Z A K O NO UNIVERZITETUI. OSNOVNE ODREDBE^lan 1. Ovim zakonom ure|uje se delatnost univerziteta i fakulteta, odnosno akademija umetnosti, op{ti principi wihove organizacije i upravqawa, kao i na~in finansirawa ove delatnosti. Obrazovno-nau~na, odnosno obrazovno-umetni~ka delatnost ostvaruje se na univerzitetu, odnosno fakultetu, u skladu sa ovim zakonom i statutom univerziteta, odnosno fakulteta. ^lan 2. Univerzitet obrazovna ustanova. je autonomna nau~na, odnosno umetni~ka i

Univerzitet je pravno lice. ^lan 3. Univerzitet ~ine najmawe tri fakulteta. Aktom o osnivawu univerziteta utvr|uju se fakulteti u sastavu univerziteta i wihovi me|usobni odnosi. U sastavu univerziteta mogu biti i instituti, univerzitetska biblioteka, kao i druge organizacije ~ija je delatnost u skladu sa delatno{}u univerziteta. Organizacija univerziteta i odnosi izme|u fakulteta i drugih organizacija u sastavu univerziteta (u daqem tekstu: ~lanovi univerziteta) ure|uju se statutom univerziteta. ^lan 4. Univerzitetu i wegovim ~lanovima zajam~ena nau~nog, odnosno umetni~kog i obrazovnog rada i stvarala{tva. Na univerzitetu i wegovim ~lanovima politi~ko, strana~ko i versko organizovawe i delovawe. delatnosti. Prostor univerziteta i wegovih ~lanova je nepovrediv, u skladu sa zakonom. nije je sloboda

dozvoqeno

Univerzitet i wegovi ~lanovi autonomni su u obavqawu svoje

- 2 ^lan 5. Univerzitet organizuje i obavqa delatnost u oblasti nau~nog, odnosno umetni~kog i obrazovnog rada i obavqa druge poslove koji su u funkciji wegove delatnosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom univerziteta. ^lan 6. Fakultet, odnosno akademija umetnosti (u daqem tekstu: fakultet) je obrazovno-nau~na, odnosno obrazovno-umetni~ka ustanova koja, u okviru svoje mati~ne delatnosti, obavqa osnovne, specijalisti~ke, magistarske i doktorske studije, kao i inovaciju znawa i stru~nog obrazovawa i usavr{avawa. Fakultet mo`e obezbediti izvo|ewe nastave iz pojedinih nastavnih predmeta na drugom fakultetu, za koje je taj drugi fakultet mati~an. Bli`i uslovi za izvo|ewe nastave iz stava 2. ovog ~lana utvr|uju se statutom univerziteta. Fakultet, samostalno ili u saradwi sa drugom organizacijom, obavqa osnovna, primewena i razvojna istra`ivawa, odnosno umetni~ki rad i istra`ivawa koja su u funkciji razvoja obrazovne delatnosti. Fakultet mo`e obavqati i druge poslove koji su u funkciji wegove delatnosti, u skladu sa svojim statutom. Poslovi fakulteta. Fakultet je pravno lice. ^lan 7. Nepokretnosti i druga sredstva koja obezbedi Republika Srbija (u daqem tekstu: Republika) kao osniva~ za osnivawe i rad univerziteta i fakulteta u dr`avnoj su svojini. Nepokretnosti iz stava 1. ovog ~lana ne mogu se otu|ivati bez saglasnosti osniva~a. Nepokretnosti i druga sredstva iz stava 1. ovog ~lana mogu se koristiti samo za obavqawe delatnosti univerziteta i fakulteta utvr|ene ovim zakonom. Nepokretnosti i druga sredstva zadu`bine, fondacije ili fonda koje koristi univerzitet, odnosno fakultet mogu se koristiti iskqu~ivo u svrhe koje je odredio donator, u skladu sa zakonom. Nepokretnosti i druga imovina koju univerzitet, odnosno fakultet stekne obavqawem svoje delatnosti, kao i na osnovu zave{tawa i poklona, svojina su univerziteta, odnosno fakulteta koji je tu imovinu stekao. i organizacija fakulteta ure|uju se statutom

- 3 ^lan 8. Na univerzitetu i fakultetu nastava se izvodi na srpskom jeziku. Na univerzitetu i fakultetu nastava se mo`e izvoditi i na jeziku nacionalne mawine i na nekom od svetskih jezika. Univerzitet i fakultet mo`e izvoditi nastavu iz stava 2. ovog ~lana, po prethodno pribavqenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada). ^lan 9. Upravni nadzor nad radom univerziteta i fakulteta obavqa Ministarstvo prosvete i sporta.

II. OSNIVAWE I UKIDAWE UNIVERZITETA I FAKULTETA^lan 10. Univerzitet i fakultet mo`e osnovati Republika, pravno i fizi~ko lice. Strano pravno i fizi~ko lice mo`e osnovati fakultet, u skladu sa zakonom. Univerzitet i fakultet mogu obavqati delatnost u inostranstvu, ako za to postoji dru{tveni interes, uz saglasnost osniva~a, po prethodno pribavqenoj saglasnosti Vlade. ^lan 11. Univerzitet, odnosno fakultet, ~iji je osniva~ Republika, mo`e mewati naziv, sedi{te i vr{iti statusne promene, po prethodno pribavqenoj saglasnosti Vlade. ^lan 12. Univerzitet, odnosno fakultet mo`e po~eti sa radom i obavqati delatnost ako ispuwava kadrovske, prostorne i tehni~ke uslove. Uslove iz stava 1. ovog ~lana propisuje Ministarstvo prosvete i sporta na predlog Republi~kog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovawa.

- 4 Ministarstvo prosvete i sporta utvr|uje ispuwenost uslova za po~etak rada i obavqawe delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta. Osniva~, uz zahtev za utvr|ivawe ispuwenosti uslova za po~etak rada i obavqawe delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta, podnosi dokaze o ispuwenosti uslova. Protiv re{ewa kojim se odbija zahtev za univerziteta, odnosno fakulteta mo`e se voditi upravni spor. ^lan 13. Kada je osniva~ univerziteta, odnosno fakulteta Republika, akt o osnivawu donosi Vlada. U postupku osnivawa univerziteta, odnosno fakulteta ~iji osniva~ nije Republika, osniva~ donosi elaborat o opravdanosti osnivawa. Elaborat iz stava 2. ovog ~lana sadr`i razloge za osnivawe univerziteta, odnosno fakulteta, uslove koje obezbe|uje osniva~ za po~etak rada i obavqawe delatnosti i predlog nastavnog plana i programa studija. Saglasnost na elaborat iz stava 2. ovog ~lana daje Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovawa. Osniva~ iz stava 2. ovog ~lana donosi akt o osnivawu univerziteta, odnosno fakulteta, po pribavqenoj saglasnosti iz stava 4. ovog ~lana. Pre dono{ewa akta o osnivawu fakulteta ~iji je osniva~ Republika, pribavqa se mi{qewe univerziteta u ~ijem se sastavu fakultet osniva. ^lan 14. Univerzitet, odnosno fakultet ukida se pod uslovima i po postupku utvr|enom zakonom. O ukidawu univerziteta, odnosno fakulteta ~iji je osniva~ Republika odlu~uje Vlada. Studenti ukinutog univerziteta, odnosno fakulteta imaju pravo da zavr{e zapo~ete studije na univerzitetu, odnosno fakultetu koji odredi ministar prosvete i sporta. osnivawe

