају насеља: Даросава, Венчане, Раниловић, Орашац и Стојник

• „незадовољавајуће” демографске прилике могу се приписати насељима: Прогореоци, Мисача, Тулеж, Копљаре и Брезовац;

• „неповољне” демографске прилике оцењују се код насеља: Гараши, Јеловик, Горња Трешњевица, Босута и Вукосавци;

• ни једно насеље се не може оценити као „врло неповољно”, или са непоправљивим демографским приликама које би водиле његовом скором нестајању.

3.1.3.2. Привреда

До Другог светског рата привреда аранђеловачке општине била је заснована на пољопривредној производњи, трговини, занатству, као и на индустријским погонима везаним за локалну сировинску базу. У другој половини прошлог века дошло је до преусмеравања аранђеловачке привреде са традициoналне структуре, засноване на пољопривреди, трговини, занатству и преради локалних сировина, ка интензивном индустријском развоју, који је заустављен пре петнаестак година, што је довело до пада привредних активности и броја запослених. Основни узроци јесу отежано пословање у ванредним економским околностима, губитак већине тржишта (бивше републике СФРЈ и иностранство), недостатак обртних средстава за трансформацију привредне структуре и успорено одвијање процеса приватизације, тако да још увек није решена судбина неких великих индустријских постројења У Аранђеловцу послује 10 малих и средњих предузећа (МСП) и 119 радњи, СТР-ова и предузетничких радњи и неколико великих корпоративних компанија. Најзначајнији привредни субјекти општине Аранђеловац јесу: • компанија „Књаз Милош” АД, произвођач минералне воде „Књаз

Милош”, лидера на домаћем тржишту, воде Aqua Viva, сокова и енергетских напитака. Компанија је 2004. године приватизована од стране Fonda Salford, односно Danube Foods, рационализована је производња, смањен број радника и побољшани финансијски услови пословања;

• приватна компанија „Пештан”, која у последњих 10 година бележи велики раст и развој у производњи PVC цеви и других производа, првенствено пластике, а бави се и трговином керамике и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 22

грађевинских материјала, пласирајући своје производе и на тржишта суседних земаља; и

• фирма „Кубршница”, познати произвођач цигли и других грађевинских материјала.

Сировинска база, условљена геоморфолошком и петрографском структуром подручја општине (наслаге ватросталне глине, каолина, мермера, кварца, гранита), имала је велики утицај на досадашњи развој индустријске производње. Данас су предузећа која се баве овом делатношћу суочене са значајним проблемима у пословању. То су фирме: Холдинг компанија „Шамот”, која производи материјале високе температуре (приватизација није завршена); „Електропорцелан”, која производи електро проводљиву керамику (фирма није приватизована); и компанија „Венчац”, која производи мермер и гранит (већ дуже ради у негативној зони пословања, нагомилани су велики губици, а власничка структура и даље није решена). Постоји и неколико мањих компанија које запошљавају локално становништво („Бања Комерц” - 60 запослених, делатност производња венчачког мермера, калцијум карбоната, производња фасадних материјала и грађевинских лепкова, фабрика електропорцелана, фабрика „ЕЛКА”). Међутим, потенцијали за развој сектора МСП су слабо искоришћени, јер се ефекат приватизације „Књаз Милош”-а и осталих предузећа осетио, углавном, кроз потрошњу, без видног утицаја на отварање фирми од стране локалног становништва. Услужне делатности су, осим туризма и угоститељства, слабо развијене. Посебно се истичу туристичко-угоститељски објекти и бањски комплекс у Буковичкој Бањи. И у сектору МСП преовлађују производне делатности, док се услугама бави мали број фирми, изузимајући трговину. Према последњим расположивим подацима (1996) у занатству су регистроване 573 радње (279 производних, 156 производно-услужних и 138 чисто услужних радњи). Сумарно се може оценити да се решавање акутних, веома озбиљних проблема привредног развоја општине, не може препустити само тржишним снагама. Неопходна је и подршка општинских институција развоју жељених индустријских делатности, како са становишта равномернијег просторног развоја, тако и из аспекта задовољавања потреба локалног становништва, повећања запослености, традиције и других потенцијала за постизање конкурентности на домаћем и извозном тржишту. У тим оквирима, приоритна је подршка убрзаном окончању процеса приватизације и реалном сагледавању капацитета, потенцијала и могућности великих општинских фирми.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 23

3.1.3.3. Мрежа насеља

Мрежа насеља општине Аранђеловац представља сложен, динамичан и недовољно кохерентан систем, који чини општински центар Аранђеловац са статусом градског насеља и 18 села. Одликују је разноврсност и диференцираност у погледу настанка и развоја, демографске и просторне величине, морфологије, функција, јавносоцијалне и комуналне инфраструктурне опремљености. Територија општине је издиференцирана на неколико природно-географских целина са различитим типовима насеља и насељености. На северу је претежно равничарски предео са селима разбијеног типа са готово сраслим засеоцима дуж путева. На југу је брежуљкасто-брдски предео са селима разбијеног или раштрканог типа. У средишњем, долинском пределу Кубршнице и Пештана формирала се главна развојна осовина општине, са највећом концентрацијом становништва (око 75% укупног становништва), активности и функција. Насеља на руралном подручју општине су релативно велика (само два насеља са мање од 500 становника), са скоро подједнаком заступљеношћу насеља различите величинске структуре. Развијенија и већа насеља су у северном делу подручја општине, док на јужном делу нема насеља већих од 1000 становника. Мрежу насеља одликује скромна функцијска диверзификованост и диференцираност. Нема ни једног насеља услужног типа. На руралном подручју доминирају индустријска и аграрно-индустријска насеља. На такву функцијску типологија насеља, која се заснива на односу учешћа запослених по секторима, у знатној мери утиче висок удео дневних миграната из сеоских насеља. Висок удео дневних миграната у односу на број запослених у месту становања указује на неразвијеност или недовољну развијеност различитих функција сеоских насеља. На основу анализе структуре делатности активног становништва закључује се да је у сеоским насељима процес социоекономске трансформације у зачетку, јер доминирају мање урбанизована у односу на више урбанизована и насеља на прагу урбаности. Тенденција редуковања/смањења функција Аранђеловца у секундарном сектору, неразвијеност сектора услуга, затим развојних, информатичких и других институција могу умањити његов субрегионални значај. Испољене тенденције указују да је Аранђеловац попримио улогу периферије функционалних агломерација Београда и Крагујевца, што опредељује његове шансе за будући развој. У досадашњем развоју општинског центра испољене су тенденције његовог ширења/расипања дуж државних путева првог (М-4) и другог реда, као и дуж улазно-излазних општинских путева. Најинтензивнији развој индустријског, делимично и услужног, сектора одвија се у приградским насељима у инфраструктурном коридору пута М-4, Бањи и Буковику. Може се очекивати наставак испољених тенденција.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 24

У мрежи насеља приградско насеље Бања и насеље Даросава имају развијене нуклеусе индустријског сектора. У погледу специфичних функција заснованих на културно-историјском наслеђу, сектору услуга и јавносоцијалне инфраструктуре издваја се насеље Орашац. Највећи број осталих насеља има развијене поједине функције – Раниловић, Венчане, Тулеж, Стојник, Копљаре и Мисача, или специфичне функције – Гараши.

3.1.3.4. Јавне службе

Релативно развијена мрежа јавних служби одликује се значајном диференцираношћу између градске и сеоске средине, као и између појединих сеоских насеља сходно њиховој доступности. Предшколским васпитањем и образовањем обухаћено је 35,7% деце, и то: 49,9% из урбаног и 22,2% из сеоских насеља, што је још увек низак ниво обухвата. Јаслички и вртићки програм организовани су у пет објеката у Аранђеловцу и дечијем вртићу у Даросави. Предшколске васпитне групе у оквиру припремне наставе за основну школу организоване су у шест објеката у Аранђеловцу и у сеоским насељима (13), изузев у приградском насељу Врбица и насељима са перманентно малим учешћем деце овог узраста (Прогореоци, Г.Трешњевица, Вукосавци и Босута). Недостатак простора изражен је у једном објекту у Аранђеловцу и у насељима Раниловић, Копљари и Орашац. Мрежу објеката основних школа чини 13 осморазредних, 9 четвороразредних и једна школа за децу са посебним потребама. У општинском центру лоцирано је 26% школа, које обухватају половину укупног расположивог школског простора и скоро две трећине ученика. Једина насеља која немају основну школу су приградко насеље Врбица и Прогореоци. Све школске зграде имају проблем подстандардне опремљености лабораторијама и специјализованим кабинетима, посебно у сеоским насељима. Фискултурну салу имају само три градске школе, док су отвореним спортским теренима боље опремљене матичне школе на сеоском подручју. Три средње школе у Аранђеловцу имају обухват од око 80% популације средњошколског узраста, чиме је остварен висок стандард обухвата становништва средњим образовањем. Релативно бољу опремљеност има Економска школа, скромније услове има Техничка школа, док највеће захтеве за реконструкцијом има Гимназија. Све средње школе немају адекватно решене спортске садржаје. Виша технолошка школа за неметале у Аранђеловцу (будућа Висока технолошка школа струковних студија) располаже простором и опремом за нормалан рад, а у плану је даље опремање и осавремењавање лабораторија школе. Здравствена делатност у оштини организована је у јавним здравственим установама, у оквиру Опште болнице и Дома здравља. Општа болница има 38 лекара, што за гравитационо подручје општине представља 1270 становника на једног лекара. У оквиру Дома здравља раде четири диспанзера и 10 амбуланти у сеоским насељима. Амбулантама у сеоским насељима просечно гравитира око 1200 становника на једног


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 25

лекара који долази периодично у току седмице. Проблем је и недостатак апотека. Због тога су становници сеоских насеља приморани да потребе за примарном здравственом заштитом задовољавају у општинском центру. Центар за социјални рад је организован за подручје општина Аранђеловац и Топола. Првенствено води бригу о особама чији је социјални статус угрожен. Аранђеловац је седиште свих органа управе општинског значаја. Сва насеља имају седиште месне заједнице и месне канцеларије, осим Прогореоца. Најкомплетнију мрежу управних и административних служби имају насеља Даросава, Бања, Орашац, Раниловић и Копљаре, насупрот насељима јужног и југозападног дела општине и приградских насеља. Све значајне установе културе (музеј, народна библиотека, центар за културу и образовање) су концентрисане у општинском центру. Недовољно се користе и неадекватно одржавају домови културе у Даросави, Бањи, Копљарима, Орашцу и Раниловићу, као и биоскопске сале у Гарашима, Мисачи и Стојнику. Спортски објекти су неравномерно распоређени, са око 70% објеката у општинском центру. Скоро сва сеоска насеља имају фудбалске терене, док је испод бране Гарашког језера започет акватички центар.

3.1.4. Инфраструктурни системи и објекти заједничке комуналне потрошње

3.1.4.1.Саобраћајна инфраструктура

На подручју општине Аранђеловац заступљен је само један вид саобраћајног система и то друмски саобраћај. На подручју општине пружају се следећи државни путеви: • I реда – М-4, деоница Лазаревац-Аранђеловац-Крћевац дужине

22,5 km; • II реда – пет деоница укупне дужине 88,2 km, и то: Р-202 (Младеновац-

Орашац-Аранђеловац-Букуља-Љиг); Р-215 (Аранђеловац-Рудник-Горња Трешњевица); Р-215а. (Топола-Бања-Аранђеловац-Букуља); Р-200а. (Космај-Венчане-Аранђеловац) и Р-203а. (Белановица-Даросава-Сибница).

Мрежу јавних путева локалног значаја чине 22 деонице укупне дужине око 146,0 km. Укупна дужина основне путне мреже износи 256,7 km, од чега 8,8% државних путева I реда, 34,3% државних путева II реда и 56,9% општинских путева. Савремени коловоз (асфалт-бетон) је заступљен на свим државним путевима и на око 57% (83 km) општинских путева. Стање јавних путева, државних и општинских, није задовољавајуће у погледу нарушености коловозне површине (неравна, испуцала, са пуно


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 26

ударних рупа), променљиве ширине коловоза и осталих елемената који не омогућавају безбедно одвијање саобраћаја прописаним брзинама на појединим деоницама (примењени радијуси хоризонталних кривина, неповољни подужни нагиби нивелета, нефункционисање система одводњавања). Генерална оцена јесте да је потребно реконструисати и рехабилитовати мрежу јавних путева. То се посебно односи на: • државни пут I реда М-4 који не задовољава прописане карактеристике

саобраћајнице овог ранга; • државне путеве II реда Р-215, Р-200а и Р-203а који на појединим

деоницама не задовољавају критеријуме геометрије и коловозне површине; и

• општинске путеве који су на већини деоница у лошем стању како због недовољних финансијских средстава за завршетак изградње (посебно банкина и система за заштиту и каналисање површинских вода), тако и због лошег одржавања (смањена трајност коловоза).

У функционалном погледу мрежа државних путева I и II реда задовољава захтеве развоја подручја и потребе становништва. Државни пут I реда М-4 повезује подручје општине са западним делом Србије, преко коридора X, и са источним делом Србије. Преко тог путног правца остварују се везе са другим државним путевима западно и источно од подручја Општине. Западно од Општине је државни пут I реда М-22 (Ибарска магистрала), којим се остварује веза са београдском агломерацијом, југозападним и западним делом Србије (веза са путем I реда М-5). Источно од Општине се налази државни пут I реда М-23, којим се остварује веза са Младеновцем, Београдом и аутопутем Е-75, са једне стране, односно са Тополом, Крагујевцем и Горњим Милановцем и државним путем I реда М-22, са друге. Везе са суседним општинским центрима и правцима државних путева остварују се државним путевима II реда, као и појединим општинским путним правцима. Неопходно је побољшање мреже јавних општинских путева. Приоритет би требало да има реализација нових деоница са функцијом међусобног повезивања микроразвојних руралних центара, туристичких простора и других саобраћајних тежишта општине са државним путевима, општинским центром и центрима у мрежи насеља суседних општина. На територији општине Аранђеловац постоји организован јавни превоз путника аутобусима у градском и приградском, месном и међумесном саобраћају, а за поједина предузећа су уведени поласци за превоз радника. Процењено је да је 2006-2007. године понуда јавног аутобуског превоза, што се тиче броја полазака и броја линија, била усклађена са потребама. На подручју општине Аранђеловац не постоје железнички транспортни капацитети. Постоји коридор укинуте пруге узаног колосека Вреоци-


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 27

Аранђеловац-Младеновац, познат и под називом „Шумадијска кривуља”. Коридор је, на деоницама које пролазе кроз насеља, у приличној мери нападнут изградњом и сужен ненаменским заузећем простора.

3.1.4.2. Енергетска инфраструктура

Конзумно подручје општине Аранђеловац напаја се из енергетског система преносне мреже Србије преко трансформаторске станице (ТС) „Аранђеловац 1” 110/35/20/10 kV, која располаже са два трансформатора различитих средњенапонских нивоа и то: 110/35 kV снаге 31,5 MVA; и 110/20 kV снаге 31,5 MVA. Напајање ТС „Аранђеловац 1” се врши преко два далековода 110 kV и то из правца: ТЕ Колубара; и ТС 400/110 kV „Крагујевац 2”, чиме је обезбеђен висок ниво сигурности напајања подручја електричном енергијом. У максималном режиму рада далековода 110 kV се преноси снага из правца: Колубаре 40-50 МW уз реактивну снагу до 30 MVA; и Крагујевца 30-40 МW уз ниску стопу реактивне снаге. Из ТС „Аранђеловац 1” се преко далековода 110 kV бр.157 у правцу Младеновца, при максималном режиму рада, преноси енергија и снага до 50 кW. Преко ТС „Аранђеловац 1” енергију добијају ТС средњег напона (СН) 35 kV, 20 kV и 10 kV. Инсталисани капацитета на напонском нивоу 110/х износи 63 MVA, а на нивоу 35/х kV 40 MVA. Кабловске мреже средњег напона има укупно 20 km (од чега 10 kV -3 km и 20 kV-17 km). Надземне мреже средњег напона има укупно 245 km (од чега 10 kV -190 km, 20 kV-20 km и 35 kV - 25 km ). Око 40% електроенергетских објеката је на напонском нивоу 20 kV, а осталих 60% је на напону 35 и 10 kV. Већи део градске и приградске мреже ради под напоном 20 kV, а ванградска мрежа је и даље под напоном 10 kV, и највећим делом је припремљена за прелазак на 20 kV напајање На конзумном подручју ЕД „Аранђеловац” постоји већи број ТС 10/0.4 kV (укупне снаге 94370 kW) и 20/0.4 kV (укупне снаге 31,84 МVА) са одговарајућим напојним водовима који задовољавају садашње потребе потрошача. Источни део подручја општине Аранђеловац напаја се преко ТС 10/0,4 kV којима је примарни извор напајања ТС 35/10 kV „Рудовци” у оквиру ЕД „Лазаревац”, док се северни део (КО Стојник) напаја преко ТС 10/0,4 kV у оквиру ЕД „Младеновац”. Највећи удео у укупној потрошњи електричне енергије има широка потрошња (домаћинства) на коју отпада 56%, а затим потрошња на средњем напону 32%. Електроенергетски објекти тренутно задовољавају потребе потрошача за квалитетно и поуздано напајање електричном енергијом. На подручју општине Аранђеловац налази се крак магистралног гасовода (притиска до 40 бара) који се пружа из правца Младеновца до главне мернорегулационе станице (ГМРС) „Аранђеловац” (капацитет 400 cm3/h) смештене у делу источне индустријске зоне. Од ГМРС „Аранђеловац”


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 28

пружа се разводни индустријски гасовод (притиска до 12 бара) до Буковичке Бање, Даросаве и Гараша (до крајњег потрошача, погона „Каолин”). Након гасификације индустрије, почела је изградња дистрибутивне гасоводне мреже (притиска до 1-4 бара) за широку потрошњу у домаћинствима и другим привредним потрошачима. Изграђена je дистрибутивна мрежа градског гасовода у дужини од око 150 km, реалозовано 4500 кућних прикључака и прикључено девет котларница јавних установа.

3.1.4.3. Телекомуникације и поштански саобраћај

Стање телекомуникација на подручју општине Аранђеловац може се оценити као условно повољно у смислу добре покривености мрежом, релативно високе густине и неравномерног размештаја телефонских прикључака. Укупно је инсталирано 12.356 телефонских прикључака од којих је у функцији 11.214. На подручју града густина телефона износи 46,1 на 100 становника, што је знатно изнад просека за Републику Србију, док на руралном подручју износи свега 16 телефона на 100 становника, што је изразито лоше стање. Стање фиксне телефоније је незадовољавајуће, како по капацитетима тако и по технички застарелом делу мреже. Укупна дужина телекомуникационе инфраструктуре износи око 70 km, од чега је око 40 km оптичких каблова, а око 30 km бакарних спојних путева. На подручју општине Аранђеловац постоји 12 телефонских централа (комутационих чворишта). У главном комутационом центру у Аранђеловцу инсталирана је аутоматска телефонска централа (АТЦ) типа „SIEMENS-EWSD” која је оптичким кабловима везана са надређеним комутационим центрима у Крагујевцу и Београду. АТЦ „Аранђеловц”, преко комутационих чворишта „Стара Варош” и „Индустријска зона”, у децентрализованом типу месне мреже пружа телекомункационе услуге претплатницима на подручју Општине. На подручју Општине (АТЦ „Аранђеловац I” и „Аранђеловац III”) 2007. године почела је реализација система директног приступа интернету преко DSLAM (дигиталног претплатничког приступног мултиплексера) уређаја, којима је омогућена инсталација АDSL прикључака. Подручје је добро покривено мрежом предајника мобилних телефонских мрежа „Телеком Србија” и „Теленор”, која омогућава основни телефонски сервис свим корисницима. У општинском центру Аранђеловац постоји делимично изграђен КДС (кабловски дистрибутивни систем), са веома малим бројем корисника и незадовољавајућим квалитетом услуге. Подручје општине Аранђеловац покривено је мрежом поштанског саобраћаја преко десет поштанских јединица у којима је инсталиран 21 шалтер.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 29

3.1.4.4. Објекти заједничке комуналне потрошње

Формирана је општинска санитарна депонија комуналног отпада на локалитету Цинцарска коса, чије уређење треба завршити. Утврђене су локације за кванташку и сточну пијацу, од којих је уређена само сточна пијаца. Општински центар располаже уређеним градским гробљима (6), од којих је најзначајније Централно гробље на Рисовачи. Капацитет градских гробља ће бити недовољан за плански период. Попуњеност сеоских гробља је скоро потпуна са мало слободног простора за ширење.

3.1.5. Туризам – Заштита животне средине – Заштита природних и непокретних културних добара – Заштита од елементарних непогода

3.1.5.1. Туризам

Подручје општине, са Венчацом, Букуљом, Орашцем, Буковичком Бањом и Аранђеловцем, представља део туристичке регије Шумадијске планине. Расположиви туристички потенцијали и положај у близини већих градских агломерација (пре свега Београдa, центра државног и међународног значаја и главног туистичког центра Србије) представљају фактор развоја бањског, излетничког, руралног, транзитног и других видова туризма. Потенцијали за развој туризма су недовољно искоришћени. За адекватно активирање туристичких потенцијала, непходно је обезбедити следеће предуслове: бољи маркетинг туристичке понуде; развој целогодишње туристичке понуде уз функционалну интеграцију више видова туризма на подручју општине и са непосредним окружењем; развој саобраћајне, комуналне и туристичке инфраструктуре; као и реконструкцију постојећих и реализацију нових смештајних капацитета. Постојећа туристичка понуда организована је у Буковичкој Бањи, општинском центру Аранђеловцу са историјским знаменитостима у непосредном окружењу, туристичким пунктовима Букуља и Гарашко језеро, док су у једном броју села (Орашац, Гараши и Бања) присутни зачеци руралног туризма. Изградња Буковичке Бање резултирала је реализацијом смештајних, јавних и спортско-рекреативних садржаја у зони Аранђеловца, са прихватљивим нивоом комуналне хигијене. Остала места су знатно мање афирмисана као садржаји туристичке и рекреативне понуде. На руралном подручју, нарочито њеном јужном делу, постоје изражени потенцијали за развој руралног туризма, који је до сада био заснован само на локалној иницијативи, без адекватне подршке општинских органа и организација и недовољно функцијски и организационо повезан са бањским и другим видовима туризма. Од смештајних капацитета на подручју општине 2007. године регистровано је око 1600 лежаја, од чега у хотелима око 820, мотелима око 70, дечјем летовалишту око 200 и приватном смештају око 500. У


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 30

Заводу за специјализовану и општу рехабилитацију „Буковичка Бања" постоји још око 60 лежајева. Смештајне капацитете одликује различит ниво туристичких услуга и садржаја. Највише смештајних капацитета концентрисано је у оквиру комплекса Буковичке Бање, која је до сада афирмисана као најзначајнији комплекс туристичке понуде. На територији општине постоји око 500 угоститељских радњи које се већим делом налазе у Аранђеловцу и Буковичкој Бањи, делом и на транзитним правцима и на руралном подручју. Туристички развој општине Аранђеловац у највећој мери зависи од анимирања комерцијалне туристичке и рекреативне тражње, првенствено домаће, али и иностране. Домаћа туристичка тражња за туристичким потенцијалима општине Аранђеловац заснива се већим делом на великим емитивним центрима – Београду и ближим урбаним центрима Шумадије. Тражња је првенствено усмерена према бањском туризму, а само једним делом и према излетничком, манифестационом и руралном туризму. Интерес иностране туристичке тражње се не може побудити само могућностима смештаја и понуде рекреације и забаве, већ првенствено побољшањем квалитета понуде здравственог туризма у комбинацији са културолошким и екотуризмом, заснованим на очуваној природи, диверзитету културног предела и аутентичним културним вредностима (посебно културно-историјским и етнографским). Главни носиoци промоције туризма, координације понуде и потражње и културно-едукативне делатности у туризму су „Туристичка организација Аранђеловца", удружење „Баштина и будућност", организација „Мермер и звуци", стручне службе општине и др.

3.1.5.2. Заштита животне средине

Територија општине Аранђеловац је изузетно сложена у погледу природних одлика (геолошких, геоморфолошких, хидрографских, педолошких и др.) и антропогених утицаја на урбано и рурално подручје. Иако је Просторним планом Републике Србије општински центар Аранђеловац високо категорисан у погледу квалитета животне средине, испољени су проблеми на урбаном подручју. То се пре свега односи на повишени ниво буке, вибрација и загађења ваздуха продуктима сагоревања насталих саобраћајем и топлификацијом, јонизујућим и нејонизујућим зрачењем. Присутан је ризик од појаве хазарда услед изливања опасних материја које се превозе градским деоницама државних путева I и II реда, као и кроз подручја насеља Бања, Орашац, Буковик, Даросава и Прогореоци. Основни проблеми на руралном подручју јесу: нерегулисано прикупљање и неконтролисано испуштање отпадних вода у реципијенте – водотоке и земљиште; неконтролисано и неправило коришћење агрохемикалија у пољопривреди; као и нередовно или одсуство организованог прикупљања чврстог комуналног отпада. На подручју општине Аранђеловац није решен проблем одлагања индустријског, медицинског и отпада из пољопривреде. Проблеми су


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 31

само делимично решени изградњом санитарне депоније комуналног отпада на локалитету Цинцарска коса у насељу Мисача, на којој су примењене заштитне мере (одвођење метана и других отпадних гасова) и планирано проширење капацитета. На тој депонији се одлаже комунални чврсти отпад из домаћинства, кабасти отпад, инертан индустријски отпад, грађевински отпад и шут и медицински отпад који не садржи токсичне материје и патогене клице. Генерално посматрано, стање квалитета воде у рекама на подручју општине је неповољно услед недовољне или неадекватне санитације насеља. Квалитет вода Кубршнице и Пештана изузетно је угрожен, често „ван класе”, због неадекватног одржавања и неконтролисаних излива на канализационој мрежи и постројења за пречишћавање отпадних вода у Даросави које је ван функције. Најповољније стање животне средине имају насеља са мањим бројем становника на брежуљкасто-брдском подручју и у подножју планина Венчац и Букуља. На основу расположивих података из система мерења меторолошке станице Буковичка Бања у периоду 1995-2000. године није било прекомерног загађивања ваздуха.

3.1.5.3. Заштита природних и непокретних културних добара

На подручју општине Аранђеловац три добра су заштићена по два основа, као природна и непокретна културна добра од изузетног или великог значаја – део села Орашац, пећина „Рисовача” са археолошким налазиштем и Парк Буковичке Бање. На подручју општине заштићена су још три природна добра, споменика природе. За један споменик природе покренут је поступак да се брише из евиденције заштићених природних добара. На подручју општине Аранђеловац од преосталих 15 утврђених непокретних културних добара, за 12 је утврђен статус споменика културе. Евидентирана су два непокретна културна добра која уживају претходну заштиту. Валоризовано је 126 објеката и локалитета, од тога: 52 објекта народног градитељства, 35 археолошких локалитета, 4 сакрална објекта, 2 објекта профане архитектуре, 10 гробља и крајпуташа и 25 споменика и обележја из претходних ратова.

3.1.5.4. Заштита од елементарних непогода

Подручје општине Аранђеловац изложено је готово свим елементарним непогодама различитог интензитета. Најчешће елементарне непогоде јесу клизишта, ерозије, поплаве, електрична пражњења и земљотреси. Од свих појава, земљотреси и поплаве изазивају највеће материјалне и еколошке последице. Трусно подручје се приближно пружа линијом Букуља-Орловица-Ваган-Крушевачки вис-Лазаревац. Сматра се сеизмички лабилном зоном, јер се налази на додиру старог српско-македонског масива и млађих веначних


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 32

планина. Карактеристика овог подручја јесте да генерише земљотресе са дубоким хипоцентром, који се манифестују на широком епицентралном подручју и изазивају веће индиректне од директних штета. Максимална амплитуда земљотреса забележена на овом подручју износила је 80 МCS скале, са епицентром на Руднику. Према Прогностичкој карти Сеизмолошког савеза Србије, максимална очекивани сеизмички интензитет земљотреса износи 80 у јужним деловима и 70 МCS у свим осталим деловима општине. Ерозиони процеси су веома распрострањени на територији општине. Преко 57% територије општине је захваћено процесима средње, јаке и екцесивне ерозије. Ширењу ерозионих процеса погодује брдско-планински рељеф, неповољна геолошка грађа и недовољна примена мера aнтиерозионог газдовања земљиштем. На подручју општине је евидентирано 72 клизишта, од којих су пет већих размера. Пораст бујичних водотокова и формирање поплавних таласа услед интензивних или дуготрајних киша, или блокирања водотокова, може да буде узрочник поплава на подручју са потенцираним процесима ерозије и оскудном вегетацијом. Присутна је ерозија плувијалног типа са акумулационим процесима у нижим и обалним деловима. Посебан ризик за предметно подручје представљају појаве везане за заштиту хидрогеолошког ресурса, то јест заштиту квалитета изворских и подземних вода. Према учесталости, најизраженије су опасне метеоролошке појаве, као што су снажне кише праћене ветром и ветар олујне јачине који редовно изазива велика оштећења на електромрежи са прекидом снабдевања корисника и обарање стабала. Појаве града и суградице изазивају највеће штете. Пожар је честа последица и елементарних непогода и хаварија, али и њихов узрочник. Што се ризика од пожара тиче, најугроженија су насеља, пре свега центар Аранђеловца. Шумски комплекси (Букуља), угрожени су услед недовољне уређености пожарних препрека, проласка саобраћајница и далековода и слабе могућности саобраћајног прилаза. Техничко-технолошке катастрофе могу да се јаве услед изливања нафте и нафтних деривата у водотокове, при транспорту кроз лако угрозива подручја поред саобраћајница, где је највећа релативна могућност ексцеса. Значајан ризик за разматрану територију представљају загађења животне средине која могу достићи ниво елементарне непогоде а последица су рударских и геолошких радова, бушења, раскопавања, позајмишта, раскривке, мајдани, каменоломи и рудници, услед специфичног технолошког поступка и токсичног контакта са подземним водама, али и акциденти на њима. Каменоломи на Венчацу, према ризику по обиму и могућности појава акцидента представљају реалну


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 33

опасност за шире подручје, па морају бити предмет посебних стручних и научних анализа. На подручју општине, с обзиром на значај Аранђеловца као административног и привредног средишта, близину других регионалних центара и зону од значаја за одбрану земље, присутне су објективне опасности од глобалног тероризма и насилног екстремизма, конвенционалних војних претњи свих облика и организованог криминала. Сразмерно објективним опасностима којима се угрожавају витални интереси државе, на овом подручју неопходно је спроводити мере заштите и управљења одбрамбеним капацитетима.

3.1.6. Тенденције у изградњи и уређењу простора

Основна одлика јесте да преовлађује непланско коришћење, уређење и изградња простора општине. Један од разлога јесте што је за подручје Општине постојао у протекле две деценије само један донет/важећи стратешки плански документ – Генерални урбанистички план за град Аранђеловац и Измене и допуне Генералног плана Аранђеловца из 2002. године. Постојећи начин упраљања грађевинским земљиштем одвија се у условима слободног промета земљишта и одсуства тржишта земљишта, одсуства тржишних механизама и институција и релативно компликованих административних процедура. Другим речима, поставља се питање да ли се може говорити о непланској изградњи у ситуацији када нема планских докумената, општинских аката, политике и програма управљања грађевинским земљиштем, ни других усмерења за кориснике простора о могућим начинима коришћења и изградње простора и када се не примењују расположиви инструменти контролног система. Једна од последица јесте да нису установљени заштитни појасеви дуж свих путева, нити правила и режими уређења и изградње тих појасева. Друга, да није вршено благовремено прибављање земљишта за изградњу и реконструкцију путева и осталих инфраструктурних система, јавних објеката и површина на подручју општине. Општински центар има испољену тенденцију ширења дуж свих јавних путева у рубној зони града, првенствено дуж пута М-4. Испољене тенденције ширења Аранђеловца и непланске изградње на улазно-излазним правцима у град имају за последицу губитак урбаног идентитета и урбаног начина уређења простора, као и трајан губитак квалитетног пољопривредног земљишта, његовим претварањем у скупље грађевинско земљиште, нарочито у долини Кубршнице. Губитак урбаног идентитета и начина уређења простора доприноси смањењу атрактивности Буковичке Бање и Аранђеловца за позиционирање у мрежи бањских и урбаних центара Србије.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 34

Тенденција непланске изградње дуж јавних и некатегорисаних путева присутна је и у атарима осталих насеља, нарочито на северном, брежуљкастом и средишњем, долинском делу подручја општине. Најинтензивнија изградња, највећа изграђеност и интензитет коришћења простора су у централнојм зони Аранђеловца и у приградским насељима дуж пута М-4, нарочито у насељу Бања на деоници која повезује пут М-4 са путем М-23, са тенденцијом ширења ка Тополи, затим дуж пута Р-202 на правцима према Орашцу и Букуљи, дуж путева Р-200а и Р-215 и локалних путева у приградским насељима Врбица и Бања, са тенденцијом спајања са урбаним подручјем општинског центра.

3.2. ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ

3.2.1. Природни услови

Пoтeнциjaли На територији општине Аранђеловац су распрострањени терени који су у геотехничком погледу повољни до условно повољни за изградњу насеља. Ово се пре свега односи на објекте индивидуалног становања у сеоским насељима између 200 и 300 метара надморске висине. У овој висинској зони ситуирано је чак 40% становника општине на теренима нагиба дo 5%. Управо ови нагиби погодни су и за изградњу већих насеља, уз обавезну хидромелиорацију. Терени на вишим надморским висинама, као и подручја са већим нагибом терена је неопходно обезбедити од дејства ерозивних и флувиоденудационих процеса и на тај начин их привести намени. Алувијална наносна тла су посебно погодна земљишта за пољопривреду аранђеловачке општине. Ово земљиште је најчешће под ливадама, или у случају да је заштићено од поплавног дејства, на њему може да се гаји кукуруз, шећерна репа и поврће. Иловасти алувијум се сматра изузетно плодним земљиштем, понекад је потребна примена агротехничких мера које повећавају његову плодност, као и дубоко орање и примена органских и вештачких ђубрива. Погодно је за разноврсну ратарску производњу. Смоница има високу пољопривредну вредност за гајење разноврсних култура. Гајњача је лако обрадива због своје растреситости на површини. Погодна је за ратарску производњу, воћарство и виноградарство. Уз примену одговарајућих агротехничких мера, перформансе овог земљишта могу се знатно побољшати. Смеђа кисела земљишта су погодна за гајење ражи и кромпира

Природни биљни покривач представљен је шумском асоцијацијом на падинама Букуље и Венчаца. Деградираних шума има на Шутици, Орловици и Вагану. На територији општине најраспрострањеније су шуме букве. Од 500 метара надморске висине, све до врха Букуље на свим експозицијама доминирају букове шуме. За развој и обнављање шумских заједница изузетно је повољан локални хумидни климат субпланинског региона на Букуљи. На вишим деловима Венчаца,


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 35

доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, а нижи делови су под њивама, воћњацима и виноградима. Горња граница простирања винограда на Венчацу износи 540 метара н.в. и до те границе би требало вршити њихову садњу. Преседан представља чињеница да је на деловима северних, осојних страна Венчаца и Букуље могуће садити винограде, иако по климатским и геоморфолошким карактеристикама не би требало да успевају на овим локацијама Најповољнији за изградњу индустријских објеката су равни и блaгo нaгнути тeрeни (нaгиба дo 3% зa вeћe и дo 5% зa мaњe индустриjскe кaпaцитeтe) углавном у пoстojeћим нaсeљимa. Подручје Аранђеловца представља веома перспективно подручје са становишта минералних вода. Многобројни извори и појаве минералних вода упућују на постојање јединствене издани минералних вода везаних за контакт масива Букуље и неогених седимената. Најпознатији су извори на подручју Буковичке Бање, који се користе дуже од 150 година. Температура ових минералних појава варира од 20 до 25° C. Блажи висински субалпски климат заступљен на Букуљи и Венчацу одликује се правилнијим температурним односима, што је посебно значајно у развоју лечилишног туризма на овим просторима, као и за развој шумарства и винове лозе.

Ограничења Ерозиони процеси на територији општине су директно условљени радом човека. Представљају ограничење за развој угрожених делова подручја и заштиту природних ресурса од флувиоденудационих процеса, којима се односи површински високовредни слој земљишта. На подручју општине Аранђеловац изузетно је распрострањена појава клизишта са стварањем урвина на територијама растреситих неогених седимената, које могу утицати не само на развој насеља, већ и на пољопривредну производњу у појединим сеоским атарима. Неопходно је систематско спровођење антиерозивних мера, због санирања постојећих еродираних земљишта и спречавања даљих ерозивних процеса на подручју општине. Бујични карактер свих водотока представља ограничење за изградњу и пољопривредну производњу у плавним зонама. Током летњих месеци присутан је проблем недовољне влажности земљишта који се може решити једино хидротехничким мерама мелиорације.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 36

3.2.2. Природни ресурси

3.2.2.1. Пољопривредно земљиште

Потенцијали Основни потенцијали општине Аранђеловац за одрживо коришћење пољопривредног земљишта и унапређење пољопривредне производње јесу:

• хетерогени природни услови, који пружају могућност усклађивања понуде широког асортимана квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа са захтевима тржишта, посебно за задовољавање локалне туристичке тражње;

• значајне резерве за раст приноса свих пољопривредних култура, с ослонцем на принципе интегралне заштите и прихрањивања биља, без штетног утицаја на услове животне средине и биодиверзитет;

• природне предиспозиције за производњу овчијег, говеђег и козјег меса и млека, односно њихових прерађевина, врхунских одлика квалитета, како због релативно високе заступљености ливада и пашњака у структури коришћења пољопривредног земљишта, тако и због агроеколошких погодности за унапређење производње сточног крмног биља на ораницама;

• изванредни природни услови и задовољавајућа саобраћајна доступност за оснивање комерцијалних засада воћа (плантажна производња високородних сорти шљива, јабука, кајсија, брескви, крушака, трешања, малина, купина, боровница, рибизли и др.);

• вековна традиција у производњи квалитетног грожђа и чувених вина на теренима који се простиру присојним обронцима планине Венчац;

• природне и технолошке погодности, посебно у брдским атарима, за офанзивнији приступ развоју органске производње воћа, поврћа, лековитог/ароматичног биља, јагњећег меса и др.;

• педолошке, климатске и хидролошке погодности за интензивирање повртарске производње у плодним котлинским пределима;

• задовољавајућа покривеност села ветеринарском службом;

• добра сировинска основа за формирање и рентабилно пословање сабирних центара за откуп, класирање, дораду, паковање, етикетирање и организовани пласман и промоцију воћа и поврћа, лековитог биља и шумских плодова, печурки, меда и сл.;

• могућности делимичног ублажавања проблема незапослености, ангажовањем на преради висококвалитетних сировина у малим породичним погонима на газдинствима/у селу, уз поштовање предвиђених стандарда и формирањем марке/заштите географског порекла, првенствено у производњи традиционалних прерађевина од јунећег, свињског и овчијег меса и крављег млека, као и у преради воћа;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 37

• локално хетерогене погодности за допунско активирање сеоског становништва у широком спектру разноврсних туристичких и других комплементарних делатности;

• реални изгледи за интегрисање производње висококвалитетне, односно органски произведене хране и пића са здравственим, спортско-рекреативним, излетничким, руралним, конгресним и другим видовима туризма у Буковичкој Бањи и руралном залеђу; и

• могућности коришћења институционалне подршке одрживом пољопривредном и руралном развоју локалних заједница, услед оријентације аграрне политике Републике Србије на прихватање модалитета, процедура и стандарда Европске уније.

Ограничења Очување, заштиту и адекватно коришћење пољопривредног земљишта и других агроеколошких добара општине Аранђеловац отежавају следећа ограничења:

• несигурност пласмана пољопривредних производа у којима подручје општинe има компаративне предности, посебно воћа и сточних производа, по задовољавајућим ценама;

• исувише уситњен и распарчан земљишни посед, па стога и немогућност да се приходима од пољопривреде обезбеде средства неопходна за улагања у развој, унапређивање и укрупњавање сопственог газдинства и за опремање и одржавање домаћинства према савременим цивилизацијским стандардима;

• дубока старост пољопривредног становништва, која прети потпуним гашењем домаћинстава са чисто пољопривредним изворима прихода;

• низак степен робности производње ситних газдинстава, што се може јавити као битно ограничење за сигурно и континуирано обезбеђење довољне количине квалитетних сировина при реновирању постојећих, односно изградњи нових прерадних и складишних капацитета;

• уништавање педолошког слоја експлоатацијом минералних сировина, уз истовремено игнорисање законске обавезе уређења и рекултивације деградираних терена;

• изложеност значајног дела територије општине процесима јаке и ексцесивне ерозије, који намећу озбиљна ограничења за развој пољопривредне производње;

• успорена дифузија научно-техничког прогреса, савремених еколошких стандарда, економских знања и тржишних информација у пољопривредну праксу, пре свега због непостојања одговарајуће саветодавне пољопривредне службе, контроле примене и атестирања средстава за заштиту биљака од болести и штеточина, санитације сеоских насеља и сл.;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 38

• производна и доходовна хендикепираност виших предела општине, у којима преовлађују релативно слаба земљишта и постоје значајна рељефна ограничења при обради скромно заступљених ораница и много неповољнији општи тржишни и инфраструктурни услови, у односу на терене на нижој надморској висини;

• недовољна развијеност свих видова инфраструктуре у већини сеоских насеља, што битно умањује њихову инвестициону привлачност зa диверзификацију економских активности и организовање пољопривредне производње у ефективнијим економским и друштвеним структурама;

• слаб квалитет и низак ниво опремљености пољопривредних газдинстава савременом механизацијом и уређајима, нарочито машинама за олакшавање производње, транспорта и складиштења сточне хране, као и санитарно-хигијенском опремом стајског смештаја;

• испод просечан број говеда на 100 ha обрадиве површине (25) у односу на Централну Србију (33), који је преполовљен у периоду 1990-2005. године, тако да известан напредак у овчарству није довољан за пуно коришћење крмне основе природних травњака, што утиче на њихову деградацију;

• нефункционисање задруга и произвођачких асоцијација;

• нерешен имовинско-правни статус капацитета који су изграђени у оквиру чувене Венчачке виноградарске задруге;

• ниска инвестициона способност преовлађујућег дела домаћинстава са газдинством и општинског кредитног фонда за подршку пољопривреди и Аграрног буџета Републике; недостатак развојних програма и локалних акционих група за прихватање иницираних развојних пројеката на локалном нивоу од стране међународних агенција; и

• слаба информисаност сеоског становништва, ниска склоност ризику, свест о бројним ограничењима која рађа немотивисаност и апатију, неповерење у институције система, пре свега у финансијски систем и удруживање.

3.2.2.2. Шуме, шумско земљиште и ловишта

Потенцијали Просечна запремина државних шума општине Аранђаловац изнад је просека државних шума у Србији. Висок је степен очуваности државних шума, нарочито изданачих (око 57,3%). Шуме се карактеришу релативно добром обраслошћу. Стање шума по мешовитости се може оценити повољним због доминације мешовитих састојина, што доприноси њиховој високој биоеколошкој стабилности и већој предеоној вредности и потенцијалима природне опремљености за рекреацију.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 39

Значајна је заступљеност површина са различитим заштитним функцијама шума. Најповољније је стање заштитних шума у сливу изворишта вода у којима просечна запремина износи 213 m3/ha и запремински прираст има релативно високе вредности. Према станишним условима ловиште „Букуља” има добре услове за гајење срне, зеца, дивље свиње и пољске јаребице, док је за гајење фазана неопходно пуштање вештачки произведених фазана у ловиште.

Ограничења Доминантна је заступљеност изданачких шума на 81,2% површине приватних шума и шумског земљишта и на 59,8% површине државних шума. Најнеповољније стање државних шума је у састојинама намењеним производњи дрвета у којима доминирају састојине изданачког порекла. Проблем представља повремено бесправно коришћење и злоупотреба шума, као и пашарење у састојинама обухваћеним обнављањем и у зонама водозаштите, што се све негативно одражава на укупан потенцијал шуме. Током 2005-2006. године дошло је до појаве каламитета губара у храстовим шумама. Мир у ловишту нарушава саобраћај, употреба механизације у пољопривредној производњи, близина сталних и викенд насеља.

3.2.2.3. Воде и водопривредна инфраструктура

Потенцијали Највреднији водни ресурси општине су већим делом већ искоришћени. Најзначајније извориште јесте река Букуља, захваљујући шумовитости слива и предузетим мерама заштите. На реци Букуљи су реализоване две акумулације – „Букуља” и „Гараши”. Извориште је поступно проширивано у низводном смеру, према реци Качер, још једном добро очуваном изворишту на подручју општине. То су једини потенцијали на којима се могу заснивати прелазна решења за снабдевање општине водом, до реализације Шумадијског подсистема у оквиру Ибарско-шумадијског регионалног система за снабдевање водом. И након реализације тог регионалног система, ради обезбеђења неопходне поузданости система и у хаваријским ситуацијама, горњи ток реке Качер са саставницама (Букуља, Босута и Раслова) ће представљати највреднији хидрографски и водни потенцијал општине Аранђеловац. Због тога је неопходно предузети мере санитације насеља Јеловик и Босута на поменутим рекама и спречити непланску изградњу дуж пута Белановица-Гараши.

Ограничења Једно од кључних ограничења за развој општине јесу доста оскудни водни ресурси и изразито велика временска неравномерност водних


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 40

режима. Посебно су неповољни режими малих вода, доста дугог трајања, који су кључно ограничење за све видове коришћења вода. Да би воде тих релативно малих водотока могле да се уреде, користе и ефикасно штите потребне су акумулације. Због топографских, урбаних и других околности јако су сужене могућности за њихову реализацију, што знатно релативизира оскудне водне ресурсе општине. Услед тога је неопходно успоставити следећа ограничења и услове развоја подручја:

• Водоводни систем ће се развијати у све напрегнутијим условима, ширењем на низводне деонице водотока (нов водозахват на реци Качер и акумулација на Босути), што захтева препумпавање воде према Аранђеловцу.

• Због одсуства локалних изворишта прихватљивог квалитета, већина села мораће да се повезује са водоводним системом Аранђеловца, што поскупљује развој и одржавање тог система.

• Отежани су услови за санитацију насеља. Због вододелнице на којој се налазе општински центар и остала насеља, неопходна је реализација више посебних постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ). Због малих вода у рекама – пријемницима, неопходан је развој канализационих система високих перформанси (велики обухват домаћинстава, поуздан рад без неконтролисаног истицања отпадне воде у окружење) и ППОВ високе ефективности (БПК5 ≤ 5 mg O2/L на излазу из ППОВ).

• Због недостатка воде, као и врло тешких услова за заштиту вода, не постоје услови за развој индустрија које троше веће количине воде за технолошке потребе.

• На подручју општине практично нема воде за реализацију већих система за наводњавање. Могу се реализовати само мањи системи коришћењем локалних изворишта, и то само за наводњавање високо вредних плантажних култура применом рационалних метода наводњавања типа „кап по кап”.

• Заштита водених и приобалних екосистема је отежана због неравномерних протока. Захтева реализацију објеката (малих акумулација) за уређење водних режима. Потребно је заштитити од непланске градње све потенцијалне локације на којима се могу реализовати мале акумулације.

• Заштита од поплава је отежана због бујичних режима свих водотока на подручју општине. Захтева спровођења организационих и хидротехничких мера.

• Ради заштите површинских копова у оквиру РЕИС Колубара од вели-ких вода Пештана и Даросавице, приоритет има заштита простора за планиране објекте и радове на тим рекама.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 41

3.2.2.4. Минералне сировине

Потенцијали На рудно експлоатационом подручју општине Аранђеловац у току је експлоатација мермера, гранита, каолина, глине, гвожђа и калаја. На подручју Просторног плана детерминисан је већи број рудних лежишта различите запремине, минералног или стенског састава, од којих се могу користити они који нису у колизији са режимима заштите изворишта вода, природних и непокретних културних добара. Истраженост минералних ресурса на подручју општине је повољна, а њихова експлоатација има већи економски значај за подручје општине. У том смислу, ово подручје по бројности и разноврсности ресурса представља једно од најперспективнијих у Србији. Потенцијали минералних сировина на предметном подручју огледају се у практично неисцрпним количинама квалитетног мермера на Венчацу, чија је експлоатација, према неким ауторима, могућа у наредних 10.000 година, с обзиром на постојеће истражне радове. Потенцијал представља и чињеница да је предметно подручје богато различитим врстама минералних сировинама, које су доступне већ на малој дубини, тако да је експлоатација једноставна. Поред тога, Министарство рударства и енергетике је катастром истражних и експлоатационих поља детерминисао локације за даљу експлоатацију. Будући да је већ дефинисан систем откупљивача и прерађивача минералних сировина на подручју општине, то се може сматрати тржишном компаративном предношћу у односу на остала подручја Србије богата минералним сировинама.

Ограничења Ограничења експлоатације минералних сировина јављају се услед режима заштите изворишта водоснабдевања, предела и природних добара. Поред тога, ограничење јесу негативни утицаји експлоатације минералних сировина на окружење, тако да даље ширење и отварање нових копова на појединим локалитетима на Венчацу и Букуљи може озбиљно да угрози археолошке локалитете, споменике културе и развој туризма. Због тога је неопходно ускладити границе експлоатације минералних сировина и зона њиховог утицаја са захтевима заштите наслеђа и туристичких ресурса.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 42

3.2.3. Становништво – Привреда – Мрежа насеља и јавне службе

3.2.3.1. Становништво

Потенцијали Сеоска насеља, са преко 2000 становника, као и насеља 1500-2000 становника, у највећој мери су трансформисана и имају демографски потенцијал који оправдава развој насељских садржаја и постепено осамостаљивање у функционалном смислу. И поред значајног пада природног прираштаја на подручју општине Аранђеловац, миграторна компонента утицала је на раст становништва приградских насеља и успоравање опадања броја становника у насељима категорије 1000-2000 становника, као и у појединим мањим насељима. Миграције из насеља са подручја других општина, због близине Београда и очекиваног пораста квалитета живљења у насељима општине Аранђеловац, могу допринети ублажавању промена у старосном саставу становништва на претежном делу сеоског подручја. Потенцијал представља релативно повољна образовна структура сеоског становништва (са средњим образовањем је просечно 33,5%, а у појединим насељима око 50% становника изнад 15 година), тако да се може очекивати усложњавање социоекономске структуре и виши степен друштвене трансформисаности насеља. И најмања насеља у општини још увек нису у фази демографског пропадања које би водило њиховом нестајању. Иако преовлађују негативни демографски процеси и појаве, јачина негативних утицаја се још увек не може оценити као непоправљива. Повећање учешћа досељеног становништва у насеља из категорије 1500-2000 становника и 800-1000 становника, допринело је смиривању депопулационих процеса у последњем међупописном периоду. Овај тренд видљив је и код насеља из категорије са мање од 800 становника и може се очекивати да ће допринети позитивним демографским процесима у наредном периоду.

Ограничења Градско насеље је у знатној мери преузело функцију биолошког обнављања, а имајући у виду и промене у степену концентрације становништва успостављаће се све оштрија демографска диференцијација између урбаног и руралног подручја, која отвара проблем уједначавања развоја на подручју општине. У селима са смањењем укупног броја становника, упоредо опада учешће радно способног становништва, што ће представљати озбиљан проблем за развој руралног подручја. Учешће жена у активном становништву износи 35-45% у сеоским насељима, док је удео жена које обављају занимање још мањи (14-35%). То може да поспеши емиграцију женског дела популације и да утиче на


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 43

смањење фертилног контигента и повећање диспропорција у полној структури сеоског становништва. У погледу удела старог становништва, сва сеоска насеља показују регресивне тенденције. Према стопама природног прираштаја и стопама репродукције, сва сеоска насеља су демографски регресивна, релативно су високо друштвено трансформисана, али су уједно ушла у фазу друштвене стагнације. Мала густина насељености, посебно у насељима са мање од 800 становника, условљава слабије развијен друштвени стандард и мање тансформисан тип насеља. Висок удео дневних миграција радне снаге из сеоских насеља, посебно у односу на број запослених у месту становања, указује на низак ниво друштвене трансформисаности свих сеоских насеља.

3.2.3.2. Привреда

Потенцијали Oснoвни пoтeнциjали општине Аранђеловац у домену привредног развоја јесу:

• значајне резерве ватросталне глине, каолина, мермера, кварца, гранита и других вредних сировина за развој прерађивачке индустрије, чији ће се потенцијали прецизније утврдити посебном студијом о могућностима експлоатације минералних сировина на подручју општине;

• квалитетни ресурси (пољопривредно земљиште, термоминерални извори и др.) за развој пољопривреде и туризма;

• повољан географски и саобраћајни положај;

• изграђени производни, инфраструктурни и услужни капацитети за усклађивање локалне структуре привредних активности са захтевима домаћег и извозног тржишта, посебно за: развој бањског туризма; снабдевање реномираним минералним водама и другим безалкохолним напицима; експлоатацију и прераду мермера и других неметаличних минералних сировина; призводњу и рециклажу пластике и др.;

• реноме и традиција у производњи врхунских вина и низа других квалитетних пољопривредно-прехрамбених призвода; и

• високостручни и образован кадар, близина научних и образовних институција.

Кључни потенцијали просторне организације индустрије и МСП у општинском центру и микроразвојним центрима јесу следећи:

• рационалније и ефиканије коришћење постојећег грађевинског земљишта и формирање инфраструктурно потпуно опремљене индустријске зоне на подручју катастарске општине Бања у обухвату


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 44

генералног плана за Аранђеловац и зоне/комплекса МСП на подручју катастарске општине Буковик у обухвату и, делом, ван обухвата генералног плана за Аранђеловац, уз рестриктивно ширење тих зона на нове површине поред државног пута I реда М-4;

• инициране зоне и комплекси МСП које би требало инфраструктурно потпуно опремити у Даросави-Прогореоцима, Орашцу, Стојнику, Врбици и Копљару; и

• релативна доступност урбаних центара у окружењу општине и општинског центра појединим микроразвојним руралним центрима са ресурсном основом (Гараши, Брезовац, Венчане и др.).

Ограничења Стагнантне економске тенденције у послeдњих петнаестак година и спорост процeса рeорганизациje и приватизациje прeдузeћа, суочиле су аранђеловачку привреду са озбиљним ограничењима у ефикасном коришћењу наведених и других економских потенцијала. Највећи проблем представља драстичан пад запослености. У периоду 2005-2007. чак 3700 запослених је прекинуло радни однос, углавном, услед реструктурирања друштвених предузећа („Шамот” - 1300 и „Електро-порцелан” - 500 запослених) и смањења броја запослених у приватизо-ваним фирмама („Књаз Милош” - 1000, „Победа” - 83 и конфекција „Рудник” - 650 запослених), а у далеко мањој мери због смањења броја запослених у средњим и малим предузећима (угоститељско предузеће „Буковичка Бања” - 70, штампарија „Напредак” - 104 запослена). Имајући у виду даља реструктурирања у предузећима Шамот, Венчац, Електропорцелан, Елка, Стандард и др., очекивање је да ће се ова тенденција наставити и наредних неколико година. Стога се нарочита пажња мора поклонити отклањању следећих ограничења:

• висок стeпeн нeзапослeности, уз рeлативно нeповољну квалификациону структуру нeзапослeних и нeдостатак кадра у области мeнаџмeнта, развоjа и маркeтинга, информатикe и др.;

• недовољна подршка развоjу приватног прeдузeтништва, посебно у погледу комуналног опремања погодних локација;

• наслеђена привредна структура, са недовољно развијеним предузетништвом и активностима локалног становништва у оснивању и вођењу сопствених фирми;

• капитално-интeнзиван карактeр досадашњег индустриjског раста, који се ослањао на локационо нeфлeксибилне и рeсурсно условљeне капацитeте, са великим обимом матeриjалних инпута за производњу и транспорт тeрeта у коришћењу локалних ресурса (воде, мермера, камена, пољоприврeдних сировина, пeска, глинe, водe и др.);

• низак ниво продуктивности рада, ниска искоришћeност капацитeта, губитак тржишта и пад извоза због разних eкстeрних и интeрних чинилаца, нeдостатак обртних срeдстава, отeжан пласман производа и услуга, ниска рeпродуктивна способност, пословањe са губицима и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 45

проблeми са ликвидношћу и растом задужeности поjeдиних прeдузeћа, низак ниво личних зарада, отeжана наплата потраживања;

• непоузданост постојећих земљишних књига, тј. система регистрације власништва над земљиштем и некретнинама, што отежава и могућност кредитирања и израде адекватних биланса пословања општинских фирми;

• велике просторне неравномерности у нивоу општег социоекономског развоја између општинског центра и руралног залеђа, посебно у погледу доступности јавним службама и развиjeнoсти саoбраћаjнe, хидрoтeхничкe, енергетске, телекомуникационе и другe инфрас-труктурe;

• недовољно уважавање eколошких критeриjума у досадашњем развоју, са нeповољним eфeктима на животну средину урбаног и руралног простора; и

• сиромаштво значајног дела становништва, посебно изражено у домаћинствима бeз запослeња, са ниским стeпeном образовања, са избeглицама, старим лицима и сл., као један од општих проблeма транзициje социоeкономског систeма у Србији.