- 5 -

III. DELATNOST UNIVERZITETA I FAKULTETA 1. Obrazovna delatnost1.1. Nastavni plan i program ^lan 15. Obrazovna delatnost na fakultetu i univerzitetu ostvaruje se kroz studije, kao i kroz posebne oblike studija za inovaciju znawa i stalno stru~no obrazovawe i usavr{avawe. ^lan 16. Studije na fakultetu su osnovne, specijalisti~ke, magistarske i doktorske. Studije na univerzitetu su specijalisti~ke, magistarske i doktorske iz interdisciplinarnih i multidisciplinarnih nau~nih, odnosno umetni~kih oblasti. Univerzitet, odnosno fakultet mo`e organizovati studije iz svog delokruga u saradwi sa stranim univerzitetom, fakultetom ili me|unarodnom organizacijom. ^lan 17. Studije se ostvaruju na osnovu nastavnog plana i programa. Nastavnim planom utvr|uje se trajawe studija, nastavni predmeti i wihov raspored po godinama studija, semestrima i trimestrima i broj ~asova predavawa i ve`bi. Obim svih oblika nastave mo`e se iskazati brojem bodova umesto brojem ~asova. Programom nastavnog predmeta utvr|uje se wegov sadr`aj, oblici nastave i na~in provere znawa studenata. ^lan 18. Nastavni program osnovnih studija obuhvata: dru{tveno-humanisti~ke, umetni~ke, teorijsko-metodolo{ke, op{te stru~ne i u`e stru~ne nastavne sadr`aje. Nastavni program specijalisti~kih studija obuhvata: teorijsko-stru~ne i u`e stru~ne programske sadr`aje, kao i prakti~an stru~ni rad. Nastavni program magistarskih studija obuhvata: teorijsko-metodolo{ke sadr`aje i nau~ni, odnosno umetni~ki rad. Nastavni program doktorskih studija obuhvata: teorijsko-metodolo{ke sadr`aje i nau~ni rad.

- 6 ^lan 19. Fakultet ~iji je osniva~ Republika donosi nastavne planove osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, uz saglasnost univerziteta. Univerzitet ~iji je osniva~ Republika donosi nastavne planove i programe za oblike studija koje organizuje. Univerzitet, odnosno fakultet, ~iji je osniva~ pravno ili fizi~ko lice, donosi nastavni plan, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministra prosvete i sporta. Ministar prosvete i sporta, na predlog Republi~kog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovawa, imenuje stru~nu komisiju koja daje ocenu uskla|enosti nastavnog plana iz stava 3. ovog ~lana sa dostignu}ima nauke. Nastavne fakultet. Nastavni plan specijalisti~kih studija donosi fakultet. Nastavne planove i programe specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija koje organizuje vi{e fakulteta donosi univerzitet, na predlog tih fakulteta. Nastavni plan i program stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa donosi fakultet. Programe za inovaciju znawa donosi fakultet. ^lan 20. Univerzitet, odnosno fakultet vr{i izmenu i dopunu nastavnog plana i programa po postupku propisanom za dono{ewe novog nastavnog plana i programa. Ne smatraju se izmenama i dopunama nastavnog plana i programa izmene i dopune koje univerzitet, odnosno fakultet vr{i radi wihovog uskla|ivawa sa organizacijom rada i dostignu}ima nauke i umetnosti. ^lan 21. Nastavnim planom osnovnih studija mo`e se utvrditi najmawe 24, a najvi{e 30 ~asova predavawa i ve`bi sedmi~no. Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u fond ~asova iz stava 1. ovog ~lana ne ulazi obavezan prakti~an rad studenata, odnosno ve`be iz umetni~kih nastavnih predmeta. programe studija donosi univerzitet, odnosno

- 7 ^lan 22. Licu koje savlada program za inovaciju znawa ili program stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa fakultet izdaje odgovaraju}u javnu ispravu. Fakultet, u okviru svoje delatnosti, organizuje polagawe stru~nog ispita, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministra prosvete i sporta. Ministar prosvete i sporta ne daje saglasnost fakultetu za obavqawe poslova iz stava 2. ovog ~lana, ako fakultet obavqa ove poslove kao javno ovla{}ewe povereno zakonom. Program stru~nih ispita utvr|uje fakultet i odgovaraju}e ministarstvo. ^lan 23. Studije se ostvaruju u toku {kolske godine koja po~iwe 1. oktobra teku}e godine, a zavr{ava se 30. septembra naredne godine. Statutom univerziteta, odnosno fakulteta utvr|uje se vreme ostvarivawa programa osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija u toku {kolske godine. ^lan 24. Univerzitet, odnosno fakultet donosi godi{wi program rada. Program rada donosi se do 30. septembra za narednu {kolsku godinu. ^lan 25. Osnovne studije traju od tri do {est {kolskih godina. Specijalisti~ke studije traju od jedne do dve {kolske godine, u skladu sa statutom univerziteta, odnosno fakulteta. Magistarske studije traju do dve {kolske godine. Doktorske studije traju tri {kolske godine. Trajawe specijalisti~kih studija iz medicine, stomatologije i farmacije ure|uje se posebnim zakonom. ^lan 26. Nastava se ostvaruje: predavawima, ve`bama, seminarima, konsultacijama, nau~nim, odnosno umetni~kim radom, stru~nom praksom, mentorskim radom, kao i drugim oblicima obrazovno-nau~nog, odnosno obrazovno-umetni~kog rada utvr|enim statutom univerziteta, odnosno fakulteta. Organizacija izvo|ewa univerziteta, odnosno fakulteta. nastave utvr|uje se statutom

- 8 ^lan 27. Obaveze univerziteta, odnosno fakulteta prema studentima u pogledu na~ina organizovawa i vremena odr`avawa nastave, kao i obezbe|ivawa drugih uslova za savla|ivawe nastavnog plana i programa, ure|uju se op{tim aktom univerziteta, odnosno fakulteta. 1.2. Upis

^lan 28. U prvu godinu osnovnih studija mo`e se upisati lice koje ima sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu, utvr|eno statutom fakulteta. U prvu godinu osnovih studija na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti mo`e se upisati i lice koje nema zavr{eno sredwe obrazovawe, pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta, odnosno akademije umetnosti. ^lan 29. U prvu godinu specijalisti~kih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovawe. U prvu godinu magistarskih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovawe, utvr|eno statutom univerziteta, odnosno fakulteta i koje je na osnovim studijama steklo prose~nu ocenu najmawe 8 (osam). Lice koje ima prose~nu ocenu mawu od 8 (osam) na osnovnim studijama pola`e kvalifikacioni ispit, u skladu sa statutom univerziteta, odnosno fakulteta. U prvu godinu doktorskih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovawe, utvr|eno statutom univerziteta, odnosno fakulteta i koje je na osnovnim studijama steklo prose~nu ocenu najmawe 9 (devet). Uslovi za upis univerziteta i fakulteta. na studije bli`e se utvr|uju statutom

^lan 30. Stranac se mo`e upisati u prvu godinu osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija pod istim uslovima kao i jugoslovenski dr`avqanin. Stranac mo`e konkurisati za upis u prvu godinu osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija koje se izvode na srpskom jeziku, pod uslovom da vlada tim jezikom.

- 9 Proveru znawa srpskog jezika obavqa posebna komisija na na~in utvr|en statutom fakulteta, odnosno univerziteta. Stranac pla}a {kolarinu na osnovnim, specijalisti~kim, magistarskim i doktorskim studijama, osim ako me|unarodnim sporazumom nije druk~ije odre|eno. Stranac se mo`e upisati na studije ako je zdravstveno osiguran. ^lan 31. Poseban uslov za upis u prvu godinu studija koje se izvode na stranom jeziku ili jeziku nacionalne mawine jeste znawe jezika na kome se izvodi nastava. Student, upisan na studije iz stava 1. ovog ~lana, mo`e prelaziti u toku studija na nastavni plan i program studija koje se izvode na srpskom jeziku, nakon provere znawa srpskog jezika. Proveru znawa jezika iz st. 1. i 2. ovog ~lana obavqa posebna komisija, na na~in i po postupku propisanom statutom fakulteta, odnosno univerziteta. ^lan 32. Odluku o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta i koji pla}aju {kolarinu, za fakultete i univerzitete ~iji je osniva~ Republika, donosi Vlada, po pribavqenom mi{qewu univerziteta. Univerzitet dostavqa mi{qewe iz stava 1. ovog ~lana polaze}i od kadrovskih, prostornih, tehni~kih i drugih mogu}nosti fakulteta i dru{tvenih potreba. Odluka iz stava 1. ovog ~lana donosi se do 31. marta teku}e {kolske godine za narednu {kolsku godinu. ^lan 33. Upis u prvu godinu studija na fakultetu, odnosno univerzitetu sprovodi se na osnovu konkursa. Konkurs iz stava 1. ovog ~lana sadr`i: broj studenata koji se mogu upisati za svaki odsek, grupu ili smer; uslove za upis studenata; merila za utvr|ivawe redosleda kandidata; na~in i vreme polagawa kvalifikacionog i prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti; rok za upis primqenih kandidata i visinu {kolarine koju pla}aju studenti ~ije se obrazovawe ne finansira iz buxeta. Fakulteti ~iji je osniva~ Republika objavquju zajedni~ki konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija.

- 10 ^lan 34. Kandidat koji konkuri{e za upis u prvu godinu osnovnih studija pola`e prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Izuzetno od stava 1. ovog ~lana kandidat, koji je kao u~enik tre}eg ili ~etvrtog razreda sredwe {kole pokazao izuzetan uspeh na republi~kom takmi~ewu koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta, odnosno na saveznom ili me|unarodnom takmi~ewu, ne pola`e prijemni ispit iz odgovaraju}eg nastavnog predmeta, u skladu sa statutom univerziteta i fakulteta. Kandidatu iz stava 2. ovog ~lana vrednuje se prijemni ispit, odnosno deo tog ispita maksimalnim brojem bodova. Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija utvr|uje se na osnovu op{teg uspeha postignutog u sredwem obrazovawu i rezultata postignutih na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti. ^lan 35. Status univerzitet. Status studenta koji se finansira iz buxeta student ostvaruje samo na jednom univerzitetu, odnosno fakultetu. Status studenta gubi se ispisom sa fakulteta, diplomirawa i kada student ne izvr{i upis u godinu studija. ^lan 36. Lice sa vi{im, odnosno visokim obrazovawem mo`e se upisati na osnovne studije na fakultetu bez polagawa prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa statutom fakulteta. Pravo iz stava 1. ovog ~lana ostvaruje se na li~ni zahtev. Dekan odlu~uje o priznavawu polo`enih ispita. Lice iz stava 1. ovog ~lana upisuje se u odre|enu godinu studija, pod uslovima propisanim statutom fakulteta, u statusu studenta koji pla}a {kolarinu. ^lan 37. Student mo`e prelaziti u toku studija na drugi fakultet, odnosno sa jednog na drugi odsek, grupu ili smer istog fakulteta, ako ispuni uslove za upis u narednu godinu studija na fakultetu na kome je upisan. danom studenta se sti~e upisom na fakultet, odnosno

- 11 Student iz stava 1. ovog ~lana zadr`ava ste~eni status u pogledu pla}awa studija. Student ne mo`e pre}i na drugi fakultet u prvoj i posledwoj godini studija. Statutom fakulteta bli`e se utvr|uju uslovi upisa na fakultet, odnosno na drugi odsek, grupu ili smer unutar istog fakulteta. 1.3. Ispiti

^lan 38. Uspeh studenata na ispitu izra`ava se ocenom od 5 (pet) do 10 (deset). Pri utvr|ivawu ocene na ispitu uzima se u obzir i rezultat studenta postignut na ve`bama, kolokvijumima, seminarima ili drugim oblicima nastave. Student koji nije postigao zadovoqavaju}i uspeh na ispitu dobija ocenu 5 (pet). Ocenu daje nastavnik, odnosno ispitna komisija. Ocena se upisuje u indeks i zapisnik. Ocena 5 (pet) se ne upisuje u indeks. ^lan 39. Ispitni rokovi jesu: junski, septembarski i januarski, kao i dva ispitna roka koja fakultet, odnosno univerzitet utvr|uje u skladu sa vremenom ostvarivawa programa nastave. Statutom fakulteta, odnosno univerziteta mogu se utvrditi i drugi ispitni rokovi. Statutom fakulteta, odnosno univerziteta utvr|uje se na~in obezbe|ivawa javnosti ispita, kao i pravo studenta da ponovo pola`e ispit ako je nezadovoqan dobijenom ocenom. Apsolvent ima pravo da pola`e ispite svakog meseca u toku {kolske godine. Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti mogu se utvrditi nastavni predmeti iz kojih se ispit mo`e polagati samo u jednom ispitnom roku u toku {kolske godine.