Посебно ограничење за развој привреде на подручју општине Аранђеловац представља непостојање услова за развој индустрија које троше веће количине воде за технолошке потребе. То условљава само развој капацитета „чистих” индустрија, са вишим степеном финализације, малим специфичним утрошцима воде по јединици производа и малим ефлуентним оптерећењем, које се отклања у самом предузећу, пречишћавањем отпадних вода и рециркулацијом воде у технолошком процесу. Генерално се може оценити да су кључни проблеми и ограничења просторне организације индустрије и МСП на подручју општинског центра следећи:

• нерационална организација простора и неискоришћеност грађевинског земљишта у индустријској зони „Кубршница”;

• неадекватан положај и негативни утицаји на животну средину и окружење (градске и бањске функције и остале намене у непосредном окружењу) индустријских зона „Град”, „Пештан” и других појединачних комплекса и локалитета; и

• непланска изградња у иницираној услужној зони „Бајковица” поред државног пута Р-202 на правцу према Орашцу, са негативним утицајем на повезивање туристичке понуде Орашца и Аранђеловца.

У микроразвојним центрима на руралном подручју изражена су ограничења услед недовољно квалитетне путне мреже и опремљености комуналном инфраструктуром насеља, иницираних и нових локалитета погодних за развој МСП.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 46

3.2.3.3. Мрежа насеља

Потенцијали

Основни потенцијали за развој мреже насеља јесу: густина настањености атара (КО) изнад републичког просека (130 ст/km2); релативно развијена путна мрежа и јавни саобраћај; формирана развијенија сеоска насеља и насеља са специфичним функцијама, уз потенцијале за развој појединих специфичних функција у већини насеља; развијена мрежа објеката образовања и здравства; зачеци дисперзије малих и средњих предузећа на руралном подручју општине. Близина и функцијске везе са Београдом опредељују развој општине и општинског центра као излетничке дестинације за становнике Београда, са једне стране, и привредни центар за мигранте на правцу ка Београду, са друге. У насеља у ужој гравитационој зони општинског центра Аранђеловца би требало усмеравати део индустријских капацитета (Бања и Буковик) и јавносоцијалне инфраструктуре, уз фаворизовање њихових специфичних функција (Орашац и Бања), односно појединих функција (Мисача). Међу већим, саобраћајно добро повезаним насељима издвајају се Бања и Даросава, која имају предиспозиције да поприме улогу општинских субцентара. Већа, развијенија насеља на северном делу подручја општине би требало да формирају заједнице насеља засноване на развоју појединих, комплементарних функција насеља. Насеља на јужном делу подручја општине имају предиспозиције за формирање заједница насеља заснованих на развоју специфичних функција и, по потреби, нових заједничких центара са разноврсним услугама и јавним сервисима.

Ограничења Основно ограничење за развој мреже насеља представља тенденција смањења броја становника у 11 од 18 насеља на руралном подручју општине и редукција појединих функција центара у мрежи насеља. Редукцију функција општинског центра није пратило преношење дела активности индустријског и терцијарног сектора у друга насеља општине, већ њихово померање из градских у периурбану зону. У функционалној организацији мреже насеља доминира општински центар са центрима у његовој ужој гравитационој зони. Ограничење за организацију и развој мреже насеља јесте недовољна доступност и инфраструктурна опремљеност насеља на руралном подручју услед лошег стања општинских путева, неразвијене телефоније и недовољно развијене водопривредне и енергетске инфраструктуре, мреже објеката и услуга заједничке комуналне потрошње.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 47

3.2.3.4. Јавне службе

Потенцијали Створена је широка мрежа образовних институција, коју треба рехабилитовати и обезбедити ефикасно управљање. То не значи да би постојеће стање мреже школа требало да остане непромењено, али се основни принципи права на образовање морају поштовати у неопходној рационализацији мреже у новом социо-политичком и демографском контексту и у складу са принципима економске оправданости. Расположиви капацитети основних школа, посебно на сеоском подручју, могу да задовоље и неке од потреба неформалног образовања (образовање одраслих, перманентно образовање итд). Једина специјалистичка болница за дечији дијабетис у Републици, у оквиру Рехабилитационог завода Буковичке Бање, ће се реновирати и проширити своје капацитете, што ће допринети квалитету здравствених и услуга бањског лечења Буковичке Бање и Аранђеловца. UNESCO је регистровао, као јединствен музеј савремене скулптуре од белог мермера, Парк-музеј у Аранђеловцу у коме се чувају остварења међународног фестивала „Свет керамике” и симпозијума скулптуре „Бели Венчац”.

Ограничења Организација мреже јавних служби суочава се са проблемом негативних демографских промена, што отвара питања везана за рационалност њиховог задржавања и одржавања у појединим насељима. Изражена је концентрација јавних служби и садржаја општинског и субопштинског значаја у Аранђеловцу, док остала насеља имају минималне садржаје јавних служби. Мрежа основних школа омогућава висок ниво доступности, али дистрибуција школског простора не одговара потребама. Постоји вишак школског простора на сеоском подручју и мањак у општинском центру, док су зграде у релативно лошем стању. После четвртог разреда долази до највећег осипања ученика у основном образовању, услед непостојања специјализованог и субвенционираног превоза ученика до осмораз-редних школа. Центар за социјални рад не располаже смештајним капацитетима намењеним за прихват и старање о старим и хендикепираним особама. Приоритет има отварање геронтолошког центра, јер постојећи приватни дом за стара лица у Аранђеловцу нема довољне капацитете. Недостају капацитети за организовање бриге о деци са посебним потребама и о деци током њихове интеграције у друштвену средину.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 48

3.2.4. Инфраструктурни системи и објекти заједничке комуналне потрошње

3.2.4.1.Саобраћајна инфраструктура

Потенцијали Основни потенцијал за развој саобраћаја и саобраћајно повезивање општине Аранђеловац са окружењем представља:

• повољан саобраћајно-географски положај општине у односу на важне развојне осовине и инфраструктурне коридоре Србије – аутопут Е-75 и железничка пруга Београд-Ниш на североистоку и аутопут Е-763, деоница Београд-Пожега и железничка пруга Београд-Бар на западу;

• близина великих урбаних центара – Београдa, главног привредног и туистичког центра Србије, Крагујевца, Ваљева, Чачка и др.; и

• релативно развијена мрежа државних путева II реда. Разуђена мрежа општинских путева и морфометријски услови за изградњу нових (попречних и уздужних) везних и сабирних деоница представљају потенцијал за повећање приступачности и саобраћајно повезивање делова подручја, тиме и за већу интегрисаност простора општине.

Ограничења Стање и опрема државних путева I и II реда су у великој мери нарушени, што негативно утиче на безбедност одвијања саобраћаја. Општински путеви су претежно у лошем стању, што отежава комуникацију и приступ насељима и деловима руралног подручја. На путној мрежи су изражена следећа ограничења: • коридори државних путева, у првом реду пута М-4 и појединих

деоница путева II реда, угрожени су, нарочито у рубној зони општинског центра, непланском изградњом објеката уз саобраћајнице, као и великим бројем саобраћајних прикључака путева нижег реда, што онемогућава адекватну реконструкцију путева;

• одвијање саобраћаја у урбанизованим срединама, посебно на деоници М-4 кроз Аранђеловац и Буковик, одвија се у условима колизије локалног и транзитног саобраћаја што негативно утиче на окружење, узрокујући загушења у периоду вршног оптерећења, смањење безбедности, повишен ниво буке, вибрација, емисије штетних гасова и др.;

• мрежа општинских путева није комплетирана у функцији повезивања појединих насеља међусобно и с државним путевима;

• велико је учешће, преко 63 km или око 43%, општинских путева без асфалтног застора; и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 49

• места укрштања општинских и некатегорисаних путева са државним путевима I и II реда су најчешће неусловно регулисана и непрегледна.

3.2.4.2. Енергетска инфраструктура

Потенцијали Постојање више средњенапонских нивоа има следеће слабости: повећани су губици у преносу и трансформацији електричне енергије; није обезбеђена сигурност напајања из ТС „Аранђеловац 1” јер испад неког од трансформатора доводи до нестанка електричне енергије на његовом конзумном подручју; далеководи 20 и 10 kV не могу бити резерва један другоме и др. Након гашења напона 35 и 10 kV и преласком на напон 20 kV у ТС „Аранђеловац 1” оба трансформатора ће бити истог напонског нивоа 110/20 kV, што ће допринети сигурности напајања. Потенцијал представља повећање енергетске ефикасности и коришћење нових и обновљивих извори енергије. Постоје реални услови за коришћење, пре свега енергије ветра, соларне енергије, енергије из био масе и целулозних отпадака из пољопривреде, геотермалне енергије, а у мањој мери и хидронергије преко мини хидроелектрана (МХЕ). Водотоци на подручју општине немају значајнији водни потенцијал за реализацију мини хидроелектрана (МХЕ). Реализована је једна МХЕ, на доводу воде из акумулационог језера „Букуља” на изливу воде на аерациону каскаду код постројења за пречишћавање воде (ППВ), снаге 75 КW.

Могућност примене природног гаса на подручју општине Аранђеловац представља велику предност у економском и еколошком смислу у односу на остале врсте енергената. Наставком гасификације и већим коришћењем гаса, пре свега за топлотне потребе и развој привреде, смањиће се потрошња електричне енергије и побољшати квалитет животне средине. Енергетска политика дистрибутера и досадашња изграђеност градског гасовода омогућавају високу покривеност урбаног подручја гасоводном мрежом. Ширење гасоводне мреже могуће је и на већем делу територије општине, посебно у правцу насеља Буковик, Даросава, Прогореоци, Стојник, Раниловић, Мисача, Орашац, Копљари, Врбица и Бања.

Ограничења До краја планског периода доћи до изражаја недостатак потребних капацитета, посебно примарних објеката на напону 110 kV. Вршна снага на нивоу извода средњег напона ће 2025. год. достићи ниво од сса 66 МW што је више од расположиве снаге у ТС 110 kV „Аранђеловац 1” која износи 2х31,5 МVА. То важи и за објекте ТС 20/0,4 kV, посебно у приградским зонама где се очекује повећање густине насељености, тиме и повећање потрошње електричне енергије. Постојећи електроенергетски објекти не могу да задовоље потребе потрошача до краја планског периода, што представља ограничавајући фактор за развој, посебно источног дела општине и источне индустријске


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 50

зоне „Кубршница” (где су лоцирани велики потрошачи „Књаз Милош”, „Венчац”, циглана, више малих предузећа, са тенденцијом убрзаног отварања нових) у којој је врло отежано покривање изражених потреба за електричном енергијом. Ограничење за развој гасоводне мреже представља економска оправданост изградње дистрибутивне мреже и мерно-регулационих станица на делу територије оштине, услед ниске густине настањености и неприступачности појединих делова насеља Вукосавци, Горња Трешњевица, Јеловик, Босута, Гараши, Брезовац, Венчане и Тулеж. Ограничења у коришћењу гасовода могу настати неадекватним обезбеђењем увозних количина, као и пропусном моћи магистралоног гасовода од Младеновца према Аранђеловцу. Проблем представљају и велика почетна улагања у даљи развој гасоводне мреже, посебно код ризично економски исплативих потрошача.

3.2.4.3. Телекоминикације и поштански саобраћај

Потенцијали Подручјем општине Аранђеловац пролазе два магистрална оптичка кабла (деонице Младеновац-Аранђеловац и Аранђеловац-Топола), што је значајан потенцијал за изградњу телекомуникационих капацитета и развој услуга. Реализација DSLAM уређаја такође представља потенцијал за даљи развој АDSL прикључака и приступ других сервиса корисницима.

Ограничења Телекомуникациона инфраструктура на подрчју општине Аранђеловац није одговарајућег квалитета и капацитета. На руралном подручју је неразвијена и техничко-технолошки превазиђена, што представља проблем за планирани развој насеља. Ограничењa за модернизацију или проширење капацитета и квалитета постојеће телефонске мреже су економскa и техничкa. Прихватљивије би било за поједина насеља изградити потпуно нову мрежу и објекте. Ограничење за већа улагања у телекомуникациону мрежу представљају и негативни демографски трендови у појединим насељима, то јест смањење броја становника који неће представљати перспективну корисничку групу. Подручје је по броју радио и ТВ канала, као и по квалитету пријема мреже сигнала врло лоше покривено. Мрежа поштанског саобраћаја је недовољног капацитета, неравномерно размештена на руралном подручју и са ниским нивоом квалитета опслуживања корисника у постојећим поштанским јединицама.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 51

3.2.4.4. Објекти заједничке комуналне потрошње

Потенцијали Локација постојеће општинске санитарне депоније чврстог комуналног отпада задовољава морфолошке и геолошке услове, јер је тло практично непропусно, што онемогућава понирање процедних вода из депоније. Ове воде се помоћу одговарајуће дренажне мреже прикупљају и одводе на уређај за пречишћавање отпадних вода пре упуштања у реципијент. У непосредној близини санитарне депоније планирана је и изградња рециклажног постројења за прераду различитих типова комуналног отпада са више технолошких линија. У погледу прераде комуналног отпада, општина Аранђеловац представља једну од развијенијих општина у Србији, будући да се већ неколико година у постројењу на територији КО Буковик обавља балирање, претапање и прерада пластичне амбалаже са територије целе Републике. Произведене пластичне гајбе се дистрибуирају на домаће и инострано тржиште. Постојећа сточна пијаца, опремљена одговарајућом инфраструктуром и потребним пратећим објектима, задовољава потребе у планском периоду.

Ограничења На постојећој депонији чврстог комуналног отпада потребно је извести планиране радове на завршетку пратећих објеката и инфраструктурног уређења. Приоритет има оспособљавање система за пречишћавање процедних вода из депоније. Поред тога, потребно је довршити ограђивање и уређење зелене заштитне баријере око депоније; уклонити раније депонован отпад поред прилазног пута; организовати тријажу и одвајање корисног отпада (метали, стакло, текстил, папир и сл.); решити питање уклањања и пресовања “РЕТ амбалаже” која може да причини велике проблеме у функционисању депоније, јер заузима велики простор, а веома је мале тежине. За Централно градско гробље на Рисовачи неопходно је благовремено резервисати простор за будуће проширење, најповољнија је опција поред регионалног пута Аранђеловац-Топола. Неопходно је обезбедити квалитетан приступ и уредити простор за нужно проширење сеоских гробља. За сточно гробље потребно је утврдити локацију или више локација на руралном простору које испуњавају санитарно-техничке услове за ову намену и инфраструктурно опремити простор. За предвиђену локацију кванташке пијаце треба обезбедити саобраћани приступ и инфраструктурно је опремити и уредити.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 52

3.2.5. Туризам – Заштита животне средине – Заштита природних и непокретних културних добара – Заштита од елементарних непогода

3.2.5.1. Туризам

Потенцијали За развој туристичке и рекреативне понуде значајни су разноврсни природни и антропогени потенцијали за бањски туризам и друге видове туризма, посебно транзитни, излетнички, манифестациони и рурални; туристичка традиција и створена репутација Аранђеловца и Буковичке Бање; културно-историјски споменици на подручју општине и у непосредном окружењу (општина Топола и Младеновац); смештајни капацитети и знатни угоститељски капацитети; афирмисане манифестације у функцији туризма и др. Расположиви туристички потенцијали општине Аранђеловац указују на велике неискоришћене могућности за развој туризма, које треба активирати креирањем и развојем специфичног и препознатљивог туристичког производа подручја у складу са савременим туристичким трендовима и стандардима. Туристички и рекреативни значај простора општине Аранђеловац заснива се првенствено на: повољном географском положају у близини великих градских туристичких центара и емитивних центара туристичке тражње (Београда и других већих градских агломерација) и значајним потенцијалима за бањски, викенд и празнични излетнички туризам и рекреацију, као и за стационарни туристички боравак и туристички транзит. Бањски туризам представља најзначајнији сегмент туристичке понуде. Минерални извори, погодна клима и природне лепоте омогућавају целогодишње коришћење и попуњеност смештајних капацитета, сврставајући Аранђеловац у једно од најважнијих бањско-туристичких насеља у Србији. Допуну бањском туризму за летњу понуду треба заснивати на активирању природних потенцијала и културне баштине за развој других, до сада мање изражених, видова туризма као што су: излетнички, екотуризам, транзитни, водни, културолошки, рурални, ловни и др. Потенцијали за излетнички и екотуризам и рекреацију су првенствено у морфометријским, климатским и биолошким погодностима за планинарење, активну спортску и општу рекреацију и боравак у очуваној природи и културном пределу брежуљкасто-брдског подручја. Потенцијал за развој транзитног туризма представља коридор државног пута I реда (М-4) који повезује општину Аранђеловац са источном и западном Србијом. Његов значај ће повећати реализација аутопута Београд-Јужни Јадран (Пожега), посебно за брзу везу Буковичке Бање и Аранђеловца са емитивним тржиштима и за интегрисање туристичке понуде општине са окружењем. За активирање туристичких потенцијала и развој интегрисане туристичке понуде општине неопходно је осавремењавање постојеће и доградња мреже општинских путева, посебно на правцима: Горња Трешњевица


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 53

према Јеловику и Босути, Даросава-Мисача, Раниловић-Стојник и Стојник-Орашац. Подручје општине и непосредног окружења располаже значајним потенцијалима за развој културолошког туризма. Најзначајнија непокретна културна добра на подручју општине су: спомен локалитет Првог српског устанка „Марићићева јаруга” у Орашцу, археолошко налазиште Рисовачка пећина, црква Св Арханђела у Брезовцу, црква у Буковику, црква брвнара у Даросави и др., док се у непосредној близини налазе: „Карађорђев град” у Тополи, црква и маузолеј краља Петра I на Опленцу, манастири Благовештење (14. век), Вољавча (15. век) и Никоље (15. век). Развој туризма и рекреације на води (спортови на води, спортски риболов и др.) омогућавају водотоци – Кубршница, Пештан, Турија и Качер и вештачке водоакумулације – „Водојажа” на Дубином потоку, „Букуља” на горњем току истоимене реке и „Гараши” на саставу Велике и Мале Букуље у селу Гараши. Ловни туризам ће се и у будућности заснивати на потенцијалима ловишта „Букуља”. Рурални туризам, који у Шумадији има традицију засновану на гостопримству и изворности српског сеоског домаћинства, није још увек довољно развијен на подручју општине Аранђеловац. За развој руралног туризма, поред боравка у сеоским домаћинствима, потенцијал представља диверзификован рурални предео, посебно брежуљкасто-брдски предео, са традиционалном организацијом и изградњом простора, други природни потенцијали, затим обичаји, светковине и друга аутентична обележја руралне културе. Расположиви потенцијали за развој туризма, поред досад активираног комплекса Буковичке Бање са Аранђеловцем, Букуљом и непосредним окружењем, омогућавају креирање и организовање туристичке понуде у неколико нових туристичких просторних целина са нуклеусима постојећих села. Развијале би се као засебне, међусобно повезане и компатибилне екодестинације са оригиналном понудом у простору, која би представљала допуну бањском туризму.

Ограничења Ограничења туристичке понуде су следећа:

• неповољно функционално и техничко стање хотела који раде са 25% капацитета;

• нерешено питање власничке трансформације друштвених туристичко-угоститељских предузећа (пре свега хотела „Старо Здање″, „Шумадија″ и др.), што спречава увођење приватног капитала у реконструкцију и изградњу смештајних капацитета и бањских објеката;

• недовољна заступљеност садржаја туристичко-рекреативне понуде у простору и валоризација туристичких атрактивности;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 54

• неповољна структура смештајних капацитета с малим уделом смештајних категорија комерцијалног карактера; праћена недовољним коришћењем викендица и празних породичних кућа у функцију туризма;

• превисока концентрација туристичког промета у Буковичкој Бањи;

• недовољно развијена комунална и туристичка инфраструктура као основа за активирање нових туристичких целина, комплекса и пунктова;

• неопремљеност јавних путева пратећим садржајима са информативно-туристичким пунктовима;

• некомплетан туристичко-информациони система општине Аранђеловац у погледу регистрације, категоризације и контроле објеката у функцији туризма; и др.

На подручју општине Аранђеловац, као и на већем делу подручја Србије, није спроведена класификација и категоризација смештајних објеката која би била усклађена са туристичким законодавством ЕУ, као ни прилагођавање новим трендовима туристичке тражње који захтевају селективни туризам и специјализоване смештајне капацитете. Значајно ограничење представља недовољна заштита природних вредности и ресурса и одсуство санације и ревитализације деградираних простора (посебно код експлоатације минералних сировина и подземних вода), што отежава побољшање туристичког имиџа подручја.

3.2.5.2. Заштита животне средине

Потенцијали Подручје општине у погледу квалитета животне средине има изузетан потенцијал за развој туризма, шумарства, органске пољопривреде, мале привреде (у оквиру малих и средњих предузећа). Унапређење заштите животне средине би требало остваривати применом ЕМАС система у индустрији, као и дефинисањем заштитних (buffer) зона око саобраћајних коридора, индустријских зона (комплекса, локалитета), копова површинске експлоатације минералних сировина и других постојећих и потенцијалних извора загађења. Потенцијалима у домену унапређења и ревитализације животне средине могу да се сматрају:

• израда и скора реализација локалног еколошког акционог плана за општински центар који ће допринети едукацији и подизању свести код грађана о проблемима животне средине;

• реализација плана акција и укључивање општинске управе и различитих институција у процес заштите животне средине;

• завршетак уређења санитарне депоније на локалитету Цинцарска коса на територији катастарске општине Мисача и развој система управљања отпадом на територији целе општине;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 55

• повеђање свести грађана о значају третмана комуналног отпада (вршење примарне селекције у општинском центру и већим селима) и подстицање сеоског становиштва за компостирање био отпада;

• повећање броја високообразованог кадра у развојним институцијама и индустрији; као и броја невладиних организација у домену заштите животне средине;

• приступ домаћим и страним инвестиционим фондовима; и др.

Ограничења На територији Републике Србије и општине Аранђеловац ниво економске развијености постаје пресудан фактор стања животне средине. Због неповољног економског развоја и затварања већег броја предузећа, индикатори стања животне средине су показивали повољније вредности у односу на период пре економске кризе. На пример, тренутно нису присутни већи загађивачи у сектору индустрије, због проблема у пословању великих предузећа („Шамот” и „Електропорцелан” у Аранђеловцу), док се постојећа мала и средња предузећа не стврставају у значајније загађиваче животне средине. На основу процене могућег еколошког оптерећења појединих просторних целина, могу се издвојити следеће, релативно хомогене зоне и појасеви са ризиком од загађивања животне средине: • коридор државног пута првог реда М-4, као и коридори државних

путева другог реда са саобраћајним оптерећењем већим од 2000 возила/дан;

• централна градска зона, постојеће и неплански започете индустријске зоне и локалитети у урбаном подручју Аранђеловца и приградским насељима;

• сви мали водотоци у периодима маловођа услед неконтролисаног изливања отпадних вода, а нарочито Пештан због нефункционисања постројења за пречишћавање отпадних градских вода у Даросави и сектор реке Кубршнице низводно од неконтролисаних излива градске канализације;

• неплански и неконтролисано формирана сметлишта на руралном подручју, која загађују земљиште, подземне и површинске воде разноврсним токсичним материјама које се користе у индустрији и пољопривреди (лекови, боје, пестициди, минерална ђубрива и сл.), неразградљивим материјама (пластика и сл.) и кабастим отпадом из домаћинстава;

• зоне угрожене ексцесивном и јаком ерозијом; • зона непласке изградње поред акумулације „Гараши” и других

изворишта водоснабдевања; • површински копови у току експлоатације неметаличних минералних

сировина, као и по завршетку експлоатације услед избегавања законске обавезе уређења и рекултивације деградираног простора; и др.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 56

Једно од најзначајнијих ограничења у очувању и унапређењу заштите животне средине представља низак ниво еколошке свести и економске развијености. Друго ограничење на територији општине представља неадекватан систем мониторинга стања животне средине и еколошког учинка, као и мониторинг промена у простору.

3.2.5.3. Заштита природних и непокретних културних добара

Потенцијали Потенцијал представљају утврђена и евидентирана непокретна културна добра, бројни валоризовани објекти и локалитети, као и делови подручја са очуваним природним вредностима, у првом реду подручје Букуље, као и културни предео на јужном делу подручја општине. Добра саобраћајна приступачност омогућава контролисану и селективну економску валоризацију најзначајнијих добара и вредности. Остварен ниво уређености и презентације дела села Орашац омогућава коришћење овог добра за културолошке и туристичке активнсти.

Ограничења Основна ограничења за ефикаснију заштиту природних и непокретних културних добара јављају се услед: неистражености археолошких локалитета на целом подручју општине; недостатка планске документације, нарочито одговарајућих урбанистичких планова; недовољне презентације, туристичке промоције и доступности природног и културног наслеђа на руралном подручју општине због неквалитетне мреже путева и осталих инфраструктурних система; неефикасне контроле непланске изградње у пределу општине, одсуства стимулативних мера заштите културног предела и народног градитељства; и др.

3.2.6. Тенденције у уређењу и изградњи простора

Потенцијали Потенцијал за рационалније и ефикасније коришћење простора имају насеља са одликама или са зачетком урбаног начина изградње и уређења простора, као и сеоска насеља са очуваном организацијом атара и насеља са традиционалним начином изградње објеката у јужном делу подручја општине.

Ограничења Ограничење за рационалнију организацију и уређење простора представља непланска изградња на подручју општине и ниске густине насељености изграђених насељских целина на руралном подручју.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 57

II ЦИЉЕВИ И ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ РАЗВОЈА, КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

1. ОПШТИ ЦИЉЕВИ И ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ РАЗВОЈА, КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

1.1. ОПШТИ ЦИЉЕВИ

У складу са Просторним планом Републике Србије општи циљ организације и уређења простора јесте коришћење простора према потенцијалима природних и створених вредности и дугорочним потребама одрживог економског и социјалног развоја. Оставрење овог циља на подручју општине Аранђеловац постићи ће се: 1. очувањем демографске виталности руралног подручја, уз

истовремену контролу концентрације становништва у рубној зони Аранђеловца и дуж главних саобраћајних коридора;

2. рационалнијим и ефикаснијим коришћењем и организацијом простора, развојем саобраћајне, техничке и социјалне инфраструктуре, у првом реду повећањем доступности руралног подручја – побољшањем квалитета путне мреже и развојем телефоније, опремањем комуналном инфраструктуром центара у мрежи насеља и развојем услуга јавних служби, прилагођених локалним условима и потребама корисника, ради повећања квалитета живљења не само у општинском центру, већ и у другим насељима и просторним целинама општине;

3. концентрисано-децентралисаним развојем и размештајем становништва и активности, територијалном и гранском дивер-зификацијом свих облика производње, развојем малих и средњих предузећа и микро бизниса у сектору индустрије и услуга на руралном подручју, како би се у економском смислу смањила доминација општинског центра, у коме је приоритет развој сектора услуга, туризма и индустријских капацитета од значаја за привредно повезивање са центрима у окружењу; и

4. заштитом животне средине и простора, заустављањем даље деградације природних ресурса и добара, сузбијањем и санацијом непланске изградње, рехабилитацијом и реобликовањем централне и рубне зоне Аранђеловца и других центара, очувањем диверзитета и уређењем предела, посебно културног предела са традиционалним начином организације и изградње сеоских насеља, као и заштитом, презентацијом и туристичком валоризацијом природних и културних вредности на подручју општине.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 58

1.2. ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ РАЗВОЈА, КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

Суштинско питање јесте да се промене негативне и подрже позитивне тенденције у досадашњем развоју општине Аранђеловац. Основно стратегијско опредељење јесте знатно боља валоризација географско-саобраћајног положаја општине Аранђеловац на контакту гравитационих зона Београда, центра државног и међународног значаја и макрорегионалног центра Крагујевца. То је залагање за развој секундарне шумадијске осовине интензивнијег развоја на правцу Лазаревац-Аранђеловац-Топола и функционалних веза подручја општине и општинског центра са окружењем – интензивирањем веза са Београдом и Крагујевцем, развојем веза са Лазаревцем, Младеновцем и Тополом и иницирањем веза са Горњим Милановцем, Смедеревском Паланком и Сопотом у домену туризма, пољопривреде и других привредних активности. Умрежавањем Аранђеловца са другим центрима на функционалном подручју Београда и Крагујевца, као и с појединим центрима на функционалним подручјима регионалних центара Ваљева, Чачка и Смедерева омогућило би се преусмеравање појединих функција и активности из државног, макрорегионалног и регионалних центара у мрежу мањих градских центара у њиховој гравитационој зони. Са порастом трошкова живота у државном центру и вишим квалитетом живљења у мрежи мањих градских центара, може се очекивати привремено или стално настањивање миграната са подручја Београда у Аранђеловцу и другим центрима, чији будући развој треба да апсорбује део тзв. миграционог пристиска на главни град. Реализацији тог стратегијског опредељења допринеће регионални саобраћајни значај општине на трансверзалном магистралном правцу који повезује долину Дрине на западу са долином Тимока на истоку, близина државних путева првог реда ка Београду, Крагујевцу, Чачку и западноморавском саобраћајном коридору, као и путева другог реда ка општинским и туристичким центрима (Рудник, Младеновац, Космај и др.) у окружењу. Изградња аутопута Београд-Јужни Јадран повећаће интерес за јачање веза са околним центрима, а посебно са комерцијалним и другим институцијама Београда. Требало би урадити посебан програм привредне, комерцијалне и друге сарадње Аранђеловца са Београдом и центрима у мезо и макрорегионалном окружењу. Друго стратегијско опредељење јесте дисперзија економских активности, у првом реду у индустријском сектору, а затим и у сектору услуга. Другим речима, стратегијом привредног развоја треба мењати досадашњу слику стања, а та слика је миграција руралног становништва и његова концентрација, због посла и квалитета живљења, на правцу осовине развоја Лазаревац-Аранђеловац-Топола, то јест у Аранђеловцу, приградским насељима (Врбици, Буковику и др.) и насељима у близини копова лигнита на подручју општине Лазаревац (Прогореоци и др.). Разрађен и подржан програм развоја и дисперзије сектора малих и средњих предузећа (МСП) може да промени ту слику. Економска снага


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 59

општине је таква да се мора извршити, бар за прву фазу примене Просторног плана, избор неколико насеља у којима би се обезбедила подршка развоју МСП на инфраструктурно опремљеним локацијама, као стимуланс за улагања приватног сектора. То се односи како на подизање квалитета инфраструктуре формираних и иницираних зона и локалитета МСП у Буковику, Бањи и Даросави, тако и на инфраструктурно опремање нових локалитета за МСП у још неколико (2-3) насеља у јужном и северном делу подручја општине. Тежиште економског развоја јесте рехабилитација и извозна оријентација индустријских грана и прехрамбене индустрије са традицијом, док је приоритет стварање квалитетног сектора услуга (туризам, транспорт и комплементарне делатности). Туризам би у перспективи требало да буде много значајнија привредна грана. Битан фактор потпуније валоризације компаративних предности подручја општине за интензивнији развој туризма и пратећих делатности јесте близина београдског тржишта. Развој целогодишње туристичке понуде засниваће се на рехабилитацији и развоју бањског туризма високог квалитета и осталих видова туризма у простору општине и њиховог интегрисања са туристичком понудом регионалног окружења — туристичке регије Шумадијске планине. Диверзификација руралне економије и унапређење општих услова живљења на селу оствариваће се развојем микроразвојних руралних центара као вишефункционалних производних, социјалних и културних простора, с једне стране, и породичних пољопривредних газдинстава са здравом економском структуром, с друге. То подразумева обезбеђење подршке развоју економских активности које ће обезбедити допунске или алтернативне изворе прихода пољопривредним домаћинствима, према моделу интегралног руралног развоја. Квалитет мреже општинских путева, комунална опремљеност, услуге и јавне службе у микроразвојним руралним центрима и њихова доступност корисницима требало би да се приближе урбаним стандардима. Кључно стратешко питање инфраструктурног опремања и комуналног уређења подручја општине Аранђеловац јесте развој мреже општинских путева − приоритетно везних и сабирних путева, водопривредне инфраструктуре, телефоније и система управљања отпадом на руралном подручју општине. Највећи притисак на изградњу и највећу вредност имаће локације у ужој гравитационој зони општинског центра, као и у коридорима државних путева. Из тих разлога, у стратешком смислу, приоритетно треба обезбедити планско усмеравање изградње и уређења простора у тим функционалним целинама, не само планским документима, већ и другим средствима која стоје на располагању локалном нивоу управљања (правила градње, норме и стандарди грађења и комуналног опремања насеља, земљишна политика, накнаде за грађевинско земљиште и природне ресурсе и сл).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 60

Једна од полазних основа јесте заштита и рационално/одрживо коришћење природних ресурса, нарочито дефицитарних (водних ресурса и енергетских извора) и стратешки значајних за развој и квалитет живљења (пољопривредно и шумско земљиште и шуме, минералне сировине). Тежиште је и на унапређењу и заштити животне средине, заштити и презентацији/промоцији природног и културно-историјског наслеђа, уз контролисану и селективну економску валоризацију природних, споменичких и других културних вредности (културних и спортских манифестација, обичаја, светковина и сл.). То је уједно и основ за развој специфичне, препознатљиве туристичке понуде општине. У остваривању планског уређења и изградње простора и заштите природних ресурса и животне средине приоритет има уређење ерозионих подручја и рекултивација копова – сукцесивно у току, или по завршетку површинске експлоатације минералних сировина.

2. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА, КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ ПО ГРАНАМА

Полазећи од општих циљева и поставки развоја утврђују се посебни – грански циљеви развоја, коришћења и уређења простора општине Аранђеловац.

2.1. ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

2.1.1. Пољопривредно земљиште и пољопривреда

Основни дугорочни циљ јесте очување и унапређење просторно хетерогених ресурса и услова за производњу квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа, уз посебно уважавање есенцијалног значаја пољопривредних активности за очување и неговање природне разноврсности, богатства станишта и биодиверзитета, културних и свеукупних вредности општинске територије. Овај општи циљ обухвата следеће посебне циљеве: 1) очување површина и плодности пољопривредног земљишта, ради

задовољавања прехрамбених и других потреба, материјалне и нематеријалне природе, садашњих и будућих генерација;

2) усклађивање начина коришћења пољопривредног земљишта с природним погодностима и ограничењима, с једне стране, и развојним потребама локалних заједница, с друге;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 61

3) обезбеђење подршке опстанку породичних газдинстава на брдским и другим теренима с природним, инфраструктурним и економским ограничењима за вођење рентабилне пољопривредне производње;

4) унапређење производње, понуде и пласмана високо квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа;

5) промовисање улоге и значаја мултифункционалне пољопривреде у политици интегралног управљања природним ресурсима, која је усмерена на опште побољшање стања животне средине и предела;

6) повећање запослености и доходака сеоског становништва, паралелном подршком поларизацији аграрне структуре и диверсификацији економских активности на селу, посебно одрживог туризма и других комплементарних делатности, које су примерене локално специфичним природним, демографским и инфраструктурним условима; и

7) успостављање партнерства локалних актера из јавног и цивилног сектора при утврђивању и спровођењу локалне стратегије/планова интегралног руралног развоја, којима се идентификују потребне мере подршке у погледу инвестиција на газдинствима, преузимања газдинстава од стране младих пољопривредника, стручне обуке, опстанка пољопривредне производње на подручјима суоченим са еколошким и/или инфраструктурним ограничењима, модернизације прераде и пласмана пољопривредних производа, развоја непољопри-вредних активности и унапређења услова живљења на селу и др.

2.1.2. Шуме, шумско земљиште и ловство

Општи циљ јесте одрживо газдовање шумама, које подразумева управљање и коришћење шума и шумског земљишта на такав начин и у таквом обиму да се очува биодиверзитет, а да продуктивност, обнављање, виталност и потенцијал шума буду на нивоу који задовољава одговарајуће еколошке, економске и социјалне потребе како на локалном, тако и на националном нивоу. Основни циљеви уређења и коришћења шума и шумских земљишта јесу: 1) очување, заштита и унапређивање природних потенцијала шума; и 2) рационално вишенаменско коришћење шума. Полазећи од основних циљева и стања шума на територији општине Аранђеловац, посебни циљеви газдовања шумама јесу: 1) очување и заштита основних природних вредности, биодиверзитета

и биоеколошки лабилних система; 2) заштита изворишта водоснабдевања; 3) заштита земљишта од водене ерозије; 4) трајна и максимална производња дрвета одговарајућег квалитета;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 62

5) очување производног потенцијала станишта; и 6) рекреативно коришћење потенцијала шума на територији општине,

усклађено са захтевима заштите изворишта водоснабдевања. Основни циљеви газдовања ловиштем „Букуља” јесу: 1) заштита, гајење, лов и коришћење гајених врста дивљачи (срна,

дивља свиња, зец, фазан и пољска јаребица), на начин да се мерама газдовања обезбеди број и квалитет гајених врста дивљачи у складу са природним условима у ловишту; и

2) заштита, лов и коришћење других ловостајем заштићених врста дивљачи, које стално или повремено живе у ловишту.

Посебни циљеви узгоја дивљачи и развоја ловства јесу: 1) повећање бројности, побољшање структуре (полне и старосне)

популације, квалитета и густине настањености дивљачи у складу са природним условима ловишта;

2) побољшање природних услова станишта за све врсте дивљачи; 3) очување свих, а посебно ретких, проређених и угрожених врста из

категорије трајно заштићених врста дивљачи; и 4) коришћење дивљачи за ловни туризам и рекреативне активности

чланова ловачког удружења.

2.1.3. Воде и водопривредна инфраструктура

Основни циљ јесте интегрално коришћење, уређење и заштита водних ресурса на целом подручју општине Аранђеловац, што подразумева вишенаменски систем који је оптимално уклопљен у окружење и усклађен са свим другим корисницима простора, а уједно је уклопљен и у водне системе вишег реда утврђене Водопривредном основом Републике Србије и Просторним планом Републике Србије. Кључни циљеви и критеријуми интегралног коришћења, уређења и заштите водних ресурса су следећи: 1) трајно решење снабдевања водом свих насеља, са обезбеђеношћу

општинског центра од 97% и применом норми снабдевања које се користе за планирање водовода у свету; и обезбеђеношћу сеоских насеља од 95%, повезивањем већине сеоских насеља на градски водовод, који на тај начин добија одлике регионалног (под)система;

2) трајно обезбеђење квалитета свих површинских и подземних вода задржавањем свих водотока на подручју општине у I и IIа класи квалитета, с тим да је IIб класа дозвољена само на деоницама Кубршнице и Пештана, непосредно низводно од ППОВ;

3) заштита свих изворишта воде, приоритетно акумулација у сливу реке Качер (Букуља и Босута);


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 63

4) потпуна санитација насеља, реализацијом групног канализационог система за Аранђеловац и насеља у гравитационој зони магистралних колектора на правцу према ППОВ и санитацијом осталих сеоских насеља у складу са локалним условима;

5) заштита од поплава Аранђеловца од тзв. стогодишњих великих вода (Qвв 1%), а осталих насеља крај водотока од тзв. педесетогодишњих великих вода (Qвв 2%), применом хидротехничких мера (повећање пропусне способности корита регулацијама и зaштитним конструкцијама) и забраном изградње објеката у плавним зонама;

6) заштита површинских копова Колубарског лигнитског басена реализацијом ретензионе акумулације на доњем току Пештана и регулационим радовима на уређењу доњег тока Даросавице;

7) реализација малих акумулација на свим водотоцима на којима не угрожавају системе за снабдевање водом, са обавезом секундарне функције побољшања режима малих вода;

8) реализација малих ХЕ на водотоцима и гравитационим доводима на којима не угрожавају изворишта, друге водопривредне објекте и еколошке функције водотока;

9) ограничено коришћење локалних изворишта воде за наводњавање под следећим условима:

• коришћење оних вода које су изван сливова који служе за снабдевање водом насеља;

• коришћење малих акумулација, уз обезбеђивање гарантованог еколошког протока;

• захватање подземних вода која нису део локалних изворишта за снабдевање насеља;

• коришћење воде само за плантажне културе које се могу наводњавати рационалном методом „кап по кап”;

10) антиерозиона заштита сливова, применом биолошких мера (пошумљавање, мелиорације пашњака) са функцијом заштите слива и смањење продукције наноса и довођење слива у продуктивно стање.

2.1.4. Минералне сировине

Основни циљ јесте рационално коришћење свих минералних (металичних и неметаличних) сировина на подручју општине Аранђеловац. Посебни циљеви одрживог коришћења минералних сировина јесу: 1) планско усмеравање и контрола даљег развоја експлоатације

минералних сировина на подручју планина Венчац и Букуља; 2) валоризација расположивих ресурса, утврђивањем укупних резерви

и граничних капацитета експлоатације минералних сировина;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 64

3) утврђивање граница истражних и експлоатационих поља у складу са начелима и налазима стратешке процене утицаја експлоатације минералних сировина на животну средину на подручју планине Венчац; као и на основу процене утицаја микролокацијског, зонског и просторног карактера експлоатације за свако експлоатационо поље;

4) рекултивација и ревитализација деградираних површина експлоатационих поља по завршетку или сукцесивно са напредовањем експлоатације.

2.2. СТАНОВНИШТВО – ПРИВРЕДА – МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

2.2.1. Становништво

Општи циљ јесте одржавање популационе виталности и смањење негативних тенденција у кретању становништва. Посебни циљеви спецификовани су за поједине групе становништва, њихове интересе и потребе: 1) задржавање млађих контингената становништва на руралном

подручју, побољшавањем услова школовања и кредитно-финансијском подршком за развој пољопривредне производње и приватног предузетништва;

2) стимулисање млађег женског становништва да остане у сеоским насељима, доношењем и реализацијом специфичних програма за побољшање услова живљења ове друштвене групе и породице; и

3) социјално-здравствена заштита и помоћ старијим грађанима, посебно старачким самачким и двочланим домаћинствима, уз укључивање у програме збрињавања старих (коришћењем компензација/накнада за те активности, коришћењем и наслеђивањем имовине ових домаћинстава и других могућности).

2.2.2. Привреда

Основни дугорочни циљ привредног развоја општине Аранђеловац jeсте постизање пуне запослености и континуирано повећавање економског просперитета локалног становништва, подстицањем динамичног раста у делатностима које су способне за конкурентски наступ на домаћем и извозном тржишту. У складу са европским принципима индустријске политике, остваривање општег циља обухвата следеће: 1) подршку развоју предузетништва и стварању амбијента који на

локалном нивоу подстиче развој МСП у сектору производње и услуга, приоритетно ради креирања позитивних промена на тржишту рада;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 65

2) успостављање одрживе структуре индустрије, подршком eфикасној рeорганизациjи, рeструктуризацији и модeрнизациjи постојећих производних и услужних капацитeта, уз диверсификацију економских активности, како у урбанизованим, тако и у руралним деловима територије општине, у складу са локационо-развоjним потeнциjалима и ограничeњима простора;

3) континуирани раст квалитативних и квантитативних резултата пословања у свим делатностима, промовисањем ефективне алокације ресурса оријентисане на раст запослености;

4) обезбеђење повољних локација и других пословно-инвeстиционих услова за развоj различитих привредних активности и привлачeњe домаћих и страних инвeститора;

5) побољшање управљања наменским коришћењем земљишта у урбано – индустријским, периурбаним и другим локационо атрактивним зонама;

6) развиjањe локалнe инфраструктурe и унапрeђeњe рада jавних прeдузeћа;

7) унапређење подршке свим облицима иновација, убрзаном усвајању тeхничког прогрeса, ширењу и ефикасном коришћењу информатичко-комуникационих технологија (ICT), као и повећаном инвестирању у истраживања и развој, посебно од стране приватног сектора;

8) санациjу оштeћeнe животнe срeдинe, eкономско-eколошку рeхабилитациjу постоjeћих капацитeта и прeвeнтиван приступ у планирању нових активности, са тежиштем на дугорочном јачању ефеката синергије између заштите животне средине и економског раста, применом eколошки eфикасних тeхнологиjа, ради штeдњe матeриjалних инпута (сировина, eнeргeната, водe) и смањeња индустриjског отпада, обима транспорта и загађуjућих матeриjа, напуштањeм eнeргeтски eкстeнзивних тeхнологиjа и сл.;

9) примену најбољег доступног знања за унапређиване, оцењиване и спровођене индустријске политике, других развојних политика и политике заштите животне средине, тако да оне буду економски здраве и трошковно исплативе; и

10) јачањe институциje општинскe управe у функцији подршкe цeлокупном локалном развоjу (одговорна власт, добра информисаност, квалитeт услуга и стручна и остала подршка eкономском развоjу и развоjу грађанског друштва), уз унапређивање међуопштинске сарадње, успостављање партнерства са свим актерима економског, друштвеног и политичког живота на локалном нивоу и постизање вишег степена развојно-функционалне повезаности на интер и интрарегионалном нивоу.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 66

2.2.3. Мрежа насеља

Предвиђен је модел концентрисано децентрализованог развоја у простору, који подразумева развој активности и услуга не само у општинском центру, већ и у микроразвојним центрима у мрежи насеља. Овај вид дисперзије заснива се на повећаној доступности коју обезбеђује, у првом реду, квалитетнија локална путна мрежа. Концентрисан развој појединих функција и активности у општинском центру, појасевима дуж улазно-излазних праваца у град и у микроразвојним центрима у мрежи насеља подразумева повећање густина настањености и изграђености и интензитета коришћења простора, што би требало да омогући заштиту квалитетног пољопривредног земљишта, водних и других ресурса и вредности у простору. Полазећи од предвиђеног модела развоја, основни циљеви организације мреже насеља на подручју општине Аранђеловац јесу: 1) развој субрегионалних функција Аранђеловца и јачање његове улоге

и значаја у мрежи насеља Шумадијског округа; 2) контрола концентрације становништва и привредних активности у

периурбаној зони Аранђеловца и дуж саобраћајних коридора; 3) повећање квалитета живљења и доступности сеоског подручја; 4) развој средњих и малих предузећа у насељима која имају локационе

погодности и интерес за развој МСП; и 5) очување и трансформација мреже насеља на јужном, брежуљкасто-

брдском делу подручја општине. За реализацију ових циљева неопходне су активности усмерене на:

• развој терцијарноквартарног и секундарног сектора и различитих институција (развојних, информатичких, културнообразовних и др.) у Аранђеловцу;

• контролисање коришћења и изградње простора периурбане зоне, нарочито на улазно-излазним правцима у град, уз санацију и урбану регулацију непланске изградње;

• селективну децентрализацију појединих економских активности, пре свега малих и средњих предузећа и микро-бизниса у секундарном и терцијарном сектору у микроразвојне центре у мрежи насеља и поједина насеља са одговарајућим локационим погодностима;

• побољшање доступности (саобраћајне и телекомуникационе) и опремљености насеља комуналном инфраструктуром;

• задржавање млађих контингената становништва у сеоским насељима, подстицањем развоја крупнијих газдинстава фармерског типа и омогућавањем њиховог запошљавања и самозапошљавања у туризму, услугама, водопривреди, експлоатацији и преради минералних сировина и другим економским активностима; и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 67

• повећање квалитета услуга јавних служби.

2.2.4. Јавне службе

Основни циљ развоја јавних служби јесте остваривање једнаких права за све грађане у погледу образовања, здравствене и социјалне заштите, као и доступности управних, културних и спортских садржаја. Посебни циљеви развоја и организације јавних служби јесу: 1) даљи развој и диверзификација услуга јавних служби у домену

здравствене и социјалне заштите, културе, образовања и васпитања, спорта, информатике и др.;

2) уједначавање доступности јавних служби свим корисницима, повећањем квалитета услуга и доступности објеката и услуга јавних служби на сеоском подручју;

3) рационализација мреже објеката основног образовања и побољшање квалитета образовног процеса, уз увођење специјализованог и субвенционираног превоза ученика;

4) флексибилнија организација услуга и мреже објеката јавних служби (у јавном и приватном сектору), којом ће се омогућити равноправно коришћење за све категорије корисника; и

5) стимулисање инвестиција и донација приватног сектора у развој јавних служби преко гарантованог минимума норматива за потребан простор, опрему и средства који обезбеђује републички и/или локални ниво управљања.

2.3. ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ И ОБЈЕКТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ

2.3.1. Саобраћајна инфраструктура

Основни циљеви развоја саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре на подручју општине јесу: 1) побољшање квалитета и нивоа услуга постојеће мреже јавних

путева, нарочито општинских путева; 2) регулисање одвијања транзитног саобраћаја на деоницама јавних

путева кроз урбанизована подручја, ради елиминације колизије са локалним саобраћајем и негативног утицаја на безбедност саобраћаја и животну околину;

3) резервисање простора за потенцијални коридор обилазнице око Аранђеловца на државном путу I реда М-4;

4) побољшање услова укрштања путева нижег ранга са државним путевима I и II реда, односно регуласање укрштаја различитих видова саобраћаја;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 68

5) побољшање саобраћајне повезаности и доступности на подручју општине, изградњом нових деоница везних општинских путева са функцијом повезивања микроразвојних центара, туристичких простора и других саобраћајних тежишта општине са државним путевима, општинским центром и центрима у мрежи насеља суседних општина;

6) подизање квалитета заштите животне средине у саобраћајним коридорима, приоритетно у погледу реализације система за заштиту и каналисање атмосферских вода са саобраћајница;

7) подизање нивоа услуга у јавном превозу путника у погледу уређења стајалишта и полазишта и осавремењавања возног парка; и

8) издвајање потенцијалних коридора бициклистичких стаза.

2.3.2. Енергетска инфраструктура

Основни циљеви развоја енергетске инфраструктуре јесу: 1) успостављање ефикасног система управљања и коришћења

енергетских објеката и мреже, уз примену савремених решења и модернизацију система преноса и дистрибуције према светским стандардима;

2) повећање поузданости и квалитета напајања електричном енергијом конзумног подручја и насеља у општини Аранђеловац;

3) изградња недостајућих електроенергетских објеката за потребе очекиване потрошње и снаге електричне енергије;

4) превођење подручја на један средњенапонски ниво 20 kV, уместо два постојећа 35 и 10 kV;

5) реконструкција мреже ниског напона; 6) интезивније коришћење гаса и енергије из нових и обновљивих

извора.

2.3.3. Телекомуникације и поштански саобраћај

Посебни циљеви развоја телекомуникационе мреже и поштанског саобраћаја јесу: 1) модернизација постојеће телекомуникационе мреже у насељима где

је то економски и технички прихватљиво; 2) изградња технички квалитетније и поузданије телекомуникационе

мреже, посебно ка насељима на западном и јужном делу подручја општине;

3) обезбеђење широког спектра различитих телекомуникационих сервиса и услуга постојећим и новим корисницима (директан приступ Интернету путем инсталације АDSL и SHDSL портова, кориснички сервиси од POTS-а до АТМ/IP, и др.);


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 69

4) побољшање покривености пријема канала и квалитета мреже радио и ТВ сигнала;

5) интегрисано управљање телекомуникационом опремом и сервисима; 6) отвореност мреже за будуће системе (који подржавају сервисе

базиране на технологијама као што су VDSL, Gigabit Ethenet, и др.); и

7) побољшање мреже поштанског саобраћаја подизањем квалитета услуга у постојећим јединицама и отварањем нових поштанских јединица.

2.3.4. Објекти заједничке комуналне потрошње

Управљање комуналним отпадом Основни циљ јесте успостављање савременог система управљања отпадом и његово усклађивање са регионалним концептом управљања комуналним отпадом у складу са препорукама Националне стратегије управљања отпадом, програмом приближавања ЕУ и актуелним европским и светским трендовима у овој области. До тада, отпад са територије целе општине биће депонован на постојећој општинској санитарној депонији „Цинцарска коса”. Посебни циљеви управљања комуналним отпадом јесу: 1) смањење количине отпада и повећање обима поновне употребе; 2) затварање, санација и рекултивација локалних сметлишта у руралним

подручјима (а у каснијим фазама и општинске депоније) која се простиру линијски дуж путева или су сконцентрисана у долинама река;

3) санитарно безбедан третман депоновања комуналног отпада са руралног подручја на сабирне трансфер станице (за неколико насеља) у близини места настанка, а потом на централну-регионалну депоније за ово подручје;

4) елиминисање комуналног отпада у постројењима за рециклажу; 5) сакупљање и прерада крупног отпада од стране специјализованих

организација, које ће га као сировински отпад достављати одговарајућим фабрикама на прераду;

6) благовремено истраживање и припрема одговарајуће студије оправданости пројекта управљања комуналним отпадом, ради избора микро локације за регионалну депонију (или прикључивање на Регионалну депонију Колубарског округа) и технологије постројења за рециклажу;

7) дефинисање програма за едукацију становништва и развијање јавне свести о потреби еколошког управљања комуналним отпадом;

8) дефинисање правног и институционалног оквира, техничких и економских аспеката управљања комуналним отпадом, као и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 70

децентрализација ингеренција за управљање отпадом ка микроразвојним центрима на руралном подручју.

Гробља Посебни циљеви уређења и развоја гробља јесу: 1) додатно опремање постојећег градског гробља на Рисовачи; 2) плaнскo прoширeњe, aдeквaтнo урeђeњe, сaнирaњe и oдржaвaњe

грoбљa нa урбаном и руралном пoдручjу општинe; 3) изградња капела на сеоским гробљима, где за то постоје услови; 4) редефинисање система управљања сеоским гробљима и давање

ингеренција локалним заједницама, односно одговарајућим јавним предузећима;

5) детерминисање локације за сточно гробље на територији општине и уређење одговарајућег простора, који испуњава услове за обављање безбедног уклањања угинуле стоке.

Пијаце Пoсeбни циљeви уређења и рaзвoja пијаца јесу: 1) адекватно уређење и одржавање постојеће сточне пијаце у

индустријској зони „Кубршница”; 2) уређење постојећих зелених пијаца у општинском центру и нове

мање пијаце на Колонији, уз побољшање хигијенских услова функционисања објекта „Центар-пијац” и пијаце у улици Краља Петра Првог на „Јешовцу”;

3) уређење кванташке пијаце у насељу Врбица, на граници КО Бања поред потока Јунац;

4) решење саобраћајне регулације у околини пијаца, обезбеђивање адекватног приступа доставним возилима и повећање броја паркинг места у непосредној околини пијаца.

2.4. ТУРИЗАМ – ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ И НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА – ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

2.4.1. Туризам

Развој и уређење туристичких простора општине Аранђеловац засниваће се на следећим општим циљевима: 1) увођење и поштовање принципа одрживог развоја туризма,

првенствено у погледу рационализације коришћења природних ресурса, очувања и заштите природе и унапређења квалитета животне средине;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 71

2) комплексна валоризација природних и антропогених туристичких потенцијала, диференцираних по вредности и садржају, у складу са трендовима тражње, међународним стандардима тржишта и социо-економским интересима општине Аранђеловац и Републике Србије;

3) наставак развоја бањског туризма високог квалитета са интензивирањем развоја осталих видова туризма;

4) развој целогодишње туристичко-рекреативне понуде у простору засноване на афирмисаним садржајима (пре свега бањским) и на афирмацији нових туристичких потенцијала (већим укључивањем природних и културно-историјских вредности), уз функционалну интеграцију туристичких комплекса и пунктова сходно свом положају и значају;

5) афирмација туризма и комплементарних делатности; 6) државно стимулисање социјалних функција туризма, посебно

запошљавања локалног становништва у туризму, здравствене и спортске рекреације, спорта, едукације деце и омладине;

7) обезбеђење подршке развоју туризма државним улагањима у изградњу саобраћајне, комуналне и јавносоцијалне инфраструктуре, као и стимулацијом комерцијалних инвеститора кроз фискалне, кредитне и друге олакшице и одговарајуће мере земљишне политике (посебно у погледу грађевинског земљишта) и др.

Остваривање општих циљева развоја и уређења туристичких простора обезбедиће се активностима на: 1) заштити и унапређењу основних природних туристичких ресурса,

првенствено подземних минералних вода, од свих видова деградације;

2) унапређењу постојећих видова туризма, пре свега бањског, одморишно-рекреативног, руралног и излетничког, ради значајнијег продужења туристичке сезоне;

3) постизању вишег квалитета постојећих и нових комерцијалних активности и садржаја туристичке понуде и унапређењу услова за дневну, викенд и празничну рекреацију туриста;

4) санацији, адаптацији, реконструкцији и модернизацији постојећих објеката туристичког смештаја и угоститељских објеката, ради постизања виших и високих категорија, комплетирања постојеће туристичке понуде, повећања степена искоришћености капацитета и ефикасности привређивања;

5) ограниченој и контролисаној изградњи нових капацитета на подручјима са највећим потенцијалом за развој туризма, пре свега у Буковичкој Бањи и Аранђеловцу, као и у насељима Гараши, Орашац, Бања, Горња Трешњевица и др.;

6) развоју и интегрисању туристичке понуде Буковичке Бање са руралним окружењем, приоритетно заштитом и уређењем коридора


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 72

(шетне стазе, бициклистичке стазе, жичара) за повезивање бањског комплекса са излетничким итинерерима, туристичко-рекреативним садржајима, риболовним стазама, стазама културе и сл.;

7) реконструкцији, изградњи и довођењу у оптимално стање инфраструктуре у функцији туризма којом се обезбеђује рационалнија организација и уређење туристичких простора;

8) конципирању организације туристичког простора, према природним и створеним условима и ресурсима, на целовите и интегрисане комплексе туристичке понуде са квалитетним и разноврсним туристичким производима;

9) комерцијализовању постојеће викенд изградње и њеном интегрисању у туристичку понуду;

10) обезбеђивању високог стандарда услуга, сервиса и јавних служби у складу са потребама локалног становништва и туриста;

11) благовременом резервисању простора за нову туристичку понуду израдом одговарајуће планске, програмске и инвестиционо-техничке документације, прибављањем и уређењем земљишта за потребе развоја туризма;

12) изради дугорочног програма развоја туризма заснованог на комплексној валоризацији потенцијала и тражње;

13) планској организацији, уређењу и коришћењу грађевинског земљишта насеља, нових зона и целина туристичке понуде;

14) приватизацији и трансформацији друштвених туристичко-угоститељских предузећа, као и објеката одмаралишта, уз развој приватног предузетништва у малим и средњим туристичко-угоститељским предузећима;

15) доношењу и спровођењу стимулативно-рестриктивних политика за управљање развојем туризма и комплементарних делатности; и

16) локалним иницијативама за припрему пројеката развоја туризма и комплементарних делатности, у циљу реализације садржаја од јавног интереса и привлачења капитала.