- 12 ^lan 40. Posle tri neuspela polagawa istog ispita student taj ispit pola`e uz naknadu tro{kova. Student mo`e tra`iti da pola`e ispit iz stava 1. ovog ~lana pred komisijom koju obrazuje dekan, u skladu sa statutom fakulteta. 1.4. Pravila osnovnih studija

^lan 41. Student je obavezan da poha|a nastavu i izvr{i predispitne obaveze utvr|ene nastavnim programom fakulteta. Overom zimskog semestra student sti~e pravo da poha|a nastavu u letwem semestru. Uslovi za overu semestra i godine studija propisuju se statutom fakulteta. ^lan 42. Student mo`e upisati narednu godinu studija sa: 1) dva nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima najvi{e sedam nastavnih predmeta; 2) tri nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima osam, devet ili deset nastavnih predmeta, i 3) ~etiri nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima najmawe jedanaest nastavnih predmeta. Student mo`e upisati zavr{nu godinu studija ako polo`i ispite iz najmawe polovine nastavnih predmeta ili odgovaraju}eg broja nastavnih predmeta prethodne godine studija, u skladu sa statutom fakulteta. Statutom fakulteta utvr|uju se nastavni predmeti koje student mora polo`iti kao uslov za upis u narednu godinu studija. Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti utvr|uju se uslovi upisa u narednu godinu studija. Student upisuje godinu studija najkasnije do 1. novembra, u skladu sa statutom fakulteta. Student koji ne overi posledwu godinu studija ponovo upisuje tu godinu studija.

- 13 ^lan 43. Student koji se finansira iz buxeta mo`e u toku studija ponoviti dve razli~ite godine. Ako student u ponovqenoj godini studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija mo`e nastaviti studije u statusu studenta koji pla}a {kolarinu. Student koji pla}a {kolarinu, a ispuni uslove za upis u narednu godinu studija u roku od jedne {kolske godine, sti~e pravo da nastavi studije u okviru broja studenata koji se finansiraju iz buxeta. ^lan 44. Student koji ponovi godinu studija snosi tro{kove studija za tu godinu srazmerno pove}anim tro{kovima fakulteta za ponovqenu godinu. Uslovi i na~in pla}awa tro{kova iz stava 1. ovog ~lana bli`e se ure|uju op{tim aktom fakulteta. ^lan 45. Student ima pravo da zavr{i studije po zapo~etom nastavnom planu i programu. Student koji posle ponovqene godine studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu mo`e nastaviti studije po novom nastavnom planu i programu. ^lan 46. Student koji u prve dve godine osnovnih studija postigne prose~nu ocenu najmawe 8,5 (osam i po) ima pravo da zavr{i studije u roku kra}em od predvi|enog. Uslovi za ostvarivawe prava iz stava 1. ovog ~lana bli`e se utvr|uju statutom fakulteta. Fakultet je du`an da studentu iz stava 1. ovog ~lana odredi mentora iz reda nastavnika i obezbedi druge uslove, u skladu sa statutom. ^lan 47. Studentu koji je za vreme osnovnih studija zbog bolesti bio spre~en da studira, studentu koji je upu}en na stru~nu praksu u zemqi ili inostranstvu, a u trajawu od najmawe tri meseca, kao i studentu koji je upu}en na odslu`ewe, odnosno doslu`ewe vojnog roka, studentu roditequ deteta do godinu dana `ivota i studentkiwi za vreme trudno}e, miruju prava i obaveze.

- 14 Student ostvaruje mirovawe prava i obaveza iz stava 1. ovog ~lana na li~ni zahtev. Student kome miruju prava i obaveze mo`e polagati ispite iz nastavnih predmeta za koje je ispunio obaveze utvr|ene programom studija. ^lan 48. Student koji u toku zimskog semestra ne ispuni do jedne tre}ine predispitnih obaveza mo`e na li~ni zahtev da poha|a nastavu u letwem semestru, kao i da nadoknadi predispitne obaveze uz naknadu tro{kova. Uslovi za ostvarivawe prava iz stava 1. ovog ~lana propisuju se statutom fakulteta. Visinu tro{kova nadoknade predispitnih obaveza utvr|uje fakultet. ^lan 49. Student pola`e diplomski ispit ako je to nastavnim planom i programom studija predvi|eno. Statutom fakulteta utvr|uje se na~in polagawa diplomskog ispita. ^lan 50. Apsolventski rok traje {est meseci od isteka posledwe godine studija. Na fakultetu na kome apsolventski rok traje dvanaest meseci. je predvi|en diplomski ispit,

Po isteku apsolventskog roka student ima pravo da pola`e ispite uz naknadu tro{kova. Student ima pravo da zavr{i zapo~ete studije po nastavnom planu i programu po kome je stekao status apsolventa u roku od dve godine od isteka apsolventskog roka. Po isteku roka iz stava 4. ovog ~lana student mo`e nastaviti studije po novom nastavnom planu i programu, uz obavezu pla}awa tro{kova studija, u skladu sa statutom fakulteta. ^lan 51. Student koji polo`i sve ispite utvr|ene nastavnim planom osnovnih studija sti~e visoko obrazovawe i stru~ni naziv odre|en zakonom. Statutom fakulteta mo`e se predvideti da student koji polo`i vi{e od polovine ispita utvr|enih nastavnim planom osnovnih studija, mo`e na li~ni zahtev ste}i odgovaraju}e obrazovawe i stru~ni naziv, pod uslovima i na na~in propisan statutom fakulteta.

- 15 Fakultet izdaje diplomu o ste~enom obrazovawu iz stava 2. ovog ~lana, u skladu sa odredbama ovog zakona, na obrascu koji propisuje ministar prosvete i sporta. Op{ti uspeh studenta na osnovnim studijama utvr|uje se prose~nom ocenom. Prose~na ocena iz stava 4. ovog ~lana predstavqa aritmeti~ku sredinu ocena iz nastavnih predmeta utvr|enih nastavnim planom, ukqu~uju}i i ocenu postignutu na diplomskom ispitu, ako je taj ispit utvr|en. 1.5. Magistarska teza i specijalisti~ki rad

^lan 52. Magistarska teza je rezultat samostalnog nau~nog rada studenta, kojim se sistematizuju postoje}a nau~na znawa i daje doprinos novim nau~nim saznawima. Magistarska teza u umetnosti je: projekat, umetni~ki rad, izlo`ba umetni~kih radova, pozori{na predstava, film, radio ili televizijska emisija, kompozicija, koncertno ili scensko izvo|ewe muzi~kog dela, solisti~ki koncert i pismeni rad. Ve}e fakulteta, odnosno ve}e univerziteta odobrava temu magistarske teze i odre|uje studentu mentora. Komisija za odbranu magistarske teze se sastoji od najmawe tri nastavnika i istra`iva~a u odgovaraju}em nau~nom zvawu, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu na kome se magistarska teza brani. ^lan 53. Student mo`e braniti magistarsku tezu u roku do tri godine od dana odobravawa teme magistarske teze. Studentu se mo`e odobriti na wegov zahtev produ`ewe roka za odbranu magistarske teze, pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta, odnosno univerziteta kada univerzitet organizuje te studije. Postupak odbrane magistarske fakulteta, odnosno univerziteta. ^lan 54. Odbranom magistarske teze student sti~e akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, a odbranom specijalisti~kog rada - stru~ni naziv specijaliste. teze utvr|uje se statutom

- 16 1.6. Doktorska disertacija

^lan 55. Doktorska disertacija je rezultat originalnog nau~nog rada doktoranta u odgovaraju}oj nau~noj oblasti. ^lan 56. Pravo da brani doktorsku disertaciju ima lice koje je steklo akademski naziv magistra nauka ili lice koje je zavr{ilo doktorske studije. Lice koje odbrani doktorsku disertaciju sti~e nau~ni stepen doktora nauka. ^lan 57. Kandidat brani doktorsku disertaciju u roku do pet godina od dana odobravawa teme. Kandidatu se mo`e odobriti, na wegov zahtev, produ`ewe roka za odbranu doktorske disertacije pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta, odnosno univerziteta. Univerzitet daje saglasnost na predlog teme doktorske disertacije i na referat o ura|enoj doktorskoj disertaciji kada se disertacija brani na fakultetu. Zahtev za davawe saglasnosti iz stava 3. ovog ~lana podnosi fakultet. Na zahtev kandidata, ve}e univerziteta odre|uje nastavnika - mentora. fakulteta, odnosno ve}e

Postupak odbrane doktorske disertacije bli`e se ure|uje statutom fakulteta, odnosno univerziteta kada se doktorska disertacija brani na univerzitetu. Postupak davawa saglasnosti iz stava 3. ovog ~lana ure|uje se op{tim aktom univerziteta. ^lan 58. Fakultet, odnosno univerzitet obrazuje komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije. Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastoji se od najmawe tri nastavnika i istra`iva~a u odgovaraju}em nau~nom zvawu, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu na kome se brani doktorska disertacija.

- 17 ^lan 59. Odbranom doktorske disertacije sti~e se pravo na promociju u nau~ni stepen doktora nauka. Promociju doktora nauka obavqa rektor univerziteta, po postupku utvr|enom statutom univerziteta. 1.7. Po~asni doktorat

^lan 60. Licu koje je svojim delima unapredilo nau~nu misao i licu koje je naro~ito zaslu`no za napredak nauke, tehnike, tehnologije, kulture i umetnosti, univerzitet mo`e, kao priznawe, dodeliti po~asni doktorat. Univerzitet mo`e dodeliti po~asni doktorat i strancu. Op{tim aktom univerziteta bli`e se ure|uju uslovi i postupak za dodelu po~asnog doktorata.

2. Nau~na i umetni~ka delatnost^lan 61. Nau~ni, odnosno umetni~ki i obrazovni rad delovi su jedinstvene nau~no-obrazovne, odnosno umetni~ko-obrazovne delatnosti univerziteta i fakulteta. Univerzitet, odnosno fakultet mo`e da osniva inkubatore i inovacione centre, u skladu sa posebnim zakonom. ^lan 62. Univerzitet i fakultet obavqaju nau~nu i umetni~ku delatnost kao ravnopravne oblasti svoje ukupne delatnosti. Nau~ni rad ostvaruje se kroz osnovna, primewena i razvojna istra`ivawa koja se obavqaju u ciqu podizawa kvaliteta nastave, nau~nog usavr{avawa, razvoja nau~nog i nastavnog podmlatka, uvo|ewa studenata u nau~ni rad, kao i stvarawa materijalnih uslova za rad i razvoj univerziteta i fakulteta. Umetni~ki rad univerziteta i fakulteta ostvaruje se kroz umetni~ke projekte koji se obavqaju u ciqu podizawa kvaliteta nastave, kao i kroz umetni~ke projekte kojima se unapre|uje kultura.

- 18 Nau~ni rad na univerzitetu i fakultetu obavqa se i organizuje na na~in utvr|en statutom univerziteta i fakulteta, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje nau~noistra`iva~ka delatnost. Umetni~ki rad na univerzitetu i fakultetu obavqa se i organizuje na na~in utvr|en statutom univerziteta i fakulteta. ^lan 63. Univerzitet i fakultet donose petogodi{we programe nau~nih istra`ivawa, odnosno umetni~kog rada. i godi{we

Univerzitet daje mi{qewe o delu programa nau~nog istra`ivawa, odnosno umetni~kog rada svojih ~lanova, koji finansira Republika.

IV. ZA[TITA PRAVA STUDENATA I ODGOVORNOST STUDENATA^lan 64. Radi za{tite prava i interesa studenata, na univerzitetu i fakultetu se organizuje studentski parlament. Izbori za studentski parlament univerziteta i fakulteta sprovode se jedinstveno, jednom godi{we, na neposrednim i tajnim izborima, na kojima pravo glasa i kandidovawa imaju svi studenti odnosnog univerziteta i fakulteta. Studentski parlament univerziteta bira i razre{ava studenta prorektora i predstavnike studenata u organima upravqawa univerziteta. Studentski parlament fakulteta bira i razre{ava studenta prodekana i predstavnike studenata u organima upravqawa fakulteta. Mandat studenta prorektora i studenta prodekana traje godinu dana. Polo`aj, delatnost, organizacija i nadle`nost studentskog parlamenta bli`e se odre|uje statutom studentskog parlamenta, u skladu sa zakonom. Studentski parlament mo`e davati ve}u fakulteta, odnosno ve}u univerziteta predloge koji se odnose na podizawe kvaliteta obrazovnog procesa i podnositi prigovore na organizaciju i na~in izvo|ewa nastave. Ve}e fakulteta, odnosno ve}e univerziteta razmatra predloge i prigovore iz stava 7. ovog ~lana i o wima se izja{wava. Predstavnici studentskog parlamenta imaju prisustvuju sednicama ve}a univerziteta, odnosno fakulteta. pravo da

- 19 Univerzitet, odnosno fakultet du`an je da obezbedi odgovaraju}e prostorije i druge nu`ne uslove za rad studentskog parlamenta, u skladu sa statutom univerziteta, odnosno fakulteta. ^lan 65. U~esnik konkursa za upis mo`e podneti prigovor na regularnost konkursa, regularnost ispita, redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija dekanu, odnosno rektoru ako se prigovor odnosi na studije koje organizuje univerzitet, u roku od tri dana od dana objavqivawa liste na oglasnoj tabli fakulteta, odnosno univerziteta. Po prigovoru u~esnika konkursa dekan, odnosno rektor donosi re{ewe u roku od tri dana od dana prijema prigovora. Kandidat mo`e izjaviti `albu savetu fakulteta, odnosno savetu univerziteta u roku od tri dana od dana prijema re{ewa. Savet fakulteta, odnosno savet univerziteta re{ava po `albi u roku od tri dana od dana wenog prijema. ^lan 66. Student mo`e podneti prigovor: 1) na ocenu dobijenu na ispitu ako smatra da ispit nije obavqen u skladu sa ovim zakonom ili statutom fakulteta, odnosno univerziteta; 2) na akt kojim mu nije odobren upis u narednu godinu studija, ako smatra da nije donet u skladu sa ovim zakonom ili statutom fakulteta, odnosno univerziteta. Student podnosi prigovor dekanu u roku od tri dana od dana saop{tewa ocene, odnosno prijema akta. Dekan donosi re{ewe po prigovoru studenta, uz konsultaciju sa studentom prodekanom, a u roku od pet dana od dana prijema prigovora. ^lan 67. Student mo`e podneti prijavu dekanu fakulteta u slu~aju neprimerenog pona{awa zaposlenih na fakultetu u roku od 15 dana od nastupawa slu~aja. Dekan je du`an da prijavu razmotri i, uz konsultaciju sa studentom prodekanom odlu~i o woj, u roku od 15 dana od dana prijema prijave.