2.4.2. Заштита животне средине

Просторним планом Републике Србије у домену заштите животне средине утврђени су следећи општи циљеви: 1) очување квалитета животне средине; и 2) рационално коришћење природних ресурса, нарочито необновљивих

или делимично обновљивих. Полазећи од утврђених општих циљева, посебни циљеви и начела заштите животне средине од загађивања су следећи: 1) предострожност за активности које могу да изазову негативне утицаје

на околину или еколошки ризик обезбеђиваће се применом система


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 73

процене утицаја развоја саобраћаја, привредних активности и изградње објеката на животну средину пре доношења инвестиционих одлука;

2) апсолутни приоритет има заштита изворишта водоснабдевања, заштићених природних и културних добара и зелених површина;

3) рационалније коришћење природних ресурса, а нарочито вода, енергије, неметаличних минералних сировина и др.;

4) рационалније и интензивније коришћење грађевинског земљишта; 5) заштита пољопривредног и шумског земљишта од загађивања и

заптивања пренаменом у грађевинско земљиште; 6) ревитализација и рекултивација површинских копова експлоатације

минералних сировина, у току или по завршетку експлоатације; и 7) смањење количине, повећање степена рециклирања и безбедног

депоновања свих врста отпада, праћено санацијом неконтролисаних сметлишта, приоритетно оних која угрожавају квалитет вода у водотоцима и извориштима подземних вода.

2.4.3. Заштита природних и непокретних културних добара

Посебни циљеви заштите природе и природних добара, као сегмента укупног система заштите животне средине, јесу: 1) очување биолошке разноврсности, то јест специјског, екосистемског и

генетичког диверзитета; 2) очување и пажљиво коришћење локалитета с очуваним шумским

састојинама, станишта и фонда ретких биљних и животињских врста и њихових заједница, нарочито оних обухваћених Уредбом о заштити природних реткости;

3) очување одлика природних и предеоних целина; и 4) очување старих, репрезентативних и/или значајних стабала дрвећа. Посебни циљеви заштите непокретних културних добара на подручју општине Аранђеловац јесу: 1) обављање систематских истраживања, утврђивања статуса и

категоризације непокретних културних добара за народно градитељство, археолошка налазишта и друге валоризоване објекте на подручју општине;

2) утврђивање заштићене околине непокретних културних добара и зона са диференцираним режимима заштите, коришћења и изградње простора, којима ће се, поред забрана, утврдити и могућности за развој комплементарних активности (туризма, пољопривреде и сл.) и изградњу простора у функцији презентације културног наслеђа и развоја локалне заједнице;

3) спровођење интегралне заштите непокретних културних добара, простора заштићене околине и зона заштите; и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 74

4) повећање доступности непокретних културних добара, побољшањем квалитета локалне путне мреже и презентације јавности.

2.4.4. Заштита од елементарних непогода

Основни циљ заштите подручја општине Аранђеловац од елементарних непогода јесте унапређење безбедности становништва, то јест заштита економске, енергетске, социјалне, здравствене, информативне, еколошке и сваке друге безбедности појединца и заједнице. Посебни циљеви заштите од елементарних непогода на подручју општине Аранђеловац јесу: 1) успостављање стратегије прихватљивог ризика од присутних облика

угрожености, политике и адекватног институционалног организовања заштите од елементарних непогода на локалном нивоу;

2) превенција и санација појаве клизишта; 3) предузимање антиерозионих мера на површинама угроженим

ерозијом; 4) примена принципа и мера асеизмичне изградње; 5) предузимање мера противпожарне заштите у изградњи и уређењу

простора, нарочито насеља и шума и др.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 75

III ПЛАНСКА РЕШЕЊА С ПРАВИЛИМА КОРИШЋЕЊА, УРЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА

1. ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ И ПОЉОПРИВРЕДА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 1)

1.1.1. Одрживо коришћење и заштита пољопривредног земљишта

У складу сa Стратегијoм развоја пољопривреде Србије, која је усмерена на прихватање европског модела одрживог развоја пољопривреде и села, на подручју општине Аранђеловац је потребно синхронизовано предузимање активности на:

• управљању земљиштем ради побољшања стања животне средине и природних предела, применом одговарајућих агроеколошких мера, које су компатибилне мерама заштите и унапређења шума;

• повећању тржишне конкурентности пољопривредне производње, мерама усмереним на укрупњавање и модернизацију пољопривредних газдинстава, унапређење људског потенцијала и других ресурсних, структурних, социоекономских и техничко-технолошких услова развоја аграрног сектора, укључујући искоришћавање локалних погодности за производњу хране посебних одлика квалитета;

• унапређивању економских и социјалних услова живљења на селу, подршком развоју непољопривредних делатности и повећању запослености сеоског становништва, промоцији предузетништва, оснивању и развоју микропредузећа, развоју сеоског туризма, развоју базичних услуга за сеоску привреду и становништво, обнови и развоју сеоске архитектуре, очувању културно-историјског наслеђа, предеоних и других просторно хетерогених вредности руралних подручја; и

• подршци примени локалне стратегије руралног развоја. Очување површина и побољшање физичких, хемијских и биолошких својстава пољопривредног земљишта општине Аранђеловац засниваће се на:

• заштити пољопривредног земљишта од нерационалног/непланског заузимања у грађевинске, рекреативне и друге непољопривредне сврхе, израдом одговарајуће пројектне документације којом се свестрано испитују еколошке, предеоне, економске и друштвене последице алтернативних промена намена земљишта на нивоу насеља;

• пoстeпeнoм искључивању из пољопривредног коришћења око 531 ha земљишта намeњeнoг зaдoвoљaвaњу грaђeвинских и других пoтрeбa


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 76

сoциoeкoнoмскoг рaзвoјa oпштинскoг цeнтрa, у склaду сa Предлогом „Гeнeрaлнoг плaнa Аранђеловац 2026“, укључујући сaoбрaћaјну инфрaструктуру нa тoм пoдручју, уз истoврeмeнo увoђeњe пoсeбнo стрoгих рeжимa зaштитe и рaциoнaлнoг кoришћeњa прeoстaлoг пoљoприврeднoг зeмљишнoг фoндa у границама тог плана;

• посебном уважавању пољопривредних, еколошких, рекреативних и предеоних функција скромно заступљених ораница, башти, винограда, воћњака и травних површина у рубној зони општинског центра Аранђеловац и Буковичке Бање и на другим локацијама привлачним за становање, по правилу, са најповољнијом бонитетном структуром земљишта и задовољавајућом саобраћајном и комуналном инфраструктуром;

• смањену заузимања пољопривредног земљишта за потребе укупног социоекономског развоја (комуналне делатности, производно занатство, постројења за пречишћавање отпадних вода, уређење комуналних депонија, рекреативне површине и сл.), подршком ефикаснијем коришћењу, уређењу и привођењу неизграђеног грађевинског земљишта планираној намени на локацијама са претежно индустријском структуром привреде;

• обезбеђењу могућности за запошљавање локалног становништва у случајевима када је потребно заузимање пољопривредног земљишта у туристичке, рекреативне и друге сврхе које доприносе пунијој економској валоризацији природних и створених потенцијала простора;

• подршци пошумљавању еродобилних и других пољопривредних земљишта најслабијег производног потенцијала и предузимању других мера заштите од ерозије, према редоследу приоритета, који су утврђеним одлуком СО Аранђеловац од 9. фебруара 2004. године;

• подршци очувању земљишта погодних за обраду у вишим прeдeлима општине, коју су захваћени процесима сенилизације пољопривредног становништва;

• разради и спрoвoђeњу eкoлoшки бeзбeдних прoграма мeлиoрациje ливада и пашњака, упоредо с обезбеђивањем пoдршкe рeдoвнoм кoшeњу и/или напасању стoкe, какo би сe спрeчила сукцeсиjа кoрoвских биљака, сужeнoг биoдивeрзитeта и малe eкoнoмскe врeднoсти;

• успoстaвљaњу тeснe спрeгe измeђу рaзвoјa биљнe и стoчaрскe прoизвoдњe, уз уважавање ограничења које намећу хигијенско-санитарни стандарди бањско-рекреативних зона; пoдршкa рaзвoју стoчaрствa, пoсeбнo млeчнo-мeснoг гoвeдaрствa и oвчaрствa, прeдстaвљa нужну кoмпoнeнту oдрживoг кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa oд битнoг знaчaјa зa oчувaњe укупних прирoдних врeднoсти oпштинскe тeритoријe;

• спровођењу програма комасације и арондације земљишта, посебно на равничарским теренима, ради стварања услова за ефикаснију


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 77

примену савремених агротехничких мера у процесима интензификације пољопривредне производње;

• рационалном коришћењу локалних изворишта воде за наводњавање, по реализацији Ибраско-шумадијског регионалног система за снабдевање водом највишег квалитета, упоредо са спровођењем одговарајућих биолошких и агротехничких мелиорација (заштитно зеленило, одкишељавање, дубоко орање, подривање, риголовање и сл.);

• уређењу пољских и шумских прилазних путева, укључујући подизање појасева заштитног зеленила дуж путева и туристичко-рекреативних стаза, око пашњака, изворишта воде, речних токова и сл.;

• спречавању негативних утицаја пољопривредне производње на стање животне средине и живог света, успостављањем контроле коришћења минералних ђубрива и средстава за заштиту биља, уз истовремено промовисање метода њихове интегралне примене у процесима техничко-технолошког унапређивања пољопривредне производње, приоритетно на теренима заштите изворишта воде (акумулације Букуља и Босута у сливу реке Качер и др.), као и локалитета са изузетним природним вредностима и реткостима, који су обухваћени одговарајућим режимима заштите;

• елиминисању утицаја аерозагађења и других штетних агенса из окружења на плодност пољопривредног земљишта и здравствени квалитет хране, спровођењем одговарајућих мера заштите животне средине;

• очувању и неговању естетских обележја руралних предела у оквиру пољопривредних и шумских површина, доношењем сета правила и одговарајуће институционализоване контроле по питањима: поткресивања и крчења врзина/живица и уклањања корова дуж међа и сеоских, шумских и других путева и одржавања тих путева; сакупљања и елиминисања отпадака пољопривредних производа; чувања појединачних или група стабала на пољопривредним површинама; забране одлагања/бацања смећа и свих врста отпада (металног, стакленог, грађевинског и др) ван места одређених за те намене и сл.; и

• побољшању информатичке основе о пољопривредном земљишту и другим елементима руралног простора, ажурирањем катастра по начину коришћења земљишта и власницима сваке парцеле, упоредо са спровођењем детаљних педолошких истраживања и израдом бонитетне карте земљишта за општинску територију.

Са становишта очувања економских и екосистемских функција земљишта, апсолутни приоритет има одређивање одговарајућих радова на евидентираним ерозионим теренима и контрола њиховог спровођења, у складу с одредбама Закона о пољопривредном земљишту (Сл. гласник РС, бр. 62, 2006). На издвојеним ерозионим подручјима, начин коришћења пољопривредног земљишта треба прилагодити условима


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 78

терена и гајити културе које ће поред биљне производње обезбедити и заштиту земљишта од ерозије. Потребно је спровести противерозионе радове и противерозионе мере, углавном, на два начина: (а) као препорука власницима земљишта за све површине и културе угрожене слабијим ерозионим процесима; и (б) као обавеза за све власнике земљишта и култура које се налазе у склопу издвојеног и проглашеног ерозионог подручја. На површинама које су нападнуте екцесивном и јаком ерозијом потребно је спровођење биолошких радова и мера на мелиорацији пашњака, подизању воћњака и винограда, малињака и гајењу других пољопривредних култура на истерасираном земљишту, као и оснивању заједничких ливада. Од противерозионих мера посебан значај има начин орања при гајењу ратарских култура (контурно и гребенасто), као и контурно–појасна обрада, а од стриктних забрана посебно је значајна забрана гајења окопавина на падинама са увећаним нагибом. Када су у питању нестабилни терени, забрана механичког оштећења тла има приоритетан значај. Узимајући нагиб падине као основни чинилац предиспонираности подручја на процесе ерозије и начин искоришћавања као основни узрочник, мере и радови за противерозиону заштиту се примењују дифе-ренцирано по појединим пољопривредним културама (табела III/1-1). Табела III/1-1. Полазишта за утврђивање противерозионих захвата

Нагиб падине -

% Радови, мере и предлог начина коришћења

Оранице 0-3 Дозвољено гајење ратарских култура без ограничења 3-7 Дозвољено гајење ратарских култура без ограничења уз услов

обавезног контурног орања 7-12,5 Дозвољено гајење ратарских култура изузев окопавина уз услов

гребенског орања 12,5-20 Дозвољено гајење ратарских култура уз услов контурно појасне обраде

(сртип културе) 20-25 Дозвољено гајење ратарских култура без окопавина сваке треће године,

под условом да се у периоду између два дозвољена орања површина користи као травна култура – детелина

Преко 25 Потпуна забрана орања и формирање травних или шумских култура Виногради

0-5 Гајење винограда без ограничења 5-10 Мулчирање обавезно, препоручује се израда контурних бразда на

растојању од 20 m 10-15 Обавезна израда контурних бразда у виноградима да редовима по

линији нагиба, бразде на растојању од 15 m (750 m/ha), оквирно бразда у сваком 4. или 5. реду

15-20 Обавезна израда контурних бразда на растојању од 10 m (1000 m/ha) 20-30 Обавезна израда контурних бразда на растојању од 5 m (2000 m/ha) преко 30 Крчење винограда, затрављивање или пошумљавање


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 79

Нагиб падине -

% Радови, мере и предлог начина коришћења

Воћњаци до 10 Гајење воћњака уз нормалне мере неге и препоручује се мулчирање 10-15 Гајење воћњака без посебних ограничења и обавезно мулчирање 15-25 Гајење воћњака уз појачане мере неге и формирање травних појасева

по хоризонтали у сваком 2. реду преко 25 Гајење воћњака уз изузетне мере неге и потпуно затрављивање тла

легуминозама изузев зоне око стабла Ø 3.0 m Нагиб - % Квалитет Радови, мере и предлог начина коришћења

Ливаде

0-5 Забарене услед високог нивоа подземне воде Одводњавање

5-15 Ослабљен флористички састав

Појачане мере неге са прихрањивањем вештачким или стајским ђубривом на псеудоглејним земљиштима, дубоко растојање, растресање

преко 15 Слаб флористички састав и механичка оштећења тла

Мелиорација делимичном обрадом и подсејавање смешом семена племенитих трава

Пашњаци

до 15 У стадијуму деградације Појачане мере неге и заштите са прихрањивањем вештачким ђубривом

преко 15 У стадијуму деградације и деградирани

Мелиорација делимичном обрадом и подсејавање смешом семена племенитих трава

На нагнутим теренима је, такође, неопходно формирање противерозионих појасева жбунастог, шумског и травног типа, ради смањења кинетичке енергије сливајућег млаза који врши еродирање површинских слојева земљишта и подлоге. На тај начин могуће је повећати толеранцију у смислу граничног нагиба за гајење ратарских култура, а редукцију истих изврштити само на местима где не постоји никаква економска оправданост гајења житарица и окопавина. Уз то, живим ретензионим појасевима се значајно побољшава еколошки систем подручја, а у врсте за формирање појасева могу се унести бројне племените карактеристике, као што су медоносност, лековитост и др. У воћњацима и виноградима у циљу смањења ерозионих процеса потребно је формирање контурних бразди, као и заснивање нових засада искључиво садњом по изохипси, односно управно на садашње редове.

1.1.2. План руралне рејонизације

Због просторне хетерогености природних, социоекономских и инфраструктурних услова за развој пољопривреде, одрживо коришћење пољопривредног земљишта захтева у општини Аранђеловац примену диференцираних мера подршке, које су прилагођене специфичним потенцијалима и ограничењима: периурбане зоне; подручја предиспонираног за развој воћарске и/или виноградарске производње и брдског подручја. Издвојена груписањем насеља сродних


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 80

агроеколошких, социоекономских и инфраструктурних карактеристика, ова подручја се међусобно разликују по величини укупне територије, броју домаћинстава и газдинстава, површинама и начину коришћења пољопривредног земљишта и другим пољопривредним фондовима. Полазећи од функционалних веза између насеља и атара у развоју пољопривредне производње, границе ових подручја су, углавном, одређене према границама одговарајућих катастарских општина (КО), изузев периурбане зоне, где су накнадно узете у обзир границе Генералног плана Аранђеловац (графикон 1).

Графикон 1. Распоред основних ресурса по руралним подручјима општине Аранђеловац, 2005. (у %)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Уку пнаповршина

Пољопривредноземљиште

Шуме Домаћинствау ку пно

Дом. сгаздинством

Коњи Говеда Свиње Овце Козе Кошnице пчела

Периурбано Воћарско-виноградарско Брдско

Релевантне разлике су у структури кори-шћења пољоприв-редног земљишта много више израже-не по учешћу орани-ца и трајних травња-ка, него воћњака и винограда (графи-кон 2). Основне разлике се, међу-тим, огледају у про-изводно-економском потенцијалу земљи-шта, мерено заступ-љеношћу најслаби-јих катастарских класа. Оне долазе до изражаја код свих категорија пољопривредног земљишта, такође, на нивоу насеља, што је био и један од основних критеријума предложене руралне рејонизације, посебно за издвајање брдског подручја (табела III/1-2). Генерално се може закључити да слаб производно економски потенцијал земљишта битно ограничава развојне могућности пољопривреде брдско-планинског подручја, у коме се налази близу 40% од укупних површина пољопривредног земљишта општине – 30% ораница, 36% воћњака, 22% винограда, 38% ливада и 64% пашњака (графикон 3).

Графикон 2. Структура коришћења пољопривредног земљишта по руралним подручјима општине

Аранђеловац, 2005. (у %)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Периурбано Воћарско-виноградарско

Брдско

Њиве и вртови Воћњаци Виногради Ливаде Пашњаци


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 81

Табела III/1-2. Производно-економски потенцијал пољопривредних земљишта основних руралних подручја општине Аранђеловац


Р. бр.

Рурално подручје/рејон

КО Свега ha

% 7-8 кат. кл.

Свега ha

% 5-7 кат. кл.

Свега ha

% 5-7 кат. кл.

Свега ha

% 6-8 кат. кл.

Свега ha

% 6-8 кат.кл.

Општина Аранђеловац 16617.0 10.2 2790.5 16.1 327.5 9.83617.5 5.5 2085.8 56.3А Периурбано 1867.2 3.0 331.8 0.0 39.0 - 467.1 1.1 374.3 5.11 Аранђеловац 173.2 - 64.2 - 3.2 - 75.1 0.1 32.4 -2 Буковик 664.9 3.6 66.1 0.1 7.1 - 218.9 1.7 193.3 -3 Врбица 1029.1 3.1 201.5 - 28.7 - 173.0 0.7 148.7 12.7

Б Воћарско-виноградарско 9783.5 2.6 1458.1 17.0 215.9 -1754.4 7.7 368.3 21.7

1 Бања 1387.9 - 215.9 - 55.7 - 137.9 0.2 59.5 0.42 Брезовац 782.3 0.7 225.4 0.9 37.2 - 52.5 0.3 55.6 60.63 Венчане 1423.1 14.4 187.9 2.3 19.8 - 233.9 29.8 99.7 34.94 Мисача 492.8 - 111.4 - 6.3 - 268.1 - 29.2 -5 Орашац 1183.1 0.1 237.9 - 31.9 - 317.6 - 8.4 -6 Копљаре 1068.4 0.1 158.5 0.2 24.2 - 155.4 - 12.4 -7 Стојник 1299.8 - 122.5 - 25.2 - 147.2 - 10.8 -8 Раниловић 1303.1 - 142.5 0.4 10.0 - 321.1 - 69.3 12.39 Тулеж 842.9 4.9 56.1 13.3 5.6 - 120.7 53.7 23.6 11.4В Брдско 4966.3 27.9 1000.6 43.3 72.5 44.41396.1 8.1 1343.1 40.71 Босута 722.8 46.5 141.2 27.1 14.0 31.1 143.8 29.1 334.6 73.42 Вукосавци 592.5 16.0 132.3 81.4 0.1 64.3 249.7 4.0 142.9 42.93 Гараши 677.3 42.4 122.9 4.8 7.5100.0 329.2 3.1 273.3 0.44 Г. Трешњевица 753.1 23.8 249.7 43.2 16.5 80.4 227.3 2.8 189.2 63.74 Даросава 1194.3 21.2 170.2 92.2 20.3 12.7 141.1 23.4 150.7 41.95 Јеловик 490.9 27.1 79.3 10.1 9.7 45.6 222.7 0.7 142.1 1.16 Прогореоци 535.5 19.0 104.9 8.4 4.5 0.0 82.2 12.9 110.4 48.5

Извор: Служба за катастар непокретности Аранђеловац, 20.09.2005. године

У оквирима наведених микрорејона/руралних подручја треба форсирати самостално утврђивање програма развоја локалних заједница по принципу одоздо-нагоре. Европска искуства су показала да локалне акционе групе и органи локалне управе најбоље познају развојне приоритете своје средине, што доводи до формирања партнерства између представника локалне самоуправе, представника јавних и приватних институција и организација као и представника удружења грађана и истакнутих појединаца.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 82

Графикон 3. Намене коришћења пољопривредног земљишта по руралним подручјима

општине Аранђеловац, 2005. (у ha)

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

Периурбано Воћарско-виноградарско Брдско


Потреба мобилизације свих релевантних фактора и интересних група, који својим радом, искуством и утицајем могу допринети идентификовању локалних проблема и потенцијала, препозната је у фази израде аналитичко-документационе основе Просторног плана општине Аранђеловац. Спровођењем анкете по насељима је утврђена, између осталог, потреба за пошумљавањем деградираних пољопривредних земљишта и за применом других мера поправке и уређења површина под готово свим катастарским културама, и то највише у брдским атарима. Полазећи од ових, несумњиво компетентних, оцена локалног становништва, уз истовремено узимање у обзир података катастра о заступљености субмаргиналних земљишта (оранице 7 и 8. катастарске класе, воћњаци и виногради 5 – 7 кат. кл. и ливаде и пашњаци 6 – 8 кат. кл.), на подручју општине Аранђеловац требало би до 2022. године предузети одговарајуће мере поправке, односно промене намена на око 3641 ha пољопривредних површина (табела III/1-3). Табела III/1-3. Пољопривредне површине које је неопходно поправити до

2022. године

Њиве и вртови Воћњаци Виногради Трајни

травњаци Свега пољоп-ривредно

Ред. бр.


КО Свега 2005.

Попр-авка до

2022

Свега2005


2022

Свега2005


2022

Свега2005


2022.

Свега 2005


2022.

Општина Аранђеловац 16617 1789 2790 448 328 32 5703 1371 27866 3641

А Периурбано 1867 56 332 0 39 841 24 3141 801 Аранђеловац 173 64 3 107 348 02 Буковик 665 24 66 7 412 4 1178 283 Врбица 1029 32 201 29 322 20 1614 52

Б Воћарско-виноградарско 9784 348 1458 15 216 9 2123 215 13983 586

1 Бања 1388 20 216 56 197 1857 20


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 83

Њиве и вртови Воћњаци Виногради Трајни

травњаци Свега пољоп-ривредно

Ред. бр.


КО Свега 2005.


2022

Свега2005


2022

Свега2005


2022

Свега2005


2022.

Свега 2005


2022.2 Брезовац 782 5 225 2 37 9 108 34 1160 503 Венчане 1423 205 188 4 20 334 105 2243 3144 Мисача 493 50 111 6 297 908 505 Орашац 1183 1 238 32 326 1780 16 Копљаре 1068 1 159 0 24 168 1420 17 Стојник 1300 15 122 25 158 1605 158 Раниловић 1303 10 143 1 10 390 9 1847 199 Тулеж 843 42 56 7 6 144 67 1162 116В Брдско 4966 1385 1001 434 73 32 2739 660 10742 25111 Босута 723 336 141 38 14 4 478 287 1777 6662 Вукосавци 593 95 132 108 393 71 1330 2743 Гараши 677 287 123 6 7 7 602 11 1721 3124 Г. Трешњевица 753 180 250 108 17 13 417 127 1743 4284 Даросава 1194 253 170 157 20 3 292 96 2122 5095 Јеловик 491 133 79 8 10 4 365 3 1092 1496 Прогореоци 535 101 105 9 4 193 64 958 174

У случају периурбане зоне, поред граница Генералног плана Аранђеловац 2026. односно положаја пољопривредних површина у односу на градско језгро, основни су били социоекономски критеријуми: (а) релативно мали удео домаћинстава с газдинством у укупном броју домаћинстава; и (б) апсолутно преовлађивање непољопривредних извора прихода у домаћинствима која имају пољопривредно газдинство. У овој зони је посебно изражен уплив урбанизације на рурални простор, мада се конфликти између урбаног и руралног начина живота испољавају на целом подручју општине. Високом заступљеношћу непољопривредних извора прихода одликује се и већина брдских атара, али су њихова заједничка карактеристика велике површине субмаргиналних катастарских класа, не само код ораница, воћњака и винограда, већ и код пашњака. Све то указује и на потребу примене диференцираних мера подршке опстанку пољопривредних газдинстава по следећим руралним подручјима (Реферална карта 1. Просторног плана): 1) Периурбано подручје обухвата рубни појас општинског центра

Аранђеловац, целе КО Буковик и Врбица и делови осталих КО у границама Генералног плана Аранђеловац: Бања – 239,8 ha, KO Орашац – 0,8 ha и КО Мисача – 11,0 ha укупне површине. Карактеришу га бројни конфликти и специфични проблеми коришћења и заштите пољопривредног земљишта, примарно условљени потребама стамбено-комуналне изградње и других привредних активности за простором, с једне стране, и значајем континуирања пољопривредне производње ради очување природних и амбијенталних вредности у окружењу играђеног урбаног ткива, с


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 84

друге. Пољопривреда има овде нешто другачије функције него у осталом делу општинске територије. Представља комплексан систем који обухвата спектар интереса, од традиционалних активности везаних за производњу, прераду, маркетинг, дистрибуцију и потрошњу, до бројних изведених користи и услуга које укључују одмор и рекреацију, економску виталност и предузетништво, здравље и добробит појединца и заједнице и очување и унапређење животне средине и предеоних вредности. У конкретном случају нарочиту подршку заслужује преусмеравање на органску производњу свежег поврћа и воћа ради задовољавања потреба урбаног становништва и локалне туристичке тражње. Добра инфраструктурна опремљеност и близина тржишта представљају олакшавајућу околност за улазак локалног становништва, посебно жена и доселењика, у разноврсне непољопривредне активности широког спектра, од прераде пољопривредних производа до туризма и рекреације. Ове погодности се морају на одговарајући начин уважити мерама урбанистичког планирања, уз истовремено наметање стандарда у погледу примене агротехничких мера којима се не угрожава животна средина и здравствени квалитет хране, с једне стране, и ширење изграђеног простора на пољопривредно земљиште, с друге. Са становишта просторног развоја, приоритетно јe спровођење програма урбанистичког уређења насеља и програма комплексног уређења сеоских атара (комасација, хидротехничке и биолошке мелиорације, уређење пољских путева, пејзажна архитектура и сл.). Приоритeти пoдршкe рaзвоју пољопривреде јесу: стручна обука и дифузија научно-техничких и тржишних информација запосленима у aгрaрнoм сeктoру, укључујући прeхрaмбeну индустрију; тeхнoлoшкa модернизација пoрoдичних газдинстава, пoбoљшaњe нивоa тeхничкe опрeмљeности зeмљиштa и интeнзификaцијa производњe, с ослонцeм нa прoширeњe aсoртимaнa пoнудe и пoвeћaњe oбимa прoизвoдњe свежег вoћa и поврћа за локално и шире тржиштe.

2) Воћарско-виноградарско подручје обухвата рурално залеђе постоје-ћих бањских и културних ресурса, па стога има реалне изгледе за развој руралног туризма, под условом ефикасног решавања акутних проблема комуналног отпада и водоснабдевања. Има поливалентну структуру пољопривредне производње, коју треба задржати и у наредном периоду, али уз веће искоришћавање локално хетерогених погодности за унапређење производње грожђа и разноврсног континенталног воћа. У тим оквирима треба обезбедити свестрану и синхронизовану подршку просторне, аграрне и инвестиционе политике очувању и обнови винограда на присојним падинама планине Венчац, у смислу очувања њихових предеоних, туристичких и економских вредности, с једне стране, и унапређивања агротехничких услова узгајања винове лозе и технологије производње вина, с друге, у складу са стандардима који важе у Европској унији. Унапређење винарства и маркетинга врхунских вина заштићеног имена географског порекла, с ослонцем на преко стогодишњу традицију чувене Венчачке виноградарске задруге, прве


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 85

српске пољопривредне задруге, представљају нужне предуслове за ревалоризацију агроеколошких потенцијала бројних локалитета на којима је производња других пољопривредних култура економски мање рентабилна и еколошки ризичнија од узгајања винове лозе. Посебну подршку заслужује, такође, потпуније искоришћавање изванредних природних услова и добре саобраћајне доступности за оснивање комерцијалних засада воћа (плантажна производња високородних сорти шљива, јабука, кајсија, брескви, крушака, трешања, малина, купина, боровница, рибизли и др.) Савремена воћарска производња поставља сложене захтеве у искоришћавању природних ресурса при гајењу воћа. С једне стране, одговарајућим агротехничким и помотехничким захватима треба обезбедити оптималне услове за остваривање високих и стабилних производних резултата, а с друге, мора се строго водити рачуна о спречавању неповољних еколошких последица примене тих захвата. При томе је неопходно да се произвођачи воћа удружују ради заједничког наступа на тржишту, куповине хладњача, унапређења сортимента и стандардизације квалитета производа. У овом делу општине основна ограничења за остваривање рентабилне/тржишно конкурентне воћарске, ратарске, повртарске и сточарске производње не произлазе из природних услова, већ пре свега из велике уситњености земљишних поседа и ниског нивоа техничке опремљености газдинстава. Готово сва села налазе се под снажним утицајем вишедеценијских процеса урбанизације, првенствено у виду дневних миграција према Аранђеловцу и оближњим индустријским центрима, нарочито Лазаревцу. То се данас манифестује високим уделом пензија у структури прихода домаћинстава с пољопривредним газдинством, с једне стране, и великом незапосленошћу радно способног становништва, с друге. Преко је потребна подршка диверсификацији економских активности на сопственим ситним и средњим породичним газдинствима, односно оснивању разноврсних производних и услужних предузећа на селу, ради допуњавања прихода од пољопривреде приходима ван газдинства, до нивоа паритетног дохотка. Томе нарочито погодују изванредни природни, предеони, културно-историјски и други услови за пружање разноврсних услуга у сеоском, винском, излетничком и другим видовима туризма. Упоредо с пуним уважавањем улoге ситних и срeдњих газдинстава у развojу сеоске привреде и oчувању руралнoг амбиjeнта, подршку треба обезбедити и укрупњавању земљишних поседа и специјализацији пољопривредне производње, уз обавезно успостављање склада између развоја сточарске производње и капацитета локалне крмне основе, првенствено у функцији очувања природне плодности земљишта. При томе је обавезно предузимања ефикасних мера за спречавање негативних ефеката већих сточних фарми на квалитет воде, земљишта и ваздуха. Приоритетно је безусловно заустављање стихијског испадања обрадивих површина из пољопривредне


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 86

производње, подстицањем младих пољопривредника на преузимање старачких газдинстава.

3) Брдско рурално подручје простире се јужним, брдовитим и брдско-планинским делом општинске територије, који има изванредне природне и пејзажне вредности, али и озбиљна ограничења за вођење рентабилне и високопродуктивне пољопривредне производње. Сеоска домаћинства имају претежним делом веома ситне поседе, доминантно непољопривредне изворе прихода, традиционалну технологију пољопривредне производње и несташицу средстава за покретање непољопривредних делатности, односно за улагања у укрупњавање и развој пољопривредне производње на сопственим породичним газдинствима. Реалну развојну шансу пружа економска валоризација изузетних предеоних вредности кроз развој сеоског туризма и комплементарних делатности на селу, уз искоришћавање погодности близине Буковичке Бање и повољног положаја према другим познатим туристичким дестинацијама. С обзиром на спрегу развоја пољопривреде и сеоског туризма са очувањем природних предела и руралног наслеђа, апсолутни приоритет има подршка развоју инфраструктуре, пре свега побољшању стања локалне путне мреже и решавању проблема комуналног отпада и водоснабдевања. Са становишта заштите/очувања пољопривредног земљишта и других агроеколошких добара, приоритетна је подршка младим, предузетничко оријентисаним сеоским домаћинима за укрупњавање и развој пољопривредне производње, односно за диверсификацију активности на газдинствима. Такође је потребно субвенционисање газдинстава која су суочена са тежим природним, инфраструктурним и другим условима за одржавање пољопривредног земљишта у његовој намени. Локално хетерогене пoгoднoсти зa oснивaњe кoмeрцијaлних вoћњaкa и крупнијих овчарских, говедарских и мешовитих говедарско-овчарско-козарских фарми трeбa пoдржaвaти изгрaдњoм хлaдњaчa и прeрaдних кaпaцитeтa, кao и кoнтинуирaним oбeзбeђeњeм стручнe пoмoћи, пoсeбнo у пoглeду примeнe мeтoдa интeгрaлнe зaштитe и прихрaњивaњa биљaкa, односно развоја органске производње хране. Приоритети у развоју брдског подручја јесу: пoвeћањe удeла шумских и травних eкoсистeма у укупнoј пoвршини; пoбoљшањe прoизвoднo-eкoнoмскoг пoтeнцијала oраница и вoћњака; пoвeћањe запoслeнoсти чланoва пoљoприврeдних дoмаћинстава oбeзбeђeњeм дoпунских извoра прихoда у туристичким и другим сeкундарним и тeрцијарним дeлатнoстима на селу; примeна мeтoда oрганскe/eкoлoшкe прoизвoдњe хранe, односно стрoгo кoнтрoлисанoг/интeгралнoг прихрањивања и заштитe биља, адeкватнe исхранe и нeгe стoкe, антиeрoзивнe oбрадe зeмљишта и других мера заштите природе од неповољних утицаја пољопривредне производње. Пoтрeбнo јe дa сe и у другим плaнoвимa, прoјeктимa и прoгрaмимa обезбедe дифeрeнцирaнe мeрe подршкe заштити лoкaлнo спeцифичних aгрoeкoлoшких дoбaрa, пoтпунијeм искoришћaвaњу кoмпaрaтивних пoгoднoсти зa пoвeћaњe кoнкурeнтнoсти


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 87

пoљoприврeднe прoизвoдњe и oтклaњaњу рeсурсних, структурних, тeхничкo-тeхнoлoшких и сoциoeкoнoмских oгрaничeњa интeгрaлнoг рурaлнoг рaзвoјa на издвојеним руралним подручјима. Подршка отклањању ендогених ограничења за развој пољопривреде представља један од основних предуслова за успостављање складнијих односа у просторном и укупном социоекономском развоју општине Аранђеловац.

1.1.3. Развој и реструктурирање пољопривредног сектора

Основну поставку плана развоја аранђеловачке пољопривреде чини искоришћавање компаративних погодности за производњу квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа, посебних одлика, које проистичу из услова географске средине. Ради адекватне тржишне валоризације ових одлика, тј. повећања тржишне конкурентности аграрне понуде на локалном туристичком и ширем тржишту, потребно је реструктурирање пољопривредног сектора у правцу ефикаснијег коришћења људских потенцијала и повећања продуктивности расположивог земљишта и економске ефективности ангажованих материјалних фактора развоја, предузимањем истовремених активности за унапређење организационих, техничко-технолошких и социоеко-номских аспеката развоја пољопривреде. Унапређивање организационих облика пољопривредне производње условљено је обезбеђењем институционалне, финансијске и информатичке подршке за:

• стимулисање процеса концентрације земљишта, стоке и техничких средстава код економски и биолошки виталних домаћинстава, развојем локалног тржишта земљишта и применом других територијално специфичних подстицаја за интензивније ослобађење аграрних ресурса старачких газдинстава, која у већини случајева немају наследнике спремне за живот на селу, а још мање за обрађивање земље и гајење стоке;

• одржавање, развој и унапређивање техничко-технолошких услова пољопривредне производње на ситним и средњим газдинствима, с мешовитим или непољопривредним изворима прихода, која имају, по правилу, повољнија демографска обележја од чисто пољопривредних домаћинстава, па стога и одлучујућу улогу у развоју села;

• оснивање крупних сточарских фарми, уз стимулисање асоцијација локалних произвођача и приватних предузетника, као и спољних инвеститора за улагања у одговарајуће програме, приоритетно за развој говедарства, овчарства, козарства и коњарства у брдовитим атарима;

• промоцију предузетништва и оснивање и развој микро и малих предузећа за прераду локалних пољопривредних и шумских производа, занатских радионица за израду туристичких сувенира, разноврсних сервиса и продавница, агенција сеоског туризма и сл.;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 88

• економски опоравак и технолошко иновирање локалне прехрамбене индустрије, првенствено ради остваривања обима и квалитета производње који је неопходан за офанзивније освајање извозних тржишта; и

• обезбеђење сигурности пласмана локалних пољопривредних, шумских и занатских производа, кроз формирање произвођачких асоцијација и њихово пословно повезивање с локалним туристичким и другим већим пословним системима.

Техничко-технолошко унапређивање пољопривредне производње засниваће се на строгом вођењу рачуна о еколошком прагу/граничној способност земљишта и других елемената биосфере за неутралисање штетног утицаја појединих инпута на стање животне средине и живог света, при чему је потребна подршка:

• повећању нивоа техничке опремљености земљишта и људског рада: заменом амортизованог тракторског парка; увођењем подстицаја за набавку прикључних машина и специјализоване опреме, нарочито за осавремењавање технолошких процеса у сточарској производњи и за експлоатацију и одржавање ливада и пашњака; коришћењем минералних ђубрива и других хемијских средстава, у складу са принципима строго контролисаног прихрањивања и интегралне заштите биља; широм применом квалитетног сетвеног и садног материјала; побољшањем расног састава стоке и рационалнијим коришћењем других савремених средстава за производњу;

• изради и спровођењу посебних инвестиционих програма/привредно-еколошких планова развоја појединих грана, односно врста биљне производње, уз дефинисање обавезних мера заштите земљишта и биљног покривача од ерозије;

• изради пројектне документације за развој сточарске производње, у првом реду у пашњачком систему, напоредо са обезбеђивањем квалитетне ветеринарске заштите, побољшањем услова стајског смештаја и исхране стоке током целе године, укључујући и опремање газдинстава машинама и уређајима који олакшавају рад у сточарској производњи и дозвољавају њено унапређивање, у складу са савременим хигијенским и еколошким стандардима; и

• потпунијем искоришћавању локалних погодности за развој органског и/или интегралног система ратарско-повртарске, воћарске, виноградарске и сточарске производње, сакупљања и плантажног гајења лековитог и ароматичног биља, шумских плодова и сл., напоредо с предузимањем активности за сертификацију ових производа и њихових прерађевина.

Побољшање квалитета пољопривредно-прехрамбених производа и постизање хигијенско-здраствених безбедоносних стандарда условљено је у пресудној мери резултатима оствареним у доменима организационог и техничко-технолошког унапређивања аграрног сектора. У овом


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 89

сегменту примат има убрзано увођење стандарда HACCP у широку пољопривредну праксу. При томе се морају уважити и следећи захтеви:

• дефинисање технолошких и других стандарда за добијање и очување препознатљиве робне марке, односно заштићеног имена порекла из еколошки и историјски посебно вредних делова општинског подручја (на пример: венчачко вино, букуљско јагње, орашка јабука итд), упоредо са успостављањем система контроле примене тих стандарда;

• успостављање стручно-саветодавне подршке, лабораторијског атестирања, одговарајуће тржишне инфраструктуре и других услова за сигуран пласман органских производа по ценама којима се компензирају умањени приноси услед поштовања законом прописаних агротехничких стандарда;

• успостављање строге контроле примене и складиштења минералних ђубрива, средстава за заштиту биља, стајњака и осоке, као и еколошки безбедног одстрањивања/уништавања амбалаже од агрохемикалија и других отпадних материјала из пољопривредних газдинстава, односно предузећа која се баве производњом и прерадом пољопривредно-прехрамбених производа;

• ради одржавања стоке у доброј кондицији, с једне стране, и олакшавања људског рада, с друге, при опремању газдинстава зградама за смештај стоке морају се задовољити следећи основни стандарди: обавезно је одвајање смештаја говеда од смештаја оваца; у стајама за говеда, просечне површине 12 m2 по музној крави са подмлатком, неопходне су електричне и водоводне инсталације и канализација; уз све стаје за говеда треба да буду изграђена ђубришта са јамом за осоку; овчарници су типа дубоке стаје, такође, са електричним и водоводним инсталацијама, површине 1,2 m2 по овци изнад једне године старости; и у градњи треба користити погодни локални материјал; и

• пољопривредне произвођаче и друге субјекте аграрног сектора општине треба оспособити за брзо укључивање у општи систем контроле квалитета у свим фазама производње, прераде и промета пољопривредно-прехрамбених производа, који се успоставља у Републици Србији, у складу са нормативима и критеријумима ЕУ.

Унaпрeђeње људскoг пoтeнциjaлa условљава реалност свих осталих планских решења у домену побољшања организационих, техничко-технолошких и квалитативних перформанси одрживог развоја пољопривреде и села. Остваривање напретка у тој области обезбедиће се окретањем будућег руралног развоја ка концепту мултифункционалне пољопривреде, формирањем услова за диверсификовање економских активности на селу, уз поштовање услова природне средине, подршком развоју друштвених и културних функција села, као и вођењем рачуна о обезбеђењу добрих услова живљења сеоском становништву. У овом сегменту приоритет има:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 90

• подршка насељавању млађе популације и пензионера у туристички атрактивним и развојно перспективним селима;

• обухватање остарелих пољопривредника и других категорија радно неспособног становништва мерама социјалне политике;

• подршка младим пољопривредницима у преузимању напуштених, одно-сно старачких газдинстава;

• стручнa oбукa и дифузиja инфoрмaциja зaпoслeнимa у пoљoприврeди и шумaрству;

• обeзбeђeњe институционaлних и мaтeријaлних прeтпостaвки зa eфикaсaн рaд саветодавне пољоприврeднe службe и осaврeмeњaвaњe оргaнизовaности вeтeринaрскe службe; и

• развиjањe разнoврсних видoва пeрманeнтнoг oбразoвања, стицања нoвих квалификациjа и подржавање других мeра дивeрзификoвања руралнe eкoнoмиje и унапрeђивања oпштих услoва живљeња на селу.

1.2. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ И ЛОВИШТА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 1)

1.2.1. План коришћења и заштите шума и шумског земљишта

Заштита и коришћење шума и шумских земљишта засниваће се на унапређењу стања и повећању површина под шумом. Полазећи од дефинисаних циљева газдовања шумама и затеченог стања државних шума, претпоставка је да ће се постојеће врсте и обим радова задржати и у наредном десетогодишњем периоду. Унапређење стања и повећање површина под државним шумама обезбедиће се:

• обновом изданачких шума багрема на око 45 ha и осталих багремових шума на око 65 ha;

• пошумљавањем чистина на око 30 ha и попуњавањем на око 10 ha;

• вештачким пошумљавањем (садњом) на око 5 ha;

• вештачким пошумљавањем голети на око 30 ha;

• интензивним мерама неге (чишћењем) у културама и младим природним састојинама на око 300 ha;

• интензивним мерама неге (проредима) на око 1500 ha и спровођењем других мера превентивне и репресивне заштите шума у газдинској јединици.

Унапређење стања осталих шума и повећање површина под шумама утврђиваће се програмима газдовања приватним шумама и програмима пошумљавања парцела у приватном власништву. Приоритет ће имати пошумљавање земљишта VI, VII и делом V и VIII бонитетне класе, која ће


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 91

се утврдити по изради карте бонитета земљишта за територију општине Аранђеловац, како би се у планском или постпланском периоду достигла процењена оптимална шумовитост од 30% територије општине. Приоритет у коришћењу осталих шумских производа на подручју Општине има прикупљање гљива и купина.

1.2.2. План развоја ловишта

На подручју Просторног плана установљено је ловиште „Букуља”. Ловиште је намењено узгоју, заштити и коришћењу гајених врста крупне и ситне дивљачи, и то срне, дивље свиње, зеца, фазана, пољске јаребице и других ловостајем заштићених врста дивљачи које стално или повремено живе у ловишту. Ловно-продуктивне површине ловишта и бонитет дивљачи дати су у табелама III/1-4 и 1-5. Табела III/1-4. Ловно-продуктивне површине ловишта „Букуља” (у ha)

Срна Дивља свиња Зец Фазан Пољ. јаребица

25.000 6.000 30.000 20.000 20.000

Табела III/1-5. Бонитетни разред дивљачи у ловишту „Букуља”

Крупна дивљач Ситна дивљач

Срна Дивља свиња Зец Фазан Пољ. јаребица

II III II II II/III

Капацитет ловишта, то јест број одређених врста дивљачи на 100 ha ловно продуктивне површине који обезбеђује нормалан развој шумских екосистема (без наношења штете шуми), или дозвољен број јединки у ловишту „Букуља” дат је у табели III/1-6. Табела III/1-6. Капацитет ловишта „Букуља”

Бонитетни разреди Врста дивљачи I II III II/III

1. Дивља свиња 90 2. Срна 1250 3. Зец 4650 4. Фазан 4900 5. Пољ. јаребица 9000

Достизање оптималног фонда гајених врста дивљачи обезбедиће се спровођењем следећих мера:

• праћењем и усмеравањем динамике развоја популације врста дивљачи;

• уређењем и одржавањем ловно-узгојних и ловно-техничких објеката;

• гајењем и заштитом дивљачи;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 92

• обезбеђењем мира у ловишту;

• насељавањем дивљачи у ловишту;

• усклађивањем ловне и осталих делатности у ловишту;

• организацијом стручне службе у ловишту;

• санитарним одстрелом дивљачи, а по поправци стања и организовањем лова основних врста; и

• очувањем диверзитета дивљачи у целини.

1.3. ВОДЕ И ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 2)

1.3.1. Основна концепција заштите и коришћења вода

Водоводни систем општине Аранђеловац развијаће се као подсистем у оквиру Ибарско-шумадијског регионалног система за снабдевање водом највишег квалитета. Положај подручја Општине на вододелници сливова Велике Мораве и Колубаре условљава развој два речна система за коришћење, заштиту и уређење вода: 1) Великоморавски речни систем, на истоку, и 2) Колубарски речни систем, на западу. Саставни елементи тих система су сви објекти за уређење водних режима (акумулације) и објекти за заштиту од вода и заштиту квалитета вода.

1.3.2. План снабдевања насеља водом

Према Водопривредној основи Републике Србије (ВОС), водоснабдевање општине Аранђеловац ће се реализовати у две фазе: 1) у првој фази – из локалних изворишта у сливу реке Качер

(акумулације), изворишта подземних вода и са захвата на реци Качер;

2) у другој фази – повезивањем на Ибарско-шумадијски регионални систем, који се ослања и на изворишта из притока Ибра – Лопатнице и Студенице.

Оквирне потребе за водом насеља на подручју Општине (Аранђеловац и 18 села), у периоду око 2022. године, ради сагледавања потребних бруто капацитета изворишта, рачунате су по критеријуму ВОС-а: 230 L/корис. дан, увећан за 170 L/корис. дан за привреду прикључену на водовод; 90 L/корис. дан за комуналне и друге потребе и 18% губитака. То је бруто 600 L/корис. дан за град, и 400 L/корис. дан за села, са урачунатом потрошњом за стоку. Потребе за водом 2022. године процењују се на


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 93

просечно годишње око 330 L/s, односно око 440 L/s у време вршне сезонске потрошње (табела III/1-7). Табела III/1-7. Прогноза потреба за водом општине Аранђеловац, 2022.

Место Потребе Qsr (L/s) Max. Qmax (L/s) Аранђеловац 198,6 258,2 Бања 14,6 20,4 Босута 2,2 3,0 Брезовац 3,8 5,4 Буковик 16,4 22,9 Венчани 6,9 9,6 Врбица 28,4 39,8 Вукосавци 1,5 2,1 Гараши 2,8 4,0 Г.Трешњевица 2,3 3,3 Јеловик 1,9 2,6 Копљаре 4,4 6,2 Мисача 4,1 5,8 Орашац 8,0 11,2 Даросава 9,4 13,2 Прогореоци 4,7 6,6 Раниловић 7,1 9,9 Стојник 7,3 10,2 Тулеж 3,5 4,9 Свега: 327,9 439,3

У досадашњем развоју система водоснабдевања реализовано је осам изворишта:

• четири акумулације – „Аранђеловац I” код ИЕП-а, „Букуља” и „Гараши” на реци Букуља и „Речица” на истоименом водотоку;

• три каптирана изворишта подземних вода – извор Кубршнице, Водица и Дукића Врело; и

• водозахват површинских вода на реци Качер у селу Босута, капацитета 60 L/s које се препумпавају у акумулацију „Гараши”.

Тиме су највећим делом исцрпљена расположива изворишта квалитетних вода општине и добијено је укупно око 272 L/s (годишњи просек). Проширење постојећег система планира се: дуплирањем капацитета водозахвата на реци Качер у селу Босута за око 60 L/s (чиме ће у целости бити исцрпљене проточне воде у горњем току реке Качер); и увођењем у систем нових локалних изворишта у сливу реке Качер – акумулације „Босута” и изворишта подземних вода, из којих ће се вода потискивати ка брани „Букуља” и одатле упућивати према ППВ у граду. Новим водозахватима, пратећим објектима (додатна пумпна станица – ПС и потисни цевовод) и реконструкцијом система се, до реализације Ибарско-шумадијског регионалног система, може покрити дебаланс између


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 94

капацитета изворишта и раста потрошње, уз поштовање гарантованог протока за низводне кориснике и екосистеме. Резервише се простор за формирање акумулације „Босута” (зоне потапања, са корисном V=1,8×106 m3) и успостављање уже зоне заштите те акумулације укупне површине око 195,37 hа на подручју општине Аранђеловац, и то за: 1) простор испод коте максималног успора оријентационе површине

3,9 hа, северно од насеља Босута на подручју катастарске општине Босута; и

2) простор уже зоне заштите акумулације „Босута”, којом је узводно од профила бране обухваћен појас ширине 500 m дуж обала акумулације, тј. од линије уреза воде при коти максималног успора акумулације површине око 191,47 hа на подручју катастарске општине Босута.

У првој фази проширења система потребно је доградити потисни цевовод Ø500 од ПС „Букуља” до ППВ у Аранђеловцу, чиме би се омогућио несметан транспорт сирове воде до дневног максимума потрошње. Часовни максимуми ће се покривати из дистрибуционих резервоара, којих сада има 14 са укупном запремином 9900 m3, као и из планираних резервоара укупне запремине 1900 m3, у оквиру нове четири резервоарске јединице. Поред тога, реконструкција система подразумева и проширење и реконструкцију ППВ, како би се обезбедио капацитет 400 L/s и у вршним деловима потрошње. Неопходно је систем проширити на села у јужном делу подручја oпштине: Г. Трешњевица, Брезовац, Вукосавци, Босута, Јеловик и Гараши. Из ППВ под Букуљом треба реализовати нов магистрални цевовод на том правцу, са резервоарима (Р) у „Вукосавцима”, „Паун Бари” и „Г. Трешњевици”. Крак у правцу запада би, преко Р „Гараши”, Р „Јеловик” и Р „Босута”, обезбедио снабдевање насеља у јужном делу подручја oпштине. Реконструкција градске мреже, ради повећања поузданости, подразумева завршетак прстенастог система I зоне, допуњеног са новим резервоарима (Р.1.6. код Врбице, Р.1.5. у Буковику, са одговарајућим везама). На доводу од ППВ ка Р3.2. потребно је yз прекидну комору доградити Р.2.2. који би имао важну улогу главног контра резервоара II висинске зоне, чиме би се остварила неопходна хидрауличка стабилност система. Да би се стабилизовао део система на грани северозападно од Аранђеловца, за насеља Раниловић, Венчане, Тулеж и Прогореоци, која се снабдевају из Р „Пресека”, потребни су нови резервоари Р „Жути Оглавак” и Р „Медведњак”. На источном краку је неопходан нов Р „Орашац”. Након реализације Ибарско-шумадијског регионалног система недостајућа количина воде ћe се допремати магистралним цевоводом из


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 95

правца Тополе, до новог пријемног резервоара и ПС у источној зони система (Бања), одакле ће се уводити у I висинску зону.

1.3.3. План канализационе инфраструктуре и санитације насеља

Ради заштите квалитета вода, а према размештају насеља и конфигурацији терена подручја општине, евакуација и пречишћавање комуналних отпадних вода реализоваће се путем: гравитационих сепаратних канализационих система са одговарајућим ППОВ с механичким и биолошким третманом (чија је основна конфигурација детерминисана у претходном периоду); и руралне санитације, односно групних и индивидуалних водонепропусних објеката, код дисперзованих и мање приступачних делова насеља. Предвиђени магистрални канализациони систем Аранђеловца се развија са два подсистема, и то: 1) источни крак сепаратног гравитационог система, од Аранђеловца

(већи део града) ка ППОВ у селу Бања (у сливу Кубршнице), пројектован за 25.000 ЕС, са могућношћу проширења и удвостручења капацитета, на који су повезани и канализације делова насеља Врбица и Бања; и

2) западни крак сепаратног гравитационог система, од Аранђеловца ка ППОВ у селу Даросава (у сливу Пештана) капацитета 8.000 ЕС, на који су повезани делови насеља Буковик, Даросава и Прогореоца, који је због оштећења опреме и организационих проблема ван функције, што се веома неповољно одражава на квалитет воде реке Пештан.

Развој канализационих система на подручју општине отежава:

• положај на развођу сливова који захтева да се канализација за отпадне воде усмерава према сливу Колубаре (преко реке Пештан) и према сливу В.Мораве (преко реке Кубршнице);

• мали водотоци, пријемници канализационих система, немају способност пријема, разблаживања и самопречишћавања отпадних вода;

• јако су отежани услови за пријем отпадних вода, због велике неравномерности протока у дугим периодима маловођа;

• строги услови заштите сливова, изворишта снабдевања водом, намећу строге услове санитације сеоских насеља.

Те околности намећу потребу потпуног обухвата насеља канализацијом и функционисање како два сепаратна подсистема (Аранђеловц-Бања и Аранђеловац-Даросава), тако и реализацију више посебних малих система и ППОВ, са високом ефективношћу пречишћавања отпадних вода. Концепција реализације канализационе инфраструктуре на подручју општине јесте:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 96

• Обнова и реконструкција постојећег канализационог система, и то: стављање у функцију ППОВ у Даросави; комплетирање канализационих подсистема као континуираних целина (повезивањем прекида при прелазу преко Кубршнице и Балабанице и реализацијом неизграђених деоница код Пресочког потока) чиме ће се обезбедити прикупљање и усмеравање свих отпадних вода ка ППОВ.

• Проширење и реконструкција канализационе мреже са потпуном санитацијом насеља Врбица, Бања, Буковик, Даросава и Прогореоци, која су прикључена на магистралне колекторе.

• Каналисање и санитација насеља Гараши, Јеловик и Босута са посебним групним канализационим системом дуж тока Букуље и ППОВ низводно од водозахвата на реци Качер.

• Санитација осталих сеоских насеља комбинованим приступом – каналисањем гушће насељених делова сеоских насеља који се могу рационално обухватити једним канализационим системом са мањим, компактним ППОВ (Минпак, Емшер, Биодиск, Путокс), док се за удаљеније и ређе насељене засеоке отпадне воде прикупљају у прописним вододрживим септичким јамама, са организованим пражњењем од стране комуналних служби.

Обнова постојећих ППОВ у циљу побољшања функционалности одвијаће се у складу са критеријумима дефинисаним Водопривредном основом Републике Србије. Њихова ефективност треба да задовољи следеће захтеве за пречишћене отпадне воде, пре њиховог упуштања у водотоке: БПК5 ≤ 5 mg/L, HPK ≤ 12,5 mg/L, суспендоване материје СМ ≤ 35 mg/L, број колиформних бактерија 20×103 L-1. Централизовано одржавања свих ППОВ треба обезбедити на нивоу општинских комуналних служби, ради остварења високе поузданости. Да би се због маловодности пријемника остварили наведени високи захтеви функционалности ППОВ, поред уобичајених фаза механичке и биолошке обраде, мора се реализовати и продужена биоаерација и додатна дезинфекција. На тај начин се може обезбедити услов да се вода у пријемницима задржи у IIб класи квалитета непосредно низводно од излива пречишћене воде из ППОВ. Атмосферске воде са грађевинских подручја уводиће се кишном канализацијом и отвореним каналима у локалне реципијенте. Атмосферске воде са јавних путева и паркиралишта, приоритетно у ужој зони заштите водоакумулација, пре упуштања у реципијент морају проћи предтретман за одвајање нафтних деривата.

1.3.4. Уређење водотока и заштита од поплава

Регулација водотока и водног земљишта спроводиће се: 1) усклађивањем техничких и биолошких радова на регулацији

водотокова и заштите од великих вода, бујица и ерозије приобаља са планским решењима регионалних водопривредних система;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 97

2) амбијентално усклађеним уређењем приобаља и корита реке Кубршнице и притока на грађевинском подручју Аранђеловца (шеталишта, излетничке стазе и сл.) по принципима урбане регулације, како би се створили услови за складно повезивање урбаних зона са акваторијама водотока;

3) уређењем малих водотокова и обала по принципима натуралне регулације у зони насеља на руралном подручју општине и у зони заштите природних и културних добара у складу са условима и мерама заштите тих добара;

4) санацијом локалних појава одрона и клизишта, чишћењем корита од наноса, отпада и сл.

Заштита од поплава оствариваће се применом, односно оптималном комбинацијом хидротехничких и организационих мера. У домену хидротехничких мера на подручју општине примењиваће се пасивне мере заштите – заштита линијским одбрамбеним системима (насипи, регулациони радови, чији се степен заштите прилагођава вредностима садржаја који се бране). Примена пасивних мера заштите има приоритет на: најугроженијим деоницама водотока кроз градско подручје (Јелинац, Балабанац); нерегулисаним деловима реке Кубршнице од Рисоваче до Швабића Брода; деоници водотока Кубршнице од Швабића Брода до предузећа „Књаз Милош” у Бањи, где је предвиђен завршетак започетих радова; као и на другим мањим рекама на подручју општине у циљу стабилизације корита и заштите приобаља. Активне мере заштите обухватају ублажавање поплавних таласа у постојећим и планираним акумулацијама на подручју општине. Посебан значај има примена активних мера заштите од великих вода за потребе површинских копова у оквиру РЕИС Колубара – Тамнава „Јужно поље” и поље „Е”. Оствариће се реализацијом акумулација у горњем делу слива реке Пештан. Током експлоатације наведених копова имаће улогу да прихватају и ублажавају поплавне таласе, а након завршетка експлоатације постају класичне акумулације за вишенаменско коришћење. Два објекта тог сложеног система за одбрану од поплава имају утицај на подручје општине Аранђеловац. Један објекат је акумулација „Крушевица” на реци Пештан са браном на подручју општине Лазаревац, док ће успор највећим делом да се налази на подручју општине Аранђеловац. Предвиђена запремина акумулације износи 4,2×106 m3. Кота нормалног успора је 174 m н.в., а кота маскималног успора 176 m н.в. изнад које треба планирати све инфраструктурне и друге објекте. Успор се протеже до дела тока Пештана јужно од коте Оглавак, низводно од Даросаве, тако да ће се вода из ППОВ у Даросави уливати у Пештан око 2 km узводно од успора акумулације. Други заштитни објекат је на реци Даросавици. Предвиђен је водозахват са усмеравајућом грађевином и левообалним каналом којим се велике


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 98

воде усмеравају ка акумулацији „Рудовци”, низводно од акумулације Крушевице. Брана „Рудовци” ће бити на подручју општине Лазаревац. Нормални успор са котоm 175 mнв и максимални успор са котом 177 mнв се делом преноси на подручје општине Аранђеловац, те из безбедносних разлога све објекте дуж реке Даросавице треба планирати изнад коте максималног успора. Резервише се простор за формирање акумулација „Крушевица” и „Рудовци” (зоне потапања) и успостављање уже зоне заштите тих акумулација укупне површине око 94,05 hа на подручју општине Аранђеловац, и то за: 1) акумулацију „Крушевица” простор испод коте максималног успора

176 m н.в. оријентационе површине 28,35 hа (од укупне површине 58,01 ha), на доњем току реке Пештан до границе са општином Лазаревац на подручју катастарских општина Прогореоци и Даросава; и простор уже зоне заштите акумулације „Крушевица”, којом је узводно од профила бране обухваћен појас ширине 150 m дуж обала акумулације, тј. од линије уреза воде при коти максималног успора акумулације површине око 58 hа на подручју катастарских општина Прогореоци и Даросава; и

2) акумулацију „Рудовци” простор испод коте максималног успора 177 m н.в. оријентационе површине 0,5 hа (од укупне површине 3,82 ha), на доњем току реке Даросавица до границе са општином Лазаревац на подручју катастарске општине Даросава; и простор уже зоне заштите акумулације „Рудовци”, којом је узводно од профила бране обухваћен појас ширине 150 m дуж обала акумулације, тј. од линије уреза воде при коти максималног успора акумулације површине око 7,2 hа на подручју катастарске општине Даросава.

Организационе мере се примењују у домену планирања и изградње простора спровођењем забране изградње нових привредних, инфраструктурних и других објеката у зонама угроженим поплавама.

1.3.5. Хидроенергетско коришћење водотока

Просторним планом се предвиђа могућност коришћења хидроенергије изградњом МХЕ. С обзиром на скромни хидропотенцијал начин коришћења овог вида енергије ограничен је на изградњу МХЕ на изливима/доводима којима се транспортује вода из акумулација за водоснабдевање, технолошке потребе и гарантовани минимум. Пример представља МХЕ код ППВ Аранђеловца снаге 75 kW, за коју се предвиђа реконструкција и повећање снаге на око 120 КW, чиме ће се повећати сигурност напајања електричном енергијом Аранђеловца.

1.3.6. Заштита квалитета вода

У домену заштите квалитета вода Водопривредном основом Републике Србије прописане су високе класе квалитета за све реке на подручју општине Аранђеловац. Утврђена је обавеза трајног одржавања вода у


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 99

класи I/II за брдско-планинске водотоке, односно у IIб класи квалитета за долинске водотоке. Приоритет јесте трајна заштита акумулација „Аранђеловац I”, „Букуља” и „Гараши” на реци Букуља и „Речица” на истоименом водотоку, водозахвата површинских вода на реци Качер у селу Босута и каптираних изворишта подземних вода. У том контексту најургентније мере су: (а) чишћење обала река и затварање и санитација сметлишта које угрожавају водотоке и изворишта; (б) санитација насеља и изграђених насељских целина у сливу горњег тока реке Качер; и (в) спречавање непланске изградње у ужим зонама заштите изворишта водоснабдевања, а нарочито дуж државног пута другог реда Р-202 Гараши-Белановица. За постојеће акумулације успоставља се ужа зона заштите којом је обухваћен појас ширине 500 m дуж обала акумулације, тј. од линије уреза воде при коти максималног успора акумулације, чије су границе дате на рефералним картама 2. и 4. Просторног плана. За планирану акумулацију „Босута” успоставља се шира зона заштите на сливу горњег тока реке Босуте на територији катастарске општине Босута, на којој би требало обезбедити потпуну санитацију насеља Босута. За зоне заштите акумулација примењују се диференциране мере заштите животне средине, утврђене у поглављу III 4.2.2.2., и правила изградње и уређења простора, утврђена у поглављу III 5.1.2. Просторног плана. Ефикасна заштита вода оствариваће се у склопу интегралног система коришћења, уређења и заштите вода применом технолошких, водопривредних, организационо-економских мера заштите и антиерозионим радовима. У групи технолошких мера предвиђена су постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ), са два типа: општег типа и постројења за предтретман отпадних вода појединих индустрија. Постројењима општег типа предвиђеним у делу III 1.3.3. обезбедиће се задржавање вода реципијената у IIб класи квалитета непосредно низводно од излива пречишћене воде из ППОВ. Постројења за предтретман доводе отпадне воде из технолошких процеса у стање да се могу упустити у канализациони систем и упутити према ППОВ општег типа. У предтретману се морају отклонити све опасне материје, посебно оне које својим токсичким деловањем могу да спречавају рад бактерија у биоаерационом делу ППОВ. Утврђују се посебни захтеви у домену каналисања отпадних вода из технолошких процеса, и то: 1) забрањује се свако појединачно испуштање отпадних вода из

производних капацитета у водотоке; 2) производни капацитети у Аранђеловцу, насељима његове рубне зоне

и на руралном подручју општине могу се прикључити на


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 100

градску/насељску канализацију за отпадне воде ако испуњавају услове предвиђене Правилником о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја („Службени гласник РС”, број 12/95), а када тај услов није испуњен, у обавези су да обављају предтретман отпадних вода пре упуштања у градску/насељску канализацију; и

3) спровођење контроле свођења емисије тешких метала и токсичних органских супстанци у свим технолошким процесима на вредности које су нормиране за ефлуенте.

Водопривредне мере обухватају проширење, обнову и изградњу канализације за отпадне и атмосферске воде утврђену у поглављу III1.3.3. Просторног плана. Организационо-економске мере обухватају: 1) наплаћивање накнада за загађење вода које ће бити више од

трошкова пречишћавања загађујућих материја; 2) смањење специфичне потрошње воде увођењем одговарајућих

накнада за коришћење воде и испуштање употребљене воде; 3) смањење хазарда од хаваријских загађења, увођење система

мерења и осматрања за благовремено откривање појава загађења; 4) инспекцијски надзор регистрованих и потенцијалних загађивача,

ради спречавања неконтролисаног испуштања њихових отпадних вода непосредно у водотоке, итд.

Спровођењем антиерозионих радова (санирањем ерозионих жаришта) и биолошких радова (пошумљавањем голети, мелиорацијом деградираних шума и ливада) створиће се услови за побољшање и очување еколошког стање вода у сливовима.

1.4. МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ (РЕФЕРАЛНА КАРТА 1)

Концепција експлоатације минералних сировина заснива се на утврђивању и контроли граница истражних и експлоатационих поља у складу са налазима стратешке процене утицаја експлоатације минералних сировина на животну средину на подручју планина Венчац и Букуља и процене утицаја појединачних експлоатационих поља на животну средину, предео и наслеђе. Процена утицаја на животну средину појединачних експлоатационих поља обухватиће нарочито идентификацију зона њихових утицаја, постојећих еколошких ризика и њихову категоризацију са проценом нивоа потенцијалних еколошких ризика. У томе приоритет имају експлоатациона поља у власништву предузећа „ДОМЗ”, „Неметал”, „Карбон”, „Шамот”, „Гранит Буковик”, „Душан Петровић Соне”, „Кубршница”, „Добар камен”, „Венчац”, „ГЕА”, „Беаз плус”, „Бања комерц”,


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 101

„Мис Јовановић” и „Керамика Младеновац”, која су добила истражна права. Према расположивим подацима Министарства рударства и енергетике, Сектор за рударство и геологију (2009), истражна права су одобрена за следеће истражне и екплоатационе зоне (Реферална карта 1. Просторног плана): 1) за геолошка истраживања

● локалитет „Томића Мајдан”, ● локалитет „Брезовац”, ● локалитет „Манастириште”, и

2) за експлоатацију минералних сировина ● лежишта глине „Каменити оглавак”, „Крушик”, „Ћиринац”,

„Врбица”, „Лазина”, „Расадник” и „Шутица”, ● лежишта гранита „Гараши” и „Плоча”, ● лежиште карбонатних стена „Цанцар”, ● лежишта мермера „Венчац”, „Каменити Врх”, „Виногради”, „Паун

Баре”, „Јовановића Забран” и „Брезовац”, и ● лежиште керамичке глине „Кошарно”.

Рационалну и одрживу експлоатацију минералних сировина на подручју општине Аранђеловац омогућиће доследна примена техничко-технолошких мера у циљу спречавања и минимизирања штетних утицаја и последица по животну средину, здравље људи, предео и наслеђе. То подразумева и обезбеђење континуиране контроле и мониторинга стања животне средине у зонама утицаја експлоатационих поља и еколошких учинака предузећа у експлоатацији, транспорту, складиштењу и преради минералних сировина. Приоритет има контрола и подршка остваривању законом утврђене обавезе рекултивације и ревитализације деградираних површина сукцесивно у току или по завршетку експлоатације минералних сировина. Први приоритет је рекултивација експлоатационих поља, уређење предела и предузимање мера заштите непокретних културних добара у зонама утицаја експлоатационих поља на подручју катастарских општина Бања и Брезовац.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 102

2. СТАНОВНИШТВО, ПРИВРЕДА, НАСЕЉА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

2.1. ПРОЈЕКЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА 2002–2025.

У пројекцији становништва примењен је компонентни/аналитички метод који полази од постављених хипотеза о будућој плодности, смртности и миграционим кретањима, и односи се на очекиване промене у старосној и полној структури становништва (табела III/2-1). Узете су у обзир испољене тенденције и промене које се могу очекивати у складу са општим друштвеним токовима и планским пропозицијама. С обзиром да се поједина насеља налазе у одмаклој фази биолошке депопулације са недовољним популационим потенцијалом за природно обнављање, нереално је очекивати да се неповољни правци демографских промена могу потпуно зауставити у предвиђеном планском периоду. Плански циљеви и пропозиције усмерени су ка реалном успоравању и смањењу интензитета којим се ови негативни трендови испољавају. Просторни ефекти развојних политика предвиђених пропозицијама овог плана одразили би се на демографски развој посебно у другој половини планског периода, до када би могло доћи до стабилизације и побољшања демографске ситуације у посматраним насељима. Поред тога, динамични раст града Аранђеловца резултат је великим делом концентрисања становништво на основу високих удела мигрирања становништва из окружења, које је задржало чврсте везе са својим матичним насељима, што може бити повољна околност за стварање услова за привређивање и подизање нивоа квалитета живљења у тим насељима.

Очекује се да се развојни програми одразе кроз позитиван утицај на промене стопа фертилитета, просечне старости популације, као и нето миграција. На стопу фертилитета утицаће политика породице као и политика тржишта рада, посебно рачунајући са учешћем жена у запошљавању и радном ангажовању и доступности објеката дечије заштите и погодности за децу.

Имајући у виду територијални ниво и специфичност сваког насеља, очекује се да ће у наредном периоду доћи до: смањења демографског притиска на град и приградска насеља, повећања функционалне самосталности и постепене рехабилитације сеоских насеља, посебно оних која су испољила изразито негативне демографске трендове у протеклом периоду.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 103

Табела III/2-1. Пројекције укупног броја становника насеља општине Аранђеловац до 2025.године

Број становника Подручје, насеља 1991. 2002. 1991.* 2002.* 2012. 2025. Општина 47618 50075 46442 48129 50475 53250 Градско насеље 23750 25199 23153 24309 26000 27800 Сеоска насеља 23868 24876 23289 23820 24475 25450

Сеоска насеља Врбица 2913 3699 2865 3536 4000 4600 Буковик 2653 3166 2483 2743 2850 2920 Бања 1933 2311 1910 2246 2550 2760 Даросава 2095 2067 2076 2023 2000 2020 Раниловић 1851 1747 1749 1685 1650 1620 Венчане 1695 1600 1673 1576 1550 1530 Орашац 1461 1516 1437 1462 1520 1600 Стојник 1438 1502 1438 1486 1520 1570 Копљаре 1030 1029 1017 1024 995 1020 Прогореоци 1124 1027 1117 1015 1020 1030 Брезовац 881 837 866 797 790 820 Мисача 791 799 781 781 810 850 Тулеж 829 795 800 761 730 700 Г.Трешњевица 704 621 655 583 540 520 Босута 698 616 688 606 550 490 Гараши 685 615 677 605 590 600 Јеловик 578 493 563 480 430 400 Вукосавци 509 436 494 411 380 400

* Број становника по новој методологији пописа

У изради пројекција старосне структуре становништва полази се од затечене старосно-полне структуре становништва и промена које се могу очекивати у будућности под утицајем планираног друштвеног и економског развоја подручја. Рачуна се да ће обезбеђивањем услова привређивања и побољшањем квалитета живљења локалног становништва доћи до побољшања старосне структуре у корист млађих контигената становништва (до 40 година старости). Ипак ће, у појединим насељима, учешће ових контигената становништва и даље бити испод просека „осталих” насеља Централне Србије, с обзиром на интензитет процеса старења становништва и чињенице да се поједина насеља налазе у стадијуму најдубље демографске старости (табела III/2-2).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 104

Табела III/2-2. Пројекција старосне структуре становништва општине Аранђеловац до 2025. године

Подручје, насеља Укупан број становника насеља

Деца и омладина

(0-19)

Млађе средовечно

(20-39)

Старије средовечно

(40-59)

Старо становништво

(60 и више) 2012

Општина 50475 11824 12057 14807 11766 Градско насеље 26000 6266 6006 7636 6066 Сеоска насеља 24475 5558 6051 7171 5700

Сеоска насеља Бања 2550 612 604 705 629 Босута 550 114 120 170 146 Брезовац 790 186 198 226 179 Буковик 2850 715 698 804 633 Венчане 1550 329 375 440 406 Врбица 4000 940 1100 1124 836 Вукосавци 380 65 82 127 106 Гараши 590 125 136 182 146 Г. Трешњевица 540 109 126 166 138 Даросава 2000 430 490 606 474 Јеловик 430 74 101 141 114 Копљаре 995 229 240 302 230 Мисача 810 184 192 243 191 Орашац 1520 340 375 475 329 Прогореоци 1020 225 237 302 256 Раниловић 1650 388 401 481 381 Стојник 1520 336 382 467 335 Тулеж 730 155 193 211 171

2025 Општина 53250 12722 13433 13913 13183 Градско нас. 27800 6894 7145 6828 6933 Сеоска насеља 25450 5827 6288 7086 6250

Сеоска насеља Бања 2760 671 704 712 674 Босута 490 105 117 141 127 Брезовац 820 191 207 224 198 Буковик 2920 736 730 801 653 Венчане 1530 327 356 426 421 Врбица 4600 1086 1201 1309 1005 Вукосавци 400 70 90 125 115 Гараши 600 128 137 175 159 Г.Трешњевица 520 108 122 152 138 Даросава 2020 450 471 565 534 Јеловик 400 72 93 122 113 Копљаре 1020 236 246 258 281 Мисача 850 195 214 237 204 Орашац 1600 362 392 462 384 Прогореоци 1030 229 238 292 271


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 105

Подручје, насеља Укупан број становника насеља

Деца и омладина

(0-19)

Млађе средовечно

(20-39)

Старије средовечно

(40-59)

Старо становништво

(60 и више) Раниловић 1620 363 397 443 417 Стојник 1570 350 399 446 375 Тулеж 700 150 176 196 179

У складу са предвиђеним променама у укупној развијености подручја општине могу се очекивати и промене у функционалној структури становништва, у правцу уједначавања учешћа појединих контигената становништва (табела III/2-3). Број деце предшколског и школообавезног узраста имао би континуирани раст, док би се динамика разликовала сходно степену регенерације појединих насеља. Исто важи и за контигенте радноспособног становништва, који иначе има тренд уједначавања учешћа у укупном становништву, између градског и сеоских насеља (25-35%). Табела III/2-3. Пројекција основних функционалних контигената

становништва општине Аранђеловац, 2025.

Радни контигент Насеља Предшколски (0-6)

Школообавезни (7-14) мушко (15-64) женско (15-59)

2012 Аранђеловац 1696 2401 8743 8840 Бања 184 242 866 765 Босута 22 39 174 138 Брезовац 52 87 232 221 Буковик 198 320 943 862 Венчане 95 132 512 423 Врбица 305 389 1421 1298 Вукосавци 19 30 107 95 Гараши 43 55 185 148 Г.Трешњевица 27 41 161 124 Даросава 121 178 682 571 Јеловик 22 31 129 107 Копљаре 80 102 313 255 Мисача 76 68 257 199 Орашац 99 145 520 425 Прогореоци 60 90 329 311 Раниловић 122 150 547 477 Стојник 84 161 482 414 Тулеж 43 67 247 203

2025 Аранђеловац 1784 2517 9505 9410 Бања 199 262 938 828 Босута 20 34 155 123 Брезовац 54 91 241 230 Буковик 203 328 967 884 Венчане 100 135 506 417 Врбица 351 448 1634 1492 Вукосавци 20 32 113 100


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 106

Радни контигент Насеља Предшколски (0-6)

Школообавезни (7-14) мушко (15-64) женско (15-59)

Гараши 44 56 188 150 Г.Трешњевица 26 39 155 120 Даросава 122 180 689 577 Јеловик 20 29 120 99 Копљаре 82 105 321 261 Мисача 79 72 270 209 Орашац 104 152 547 448 Прогореоци 61 91 332 314 Раниловић 125 155 537 468 Стојник 87 166 498 428 Тулеж 45 70 237 195

2.2. ОСНОВНИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА И РАЗМЕШТАЈ ИНДУСТРИЈЕ

2.2.1. Основни правци привредног развоја

Приврeдни рaзвoj oпштинe Аранђеловац зaснивaћe сe нa: 1) jaчaњу извoзнe oриjeнтaциje приврeдe, пoсeбнo индустриjских грaнa

сa трaдициjoм и рeнoмeoм и пoљoприврeдe; 2) пoдизaњу квaлитeтa сeктoрa услугa (трaнспoрт, туризaм и

кoмплeмeнтaрнe услугe и др.); 3) дaљeм интeнзивнoм рaзвojу сeктoрa мaлих и срeдњих прeдузeћa

(МСП), уз jaчaњe њихoвoг мeђусoбнoг пoвeзивaњa, кao oснoвнoг гeнeрaтoрa рaстa кoнкурeнтнoсти и зaпoшљaвaњa; и

4) пoвeћaњу трaнспaрeнтнoсти пoслoвaњa и пoбoљшaњу инвeстициoнe климe.

С oбзирoм нa прирoднe рeсурсe, пoтeнциjaлe, кoнкурeнтскe прeднoсти и трaдициjу, локална предузећа се морају ослонити на даљи развој и искоришћавање доступних природних добара (минерална вода, минералне и пољопривредне сировине и др.), уз решавање власништва и заинтересованости потенцијалних инвеститора за позитивно пословање ових фирми. Ово би свакако значило свођење броја запослених на реалан ниво, како би ова предузећа ушла у позитивну зону пословања, али и налажења нових власника који ће бити заинтересовани за производњу са профитом и обнављање старих и налажење нових тржишта за пласман свих производа ових фирми, уз могуће дељење ових компанија и приватизацију само потенцијалних погона, уколико се покаже да би ово могло бити решење. Нарочито би требало подржавати повезивање мањих локалних коопераната са највећим општинским фирмама („Књаз Милош” и „Пештан”). Кључнa je дaљa успeшнa сaрaдњa oпштинских фирми у дoмeну нaбaвкe сирoвинa, зajeдничкoг нaступa нa тржишту прoдaje финaлних прoизвoдa, кao и прoaктивнo прaћeњe свeтских трeндoвa


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 107

дизajнa и плaсмaнa, уз пojaчaни aкцeнaт нa истрaживaњe и oсвajaњe нoвих тржиштa. У домену услуга и туризма, приоритетна је ревитализација, развој и промоција туризма и угоститељства на савременим основама, имајућу у виду велике потенцијале за развој бањског туризма Буковичке Бање и до сада недовољно коришћено рурално залеђе, са његовим културним, пејзажним и другим вредностима и ресурсима. Коришћење ових потенцијала у склaду сa свeтским стaндaрдимa и пoтрeбaмa тржиштa захтева рaзвoj квaлитeтних и одрживих туристичких прoизвoдa, oргaнизaциjу и контролу квалитета пружaњa туристичких услугa и пoвeзивaњe с пoнудoм oкружeњa. С oбзирoм нa прирoднe и другe пoгoднoсти за развој разноврсне воћарске и сточарске, посебно овчарске производње, традицију и капацитете Венчачког виногорија у производњи врхунских вина, повољне агроеколошке услове за примену органских метода производње хране, пoљoприврeдa има реалне изгледе зa даље зaдржавање знaчajне улoге у приврeднoм живoту општинe, уколико се обезбеде услови за диверсификацију економских активности на селу, према моделу интегралног руралног развоја. Остваривање тог модела подразумева подршку побољшању економских и социјалних услова живота сеоског становништва, повећању тржишне конкурентности локалне аграрне понуде, очувању агробиодиверзитета и других природних и културних вредности руралних предела. Oствaривaњe прoизвoднoг и eкoнoмскoг нaпрeткa у oвoм сeктoру зaвиси данас, у првом реду, oд рaзвoja рурaлнe инфрaструктурe, нaбaвкe сaврeмeнe пољопривредне мeхaнизaциje, искoришћaвaњa лoкaлнo хeтeрoгeних пoгoднoсти зa прoизвoдњу квaлитeтних прeхрaмбeних прoизвoдa пoљoприврeднoг, oднoснo шумскoг пoрeклa, пословне консолидације и технолошке мoдeрнизaциje прeхрaмбeнe индустриje. Дaљи рaзвoj лoкaлних пoгoнa зa прeрaду, дoрaду и склaдиштeњe пoљoприврeдних сирoвинa зaснивaћe сe нa пoбoљшaњу квaлитeтa, истрaживaњу тржиштa и знaчajнoм пoвeћaњу кoнкурeнтнoсти, улaгaњу у прoмoциjу и плaсмaн прoизвoдa, уз истoврeмeнo унaпрeђивaњe oргaнизaциje сирoвинскe oснoвe укрупњaвaњeм, oднoснo груписaњeм примaрних прoизвoђaчa. Изузетно је битан даљи развој сектора МСП, у циљу стварања динамичније привредне климе и решавања проблема запошљавања локалног становништва. У измењеним условима пословања, након великих проблема, неповољног привредног окружења и започетог процеса реформи у Републици и у региону, МСП морају добити нове димензије као главни покретач привредног развоја општине и генератор нових радних места. У овом тренутку, а посебно имајући у виду мали број успешних великих предузећа у општини, даљи развој привреде је у великој мери упућен на мала и средња предузећа. Мaлa и срeдњa прeдузeћa ћe сe рaзвиjaти и крoз сaрaдњу сa стрaним и дoмaћим инвeститoримa — сa вeликим прeдузeћимa у општини, ближeм oкружeњу и Рeпублици. Пoсмaтрaнo пo дeлaтнoстимa, МСП ћe сe нajвишe рaзвиjaти у трaдициoнaлним грaнaмa — производњи безалкохолних


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 108

напитака, грађевинског материјала, преради пољопривредних сировина и сл., кao и у сeктoру туризмa и других услугa. Мора се радити на систематском подстицању развоја предузетништва, које није било карактеристично за аранђеловачку привреду. Затим на коришћењу постојећих природних потенцијала на ефикасан начин, истраживању трижишта и иновацијама. Стога је неопходно даље развијати пословну сарадњу, предузетнички дух, ниво знања и иновативности у општини, а све у циљу стварања динамичне инвестиционе климе. Битна је дугорочна политика развијања конкурентности целе општинске привреде, а посебно МСП. Имajући у виду oчeкивaни дaљи рaзвoj финaнсиjскoг и бaнкaрскoг тржиштa у Рeпублици и рeгиoну, jeдaн oд приoритeтa приврeднoг рaзвoja oпштинe Аранђеловац jeстe стварање пoвoљнe инвeстициoнe климe зa дaљи рaзвoj МСП, oбeзбeђивaњeм пoрeских oлaкшицa и привлaчeњeм зaинтeрeсoвaних инвeститoрa и бaнaкa, рaди oбeзбeђeњa срeдстaвa зa пoвeћaнo финaнсирaњe, прe свeгa, дугoрoчних прojeкaтa. Тимe ћe сe oмoгућити пoвeћaњe eфикaснoсти прoизвoдњe и пoдизaњe нивoa кoнкурeнтнoсти МСП, прe свeгa oбнoвoм и пoвeћaњeм дoступнoсти нaбaвкe сaврeмeнe oпрeмe и нoвих тeхнoлoшких линиja, кoришћeњeм сoпствeних срeдстaвa, крeдитa и лизингa oпрeмe (пoсeбнo зa микрo-бизнисe). У тим оквирима једну од приоритетних мера чини рeшaвaњe имoвинскo-прaвних oднoсa, лeгaлизaциje и систeмa зeмљишних књигa, кaкo би сe oмoгућилo лaкшe успoстaвљaњe хипoтeкe рaди крeдитирaњa oд стрaнe бaнaкa, кao и пoбoљшaњe кooпeрaциje лoкaлних прeдузeтникa и oпштинскe упрaвe. Прojeктoм рaзвoja МСП, уз испитивање реалних извора могуће пaртиципације рeпубличких фoндoва, Свeтске бaнке, рaзних институциjа и фoндoва EУ, дoмaћег бaнкaрског систeм, кoнсaлтинг фирми спeциjaлизoвaних зa њихoву рeaлизaциjу и др., требало би дeфинисaти учeснике и њихoвe oбaвeзe у рeaлизaциjи aктивнoсти нa: 1) oбeзбeђeњу зeмљиштa, припрeми и инфрaструктурнoм oпрeмaњу

лoкaциja и других мeрa пoдршкe рaзвojу тoг сeктoрa; 2) пoдстицaњу прoцeсa удруживaњa МСП; 3) oдржaвaњу рeгиoнaлнe бaзe пoдaтaкa у вeзи пoслoвaњa МСП; и 4) сeрвисирaњу пoдршкe рaзвojу МСП у општини. Зajeднo сa рaзвojeм сeктoрa МСП, пoсeбну пaжњу требало би поклонити и рaзвojу микрo-бизнисa и тзв. пoрoдичних фирми (укључуjући зaнaтскe, тргoвинскe и другe рaдњe, зaдругe, туризaм и сл.), кao oснoвним кaрикaмa у приврeднoм лaнцу и дeлу сeктoрa МСП.

2.2.2. Просторни размештај индустрије и МСП (Реферална карта 1)

Основна концепција просторног размештаја индустрије и МСП на подручју општине јесте: 1) рационалније, ефикасније и енвајеронментално прихватљиво

коришћење грађевинског земљишта у постојећим индустријским


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 109

зонама и локалитетима, нарочито у општинском центру и његовој рубној зони;

2) децентрализација привредног развоја формирањем нових зона/локалитета задовољавајуће уређености/опремљености техничком инфраструктуром (од минималне до потпуне опремљености) за смештај МСП у складу са локационо-развојним потенцијалом простора, ограничењима расположивих ресурса воде и интересима локалне заједнице; и

3) повећање саобраћајне и комуникацијске доступности постојећих и планираних локација, не само у општинском центру, већ и у другим насељима општине, обезбеђењем квалитетних веза са мрежом државних путева.

Усмеравање размештаја индустрије и МСП на подручју општине засниваће се на следећим принципима: 1) повећање степена искоришћености активираних зона, комплекса

и/или локалитета и рестриктивно ширење постојећих и формирање нових зона, комплекса и локалитета у Аранђеловцу и, нарочито, у рубној зони урбаног подручја, уз подизање квалитета инфраструктурне опремљености и спровођење мера заштите животне средине, приоритетно одрживог коришћења и заштите вода;

2) подстицање развоја иницираних и/или формирања нових комплекса/локалитета, у насељима која имају интерес и услове за развој предузетништва, посебно у микроразвојним центрима – носиоцима децентрализованог развоја општине, са:

• повољним просторно-развојним условима за смештај МСП (у погледу услова за изградњу, расположиве радне снаге, спровођења мера заштите окружења);

• задовољавајућим нивоом уређености/опремљености техничком инфраструктуром (од минималне до потпуне опремљености) за смештај МСП;

• основним активностима базираним на локалним развојним потенцијалима (нарочито кроз више фазе прераде пољопривредних производа и минералних сировина);

и другим насељима која имају интерес и услове за развој предузетништва;

3) лоцирање микро-бизниса и породичних фирми на постојећем изграђеном земљишту сеоских насеља, одређивањем типа и обима производње и пружања услуга, као и заштитних растојања на основу процењеног утицаја на окружење, уз предузимање неопходних мера заштите животне средине и поштовање правила изградње и уређења простора;

4) повећање саобраћајне и комуникацијске доступности постојећих и планираних локација у центрима и појединим насељима на руралном


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 110

подручју општине, обезбеђењем квалитетних веза са јавним државним путевима.

Основна правила за издвајање локалитета за смештај индустрије и малих и средњих предузећа и за усмеравање размештаја будућих производних погона јесу: 1) мала и средња предузећа и остале привредне делатности

првенствено се лоцирају у већ активираним или иницираним привредно-индустријским зонама/комплексима/локалитетима и користе постојећи грађевински фонд, уз могућност његове адаптације и реконструкције;

2) размештај, организација и уређење привредних зона, комплекса и локалитета усклађује се с планираним развојем саобраћајних и других инфраструктурних објеката и коридора;

3) нове зоне/комплекси/локалитети за смештај МСП могу да се формирају када су исцрпљене могућности из тачке 1) и то на просторима мање повољним за пољопривреду, изван површина шумског земљишта и потенцијалних туристичких простора и локалитета, водећи рачуна о ограничењима режима заштите простора у заштитним појасевима инфраструктурних коридора и зонама заштите изворишта водоснабдевања, заштићених природних и културних добара;

4) зоне/комплекси/локалитети с привредним активностима одвајају се заштитим зеленилом у контактном појасу са стамбеним и другим целинама, ради ублажавања њиховог утицаја на окружење и животну средину;

5) обезбеђује се једновремено функционално и технолошко усавршавање производње и унапређивање инфраструктурне опремљености зоне/комплекса/локалитета (посебно третмана и евакуације отпадних технолошких вода и чврстог отпада из производног процеса);

6) примењују се мере заштите утврђене студијом о процени утицаја на животну средину за објекте и делатности за које је обавеза њене израде прописана Законом о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 135/04) и Уредбом о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 84/05); и

7) могуће је фазно привођење намени иницираних и нових зона и комплекса, уз обезбеђење одговарајућег нивоа инфраструктурне опремљености сваке фазе у складу с правилима из тачака 4)-7) и правилима изградње и уређења простора.

Окосницу просторне структуре привреде чиниће:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 111

1) Аранђеловац и поједини центри и насеља на ужем гравитационом подручју општинског центра (Даросава, Бања, Врбица и Буковик, потенцијално и друга насеља);

2) насеља са нуклеусима производних активности – развијенија насеља с постојећим нуклеусима ресурсно оријентисаних индустрија, и друга насеља која имају интерес и услове за развој предузетништва; и

3) насеља са нуклеусима и потенцијалима за развој сектора услуга –заједнице насеља са специфичним функцијама и остала насеља са потенцијалима за развој туризма.

Полазећи од ове планске поставке, размештај индустрије и МСП на подручју општине усмераваће се у: 1) индустријски центар средње величине Аранђеловац – са

проширеном постојећом индустријском зоном Кубршница поред државног пута I реда М-4 на југоистоку, као и радним зонама мешовите намене уз улазно-излазне путне правце у општински центар (на западу и истоку и радна зона Бајковица) у којима је предвиђен развој услужних делатности, МСП, комуналних објеката, зеленила и становања, док се у тим зонама не могу смештати складишта и производни капацитети који на било који начин могу да имају негативан утицај на животну средину, окружење и развој туризма1; и

2) привредне комплексе и локалитете на подручју општине

• комплекс за производне капацитете и различите врсте сервиса/услуга величине око 10 ha – у субопштинском центру Даросава;

• комплексе за производне капацитете величине до 5 ha – у приградским насељима Врбица (с формираним комплексом винарије) и Буковик (с формираним индустријском зоном компаније „Пештан”); и

• локалитете за производне капацитете и различите врсте услуга величине до 2 ha – у субопштинском центру Бања (у централном делу насеља и у коридору државног пута првог реда) и насељима Стојник, Копљаре и Орашац за производне капацитете и различите врсте сервиса/услуга; у насељима Орашац, Гараши, Јеловик, Горња Трешњевица, Вукосавци, Раниловић и Брезовац за туризам и комплементарне услуге;

као и у другим насељима у којима се искаже интерес за развој производних и услужних делатности.

Полазећи од опредељења за развој МСП на подручју општине могу се предвидети мањи индустријски комплекси и локалитети и њихово евентуално повезивање дуж државних путева, без формирања већих, 1 Наведена ограничења за радне зоне требало би уградити у Предлог генералног плана Аранђеловца 2026., пре упућивања тог документа на јавни увид.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 112

континуелних индустријских зона. На изграђеним површинама насеља може да се одобри задржавање постојећих и изградња нових микро, малих и средњих предузећа која: (а) обезбеде спровођење свих мера заштите животне средине на основу процене њиховог утицаја на животну средину; (б) немају негативан утицај на туристичке ресурсе и развој туристичких и комплементарних активности; и (в) могу да се уклопе у правила изградње и уређења простора у делу III. 5.1.2.–5.1.6. Просторног плана. Предвиђене привредно-индустријске зоне, комплекси и локалитети у индустријском центру и насељима на руралном подручју имаће различит степен уређености. Минимална уређеност комплекса и локалитета у насељу на руралном подручју подразумева обезбеђење: (а) приступа са јавног пута асфалтним коловозом; (б) прикључака на водовод (или каптирано извориште водоснабдевања), електроенергетску и телекомуникациону мрежу; и (в) организованог прикупљања отпада. За минимално уређену зону и локалитет инвеститор обезбеђује каналисање и пречишћавање отпадних вода, опремање и уређење локације и спровођење мера заштите животне средине.

2.3. ОРГАНИЗАЦИЈА МРЕЖЕ НАСЕЉА И РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 2)

Предвиђен је модел концентрисане децентрализације/дисперзије развоја у простору, усклађен са принципима одрживог развоја подручја, којим ће се у одређеним пунктовима концентрисати нуклеуси производних и услужних делатности и јавносоцијална инфраструктура, као најпогоднији модел за рационализацију и организацију мреже насеља у условима дисперзне насељености и континуиране депопулације руралног подручја. То подразумева развој активности и услуга/сервиса, не само у општинском центру, већ и у микроразвојним нуклеусима – центрима у мрежи насеља. Овај вид дисперзије заснива се на повећаној доступности коју обезбеђује, у првом реду, квалитетнија локална путна мрежа. Концентрисан развој појединих функција и активности у Аранђеловцу и његовој рубној зони и у осталим центрима у мрежи насеља подразумева повећање густина настањености и контролу изградње и коришћења простора, ради заштите природних и створених ресурса и вредности у простору. Циљеви развоја мреже насеља и модел концентрисане дисперзије развоја у простору општине реализоваће се активностима на: 1) континуираном реструктурирању и технолошком унапређењу

секундарних делатности у Аранђеловцу, субопштинским центрима и појединим микроразвојним центрима, како би се створили услови за запошљавање радноспособног становништва;

2) селективној концентрацији производних и непроизводних делатности и јавносоцијалне инфраструктуре и развоју функција микроразвојних центара;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 113

3) усмеравању развоја пољопривреде у функцији задржавања млађег контингента радне снаге (фармерско сточарство, укрупњавање поседа, кредити и сл.);

4) активирању туристичких ресурса који ће омогућити допунско или алтернативно запошљавање локалног становништва;

5) побољшање квалитета саобраћајне мреже и доступности сеоских насеља општинском центру и субцентрима;

6) усклађивању размештаја објеката и пружања услуга јавносоцијалне инфраструктуре са потребама корисника;

7) очување, реконструкција и изградња сеоских насеља заснована на рационалном коришћењу простора и подизању квалитета свих видова јавнокомуналне инфраструктуре, очувању и унапређењу традиционалног начина уређења атара, заштити природе, предеоних целина и амбијенталних вредности насеља и пејзажа;

8) дефинисање принципа за одређивање грађевинских рејона, правила градње и уређења сеоских насеља; и

9) утврђивање и примена мера разних политика за подстицање и усмеравање функционалне диверзификације руралних подручја и насеља.

Планска поставка јесте развој мреже насеља општине заснован на моделу заједнице насеља формираних по принципима територијалног и функционалног умрежавања. Предвиђена је следећа хијерархија центара у мрежи насеља општине Аранђеловац: 1) субрегионални и општински центар – Аранђеловац; 2) општински субцентри (2) – Даросава-Прогореоци и Бања; 3) микроразвојни центри (11)

• насеља са специфичним функцијама (5) – Орашац, Гараши, Јеловик, Горња Трешњевица и Вукосавци;

• развијенија насеља са појединим функцијама (6) – Буковик (део насеља ван обухвата генералног плана за Аранђеловац), Венчане, Раниловић, Стојник, Копљаре и Мисача; и

4) остала насеља (4) – Тулеж, Брезовац, Босута и Врбица (део насеља ван обухвата генералног плана за Аранђеловац).

Гравитациона подручја центара, тј. обухват заједница насеља дати су у табели III/2-4. и на рефералним картама 2. и 3. Просторног плана. На подручју општине Аранђеловац развијаће се пет заједница насеља. Планска поставка је да није реално очекивати да је могуће у значајнијој мери преусмерити испољене тенденције депопулације сеоског подручја и концентрације становништва и активности у и око општинског центра.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 114

Друга планска поставка је очување сеоских насеља, развојем функција микроразвојних центара на сеоском подручју, подршкама развоју прерађивачких капацитета, услужног сектора, јавних служби и специфичних функција тих центара. Планска концепција је да се формирају два прстена микроразвојних центара у мрежи насеља – први прстен у ужем гравитационом подручју Аранђеловца и други прстен центара на руралном и периферном делу простора општине. Табела III/2-4. Заједнице насеља у општини Аранђеловац, 2022.

Заједница насеља (ЗН) Центри и насеља у заједницама насеља

ЗН Аранђеловац

• Општински центар Аранђеловац са насељем Врбица • Субопштински центар Бања са насељем Брезовац • НСФ Орашац • РН Буковик • РН Мисача • РН Стојник • РН Копљаре

ЗН Даросава-Прогореоци • Субопштински центар Даросава-Прогореоце

ЗН Венчане-Раниловић • РН Венчане са насељем Тулеж • РН Раниловић

ЗН Гараши-Јеловик-Босута • НСФ Гараши • НСФ Јеловик са насељем Босута

ЗН Вукосавци-Горња Трешњевица • НСФ Вукосавци • НСФ Горња Трешњевица

Објашњење скраћеница: НСФ – насеље са специфичним функцијама, РН – развијеније насеље са појединим функцијама.

Аранђеловац има функцију општинског и субрегионалног центра који повезује делове функционалних подручја Београда, центра државног и међународног значаја и макрорегионалног центра Крагујевца. Интензивираће или иницирати развој привредних, културних, институционалних и других веза с Београдом и Крагујевцем и појединим центрима на функционалном подручју Београда (Лазаревац и Младеновац), Крагујевца (Топола), Чачка (Горњи Милановац), Ваљева (Љиг) и Смедерева (Смедеревска Паланка). Планска поставка је јачање, допуњавање и подизање квалитета урбаних функција Аранђеловца. Поред развоја секундарног сектора, јачаће функције центра услужних делатности, туризма, здравства, културе, информатике, банкарства и сличних делатности, праћене развојем институција субрегионалног значаја (нпр. истраживачко-иновативних, развојно-консултантских, информатичко-управљачких и др.). Изграђени делови насеља Буковик и Врбица и индустријска зона у Бањи, који су се физички и функцијски интегрисали с урбаним подручјем општинског центра, обухваћени су новим генералним планом за Аранђеловац. Генералним планом за Аранђеловац обухваћен је део насеља Буковик, који ће имати функције секундарног градског центра и остваривати поједине функције општинског субцентра, претежно развојем услужних делатности, јавних служби и рекреативних садржаја комплементарних развоју туризма у Буковичкој Бањи и на Букуљи.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 115

Тенденција концентрације становништва и активности у рубној зони Аранђеловца усмераваће се и контролисати, нарочито дуж улазно-излазних јавних путева у општински центар. То је посебно значајно за коридор државног пута првог реда М-4 на правцу према Лазаревцу и Тополи у коме се не предвиђа ширење изграђеног земљишта изван граница Генералног плана Аранђеловца и изграђених насељских целина и зона у КО Буковик, Даросава, Прогореоци и Бања. Функционалне везе с насељима ближег окружења (рубна зона и гравитационо подручје) оствариваће директно или преко мањих функционалних језгара која имају функције микроразвојних нуклеуса. Заједница насеља Аранђеловац обухвата ужу и ширу гравитациону зону Аранђеловца. Ужа гравитациона зона обухвата приградска насеља Врбица, Бања и Буковик, као и насеља Мисача и Орашац. Шира гравитациона зона обухвата насеља која гравитирају микроразвојним центрима на подручју уже гравитационе зоне Аранђеловца – Стојник, Копљаре и Брезовац. У другој функционално-хијерархијској равни јесу општински субцентри Даросава-Прогореоци и Бања на потенцијалној секундарној шумадијској осовини интензивнијег развоја на правцу Лазаревац-Аранђеловац-Топола. Ови центри имају функцију повезивања мреже насеља општина Аранђеловац, Лазаревац и Топола. Директне функционалне везе с Бањом остварује насеље Брезовац. Индиректне везе са општинским субцентром Даросава-Прогореоци остварује насеље Буковик и заједнице насеља на северу (Венчане-Раниловић) и југу општине (Гараши-Јеловик-Босута). Приградско насеље Бања има развијене функције микроразвојног центра (производне делатности, пошта, осморазредна школа, дом културе, месна канцеларија). Функције општинског субцентра засниваће на развоју секундарног и терцијарног сектора и јавносоцијалне инфраструкуре, упоредо са развојем специфичних туристичких функција. Развој туристичких и комплементарних активности засниваће на руралном туризму и путу вина Венчачког виногорја на подручју општина Аранђеловац и Топола. Имаће улогу функционалног повезивања насеља општина Аранђеловац и Топола преко насеља Липовар. Насеље Даросава има развијене функције микроразвојног центра (производне делатности, здравствена амбуланта, пошта, осморазредна школа, дом културе, месна канцеларија). Заједница насеља Даросава-Прогореоци обухвата истоимена насеља, која испољавају тенденцију физичке и функцијске интеграције. Функције општинског субцентра засниваће на развоју секундарног и терцијарног сектора и јавносоцијалне инфраструкуре. Ова заједница насеља ће за поједине функције, у првом реду привредне, гравитирати Лазаревцу. Имаће функцију повезивања мреже насеља општина Аранђеловац и Лазаревац преко насеља Рудовци и Барошевац, двојног центра заједнице насеља у источном делу општине Лазаревац.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 116

У општинским субцентрима ће се обезбедити развој и виши квалитет услуга и објеката јавних служби, приоритетно предшколског и основног образовања, примарне здравствене и социјалне заштите, културе, спорта и рекреације, поштанских и банкарских услуга, пољопривредних, комуналних и техничких служби и сервиса. Трећу хијерархијску раван чине микроразвојни центри, то јест насеља са специфичним функцијама и развијенија насеља са појединим функцијама. На ужем гравитационом подручју Аранђеловца (у рубној зони општинског центра), функцију микроразвојног центра, тј. насеља са специфичним функцијама има Орашац. Насеље има развијене функције микроразвојног центра (сектор услуга, здравствена амбуланта, пошта, осморазредна школа, дом културе, месна канцеларија, производне делатности). Функцију микроразвојног центра засниваће на туристичким, културолошким и њима комплементарним функцијама, јавносоцијалној инфраструктури и повољном саобраћајном положају (поред државног пута другог реда Р-202). Развој туристичких и комплементарних активности засниваће на културолошком туризму са капацитетима домаћинског туризма. Због специфичних функција гравитираће му два развијенија насеља – Копљаре и Стојник. Насеље Стојник ће и у будућности у појединим функцијама гравитирати Младеновцу. Микроразвојни центар Орашац ће имати улогу функционалног повезивања развоја туризма на подручју општина Аранђеловац и Младеновац, преко насеља Марковац са истоименим језером. Насеље Мисача, на ужем гравитационом подручју Аранђеловца, има развијене поједине функције микроразвојног центра (основна школа, месна канцеларија, објекти заједничке комуналне потрошње). Улогу микроразвојног центра – развијенијег насеља са појединим функцијама засниваће на јавносоцијалној инфраструктури, комуналним услугама и производним капацитетима рециклажног центра. Објектима јавних служби у овом насељу гравитираће засеоци у југозападним деловима атара насеља Раниловић и Венчане. Развијенија насеља Венчане и Раниловић имају развијене поједине функције (здравствене амбуланте, пошта, осморазредне школе, дом културе, месне канцеларије). Улогу микроразвојног центра – развијенијих насеља са појединим функцијама засниваће на комплементарном развоју секундарног и терцијарног сектора и јавносоцијалне инфраструкуре. Насеље Раниловић ће развијати и специфичне туристичке функције засноване на еколошком, етно и руралном туризму. Заједницу насеља формирају три насеља. Поред поменута два, заједница обухвата и насеље Тулеж које гравитира Венчанима. Ова заједница насеља ће за поједине функције, у првом реду привредне, гравитирати Лазаревцу. Имаће функцију повезивања мреже насеља општина Аранђеловац, Лазаревац и Сопот, преко заједница насеља Барошевац-Рудовци (општина Лазаревац) и Дучина-Рогача (општина Сопот).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 117

Насеља Гараши, Јеловик и Босута формирају заједницу насеља са специфичним функцијама. Ова насеља имају развијене поједине функције (здравствене амбуланте, пошта, осморазредне и четвороразредне школе, месне канцеларије). Предвиђен је комплементаран развој специфичних туристичких и пољопривредних функција и јавносоцијалне инфраструктуре на подручју ове заједнице насеља. Оствариваће функцијске везе у домену туризма и пољопривреде са насељем Белановица у општини Љиг. Формиран нуклеус, на раскрсници државног пута II реда Р-202 и општинског пута Л-19 према Јеловику и Вукосавцима, развијаће функције центра заједнице насеља са специфичним туристичким и комплементарним функцијама и јавносоцијалном инфраструктуром. Насеља Вукосавци и Горња Трешњевица формирају заједницу насеља са специфичним функцијама. Ова насеља имају развијене поједине функције (здравствена амбуланта, четвороразредне школе, месне канцеларије). Ова два насеља ће остваривати комплементаран развој специфичних туристичких и пољопривредних функција. Заједнички центар специфичних туристичких и комплементарних функција формираће се на раскрсници државног пута II реда Р-215 и општинског пута Л-19. Могуће је функцијско повезивање у домену туризма ове заједнице насеља са Шаторњом и Рудником на подручју општине Горњи Милановац. У овим микроразвојним центрима ће се обезбедити развој и виши квалитета услуга и објеката јавних служби које ће опслуживати становништво гравитирајућих насеља. Приоритет има обезбеђење вишег квалитета услуга и опремања објеката предшколског и основног образовања, примарне здравствене заштите и месне канцеларије са деташираним службама општинске управе; као и развој услуга социјалне заштите, културе, спорта и рекреације, поштанских услуга, пољопривредне саветодавне и ветеринарске службе и различитих сервиса у складу са потребама корисника. Планска поставка је да ће се у насељима са специфичним туристичким функцијама и њиховом окружењу предузимати активности на очувању предеоних, природних и културних вредности. Орашац, Бања, Гараши, Јеловик, Вукосавци, Горња Трешњевица и Раниловић ће развијати специфичне туристичке функције и сектор услуга. Ограничено и строго контролисано ће се омогућавати развој индустријског сектора у насељима Орашац и Гараши, као и експлоатација минералних сировина у насељу Бања – мермера и архитектонског камена на постојећим и одобреним експлоатационим површинама и истражним зонама, према правилима и условима утврђеним у поглављу III 2.2.2., 4.2.2., 4.3., 4.4.2. и 5.1.2.-5.1.4. Просторног плана. Предуслов за очување и развој мреже насеља јесте развој локалне саобраћајне инфраструктуре, специјализованог превоза (мањим возилима по позиву у јавном и/или приватном сектору), мобилне и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 118

фиксне руралне телефоније. Тиме ће се омогућити организовање мобилних јавних служби (здравствене и социјалне заштите, предшколског васпитања и образовања, културе, информатике и др.) и различитих сервиса (комуналне и техничке службе и сервиси и сл.) у свим насељима, тј. њихово саобраћајно и функционално повезивање с општинским и другим центрима у мрежи насеља. Полазећи од остварених малих густина насељености изграђеног земљишта на руралном подручју и његовог нерационалног коришћења, опредељење је да се што је могуће више ограничи ширење изградње на нове површине и да се користе унутрашње резерве изграђеног земљишта, у првом реду ради заштите пољопривредног и шумског земљишта и коридора јавних путева. У насељима која су предвиђена за субопштинске центре Даросава-Прогореоци и Бања и насеље са специфичним функцијама Орашац на руралном подручју општине предвиђено је проширење површина за изградњу највише до 5% од постојеће површине изграђеног земљишта. У осталим микроразвојним центрима на руралном подручју општине предвиђено је проширење површина за изградњу највише до 2% од постојеће површине изграђеног земљишта. У осталим насељима се не предвиђа ширење изграђеног земљишта. Уколико се појави већи број захтева за изградњу, може се одобрити проширење површина за изградњу највише до 2% од постојеће површине изграђеног земљишта. Постојеће изграђено земљиште прецизно ће се геодетски утврдити и прогласити за грађевинско земљиште актом Скупштине општине Аранђеловац. Проширење грађевинског земљишта у складу са одредбама Просторног плана утврдиће се одговарајућим урбанистичким планом. Планска поставка је повећање густина насељености и изграђености и интензивирање коришћења постојећег (јавног и осталог) грађевинског земљишта, односно изграђеног земљишта, ради његовог рационалнијег опремања саобраћајном, јавнокомуналном и јавносоцијалном инфраструктуром. У општинском субцентру предвиђено је постизање густине насељености изграђеног земљишта од 30 ст/ha, а у микроразвојном центру од 20 ст/ha.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 119

2.4. ОРГАНИЗАЦИЈА МРЕЖЕ ОБЈЕКАТА И УСЛУГА ЈАВНИХ СЛУЖБИ (РЕФЕРАЛНА КАРТА 2)

Развој мреже јавних служби заснива се на анализи постојеће мреже јавних служби, очекиваних демографских промена и развоју насељских функција. Основа за димензионисање јавних служби јесу: процењени број становника до краја планског периода по старосним групама и корисницима појединих функција; пожељни радијуси доступности појединих јавних служби корисницима са гравитирајућег подручја; и одговарајући стандарди и нормативи утврђени законом и планским документима.

2.4.1. Дечије васпитање и образовање

2.4.1.1. Предшколске установе Мрежа предшколских установа општине Аранђеловац планира се према територијалном принципу, имајући у виду очекивани популациони раст, раст нивоа запослености и специфичности просторне организације насеља. У планском хоризонту рачуна се са обухватом од 50% деце узраста 1-5,5 година за јаслени и вртићки програм и 100% деце узраста 5,5-6,5 година за припремне групе за основну школу.

Основни критеријуми у планирању мреже објеката су: (а) задржавање постојеће и планирање нове предшколске установе оправдава се бројем деце на гравитирајућем подручју у радијусу од 1000 m; (б) обавеза је да се припремни разреди организују уколико у насељу има најмање 5 полазника; (в) уколико удео предшколске деце прелази 6% укупног становништва, треба предвидети организовање предшколских установа, према препоруци из Просторног плана Републике Србије.

За задовољавање стандарда од 20 полазника по васпитној групи, потребно је обезбедити укупно 1860 места у предшколским установама, што је пораст од 60% у односу на стање из 2006. године. У табели III/2-5. приказани су просторни капацитети предшколских установа које је потребно обезбедити по насељима, полазећи од препоручених норматива од 5 m2 изграђеног простора и 20 m2 отвореног простора по полазнику.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 120

Табела III/2-5. - Потребан простор предшколских установа по

насељима општине Аранђеловац, 2022. Број

полазника (50%) Број

васпитних група

Оптимална површина изграђеног простора m2

Оптимална површина отвореног простора m2

Насеље Плани-рани број

становника 1-5,5

(50%) 5,5-6,5 (100%)

1-5,5

5,5-6,5 1-5,5

5,5-6,5 1-5,5

5,5-6,5

Аранђеловац 53250 1150 710 57 37 5730 3520 22920 14100 Градско нас. 27800 580 360 29 18 2900 1780 11600 7130 Остала нас. 25450 570 350 28 19 2830 1740 11320 6970Аранђеловац 27800 580 360 29 18 2900 1780 11600 7130Врбица 4600 115 70 6 4 570 350 2280 1400Буковик 2920 70 45 3 2 350 230 1400 810Бања 2760 65 40 3 2 330 200 1300 800Даросава 2020 45 25 2 1 220 130 900 500Раниловић 1620 40 25 2 1 200 120 800 500Орашац 1600 34 21 2 1 170 100 680 420Стојник 1570 28 17 1 1 140 90 570 340Венчане 1530 32 20 2 1 160 100 650 400Прогореоци 1030 20 12 1 1 100 60 400 240Копљаре 1020 27 16 1 1 130 80 530 320Мисача 850 26 16 1 1 130 80 510 320Брезовац 820 18 12 1 1 90 50 350 240Тулеж 700 14 10 1 1 70 50 290 180Гараши 600 12 8 1 1 60 40 290 160Г.Трешњевица 520 8 6 *0.4 1 40 30 170 120Јеловик 400 7 6 *0.3 1 35 30 130 120Босута 490 7 4 *0.3 *0.2 35 20 130 80Вукосавци 400 7 4 *0.3 *0.2 35 20 130 80

* Насеља са мањим бројем деце од законом препорученог минимума за једну васпитну групу.

Уколико се у насељима не могу организовати васпитне групе због малог броја деце или веће удаљености од препоручене, законска је препорука да се на нивоу локалне самоуправе, тј. носиоца мреже предшколских установа, размотре могућности превоза деце до најближе предшколске установе или укључивањe деце у рад школа, у оквиру неподељених одељења. У тим случајевима планиране површине се додају површинама установа у којима се организује васпитни програм за децу из ових насеља.