- 20 ^lan 68. Student odgovara za povredu obaveze koja je u vreme izvr{ewa bila utvr|ena op{tim aktom fakulteta. Za lak{u povredu obaveze studentu se izri~e disciplinska mera opomene ili ukora, a za te`u povredu obaveze disciplinska mera strogog ukora ili iskqu~ewa najdu`e do jedne {kolske godine. Disciplinski postupak ne mo`e se pokrenuti po isteku tri meseca od dana saznawa za povredu obaveze i u~inioca, odnosno {est meseci od dana kada je povreda u~iwena. Op{tim aktom fakulteta utvr|uju se lak{e i te`e povrede obaveza studenata, disciplinski organi i disciplinski postupak za utvr|ivawe odgovornosti studenata.

V. NASTAVNICI I SARADNICI UNIVERZITETA 1. Zvawa nastavnika i saradnika univerziteta^lan 69. Zvawa nastavnika univerziteta jesu: docent, vanredni profesor i redovni profesor. Zvawa nastavnika stranog jezika na nemati~nom fakultetu, osim zvawa predvi|enih u stavu 1. ovog ~lana, jesu i zvawa predava~ i vi{i predava~. ^lan 70. Zvawa saradnika univerziteta jesu: asistent - pripravnik, asistent, lektor i vi{i lektor. Zvawa saradnika za stru~no-umetni~ke nastavne predmete na akademiji umetnosti, odnosno fakultetu umetnosti, kao i na drugom fakultetu jesu: stru~ni saradnik, vi{i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik. U umetni~ko-obrazovnom radu na akademiji umetnosti, odnosno fakultetu umetnosti u~estvuju i umetni~ki saradnici u zvawima: umetni~ki saradnik - asistent, umetni~ki saradnik, vi{i umetni~ki saradnik i samostalni saradnik. Fakultet mo`e imati u radnom odnosu i saradnika bez saradni~kog zvawa. Statutom fakulteta ure|uju se uslovi i na~in zasnivawa radnog odnosa saradnika iz stava 4. ovog ~lana.

- 21 ^lan 71. Nastavnik i saradnik biraju se u zvawe za u`u nau~nu, odnosno umetni~ku oblast. U`e nau~ne oblasti utvr|uju se statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

2. Uslovi za izbor nastavnika univerziteta^lan 72. Za docenta mo`e biti izabrano lice koje ima: 1) se bira; 2) nau~ne, odnosno stru~ne radove objavqene u nau~nim ~asopisima ili zbornicima, sa recenzijama; 3) sposobnost za nastavni rad. nau~ni stepen doktora nauka iz u`e nau~ne oblasti za koju

Za vanrednog profesora mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova iz stava 1. ovog ~lana, ima: 1) vi{e nau~nih radova od zna~aja za razvoj nauke u u`oj nau~noj oblasti objavqenih u me|unarodnim ili vode}im doma}im ~asopisima, sa recenzijama; 2) originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, patent, originalni metod, novu sortu i sl.), odnosno rukovo|ewe ili u~e{}e u nau~nim projektima; 3) objavqeni uxbenik ili monografiju ili praktikum ili zbirku zadataka za u`u nau~nu oblast za koju se bira; 4) vi{e radova saop{tenih na me|unarodnim ili doma}im nau~nim skupovima. Za redovnog profesora mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova iz stava 1. ovog ~lana, ima: 1) ve}i broj nau~nih radova koji uti~u na razvoj nau~ne misli u u`oj oblasti objavqenih u me|unarodnim ili vode}im doma}im ~asopisima, sa recenzijama; 2) ve}i broj nau~nih radova me|unarodnim ili doma}im nau~nim skupovima; 3) i saop{tewa iznetih na

objavqeni uxbenik ili monografiju;

4) originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, patent, originalni metod, novu sortu i sl.), odnosno u~estvovawe ili rukovo|ewe u nau~nim projektima; 5) ostvarene rezultate u razvoju nau~no-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija. Statutom fakulteta bli`e se ure|uju uslovi iz st. 1. do 3. ovog ~lana, kao i na~in utvr|ivawa ispuwenosti pedago{kih uslova.

- 22 ^lan 73. Za docenta, vanrednog i redovnog profesora na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti mo`e biti izabrano lice koje ispuwava uslove utvr|ene ~lanom 72. ovog zakona. Za docenta iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, priznata umetni~ka dela, odnosno ostvarewa i sposobnost za nastavni rad. Za vanrednog profesora iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, umetni~ka dela, odnosno ostvarewa od zna~aja za razvoj umetnosti i sposobnost za nastavni rad. Za redovnog profesora iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, izuzetna umetni~ka dela, odnosno ostvarewa koja su zna~ajnije uticala na razvoj kulture i umetnosti i sposobnost za nastavni rad. Za nastavnika iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e biti izabrano i lice koje ima vrhunska umetni~ka ostvarewa i sposobnost za nastavni rad. Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti i fakulteta koji nije mati~an za umetnost odre|uju se umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti za koje se izbor nastavnika obavqa pod uslovima iz st. 2. do 5. ovog ~lana i bli`e utvr|uju uslovi za izbor u svako od tih zvawa. ^lan 74. Za predava~a stranog jezika na nemati~nom fakultetu mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe i objavqene stru~ne, odnosno nau~ne radove u odgovaraju}oj nau~noj oblasti i sposobnost za nastavni rad. Za vi{eg predava~a stranog jezika na nemati~nom fakultetu mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova predvi|enih stavom 1. ovog ~lana, ima i akademski naziv magistra nauka.

3. Uslovi za izbor saradnika univerziteta^lan 75. Za asistenta - pripravnika mo`e da bude izabrano lice sa visokim obrazovawem i koje na osnovnim studijama ima prose~nu ocenu najmawe 8 (osam). Za asistenta mo`e da bude izabrano lice koje ima akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti i ima smisla za nastavni rad.