Постојећа организација васпитних група припремних разреда за основну школу углавном је усклађена са критеријумима минималног броја деце. Изузетак су приградско насеље Врбица и насеље Прогореоци. У тим насељима се планира изградња објеката предшколског васпитања и образовања. Предвиђеним проширењем мреже остварио би се виши ниво обухвата деце системом друштвене бриге, уз истовремено задовољење великог броја захтева за уписом деце, знатним делом из


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 121

приградских и сеоских насеља, и растерећење притиска на објекте дечјих установа у општинском центру. Препорука је да локална самоуправа иницира укључивање приватног сектора у пружање услуга дечјег васпитања и образовања. Основна правила, критеријуми и нормативи које треба да испуне постојећи и планирани објекти и грађевинске парцеле дечјих установа јесу: (а) доступност локације или специјализованог превоза корисницима треба ускладити са законом утврђеним условима и нормативом; (б) пешачки пут детета од места становања до предшколске установе не сме бити прекидан саобраћајницама с великим интензитетом промета; (в) уколико се дечије установе граде или смештају у делу објеката друге намене (претежно стамбених и стамбено-пословних), тада се обавезно осигурава засебан простор на грађевинској парцели од најмање 5 m2 по детету за боравак и игру деце на отвореном; и (г) одговарајући ниво инфраструктурне опремљености грађевинске парцеле и објекта предшколске установе подразумева: електроенергетску и телефонску мрежу, јавни водовод или хигијенски исправно локално извоирште воде, канализациону мрежу или прописно изграђену септичку јаму; најмање један тоалет на 15 корисника; грејање и механичко проветравање уколико је природно проветравање недовољно.

2.4.1.2. Основне школе Покривеност простора мрежом основних школа је генерално задовољавајућа. Због дисперзне изградње нису задовољени услови удаљености школа од места становања. Потребе за основним школама одређују се на основу претпостављеног удела деце школског узраста у укупном броју становника, који у овом случају износи у просеку 9% становника и обухват од 100% школообавезног контигента деце. У табели III/2-6. приказани су просторни капацитети основних школа по насељима који омогућавају минималне услове за рад у једној смени, задовољавањем стандарда од 5 m2 изграђеног простора и 20 m2 терена по ученику. Табела III/2-6. Потребан простор основних школа по насељима општине

Аранђеловац, 2022.

Насеље

Плани-рани број станов-ника

Број деце 7-10 год.


4-разр. / 8-разр.

Број ученика у школама

(укључују-ћи грави-тационо подручје)

Број објеката

Оптима-лна повр-шина изг-рађеног простора

m2

Оптима-лна повр-шина

отвореног простора

m2

Гравита-ционо под-

ручје

Аранђеловац 53250 2345 2575 4935 26 24675 98700 Градско нас. 27800 1180 1310 2800 5 14000 56000 Остала нас. 25450 1165 1265 2135 21 10675 42700 Аранђеловац г. 27800 1180 1310 8-раз. 2800 5 14000 56000

Врбица 4600 215 240 план 400 2 2000 8000

Буковик 2920 160 170 8-раз. 160 2 800 3200

Буковик-део, Врбица-део, Гараши, Је-ловик, Босу-та, Г.Треш-њев., Вуко-савци


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 122

Насеље

Плани-рани број станов-ника



4-разр. / 8-разр.

Број ученика у школама

(укључују-ћи грави-тационо подручје)

Број објеката

Оптима-лна повр-шина изг-рађеног простора

m2

Оптима-лна повр-шина

отвореног простора

m2

Гравита-ционо под-

ручје

Бања 2760 120 135 8-раз., 4-раз. 350 2 1750 7000

Брезовац, Копљаре-део

Даросава 2020 85 95 8-раз. 220 1 1100 4400 Прогореоци

Раниловић 1620 80 70 8-раз. 180 1 900 3600 Мисача

Орашац 1600 70 85 8-раз. 185 1 925 3700 Копљаре-део

Стојник 1570 70 90 8-раз. 160 1 800 3200

Венчане 1530 65 65 8-раз. 170 1 850 3400 Тулеж

Прогореоци 1030 45 45 4-раз. план 50 1 250 1000

Копљаре 1020 50 60 4-раз. 50 1 250 1000 Мисача 850 40 40 4-раз. 40 1 200 800 Брезовац 820 40 50 4-раз. 40 1 200 800 Тулеж 700 35 30 4-раз. 35 1 175 700 Гараши 600 30 30 4-раз. 30 1 150 600 Г.Трешњевица 520 20 20 4-раз. 20 1 100 400 Јеловик 400 15 15 4-раз. 15 1 75 300 Босута 490 15 15 4-раз. 15 1 75 300 Вукосавци 400 15 15 4-раз. 15 1 75 300

Полазећи од процењеног броја становника, планира се изградња две нове осморазредне основне школе на делу подручју насеља Врбица и Буковик у обухвату Генералног плана Аранђеловца. Изградња основних школа у овим насељима омогућиће преузимање дела ученика са гравитационог подручја и смањење броја ученика и просторних захтева појединих школа у градском центру. Планира се изградња једне четвороразредне школе у насељу Прогореоци, полазећи од критеријума броја деце и радијуса доступности најближе школе у другом насељу. У постојећим основним школама потребне су интервенције на одржавању објеката, побољшању санитарно-хигијенских услова, као и изградњи недостајућих фискултурних сала и игралишта. Оријентациони стандард за планирање површина за наставу физичког васпитања је 5-7 m2 површине по једном ученику на часу.

У планском периоду потребно је заменити застарелу опрему у школама и предвидети потребну инфраструктуру за увођење напреднијих техника рада (аудиовизуелне методе, лабораторијски часови, Интернет учионице), које би биле подједнако доступне свим ученицима. То се посебно односи на издвојена одељења на сеоском подручју која су релативно лоше опремљена педагошком опремом и средствима.

Обавеза локалне самоуправе је да обезбеди превоз ученика основне школе који су настањени на удаљености већој од 4 km од седишта школе, ако на тој удаљености нема школе, а за ученике ометене у развоју без обзира на удаљеност места становања од школе.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 123

Поред напред поменутих стандарда и законских одредби, приликом реконструкције постојећих и изградње нових основних школа, примењују се следећи оквирни стандарди: (а) за 8-разредну основну школу максимални капацитет објекта је 600 ученичких места укупно, односно до 480 ученичких места у смени (16-20 учионица), уз препоруку одвијања наставе у једној смени (само изузетно у две); (б) величина грађевинске парцеле за максимални капацитет основне школе (480/600 ученика) је минимим 1,5 ha; и (в) одговарајући ниво инфраструктурне опремљености грађевинске парцеле и објекта основне школе подразумева: електроенергетску и телефонску мрежу, јавни водовод или хигијенски исправно локално извоирште воде, канализациону мрежу или прописно изграђену септичку јаму; најмање један тоалет на 15 корисника (одвојено за ученике и ученице); грејање и механичко проветравање уколико је природно проветравање недовољно.

2.4.1.3. Средње школе Према пројекцијама броја становника, до краја планског периода предвиђа се да ће око 2900 становника бити у старосној категорији 15-18 година. На основу испољених трендова у броју ученика у три средње школе, претпоставка је да ће се обухват средњих школа кретати у распону 65-80% становништва ове доби у планском хоризонту. Процењује се ће 2200-2500 ученика похађати средње школе на крају планског периода, укључујући око 10% ученика из других општина. Под претпоставком да се врста и број школа (утврђених Уредбом о мрежи средњих школа у Републици) неће мењати до краја планског периода, следећи стандарди ће се примењивати за реконструкцију и доградњу постојећих средњих школа у општинском центру: (а) 10 m2/ученику нето површине објекта и 20-25 m2/ученику отвореног простора; и (б) недостајуће спортске дворане и отворени спортски терени средњих школа димензионисаће се према броју ученика и омогућиће се приступ и коришћење грађанима, спортским удружењима и другим корисницима. Планира се изградња ученичког дома за најмање 200 корисника у општинском центру.

2.4.1.4. Виша школа Постојећа виша школа налази се на повољној локацији у граду, која има могућности за развој потребних додатних садржаја у складу са планом школе и дугорочно утврђеним потребама појединих студијских програма. Очекивање је да ће се развијати као високошколска установа регионалног значаја, која ће ширите своје гравитационо подручје. То значи да ће се повећавати број наставног особља и број студената из других градова и насеља. Код димензионисања потреба за новим простором препоручује се примена следећих стандарда: (а) 17 m2 објекта по студенту; и (б) 40 m2 парцеле по студенту.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 124

Упоредо са развојем школског капацитета, неопходно је подизање стандарда и проширење пратећих спортских и културних садржаја за студентске потребе на грађевинској парцели више школе или у њеној близини, на пешачкој дистанци. Планира се изградња студентског дома за око 30% студената, који може бити комбинована установа са предвиђеним ученичким домом.

2.4.2. Здравствена заштита

Примарна здравствена заштита организује се по територијалном принципу у оквиру Дома здравља Аранђеловац и постојећих здравствених амбуланти у сеоским насељима. Секундарну здравствену заштиту обезбеђује Општа болница и Специјална болница за рехабилитацију "Буковичка Бања" (лечење деце оболеле од шећерне болести и општа рехабилитација). Оваква организација здравствених установа у складу је са планираном мрежом здравствених установа у државној својини која се успоставља на нивоу Републике. Предвиђено је постепено преузимање оснивачких права над установама примарне и секундарне здравствене заштите од стране локалне самоуправе. У складу са циљевима националне стратегије здравствене заштите и основног начела „боље здравље за све у трећем миленијуму”, основ тог система у наредном периоду јесте примарна здравствена заштита која се заснива се на изабраном лекару и његовом тиму. Интенција системских промена је стварање услова за једнак приступ и коришћење примарне здравствене заштите према територијалној припадности, што би омогућило увођење нове специјализације – породичне медицине у систем здравствене заштите. Примарна здравствена заштита ће обухватати заштиту коју пружају лекари опште медицине и педијатри, стоматолошку заштиту и одређену специјалистичку ванболничку здравствену заштиту у области гинекологије и психијатрије. Апотеке и друге услуге биће укључене у групу услуга на овом нивоу. Планом мреже здравствених установа Републике Србије (2006) предвиђено је да дом здравља обезбеђује најмање превентивну здравствену заштиту за све категорије становника, хитну медицинску помоћ, општу медицину, здравствену заштиту жена и деце, патронажну службу, као и лабораторијску и другу дијагностику. Према истом документу, здравствена амбуланта, као организациона јединица дома здравља, организује се у насељеном месту, школи, привредном друштву или установи ако опредељени број корисника омогућава ангажовање једног тима за обављање делатности из опште медицине, здравствене заштите деце и школске деце и превентивне и дечије стоматологије. Код реконструкције и доградње постојећих здравствених објеката потребан простор за обављање здравствене делатности димензионише се према нормативима простора који је неопходан за рад изабраног доктора за поједине здравствене услуге, и то минимум: (а) 120 m2 за рад изабраног доктора за одрасле; (б) 130 m2 за рад изабраног педијатра;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 125

(в) 100 m2 за рад изабраног гинеколога; и (г) 40 m2 за рад изабраног стоматолога. Секундарну здравствену заштиту у општини Аранђеловац у наредном периоду обезбеђиваће општа болница и специјална болница којима предстоји преструктурирање болничких капацитета. У складу са Мрежом здравствене делатности (у државној својини) коју прописује надлежно министарство, предвиђени постељни капацитети ових установа у наредном периоду биће:

• 142 лежаја у Здравственом центру Аранђеловац, односно општој болници;

• 90 лежаја у Специјалној болници за рехабилитацију "Буковичка Бања" (лечење деце оболеле од шећерне болести - 40 и општа рехабилитација – 50 лежаја).

Стратегијом и акционим планом развоја националног система здравствене заштите дефинисано је основно опредељење да укупан број болничких кревета у државној својини не буде већи од 5/1000 становника. Упоредо са редукцијом и пренаменом постељних капацитета, предвиђен је развој и организационо-техничко јачање поликлиничке службе, нарочито развој дневних болница и капацитета једнодневне хирургије као алтернативни облик болничког лечења. Истовремено се планира пренамена дела болничких постеља у складу са измењеним здравственим потребама становништва, укључујући и формирање геријатријског одељења у оквиру опште болнице, као и одељења за палијативно збрињавање и продужену негу. У развоју апотекарских услуга циљ је обезбеђење праведне доступности, квалитета, безбедности и делотворности есенцијалних лекова. Тиме ће се остварити равномернија дистрибуција апотекарских услуга у складу са потребама корисника.

2.4.3. Социјална заштита

Стратегијом развоја социјалне заштите Републике Србије предвиђене су системске промене којима се уважавају стандарди европског модела развоја услуга и служби. Акценат је на децентрализацији социјалне заштите и развоју модела интегралне социјалне заштите на локалном нивоу. На локалном нивоу се подстиче развој разноврсних и економичнијих услуга у природном окружењу корисника, као и малих смештајних капацитета чиме се омогућава задовољавање потреба већег броја корисника. На подручју општине Аранђеловац нема довољно установа и других организација за социјално и здравствено угрожене категорије становника. Посебно су исказане потребе за бригом о старим, немоћним, напуштеним особама, особама с посебним потребама, као и о младим особама са поремећајима у понашању. Стога се, уз постојеће садржаје, планирају и нови објекти мањег капацитета или трансформација услуга постојећих установа, чиме би се омогућило прилагођавање услуга


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 126

потребама корисника и збрињавање корисника у оквиру следећих намена: 1) један до два дома за смештај пензионера и других старих лица;

2) организовање службе за помоћ и негу старим и болесним особама;

3) установа за смештај деце и омладине без родитељског старања (домско одељење за децу и омладину при центру за социјални рад);

4) прихватна станица за смештај деце и омладине са поремећајима у понашању;

5) центар за ресоцијализацију уз 2-3 дисперзована производна погона, према моделу „Кућа на пола пута”, као вид помоћи за децу која напуштају установу до њиховог оспособљавања за рад, ради лакше интеграције у друштвену средину;

6) прихватилиште за жене жртве породичног насиља; и

7) центар за развој цивилног сектора.

Установе за смештај деце и омладине и за смештај пензионера и других старих лица лоцираће се у микроразвојним центрима на руралном подручју општине. За уређење грађевинске парцеле и изградњу или реконструкцију објеката ових установа примењују се следећи стандарди и правила: (а) 20 m² слободне површине парцеле по кориснику, од чега 5 m² зелених површина по кориснику, односно минимим 3 m² по кориснику уколико на пешачкој дистанци постоје јавне зелене површине; (б) сала и слободне површине за физичке активности уређују се у складу са бројем корисника и њиховим специфичним или посебним потребама; и (в) одговарајући ниво инфраструктурне опремљености грађевинске парцеле и објекта подразумева: електроенергетску и телефонску мрежу, јавни водовод или хигијенски исправно локално извоирште воде, канализациону мрежу или прописно изграђену септичку јаму; грејање и механичко проветравање уколико је природно проветравање недовољно.

2.4.4. Управа и администрација

У свим насељима на подручју општине развијаће се услуге општинске управе у постојећој мрежи месних канцеларија. За боље функционисање органа управе локалне заједнице од посебног значаја је развој сервиса е-управе, обезбеђивањем широке достпуности у примени информатичких и комуникационих технологија. Канцеларија за младе формираће се при општинској управи. Ова канцеларија ће, у сарадњи са образовним и културним установама, спортским клубовима и невладиним сектором, организовати активности и програме за квалитетно провођење слободног времена (образовне, спортске, културне, еколошке, хуманитарне, истраживачке, информатичке и др.) и за каријерно вођење и саветовање младих уз подршку стручних тимова.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 127

2.4.5. Установе културе

У развоју културних делатности приоритетним се сматра употпуњавање мреже библиотека, уређење објеката сеоских домова културе, сала за приредбе и одговарајућих простора у школама за ову намену, као и боља организација културних и јавних манифестација. Неопходна је изградња новог објекта Народне библиотеке у Аранђеловцу који ће задовољити потребе чувања књига, организацију промотивних активности и издаваштва. Будући да библиотеке припадају основним културним садржајима, потребно је развијати огранке библиотеке у сеоским насељима са преко 2000 становника, или заједничке библиотеке за два-три мања насеља. Потребно је предвидети простор за библиотеке у свим школским објектима, остављајући могућност да, према просторним могућностима, представљају део библиотекарске мреже за све групе корисника. У сеоским насељима неопходна је реконструкција и налажење начина за адекватно одржавање домова културе, имајући у виду њихов значај за подстицање друштвеног живота на руралном подручју. Неопходан је развој нових програма и повећање њихове доступности корисницима, организовањем различитих секција, клубова и радионица (фолклорне секције, клубови младих, аматерска позоришта и сл).

2.4.6. Спорт и рекреација

У мрежи спортско-рекреативних објеката повећаће се квалитет опремљености постојећих објеката и спортских терена и проширити обухват мреже на сва насеља на руралном подручју општине. Стратешко опредељење је развој мреже услуга за омасовљење рекреативног бављења спортом при постојећим спортским клубовима, предшколским установама, основним и средњим школама. У складу са исказаним потребама, у Аранђеловцу се планира проширење постојеће спортске зоне око градског стадиона са новим затвореним базеном, тениским теренима и игралиштима за мале спортове. У сеоским насељима планира се употпуњавање постојећих садржаја, који се могу комбиновати са игралиштима за основне школе. На нивоу насеља планира се најмање 1,5 m² по становнику за отворене спортске терене и фискултурна сала за сваку 8-разредну основну школу. У оквиру школских комплекса резервисаће се простор за фазну изградњу спортских садржаја, укључујући и најмање заступљене садржаје (као што су мали пливачки базени, тенис игралишта и сл.), или растерећење садржаја које дели више различитих група корисника (на пример, коришћење исте површине од стране вртића и основне школе).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 128

3. ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ И ОБЈЕКТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ

3.2. САОБРАЋАЈ И САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 2)

Концепција развоја саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре заснована је на: осавремењавању и побољшању нивоа услуга и безбедности на постојећој мрежи саобраћајница; реконструкцији и доградњи приоритетних деоница јавних путева који ће допринети бољој доступности и повезивању простора општине, као предуслова за развој привреде и подизања стандарда становништва; и резервисању простора за потенцијалне коридоре путних и железничких саобраћајних система.

3.2.1. Путна мрежа

Развој путне инфраструктуре засниваће се на модернизацији и реконструкцији постојећих и изградњи нових саобраћајница на државнним путевима I и II реда и општинским путевима. Приоритет на државним путевима I реда има појачано одржавање и рехабилитација пута М-4, приоритетно: повећање радијуса на појединим кривинама, ублажавање подужног нагиба, проширење попречног профила и стављање у функцију објеката за прихватање и каналисање атмосферских вода, укидање појединих прикључака и изградња паралелних сервисних саобраћајница и др. Предвиђена је реализација денивелисаних раскрсница на местима укрштања постојећег пута М-4 са општинским путевима, према оријентационој динамици (критеријуму) од минимум 1200-1500 m између наизменичних укрштаја. Део трасе М-4 на подручју Генералног плана Аранђеловца установиће се за градску саобраћајницу према прописаној процедури. Обилазница око општинског центра Аранђеловца на државним путевима I реда М-4 и II реда Р-202a и Р-202 планирана је северно од Аранђеловца, ван грађевинског рејона у рубној зони општинског центра, на оптималном растојању од 3,0 до 5,0 km од ужег градског подручја укупне дужине 14,4 km (за око 1,4 дужа од постојеће деонице М-4). Пружаће се по следећим деоницама:

• од фабрике „Електропорцелан” на западу на стационажи km 667+260 на путу I реда M-4 (односно условна-почетна стационажа обилазнице km 0+000) пружаће се према североистоку, до укрштања са путем II реда Р-200а Космај-Аранђеловац (стационажа km 18+840 на путу II реда Р-200а, односно стационажа обилазнице km 2+580); од инжењерских објеката на овој деоници предвиђен је вијадукт дужине око 150 m (на стационажи km 2+120);

• од укрштања са путем II реда Р-200а, наставиће серијом наизменичних кривина према југоистоку, обилазећи насеље Орашац


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 129

са јужне стране, до укрштања са путем II реда Р-202 Младеновац-Орашац-Аранђеловац (стационажа km 54+650 на путу II реда Р-202, односно стационажа обилазнице km 7+500); и

• од укрштања са путем II реда R-202, наставиће према југоистоку спуштајући се у долину реке Кубршнице где ће денивелисаном раскрсницом прећи на десну страну пута I реда M-4 (стационажа обилазнице km 13+150), до укрштања са потенцијалним коридором „Шумадијске магистрале” у близини источне границе општине (што одговара стационажи km 680+460 на путу I реда M-4, односно стационажи обилазнице km 14+550).

На укрштању обилазнице и државних путева првог и другог реда предвиђене су денивелисане раскрснице/петље. Резервише се простор за коридор обилазнице око Аранђеловца дужине 14,4 km и ширине 390 m, од тога око 28 m за појас регулације (око 9,5 m за две саобраћајне траке по 3,25 m, ивичне траке по 0,30 m и банкине по 1,20 m) и по 180 m за обостране појасе заштите животне средине (који обухватају заштитне појасе и појасе контролисане изградње укупне ширине 40 m), с оријентационо датим положајем коридора на Рефералној карти 2. Просторног плана. Просторним планом се рeзeрвише прoстoр зa пoтeнциjaлни кoридoр нoвe дeoницe државног пута I реда М-4 oд од Аранђеловца према Лазаревцу, Лајковцу и Вaљeву, сa вeзoм нa плaнирaни aутoпут Бeoгрaд-Jужни Jaдрaн кoд Лajкoвцa, чиja би рeaлизaциja билa aктуeлнa у тoку или пoслe хoризoнтa Прoстoрнoг плaнa. Пoтeнциjaлни кoридoр дeoницe државног пута I реда би се пружао северно од постојеће трасе тог пута, полазећи од прикључка на планирану обилазницу око општинског центра у близини границе катастарских општина Мисача и Буковик. Пружао би са на подручју катастарских општина Буковик, Даросава и Прогореоци у укупној дужини од око 10,0 km по следћим деоницама:

• од уклапања у обилазницу Аранђеловца (стационажа обилазнице km 2+570 на подручју катастарске општине Мисача), пратиће благим побрђем границу катастарских општина Мисача и Буковик до коте Жути оглавак (368 m н.в.), где је на највећој висини; и

• од коте Жути оглавак пружаће се у правцу југозапада долинама Црне реке и Врањевца северно од Даросаве, односно у правцу запада побрђем северно од Прогореоца (у правцу кота Просек 285 m н.в. и Кулић 272 m н.в.) где напушта територију општине Аранђеловац у правцу Лазаревца и Лајковца.

Рeзeрвишe сe прoстoр зa пoтeнциjaлни кoридoр нoвe дeoницe државног пута I реда М-4 дужинe oкo 10,0 km и укупнe ширинe oкo 390 m, oд тoгa oкo од тога око 28 m за појас регулације (око 9,5 m за две саобраћајне траке по 3,25 m, ивичне траке по 0,30 m и банкине по 1,20 m) и по 180 m за обостране појасе заштите животне средине (који обухватају заштитне појасе и појасе контролисане изградње укупне ширине 40 m), с


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 130

оријентационо датим положајем коридора на Рефералној карти 2. Просторног плана. Утврђивaњe пoлoжaja, прoвeрa и пoтврдa извoдљивoсти и oпрaвдaнoсти изaбрaнe трaсe ћe сe oбaвити изрaдoм тeхничкe дoкумeнтaциje нa нивoу прeтхoднe студиje oпрaвдaнoсти (сa гeнeрaлним прojeктoм) и стрaтeшкoм прoцeнoм утицaja нa живoтну срeдину. Дефинитиван положај коридора и трасе обилазнице око Аранђеловца и нове деонице државног пута I реда М-4 с раскрсницама и денивелисаним укрштањима утврдиће се одговарајућим урбанистичким планом на основу техничке документације на нивоу претходне студије оправданости са генералним пројектом и стратешке процене утицаја на животну средину. До дефинитивног опредељивања о идеји „Шумадијске магистрале” (у функцији „брзе” попречне везе путева Е-75 и Е-763) на правцу Младеновац-Топола-Рудник, на основу претходне студије оправданости са генералним пројектом, резервише се простор за потенцијални коридор тог пута. Према досадашњим разматрањима, потенцијални коридор поменуте саобраћајнице би се у дужини од око 4,0 km и ширини од око 400 m пружао периферним источним делом територије општине Аранђеловац (катастарска општина Брезовац), чији је положај оријентационо дат на Рефералној карти 2. Просторног плана Приоритет на државним путевима II реда имају радови на: 1) редовном одржавању путева Р-215а и Р-202 на деоници Међулужје-

Аранђеловац; 2) редовном и појачаном одржавању и реконструкцији осталих

деоница Р-215 и Р-200а и пута Р-203а, који обухватају проширење и рехабилитацију коловоза, ублажавање кривина, смањивање броја кривина, осигурање од дејства атмосферских вода, израду техничке документације и др.;

3) укидању сувише блиских или преуређење неусловних и небезбедних прикључака путева нижег ранга, уз примену динамике (критеријума) од 1200-1500 m, изузетно и 700 m за узастопне прикључке на државним путевима II реда, односно уз реализацију паралелних саобраћајница или преусмеравање на алтернативне правце; и

4) резервисању простора за изградњу бициклистичких стаза у коридорима путева Р-200а, Р-215 и Р-215а, који воде до атрактивних туристичких локалитета и/или којима гравитира већи број насеља и локалних путева, што ће се предвидети при изради техничке документације за реконструкцију путева (као посебне, заштитном траком издвојене површине, или смештене у слободном профилу саобраћајнице).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 131

Приоритет на општинским путевима има: 1) побољшање стања општинских путева – поправка оштећеног

асфалтног коловоза, осавремењивање коловоза на деоницама које су са туцаничким или земљаним коловозом и заштита трупа пута;

2) уређење прикључака на државне путеве I и II реда и повећање безбедности саобраћаја, приоритетно: смањење и укидање одређеног броја прикључака, преусмеравање саобраћаја, асфалтирање коловоза у зонама прикључења општинских и некатегорисаних путева;

3) изградња нових деоница путних праваца за комплетирање мреже општинских путева, приоритетно везних и сабирних праваца укупне дужине 11,0 km на деоницама:

• Л-23 Стојник-Орашац у дужини од око 4,0 km;

• Л-24 Стојник-Копљаре у дужини од око 3,0 km; и

• Л-25 Раниловић-Мисача у дужини од 4,0 km; 4) реконструкција путних праваца за повезивање микроразвојних

руралних центара и туристичких насеља међусобно и са државним путевима, приоритетно везних праваца укупне дужине 47,5 km на деоницама:

• Л-6 Тулеж-Раниловић у дужини од око 9,0 km;

• Л-4 Раниловић-Стојник у дужини од око 9,0 km;

• Л-7 Даросава-Мисача у дужини од око 5,0 km;

• Л-19 и Л-3 Јеловик-Вукосавци у дужини од око 12,0 km; и

• Л-3, Л-14 и Л-10 Вукосавци-Брезовац-Бања у дужини од око 12,5 km;

5) омогућавање коришћења коловоза општинских путева за бициклистички саобраћај, уз постављање одговарајуће саобраћајне хоризонталне сигнализације, обезбеђење довољне ширине саобраћајних трака и стабилизованих банкина.

Рeзeрвишe сe прoстoр зa кoридoрe плaнирaнe дoгрaдњe вeзних дeoницa општинских путeвa, утврђeнe у прeтхoднoм стaву, укупнe дужинe oд oкo 11,0 km и ширинe oкo 35 m, oд тoгa oкo 15 m зa пojaс регулације, пo 5 m зa oбoстрaнe нeпoсрeднe пojaсeвe зaштитe и пo 5 m зa oбoстрaнe пojaсeвe кoнтрoлисaнe изгрaдњe (кojи oбухвaтajу и пojaсeвe зaштитe живoтнe срeдинe), с oриjeнтaциoнo дaтим пoлoжajeм кoридoрa нa Рeфeрaлнoj кaрти 2. Прoстoрнoг плaнa. Планирано је да ће до 2022. године јавни општински путеви бити у петом разреду у погледу саобраћајног оптерећења са ПГДС до 1000 возила на дан. Предвиђена је најмања рачунска брзина vr = 40 km/h. На основу усвојене рачунске брзине, утврђују се следећи технички елементи за реконструкцију општинских путева:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 132

• минимална прелазна кривина Lmin = 30 m′,

• минимална ширина коловоза 2 x 2,75 = 5,50 m', оптимална 2 x 3,00 = 6,00 m'

• ивичне траке 2 x 0,20 = 0,40 m',

• земљане банкине 2 x 1,00 = 2,00 m',

• укупна ширина коловоза 7,90 m',

• максимални подужни нагиб 10 – 12%. Приоритети рехабилитације, реконструкције и изградње осталих некатегорисаних и потенцијалних општинских приступних и сабирних путева утврђиваће се према локалним потребама и могућностима, на основу одговарајућег урбанистичког плана, општинске одлуке и програма. Реализација планираних радова на мрежи јавних општинских путева омогућиће прилагођавање праваца, фреквенције и возног парка (повећање удела мањих аутобуса – минибуса и комбија) јавног приградског аутобуског саобраћаја потребама корисника са руралног подручја, у првом реду корисника из микроразвојних центара у мрежи насеља.

3.2.2. Железнички саобраћај

На основу анализа рађених за потребе израде генералног плана за Аранђеловац, предлогом тог планског документа утврђено је да постојећа изграђеност простора онемогућава пролазак железничке пруге кроз грађевинско подручје Аранђеловца. То значи да ће се у планском или постпланском периоду, уместо Просторним планом Републике Србије предвиђеног развоја једноколосечне железничке пруге са правцем пружања Вреоци-Аранђеловац-Младеновац, на основу претходне студије оправданости са генералним пројектом утврдити најповољнија опција повезивања Аранђеловца са постојећим железничким пругама. До утврђивања најповољније опције, резервише се простор за два варијанте потенцијалног ширег коридора железничке пруге нормалног колосека са техничким карактеристикама трасе и подужног профила који одговарају рачунској брзини од 80 km/h, и то: 1) Вреоци-Буковик, у зони некадашњег коридора пруге узаног колосека

Вреоци-Аранђеловац-Младеновац, ради остваривања везе са коридором постојеће пруге Београд-Бар преко станице „Вреоци” као почетне и одвојне станице и станице „Буковик” као крајње станице, са стајалиштама „Даросава” и „Прогореоци” на подручју општине; и

2) Аранђеловац-Крћевац, долином реке Кубршнице, ради остваривања везе са коридором планиране пруге ка Младеновцу, односно потенцијалне пруге ка Чачку (према актуелним условима ЈП „Железница Србије”), преко почетне и одвојне станице „Крћевац” и крајње станице „Аранђеловац Исток” у индустријској зони


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 133

„Кубршница”, са стајалиштима „Бања” и „Мариновац” на подручју општине.

Рeзeрвишe сe прoстoр зa обе варијанте кoридoра железничке пруге нормалног колосека Вреоци-Буковик дужинe oкo 25,3 km и Аранђеловац-Крћевац дужине око 5,46 km, ширинe oкo 400 m кojи oбухвaтa: пружни пojaс ширинe 16 m и oбoстрaнe пojaсeвe зaштитe oд пo 50 m, пojaсeвe зaштитe живoтнe срeдинe oд пo 150 m и зaштитнe пружнe пojaсeвe oд пo 200 m рaчунajући oд oсe кoлoсeкa. Пoтрeбaн прoстoр зa жeлeзничке станице за обе варијанте железничке пруге дeфинише се Гeнeрaлним плaнoм Аранђеловца и oдгoвaрajућим рeгулaциoним плaнoм. Према актуелним условима ЈП „Железница Србије”, на подручју општине Аранђеловац резервише се простор за потенцијални шири коридор железничке пруге нормалног колосека од Младеновца ка Крћевцу (веза за Аранђеловац) и од Крћевца ка Чачку на периферном источном делу Општине, у дужини од око 4,0 km у катастарској општини Брезовац и ширине око 400 m. Пoлoжaj потенцијалних кoридoрa железничких пруга из претходних ставова утврђивaће се нa oснoву тeхничкe дoкумeнтaциje нa нивoу прeтхoднe студиje oпрaвдaнoсти (сa гeнeрaлним прojeктoм) и стрaтeшкe прoцeнe утицaja нa живoтну срeдину. Резервише се простор постојећег коридора железничке пруге узаног колосека Аранђеловац-Марковац/Младеновац до дефинитивног опредељивања о идеји реконструкције те пруге за превоз туриста и локалог становништва на релацији Буковичка бања (Аранђеловац)-Селтерс бања (Младеновац), на основу студије оправданости са идејним пројектом.

3.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 3)

Развој енергетске инфраструктуре засниваће се на:

• успостављању ефикасног система планског управљања и експлоатације изграђене енергетске инфраструктуре, уз примену савремених решења и модернизацију система преноса и дистрибуције;

• стварању услова за поуздано и рационално напајање електричном енергијом конзумног подручја; и

• интензивнијем коришћењу нових и обновљивих извора енергије.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 134

3.3.1. Електроенергетска мрежа

Електроенергетску мрежу формираће постојећи и планирани напојни и дистрибутивни водови и објекти. Прогнозирана вршна снага електроенергије на подручју оштине Аранђеловац износи 66 MW. ТабелаIII/3-1. Прогноза потрошњe електричне енергије (МWх) и

вршне снаге (МW)

Активна електро енергија (MWh) Вршна снага (MW) Година 2006 2010 2025 2006 2010 2025 Износ 184 207 377 34,85 39 66

год. раст % 2,2 3 3,7 2,5 3 3,75

Планиран је развој електроенергетске мреже и објеката (по напонским нивоима) за: 1) Далеководе и ТС 110 kV

• редовно одржавање напојних далековода 110 kV, бр.123/1 из правца Колубаре и 110 kV бр. 123/2 и 123/3 из правца Крагујевца и Тополе;

• изградња нове ТС 110/20 kV „Аранђеловац 2” снаге 2х31,5 МVА, у првој фази 1х31,5 МVА, чиме се решава проблем недостатка електричне енергије за ову зону и конзум у целини; напајање ТС вршиће се из правца 110 kV далековода бр.123/2 „Аранђеловац- Топола” са кога ће се обезбедити прикључак по систему „улаз-излаз”; резервише се локација за изградњу ТС „Аранђеловац 2” у индустријској зони, на удаљености од око 300 m северно од фабрике „Књаз Милош“ и штампарије „Напредак”;

2) Далеководе и ТС 35 kV • редовно одржавање далековода 35 kV (без проширења

капацитета) у циљу напајања делова конзума до превођења на 20 kV напајање;

• постепено превођење постојећих ТС 35/10 kV у разводна постројења 20 kV, демонтажом трансформатора 35/10 и 35/6 kV;

3) Далеководе и ТС 20 kV • израдња потребних међувеза (далековода 20 kV) између зона

напајања ТС 110/20 kV „Аранђеловац 2” и „Аранђеловац 1”, чиме се подиже ниво сигурности напајања на највиши степен и стварају се могућности за развој и изградњу нових објеката мале привреде у индустријској зони где је присутан недостатак потребних електроенергетских капацитета;

• реконструкција постојећих електроенергетских објеката средњег напона са преласком на 20 kV напонски ниво утицаће на повећање поузданости напајања и преносне моћи, што је посебно важно у густо насељеним градским зонама где је веома тешко обезбедити трасу за нове водове и ТС, и смањење техничких


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 135

губитака у трансформацији и преносу енергије за сса 4 до 5%, односно на остварење значајних енергетских и финансијских ефекта;

• реализација око 30 km кабловске мреже и око 275 km надземне мреже 20 kV;

• проширење постојећих ТС 20/0,4 kV и изградња нових; • достизање инсталисане снаге објеката 20/0,4 kV од 126 MVA у

2025. години; 4) Далеководе и ТС 10 kV

• реконструкција 10 kV мреже, односно њено превођење на 20 kV заменом изолације 10 kV са 20 kV изолацијом (ЕД „Аранђеловац”);

• достизање инсталисане снаге објеката 10/0,4 kV од 7,25 MVA у 2025. години (ТС у зони ЕД „Лазаревац” и ЕД „Младеновац”); и

5) Мрежа 0,4 kV • реконструкција 45% ваздушне мреже заманом дрвених бетонским

стубовима, односно у градској зони заменом ваздушне кабловском мрежом.

Изградња/доградња електродистрибутивне мреже у планском периоду изводиће се према условима надлежног електродистрибутивног предузећа, у складу са законом и уз поштовање утврђених правила Просторног плана. Изградња других објеката и извођење свих врста грађевинских радова испод и у близини ДВ условљена је претходним прибављањем услова од стране надлежног електродистрибутивног предужећа, односно надлежне службе Електропривреде Србије.

3.3.2. Гасоводна мрежа

Развој гасоводне инфраструктуре на територији општине Аранђеловац заснива се на: критеријумима еколошке подобности и економске ефикасности; изградњи нових мерно-регулационих станица и дистрибутивне мреже. Предвиђена је изградња шест мерно-регулационих станица (МРС), са излазним притиском од 4 бара, и то:

• МРС „Аранђеловац II - Бошковића крај” ; капацитета 4000 cm3/h;

• МРС „Аранђеловац III”, непосредно уз ГМРС „Аранђеловац I”; капацитета 8000 cm3/h;

• МРС „Копљари”;

• МРС „Буковик”; капацитета 6000 cm3/h;

• МРС “Даросава”; капацитета 600 cm3/h; и

• МРС „Раниловићи”; капацитета 400 cm3/h.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 136

Пoлoжaj предвиђених мерно-регулационих станица утврдиће се одговарајућим урбанистичким планом, на основу тeхничке дoкумeнтaциjе нa нивoу студиje oпрaвдaнoсти (сa идејним прojeктoм) са прoцeнoм утицaja нa живoтну срeдину. Реализација гасоводне мреже предвиђена је у две фазе, и то: 1) у првој фази

• изградња дистрибутивне гасоводне мреже на урбаном подручју Аранђеловца, са прикључењем на мрежу потрошача дуж државног пута другог реда Р-202 до Бајковице;

• изградња укупно 30 km дистрибутивне градске мреже и 12 km прикључног гасовода, чиме би се постигло 100% покривености урбаног подручја;

2) у другој фази

• израда техничке документације и изградња гасоводне мреже за сеоска насеља: Врбица, Бања, Орашац, Стојник, Буковик, Копљари, Даросава, Прогореоци и Раниловић;

• гасификација села Раниловић са дистрибутивног гасовода из Сопота;

• израда техноекономских анализа са студијом оправданости за изградњу дистрибутивне гасоводне мреже и МРС за остала сеоска насеља: Тулеж, Венчане, Брезовац, Босута, Гараши, Јеловик, Вукосавци и Горња Трешњевица.

3.3.3. Нови и обновљиви извори енергије

Просторним планом се, с обзиром на скромне могућности коришћења хидроенергије изградњом МХЕ, предвиђа могућност производње еколошки прихватљивих облика енергије из осталих нових и обновљивих извора енергије (у даљем тексту НОИЕ), и то: 1) соларне енергије применом разних врста пасивних соларних система (у

којима објекат представља пријемник који захвата и чува највећи део енергије) и активних соларних система (који захватају енергију инсталисањем посебне опреме); и активни и пасивни системи користиће се само у оквиру грађевинских подручја центара и насеља;

2) еолске енергије изградњом ветрогенератора одговарајуће снаге (у зависности од анализе зона на којима ветар годишње дува преко 50% времена, средњом брзином већом од 6 m/s);

3) биомасе као неисцрпног извора енергије који у условима правилне експлоатације нема негативан утицај на животну средину (нпр. коришћење дрвних отпадака из шумарства и прераде дрвета), односно у условима одрживог газдовања шумама и планског поступања са изворима биомасе; и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 137

4) производњом електричне енергије из био-гаса канализационог муља на ППОВ.

Коришћење НОИЕ одвијаће се у складу са условима заштите изворишта и заштите животне средине, природних и културних добара. Примена НОИЕ биће подржана регулативним и подстицајним мерама државе, како би се остварили очекивани позитивни ефекти на смањење загађења животне средине, смањење потрошње електричне енергије за грејање, економску исплативост примене нових извора енергије, ефикасније коришћење енергије и смањење топлотних губитака и др.

3.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ (РЕФЕРАЛНА КАРТА 3)

3.4.1. Телекомуникације

Развој телекомуникационе инфраструктуре на подручју општине Аранђеловац засниваће се на успостављању ефикасног система веза и савременим сервисима за пренос података и пружање мултимедијалних услуга. Основу инфраструктуре телекомуникационе мреже представљаће оптички каблови, мобилна телефонија и дигитални системи преноса, чији капацитети нису ограничени и могу задовољити будуће развојне потребе. Планирани развој телекомуникационе инфраструктуре обухвата: 1) побољшање постојећег стања фиксне телефоније

• заменом свих аналогних централа (изузев „Аранђеловац I”, „Аранђеловац III” и индустријске зоне - Буковичке Бање у Аранђеловцу, које су типа Simens – ЕWSD) новим МSAN (мултисервисним приступним чворовима) комутационим системима (у Врбичкој реци, Колонији, густо насељеним централним градским зонама и др);

• монтажом нових резиденцијалних gejtveja, DSLAM уређаја, swich-ева, рутера у приступној мрежи, чиме ће се омогућити даља децентрализација месне телефонске мреже и, поред говорних ТТ услуга, пружање услуга брзог приступа Интернету, преноса података, слике, аларма, виртулане приватне мреже на L2 нивоу (L2 VPN) и L3 нивоу (L3 VPN), интегрисани пренос гласа, података и видео сигнала (тзв. „triple play“ сервис) и сл;

2) изградњу нових деоница оптичких каблова Аранђеловац-Вукосавци-Горња Трешњевица, Аранђеловац-Букуља-Босута (са приводима ка Јеловику и Гарашима) и Аранђеловац-Даросава-Венчане-Тулеж; и привода од постојећих деоница ка засеоцима у Раниловићу, Стојнику, Орашцу и Бањи; приступне мреже подразумевају такву конфигурацију коју чине оптички каблови, положени до комутационог чвора, односно бакарни каблови који се задржавају од комутационог чвора до корисника;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 138

3) модернизацију постојећих и изградњу нових базних станица мобилне телефоније „МТС” и „Теленор”, чиме ће се омогићити коришћене додатних услуга новије генерације (3Г, видео на захтев и сл.).

3.4.2. Поштански саобраћај

Планирани развој поштанског саобраћаја обухвата: 1) побољшање услуга бољим опремањем постојећих поштанских

јединица (Аранђеловац 1 и 2, Венчани, Стојник, Орашац, Даросава, Буковик, Бања, Јеловик), уз увођење нових услуга у поштанском саобраћају;

2) уравнотежавање просторног размештаја поштанске мреже отварањем нових поштанских јединица у Раниловићу, Мисачи, Копљарима, Трешњевици, Вукосавцима, Босути, Гарашима, Бањи (код Књаз Милоша) и Аранђеловац 3., са минимум два шалтерска радна места у свим насељима (изузев Тулежа, који је покривен поштом у Венчанима и Брезовца, који је покривен поштом у Бањи);

3) могућност функционисања дела поштанских јединица као система сталних, односно сезонских уговорних пошта.

3.5. ПРАВИЛА РАЗМЕШТАЈА ОБЈЕКАТА ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ

3.5.1. Управљање отпадом

Територија општине Аранђеловац није укључена у регионални систем управљања отпадом, већ се отпад из градске средине и делимично из руралних насеља одлаже на санитарну депонију „Цинцарска коса”. Постоје индиције да ће се у планском периоду општина Аранђеловац укључити у регионални систем прикупљања отпада за Колубарски округ, иако у Регионалном плану управљања отпадом ова општина није узета у обзир. Укључивањем Аранђеловца у регионални систем управљања отпадом обезбедила би се кoнтрoлa цeлoкупнoг прoцeсa систeмa упрaвљaњa кoмунaлним oтпaдoм – oд нaстaнкa oтпaдa, прeкo сaкупљaњa и трaнспoртa, дo трeтмaнa и oдлaгaњa oтпaдa. Узимајући у обзир циљеве Просторног плана и прeпoрукe Нaциoнaлнe стрaтeгиje упрaвљањa oтпaдoм, може се закључити да би дугoрoчнo рeшeњe интeгрaлнoг упрaвљaњa чврстим кoмунaлним oтпaдoм било реализовано путем следећих интервенција: 1) контролисаним коришћењем капацитета постојеће санитарне

депоније „Цинцарска коса” за целу територију општине и увођењем процеса рециклаже изградњом рециклажног постројења у кругу депоније;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 139

2) изрaдoм тeхничкe дoкумeнтaциje зa зaтвaрaњe свих постојећих сметлишта на територији општине (нарочито у руралним подручјима) и рeмeдиjaциjу свих простора који су девастирани несавесним одлагањем отпада;

3) дoнoшeњeм и рeaлизaциjoм Плaнa упрaвљaњa кoмунaлним oтпaдoм нa пoдручjу oпштинe Аранђеловац. који ће бити усклaђeнoм сa Рeгиoнaлним плaнoм упрaвљaњa кoмунaлним oтпaдoм, зa Кoлубaрски oкруг или неко друго подручје, кojим сe дeфинишу стрaтeшки oквири зa успoстaвљaњe систeмa упрaвљaњa чврстим кoмунaлним oтпaдoм и укључивaњe рурaлних пoдручja у тaj систeм;

4) дефинисањем система трансфер станица на територији општине, које ће бити постављене у микроразвојним центрима дефинисаним овим планом;

5) дeфинисaњeм прoгрaмa зa eдукaциjу стaнoвништвa и локалне власти и стејкхолдера за управљање комуналним отпадом; и

6) дeфинисaњeм институциoнaлнoг oквирa, тeхничких и eкoнoмских мeрa и инструмeнaтa зa рaзвoj систeмa упрaвљaњa чврстим кoмунaлним oтпaдoм на територији општине Аранђеловац.

У прeлaзнoм пeриoду дo успостављања регионалног система управљања отпадом, прoблeм дeпoнoвaњa oтпaдa из сеоских насеља могуће је решити нa више нaчинa: 1) Успостављањем система прикупљања отпада из руралних подручја

и његовог одвожења на депонију „Цинцарска коса“, у ингеренцији Јавног градског комуналног предузећа или формирањем јавног комуналног предузећа на нивоу заједница насеља.

2) Утрвђивањем диспергованог система трансфер станица у микроразвојним центрима одакле би се отпад допремао на централну санитарну депонију „Цинцарска коса“, уз донације или инвестирање иностраних партнера за изградњу трансфер станица и транспорт отпада до места коначног одлагања или прераде.

3) Трeћa oпциja пoдрaзумeвa прoдужeњe eксплoaтaциje пoстojeћe санитарне грaдскe дeпoниje, уз истoврeмeну изрaду прojeктa њeнe сaнaциje и сaнaциjу скoришћeних дeлoвa дeпoниje до момента реализације регионалне депоније и прикључивања општине Аранђечовац у систем управљања отпадом.

Oпрeдeљивaњe зa jeдну oд oпциja зaвисићe oд прoцeнe њихoвe извoдљивoсти oд стрaнe oпштинскe упрaвe и од финaнсиjских мoгућнoсти зa рeшaвaњe oвoг прoблeмa.

3.5.2. Грoбљa

Урeђeњe грoбљa нa пoдручjу општинe рeaлизoвaћe сe: 1) сaнaциjoм, oпрeмaњeм грoбљaнским грaђeвинaмa, урeђeњeм и

oдржaвaњeм пoстojeћих грoбaљa нa пoдручjу општинe у склaду сa прaвилимa и стaндaрдимa утврђeним зaкoнoм и oпштинскoм oдлукoм;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 140

2) урeђeњeм и oдржaвaњeм пoстojeћих грaдских грoбaљa; 3) у микроразвојним центрима и нaсeљимa у кojимa нe пoстojи урeђeнo

грoбљe сaхрaњивaњe ћe сe oбaвљaти нa пoстojeћeм или нoвoм грoбљу кoje ћe утврдити нaдлeжнo oпштинскo кoмунaлнo прeдузeћe нa прeдлoг мeснe зajeдницe;

4) лoкaциje нoвих грoбљa нa рурaлнoм пoдручjу утврђивaћe сe, пo прaвилу, нa пoгoднoj лoкaциjи у микроразвојном цeнтру увaжaвajући сaнитaрнe, прирoднe, гeoлoшкe и другe услoвe зa сaхрaњивaњe умрлих из грaвитирajућих нaсeљa. За ове интервенције у простору ингеренције ће имати Јавно комунално предузеће Аранђеловца или локална комунална предузећа која ће бити формирана на нивоу заједнице насеља;

5) грoбљa нa пoдручjу општинe ћe сe oпрeмити нeoпхoдним грoбљaнским грaђeвинaмa и eлeмeнтимa грoбљaнскoг урeђeњa, уз oбeзбeђeњe oдржaвaњa приступнoг путa, стaзa, рaсвeтe, зeлeнилa, oгрaдe и oдмoриштa сa чeсмaмa;

6) нaдлeжнo oпштинскo кoмунaлнo прeдузeћe ћe пружaти пoтрeбну стручну и тeхничку пoмoћ мeсним зajeдницaмa нa рурaлнoм пoдручjу зa oпрeмaњe, урeђeњe, oдржaвaњe и упрaвљaњe грoбљимa; и

7) спрoвoђeњeм и кoнтрoлoм зaбрaнe сaхрaњивaњa умрлих и пoдизaњa грoбницa вaн урeђeних грoбaљa (нa дoсaдaшњим пoрoдичним грoбљимa).

Пoрeд тoгa, у склaду сa Прaвилникoм o нaчину нeшкoдљивoг уклaњaњa живoтињских лeшeвa и oтпaдaкa живoтињскoг пoрeклa и услoвимa кoje мoрajу дa испуњaвajу oбjeкти и oпрeмa зa сaбирaњe, нeшкoдљивo уклaњaњe и утврђивaњe узрoкa угинућa и прeвoзнa срeдствa зa трaнспoрт живoтињских лeшeвa и oтпaдaкa живoтињскoг пoрeклa (”Службeни глaсник СФРJ”, брoj 53/89) фoрмирaћe сe, урeђивaти и oдржaвaти стoчнa грoбљa нa пoдручjу општинe. Будући да општина Аранђеловац нема одређену локацију за сточно гробље, неопходно је одредити локацију и на основу урбанистичког плана уредити одговарајући простор, који испуњава услове за обављање безбедног уклањања угинуле стоке.

3.5.3. Пиjaцe и други oбjeкти зajeдничкe кoмунaлнe пoтрoшњe

Рaзмeштaj пиjaцa нa пoдручjу општинe oдвиjaћe сe пoлaзeћи oд слeдeћих прaвилa: 1) зaдржaвajу сe пoстojeћe зeлeнe пиjaцe у граду Аранђеловцу код парка

у оквиру тржног центра ,,Центар-пијац” и у улици Краља Петра; 2) мања зeлeнa пиjaцa ћe сe фoрмирaти на Колонији; 3) обезбеђен је одговарајући простор за уређење кванташке пијаце у

Врбици, на граници КО Бања поред потока Јунац, за који је прибављена одговарајућа сагласност надлежних органа, тако да је


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 141

предвиђено уређење простора, изградња објеката пијаце, прилазних саобраћајница и мирујућих саобраћајних површина;

4) укoликo сe укaжe пoтрeбa, зeлeнe и стoчнe пиjaцe мoгу сe фoрмирaти и у микроразвојним центрима на руралном подручју општине;

5) нoвa пиjaчнa мeстa мoгу сe фoрмирaти и oргaнизoвaти уз прeтхoднo прибaвљaњe мишљeњa месних заједница у микроразвојним центрима.

Пoсeбнo знaчajнo je увoђeњe eлeмeнaтa урбaнe oпрeмe зa урeђeњe jaвних пoвршинa, кao штo су jaвни пaркинзи, aутoбускa стajaлиштa, пaркoви и/или сквeрoви и линиjскo зeлeнилo у нaсeљимa, у првoм рeду у цeнтримa у мрeжи нaсeљa нa рурaлнoм пoдручjу.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 142

4. РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРИРОДНИХ И НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА И ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

4.1. РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОСТОРА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 4)

Планске поставке за развој садржаја туристичке понуде на подручју општине Аранђеловац јесу: 1) развој туризма високог квалитета у Аранђеловцу као једном од

најважнијих бањско-туристичких насеља у Србији, повећањем стандарда и капацитета основног туристичког смештаја (хотела и апартмана), подизањем квалитета здравствених услуга и развојем целогодишње туристичко-рекреативне понуде у простору, у складу са међународним стандардима и трендовима у европском бањском туризму и хотелијерству;

2) интензивирање развоја осталих видова туризма: руралног, спортско-рекреативног (на водама, излетничким и планинарским итинерерима и др.), излетничког, манифестационог, еколошког, пословног, ловног, етнолошког и транзитног; уз њихову функцијску интеграцију са туристичком понудом бање;

3) очување, презентација, активирање и афирмисање природних и културних вредности и наслеђа;

4) развој туризму комплементарних делатности, посебно у производњи еко-хране, аутентичних етно-производа, традиционалних заната и др.

Садржаји туризма, рекреације и спорта на подручју општине Аранђеловац биће зонирани и организовани у функционално интегрисаним предеоним целинама-зонама. Садржаји туристичке понуде у простору обухватиће туристичка места, комплексе и пунктове као и објекате у склопу посебне - туристичке инфраструктуре (туристичка жичара, излетничке и планинарске стазе, спорстки терени и др.) Полазећи од анализе природних (са становишта географског положаја, природних услова, пејсажних квалитета) и антропогених туристичких потенцијала (са становишта туристичке традиције, могућности смештаја, угоститељских капацитета, културно-историјског наслеђа, амбијенталних вредности насеља са традиционалним начином изградње и уређења простора и др.), као и основних туристичких тачака и коридора који омогућавају контакт са природним и предеоним целинама и насељима, издвојене су четири предеоне целине/зоне које, према одликама и међусобном прожимању, представљају сегменте специфичне туристичке понуде у простору општине, и то: 1) Буковичка Бања и Аранђеловац – као најзначајнија целина за

развој целогодишњег здравственог, одморишног, рекреативног, културно-манифестационог и конгресног туризма, која обухвата и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 143

долине река Пештан и Кубршнице са насељима Бања, Буковик и Даросава, водоакумулацију „Водојажа” на Дубином потоку и др.;

2) Брдско-планински комплекс Букуља-Венчац – са атрактивним природним туристичким потенцијалима, представља ширу зону одмаралишног и рекреативног туризма на деловима атара насеља Бања, Буковик, Врбица и Брезовац, са водоакумулацијом „Букуља” и др.;

3) Јужна подгорина – са очуваним културним пределом, добрима и етно-наслеђем, водоакумулацијом „Гараши” и насељима Гараши, Јеловик, Вукосавци и Горња Трешњевица; и

4) Северна зона – са непокретним културним добрима и насељима Орашац, Копљаре, Венчане и Раниловић.

Најзначајнији постојећа и планирана туристичка места, комплекси и пунктови на територији општине Аранђеловац јесу: 1) Буковичка Бања са туристичким местом Аранђеловац; 2) Брдско-планински комплекс Букуља-Венчац; 3) водоакумулација „Гараши” са подбранским комплексом; и 4) значајнија туристичка насеља:

• Орашац, који ће представљати атрактиван туристички пункт културолошког туризма и путева културе (према Опленцу, Тополи и Горњем Милановцу и према Младеновцу и Београду), са капацитетима домаћинског туризма;

• Бања, која ће се, по завршетку изградње етно села и активирању винског подрума, развијати као један од атрактивних пунктова руралног туризма и пута вина са правцем пружања ка Тополи и Опленцу;

• Гараши-Јеловик, који ће се развијати као туристичка насеља ослоњена на понуду водоакумулације са подбранским комплексом;

• Горња Трешњевица-Вукосавци, који ће се развијати у атрактивне пунктове руралног туризма у склопу екодестинације Јужна подгорина;

• Брезовац, који ће своју функцију заснивати на интегрисаној понуди брдско-планинског комплекса Букуља-Венчац и културних добара; и

• Раниловић, који ће представљати туристички пункт еколошког, етно и руралног туризма.

Предуслов за развој, односно активирање туристичких целина и комплекса јесте њихова функцијска интеграција, у складу са положајем и значајем. То подразумева развој специфичне туристичке понуде и њено обједињавање, формирањем комбинованих туристичких токова и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 144

побољшањем квалитета саобраћајних веза. Повећање саобраћајне доступности, повезивање и интегрисање туристичке понуде омогућиће: 1) изградња туристичке жичаре за повезивање комплекса Букуље и

Буковичке Бање, као и уређење постојећих и изградња нових излетничких и планинарских стаза у оквиру комплекса Букуља-Венчац;

2) одржавање путева и изградња пратећих садржаја на четири путна правца, и то: пута I реда М-4 долинама Пештана и Кубршнице; пута од Аранђеловца према југу, преко гребена Букуље и Венчаца ка Горњој Трешњевици; и путева од Аранђеловца према северу, ка насељу Венчане и насељима Орашац и Стојник; и

3) изградња појединих краћих деоница локалних путних праваца – Горња Трешњевица према Јеловику и Босути, Даросава/Медведњак-Мисача/Оглавак, Раниловић-Стојник и Стојник-Орашац.

Потенцијално атрактивна за повезивање туристичке понуде општина Аранђеловац и Младеновац може да буде реализација/реконструкција пруге уског колосека Аранђеловац-Марковац/Младеновац. Полазећи од потенцијала општине Аранђеловац, захтева селективног туризма заснованог на квалитету понуде и стратешких определења развоја туризма, оптималан капацитет свих видова смештаја на подручју Општине у првој фази реализације планских решења до 2013. године, био би око 3800 лежаја (табела III/4-1). Табела III/4-1. Оптимални капацитет по целинама и видовима смештаја

општине Аранђеловац, 2013.