- 23 Za asistenta iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog nastavnog predmeta mo`e da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, ako u toj oblasti nisu organizovane magistarske studije. Za asistenta klini~kog predmeta utvr|enog statutom medicinskog i stomatolo{kog fakulteta, mo`e da bude izabrano lice koje ima akademski naziv magistra nauka i koje je zavr{ilo specijalizaciju, u skladu sa posebnim zakonom. Za lektora stranog jezika mo`e da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, prose~nu ocenu najmawe 8 (osam) na osnovnim studijama, koje u potpunosti vlada tim stranim jezikom i ima smisla za nastavni rad. Za vi{eg lektora mo`e da bude izabrano lice koje, pored uslova iz stava 5. ovog ~lana, ima objavqene stru~ne, odnosno nau~ne radove. ^lan 76. Zvawe stru~nog saradnika umetni~ke, odnosno stru~noumetni~ke oblasti mo`e da stekne lice koje ima odgovaraju}e stru~ne rezultate. Zvawe vi{eg stru~nog saradnika umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e da stekne lice koje ima visoko obrazovawe i priznate stru~ne radove. Zvawe samostalnog stru~nog saradnika umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e da stekne lice koje ima visoko obrazovawe i stru~ne rezultate od zna~aja za razvoj struke ili umetnosti. Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti i fakulteta koji nije mati~an za umetnost bli`e se utvr|uju uslovi za izbor saradnika iz st. 1. do 3. ovog ~lana. Za umetni~kog saradnika - asistenta mo`e da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, akademski naziv magistra umetnosti, odnosno stru~ni naziv specijaliste, umetni~ke rezultate i smisao za umetni~ku saradwu i nastavni rad. Za umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, priznate umetni~ke rezultate i sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad. Za vi{eg umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, visoke umetni~ke rezultate i izrazitu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad. Za samostalnog umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, izuzetna umetni~ka ostvarewa koja su od zna~aja za razvoj kulture i umetnosti, zna~ajna priznawa za umetni~ki rad i naro~itu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.

- 24 Za umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano i lice koje ima vrhunska umetni~ka ostvarewa, priznawa za umetni~ki rad i naro~itu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad. Uslovi za izbor umetni~kog saradnika bli`e se utvr|uju statutom akademije umetnosti.

4. Zvawa istra`iva~a^lan 77. Zvawa istra`iva~a na univerzitetu, fakultetu i institutu jesu: istra`iva~-pripravnik, istra`iva~-saradnik, nau~ni saradnik, vi{i nau~ni saradnik i nau~ni savetnik. Uslovi i postupak sticawa istra`iva~kih i nau~nih zvawa ure|uju se posebnim zakonom. ^lan 78. Zvawa nastavnika i saradnika ste~ena po odredbama ovog zakona odgovaraju zvawima utvr|enim zakonom kojim se ure|uje nau~noistra`iva~ka delatnost, i to: 1) 2) 3) 4) 5) zvawe asistent-pripravnik - zvawu istra`iva~-pripravnik; zvawe asistent - zvawu istra`iva~-saradnik; zvawe docent - zvawu nau~ni saradnik; zvawe vanredni profesor - zvawu vi{i nau~ni saradnik; zvawe redovni profesor - zvawu nau~ni savetnik.

Zvawa umetni~ki saradnik-asistent, umetni~ki saradnik, vi{i umetni~ki saradnik i samostalni umetni~ki saradnik na akademiji umetnosti odgovaraju zvawima: istra`iva~ saradnik, nau~ni saradnik, vi{i nau~ni saradnik i nau~ni savetnik.

5. Postupak za izbor nastavnika, saradnika i istra`iva~a^lan 79. Za nastavnika, osim redovnog profesora, bira se lice na pet godina, a za saradnika na ~etiri godine. Za asistenta-pripravnika bira se lice na ~etiri godine, bez mogu}nosti ponovnog izbora u isto zvawe. Izborno ve}e fakulteta mo`e izabranom asistentu-pripravniku koji je upisao doktorske studije produ`iti radni odnos za godinu dana.

- 25 ^lan 80. Izbor u zvawe i zasnivawe radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika fakulteta obavqa se najkasnije u roku od {est meseci od dana objavqivawa konkursa. Nastavnik, osim redovnog profesora i saradnik zasnivaju radni odnos na odre|eno vreme. ^lan 81. Dekan donosi odluku o objavqivawu konkursa za izbor nastavnika, odnosno saradnika najkasnije {est meseci pre isteka vremena za koje je nastavnik, odnosno saradnik biran. ^lan 82. Izborno ve}e fakulteta obrazuje komisiju za pripremu izve{taja (u daqem tekstu: Komisija) u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa. ^lan 83. Komisija se sastoji od najmawe tri nastavnika, istra`iva~a ili umetnika iz nau~ne oblasti, odnosno umetnosti za koju se nastavnik, odnosno saradnik bira, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu. ^lanovi Komisije su u istom ili vi{em zvawu od zvawa u koje se nastavnik bira. ^lan 84. Komisija priprema izve{taj o svim prijavqenim kandidatima u roku od 60 dana od dana isteka roka za prijavqivawe kandidata na konkurs. Ako Komisija ne pripremi izve{taj u roku iz stava 1. ovog ~lana izborno ve}e fakulteta obrazuje novu komisiju. ^lan 85. Izve{taj Komisije sadr`i: biografske podatke; pregled i mi{qewe o dosada{wem nau~nom, stru~nom, odnosno umetni~kom radu svakog prijavqenog kandidata; podatke o objavqenim radovima; mi{qewe o ispuwenosti drugih uslova za rad utvr|enih ovim zakonom; i predlog za izbor kandidata u odre|eno zvawe nastavnika, odnosno saradnika. Izve{taj Komisije stavqa se na uvid javnosti 30 dana, na na~in utvr|en statutom fakulteta.

- 26 ^lan 86. Izbor kandidata u zvawe nastavnika i saradnika obavqa izborno ve}e fakulteta. Fakultet mo`e obrazovati izborno ve}e za svaku nau~nu, odnosno umetni~ku oblast ako je mati~an za dve ili vi{e nau~nih, odnosno umetni~kih oblasti, u skladu sa statutom fakulteta. Izborno ve}e ~ine nastavnici fakulteta. Statutom fakulteta mo`e se utvrditi da, kad izborno ve}e odlu~uje o izboru u saradni~ka zvawa, u wegov sastav ulaze i saradnici fakulteta. Izborno ve}e odlu~uje o izboru u zvawe nastavnika, odnosno saradnika ako je prisutno najmawe dve tre}ine ~lanova koji imaju pravo da odlu~uju. Odluku o izboru u zvawe nastavnika donose ~lanovi izbornog ve}a iz reda nastavnika u istom ili vi{em zvawu, a odluku o izboru u zvawe saradnika svi ~lanovi izbornog ve}a. Odluka o izboru u zvawe donosi se ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova koji imaju pravo da odlu~uju. Ako izborno ve}e ne izabere predlo`enog predlo`eni kandidat mo`e podneti prigovor savetu fakulteta. Ako izborno ve}e ne izabere kandidata, dekan objavquje novi konkurs. nijednog od kandidata, predlo`enih