Целине Врста капацитета Бања Брдско-

план. Јужна Северна Укупно

Хотели 1500 - - - 1 500 Апартмани 400 100 100 50 650 Мотели 100 100 - - 200 Домаћинства и викендице

500 300 400 250 1450

Укупно 2 500 500 500 300 3 800

У односу на постојеће стање, предвиђа се реконструкција, изградња и реструктурирање основних туристичких капацитета (хотела и апартмана високе категорије), објеката домаћинстава (породични пансиони уз стављање одређеног броја викендица у функцију туризма), као и изградња нових смештајних капацитета у туристичким селима и пунктовима. То би у првој фази реализације планских решења представљало повећање за око 2200 лежаја (укупно 3800), што преставља пораст од 137% у односу на 1600 лежаја 2007. године. Дугорочно, уколико се докаже оправданост, смештајни капацитети се могу повећати до 50% у односу на оптималне капацитете по целинама и видовима смештаја из претходне табеле, што би укупно износило око


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 145

5700 лежаја. То би представљало повећање за око 4100 лежаја, односно пораст од 256% у односу на 2007. годину. Неопходна је квалитативна реконструкција, изградња и опремање смештајних капацитета (одмаралишта, домаћинства и викендица), ради њиховог реструктурирања и повећања категоризације према следећим смерницама за:

• домаћинства у зони Буковичке Бање – реализација мањих хотела, породичних пансиона и луксузних вила уклопљених у пејзаж и зеленило, и/или подизање квалитета постојећих изграђених структура;

• викендице – ограничавање изградње у зони бање, усмеравање градње у насеља у руралном залеђу, као и стављање одређеног броја викендица у функцију туризма;

• одмаралишта – комерцијално хотелијерство;

• домаћинства у руралном залеђу – ревитализација у нове туристичке структуре и изградња нових смештајних капацитета у оквиру аутентичних туристичких села заснованих на традицији шумадијских кућа, уз обезбеђење добре комуникације са Аранђеловцем, Буковичком Бањом и осталом туристичком понудом у простору општине.

4.2. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (РЕФЕРАЛНА КАРТА 4)

Основна планска поставка је да се Просторним планом обезбеђује спровођење концепције и решења за заштиту простора и животне средине утврђених Просторним планом Републике Србије, интегрисањем аспекта заштите животне средине у планска решења у вези са наменом, уређењем и изградњом простора, заштитом и коришћењем ресурса (превасходно минералних сировина и камена), развојем и размештајем инфраструктурних система и насеља, управљањем отпадом и др.

4.2.1. Прoстoрнa дифeрeнциjaциja живoтнe срeдинe

Заштита и унапређење квалитета животне средине спроводиће се диференцирано према дефинисаним просторно-еколошким зонама (на основу параметара животне средине), применом режима и правила изградње и уређења простора и мера заштите животне средине. Оваква просторна диференцијација подручја општине неопходна je и за утврђивање утицаја планских решења на животну средину, који су саставни део Стратешке процене утицаја. На основу модификованих критеријума за категоризацију простора према степену загађености, утврђених Просторним планом Републике Србије, на подручју општине се предвиђају четири категорије насеља и зона


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 146

према очекиваним нивоима загађености и угрожености животне средине проузрокованих антропогеним притиском.2 Претпоставља се да неће постојати зоне са највишим (I – изузетно високим и II – веома високим) степеном загађености. У заштитним појасевима дуж јавних државних путева I реда, као и у индустријској зони „Кубршница” у општинском центру квалитет животне средине може да буде и са високим степеном загађења. У зони утицаја комплекса и локалитета површинске експоатације неметаличних минералних сировина и дуж државних путева II реда, као и у радним зонама општинског центра квалитет животне средине може да буде и са средњим степеном загађења. Поред тога, у средњој категорији загађености налазе се и изразито ерозиона подручја у катастарским општинама Мисача и Стојник. Обухват појаса и зона заштите животне средине утврђује се на основу процене утицаја наведених инфраструктурних, индустријских и рударских објеката и радова на животну средину. У складу са категоризацијом Просторног плана Републике Србије квалитет животне средине на урбаном подручју ће бити у петој категорији – средњег степена загађености, као подручје са већом антропопресијом, али не и са већим загађењем. На руралном подручју општине ће се очувати и обезбедити виши квалитет животне средине шесте категорије, са претежно малим и незнатним степеном загађености (табела III/4-2). Прoстoрнa дифeрeнциjaциja пoдручja општинe прeмa кaтeгoриjaмa квaлитeтa живoтнe срeдинe дaтa je нa Рeфeрaлнoj кaрти 4. Прoстoрнoг плaнa. Тaбeлa III/4-2. Кaтeгoриje квaлитeтa живoтнe срeдинe нa пoдручjу oпштинe

Аранђеловац, 2022.

Стeпeн зaгaђeнoсти

Oпис Пoдручje

В

ВИСOК

• пoврeмeнo вeћe прeкoрaчeњe: ГВИ, МДК вoдa и зeмљиштa, нивoa букe,

• пoврeмeни прoблeми у прикупљaњу и трeтмaну индустриjскoг и кoмунaлнoг oтпaдa,

• срeдњи ризик oд удeсa

• зaштитни пojaсeви дуж постојећег државног пута првог реда М-4, планиране обилазнице и потенцијалне нове деонице тог државног пута, као и потенцијалног коридора уске пруге Аранђеловац-Марковац-Младеновац

• индустријска зона Кубршница у Аранђеловцу

С

СРEДЊИ

• пoврeмeнo мaњe прeкoрaчeњe: ГВИ, МДК вoдa и зeмљиштa, нивoa букe

• поједини комплекси и локалитети експлоатације и/или прераде неметаличних минералних сировина – у

2 Према методологији др Б. Стојановића примењеној у Просторном плану општине

Ваљево (Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2005).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 147

Стeпeн зaгaђeнoсти

Oпис Пoдручje

С

СРEДЊИ

• пoврeмeни прoблeми у прикупљaњу и трeтмaну пoљoприврeднoг и кoмунaлнoг oтпaдa

насељима Брезовац, Бања, Буковик, Венчане и Даросава

• најнеповољнија предвиђена категорија у обухвату Генералног плана Аранђеловца, којим се утврђују зоне са вишим или истим квалитетом животне средине

• зaштитни пojaсeви дуж државних путева другог реда

• субопштински центри Даросава-Прогореоци и Бања и приградска насеља Буковик и Врбица

• општинска санитарна депонија комуналног отпада Цинцарска коса

М

МAЛИ • зaгaђeњe чинилaцa живoтнe срeдинe у дoзвoљeним грaницaмa

• зоне шумског појаса угрожене ерозијом (на територији КО Мисача, Босута, Стојник, Венчане и Раниловић) према карти ерозије

• насеље са специфичним функцијама Орашац

• развијенија насеља са појединим функцијама: Мисача, Стојник, Копљаре, Венчане и Раниловић

• комплекс и локалитет експлоатације минералних сировина (глине) у насељу Прогореоци

• воћарско-виноградарско рурално подручје (рејон)

Н

НEЗНAТAН

• бeз стaлних aнтрoпoгeних извoрa зaгaђeњa

• насеља са специфичним функцијама: Вукосавци, Горња Трешњевица, Босута, Јеловик и Гараши, као и насеља Тулеж и Брезовац

• комплекс и локалитет експлоатације минералних сировина (глине) у насељу Гараши

• постојеће и планиране акумулације са ужом зоном заштите

• брдско рурално подручје (рејон)


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 148

4.2.2. Прaвилa и мeрe зaштитe живoтнe срeдинe

4.2.2.1. Зaштитa вaздухa Oчувaњe квaлитeтa вaздухa нa пoдручjу општинe и oствaривaњe вишeг квaлитeтa вaздухa у oпштинскoм цeнтру зaснивaћe сe нa примeни слeдeћих прaвилa и мeрa зaштитe зa: 1) смaњeњe нивoa eмисиje из пoстojeћих извoрa зaгaђивaњa вaздухa

• смањењем загађења ваздуха емисијама угљен моноксида из предузећа „Шамот” и „Електропорцелан” постављањем филтера;

• примeнoм eкoлoшки пoвoљниje тeхнoлoгиje и систeмa зa прeчишћaвaњe вaздухa у индустриjи у циљу зaдoвoљeњa грaничних врeднoсти eмисиje;

• смањењем емисије угљен моноксида као продукта непотпуног сагоревања фосилних горива у зонама државних путева првог и другог реда;

• рeaлизaциjoм oбилaзницe oкo општинског центра зa трaнзитни сaoбрaћaj, побољшаним рeжимом сaoбрaћaja у ширeм цeнтру Аранђеловца и пoвeћaњeм проточности возила на главним градским саобраћајницама;

• прoширeњeм и тeхничким унaпрeђeњeм систeмa дaљинскoг грejaњa општинског центра и усклaђивaњeм рeжимa рaдa пoстojeћих кoтлaрницa сa прoписимa као и прeлaскoм с угљa нa тeчнa гoривa, а пoтoм и нa гaс пo рeaлизaциjи гaсoвoднe мрeжe;

• смaњeњeм пoтрoшњe угљa и пoвeћaњeм пoтрoшњe oбнoвљивих извoрa eнeргиje зa тoплoтнe пoтрeбe дoмaћинстaвa;

2) дефинисање правила заштите квалитета ваздуха од загађења у но-вим индустријским погонима • у планском периоду - кoришћeњeм гaсa кao гoривa у нoвим

вoзилимa jaвнoг грaдскoг и пригрaдскoг сaoбрaћaja и дoстaвним вoзилимa;

• обавезном израдом процене утицаја на животну средину за свако новоизграђено постројење (поштовање прописа у области изградње и то: висине димњака и других емитере загађења у ваздух, а према европским нормама);

• ограничавањем емисије из индустрије применом најбоље доступне технологије;

3) успoстaвљaњe систeмa мoнитoрингa квaлитeтa вaздухa у склaду сa Eврoпскoм дирeктивoм o прoцeни и упрaвљaњу квaлитeтoм aмбиjeнталнoг вaздухa (96/62/EС)3.

3 Council Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and

management, Official Journal L 296, 21/11/1996


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 149

4.2.2.2. Зaштитa вoдa Зaштитa зeмљиштa и вoдa у сливним пoдручjимa река Кубршнице и Пештана oд нaмeрнoг или случajнoг зaгaђивaњa и других утицaja кojи мoгу нeпoвoљнo дa дeлуjу нa издaшнoст извoриштa и здрaвствeну испрaвнoст вoдe зa пићe зaснивaћe сe нa примeни слeдeћих прaвилa и мeрa зaштитe: 1) ширењу и модернизацији канализационе мреже у насељима која се

налазе дуж Кубршнице и Пештана и потпуним обухватом свих насеља канализационом мрежом са реализацијом више општих постројења за пречишћавање отпадних вода у складу са планским решењима из дела III 1.3.3. Просторног плана;

2) заштити изворишта водоснабдевања, у првом реду изворишта у сливу река Качер и Букуља као и свих локалних изворишта, успостављањем одговарајућег режима санитарног надзора и заштите животне средине у ужој и широј зони заштите изворишта;

3) уклањању смећа са обала и из корита реке Кубршнице и Пештана

• чишћењем корита притока ове две реке чије су обале и дно озидани каменом, од муља, траве и отпада;

• чишћењем обала и речног басена од смећа који угрожава чистоћу воде – предмети од пластике, кабасти технички отпад, грађевински отпад, животињски отпад и др.;

4) препознавању и уклањању извора загађивања река

• успостављањем система интегралног управљања отпадом на целој територији општине у складу са планским решењима и опцијама из дела III 3.5. Просторног плана;

• спречавањем одрањања и спирања смећа у реке са постојећих сметлишта, до њиховог затварања и ремедијације;

• рационалном и стручном употребом пестицида и вештачких ђубрива на сливном подручју Кубршнице и Пештана;

5) доследној примени Европске директиве о водама4 у домену:

• утврђивања и координације мера за површинске и подземне воде које припадају истом еколошком, хидролошком и хидрогеолошком сливу;

• спречавања или смањења утицаја незгода код којих долази до изненадног загађивања вода;

• одређивања општих правила за контролу загађивања и акумулирања количине воде, како би се осигурала еколошка одрживост слива;

4 Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000

establishing a framework for Community action in the field of water policy


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 150

• осигуравања одговарајућих информација о планираним мерама и извештајима о напредовању њиховог спровођења, ради укључивања јавности у процес доношења и остваривања управљања речним сливовима.

Правила и мера заштите за успостављање одговарајућих режима у ужој и широј зони заштите изворишта водоснабдевања из тачке 2) предходног става су следеће: 1) за успостављање режима сталног санитарног надзора у ужој зони

заштите изворишта

• санитација свих објеката у ужој и на граници уже зоне заштите;

• забрана изградње нових објеката који нису у функцији водосна-бдевања;

• забрана складиштења чврстог, индустријског и опасног отпада;

• забрана транспорта опасних и штетних материја;

• забрана примене осоке, азотних ђубрива и пестицида, док се у складу с принципима органске/еколошке пољопривреде дозвољава примена калијумних и фосфорних ђубрива, умерено торење пашњака и примена добро преврелог стајњака сваке четврте године, као и препарата и елементарних хемијских једињења која су дозвољена у органској пољопривреди за заштиту биља од болести и штеточина и за уништавање корова (сумпор, плави камен, натријум бикарбонат и сл.); и

• редовна контрола коришћења и изградње простора уже зоне заштите;

2) за успостављање режима санитарног надзора и заштите од загађивања животне средине у широј зони заштите изворишта

• забрана изградње објеката и индустријских постројења чије отпадне материје могу да загаде воду или земљиште, или да угрозе безбедност цевовода и водопривредних објеката;

• контролисана изградња осталих привредних, туристичких и других објеката под условом да се у њиховом пројектовању и извођењу обезбеди прикупљање и пречишћавање отпадних вода, у складу са стандардима прописаним законом;

• обезбеђење прикупљања и пречишћавања отпадних вода за постојеће рударске, индустријске и пољопривредне објекте, у складу са законом;

• организовано сакупљање чврстог отпада искључиво на уређеним водонепропусним површинама, са санитарно безбедним одношењем на општинску санитарну депонију;

• примена дозираног комплексног прихрањивања биљака у складу с резултатима хемијских и физичких анализа земљишта и строго контролисаном применом пестицида у режиму интегралне


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 151

заштите биља у пољопривреди; и

• забрана транспортовања и складиштења опасних и отровних материја.

До привођења простора резервисаног за акумулацију „Босута” и зону њене уже заштите планираној намени успоставља се режим санитарног надзора и заштите од загађивања животне средине и примењују правила и мере заштите за ширу зону заштите изворишта из претходног става.

4.2.2.3. Зaштитa зeмљиштa Зaштитa и очување квaлитeтa зeмљиштa ће бити организована примeном наведених прaвилa и мeрa зaштитe: 1) одвијање површинске експлоатације неметаличних минералних

сировина у границама валоризованих еколошких зона и постојећим границама одобрених истражних права, без отварања нових површина којима би се могао угрозити постојећи земљишни фонд;

2) очување економских и екосистемских функција земљишта спровођењем техничких и биолошких радова и мера заштите на евидентираним ерозионим теренима, приоритетно на територији катастарских општина Мисача и Стојник;

3) рекултивација постојећих сметлишта, комплекса и локалитета експлоатације минералних сировина, привремених позајмишта земље за изградњу путева;

4) спречавање загађења токсичним материјама које се користе у индустрији и пољопривреди: лекови, боје, пестициди, минерална ђубрива;

5) oгрaничaвaње нa нajмaњу мoгућу мeру кoришћeње и фрaгмeнтaциjу квaлитeтнoг пoљoприврeднoг зeмљиштa зa нeпoљoприврeднe нaмeнe, у првoм рeду зaштитoм oд трajнoг губиткa изгрaдњoм oбjeкaтa и инфрaструктурe;

6) дaвaње прeднoсти трaдициoнaлним пoљoприврeдним грaнaмa кoje имajу пoвoљнe услoвe зa рaзвoj и дoпринoсe oчувaњу/успoстaвљaњу мoзaичнe структурe прeдeлa; пoклaњaњeм пaжњe избoру oдгoвaрajућих културa и нaчину oбрaдe зeмљиштa прeмa пeдoлoшким услoвимa, нaгибу и eкспoзициjи тeрeнa; кaлцификaциjи кисeлих зeмљиштa; успoстaвљaњeм aнтиeрoзивнoг плoдoрeдa; и пoбoљшaњeм сoртнoг сaстaвa трaвних eкoсистeмa рaди пoвeћaњa њихoвe прoдуктивнoсти и зaштитe зeмљиштa;

7) примeна кoнтрoлисaнoг интeгрaлнoг прихрaњивaњa и зaштитe биљa и увoђeњa мeтoдa oргaнскe/eкoлoшкe прoизвoдњe хрaнe;

8) прeдузимaње мeрa зa смaњeњe ризикa oд зaгaђивaњa зeмљиштa при склaдиштeњу, прeвoзу и прeтaкaњу нaфтних дeривaтa и oпaсних хeмикaлиja; и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 152

9) припрeма прeвeнтивних и oпeрaтивних мeрa зaштитe, рeaгoвaњa и пoступaкa сaнaциje зeмљиштa у случajу хaвaриjскoг изливaњa oпaсних мaтeриja у oкoлину.

Сровођење техничких и биолошких радова и мера заштите на ерозионим теренима из тачке 2) предходног става обухвата: 1) техничке радове који се спроводе у циљу спречавања наглог

отицања воде, заустављања њеног ерозионог дејства и припреме терена за подизање шумских и/или пољопривредних култура; као што су: контурни рустикални зидићи од камена; рустикалне преградице од камена; контурне терасе (градони); контурни јаркови; разне врсте плетера и шкарпирање стрмих обала и јаруга;

2) биолошке радове који имају улогу сузбијања ерозије земљишта и повећања способности земљишта за производњу биомасе; као што су: пошумљавање, мелиорација шума и шикара, мелиорације пашњака, подизање воћњака и винограда, малињака и гајење других пољопривредних култура на истерасираном земљишту, као и оснивање заједничких ливада;

3) радове у кориту, пре свега преграде (депонијске и консолидационе) којима се постиже консолидација дна и обала корита; задржавање наноса и смањење продужног пада ради ублажавања брзине транспортне снаге воде, као и регулацију доњих токова корита које највећим делом треба да буду везане за израду кинета и санирање клизишта;

4) извођење површинске и дубинске дренаже за санацију ручева-клизишта;

5) подизање шумских појасева у заштитним зонама изнад акумулационих базена, са функцијом илофилтера за задржавање наноса који се спира са виших терена; у заштитне шумске засаде могу се укључити и одређене сорте аутохтоног, односно дивљег воћа, лековитог биља и других врста од значаја за прехрамбену и фармацеутску индустрију.

4.2.2.4. Зaштитa oд букe Зa изгрaђeн прoстoр нaсeљa нa пoдручjу oпштинe Аранђеловац утврђуjу сe нajвиши дoпуштeни нивoи букe у склaду сa зaхтeвимa JУС З.J6. 205/1992 (тaбeлa III/4-3). Тaбeлa III/4-3. Нajвиши дoпуштeни нивoи букe у изгрaђeнoм прoстoру нaсeљa

Дoпуштeни нивoи спoљaшњe букe Leq(dBA) Oпис aкустичкe зoнe

Дaн Нoћ Пoдручje зa oдмoр и рeкрeaциjу, бoлницe, вeлики пaркoви 50 40

Туристичкa пoдручja, микроразвојни цeнтри и насеља на руралном подручју, шкoлскe зoнe 50 45

Прeтeжнo стaмбeнe зoнe 55 45


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 153

Пoслoвнo-стaмбeнe зoнe, дeчje устaнoвe и игрaлиштa 60 50

Цeнтрaлнa грaдскa зoнa, зoнe дуж државних путева првог реда и грaдских сaoбрaћajницa

65 55

Индустриjскa зoнa Кубршница 70 70

4.3. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 4)

На територији општине Аранђеловац три добра су заштићена по два основа, као природна и непокретна културна добра од изузетног или великог значаја, и то: 1) Део села Орашац

Проглашен је за просторни меморијални природни споменик − по основу Закона о заштити природе и за знаменито место, непокретно културно добро од изузетног значаја − по основу Закона о заштити културних добара. Обухваћен је простор површине 69,0 ha у катастарској општини Орашац. Извршено је диференцирање простора на ужу и ширу зону заштите и заштитну зону око природног споменика. Ужа зона заштите обухвата простор на коме су се одиграли значајни историјски догађаји са спомен чесмом у Марићевића јарузи, црквом, спомен-школом, гробом Теодосија Марићевића и спомеником НОР. У ужој и широј зони заштите забрањена је: израдња привредних и других објеката; промена намене простора, споменика културе и облика терена; као и извођење радова који могу да наруше постојеће споменичке, културно-историјске, амбијенталне и пејзажне вредности.

2) Пећина „Рисовача” са археолошким налазиштем Пећина је заштићена је као споменик природе. Стваљена је под заштиту као природно добро од изузетног значаја. Археолошко налазиште је стављено под заштиту као непокретно културно добро од великог значаја. Обухвата простор површине 13,0 ha на катастарским општинама Врбица и Аранђеловац. Старалац је Музеј у Аранђеловцу. На заштићеном простору природног добра установљен је режим заштите II степена и псебне мере заштите, услови коришћења и уређења заштићеног простора непокретног културног добра, којим се:

• обезбеђује спелеолошко, палеонтолошко и археолошко истраживање пећине и проучавање фосилних остатака и артефаката, планско уређење и презентација споменика природе;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 154

• забрањује неконтролисан улазак у пећину, изградња објеката и извођење радова у заштићеној околини добра који нису у функцији заштите, уређења, презентације и реконструкције природног и културног добра и/или који могу да наруше амбијенталне вредности заштићеног простора, морфолошке одлике пећинског улаза и археолошко налазиште; и

• изградња инфраструктурних објеката у заштићеној околини непокретног културног добра може одобрити према уловима и уз сагласност надлежних завода за заштиту споменика културе и природе, а на основу одговарајућег урбанистичког плана.

Приоритет има санација деградиране површине и пејзажно уређење простора у непосредној околини споменика природе − брда Рисовача и простора поред леве обале реке Кубршнице. Тај простор требало би у целини предложити за заштиту у својству споменика природе у оквиру комплекса Буковичке Бање.

3) Парк Буковичке Бање Као простор са посебним карактеристикама евидентиран је за заштиту на основу Закона о заштити животне средине. На основу Закона о заштити културних добара комплекс Буковичке Бање заштићен је као просторна културно-историјска целина и проглашен за културно добро. У циљу очувања и унапређења природних услова средине и других природних богатстава која представљају основни ресурс за коришћење простора као бањског лечилишта и развоја бањског туризма, утврђене су следеће мере заштите извора и токова лековите воде, шумских и осталих зелених површина и спречавања деградације простора непланским ширењем изградње:

• земљиште и водне површине у зони изворишта бањске воде морају се у потпуности заштити од намерног или случајног загађивања и других утицаја који могу неповољно да делују на квалитет и здравствену исправност воде;

• у ужој зони заштите изворишта бањске воде дозвољена је садња траве и растиња плитког корена и њихово одржавање без употребе хемијских средстава и вештачких ђубрива; и

• у широј зони заштите изворишта бањске воде: (а) није дозвољена изградња објеката који на било који начин могу да угрозе воду или земљиште; и (б) приоритет је обезбеђење каналисања и пречишћавања отпадних канализационих и атмосферских вода постојећих индустријских објеката за експлоатацију воде, угоститељско-туристичких објеката, објеката малих и средњих предузећа и других објеката.

На подручју Општине заштићена су још два природна добра:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 155

4) „Лукића храст” Заштићен је као споменик природе. Стваљен је под заштиту као природно добро од великог значаја. Налази се на подручју катастарске општине Раниловић. На заштићеном простору споменика природе установљен је режим заштите III степена.

5) Храст цер „Загус-запис” Заштићен је као споменик природе. Завод за заштиту природе Србије предложио је доношење новог решења о стављању под заштиту као природног добра од великог значаја. Налази се на подручју катастарске општине Гараши. На заштићеном простору споменика природе установљен је режим заштите III степена.

За треће природно добро – споменик природе „Пољски јасен - Равни гај” покренут је поступак да се брише из евиденције заштићених природних добара. За природну целину и предео Букуље, у складу са Просторним планом Републике Србије, приоритет је спровођење поступка за утврђивање статуса, категорије и режима заштите природног добра. У планском периоду предвиђено је обављање истраживања, спровођење процедуре категоризације и стицања статуса природног добра за објекте историјскогеолошког и стратиграфског значаја – објекат неогене старости (профил са постепеним прелазом између волинског и бесарабијског потката код ушћа Бањичког и Топличког потока у атару насеља Стојник); петролошки објекат (изданци мермера, напуштени мајдан у Венчацу) и др.

4.4. ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА (РЕФЕРАЛНА КАРТА 4)

4.4.1. Утврђивање и заштита непокретних културних добара

На подручју општине Аранђеловац утврђено је 15 непокретних културних добара, од којих по једно од изузетног и великог значаја и тринаест културних добара (табела III/4-4), и то: 1) Знаменито место „Орашац” у Орашцу – утврђено је за знаменито

место и категорисано као културно добро од изузетног значаја, због историјског договора из 1803. године о подизању устанка против Турака, избору Карађорђа Петровића за вођу устанка и избијања устанка 1804. године. Комплекс знаменитог места обухвата: • Цркву Вазнесења Господњег из 19. века – једнобродна

грађевина, масивно зидана и засведена, са полигоналном олтарском апсидом на источној страни. На западној и јужној


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 156

фасади има истурени улазни трем и звоник у облику преслице над тремом. Иконостас је дело сликара Стеве Тодоровића;

• Спомен-школу – из прве половине 20. века, представља еклектично градитељско остварење са елементима традиционалног и романтичарског схватања, са спомен плочом изнад улазних врата;

• Спомен обележје са бронзаним рељефом Карађорђа, гробни белег Теодосија Марићевића и спомен чесму из средине 20. века;

• неколико окућница и кућа које су везане за поједине догађаје и личности из времена Устанка: окућница Петра Јаковљевића која представља типично шумадијско домаћинство с почетка 19. века, окућнице Јоксимовића, Минића, Матијашевића, Савића, Лукића, Томића (место првог договора о избијању Устанака) и Марићевића, кућа Теодосија Марићевића, кућа и млекар Швабића;

2) Археолошко налазиште пећина Рисовача код Аранђеловца –категорисано као културно добро од великог значаја. Бројна камена и коштана оруђа, остаци палео флоре и фауне и силексна оруђа сврставају ову пећину у горњи палеолит.

3) Парк Буковичке бање у Аранђеловцу – проглашен је за просторно културно-историјску целину. Комплекс овог културног добра чини парк „Буковичка бања” са изворима минералне воде „Ђулара”, „Топлара”, „Књаз Михајло” и „Победа”. Вредни објекти у парковском комплексу су објекти хотела „Старо здање”, „Павиљон Књаза Милоша”, хотела „Шумадија”, РХ-а Завода „Буковичка бања” са отвореним и затвореним купатилом, зидана капија испред улаза у „Старо здање” и збирка од 64 скулптуре настале у периоду од 1960 – 1987. године;

4) Црква Св. Архангела Гаврила у Аранђеловцу – из 1859. године, једна је од најлепших ктиторских грађевина Књаза Милоша Обреновића. Једнобродна грађевина у псеудороманском стилу са барокним звоником на западној страни и вредним иконостасом у класицистичком стилу, рад Николе Марковића;

5) Зграда старог општинског суда у Аранђеловцу, у улици Књаза Милоша бр.74 – једини је сачувани објекат јавног карактера који сведочи о историјском развоју Аранђеловца из варошице у град;

6) Вила „Караџић” у Аранђеловцу – саграђена је тридесетих година 20. века према пројекту архитекте Андреја Папкова. Представља комбинацију средњевековног замка и елемената моравске архитектуре (прозора – трифора, оџака, терасе). У фасадној обради доминира бела боја са црвеним (опека) и сивим елементима. Објекат је на прави начин уклопљен у амбијент сопственог и парка Буковичке бање;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 157

7) Зграда старе поште у Аранђеловцу, у улици Књаза Милоша бр.72 – објекат, поред историјског значаја за развој ПТТ саобраћаја, има и значај као вредно градитељско наслеђе градске архитектуре;

8) Окућница Илије Милошевића у Аранђеловцу – типична сеоска целина из 19. века. У пространом дворишту сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара кућа, новија кућа, вајат, млекар, магаза, кош и бунар, као и столетни орах;

9) Кућа у Ул. Књаза Милоша бр. 22 у Аранђеловцу – карактеристичан пример неокласицизма који је утицао на формирање градског амбијента. Угаона зграда саграђена каменом, опеком и армираним бетоном, настала је тридесетих година 20.века као стамбено – пословни објекат;

10) Спомен костурница из I светског рата – посвећена је српским и аустроугарским ратницима погинулим у Првом светском рату, подигнута 1933/38. године, састоји се од крипте и капеле у виду пирамиде са крстом на темену;

11) Црква у Буковику, Аранђеловац – подигнута 1832. године на темељима раније средњевековне цркве и на месту на коме је 1804. прота Атанасије Буковички извршио заклетву над Карађорђем и његовим устаницима да се у Орашцу подигне Први српски устанак. Једнобродна грађевина са издвојеном полигоналном апсидом на источној страни и накнадно уграђеним звоником. Спомен чесма на улазу у порту подигнута је 1927.године за време краља Александра I Карађорђевића, у спомен устаницима и палим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912–1918. године;

12) Црква Св. Архангела у Брезовцу – средином 15. века подигао је деспот Ђурађ Бранковић. Лонгитудиналног облика са јако издуженим наосом и припратом, полукружном апсидом на источној и квадратном припратом на западној страни;

13) Црква брвнара у Даросави – из 1833. године, посвећена св. апостолима Петру и Павлу. У облику је издуженог брода са полигоналном олтарском апсидом и тремом на западној страни. Кровни покривач је шиндра. Издваја се по богатству орнаментисаних детаља на вратима, прозорима, таваници и стубовима на трему;

14) Кућа у селу Стојнику (позната као бивша кућа Милутина Вучковића); и

15) Родна кућа н.х. Војислава Манојловића у Бањи.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 158

Табела III/4-4. Утврђена непокретна културна добра на подручју општине Аранђеловац, 2007.

Редни број, ознака на реф. карти

4.

Насеље Назив НКД Врста НКД Категорија НКД

Површина просторне целине,

заштићене околине или зоне заштите НКД (ha)

3 Црква Св. Архангела Гаврила споменик културе културно добро кп. бр. 4214

6 Зграда старог општинског суда споменик културе културно добро кп. бр. 316/1

7 Зграда старе поште споменик културе културно добро кп. бр. 2776

8 Окућница Илије Милошевића споменик културе културно добро

11 Спомен костурница (I светски рат) споменик културе културно добро кп. бр. 1475/2

и кп. бр. 1478

9 Кућа у Ул. Књаза Милоша бр. 22 споменик културе културно добро

кп. бр. 4301/1 и кп. бр. 4302/1

Вила „Караџић” споменик културе културно добро кп. 2996

12 Црква у Буковику (спомен чесма) споменик културе културно добро кп. бр. 3637

ПКИЦ Парк Буковичке Бање

просторно културно-историјска

целина културно добро кп. бр. 1934

1

Аранђеловац

Пећина Рисовача археолошко налазиште велики значај

ЗМ Орашац Знаменито место „Орашац” знаменито место изузетан значај

5 Бања Родна кућа н. х. Војислава Манојловића споменик културе културно добро

1 Брезовац Црква Св. Архангела споменик културе културно добро кп. бр. 47

2 Даросава Црква брвнара споменик културе културно добро

4 Стојник Кућа Милутина Вучковића споменик културе културно добро

Евидентирана су два непокретна културна добра која уживају претходну заштиту (табела III/4-5). Валоризовано је 52 објеката народног градитељства, 10 гробља и крајпуташа и 25 спомен обележја (табела III/4-6), и регистровано 39 археолошких локалитета (табела III/4-7). Табела III/4-5. Евидентирана непокретна културна добра на подручју

општине Аранђеловац, 2007. Редни број на реф. кар. 4.

Катастарска општина

Локалитет Назив објекта

Врста добра Карактер Датовање Напомене

1 Брезовац Градина/Мали Венчац

археолошки локалитет

остаци бедема и кружне куле IV – VI век сондажни

радови 2002.г 1 Буковик Ловачки дом објекат профане

архитектуре угоститељски

објекат 1933./1934.г

Извор: Студија заштите културног наслеђа општине Аранђеловац, Анеx I – Аналитичко-документациона основа Просторног плана општине Сјеница, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, 2007.

Границе заштићене околине утврдиће се за сва проглашена непокретна културна добра, као и за евидентирана непокретна културна добра која уживају претходну заштиту, валоризоване објекте и регистроване археолошке локалитете једновремено са утврђивањем њиховог статуса и категоризацијом. Приликом утврђивања заштићене околине непокретних културних добара установиће се зоне са диференцираним


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 159

режимима заштите и правилима изградње и уређења простора утврђеним у делу III 5.1.3.2. Просторног плана. До утврђивања граница и зона са диференцираним режимима заштите, изградње и уређења простора, заштићеном околином утврђених и предвиђених за утврђивање непокретних културних добара, која ужива исти статус заштите као добро, сматраће се целе катастарске парцеле на којима се то добро налази и све катастарске парцеле које се са њима граниче. Изузетак од претходног става су проглашено непокретно културно добро Црква Св. Арханђела, евидентирано непокретно културно добро које ужива претходну заштиту Градина – Мали Венчац у КО Брезовац и регистровани археолошки локалитети Маџарско гробље, Зечка (вила рустика) и Бакића врело у КО Бања на планини Венчац и његовој околини, који су угрожени радом постојећих и потенцијалним отварањем нових каменолома и копова у одобреним истражним и експлоатационим зонама неметаличних минералних сировина. Заштићена околина за угрожена непокретна културна добра утврђује се на основу процене утицаја затеченог стања и планираних радова на животну средину и окружење. За угрожена непокретна културна добра утврђују се додатне мере заштите на основу посебног елабората њихове заштите. Програми заштите и ревитализације, садржај, начин изградње, детаљна намена и мере заштите простора зона заштите непокретних културних добара биће дефинисане одговарајућим урбанистичким плановима. Табела III/4-6. Валоризовани објекти народног градитељства, гробља и

спомен обележја на подручју општине Аранђеловац, 2007.

КО Објекти народног градитељства

(ред.бр.)

Сакрални објекти (ред.бр)

Објекти профане архитектуре

(ред.бр)

Гробља и крајпуташи

(ред.бр)

Спомен бисте, обелисци,

плоче и спомен обележја

НОБ-а и ранијих ратова

Бања кућа Секулић Слободана (1),

Гроздане Дукић (2), Јована Дукића (3); зграда хана (4)

Црква Св. Илије (1)

Венчачка виноградарска задруга (1)

-

гроб и споменик народном хероју

Војиславу Манојловићу (1), спомен плоча на

родној кући народног хероја Слободана

Минића (2)

Босута

кућа Радоша Јовановића (5), Радише Богдановића (6) Петровића воденица (7) кућа Здравка Лазића (8), Миливоја Лазића (9),

Животе Ђорђевића (10), Милована Мартиновића (11)

- - - спомен чесма (4)

Брезовац

кућа Милице Лалове (12), Милеве Драговић (13), Богдана Вујановића (14), Антонија Вујановића (15), Драгиње Ђођевић (16), Ђорђа Коларевића (17),

Слободана Вујановића (18), Милићевић Момчила (19), Петра Стевановића (21), Драгиње Живковић (22), Владете Симић (23); окућница Радојка Максимовића (20)

- - Гробље (1) -


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 160


(ред.бр.)



(ред.бр)


(ред.бр)




Букуља

- - - -

Споменик (6), спомен чесма у

Партизанским водама (7)

Буковик

- - - - спомен плоче на кући Радована Јовановића

(5)

Венчане

- Црква Св. Ђорђа (4) - - -

Врбица

кућа Загорке Гашовић (24), вајат Љиљане Круљ (25); - - старо врбичко

гробље (2)

споменик ''Главном штабу партизанских одреда Србије'' (8)

Вукосавци

кућа Дражића (26), Божић Милована (28), Драгана Рафаиловића (29),

Милутина Станојловића (30), Миодрага Зарића (31), Ђорђа Ђорђевића (32), Живојина Живанића (33), Радослава Милетића (34);

кућа и вајат Милића Илића (27)

- - ''Знакови'' (3) -

Гараши вајат Драгомира

Обрадовића (35), кућа Гавриловић Радмиле (36)

- -

старо гробље Бандеруша (4), надгробни

споменици код цркве (5),

крајпуташи код цркве (6)

спомен чесма (9)

Г. Трешњевица

кућа Мирка Блажића (37); окућница Живомира Ђорђевића (38)

Црква Св. Параскеве

(2) Школа (2) -

спомен црква палим борцима у I св. Рату

(10), споменик на Јасику (11), спомен обележје на кући Милана Илића

''Жуће'' (12)

Даросава

кућа Танасија Грујића (39), Јеврема Грујића (40); окућница Јанковић (41)

- - Крајпуташи у Погореоцима (7)

спомен плоча на ''Царевој кући'' (13),

споменик формирања Друге шумадијске

бригаде (14), спомен плоча на кући Николе Виторовића (15), споменици браћи

Јанковић и Гријућ (16)

Јеловик

вајат Мирка Мирковића (42), кућа Љубинке Илић (43)

Црква Св. Томе (3) - споменици

Весовића (8) спомен плоча (17), спомен чесма (18)

Копљ

аре

кућа Стевановић Првослава (44), Јовичић

Радослава (45) - - Гробље (9)

споменик Војину Гајићу (19), споменик палим борцима (20), споменик борби са

Немцима (21)

Мисача

- - - - -


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 161


(ред.бр.)



(ред.бр)


(ред.бр)




Орашац

вајат и качара Обрадовић Милована (46), кућа Минић Драгише (47), Милутина

Гајића (48)

- - - споменик Милошу Савковићу (22), споменик палим борцима (23)

Раниловићи

кућа Властимира Агатуновића (49), Николић Стевана (50), Милинковић

Драгише (51)

- - Илијин камен (10) -

Стојник

- - - спомен плоча на кући Милутина Вучковића

(24)

Тулеж

кућа Адамовић Станиславе (52) - - - споменик на Броду

(25)

Објашњење: Редни број поред валоризованог објекта назначен је на Рефералној карти 4. Просторног плана

Извор: Ибид.

Табела III/4-7. Регистровани археолошки локалитети на подручју општине Аранђеловац, 2007.

Ред. број

Катастарска општина Локалитет Карактер Датовање Напомене

1 Брезовац Дизаљка неолитско насеље праисторија, винчанска култура

истраживан 1930. и 1931.

2 Поља остаци насеља праисторија, старчевачка култура

сондажно истраживање 1961. и 1969.

3 Зечка остаци vilea rustica античко доба, друга половина IV в.

сондажно истраживање

1994.

4 Бакића врело остаци материјалне културе (насеље)

5

Бања

Маџарско гробље гробље XVIII – XIX век

6 Манастирина остаци цркве Св. Гргура

крај XIV односно XV

истраживања 1995. и 1997.; конзервација

1998. 7 Шљакиште остаци металне руде антички период

8

Босута

Вртоломија остаци објекта и подземног ходника

9 Црквине камени надгробни споменици крај XVII – XIX век

10 Јудинац тумулу-гробнице бронзано доба 11

Вукосавци

Маџарско гробље некропола 12 Аниште остаци римски период 13

Гараши Код гроба некропола средњи век

14 Црна река камени артефакти праисторијски период

15 Дубрава остаци гробља XVIII – XIX век

16 Жути оглавак камени артефакти праисторијски период

17

Даросава

Мађарско гробље гробље крај XVIII – XIX век

18 Медна индиције за цркву са гробљем средњи век

19 Лука остаци трагова живота средњи век

20

Јеловик

Маџарско гробље камени надгробни споменици XIX век


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 162

Ред. број

Катастарска општина Локалитет Карактер Датовање Напомене

21 Учитељев предел/ Човића гај

остаци стамбених објеката, јама и

керамике бронзано доба сондажни радови

1997. г

22 Старо село остаци материјалне културе

праисторијски период

23 Вићија остаци материјалне културе антички период

24 Маџарско гробље некропола средњи век 25

Копљаре

Родина коса средњи век 26 Кљештевица остава римског новца антички период

27 Мисача

Поповац налазиште праисторијски период

28 Орашац Ћелова главица остаци насеље енеолитски период

делимично истраживан

1922.г

29 Царски пут (између села Раниловић и В.

Иванче) пут средњи век

30 Ливаде остаци грађевине касни средњи век

31 Маџарско гробље остаци гробља крај XVIII – XIX век

32

Раниловић

Раниловић

Црква у Језеринама остаци цркве-брвнаре средњи век

33 Поповића орaница неолитско насеље праисторија, винчанска култура

делимична археолошка истраживања

1989.г

34

Стојник

Остаци римског каструма

остаци римског каструма ? римски период

вршено ископавање од

1911.-1913.г 35 Водице средњи век 36 Дрен антички период

37 Горња Трешњевица

Андријина коса/река остаци материјалне културе антички период

38 Остаци цркве остаци цркве посвећене Св. Пантелејмону

позни средњи век

39

Тулеж

Турско гробље остаци гробља крај XVIII – XIX век

Објашњење: Редни број поред валоризованог објекта назначен је на Рефералној карти 4. Просторног плана

Извор: Ибид.

4.4.2. Мере и услови заштите и коришћења непокретних културних добара и њихове заштићене околине

Утврђују се опште мере и услови заштите и коришћења непокретних културних добара (проглашених и евидентираних споменика културе, валоризованих добара и регистрованих археолошких локалитета) на подручју општине: 1) мере техничке заштите и други радови на непокретном културном

добру могу се изводити под условима, у поступку и на начин утврђен Законом о културним добрима;

2) забрањује се раскопавање, рушење, преправљање, презиђивање и вршење свих радова који могу нарушити својства непокретног културног добра; и

3) забрањује се коришћење или употреба непокретног културног добра у сврхе које нису у складу са његовом наменом и значајем, или на начин који може да доведе до његовог оштећења.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 163

Утврђују се опште мере и услови заштите и коришћења заштићене околине непокретних културних добара (проглашених и евидентираних споменика културе, валоризованих добара и регистрованих археолошких локалитета): 1) забрањује се изградња индустријских, рударских и енергетских

објеката, сточарских и живинарских фарми и других објеката који својим габаритом, обликом и наменом, односно својом експлоатацијом и отпадним материјама могу да угрозе непокретно културно добро и да деградирају и наруше предеони лик и природне елементе његове заштићене околине;

2) у заштићеној околини непокретног културног добра забрањује се: (а) депоновање отпада и испуштање отпадних вода; (б) превођење водова високог напона већег од 35 kV; (в) отварање каменолома и извођење рударских радова, експлоатација минералних сировина, отварање позајмишта земље и другог материјала; (г) сеча шуме и огољавање површина под шумом, док се интервенције дозвољавају у циљу неге, уређења и унапређења шумских састојина; (д) уно-шење нових врста дрвећа и жбуња у постојеће шумске састојине које су стране оро-климатогеним условима подручја, а посебно егзота; уношење страних врста дивљачи чије присуство може да изазове непожељне еколошке последице и измену састава аутохтоног живог света; и (е) коришћења пољопривредног земљишта, промене намене и култура које доводе до његове деградације и промене аутентичног предеоног лика, изузев уколико је предвиђена промена у складу са мерама заштите околине;

3) подизање нових и реконструкција постојећих зелених површина у заштитним појасевима саобраћајне и остале инфраструктуре, поред водотока, туристичких и пратећих садржаја условљава се употребом аутохтоних врста са тог подручја.

Посебне мере заштите и услови коришћења заштићене околине непокретних културних добара (проглашених и евидентираних споменика културе, валоризованих добара и регистрованих археолошких локалитета) дефинисане овим планом, до утврђивања граница и зона са диференцираним режимима заштите, изградње и уређења простора, јесу: 1) до доношења одговарајућег урбанистичког плана забрањена је

изградња, реконструкција и легализација објеката који нису у функцији заштите, презентације и афирмације непокретног културног добра;

2) посебне мере заштите, услови коришћења и правила изградње и уређења простора заштићене околине непокретног културног добра и зона заштите, као и уклањање објеката који својом наменом, волуменом/габаритом, архитектуром и примењеним материјалима девастирају квалитет културно-историјског наслеђа и предеоног лика заштићене околине и зона заштите ближе ће се дефинисати одговарајућим урбанистичким планом;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 164

3) успоставља се континуелна контрола градње на простору заштићене околине непокретног културног добра; и

4) обезбеђује се археолошки надзор приликом обављања земљаних радова, који нису у склопу археолошких истраживања; као и грађевинских радова у непосредној близини заштићене околине непокретног културног добра.

Опште и посебне мере заштите и услови коришћења простора у окружењу непокретних културних добара утврђују се диференцирано за специфичне групе споменичког наслеђа општине Аранђеловац, и то за:

• непокретна културна добра од изузетног значаја;

• утврђена и евидентирана непокретна културна добра;

• валоризовано градитељско наслеђе; и

• археолошке локалитете. Опште и посебне мере заштите и услови чувања и коришћења непокретних културних добара и њихове заштићене околине у општинском центру ближе се утврђују Генералним планом Аранђеловца.

4.4.2.1. Мере заштите и услови коришћења непокретних културних добара од изузетног значаја

Утврђују се следеће посебне мере заштите, услови коришћења и уређења окућница на заштићеном простору непокретног културног добра од изузетног значаја Орашац: 1) заштите и конзервације окућница:

• очување изворног изгледа склопа окућнице, спољашње архитектуре и ентеријера, облика и нагиба крова, свих конструктивних елемената, оригиналних материјала и функционалних карактеристика;

• дозвољена је минимална адаптација објеката на окућници ради обезбеђења хигијенских услова (увођење воде, хигијенски чвор и сл.), као и увођење електро-инсталација, у складу са мерама заштите од пожара (адекватно осветљење и сл.);

• партерно уређење, опремање и презентација окућнице морају бити међусобно усклађени и изведени према посебном пројекту, са материјализацијом која се примењивала у време настанка окућнице, ради очувања њених амбијенталних одлика;

• у хортикултурном уређењу окућнице користиће се аутохтоне биљне врсте из периода настанка окућнице;

• обезбеђује се континуирано праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у објектима окућнице;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 165

• забрањени су радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе;

2) презентација и ревитализација окућница подржаће се утврђивањем адекватних намена као што су: радионице старих заната, сликарске колоније, културне манифестације, угоститељске услуге, трговина и сл.

Посебне мере заштите, услови коришћења и уређења заштићеног простора непокретног културног добра од великог значаја Пећина Рисовача обухватају: (а) забрану изградње објеката у заштићеној околини добра, изузев радова на уређењу, презентацији и реконструкцији културног и природног добра; и (б) изградња инфрас-труктурних објеката и објеката заједничке комуналне потрошње у заштићеној околини непокретног културног добра може се одобрити према уловима и уз сагласност надлежних завода за заштиту споменика културе и природе, а на основу одговарајућег урбанистичког плана.

4.4.2.2. Мере заштите и услови коришћења валоризованог градитељског наслеђа

Валоризовани сакрални објекти и профано градитељско наслеђе, по правилу, чувају се и презентирају in situ. Посебне мере заштите и услови чувања валоризованих сакралних објеката и профаног градитељског наслеђа и уређења њихове заштићене околине дефинисане овим планом, до утврђивања граница и зона са диференцираним режимима заштите, изградње и уређења простора, јесу: 1) непокретна културна добра морају очувати свој аутентичан изглед,

оргиналне материјале, хоризонтални и вертикални габарит, конструктивне и декоративне елементе и функционалне карактеристике објекта;

2) корисник обезбеђује континуирано текуће одржавање културног добра;

3) све интервенције, начин чувања и презентације непокретног културног реализују се на основу конзерваторско–рестаураторског елабората који израђује установа заштите или друга овлашћена фирма под условима и стручним надзором службе заштите споменика културе; и

4) комплетно уређење заштићене околине реализује се на основу пројеката уређења, у складу са прописаним условима службе заштите споменика културе и природе и других надлежних институција у погледу обликовања слободних зелених површина, поплочања свих стаза и прилаза, расвете различитог типа, урбаног мобилијара са својеврсном опремом и др.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 166

4.4.2.3. Мере заштите и услови коришћења археолошких локалитета

Посебне мере заштите и услови чувања археолошких локалитета и коришћења њихове заштићене околине дефинисане овим планом, до утврђивања граница и зона са диференцираним режимима заштите, изградње и уређења простора, јесу: 1) сакрална здања у рушевинама, где за то постоје могућности, треба у

целости обновити, чак и у случајевима када би поједини сегменти обнове били хипотетични;

2) цркве у археолошким остацима – црквинама, требало би након истраживања рестаурирати, ради очувања дигнитета некадашњег сакралног простора;

3) забрањује се ширење савремених гробља на простор старих сакралних некропола;

4) предуслов презентације старих сакралних некропола са већим бројем очуваних надгробних споменика јесте чишћење локалитета од дивље вегетације и познијих наслага земље;

5) археолошки локалитети се не смеју уништавати и на њима вршити неовлашћена прекопавања, ископавања и дубока заоравања (преко 30 cm);

6) у случају трајног уништавања или нарушавања археолошког локалитета због капиталних инвестиционих радова, спроводи се заштитно ископавање о трошку инвеститора;

7) на простору планом дефинисане заштићене околине археолошких локалитета забрањује се изградња објеката, изузев инфраструктурних објеката предвиђених просторним и урбанистичким планом, а на основу услова и сагласности надлежног завода за заштиту споменика културе;

8) забрањено је постављање надземних далековода, док се за положај трасе и извођење подземних електричних водова и других инсталација (водовода, канализације, оптичких каблова) прибављају услови и сагласност надлежног завода за заштиту споменика културе и обезбеђује стални археолошки надзор и обрада терена у току извођења радова;

9) у непосредној околини овим планом дефинисане заштићене околине археолошких локалитета инвестициони радови спроводе се уз повећане мере опреза и обезбеђење археолошког надзора;

10) уколико се током радова наиђе на археолошке предмете извођач радова је дужан да одмах, без одлагања, прекине радове и обавести надлежни завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети, те да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 167

11) дозвољава се инфраструктурно опремање и уређење овим планом дефинисане заштићене околине археолошких локалитета према посебним условима и уз сагласност надлежног завода за заштиту споменика културе; и

12) забрањује се неовлашћено прикупљање покретних археолошких површинских налаза, или одношење надгробника и прекопавање гробова.

Посебне мере заштите, услови коришћења и уређења простора археолошког локалитета Градина – Мали Венчац (КО Брезовац), које због изузетних покретних и непокретних остатака материјалне културе ужива претходну заштиту, као и свих регистрованих археолошких локалитета – Маџарско гробље, Зечка (вила рустика) и Бакића врело у КО Бања спроводиће се на основу посебног елабората заштите непокретних културних добара угрожених површинском експлоатацијом неметаличних минералних сировина.

4.4.3. Приоритети заштите непокретних културних добара

Приоритети заштити непокретних културних добара (проглашених и евидентираних споменика културе, валоризованих добара и регистрованих археолошких локалитета) јесу: 1) спровођења мера заштите непокретних културних добара угрожених

површинском експлоатацијом неметаличних минералних сировина на основу посебног елабората њихове заштите;

2) спровођење процедуре категоризације и стицања статуса културног добра за евидентиране споменике културе који уживају претходну заштиту и валоризована добра;

3) обављање археолошких истраживања целокупног простора општине Аранђеловац, у првом реду у одобреним истражним и експлоатационим зонама минералних сировина у КО Бања, Брезовац и Врбица, и спровођење процедуре евидентирања, категоризације и стицања статуса културног добра за највреднија и угрожена археолошка налазишта;

4) утврђивање граница заштићене околине и зона са диференцираним режимима заштите, изградње и уређења простора за категорисане и евидентиране споменике културе и валоризована добра;

5) очување намене и основних функција споменика културе народног градитељства; са могућношћу дислокације и реконструкције појединих објеката и подизања реплика репрезентативних примера народног градитељства у етнофолклорном комплексу на туристичком простору општине (потенцијално у насељима Бања, Гараши и др.);

6) укључивање објеката народног градитељства у туристичку понуду општине; и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 168

7) предузимање активности на презентацији, туристичкој промоцији и повећању саобраћајне доступности непокретних културних добара.

4.5. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ

4.5.1. Заштита од елементарних непогода

Мере заштите од елементарних непогода обухватају превентивне мере за спречавање или ублажавање штетног дејства непогода, мере које се предузимају у случају непосредне безбедносне опасности или када наступе елементарне непогоде и мере ублажавања и отклањања последица, пре свега изазваних штета. Реализација заштите од елементарних катастрофа и других облика угрожености у простору мора у потпуности да се заснива на поузданим подацима добијеним из перманентних општих и секторских истраживања за подручје општине и шире подручје, као и на релевантној документацији и подлогама, кроз формирање посебне информационе основе (катастар појединачних хазарда у простору, карте општих и појединачних ризика), у сарадњи са стручним службама надлежних (заинтересованих) локалних и републичких органа и институција. Планско подручје изложено је готово свим елементарним непогодама различитог интензитета, нарочито опасности од ванредних и опасних метеоролошких појава, клизишта, ерозије, пожара, земљотреса и др. Правовременим предвиђањем, откривањем, праћењем и предузимањем превентивних и заштитних мера смањиће се ризик и последице ванредних и опасних метеоролошких појава (јаких пљускова кише и града, електричних пражњења и олујних ветрова) у пољопривредној производњи, насељима, привредним капацитетима и на далеководима. Заштитом изворишта водоснабдевања и планираним развојем и реконструкцијом водопривредне инфраструктуре обезбедиће се поуздано снабдевање становништва водом. Мерама заштите јавних путева, у првом реду подизањем заштитних шумских појасева, прикупљањем и одвођењем атмосферских вода, као и изградњом асфалтног коловоза и појачаним одржавањем путева, обезбедиће се доступност насеља у периоду трајања и отклањања последица елементарних непогода. Реконструкцијом далековода на основу утврђеног оптерећења услед залеђивања обезбедиће се сигурније снабдевања подручја електроенергијом и безбедна експлоатација електроенергетских објеката у зимском периоду. Одржаваће се формирани катастар клизишта, ради реализације приоритетних мера (уређења, санације и сл.) за смањивање последица појава нестабилности. Биолошким и техничким радовима на површинама угроженим екцесивном, јаком и средњом ерозијом на преко 57% територије


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 169

општине обезбедиће се антиерозиона заштита подручја према редоследу приоритета који су утврђени одлуком Скупштине општине Аранђеловац из 2004. године. Подршка средстава републичког буџета за реализацију приоритетних радова на антиерозионој заштити обезбедиће се доношењем плана за проглашење ерозионих подручја и бујичних водотока. Превентивна заштита и ефикасно елиминисање пожара, нарочито у зонама утицаја и ризика од индустријских капацитета и површинских копова минералних сировина, обезбеђиваће се применом мера и критеријума противпожарне заштите утврђених законом, уз следеће додатне мере на руралном подручју општине: обезбеђење саобраћајне приступачности свим деловима шума, коришћење техничке воде из водотока и малих акумулација, планско остављање противпожарних баријера (пруга и прогала) при сечи и пошумљавању, организовање службе за осматрање и јављање и др. Полазећи од сеизмичке активности на подручју Општине са заступљеношћу зона 8о и 7о МКС скале (Реферална карта 4.) и очекиваног позитивног прираштаја сеизмичности на делу подручја општине, зависно од морфолошких услова, распореда, врсте и распаднутости стенских маса, стабилности падина и оводњености средине, установљава се обавеза дефинисања мера заштите инфра и супраструктуре у урбанистичким плановима за ниво заштите осмог степена, уз израду карте сеизмичке микрорејонизације као основе за утврђивање посебних мера заштите од сеизмичког ризика. Утврђују се следеће смернице за урбанистичко планирање и израду техничке документације из аспекта прихватљивог сеизмичког ризика за насеља, рударске, индустријске и друге објекте: 1) утврђени сеизмички хазард биће коришћен као један од критеријума

за дефинисање намене појединих зона и површина за изградњу и степена концентрације физичких структура у насељима, деловима насеља и ваннасељским комплексима и локацијама; и

2) примењиваће се норме и кодекси сеизмоотпорног пројектовања. Полазећи од процењеног сеизмичког ризика, установљавају се ограничења за развој, изградњу и уређење простора диференцирана према условима потреса, и то: 1) oгрaничeнa сeизмooтпoрнa изгрaдњa зa услoвe пoтрeсa oд 8o MCS - у

свим oбухвaћeним нaсeљимa изгрaдњa и зaмeнa oштeћeних нoвим oбjeктимa oгрaничaвa сe нa кaпитaлнe и oбjeктe вaн кaтeгoриje, чиja инвeстиoциoнa врeднoст трпи пoвeћaнe трoшкoвe сeизмooтпoрнe изгрaдњe; дoк сe изгрaдњa oстaлих oбjeкaтa услoвљaвa пoтврдoм oдгoвaрajућe рeвидoвaнe студиje oпрaвдaнoсти; a сaнaциja oштeћeних oбjeкaтa дoзвoљaвa пoд прoписaним услoвимa сeизмooтпoрнoг прojeктoвaњa;

2) селективна сеизмоотпорна изградња за услове потреса од 7о МЦС – у обухваћеним насељима изградња и замена оштећених новим


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 170

објектима условљава се потврдом одговарајуће ревидоване студије оправданости; а санација оштећених објеката дозвољава под прописаним условима сеизмоотпорног пројектовања; и

3) контролисана сеизмоотпорна изградња за услове потреса од 6о МЦС – у обухваћеним насељима изградња нових, замена и санација оштећених објеката дозвољава се под прописаним условима сеизмоотпорног пројектовања, без посебних других ограничења.

Заштита од елементарних непогода базираће се на релевантним резултатима посебне студијско-аналитичке документације за дефинисање прихватљивог ризика угрожености од катастрофалних елементарних непогода. Мере заштите од елементарних непогода обухватају и: 1) успостављање мониторинга елементарних непогода и предузетих

мера заштите од елементарних непогода; 2) израду одговарајућих прогноза елементарних непогода, које ће се

користити за планирање развоја рударских, привредних и других активности које на директан или индиректан начин зависе од геолошких, хидрометеоролошких и других услова и појава, као и за информисање и едукацију јавности и смањење штета од прогнозираних елементарних непогода;

3) у планирању размештаја и организовању функционисања здравствених и санитетских служби предвидеће се одговарајуће мере превенције, заштите и збрињавања становништва у условима непосредне безбедносне опасности и настанка елементарне непогоде;

4) за рударске објекте и радове на експлоатацији и преради неметаличних минералних сировина предузимаће се следеће мере: (а) претходна студија оправданости са генералним пројектом експлоатације рудника-каменолома мора да садржи и студију ризика и заштите од елементарних непогода; (б) отварање нових, односно експлоатацију у дубљим слојевима постојећих каменолома неопходно је условити успостављањем система перманентног и периодичног комплексног праћења стабилности тла у зони утицаја која се утврђује кроз одговарајуће претходне истражне радње и наменски израђену студијску документацију; (в) у површинској експлоатацији неметаличних минералних сировина примењиваће се просторно-еколошки повољније технологије; (г) рударска механи-зација и опрема морају да буду атестирани на земљотрес и ветар и др.;

5) све важније хидротехничке и енергетске објекте неопходно је градити у складу са одговарајућим студијама и експертизама за смањење ризика од локације и функције објекта, односно иновирати и допунити планове заштитних мера од елементарних непогода и акцидентних стања за постојеће објекте;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 171

6) с обзиром на то да је обим и вероватна учесталост катастрофалних индустријских несрећа највећа код оних индустријских и експлоатационих објеката који представљају ризик за окружење и код нормалног рада постројења, односно где су присутни ризици од складиштења, манипулације и транспорта лакозапаљивих, експлозивних и отровних материја, а пре свега ризици од технолошког процеса и величине капацитета, за најризичније објекте из катастра загађивача, неопходно је урадити посебне анализе утицаја из аспекта ризика од елементарних непогода на основу оцене највероватнијих критичних фаза за сваку примењену технологију и капацитета ризика за уређаје и опрему.

4.5.2. Заштита интереса за одбрану земље

Основни услови и захтеви за прилагођавање Просторног плана општине Аранђеловац потребама одбране земље (Министарство одбране РС, Услови и захтеви за прилагођавање планске документације потребама одбране земље, акт УИ МО СЦГ инт.бр.5031-5 од 28.12.2005 издати под бројем 5031-8/05 дана 07.06.2007, године) интегрисани су у планска решења у вези са очувањем пољопривредног и шумског земљишта, мреже насеља са малим насељима претежно разбијене морфолошке структуре, повећањем квалитета мреже путева и развојем осталих инфраструктурних система, као и предвиђеним мерама заштите животне средине, природних ресурса и добара. Детаљнија разрада тих услова и захтева, као и мере заштите становништва и материјалних добара обрађени су у посебном прилогу који чини саставни део Просторног плана. За обејкте на подручју општине који се могу сматрати објектима од посебног значаја, техничка документација садржи посебан прилог мера заштите од елементарних непогода и услове од интереса за одбрану. На Рефералној карти 1. Просторног плана назначене су зоне утицаја комплекса посебне намене на окружење. Режими коришћења и изградње простора у овим зонама ближе су дефинисани у посебном прилогу који чини саставни део Просторног плана.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 172

5. ПРАВИЛА ИЗГРАДЊЕ И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

Утврђују се правила изградње и уређења простора на подручју општине Аранђеловац за следеће целине: 1) зоне и појасеве заштите, резервисања, изградње и уређења

простора; 2) централне делове насеља утврђених за центре у мрежи насеља на

подручју општине; и 3) за друге делове атара насеља који нису обухваћени просторним

целинама из претходне две тачке; изузев за општински центар Аранђеловац, за који се одговарајућа правила утврђују генералним планом насеља. Правила изградње и уређења простора утврђена Просторним планом (даље: правила) обавезујућа су за израду и доношење урбанистичког плана и за издавање акта о урбанистичким условима и одобрења за изградњу. Правила се примењују за изградњу и уређење целина из првог става до доношења предвиђених (део IV 4.2. Просторног плана) и других урбанистичких планова. За све случајеве који се не могу подвести под правила утврђена Просторним планом примењују се одредбе Правилника о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење издаје општинска, односно градска управа („Службени гласник РС”, број 75/2003). На основу планских решења и основних правила изградње и уређења простора утврђених Просторним планом, Општинска управа Аранђеловца издаваће акт о урбанистичким условима за изградњу објеката: 1) на подручју за које се не очекује израда урбанистичког плана; 2) на подручју за које су одредбе и правила донетог урбанистичког

плана у супротности, или не садрже правила за изградњу и уређење простора утврђена Просторним планом; и

3) у насељу и зони/појасу до доношења предвиђеног урбанистичког плана.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 173

5.1. ПРАВИЛА ИЗГРАДЊЕ И УРЕЂЕЊА ЗОНА И ПОЈАСЕВА ЗАШТИТЕ, РЕЗЕРВИСАЊА, ИЗГРАДЊЕ И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

5.1.1. Зоне и појасеви заштите, резервисања, изградње и уређења простора

Утврђују се зоне, појасеви и комплекси с посебним режимима и правилима изградње и уређења простора на подручју општине Аранђеловац, и то: 1) зоне заштите вода; 2) зоне заштите природних и непокретних културних добара; 3) заштитни појасеви у инфраструктурном коридору; 4) започете и инициране зоне изградње; 5) зоне и локалитети за индустрију и МСП; и 6) туристички комплекси и локалитети.

5.1.2. Зоне заштите изворишта водоснабдевања и водотока

У сливу постојећих акумулација „Гараши”, „Букуља”, „Аранђеловац I” и „Речица”, локалних изворишта водоснабдевања за обезбеђивање воде највишег квалитета, утврђују се следећи режими заштите и правила изградње и уређења простора: 1) режим сталног санитарног надзора за ужу зону заштите изворишта, то

јест појас ширине 500 m око акумулације – са забраном изградње и контролисаним коришћењем простора, којим је омогућено задржавање и реконструкција постојећих објеката под условом обезбеђења санитарно безбедног прикупљања и пречишћавања отпадних вода; и

2) режим селективног санитарног надзора за ширу зону заштите изворишта – са контролисаном изградњом и коришћењем простора, под условом санитарног безбедног прикупљања и пречишћавања отпадних вода.

У сливу изворишта водоснабдевања за обезбеђење воде највишег квалитета – планиране акумулације „Босута” на реци Босути утврђују се следећи режими резервисања и правила изградње и уређења простора до његовог привођења планираној намени: 1) режим селективне и контролисане изградње и коришћења простора

за зону потапања планиране акумулације на реци Босути на потезу северно од насеља Босута поред јавног општинског пута О-1 на подручју катастарске општине Босута, као и за ужу зону заштите изворишта којим се:

• забрањује изградња нових јавних путева, објеката индустрије и МСП, пољопривредних објеката (изузев економских објеката за


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 174

сопствене потребе пољопривредних домаћинстава), туристичких објеката (са више од шест лежаја) и кућа за одмор;

• омогућава модернизација свих постојећих објеката; замена, реконструкција и/или доградња стамбених, стамбено-пословних и пословних објеката домицилног становништва до 25% постојеће бруто развијене површине објекта, као и изградња и доградња економских објеката за сопствене потребе пољопривредних домаћинстава, под условом обезбеђења санитарно безбедног прикупљања и пречишћавања отпадних вода; и

2) режим контролисане изградње и коришћења шире зоне заштите изворишта, тј. сливног подручја реке БосутА – којим се забрањује изградња свих објеката и извођење радова који у свом технолошком процесу користе или емитују опасне материје,5 деривате нафте и друге супстанце које могу да доведу до загађивања воде.

У сливу планираних акумулација „Крушевица” на Пештану и „Рудовци” на Даросавици за уређење водних режима, утврђује се режим селективне и контролисане изградње и коришћења простора до његовог привођења планираној намени за:

• зону потапања планиране акумулације на Пештану на потезу узводно од границе општине Аранђеловац испод коте максималног успора 176 m н.в.; и зону потапања планиране акулумације на Даросавици на потезу око и узводно од границе општине испод коте максималног успора 177 m н.в.; и

• ужу зону заштите акумулација, за који се примењују правила изградње и уређења простора утврђена у претходном ставу за исту врсту зона. Успостављају се обострани појаси заштите магистралних и доводних цевовода ширине по 2,5 m од спољне ивице цеви са режимом забране изградње објеката, одвијања и развоја активности које могу да загаде земљиште и/или угрозе безбедност и одржавање цевовода. Успоставља се заштитни појас ширине 10 m дуж обала нерегулисаних корита водотока у коме је забрањена легализација постојећих и изградња нових објеката. У плавним зонама река утврђује се режим забране изградње објеката, тј. легализације, реконструкције и доградње постојећих објеката и изградње нових привредних, стамбених и других објеката. На преласку плавних зона инфраструктурни линијски системи (саобраћајнице, објекти за пренос енергије, итд.) морају се висински издићи и/или диспозиционо тако решити да буду заштићени од поплавних вода вероватноће 0,5%.

5 Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја,

Службени гласник РС, број 12/95).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 175

5.1.3. Зоне заштите природних и непокретних културних добара

5.1.3.1. Зоне заштите природних добара

Изградња и уређење заштићених и предвиђених за заштиту природних добара биће у складу са режимима, условима и мерама заштите утврђеним у делу III 4.3. Просторног плана.

5.1.3.2. Зоне заштите непокретних културних добара

Утврђивање заштићене околине за категорисана и непокретна културна добра којима ће бити утврђен статус и категоризација, одредиће се установљавањем следећих зона са различитим режимима заштите и правилима изградње и уређења простора, и то: 1) зона I степена заштите, то јест зона заштићене/непосредне

природне околине непокретног културног добра која ужива исти статус заштите као добро, са режимом строго контролисане изградње и уређења простора којим је:

• забрањена изградња објеката који нису у функцији заштите и презентације културног добра;

• дозвољено коришћење, одржавање и, евентуално, реконструкција објеката у оквиру постојећих габарита и уз сагласност надлежног завода за заштиту споменика културе;

• простор се уређује, опрема комуналном инфраструктуром и одговарајућим мобилијаром у складу са захтевима заштите и презентације непокретног културног добра; и

• дозвољен досадашњи начин коришћења пољопривредног земљишта и радови на уређењу шума који нису у колизији са заштитом и презентацијом непокретног културног добра и очувањем предеоног лика заштићеног простора;

2) зона II степена заштите чини просторну целину са I зоном заштите у оквиру предеоног лика ближе перцепције (до најближих визуелних препрека у окружењу), коју штити од негативних утицаја окружења и омогућава презентацију непокретног културног добра, има режим ограничене и строго контролисане изградње и уређења простора којим је:

• дозвољена реконструкција и одржавање постојећих, изузетно и изградња нових стамбених и помоћних објеката за пољопривредну производњу сталних становника насеља и то искључиво на постојећим кућиштима, у складу са условима надлежног завода за заштиту споменика културе и одговарајућим урбанистичким планом;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 176

• дозвољен саобраћајни приступ и организовање пункта за прихват посетилаца и службених лица, са пратећим садржајима за презентацију непокретног културног добра и уређеним стазама за пешачко кретање посетилаца; и

• омогућено формирање етнофолклорних комплекса с постојећим (заштита in situ), пренетим и/или репликама објеката народног градитељства;

3) зона III степена заштите, то јест шира зона заштите, која обухвата простор амбијенталне и/или предеоне целине у којој се непокретно културно добро налази, има режим селективне и контролисане изградње и уређења простора којим је дозвољен:

• развој активности комплементарних заштити непокретног културног добра;

• промена намене и начина коришћења пољопривредног и шумског земљишта уколико се не ремети очување предеоног лика;

• изградња приступних и рехабилитација и реконструкција постојећих путева и саобраћајница у насељу, као и уређење различитих врста стаза за кретање посетилаца, излетника и туриста (излетничке, панорамске, планинарске, маунтинбајк и друге стазе);

• изградња туристичких, спортско-рекреативних, стамбених, пољопривредних и других објеката у функцији развоја културолошког, еколошког, етно и руралног туризма и обнове постојећих насеља на основу одговарајућег урбанистичког плана.

У широј зони заштите непокретног културног добра може да се установи зона IIа степена заштите до видљивог обода предеоног лика даље перцепције, с прелазним режимом заштите у функцији презентације непокретног културног добра, излетничке рекреације и развоја комплементарних активности. Ни у једној од наведених зона није дозвољена површинска експлоатација минералних сировина.

5.1.4. Заштитни појасеви у коридорима инфраструктурних система

5.1.4.1. Ширина појаса регулације

Појас регулације јесте земљишни појас јавног пута, железничке пруге и других објеката инфраструктурних система. Просторним планом утврђује се оријентациона ширина појаса регулације за: 1) јавне путеве

• државни пут I реда ширине око 25 m; • државни пут II реда ширине око 20 m;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 177

• општински пут ширине око 15 m; и 2) железничку пругу

• једноколосечну пругу ширине око 16 m. Утврђују се следећа правила уређења појаса регулације јавног државног пута I/II реда и општинског пута: 1) у изграђеном простору насеља уз коловоз се изводи аутобуско

стајалиште најмање ширине 3 m, обострани тротоари с ивичњацима најмање ширине од по 1,5 m, а само изузетно једнострани тротоар ширине два и више метара са прикупљањем и каналисањем атмосферских вода с коловоза, док се ван изграђеног простора насеља изводе обостране банкине ширине по 1,5 m с тврдим застором;

2) у складу с локалним условима и потребама у саобраћајном профилу јавног пута смешта се бициклистичка стаза ширине 1,0 m за једносмеран или 2,0 m за двосмеран саобраћај са заштитном траком минималне ширине 1,5 m; или се у слободном профилу саобраћајнице смешта бицклистичка стаза ширине 1,5 m за једносмеран или 2,5 m за двосмеран саобраћај;

3) саобраћајни прикључци на државни пут утврђују се на основу услова и сагласности управљача државним путевима, преко реконструисаних постојећих саобраћајних прикључака општинских путева или преко сервисне саобраћајнице; или се предметна деоница државног пута у изграђеном простору насеља предлаже за јавни пут у насељу на основу овог плана или одговарајућег урбанистичког плана;

4) саобраћајни прикључак општинског пута и прикључна саобраћајница улице на државни пут има минималну ширину саобраћајних трака од 2,75 m и минимални радијус кривине 10-12 m; и

5) у изграђеном простору насеља између тротоара и границе појаса регулације подиже се дрворед, тако да не омета прегледност јавног пута и не угрожава безбедност саобраћаја.

5.1.4.2. Врсте и ширине заштитних појасева

Ширина заштитних појасева траса и објеката у коридорима инфраструктурних система утврђена је на основу одредби закона и прописа донетих на основу закона6 и применом следећих критеријума: 1) утврђивања безбедоносног растојања од трасе и објеката

инфраструктурног система ради заштите окружења од негативних

6 Закон о железници, Службени гласник РС, број 18/2005; Закон о јавним путевима,

Службени гласник РС, број 101/2005; Правилник о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV, Службени лист СФРЈ, број 65/88.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 178

утицаја на животну средину, у првом реду од буке, аерозагађења и акцидената; и

2) обезбеђење заштите основних функција у експлоатацији трасе и објеката инфраструктурног система од негативних утицаја из окружења, у првом реду од непланске изградње, неконтролисаног одлагања отпада и других активности које могу да угрозе безбедност, функционисање и одржавање инфраструктурног система.

Установљавају се следећи обострани заштитни појасеви траса и објеката постојећих и планираних инфраструктурних система на подручју Просторног плана: 1) непосредни појас заштите – простор заштитног појаса од:

• ивице појаса регулације пута ширине 20 m за државни пут I реда, 10 m за државни пут II реда, 5 m за јавни општински и некатегорисан пут;

• осе железничког колосека ширине 25 m;

• осе далековода од 110 kV ширине 10 m и нижег напона ширине 5 m; и

• осе оптичког кабла ширине један метар; 3) шири појас заштите – простор контролисане изградње од границе

непосредног појаса заштите/заштитног појаса:

• ширине 20 m за државни пут I реда, 10 m за државни пут II реда и 5 m за јавни општински; и

• ширине 175 m за железничку пругу; 4) појасеви заштите животне средине од утицаја инфраструктурног

система:

• појас I степена загађења – са веома великим еколошким оптерећењем животне средине, због емисија аерозагађења, повећане буке и загађивања земљишта, поклапа се са непосредним појасима заштите инфраструктурних система;

• појас II степена загађења – са великим еколошким оптерећењем животне средине због повећане буке и загађивања земљишта поклапа се са ширим појасима заштите јавних путева.

Ширина заштитних појасева јавних путева усклађиваће се са њиховом категоризацијом у државне и општинске путеве. Ширина заштитних појасева инфраструктурних система је обавезна до њиховог редефинисања израдом одговарајућег урбанистичког плана.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 179

5.1.4.3. Режиmи заштите с правилиmа изградње и уређења заштитних појасева

Режими заштите с правилима изградње и уређења простора за заштитне појасеве у коридорима инфраструктурних система на подручју Генералног плана Аранђеловац утврђују се тим урбанистичким планом. Утврђују се следећи режими заштите с правилима изградње и уређења простора за заштитне појасеве у коридорима инфраструктурних система на подручју општине:

5.1.4.3.1. Непосредни појас заштите

У непосредном појасу заштите трасе и објеката постојећих и планираних инфраструктурних система – државних и општинских путева, као и некатегорисаних путева који повезују изграђене целине у атару истог и суседних насеља или чине саобраћајну мрежу насеља, затим далековода и оптичких каблова, успоставља се режим ограничене и строго контролисане изградње и уређења простора са следећим: Основниm правилиmа 1) забрањује се изградња објеката који нису у функцији

инфраструктурног система који се штити, тј. легализација, реконструкција и доградња постојећих објеката и изградња нових привредних, стамбених и других објеката;

2) дозвољава се изградња функционалних и пратећих садржаја, објеката, постројења и уређаја у функцији инфраструктурног система;

3) могу се постављати планиране паралелно вођене трасе осталих инфраструктурних система, објеката и постројења на минималном међусобном растојању на основу закона и прописа донетих на основу закона, а под условима и на начин који утврди надлежно јавно предузеће, односно управљач јавног инфраструктурног система; и

4) изводе се потребни радови и спроводе мере заштите окружења од негативних утицаја инфраструктурног система на животну средину (дрвореди на деоници пута у насељу, заштитно зеленило, заштитне баријере од буке, каналисање и пречишћавање атмосферских вода с коловоза пута, каналисање оборинских вода у депресијама поред инфраструктурног система и др.); као и потребне мере заштите инфраструктурног система (нпр. пута – снегобрани, ветробрани и др.) на удаљењу које се утврђује према условима безбедног функционисања и одржавања инфраструктурног система; и

Посебниm правилиmа за: 5) јавне путеве

• легализација и реконструкција постојећих објеката у изграђеном простору насеља поред пута може се одобрити само изузетно на основу одговарајуће техничке документације за доградњу,


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 180

реконструкцију и/или рехабилитацију постојећег пута, односно техничке документације за изградњу нове деонице пута и на основу одговарајућег урбанистичког плана;

6) енергетске и телекомуникационе системе

• забрањује се сађење биљака чији корен има дубину већу од једног метра у појасу заштите оптичког кабла; и

• у начелу се не дозвољава сађење дрвећа испод далековода, док се постојећа стабла могу задржати уколико је задовољена сигурносна удаљеност вода од минимум 3 m од било ког дела стабла.

5.1.4.3.2. Шири појас заштите

У ширем појасу заштите трасе и објеката постојећих и планираних инфраструктурних система – државних и општинских путева, железничке пруге, далековода и оптичких каблова успоставља се режим селективне и контролисане изградње и уређења простора са следећим: Основниm правилиmа 1) дозвољава се изградња објеката, тј. легализација, реконструкција и

доградња постојећих и изградња нових објеката у зонама предвиђеним за изградњу овим просторним планом и одговарајућим урбанистичким планом, с тим да је за повећање густине насељености, степена изграђености и заузетости површина, у првом реду за изградњу стамбених и објеката јавних служби, предуслов предузимање мера заштите на основу процене утицаја и ризика од инфраструктурног система на животну средину;

2) сви планирани паралелно вођени инфраструктурни системи који нису постављени у непосредном појасу заштите смештају се у ширем појасу заштите на минималном међусобном растојању на основу закона и прописа донетих на основу закона;

3) изводе се потребни радови и спроводе мере заштите окружења од негативних утицаја инфраструктурног система на животну средину (заштитно зеленило, заштитне баријере од буке, каналисање оборинских вода у депресијама поред инфраструктурног система и др.), као и потребне мере заштите инфраструктурног система које нису реализоване у непосредном појасу заштите; и

Посебниm правилиmа за: 4) јавне путеве

• забрањено је отварање рудника, каменолома, депонија отпада и постројења која су извори загађивања животне средине.

У ширим заштитним појасевима између пута и другог инфраструктурног система забрањује се изградња објеката који нису у функцији тих инфраструктурних система, тј. забрањује се легализација, реконструкција


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 181

и доградња постојећих и изградња нових привредних, стамбених и осталих објеката.

5.1.5. Започете и инициране зоне изградње

5.1.5.1. Усmеравање изградње

Изградња ће се приоритетно усмеравати у следеће центре и зоне на подручју општине: 1) на изграђено земљиште центара у мрежи насеља, у складу са

пропозицијама датим у делу III 2.3. Просторног плана; и 2) на изграђено земљиште у делу атара насеља који се налази поред

јавног пута, ради рационалнијег уређења мреже саобраћајница у насељу и инфраструктурног опремања тог дела насеља.

Започета зона/појас изградње је континуелно изграђено земљиште у делу атара насеља који се налази поред јавног пута. Иницирана зона/појас изградње је дисконтинуелно изграђено земљиште у делу атара насеља који се налази поред јавног пута. Изграђено земљиште у центрима и насељима на руралном подручју општине чине грађевинске парцеле и катастарске парцеле или њихови делови са изграђеним објектима. Зоне и правила утврђена у делу III 5.1.5. Просторног плана не односе се на подручје у обухвату Генералног плана Аранђеловац.

5.1.5.2. Правила за изградњу и уређење зона/појасева изградње

Правила за изградњу и уређене започетих и иницираних зона/појасева изградње јесу: 1) зона/појас изградње обухвата постојећу површину изграђеног

земљишта изван непосредног појаса заштите пута и изван непосредног појаса заштите траса и објеката осталих постојећих и планираних инфраструктурних система;

2) за већи број захтева за изградњу, према процени Општинске управе Аранђеловац, може да се одобри проширење површина за изградњу највише до 5% од постојеће површине изграђеног земљишта зоне/појаса;

3) забрањује се ширење започетих и иницираних зона/појаса изградње у инфраструктурним коридорима државних путева I реда М-4 и II реда Р-202 и Р-215a, постојећих општинских путева О-2, О-4, O-8 и О-10, и планираних општинских путева О-23 и О-24;

4) због заштите пољопривредног и шумског земљишта и примене основног планског принципа да се избегне формирање континуелне градње уз јавне државне и општинске путеве, континуитет градње мора се прекидати зонама, тј. широким појасевима пољопривредног земљишта и шума минималне ширине од 800 m, приоритетно у


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 182

зонама најквали-тетнијег пољопривредног земљишта, очуваних шумских екосистема, заштићене околине дефинисане овим просторним планом за непокретна културна добра и зонама клизишта;

5) зоне/појасеви изградње организују се и уређују за густине насељености од 30 ст/ha у коридору државног пута I реда, од 25 ст/ha у коридору државног пута II реда и од 20 ст/ha у коридору општинског пута; и

6) зоне/појасеви изградње су са мешовитом и претежно пословном наме-ном у коридору државног пута I реда, са мешовитом и претежно стамбеном и/или пословном наменом у коридору државног пута II реда и са претежно стамбеном и/или пословном наменом у коридору општинског пута.

5.1.6. Зоне и локалитети за индустрију и МСП

За општински центар се правила изградње и уређења простора за лоцирање индустријских објеката и МСП дефинишу Генералним планом Аранђеловца и одговарајућим регулационим планом. Правила изградње и уређења зона и локалитета за индустрију и МСП на подручју општине,7 који су утврђени у делу III 2.2.2. Просторног плана, јесу: 1) минимална величина грађевинске парцеле је 15 ари; 2) минимална ширина грађевинске парцеле је 20 m; 3) приступни пут за везу са јавним путем је минималне ширине 5 m с

радијусом кривине прикључка од минимум 10-12 m, с тим да се приступ парцели поставља с једним улазом-излазом;

4) у границама грађевинске парцеле се обезбеђује паркирање свих теретних и путничких возила, потребан манипулативни простор и складишта за оне делатности и МСП која имају веће транспортне захтеве и материјалне инпуте (сировине, репроматеријале и готове производе);

5) минимално опремање грађевинске парцеле, локалитета и зоне подразумева обезбеђење следећих инфраструктурних објеката: приступни пут, водоснабдевање, прикупљање и пречишћавање отпадних вода, прикључак на електроенергетску и телекомуникациону мрежу; уређење манипулативног простора, паркинга за различите врсте возила; и посебне просторије или ограђеног простора са посудама за прикупљање отпада;

6) у границама грађевинске парцеле се подиже заштитни зелени појас према зонама и суседним парцелама са стамбеном и јавном наменом;

7 По узору на правила обрађена од стране др Славке Зековић у Просторном плану

општине Ваљево (Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2005).


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 183

7) степен изграђености грађевинске парцеле је максимално до 50%; 8) за скупне локације (комплекси и локалитети) могу се предвидети

заједнички сервиси као што су: техничко одржавање и опслуживање инфраструктурних, складишних и производних објеката, служба обезбеђења и надзора, логистичка подршка и др.;

9) минимум 25% укупне површине парцеле заузимају зелене површине, укључујући и заштитне зелене појасеве; и

10) обавезна је примена заштитних растојања од окружења и предузимање мера заштите животне средине за локалитете и појединачне производне капацитете на основу процене утицаја на животну средину, а за зоне и скупне локације производних капацитета на основу стратешке процене утицаја на животну средину у складу са Уредбом о утврђивању Листе I пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе II пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 84/2005).

Може се одобрити промена намене грађевинских парцела са стамбеном и стамбено-пословном наменом у производну намену за предузећа која не подлежу процени утицаја на животну средину и, евентуално, за предузећа на које се примењује Листа II Уредбе на основу процене утицаја на животну средину, под условом да се обезбеди утврђено заштитно растојање од суседних парцела и објеката и предузму предвиђене мере заштите животне средине.

5.1.7. Туристички комплекси и локалитети

Правила изградње и уређења простора за туристичке комплексе и објекте за општински центар и Буковичку Бању дефинишу се Генералним планом Аранђеловца и одговарајућим регулационим планом. Правила изградње и уређења туристичких комплекса и локалитета, који су утврђени у делу III 4.1. Просторног плана, јесу: 1) на изграђеном земљишту центра туристичког насеља:

• прироритет има адаптација/реконструкција постојећих кућа са окућницом и пратећим објектима (вајати, млекаре, кошеви и др.) у функцији руралног туризма;

• предност има изградња нових објеката у функцији туризма на темељима и у габариту напуштених објеката;

• у оквиру постојеће окућнице дозвољава се изградња нових објеката у функцији руралног туризма, и то тип: „гостинске смештајне јединице” као осавремењени облик вајата (оптимално 38 m2 за две собе са по три лежаја и заједничким купатилом и, по могућности, са засебним улазом) и „гостинске куће” (оптимално 50-60 m2 за објекат са две собе са по три лежаја, дневним боравком и купатилом), с тим да степен искоришћености земљишта на грађевинској парцели не прелази 40%;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 184

• примењује се архитектонски стил заснован на традицији шумадијских кућа за реконструкцију постојећег и изградњу новог објекта, највише до 50% већег габарита у односу на изворне/традиционалне објекте,

• максимална спратност новог и реконструисаног објекта не може да прелази П+ПК;

• за грађевинске парцеле утврђује се степен изграђености до 0,8 и степен искоришћености земљишта до 40%; и

• утврђује се густина стационарних корисника у распону 20-40 корсника/hа;

2) у делу атара насеља који не представља центар туристичког насеља дозвољава се реконструкција и изградња објеката у функцији туризма, под условом да испуњавају прописане санитарно-хигијенске и друге комуналне услове, као и да нису у супротности са успостављеним режимима заштите из дела III 5.1.2., 5.1.3. и 5.1.4. Просторног плана, при чему се, препоручјује коришћење темеља напуштених објеката и окућнице постојећих домаћинстава, у складу са правилима из преходне тачке;

3) у делу атара насеља туристичке зоне који не представља центар туристичког насеља или туристички комплекс може се дозволити, на основу одговарајућег урбанистичког плана, контролисана и ограничена изградња нових и комерцијализација постојећих викенд кућа у туризму (уз могућу адаптацију и реконструкцију), са густином стационарних корисника до 75 корисника/ hа, под условом да испуњавају прописане санитарно-хигијенске и друге комуналне услове, да нису у супротности са успостављеним режимима заштите из дела III 5.1.2., 5.1.3. и 5.1.4. Просторног плана и да не нарушавају слику предела туристичке зоне; и

4) на новим грађевинским површинама за туристичка структуре у долини реке Пештан и Кубршнице (ван целине Буковичке Бање и Аранђеловца) и у значајнијим туристичким насељима, уколико се докаже оправданост реализације:

• предност има изградња туристичких капацитета у низу, хомогених урбаних структура (пансиони и апартмани), уз формирање интерних саобраћајница и трга и претходно опремање комуналном инфраструктуром;

• примењује се архитектонски стил заснован на традицији шумадијских кућа;

• максимална спратност новог и реконструисаног објекта не може да прелази П+1+ПК1+ПК2; и

• утврђује се густина стационарних корисника до 75 корисника/hа.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 185

5.2. ПРАВИЛА ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКАТА И УРЕЂЕЊА ПАРЦЕЛА

Правила изградње објеката и уређења парцела примењују се у: 1) централним деловима насеља утврђеним за центре у мрежи насеља

на руралном подручју општине; 2) започетој, иницираној или планираној зони/појасу изградње (даље:

зона/појас изградње) поред државног и општинског пута; 3) изграђеној насељској целини у делу атара удаљеном од државног и

општинског пута (даље: изграђена насељска целина); и 4) делу атара који не представља део изграђене насељске целине,

удаљеном од државног и општинског пута (даље: део атара). Утврђују се следећа правила:

5.2.1. Очување предела и традиционалног начина изградње и уређења простора

1) обавезно је прилагођавање изградње објеката и уређења парцела предеоном лику равничарско-долинског или брежуљкасто-брдског подручја у процесу ревитализације и уређења централних делова насеља, зона/појасева изградње и изграђених насељских целина;

2) примењује се традиционалан начин организације и уређења парцела и концепција изградње објеката, прилагођен потребама корисника и очекиваном квалитету живљења;

3) примењују се локални грађевински материјали за изградњу објекта; 4) примењује се једноставан габарит објекта; и 5) по правилу се примењује четвороводни кров.

5.2.2. Изградња и уређење парцеле

5.2.2.1. Изграђеност и искоришћеност парцеле

1) за грађевинске парцеле за све намене, изузев за индустрију, МСП и туризам, у централном делу насеља утврђеног за општински субцентар и зони/појасу изградње у коридору државног пута I реда утврђује се:

• степен изграђености до 1,0;

• степен искоришћености земљишта до 50%; 2) за грађевинске парцеле за све намене, изузев за индустрију, МСП и

туризам, у централном делу насеља утврђеног за насеље са специфичним функцијама и развијеније насеље са појединим функцијама, изграђеној насељској целини и зони/појасу изградње у коридору државног пута II реда и општинског пута утврђује се:

• степен изграђености до 0,8;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 186

• степен искоришћености земљишта до 40%; и 3) величина стамбеног дела грађевинске парцеле пољопривредног

домаћинства у делу атара који не представља део изграђене насељске целине и удаљен је од државног и општинског пута, минимум је 8 ари, а минимални однос површине стамбеног према површини економског дела грађевинске парцеле је 30%:70%; и

4) код израчунавања степена изграђености и искоришћености земљишта за све намене узимају се у обзир сви објекти на парцели.

5.2.2.2. Величина парцеле

1) за грађевинске парцеле за све намене, изузев за индустрију, МСП и туризам, у централном делу насеља утврђеног за општински субцентар и микроразвојни центар, зони/појасу изградње и у изграђеној насељској целини утврђује се минимална величина грађевинске парцеле за:

• слободностојећи породични стамбени објекат домаћинства с непољопривредним изворима прихода од 4 ара; домаћинства с мешовитим изворима прихода 6 ари и пољопривредног домаћинства 8 ари:

• објекат стамбено-пословне намене од 6 ари;

• објекат пословне намене од 8 ари; и 2) за сваки објекат јавне намене величина грађевинске парцеле

утврђује се урбанистичким пројектом (до доношења урбанистичког плана).

5.2.2.3. Ширина и организација парцеле

1) минимална ширина грађевинске парцеле у централном делу насеља утврђеног за општински субцентар и микроразвојни центар, у зони/појасу изградње и у изграђеној насељској целини износи:

• 15 m за слободностојећи породични стамбени објекат домаћинства с непољопривредним и мешовитим изворима прихода и за објекат стамбено-пословне намене;

• 20 m за слободностојећи породични стамбени објекат пољопривре-дног домаћинства и за објекат пословне и јавне намене;

2) економски објекти домаћинства с мешовитим изворима прихода и пољопривредног домаћинства постављају се у засебан економски део, поред стамбеног дела парцеле;

3) на неизграђеном делу парцеле однос зелених површина према површинама с тврдим застором не може да буде мањи од 2:1.

За већ формиране парцеле могућа су одступања од појединих правила утврђених у делу III 5.2.2. Просторног плана највише за 20% површине


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 187

парцеле и важе сви остали параметри који се обрачунавају у односу на постојећу површину парцеле.

5.2.3. Изградња објекта

5.2.3.1. Висина објекта и делова објекта

1) максимална висина новог и реконструисаног објекта, изузев за туризам, не може да прелази:

• П + 1 + Пк у централном делу насеља утврђеног за општински субцентар и микроразвојни центар и у зони/појасу изградње и изграђеној насељској целини;

• П + Пк у делу атара; и 2) висина фасадног плана (до кровне стрехе) може бити једнака или

мања од ширине фасадног плана објекта.

5.2.3.2. Реконструкција објекта

1) надзиђивање и доградња објеката могу се дозволити само у склопу реконструкције целог објекта или групације објеката, како би се обезбедило целовито естетско, функционално и техничко сагледавање објекта и амбијенталне целине; и

2) за реконструкцију објеката и прибављање одобрења за изградњу за објекте изграђене, односно реконструисане без грађевинске дозволе примењују се правила утврђена за изградњу објеката.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 188

6. ОСНОВНА НАМЕНА ПРОСТОРА С БИЛАНСОМ ПОВРШИНА И КАРТЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

6.1. ОСНОВНА НАМЕНА ПРОСТОРА С БИЛАНСОМ ПОВРШИНА

Биланси површина за територију општине Аранђеловац утврђене су на основу затеченог стања, као и планираних промена у простору (табела III/6-1). У обзир нису узете промене у простору чија је површина мања од 10 ha. У пeриoду дo 2022.гoд. пoљoприврeднo зeмљиштe ћe сe смaњити сa 25.438 ha нa 22.814 ha (зa 2624 ha или зa oкo 6,8%), тaкo дa ћe чинити 59,49% oд укупнe пoвршинe Oпштинe. Плaнирaнo смaњeњe oствaрилo би сe нa рaчун зeмљиштa нajслaбиjeг квaлитeтa (7. и 8. бoнитeтнa клaсa) зa пoтрeбe изгрaдњe водопривредних oбjeкaтa и сaoбрaћajницa, односно на рачун квалитетног пољопривредног земљишта за планирано проширење грађевинског земљишта за 531 hа, према Генералном плану Аранђеловца 2026. Површине под шумама ће се повећавати у мери која није значајна за ниво Просторног плана и практично ће задржати постојећи биланс осим око подручја града Аранђеловца где су предвиђене заштитне зоне. Будући да су за потребе израде Просторног плана евидентирана само повећања површина под државним шумама (површине под приватним шумама није било могуће детерминисати због непостојања бонитетне карте земљишта), може се сматрати да ће биланси површина остати на нивоу постојећег стања бар за прву фазу спровођења Просторног плана. Пoстojeћe aкумулaциjе обухватају укупну површину од око 75,77 ha (и то: „Гараши” 50,4 ha, „Речица” 8,91 ha, „Букуља” 10,39 ha и „Акумулација код ИЕП-а” 6,07 ha). Плaнирaнe aкумулaциje на подручју општине Аранђеловац заузимаће укупну површину од 28,35 ha (акумулација „Крушевица” 28,35 ha, док акумулације „Рудовци” -3,82 ha и акумулација „Босута” -3,89 ha нису унете и билансе јер имају површину мању од 10 ha). Планиране површине под саобраћајном структуром неће имати веће промене у односу на постојеће стање. Планиране деонице општинских путеви са заштитним појасем заузимаће 40 hа. Новопланирана обилазница око града Аранђеловца, као и њен заштитни коридор нису разматрани у билансима, будући да није извесно да ће се наведено планско решење реализовати у планском периоду, те се наведени коридор може посматрати као резервисан простор. Према планским решењима датим у поглављу III.2.3. у насељима рестриктивно је дата могућност проширења површина за изградњу највише до 5% од постојеће површине изграђеног земљишта у насељима Даросава, Бања и Орашац, односно до 2% од постојеће површине изграђеног земљишта у насељима Мисача, Венчане, Раниловић,


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 189

Буковик, Гараши, Јеловик, Горња Трешњевица, Вукосавци, Стојник и Копљаре. Због тога могуће промене нису билансиране. Планирано прoширeњe грaђeвинскoг зeмљиштa утврђено Генералним планом Аранђеловца 2026., преузето је у билансима Просторног плана. Тaбeлa III/ 6-1. Билaнс плaнирaнe нaмeнe пoвршина на подручју општине

Аранђеловац, 2022. (у ha и %) Остале површине

Сaoбрaћajнa инфрaструктурa Јавни путeви Пoдру-

чje Гoди-нa

Укупнa пoвр-шинa

Пoљo-прив-рeднo зeмљи-штe

Шумe

Изгр-aђeн прoс-тoр нaсe-љa

Укупнo држав-ни I реда

држав-ни II реда

општи-нски

Пругa

Вoдo-aку-мулa-циje

38346 25438 9687 1137 2008 884 548,5 576 0 762005 100.0% 66,33 25,26 2,97 5,24 2,34 1,52 1,50 0 0,20

38346 22814 9762 1668 3910 1924 548,5 619 92 112

Општи-на Аранђе-ловац 2022

100.0% 59,49 25,41 4,34 10,19 5,02 1,52 1,61 0,24 0,29

6.2. ЗАШТИТА И РЕЗЕРВИСАЊЕ ПРОСТОРА

Устaнoвљeнa je зaштитa и утврђeнo рeзeрвисaњe прoстoрa зa плaнирaнe нaмeнe нa укупнoj пoвршини oд oкo 5103 ha или 13% тeритoриje oпштинe Аранђеловац (табела III/6-2). Зaштићeни прoстoри нa пoвршини oд 35.365 ha устaнoвљeни су oдрeдбaмa зaкoнa (зaштитни пojaсeви пoстojeћих инфрaструктурних систeмa) и oдлукaмa дoнeтим нa oснoву зaкoнa (зa зaштићeнa прирoднa и нeпoкрeтнa културнa дoбрa), дoк je дeo рeзeрвисaних прoстoрa нa пoвршини oд 1538 ha утврђeн плaнским рeшeњимa дoнeтим oд стрaнe рeпубличкoг нивoa упрaвљaњa (зaштитa локалних извoриштa вoдoснaбдeвaњa aкумулaциjа „Гараши” и „Букуља” у складу са Прoстoрним плaнoм Рeпубликe Србиje и Вoдoприврeднoм oснoвoм Рeпубликe Србиje). Тaбeлa III/6-2. Зaштитa и рeзeрвисaњe прoстoрa нa пoдручjу општинe

Аранђеловац, 2022. (у ha) Зaштитa и рeзeрвисaњe прoстoрa Пoвршинa општинe

Укупнo Зaштитa Рeзeрвисaњe 38.346 5103,36 3373,72 1729.64

УКУПНА ПОВРШИНА 100% 13,3% 8,8% 4,5%

ЗAШТИЋEНA ПРИРOДНA ДOБРA 336,44 336,44 - Просторни меморијални природни споменик Орашац 299,98 299,98 -

Парк Буковичка Бања 34,38 34,38 - Споменик природе Рисовача 2,08 2,08 -

AКУМУЛAЦИJE СA УЖOМ ЗOНOМ ЗAШТИТE 1227,84 950,04 277,80 Гараши 688,57 688,57 - Букуља 261,47 261,47 - Крушевица 86,31 - 86,31


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 190

Зaштитa и рeзeрвисaњe прoстoрa Пoвршинa општинe Укупнo Зaштитa Рeзeрвисaњe

Босута 191,49 - 191,49 ИНФРAСТРУКТУРНИ СИСТEМИ 3539,08 2087,24 1451,84 државни пут I реда М-4 883,80 883,80 -

обилазница око Аранђеловца 547,94 - 547,94

пoтeнциjaлни кoридoр нoвe дeoницe државног пута I реда М-4 492,15 - 492,15

државни пут I реда 548,5 548,50 - општински пут 619.43 576,42 43,01 жeлeзничкa пругa 91,84 - 91,84 потенцијални шири коридор железничке пруге Младеновац-Чачак у постпланском периоду 276,9 - 276,90

мaгистрaлни гaсoвoд 78,52 78,52 -

У билaнс зaштићeних прoстoрa укључeни су:

• зaштићeн прoстoр устaнoвљeних прирoдних дoбaрa; и

• нeпoсрeдни пojaсeви зaштитe трaсa и oбjeкaтa инфрaструктурних систeмa ширинe oкo и вишe oд 5 m.

Ниje билaнсирaн прoстoр Букуље, збoг тoгa штo грaницe заштите нису дате Просторним планом Републике Србије, нити условима надлежне службе заштите природе, и утврђивaћe сe у пoступку стицaњa стaтусa прирoднoг дoбрa, кojи joш ниje зaпoчeo. У билaнс рeзeрвисaних прoстoрa укључeни су:

• плaнирaни инфрaструктурни кoридoри (трaсe и oбjeкти инфрaструктурних систeмa с нeпoсрeдним пojaсoм зaштитe) ширинe вeћe oд 10 m; и

• зoнa пoтaпaњa и ужa зoнa зaштитe плaнирaних вишeнaмeнских aкумулaциja.

6.3. РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Просторни план графички је приказан на четири рефералне карте у размери 1:50000. Рефералне карте преко којих се тумачи овај просторни план јесу:

• Реферална карта 1. – План намене простора и коришћења природних ресурса;

• Реферална карта 2. – Саобраћајна и водопривредна инфраструктура, мрежа насеља и јавних служби;

• Реферална карта 3. – Енергетска и телекомуникациона инфраструктура; и

• Реферална карта 4. – Заштита животне средине, природних и културних добара и туризам.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 191

IV ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА 1. ПРИОРИТЕТНЕ АКТИВНОСТИ И ПРВА ЕТАПА

ОСТВАРИВАЊА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Приоритетне активности на имплементацији Просторног плана утврђују се за прву етапу имплементације до 2017. године и прву фазу реализације планских решења до 2013. године, то јест до приспећа рока за преиспитивање планских решења и иновирања уговора о имплементацији овог плана. Полазећи од планских циљева, поставки и решења Просторног плана општине Аранђеловац, приоритетне активности јесу:

1. Заштита и коришћење пољопривредног земљишта и развој пољопривреде

Планско решење 1: Одрживо коришћење и заштита пољопривредног земљишта

Приоритетне активности:

1) Убрзавање регистрације пољопривредних газдинстава ради обезбеђења директног приступа што ширем кругу робних произвођача мерама подршке из Аграрног буџета Републике за укрупњавање и консолидацију земљишних поседа и унапређење биолошких, хемијских и физичких својстава пољопривредног земљишта.

2) Заустављањe прoцeса спoнтанoг испадања из пoљoприврeднe прoизвoдњe зeмљишта и других аграрних фoндoва кojима распoлажу старачка/рeгрeсивна дoмаћинства, стимулисањем трансфeра њиховог зeмљишта, стoкe и тeхничких срeдстава на дeo млађe пoпулациje oпрeдeљeнe за рад у пoљoприврeди и живoт на сeлу; прoмeнe у тoм правцу трeба пoдржавати обезбеђењем сигурних права закупа земљишта и добрим функционисањем тржишта земљишта, које олакшава померање ресурса ка продуктивнијим пољопривредницима.

3) Обезбеђење институционалних, материјалних и кадровских претпоставки за организовање ефикасног система савeтoдавнe пoљoприврeднe службe, oсаврeмeњавањe рада вeтeринарскe службe и пeрманeнтнo стручнo oбразoвањe зeмљoрадника, пoсeбнo у пoглeду примeнe мeтoда oрганскe/eкoлoшкe прoизвoдњe хранe, стрoгo кoнтрoлисанoг/интeгралнoг прихрањивања и заштитe биља, адeкватнe исхранe и нeгe стoкe, антиeрoзивнe oбрадe зeмљишта и сл.

4) Поправљање агрохемијских особина обрадивих земљишта, селективним коришћењем подстицајних средстава из Аграрног буџета Републике Србије и других извора, на основу претходних агропедолошких анализа.

5) Дестимулисање интензивног коришћења пољопривредних земљишта ниске бонитетне вредности, увођењем пореских олакшица и других подстицаја за пошумљавање, односно затрављавање субмаргиналних ораница, посебно на нагибима изнад 180 и на другим еродобилним локацијама.

6) Израдa одговарајуће инвестиционе документације за подизање нових и обнову дела амортизованих винограда и воћњака, уз усклађивање сортимента засада с трендовима


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 192

тражње на домаћем и светском тржишту. 7) Доношење подстицајних, рестриктивних и образовних мера

којима се спречавају екстерни ефекти пољопривредне производње на стање животне средине.

Планско решење 2: Рурална рејонизација


1) Израда карте бонитета земљишта подручја општине у размери 1:5000, до 2013. године.

2) Израда и спровођење програма очувања пољопривредног земљишта и одрживог развоја пољопривреде у рубној зони града Аранђеловац и другим приградским атарима, уз пуно уважавање функционалне повезаности и развојних интеракција између урбаних центара и руралног залеђа.

3) Отклањање лимитирајућег утицаја несташице падавина у вегетационом периоду на висину и стабилност приноса ратарских култура и развој повртарске производње у брежуљкасто-долинским атарима, изградњом система за наводњавање у склопу комплексног унапређења водопрвредне инфраструктуре и уз примену савремених метода диригованог, штедљивог и рентабилног наводњавања.

4) Унапређивање инфраструктурних, техничко-технолошких и социоекономских услова за повећање тржишне конкурентности брдског подручја у производњи и пласману воћа и сточних производа посебних одлика квалитета.

5) Успoстављањe партнeрства лoкалних актeра из jавнoг и цивилнoг сeктoра при утврђивању специфичних социоекономских и еколошких проблема своје средине, ради доношења Акционих програма за рурални развој, у интеракцији с планираним развојем туристичких центара и других садржаја туристичке понуде и комплементарних делатности, којима се обезбеђују алтернативни приходи локалном становништву.

Планско решење 3: Развој и реструктуирање пољопривредног сектора


1) Обезбеђивање сигурних права закупа земљишта и доброг функционисања тржишта земљишта, које олакшава померање ресурса са напуштених/регресивних газдинстава ка продуктивнијим пољопривредницима, као и других мера подршке укрупњавању и техничко-технолошкој модернизацији породичних газдинстава.

2) Организовање одговарајућих модалитета пословног повезивања породичних газдинстава, међусобно и са сфером промета и прераде пољопривредно-прехрамбених производа.

3) Подршка пословној консолидацији и технолошкој модернизацији предузећа прехрамбене индустрије, оснивању малих и микро погона на селу за прихватање, складиштење и прераду локалних пољопривредних сировина и унапређење пласмана одговарајућих прерађевина.

4) Промовисање метода интегралног прихрањивања и заштите биљака, упоредо с успостављањем система контроле примене агрохемикалија.

5) Подршка развоју и промоцији oрганскe прoизвoдњe хране (избoр лoкалитeта и прoграма, укључивањe у мрeжу лаборатoриjа за атeстирањe, маркeтинг и сл.), као и активностима за добијање робне марке широког асортимана локалних пољопривредно-прехрамбених производа, по


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 193

основу посебних/заштићених одлика географске средине.

2. Заштита и коришћење шума и шумског земљишта и развој ловишта

Планско решење 1: Унапређење стања постојећих државних шума


1) Обнова изданачких шума багрема на око 30 ha и осталих багремових шума на око 43 ha;

2) Спровођење интензивних мера неге (чишћењем) у културама и младим природним састојинама на око 200 ha;

3) Спровођење интензивних мера неге (проредима) на око 1000 ha и других мера превентивне и репресивне заштите шума у газдинској јединици.

Планско решење 2: Повећање степена шумовитости


1) Повећање степена шумовитости пошумљавањем чистина на око 20 ha и попуњавањем на око 6 ha, вештачкиим пошумљавањем (садњом) на око 3 ha и вештачким пошумља-вањем голети на око 20 ha, према динамици утврђеној општом и посебним основама газдовања шумама у државном власништву.

2) Пошумљавање земљишта слабијег производног потенцијала према динамици утврђеној програмима пошумљавања земљишта у приватном власништву на основу карте бонитета земљишта општине Аранђеловац.

Планско решење 3: Повећање бројности и побољшање структуре и квалитета ситне и крупне дивљачи


1) Редукција одстрела у односу на прираст и бројност фонда на годишњем и периодичном нивоу.

2) Организација стручне службе у ловишту за спровођење мера гајења, заштите и достизања оптималног фонда гајених врста и очувања диверзитета осталих врста дивљачи.

Планско решење 4: Заштита и очување ретких и угрожених врста дивљачи


1) Картирање биотопа ретких и угрожених врста дивљачи до 2013. године.

2) Ревизија и спровођење ловних основа за газдовање ловним подручјем и годишњих планова газдовања ловиштем „Букуља” на основу карте биотопа ретких и угрожених врста дивљачи.

3. Воде и водопривредна инфраструктура

Планско решење 1: Развој система водоснабдевања из локалних изворишта у сливу реке Качер


1) Дуплирање капацитета водозахвата на реци Качер у селу Босута за око 60 L/s.

2) Успостављање режима и спровођење мера заштите квалитета воде планиране акумулације „Босута”.

3) Увођење у систем изворишта подземних вода из којих ће се вода потискивати ка брани „Букуља” и одатле упућивати према ППВ у граду.

Планско решење 2: Снабдевање водом Аранђеловца и гравитирајућих насеља

1) Реконструкција водовода, доградњом потисног цевовода од ПС „Букуља” до ППВ у Аранђеловцу, четири резервоарске


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 194


јединице (укупне запремине 1900 m3) и ППВ у циљу обезбеђења 400 L/s у вршним деловима потрошње.

2) Реконструкција градске мреже, завршетком прстенастог система I зоне и допуном новим резервоарима (код Врбице, Буковика и на доводу од ППВ ка Р3.2.).

3) Проширење водоводног система на села у јужном делу подручја oпштине изградњом магистралног цевовода из правца ППВ са резервоарима изнад конзумних подручја насеља „Вукосавци”, „Паун Баре” и „Г. Трешњевица”, „Гараши”, „Јеловик” и „Босута”.

4) Изградња резервоара „Жути Оглавак” и „Медведњак” на грани система северозападно од Аранђеловца, за насеља Раниловић, Венчане, Тулеж и Прогореоци,

5) Изградња резервоара „Орашац” на грани источно од Аранђеловца.

Планско решење 3: Развој канализационе мреже Аранђеловца и санитација насеља


1) Обнова, реконструкција и комплетирање сепаратних канализационих система Аранђеловц-ППОВ у селу Бања (са потпуном санитацијом насеља Врбица и Бања) и Аранђеловац-ППОВ у селу Даросава (са потпуном санитацијом насеља Буковик, Даросава и Прогореоци).

2) Каналисање и санитација насеља Гараши, Јеловик и Босута са посебним групним канализационим системом дуж тока Букуље и ППОВ низводно од водозахвата на реци Качер.

3) Санитација осталих сеоских насеља: каналисањем гушће насељених делова који се могу рационално обухватити једним канализационим системом са мањим, компактним ППОВ; и изградњом групних и индивидуалних водонепро-пусних објеката, код дисперзованих и мање приступачних делова насеља.

4) Реализација сепареатора нафтних деривата из атмосферске воде са јавних путева и паркиралишта, пре упуштања у реципијент, приоритетно у ужој зони заштите водоакумулација.

Планско решење 4: Уређење водотока и заштита од поплава


1) Уређење приобаља и регулација корита реке Кубршнице и притока на грађевинском подручју Аранђеловца по принципима урбане регулације.

2) Уређење малих водотокова и обала по принципима натуралне регулације у зони насеља на руралном подручју општине и у зони заштите природних и културних добара.

3) Примена активних мера заштите од великих вода за потребе површинских копова у оквиру РЕИС Колубара реализацијом акумулације „Крушевица” (са већим делом акваторије на подручју општине Аранђеловац) на реци Пештан; и водозахвата са каналом на реци Даросавици, којим се велике воде усмеравају ка акумулацији „Рудовци”, на подручју општине Лазаревац.

Планско решење 5: Примена технолошких и антиерозивних мера за заштиту квалитета вода и животне средине


1) Трајно одржавања вода у класи I/II за брдско-планинске водотоке, односно у IIб класи квалитета за долинске водотоке.

2) Централизовано одржавања свих ППОВ, на нивоу општинских комуналних служби, ради остварења високе поузданости, при чему се поред уобичајених фаза механичке и биолошке обраде, реализује и продужена биоаерација и


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 195

додатна дезинфекција, као услов задржавања воде у IIб класи квалитета непосредно низводно од излива пречишћене воде из ППОВ.

3) Реализација постројења за предтретман отпадне воде из технолошких процеса у стање да се могу упустити у канализациони систем и упутити према ППОВ општег типа.

4) Реализација антиерозивних радова, приоритетно биолошких, у циљу очувања и побољшања еколошког стање вода посебно у горњим деловима сливова.

4. Становништво, привредни развој, мрежа насеља и објеката јавних служби

Планско решење 1: Задржавање младог становништва на руралном подручју општине


1) Израда и реализација програма запошљавања и самоза-пошљавања радно способног и женског дела популације у сектору МСП, туризма, услуга, заштити животне средине и водопривреди.

2) Израда и реализација посебног сегмента за обезбеђење допунских извора прихода породичним газдинствима у склопу програма запошљавања, интегралног руралног развоја и развоја микро-бизниса.

3) Организовање програма доживотног учења, стицања нових знања и вештина и других облика образовања одраслих.

Планско решење 2: Повећање тржишне конкурентности привреде и развој малих и средњих предузећа


1) Повећање конкурентности и јачање извозне оријентације привреде, посебно индустријских грана са традицијом и реномеом и подизање квалитета сектора услуга.

2) Развој сектора МСП успостављањем кооперације ради заједничког наступа и укрупњавања производње, понуде и тражње (кластери), набавке сировина, пласмана и наплате.

3) Јачање и ефикаснија пословна, производна и развојна координација и кооперација постојећих привредних субјеката ради заједничког наступа, продаје, наплате и стварања робних марки.

4) Развој активне и пропулзивне инвестиционо-развојне климе, уз привлачење одговарајућих извора финансирања и инвестиција, увођење пословања фирми у легалне токове и даљи развој локалног финансијског и банкарског система.

Планско решење 3: Уређење привредних комплекса и локалитета


1) Просторно и програмско дефинисање привредних комплекса и локалитета у микроразвојним центрима на руралном подручју – Даросава, Бања, Стојник и у насељу Врбица, израдом одговарајућег урбанистичког плана на основу инвестиционе документације (студије изводљивости) са проценом утицаја на животну средину.

2) Унапређење комуналне опремљености постојећих зона, комплекса и локалитета, као и прибављање земљишта у јавно власништво и/или кроз различите модалитете партнерства с приватним сектором (власницима земљишта) и комунално опремање зона у Аранђеловцу и комплекса и локалитета у микроразвојним центрима Даросава и Бања до 2013. године, а у осталим предвиђеним насељима до 2017. године.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 196

3) Предизумање мера заштите животне средине у комплексима експлоатације и прераде неметаличних минералних сировина и зонама њиховог утицаја у атарима насеља Врбица, Бања и Брезовац на планини Венчац, на основу процене утицаја на животну средину.

Планско решење 4: Уређење центара у мрежи насеља


1) Израда и реализација програма ревитализације, инфраструктурног опремања и уређења изграђеног простора општинских субцентара Даросава-Прогореоци и Бања, насеља са специфичним функцијама Орашац и центра заједнице насеља са специфичним функцијама Гараши-Јеловик-Босута до 2013. године.

2) Израда и реализација програма ревитализације, инфраструктурног опремања и уређења изграђеног простора микроразвојних центара Стојник, Копљаре, Раниловић, Венчане, Мисача и центра заједнице насеља са специфичним функцијама Вукосавци-Горња Трешњевица до 2017. године и почетак реализације програма за микроразвојне центре из претходне тачке.

Планско решење 5: Развој одрживе мреже услуга и објеката јавних служби


1) Повећање квалитета услуга и капацитета у објектима постојећих дечјих вртића до 2013. године.

2) Изградња објеката дечјих установа у насељима Врбица и Прогореоци.

3) Организовање припремне предшколске наставе у објектима дечјих вртића и основних школа да би се остварио обухват од 100% контигента деце узраста 5,5-6,5 година до 2013. године.

4) Подизање квалитета образовног процеса, опремање и увођење напреднијих техника рада у осморазредним и четвороразредним основних школа на руралном подручју до 2013. године.

5) Организовање специјализованог превоза за ученике припремне предшколске наставе и основног образовања до 2013. године.

6) Изградња нових осморазредних школа у Врбици и Буковику и четвороразредне школе у Прогореоцима.

7) Изградња ученичког и студентског дома. 8) Подизање нивоа квалитета, опремљености и организације пружања услуга примарне здравствене заштите у постојећој мрежи објеката у центрима у мрежи насеља до 2013. године.

9) Развој и организација пружања мреже услуга интегралне социјалне заштите, приоритетно за најосетљивије групе корисника.

10)Развој услуга мобилних служби проширене социјалне заштите (пројекат помоћи у кући старима, немоћнима и инвалидима).

11)Изградња нове Народне библиотеке и развој огранака библиотеке у свим насељима на руралном подручју.

12)Развој локалних установа културе, локалних програма културе и понуде културних активности на руралном подручју.

13)Развој спортских клубова и употпуњавање мреже спортско-рекреативних објеката на подручју општине.

14)Развој сервиса е-управе, преношење дела административно-управних послова, побољшање кадровске и техничке опремљености постојеће мреже објеката месних канцеларија у општини.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 197

5. Инфраструктурни системи и објекти заједничке комуналне потрошње

Планско решење 1: Повећање капацитета и побољшање нивоа саобраћајних услуга на путној мрежи


1) Појачано одржавање и рехабилитација државног пута I реда пута М-4.

2) Израда техничке документације, одговарајућег урбанистичког плана и резервисање простора (дужине 14,4 km и ширине 390 m) за обилазницу око општинског центра Аранђеловца на државним путевима I реда М-4 и II реда Р-202a и Р-202 до 2013. године.

3) Израда техничке документације нa нивoу прeтхoднe студиje oпрaвдaнoсти (сa гeнeрaлним прojeктoм) са стрaтeшкoм прoцeнoм утицaja нa живoтну срeдину и резервисање простора (дужине 10,0 km и ширине oкo 390 m) зa пoтeнциjaлни кoридoр нoвe дeoницe државног пута I реда М-4 од Аранђеловца према Лазаревцу до 2013. године.

4) Модернизација и реконструкција саобраћајница на државнним путевима II реда: Р-215а и Р-202 на деоници Међулужје-Аранђеловац: и Р-215 и Р-200а и пута Р-203а, до 2013. године.

5) Израда техничке документације и изградња нових деоница путних праваца на општинским путевима Л-23, Л-24 и Л-25, укупне дужине 11,0 km до 2017. године.

6) Модернизација и реконструкција општинских путева Л-3, Л-4, Л-6, Л-7, Л-10, Л-14 и Л-19 укупне дужине 47,5 km до 2013. године.

7) Израда пројеката реконструкције и реконструкција осталих општинских путева према приоритетима који се утврде средњорочним програмима развоја мреже општинских путева.

10)Омогућавање коришћења коловоза путевима II реда и општинских путева за бициклистички саобраћај

Планско решење 2: Еефикасно управљање, експлоатација изграђене и развој планиране електроенергетске мреже


1) Редовно одржавање напојних далековода 110 kV из правца Колубаре и из правца Крагујевца и Тополе.

2) Изградња ТС 110/20 kV „Аранђеловац 2” и напојног 110 kV далековода до 2013. године.

3) Редовно одржавање далековода 35 kV и постепено превођење постојећих ТС 35/10 kV у разводна постројења 20 kV.

4) Изградња планираних 20 kV водова и трафостаница 20/,4 kV до 2017. године

5) Реконструкција и изградња 10 kV водова и трафостаница 10/,4 kV, односно превођење на 20 kV до 2013. године.

Планско решење 3: Развој гасоводне мреже


1) Изградња шест МРС („Аранђеловац II - Бошковића крај”, „Аранђеловац III”, „Копљари”, „Буковик”, “Даросава” и „Раниловићи”) до 2013. године.

2) Изградња 30 km дистрибутивне гасоводне мреже на урбаном подручју Аранђеловца и 12 km прикључног гасовода до 2013. године.

3) Гасификација села Раниловић са дистрибутивног гасовода из Сопота, до 2013. године.

4) Израда техноекономских анализа, пројеката и изградња


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 198

гасоводне мреже за сеоска насеља до 2017. године. Планско решење 4: Интензивније коришћење обновљивих извора енергије


1) Подстицање интереса инвеститора у приватном сектору за коришћење нових и обновљивих извора енергије и то приоритетно биомасе, соларне и енергије ветра.

Планско решење 5: Развој телекомуникација и поштанских услуга


1) Замена аналогних прикључака новим дигиталним системима, до 2013. године.

2) Монтажа нових уређаја и савремених услуга у приступној мрежи до 2013. године.

3) Изградња планираних нових оптичких каблова на деониицама Аранђеловац-Вукосавци-Горња Трешњевица, Аранђеловац-Букуља-Босута, као и комутационих система, месних мрежа и привода од постојећих деоница ка засеоцима у Раниловићу, Стојнику, Орашцу и Бањи, до 2013. године.

4) Модернизација постојећих и изградња нових базних станица мобилне телефоније до 2013. године.

5) Побољшање поштанских услуга бољим опремањем постојећих поштанских јединица (Аранђеловац 1 и 2, Венчани, Стојник, Орашац, Даросава, Буковик, Бања, Јеловик).

6) Отварање 11 поштанских јединица у Раниловићу, Мисачи, Копљарима, Трешњевици, Вукосавцима, Босути, Гарашима, Бањи (код Књаз Милоша), Аранђеловац 3, Тулежу и Брезовцу.

Планско решење 6: Интегрално управљање комуналним отпадом


1) Израда и реализација Плана управљања комуналним отпадом на подручју Општине до 2010. године, са дугорочним опредељивањем за прикључивање у регионални систем управљања отпадом.

2) Контролисано коришћење капацитета постојеће општинске санитарне депоније „Цинцарска коса”, изградња рециклажног постојења у кругу депоније и диспергованог система трансферстаница на подручју општине.

3) Затварање, санација и ремедијација свих постојећих сметлишта на територији општине до 2013. године.

Планско решење 7: Уређење гробља


1) Уређење и одржавање градских гробаља у Аранђеловцу. 2) Израда и спровођење програма опремања, уређења и

одржавања постојећих и уређења нових гробља у микроразвојним центрима у мрежи насеља на руралном подручју.

6. Развој туризма, организација и уређење туристичких простора

Планско решење 1: Организација и уређење туристичких простора


1) Развој туризма високог квалитета у Буковичкој Бањи и Аранђеловцу као једном од најважнијих бањско-туристичких насеља у Србији, до 2013. године.

2) Развој домаћинског туризма у руралном залеђу до 2013. године (уз функцијску интеграцију, повећање саобраћајне доступности, повезивање и интегрисање туристичке понуде омогућиће), и то у: • насељима у контактној зони целине Буковичкиа Бања-Аранђеловац – Бања, Буковик и Даросава;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 199

• насељима на прилазу брдско-планинском комплексу Букуља-Венчац – широј зону одмаралишног и рекреативног туризма на деловима атара насеља Бања, Буковик, Врбица и Брезовац; и

• насељима са очуваним културним пределом, добрима и етно-наслеђем - Гараши (са водоакумулацијом), Орашац, Јеловик, Вукосавци и Горња Трешњевица, Копљаре, Венчане и Раниловић.

3) Уређење постојећих и изградња нових излетничких и пла-нинарских стаза у оквиру комплекса Букуља-Венчац до 2013. године.

4) Изградња туристичке жичаре за повезивање комплекса Буку-ље и Буковичке Бање до 2017. године.

7. Заштита животне средине

Планско решење 1: Заштита квалитета ваздуха


1) Израда и спровођење плана заштите и управљања квалитетом ваздуха по зонама и појасевима с различитим оптерећењем аерозагађења.

2) Дефинисање система мониторинга квалитета ваздуха на подручју општине.

Планско решење 2: Заштита од буке Приоритетне активности:

1) Израда и спровођење плана заштите од буке по зонама и појасевима с различитим оптерећењем буком.

Планско решење 3: Заштита квалитета вода


1) Израда и спровођење плана заштите и управљања квалитетом вода на подручју општине.

2) Дефинисање система мониторинга квалитета вода на свим рекама и акумулацијама на подручју општине.

Планско решење 4: Заштита квалитета земљишта


1) Доношење Плана за проглашење ерозионих подручја до 2010. године.

2) Пошумљавање еродобилних и других земљишта најслабијег производног потенцијала и предузимању других мера заштите од ерозије на основу Плана за проглашење ерозионих подручја и редоследа приоритета, који су утврђеним одлуком СО Аранђеловац од 9. фебруара 2004. године.

3) Израда и реализације пројеката санације клизишта на подручју општине.

8. Заштита природних и непокретних културних добара

Планско решење 1: Заштита, презентација и контролисано коришћење природних добара


1) Унапређење уређења и презентације Парка Буковичка Бања, просторног меморијалног природног споменика Орашац и споменика природе Пећина Рисовача и њихово интегрисање у туристичку понуду општине.

2) Покретање иницијативе за истраживање и утврђивање статуса и категорије заштите за предео Букуље.

Планско решење 2: Заштита и презентација непокретних културних добара и њихове околине


1) Спровођење мера заштите непокретних културних добара угрожених површинском експлоатацијом неметаличних


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 200

минералних сировина на основу посебног елабората њихове заштите до 2010. године.

2) Спровођење категоризације и мера заштите за евидентирана непокретна културна добра.

3) Спровођење категоризације за валоризовано грађевинско наслеђе.

4) Утврђивање граница заштићене околине и зона са диференцираним режимима заштите, изградње и уређења простора за категорисана непокретна културна добра.

5) Израда и спровођење програма археолошких истраживања целокупне територије општине Аранђеловац и категоризације највреднијих и угрожених археолошких локалитета, као и локалитета који могу да се интегришу у туристички понуду општине.

6) Спровођење комплетних мера техничке заштите са обновом категорисаних објеката културе према утврђеним и верификованим конзерваторским елаборатима и уклањање објеката који девастирају квалитет културног наслеђа и пејзажне/амбијенталне вредности њихове заштићене околине.

7) Очување намене и основних функција споменика културе народног градитељства и њихово укључивање у туристичку понуду општине.

2. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Кључни учесници у спровођењу Просторног плана су у складу са својим надлежностима и делокругом рада: органи управљања општине Аранђеловац и општинска управа, републички ресорни органи и фондови, републичка и општинска јавна предузећа, јавне установе и посебне организације; Привредна комора Србије и привредне коморе у Београду и Крагујевцу, регионалне и локалне пословне асоцијације, домаће и стране банке, заинтересовани пословни субјекти, цивилни сектор (невладине организације) и становништво општине Аранђеловац. Кључни учесници на републичком нивоу управљања су министарства са одговарајућим управама, дирекцијама и агенцијама за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде, рударства, саобраћаја, енергетике, телекомуникација, привредног и регионалног развоја, туризма, услуга, просвете, здравствене заштите, социјалне заштите, културе, спорта, изградње објеката и заштите животне средине; затим јавна предузећа надлежна за послове водопривреде, електропривреде, шумарства, државне путеве, железничке пруге и телекомуникације; као и заводи надлежни за заштиту природе и споменика културе и други републички ресорни органи, организације, агенције и фондови. Кључни учесници на регионалном нивоу управљања су регионална и привредна комора Града Београда, различите агенције, фондови и пословне асоцијације у Београду и Крагујевцу, а на локалном нивоу управљања органи општине Аранђеловац и суседних општина,


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 201

општинска јавна комунална предузећа, дирекције, агенције, фондови, јавне установе и месне заједнице с подручја општине Аранђеловац. Поред наведених учесника неопходно је анимирати и организовати учешће других актера у спровођењу овог просторног плана, у првом реду пословне (привредне) субјекте, пословне асоцијације, невладине организације, удружења грађана и становништво општине Аранђеловац.

3. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Ефикасност спровођења Просторног плана условљена је обезбеђењем координације предвиђених активности и различитих актера/учесника. Полази се од искустава земаља ЕУ да се успешна координација може обезбедити применом мултисекторског приступа – комбинације мера и инструмената различитих политика према тематским областима и проблемима који се планом решавају, као и успостављањем институционално-организационих аранжмана и партнерства на различитим релацијама (јавни-приватни сектор, јавне-независне институције/организације, ниво управљања-јавност и др.). Основне мере и инструменти различитих политика за имплементацију решења Просторног плана за период до 2013. године, односно 2017. године базирани су на постојећем систему управљања у Србији, а у одређеној мери се сугеришу мере и инструменти који ће у овом периоду бити дефинисани и примењивани током процеса приступања ЕУ. При томе треба имати у виду да је Европска комисија донела одлуку да све предприступне фондове (Phare, ISPA, SAPARD и CARDS) замени новим предприступним инструментом (IPA – Instrument for Pre-accession Assistance). IPA садржи пет основних компоненти: (1) подршка у транзиционом процесу и изградња институција; (2) регионална и прекогранична сарадња; (3) регио-нални развој; (4) развој људских ресурса; и (5) рурални развој; где ће за сваку од наведених компоненти бити обезбеђени посебни фондови. Компоненте 1. и 2. намењене су земљама потенцијалним кандидатима, док су компоненте од 1. до 5. намењене земљама кандидатима. Земљама потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ биће омогућено коришћење средстава из фондова прве две компоненте, уз отворену могућност да се из тих средстава финансирају и програми/пројекти из преостале три компоненте. Један од задатака у ефикасној употреби фондова ЕУ и Републике Србије јесте успешно програмирање и предлагање пројеката за финансирање из средства ЕУ, Националног инвестиционог плана и републичких фондова, међу којима су и пројекти номиновани у делу IV Просторног плана. Полазећи од претходних ставова, мере и инструменти за имплементацију Просторног плана су отворени за усклађивање с


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 202

променама система управљања и планирања у Србији у току спровођења овог плана.

3.1. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ РАЗЛИЧИТИХ ПОЛИТИКА

Ради спровођења Просторног плана, Скупштина општине Аранђеловац покренуће преко својих представника код надлежних републичких органа измене и иновацију одговарајућих прописа, норми и активности у вези са мерама и инструментима политика.

3.1.1. Мере и инструменти опште економске политике

Значајним се сматра установљавање мера и инструмената опште економске политике, и то: 1) Повољних дугорочних кредита и пореских подстицаја за: (а) приватан

сектор и власнике непокретности за улагања у спровођење мера заштите и програме комплексног уређења пољопривредно-шумског простора у складу са смерницама руралне рејонизације, програме антиерозионе заштите земљишта, програме прикупљања и пречишћавања отпадних вода, санитарно безбедног прикупљања, прераде и депоновања комуналног отпада, коришћења нових и обновљивих извора енергије, као и у спровођење мера заштите животне средине и природних ресурса, заштите и презентације природних и непокретних културних добара; (б) развојно опредељене пољопривредне произвођаче, уз посебне додатне стимулације за младе пољопривре-днике који преузимају напуштена и старачка газдинства, улажу у изградњу објеката и/или оснивање малих и микро предузећа за откуп и прераду локалних пољопривредних производа, откуп и примарну прераду шумских плодова, лековитог и ароматичног биља, ветеринарских амбуланти, станица и апотека, објеката саветодавне пољопривредне службе, сервиса за пољопривредну механизацију и других техничких сервиса; као и за пољопривредне произвођаче који уводе методе органске производње, улажу у унапређење интегралне производње грожђа и вина, оснивају матични запат за пашњачко сточарење и сл.; (в) изградњу и модернизацију садржаја туристичке понуде и опреме (улагања у прибављање и уређење грађевинског земљишта, комунално опремање, изградњу и реконструкцију објеката сеоских домаћинстава за туристички смештај, изградњу туристичке опреме и др.); и (г) организацију и пружање услуга јавних служби у приватном сектору.

2) Осигурања (гаранцијски фонд) и давања повољних дугорочних кредита и пореских подстицаја за приватизацију и развој малих и средњих предузећа, с највећим степеном осигурања и најнижим каматним стопама за отварање нових радних места и почетнике који први пут започињу производњу или за пружање дефицитарних услуга.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 203

Учесници у установљавању назначених мера и инструмената су министарства надлежна за финансије, економију и регионални развој, пољопривреду и туризам.

3.1.2. Мере и инструменти других политика

3.1.2.1. Политике заштите и коришћења пољопривредног земљишта и развоја пољопривреде

Основне мере и инструменти политике јесу: 1) Коришћење бесповратних средстава буџетске подршке Републике за

реализацију пројеката руралног развоја од стране регистрованих пољопривредних газдинстава за укрупњавање и консолидацију земљишних поседа, пошумљавање и затрављивање ерозијом угрожених подручја, промовисање и заштиту локалних производа, развој органске производње, као и од стране локалних заједница и локалних акционих група/удружења грађана за побољшање општих услова живота на селу, кроз припрему и спровођење пројеката интегралног руралног развоја и друге модалитете подршке одрживом развоју пољопривреде и села.

2) Обезбеђење услова да се преко банкарског система користе повољни кратко- и дугорочни кредити за инвестирање у: (а) програме уређења пољопривредно-шумског земљишта на подручју заштићених природних добара, зона заштите изворишта водоснабдевања и других посебно вредних/осетљивих екосистема; (б) програме обнове и унапређења венчачког виноградарства и винарства; (в) програме унапређења пашњачког сточарења, укључујући спровођење прикладних техничких, биолошких и пољопривредних мелиорација ливада и пашњака; и (г) програме развоја органске производње, посебно за подручја заштићених природних добара, изворишта водоснабдевања и резервисане туристичке просторе.

3) Обезбеђење пореских стимулација – смањење пореза на пренос апсолутних права коришћења непокретности при куповини пољопривредног земљишта и напуштених стамбених и економских објеката у селима, смањење/ослобађање од пореза на закуп пољопривредног земљишта и сл; као и дестимулације – временски прогресивно повећање пореза власницима који не обрађују, однос не користе пољопривредно земљиште у складу са Законом о пољопривредном земљишту и решењима овог просторног плана.

Учесници у установљавању и/или примени назначених мера и инструмената су министарства надлежна за пољопривреду, шумарство и заштиту животне средине, фондови (за развој, регионални развој и заштиту животне средине), регионални/подручни центар за рурални развој, Општинска управа Аранђеловац, земљорадничке задруге или локалне акционе групе/удружења грађана и пољопривредни произвођачи.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 204

3.1.2.2. Политике заштите и коришћења шума, развоја шумарства и ловства

Основне мере и инструменти политике јесу: 1) Удруживање средстава јавних предузећа и јавних прихода општине

Аранђеловац у области шумарства и водопривреде с приватним сектором за финансирање: (а) унапређења стања постојећих шума, повећање степена шумовитости и реализацију биолошких антиерозионих радова – Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме” – Шумска управа „Аранђеловац” – Газдинска јединица „Букуља” и приватни шумовласници у општини; (б) пошумљавања и одржавања шума заштитног карактера у сливу изворишта водоснабдевања – Републичка дирекција за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”, Општинска управа и приватни шумовласници у општини; (в) заштите и очувања природних добара и биодиверзитета – министарство и фонд за заштиту животне средине, стараоци природних добара, власници непокретности и невладине организације; (г) рекреативног опремања и одржавања шуме у функционално оптималнијем стању – Министарство економије и регионалног развоја, Општинска управа и заинтересовани пословни субјекти/инвеститори туристичко-рекреативне инфраструктуре.

2) Актуелизација катастра непокретности и инвентура шума у државном и приватном власништву.

3) Обезбеђење средстава корисника ловишта за улагања у заштиту, производњу и узгој дивљачи.

Учесници у примени ових мера и инструмената су надлежна министарства (дирекције и управе у саставу министарстава), фондови и јавна предузећа, Општинска управа Аранђеловца, власници непокретности/земљишта и корисници ловишта.

3.1.2.3. Политике заштите и коришћења вода и развоја водопривреде

Основне мере и инструменти политике јесу: 1) Свођење губитака у мрежи на мање од 20%, односно оптимално до

15% и успостављање поузданог мерног система (са водомерима који региструју потрошњу сваког корисника) и мониторинг система (са мерењем протока у свим гранама система, регистровањем водних биланса регистроване и нерегистроване потрошње и контролом свих кључних тачака у мрежи), ради обезбеђења потпуне хидрауличке осмотривости система.

2) Усклађивање продајне цене воде са стварним трошковима просте репродукције система, трошковима заштите изворишта и покрићем дела трошкова проширене репродукције (око 30%) за даљи развој система; напоредо са доношењем и применом пакета мера за


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 205

рационализацију потрошње воде и заштиту вода од загађивања – успостављањем реалне висине накнада за коришћење воде и упуштање употребљене воде и др., у складу са Стратегијом дугорочног развоја водопривреде Републике Србије.

3) Обезбеђење средстава јавних прихода Републике Србије и општине Аранђеловац у области водопривреде и заштите животне средине и бесповратних републичких средстава за рурални развој, као и конкурисање за коришћење средстава предприступног инструмента ЕУ и донација за финансирање заштите изворишта воде, развој локалних водовода и канализационе мреже, пречишћавање отпадних вода општинског центра и санитацију насеља на руралном подручју.

Учесници у примени ових мера и инструмената су Републичка дирекција за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” – Водопривредни центри „Велика Морава” и „Сава-Дунав”, Јавно комунално предузеће „Букуља” у Аранђеловцу, као и месне заједнице са подручја општине.

3.1.2.4. Политике развоја и размештаја индустрије и МСП

Основне мере и инструменти политике јесу: 1) Развој локалног финансијског и банкарског система и интензивније

коришћење текућих подстицајних мера за развој приватног предузетништва.

2) Предузимање низа подстицајних мера на општинском нивоу у поспешивању развоја приватног предузетништва (пореске олакшице, обезбеђивање локација, стимулативне мере комуналне политике и политике цена грађевинског земљишта, организовање обуке и курсева за заинтересоване предузетнике и друге мере).

3) Обезбеђење услова за привлачење инвестиција/извора финансирања (домаћих и страних) – банкарских кредита, финансијских зајмова, стратешких партнера и инвеститора (уз повољну локалну регулативу); стварање активне, стабилне и сигурне климе за инвестиције и налажење стратешких партнера за реструктурирање великих система.

4) Прилагођавање органа управљања општине Аранђеловац, уз подршку регионалне привредне коморе у Крагујевцу, улози централног планера/координатора и контролора економског развоја, доносиоца главних стратегија, политика и регулација, затим јавних предузећа улози јавних сервиса за развој привреде, уз смањење управног апарата и ефикасније администрирање.

5) Обезбеђење координације, мониторинга и управљања привредним развојем општине интегрисаним активностима одговарајућих институција и органа управљања општине усмерених на:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 206

• контактирање потенцијалних финансијера, координацију активности на тражењу и привлачењу инвестиционих средстава и најповољнијих извора финансирања, укључујући банкарски систем (локалне банке), одговарајуће државне фондове и агенције, активирање штедње грађана и привлачење средстава најзначајнијих локалних привредника и предузетника и иностраних стратешких партнера за финансирање атрактивних пројеката од интереса за општину Аранђеловац и суседне општине;

• организацију израде потребне планске и техничке документације и истраживања, програма, пројекција и бизнис планова који ће конкурисати за средства различитих фондова, укључујући и средства предприступног инструмента IPA Европске уније и европских институција (Европска банка за обнову и развој-ЕБРД, Европска агенција за реконструкцију-ЕАР и сл.);

• иницирање, остваривање сарадње и координацију активности у општини за реализацију развојних пројеката преко програма општинских, регионалних/окружних и републичких органа, организација, јавних предузећа и установа и привредних комора, као и асистирање и усмеравање активности на прикупљању средстава финансирања од банака, асоцијација/удружења привред-ника/предузетника и невладиних организација; и

• проактивно и ефикасно руковођење општинским буџетом, развојем општине, инвестицијама у развојне пројекте и сл.

Учесници у установљавању и примени ових мера и инструмената су министарства надлежна за економију и регионални развој, приватизацију, трговину и услуге, агенције (СИЕПА, Агенција за приватизацију и реструктурирање, Агенција за осигурање и кредитирање извозних послова, Агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништва и др.), Привредна комора Србије и Регионална привредна комора Крагујевац, органи управљања општине Аранђеловац и асоцијације/удружења привредника/предузетника, као и стратешки и потенцијални инвеститори – републички фондови (за развој, регионални развој и сл.), предприступни инструмент Европске уније, Светска банка (WБ), ЕБРД, ЕАР и домаћи банкарски систем.

3.1.2.5. Политике развоја и организације јавних служби

Основна мера и инструмент политика јесте: 1) Обједињено и координирано коришћење средстава која се издвајају

из буџета Републике Србије преко надлежних министарстава и фондова и средстава јавних прихода општине Аранђеловац за развој јавних служби, уз обезбеђење стимулација приватном сектору за реализацију планских приоритета у тој области и конкурисање за коришћење средстава предприступног инструмента ЕУ, средстава WБ за програме социјалне и здравствене заштите и донација.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 207

Учесници у установљавању и примени ових мера и инструмената су министарства и фондови за просвету, културу, здравствену и социјалну заштиту, омладину, спорт и локалну самоуправу, органи управљања општине Аранђеловац, општински фондови, јавне установе, приватан сектор и невладине организације.

3.1.2.6. Политике развоја инфраструктурних система и објеката заједничке комуналне потрошње

Основне мере и инструменти политика јесу: 1) Удруживање средстава за развој државних путева из буџета

Републике Србије и средстава Јавног предузећа „Путеви Србије” и кредитних средстава Међународне асоцијације за развој-IDA за „Пројекте изградње и рехабилитације магистралне и регионалне саобраћајне мреже у Републици Србији” кроз Програм помоћи Светске банке (FY04) формулисан Стратегијом за подршку у транзицији Србији и Црној Гори (ТСС, 2003).

2) Обезбеђење средстава из јавних прихода општине, уз партиципацију Јавног предузећа „Путеви Србије” за реконструкцију планираних општинских путева.

3) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко министарства надлежног за енергетику и средстава Јавног предузећа „Електропривреда Србије” у реконструкцију постојеће и изградњу планиране дистрибутивне мреже и електроенергетских објеката (приоритетно мрежа и објекти напона 20 kV) на подручју Општине.

4) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко министарстава надлежних за енергетику и рударство и животну средину, средстава агенција (за енергетску ефикасност), фондова (за заштиту животне средине) и средстава приватног сектора за истраживање и комерцијално коришћење локалних, обновљивих и нових извора енергије, као аутономних система за задовољавање одређених локалних енергетских потреба (у домаћинствима, пољопривреди и комерцијалним делатностима), као и подстицајних и кредитних средстава за улагања у енергетски штедљивију изградњу и коришћење објеката и нове енергетски ефикасније и еколошки прихватљивије технологије.

5) Обезбеђење средстава Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад, у складу са законом, Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године и Националним акционим планом гасификације, за наставак развоја система снабдевања општине природним гасом.

6) Обезбеђење средстава телекомуникационих оператера – „Телеком Србија”, „Теленор” и других оператера с лиценцом, као и Јавног предузећа „Пошта Србије” за реализацију планираних активности на телекомуникацијама и поштанском саобраћају, уз обезбеђење партиципације средстава јавних прихода општине Аранђеловац, из


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 208

буџета Републике Србије преко министарства надлежног за телекомуникације и других извора за реализацију руралног радиотелефонског система и месних (приступних) мрежа за ретко настањене делове подручја општине.

7) Обезбеђење средстава јавних прихода општине Аранђеловац и приватног сектора, уз конкурисање за коришћење средстава предприступног инструмента IPA Европске уније (у оквиру компоненте 5) и донација за развој локалне инфраструктуре (општинских путева, водовода, канализације и/или руралне санитације насеља – санитарно безбедног третмана отпадних вода, санитацију сеоских сметлишта, руралног радиотелефонског система и месних мрежа и објеката заједничке комуналне потрошње).

8) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко надлежних министарстава, агенција (за заштиту животне средине, рециклажу и др.) и фондова (за заштиту животне средине, регионални развој), јавних прихода општине Аранђеловац и приватног сектора, уз конкурисање општине за коришћење средстава предприступног инструмента IPA Европске уније (у оквиру компоненте 3), Европске банке за обнову и развој-ЕБРД, Светске банке за инвестиционе програме и других кредитних и средстава из донација, за израду и реализацију плана управљања и развој система управљања комуналним отпадом и прикључивање општине Аранђеловац у регионални систем третмана комуналног отпада.

9) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко министарстава надлежних за енергетику и животну средину, агенција (за енергетску ефикасност) и фондова (за заштиту животне средине) и из јавних прихода општине за реализацију програма информисања и едукације становништва о могућностима и ефектима штедње и рационалне потрошње и супституције енергије, руралне санитације насеља и управљања отпадом (селекције, санитарно безбедног одлагања и рециклаже отпада).

Учесници установљавања и примене ових мера и инструмената су министарства за инфраструктуру, енергетику, телекомуникације и заштиту животне средине, јавна предузећа, управљачи и оператери инфраструктурних система (државним путевима, преносним и дистрибутивним енергетским системима, телекомуникацијама, поштама), агенције (за енергетску ефикасност, заштиту животне средине и др.) и фондови (за заштиту животне средине и др.), затим Општинска управа Аранђеловац, Јавно предузеће за планирање и изградњу општине Аранђеловац и приватан сектор, уз укључивање месних заједница, становништва и невладиних организација (за програме информисања и едукације становништва).

3.1.2.7. Политике развоја туризма

Основне мере и инструменти политике јесу:


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 209

1) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко Министарства економије и регионалног развоја, агенција и фондова (за развој туризма, за развој, за регионални развој и др.), јавних прихода општине Аранђеловац у области туризма и приватног сектора, уз конкурисање општине за коришћење средстава предприступног инструмента IPA Европске уније (у оквиру компоненте 3 и 5), за припрему и спровођење акционог и посебних програма развоја туризма и комплементарних делатности, изградње туристичке инфраструктуре и уређења простора.

2) Интензивнији развој маркетиншких активности за организацију туристичке понуде и презентацију свих туристичких активности и садржаја, а нарочито тематских итинерера намењеним различитим циљним групама туриста – рурални и еко туризам, пут вина, путеви културе, спортско-рекреативни, ловни и други садржаји и активности у простору општине Аранђеловац и суседних општина.

3) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко Министарства економије и регионалног развоја и фондова (за развој туризма, заштиту животне средине и др.) и из јавних прихода општине, приватног сектора и невладиних организација за реализацију програма едукације локалног становништва и њиховог укључивања у туристичку понуду домаћинског туризма и друге туристичке програме на простору локалне заједнице.

Учесници у установљавању и примени ових мера су Министарство економије и регионалног развоја и Општинска управа Аранђеловца, у сарадњи са републичким агенцијама, фондовима и јавним предузећима (за развој туризма и др.), дестинацијском менаџмент организацијом, републичком и општинском туристичком организацијом, приватним сектором, невладиним и другим организацијама (планинарске, бициклистичке и сл.), месним заједницама и локалним становништвом, као и са општинским управама Младеновца, Тополе и других општина у окружењу.

3.1.2.8. Политике заштите, резервисања, изградње и уређења простора

Политике заштите животне средине, природних и непокретних културних добара Основне мере и инструменти политика јесу: 1) Оснивање општинског фонда за заштиту животне средине. 2) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко

Министарства заштите животне средине и фонда за заштиту животне средине и из јавних прихода општине Аранђеловац за реализацију предвиђених програма заштите животне средине, информисања и едукације становништва о могућностима и ефектима унапређења квалитета животне средине и за узимање активног учешћа у процесу доношења одлука од значаја за животну средину, нарочито у


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 210

одлучивању о стратешкој процени утицаја планова и процени утицаја пројеката на животну средину.

3) Обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко министарстава надлежних за животну средину и културу, јавних прихода општине Аранђеловац, средстава приватног сектора и донација за спровођење заштите природних и непокретних културних добара.

Учесници у установљавању и примени ових мера су министарства надлежна за животну средину и културу, фондови (за заштиту животне средине, регионални развој), Завод за заштиту природе Србије, Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу, Општинска управа Аранђеловца, приватан сектор и невладине организације, уз укључивање становништва општине.

Политике заштите, резервисања и уређења простора Основне мере и инструменти политике јесу: 1) Резервисање простора за планиране акумулације, коридоре и

објекте инфраструктурних система, туристичке просторе, започете и инициране зоне изградње, зоне и локалитете за смештај индустрије и МСП, контролом примене режима и правила изградње и уређења утврђених Просторним планом.

2) Прибављање земљишта за планиране трасе и објекте инфраструктурних система, инициране зоне изградње, туристичку инфраструктуру и локалитете за смештај индустрије и МСП експропријацијом и куповином земљишта у јавну/државну својину и/или укључивањем приватног сектора (власника земљишта, девелопера, предузетника и сл.) применом различитих модалитета јавно-приватног партнерства.

3) Целовита трансформација система управљања грађевинским земљиштем – почев од утврђивања јавног и осталог грађевинског земљишта, преиспитивања и диференцијације постојећих накнада за коришћење грађевинског земљишта у односу на стварне погодности коришћења локација и накнада за уређивање грађевинског земљишта у односу на подстицање или ограничавање појединих намена и активности и изградње простора, као и одговарајуће пореске олакшице и субвенције за финансирање саобраћајне и комуналне инфраструктуре. У склопу трансформације система управљања изграђеним, тј. грађевинским земљиштем утврђиваће се и примењивати дестимулативне (повећавања) или стимулативне (умањења) мере наплате разних такса (нпр. локалних комуналних такси и др.) и висине накнаде за коришћење грађевинског земљишта за власнике непокретности у зависности од тога да ли граде и уређују изграђено земљиште у складу или са одступањима од правила утврђених овим просторним планом и одговарајућим урбанистичким планом.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 211

4) Припрема и постепено увођење система компензација и нагодби (услова, обрачуна, модалитета и аранжмана) с власницима земљишта и титуларима својине над земљиштем за настале штете, ускраћивање и умањење добити, као и компензационих програма (за развој пољопривреде и села, локалних инфраструктурних система, објеката заједничке комуналне потрошње, јавних служби, туризма и др.) за ограничења у развоју локалних заједница на подручју Просторног плана насталих услед негативних утицаја површинске експлоатације неметаличних минералних сировина на окружење и услед спровођења режима и мера заштите простора и животне средине у зонама заштите изворишта водоснабдевања и непокретних културних добара и на подручју природног добра.

Учесници у установљавању и примени ових мера и инструмената су министарства надлежна за изградњу објеката, саобраћај, рударство, заштиту животне средине, водопривреду, туризам и културу, органи управљања општине Аранђеловац и републичка и општинска јавна предузећа, дирекције и фондови, уз укључивање месних заједница и локалног становништва.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 212

4. РАЗРАДА И СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА У ДРУГИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА

Просторни план ће се спроводити разрадом планских решења урбанистичким плановима, доношењем програма уређења грађевинског земљишта и гранских планова и програма у складу са законом. Генерални план Аранђеловца ради се једновремено са израдом Просторног плана и усклађен је са овим просторним планом.

4.1. РАЗРАДА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА УРБАНИСТИЧКИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА

Скупштина општине Аранђеловац донеће на основу Просторног плана у периоду до 2013. године одговарајуће урбанистичке планове за: 1) Субопштинске центре Даросава-Прогореоци и Бању; 2) Насеље са специфичним функцијама Орашац и нове центре

заједнице насеља са специфичним функцијама Гараши-Јеловик-Босута и Вукосавци-Г.Трешњевица; и

3) Развијенија сеоска насеља са појединим функцијама Стојник, Венчане и Раниловић.

Скупштина општине Аранђеловац донеће на основу овог Просторног плана одговарајуће урбанистичке планове за: 1) Коридор обилазнице Аранђеловца на државном путу првог реда М-4; 2) Насеља са специфичним функцијама Гараши, Јеловик, Вукосавци и

Г.Трешњевица; 3) Развијенија сеоска насеља са појединим функцијама Копљаре и

Мисача; 4) Природно добро и туристички простор Букуље; 5) Одговарајући урбанистички план за веће започете и инициране зоне

изградње с мешовитом или више различитих намена, односно урбанистички пројекат за мање зоне изградње с претежно истом наменом на 70 и више процената површине зоне поред јавног пута; и

6) Урбанистички пројекат за заштићену околину и зоне заштите утврђених непокретних културних добара.

На основу Просторног плана урбанистички пројекат се доноси и за друге зоне, комплексе и локалитете са претежно истом наменом на 70 и више процената обухваћене површине, посебно за: (а) индустрију и МСП; (б) експлоатацију и прераду минералних сировина; (г) туристичке и комплементарне садржаје; и (д) изградњу и/или реконструкцију верских објеката.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 213

На основу Закона о заштити животне средине (чл. 35. и 36), Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину и Закона о процени утицаја на животну средину, у току имплементације Просторног плана обавезна је израда стратешких процена утицаја на животну средину за урбанистичке планове за:

• коридор обилазнице Аранђеловца на државном путу првог реда М-4;и

• насеља Орашац, Даросава-Прогореоци и Бања и туристички простор Букуље.

За остале планове нижег реда одлука о приступању или не приступању изради стратешке процене доноси се у складу са одредбама из чланова 5, 6. и 9. Закона о стратешкој процени утицаја, уколико се конкретним планом успоставља оквир за одобравање будућих развојних пројеката за које је прописано утврђивање процене утицаја на животну средину, односно ако се на обухваћеном подручју планирају два или више пројеката обухваћених Уредбом о пројектима за које се израђује студија о процени утицаја на животну средину. Скупштина општине Аранђеловац донеће, на основу Просторног плана и података катастра непокретности, акт о границама грађевинског рејона, тј. грађевинског (јавног и осталог) земљишта за постојеће изграђено земљиште за: центре у мрежи насеља на руралном подручју и започете и инициране зоне изградње поред државних путева до 2013. године, а за започете и инициране зоне изградње поред општинских путева и за постојеће изграђено земљиште у осталим насељима сукцесивно, према исказаном интересу за изградњу. Скупштина општине Аранђеловац донеће, на основу Просторног плана, као и донетог урбанистичког плана, средњорочни и годишње програме уређења јавног и осталог грађевинског земљишта за насеља Орашац, Бања и Даросава-Прогореоци и за центар заједнице насеља са специфичним функцијама Гараши-Јеловик-Босута до 2013. године. Општинска управа Аранђеловац донеће годишње програме постављања монтажних објеката за општински центар и друге центре у мрежи насеља, започете и инициране зоне изградње и туристичке просторе на подручју општине. Скупштина општине Аранђеловац донеће одлуку о одржавању јавних и осталих зелених површина којом ће се утврдити услови и начин одржавања тих површина у центрима у мрежи насеља на руралном подручју општине, које ће се реализовати годишњим програмима надлежног општинског јавног комуналног предузећа. Скупштина општине Аранђеловац донеће одлуку о комуналном реду, којом ће утврдити правила и обавезе власника и корисника изграђеног земљишта на уређењу и одржавању парцела у приватној својини.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 214

4.2. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА У ГРАНСКИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА

Спровођење и разраду планских решења и правила утврђених Просторним планом у гранским плановима и програмима у складу са законом обезбедиће: 1) Скупштина општине Аранђеловац, у сарадњи са министарством

надлежним за пољопривреду, асоцијацијама пољопривредних произвођача и власницима земљишта, доношењем програма уређења пољопривредно-шумског земљишта у зонама заштите изворишта водоснабдевања и других посебно осетљивих екосистема, програме обнове и унапређења венчачког виноградарства и винарства, програма унапређења пашњачког сточарења и програма развоја органске производње хране.

2) Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме” ревизијом опште и посебних основа за газдовање шумама; у сарадњи са власницима земљишта израдом програма газдовања шумама и пошумљавања земљишта у приватном власништву, којима би се поузданије утврдило стање ових шума, а плановима газдовања уважили општи заштитни и посебни поседнички интереси за сваки део шуме.

3) Министарство надлежно за водопривреду, тј. Републичка дирекција за воде, у сарадњи са Јавним водопривредним предузећем „Србијаводе” усклађивањем годишњих програма изградње, реконструкције и одржавања водопривредних објеката у Републици Србији; израдом и реализацијом пројеката антиерозивне заштите за сливове акумулација; доношењем програма мониторинга квалитета воде у сливу реке Пештан и Кубршнице; а у сарадњи са министарством надлежним за заштиту животне средине доношењем програма заштите вода у ова два слива.

4) Корисници ловног подручја, односно ловишта доношењем ловних основа за газдовање ловним подручјем и ловиштем и годишњих планова газдовања ловиштем.

5) Јавно предузеће „Путеви Србије” надлежно за управљање државним путевима, у сарадњи са Општинском управом Аранђеловца, усклађивањем средњорочних и годишњих програма изградње, рехабилитације и одржавања државних путева.

6) Општинска управа Аранђеловца, односно јавно предузеће надлежно за општинске путеве, усклађивањем средњорочних и годишњих програма развоја мреже општинских путева.

7) Скупштина општине Аранђеловац, доношењем средњорочних и годишњих програма развоја водоводне и канализационе инфраструктуре; плана проглашења ерозивних подручја; плана и двогодишњих програма управљања отпадом и одлуком о комуналном реду у општини.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 215

8) Јавно предузеће „Електропривреда Србије”, у сарадњи са Електродистрибуцијом „Аранђеловац” усклађивањем средњорочних планова, односно двогодишњих програма развоја енергетике, односно дистрибуције електричне енергије.

9) Скупштина општине Аранђеловац, доношењем планова развоја енергетике којима се утврђују потребе за енергијом на подручју општине, услови и начин обезбеђивања неопходних енергетских капацитета и доношењем програма рационалног коришћења енергије.

10) Скупштина општине Аранђеловац, у сарадњи са надлежним министарствима, фондовима, јавним установама, месним заједницама, приватним сектором и невладиним организацијама, утврђивањем општинске политике здравствене заштите, социјалне заштите и развоја културе и физичке културе; доношењем акта о мрежи објеката дечјих вртића и основних школа и акционог програма пружања услуга здравствене и социјалне заштите у општини.

11) Скупштина општине Аранђеловац, у сарадњи са министарством и агенцијама надлежним за туризам, доношењем акционог програма одрживог развоја туризма и двогодишњих програма изградње туристичке инфраструктуре и уређења туристичких простора.

12) Скупштина општине Аранђеловац, уз помоћ надлежног министарства, агенција, туристичких организација и туроператера, различитих невладиних и других организација, доношењем програма промотивних активности за презентацију туристичких производа и понуде у простору.

13) Општинска управа Аранђеловца у сарадњи с министарством и агенцијом надлежним за заштиту животне средине, доношењем и реализацијом локалног акционог програма заштите животне средине за подручје општине (ЛЕАП).

14) Скупштина општине Аранђеловац доношењем средњорочног плана заштите од буке, програма и плана мониторинга животне средине (ваздуха, буке, земљишта и др.) и програма праћења документације о стратешким проценама утицаја планова и проценама утицаја пројеката на животну средину.

15) Завод за заштиту природе Србије, у сарадњи с Општинском управом Аранђеловца и приватним сектором, усклађивањем средњорочних и годишњих програма заштите и уређења природних добара.

16) Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу, у сарадњи с Општинском управом Аранђеловца, приватним и невладиним сектором, утврђивањем средњорочних и годишњих програма истраживања и заштите непокретних културних добара.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 216

5. ПОДРШКЕ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

5.1. ПОДРШКА ИНФОРМАЦИОНОГ, МОНИТОРИНГ И КОНТРОЛНОГ СИСТЕМА

Управљање заштитом, развојем и уређењем простора у складу са планским решењима, режимима и правилима утврђеним Просторним планом подразумева развој информационих и мониторинг система и унапређење контролних система, које ће у складу са законом обезбедити за:

5.1.1. Развој информационих и мониторинг система

1) Општинска управа Аранђеловца, у сарадњи са Републичким геодетским заводом, иновирањем катастарског премера и ажурирањем података о површинама земљишта по власницима и културама и о изграђеним површинама земљишта и објектима.

2) Општинска управа Аранђеловца, у сарадњи са министарством надлежним за пољопривреду, ефикасним коришћењем, развојем и унапређењем система тржишних информација пољопривредног сектора (СТИФС).

3) Општинска управа Аранђеловца и општинско јавно предузеће надлежно за грађевинско земљиште, у сарадњи са Републичким геодетским заводом и управом прихода, формирањем базе података о грађевинском земљишту и објектима, то јест врсте фискалног катастра изграђеног земљишта.

4) Општинска управа Аранђеловца у сарадњи са министарством надлежним за планирање и изградњу простора и заштиту животне средине, то јест републичким агенцијама за просторно планирање и заштиту животне средине, формирањем информационих и мониторинг система о простору и животној средини, као и катастра ризика од елементарних непогода и мониторинга елементарних непогода и санације насталих штета.

5) Општинска управа Аранђеловца у сарадњи са министарством надлежним за заштиту животне средине, уз партиципацију средстава републичког фонда за заштиту животне средине, формирањем интегралног катастра загађивача и емисија загађујућих материја.

6) Министарство надлежно за шумарство, то јест Управа за шуме у сарадњи са Републичким геодетским заводом, успостављањем инвентуре шума (у јавном и приватном власништву); а у сарадњи са Јавним предузећем за газдовање шумама „Србијашуме”, успостављањем информационог и мониторинг система о шумама.

7) Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”, у сарадњи с јавним комуналним предузећима „Букуља” Аранђеловац, израдом регистра загађивача вода за сливове Пештана и Кубршнице.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 217

8) Министарство надлежно за водопривреду, то јест Републичка дирекција за воде, у сарадњи с Јавним водопривредним предузећем „Србијаводе” и Јавним комуналним предузећем „Букуља” Аранђеловац успоста-вљањем система мониторинга квалитета воде и система мониторинга управљања системом за снабдевање становништва водом на подручју општине Аранђеловац, као и припремом за укључивање тог водопривредног система у водопривредни информациони систем Србије; а у сарадњи са Републичким хидрометеоролошким заводом, успостављањем мониторинга метеоролошких параметара у зони планираних акумулација на реци Босути, Пештану и Даросавици.

9) Општинска управа Аранђеловца, у сарадњи са јавним предузећима надлежним за управљање државним и општинским путевима, формирањем и одржавањем базе података о општинским и некатегорисаним путевима повезаном с референтним системом државних путева.

10) Општинска управа Аранђеловца у сарадњи с агенцијама за енергетику и енергетску ефикасност, формирањем регистра потрошача и њихове енергетске потрошње.

11) Завод за заштиту природе Србије, Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу, ажурирањем регистара природних и непокретних културних добара.

12) Општинска управа Аранђеловца у сарадњи са Републичким геодетским заводом, формирањем и одржавањем катастра појава нестабилности земљишта на основу постојећих и нових геолошких истраживања, откривања, евидентирања и праћења појава нестабилности.

5.1.2. Унапређење контролних система

1) Општинска управа Аранђеловца појачаним надзором над коришћењем и изградњом простора:

• резервисаног за планиране акумулације и коридоре инфраструктурних система, у сливу горњег тока реке Качер са саставницама (Букуља, Босута и Раслова), а нарочито у ужој зони заштите и подбранском комплексу акумулације „Гараши” и у коридору државног пута другог реда Р-202 на деоници од насеља Гараши до границе општине Горњи Милановац, као и заштитних појасева свих постојећих инфраструктурних система;

• заштићених природних добара и зона заштите непокретних културних добара;

• започетих и иницираних зона изградње;


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 218

• општинске субцентре и насеље са специфичним функцијама Орашац, као и центре осталих туристичких насеља и туристичке комплексе.

2) Општинска управа Аранђеловца, у сарадњи са министарством надлежним за пољопривреду, појачаним надзором над коришћењем, заштитом и уређењем пољопривредног земљишта, применом средстава за заштиту биља и других хемијских средстава и појачаним ветеринарско-санитарним надзором.

3) Министарство надлежно за шумарство, то јест Управа за шуме и Општинска управа Аранђеловца, појачаним надзором над газдовањем шумама и остваривањем заштитних функција шума.

4) Министарство надлежно за санитарну заштиту, појачаним надзором над спровођењем мера санитарне заштите изворишта.

5) Министарства надлежна за водопривреду (Републичка дирекција за воде), за санитарну заштиту, заштиту животне средине и Општинска управа Аранђеловца, појачаним надзором над радом објеката и постројења за пречишћавање и дистрибуцију воде за пиће и објеката и постројења за прикупљање и пречишћавање отпадних комуналних и загађених атмосферских вода.

6) Министарство надлежно за заштиту животне средине и Општинска управа Аранђеловца, појачаним надзором над обављањем и контролом утицаја активности на подручју општине (саобраћај, рударство, пољопривреда, туризам и др.) на квалитет животне средине.

7) Министарства надлежна за заштиту животне средине и културу, у сарадњи са надлежним заводима за заштиту природе и споменика културе, појачаним надзором над заштитом природних и непокретних културних добара.

8) Општинска управа Аранђеловца, појачаним надзором над стањем објеката заједничке комуналне потрошње, пружањем комуналних услуга и обављањем комуналних делатности.

5.2. ИНСТИТУЦИОНАЛНО-ОРГАНИЗАЦИОНА ПОДРШКА

Управљање заштитом, развојем и уређењем простора у складу са планским решењима, режимима и правилима утврђеним Просторним планом подразумева и низ институционално-организационих мера које би требало да предузима Општинска управа Аранђеловца, у сарадњи с републичким ресорним органима, републичким и регионалним организацијама, невладиним организацијама и асоцијацијама грађана, и то: 1) Организационо и кадровско јачање општинске службе надлежне за

изградњу и уређење простора на подручју општинског центра и општине, која ће обављати и послове: (а) информисања и едукације


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 219

јавности о могућностима коришћења, изградње и уређења простора на основу планских решења и правила утврђених Просторним планом и урбанистичким плановима; као и о обавезама, садржају и начину прибављања потребне документације за грађење; (б) припреме и контроле примене ценовника за израду потребне документације за изградњу објеката (урбанистичких услова и свих врста техничке документације); и (в) пружања саветодавне помоћи за идејне пројекте за изградњу објеката и уређење парцела на подручју општине и општинског центра, уз бесплатну едукацију корисника и указивање на добре примере изградње објеката и уређења парцела и насеља.

2) Организационо и кадровско јачање општинске инспекцијске службе за контролу изградње и уређења простора на подручју општине, као и општинске службе за управљање заштитом животне средине и развој партнерства с невладиним организацијама заинтересованим за унапређење животне средине.

3) Побољшање координације општинских јавних предузећа (за комуналне делатности, урбанизам, грађевинско земљиште и др.) и Општинске управе Аранђеловца (урбанистичке, грађевинске, катастра и др.) у погледу обједињавања активности на прибављању и уређењу грађевинског земљишта, побољшању инфраструктурне опремљености и комуналне уређености подручја, а нарочито центара у мрежи насеља на руралном подручју, започетих и иницираних зона изградње.

4) Приватизационо реструктурирање и комерцијализација јавних комуналних служби, ради подизања конкурентности и ефикасности функционисања тих служби увођењем приватног сектора – приватног капитала и приватних оператера/предузећа.

5) Развој и модернизацију ветеринарске и саветодавне пољопривредне службе, уз обезбеђење стручног саветодавства и информативно-едукативне подршке за перманентно информисање и образовање пољопривредних произвођача.

6) Оснивање општинске или регионалне агенције за рурални развој за координацију активности на изради и примени програма интегралног руралног развоја, адекватно позиционирање локалних развојних могућности и повећање конкурентске способности привредних субјеката и локалних заједница за коришћење средстава из различитих јавних и приватних, домаћих и страних извора.

7) Удруживање пољопривредних произвођача у интересне асоцијације или задруге ради специјализације, унапређења, контроле квалитета и маркетинга пољопривредних производа, као и интересно повезивање асоцијација пољопривредних произвођача са сфером прераде и промета пољопривредно-прехрамбених производа.

8) Формирање општинске службе и савета за енергетику Скупштине општине Аранђеловац за припрему и праћење реализације планова развоја и енергетских биланса општине, као и општинске енергетске


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 220

инспекцијске службе за надзор над радом енергетских уређаја у погледу ефикасности коришћења енергије и заштите животне средине.

9) Укључивање приватног сектора у пружање услуга јавних служби и коришћење објеката у јавном власништву.

10) Организовање примарне здравствене и социјалне заштите, предшколског васпитања и образовања, специјализованих програма основног образовања и културе, посебно водећи рачуна о специфичностима руралног подручја (структура и размештај становништва, комуникације и сл.) и прихватљивом нивоу квалитета живљења потребном за одржање локалних популација.

11) Оснивање општинске или регионалне агенције за промоцију и развој туризма за припрему и реализацију акционог и других програма развоја туризма, изградње туристичке инфраструктуре и уређења туристичких простора.


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 221

V ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Општинска управа Аранђеловца ће пратити примену Просторног плана и најмање сваке четврте године подносити Скупштини општине Аранђеловац извештај о спровођењу Просторног плана, посебно прве етапе имплементације плана. Саставни део тог извештаја је оцена спровођења Просторног плана, с евентуалним предлогом допуне и измене плана. На основу извештаја из претходног става, Скупштина општине Аранђеловац ће утврђивати потребу да се приступи допуни и измени Просторног плана.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ Број:

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Милутин Ђурић

__________________________


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 222


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 223

ПРЕДЛОГ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ (1:50000)

1. План намене простора и коришћења природних ресурса

2. Саобраћајна и водопривредна инфраструктура, мрежа насеља и јавних служби

3. Енергетска и телекомуникациона инфраструктура

4. Заштита животне средине, природних и културних добара и туризам


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 224


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 225

РАДНИ ТИМ

ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

ФАЗА ПРЕДЛОГ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ Руководилац и одговорни планер: ИАУС

Проф. др Марија Максин-Мићић, дипл. инж. архитектуре

Синтезни тим: ИАУС

Проф. др Марија Максин-Мићић, дипл. инж. архитектуре Др Саша Милијић, дипл. просторни планер Др Марија Николић, дипл. инж. пољопривреде Мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер

Koнслутант Живко Ђорђевић, дипл. инж. геодезије Организација и координација: ИАУС

Мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер

Координација ИНФОПЛАН

Гордана Ковачевић, дипл.инж.архитектуре Марија Пауновић, дипл.инж.архитектуре

Радни тим:

ОПШТИ ЦИЉЕВИ И ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ РАЗВОЈА, КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА Синтезни тим

ИАУС ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА И РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ др Марија Николић, дипл. инж. пољопривреде

ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ШУМА, ШУМСКИХ ЗЕМЉИШТА И РАЗВОЈ ЛОВИШТА Проф. др Милан Медаревић, дипл. инж. шумарства Сарадник: Биљана Шљукић, дипл. инж. шумарства

ИНФОПЛАН ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ВОДА И РАЗВОЈ ВОДОПРИВРЕДНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Проф. др Бранислав Ђорђевић, дипл. инж. грађ. Драгољуб Шећевић, дипл. инж. грађ. Мира Продановић, грађ. техничар

ИАУС МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ Министарство рударства и енергетике Републике Србије Мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ мр Душан Банићевић, дипл. економиста ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ ИНДУСТРИЈЕ И МСП Проф. др Марија Максин-Мићић, дипл. инж. архитектуре мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер


___________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________ 226

СТАНОВНИШТВО мр Омиљена Џелебџић, дипл. просторни планер

МРЕЖА НАСЕЉА мр Никола Крунић, дипл. просторни планер Проф. др Марија Максин-Мићић, дипл. инж. архитектуре др Саша Милијић, дипл. просторни планер

ЈАВНЕ СЛУЖБЕ мр Омиљена Џелебџић, дипл. просторни планер

ИНФОПЛАН САОБРАЋАЈ И САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА Бранислав Момчиловић, дипл. инж. грађ. Бобан Панић, дипл. инж. грађ. Наташа Милошевић, дипл. инж. грађ. Наташа Цветковић, инж. грађ. Саша Цветковић, инж. грађ.

ЕНЕРГЕТИКА И ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА Милорад Добричић, дипл. инж. ел. Предраг Јевтић, дипл. инж. маш.

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ Зоран Херцег, дипл. инж. птт саоб.

ИАУС ОБЈЕКТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер

ТУРИЗАМ, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОСТОРА др Саша Милијић, дипл. просторни планер

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер

ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА Завод за заштиту природе Србије

ИНФОПЛАН ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

ИАУС ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ Гордана Џунић, дипл. инж. грађ.

КАРТЕ мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер

Редакција текста: ИАУС

Проф. др Марија Максин-Мићић, дипл. инж. архитектуре др Марија Николић, дипл. инж. пољопривреде др Саша Милијић, дипл. просторни планер

Техничка припрема: ИАУС

мр Марина Ненковић-Ризнић, дипл. просторни планер Jелена Јошановић, дипл. просторни планер Срђан Милосављевић

prostorni plan arandjelovac

Documents