U postupku izbora nastavnika i saradnika studenti mogu dati mi{qewe o wihovom pedago{kom radu. Prilikom izbora nastavnika i saradnika na nemati~nom fakultetu, prethodno se pribavqa mi{qewe mati~nog fakulteta. ^lan 87. Dekan dostavqa akt o izboru u zvawe nastavnika univerzitetu na saglasnost. Lice izabrano odlukom izbornog ve}a fakulteta u zvawe nastavnika mo`e podneti prigovor na akt univerziteta kojim nije data saglasnost na odluku izbornog ve}a fakulteta ovla{}enom organu univerziteta u roku od 15 dana od dana dostavqawa odluke. Prigovor fakulteta. Ako ovla{}eni organ univerziteta i po odlu~ivawu po prigovoru ne da saglasnost na akt o izboru u zvawe nastavnika, dekan objavquje novi konkurs. Po dobijenoj saglasnosti dekan sa izabranim licem zakqu~uje ugovor o radu. iz stava 2. se podnosi preko izbornog ve}a

- 27 ^lan 88. Ako se na konkurs za izbor nastavnika i saradnika, osim asistenta-pripravnika, ne prijave kandidati ili se prijave kandidati koji ne ispuwavaju uslove za to radno mesto, dekan fakulteta mo`e zakqu~iti ugovor o izvo|ewu oblika nastave za odgovaraju}u nau~nu, odnosno umetni~ku oblast sa nastavnikom, odnosno saradnikom drugog fakulteta koji je izabran za u`u nau~nu, odnosno umetni~ku oblast kojoj pripada taj predmet, najvi{e za jednu {kolsku godinu. ^lan 89. Lice izabrano u zvawe nastavnika univerziteta mo`e biti preuzeto u radni odnos na drugom fakultetu u istom zvawu na osnovu sporazuma koji zakqu~uju fakulteti, uz saglasnost nastavnika. 6. Prava i obaveze iz radnog odnosa

^lan 90. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti nastavnika i saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno fakultetu primewuje se zakon kojim se ure|uju radni odnosi, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ^lan 91. O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima nastavnika, saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno fakultetu odlu~uje rektor, odnosno dekan. O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima rektora univerziteta, odnosno dekana fakulteta odlu~uje savet univerziteta, odnosno fakulteta. ^lan 92. Nastavniku posle pet godina rada provedenih u nastavi na fakultetu mo`e biti odobreno pla}eno odsustvo u trajawu od jedne {kolske godine radi stru~nog i nau~nog usavr{avawa, u skladu sa statutom fakulteta. ^lan 93. Nastavniku i saradniku koji se nalaze na odslu`ewu vojnog roka, porodiqskom odsustvu ili bolovawu du`em od jedne godine, izborni period se produ`ava za to vreme.

- 28 ^lan 94. Na predlog ve}a fakulteta istra`iva~ u nau~nom zvawu mo`e: u~estovovati u izvo|ewu predavawa na magistarskim i doktorskim studijama, biti mentor i ocewivati studente na ispitima iz tih studija, biti ~lan komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, odnosno doktorske disertacije. Istaknuti nau~nik, stru~wak ili umetnik mo`e biti pozvan da u~estvuje u ostvarivawu dela nastave na univerzitetu i fakultetu. Statutom univerziteta, odnosno fakulteta bli`e se ure|uju uslovi i na~in anga`ovawa lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana. ^lan 95. Nastavnik u okviru 40-~asovne radne sedmice ostvaruje sve oblike obrazovnog, nau~nog, zdravstvenog, odnosno umetni~kog rada utvr|ene nastavnim planom. Mentorstvo mo`e obavqati samo nastavnik koji je u radnom odnosu na tom fakultetu s punim ili nepunim radnim vremenom. Saradnik u okviru 40-~asovne radne sedmice izvodi ve`be, kolokvijume i druge oblike nastave, izuzev predavawa i ispita. U izvo|ewu oblika nastave iz stava 3. ovog ~lana mogu u~estvovati i studenti na magistarskim i doktorskim studijama. Radne obaveze nastavnika i saradnika utvr|uju se op{tim aktom univerziteta, odnosno fakulteta. ^lan 96. Nastavu iz klini~kih nastavnih predmeta na medicinskom, stomatolo{kom i farmaceutskom fakultetu mo`e izvoditi nastavnik i asistent ako istovremeno obavqa i rad u odgovaraju}oj klinici ili institutu u okviru punog radnog vremena. Raspored nastavnog, nau~nog i zdravstvenog rada nastavnika i saradnika u okviru 40-~asovne radne sedmice ure|uje se op{tim aktom univerziteta, odnosno fakulteta. ^lan 97. Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti, vi{i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik mogu izvoditi, samostalno ili u saradwi sa nastavnikom, nastavu iz dela programa ili pojedinih oblika stru~nog, odnosno umetni~kog rada, obuku iz stru~nih znawa i ve{tina, prakti~ni rad, ve`be i druge poslove utvr|ene statutom.

- 29 ^lan 98. Nastavniku prestaje radni odnos na kraju {kolske godine u kojoj je navr{io 65 godina `ivota. ^lan 99. Na predlog ve}a fakulteta, profesor u penziji mo`e u~estvovati u izvo|ewu predavawa na magistarskim i doktorskim studijama, ocewivati studente na ispitima iz tih studija, biti ~lan komisije za izbor nastavnika i saradnika, kao i ~lan komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, odnosno doktorske disertacije.

VI. ORGANI UPRAVQAWA I STRU^NI ORGANI^lan 100. Organi upravqawa na univerzitetu jesu: rektor i savet univerziteta. Stru~ni organ univerziteta je nau~no-nastavno, nastavno-umetni~ko ve}e (u daqem tekstu: ve}e univerziteta). odnosno

Statutom univerziteta mogu se predvideti i drugi stru~ni organi univerziteta, kao: stru~na ve}a po oblastima nauka, odnosno po disciplinama (u daqem tekstu: stru~na ve}a), nastavno-nau~na, odnosno nastavno-umetni~ka ve}a grupacija srodnih fakulteta (u daqem tekstu: ve}a grupacija). Sastav, delokrug, broj ~lanova, na~in izbora i trajawe mandata, kao i na~in odlu~ivawa organa iz stava 3. ovog ~lana ure|uje se statutom univerziteta. ^lan 101. Rektor rukovodi radom univerziteta. Univerzitet ima jednog ili vi{e prorektora, u skladu sa statutom univerziteta. Izbor rektora i prorektora obavqa se bez konkursa, na dve godine iz reda redovnih profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na jednom od fakulteta. Isto lice mo`e biti izabrano za rektora, odnosno prorektora najvi{e dva puta. Univerzitet ima i studenta prorektora.

- 30 ^lan 102. Rektora i prorektora bira i razre{ava savet univerziteta. Kandidate za rektora predla`e nau~no-nastavno, odnosno nastavno-umetni~ko ve}e fakulteta i instituta u sastavu univerziteta. Kandidate za prorektora predla`e kandidat za rektora iz reda redovnih profesora. ^lan 103. Savet univerziteta ~ine: 1) 2) po dva predstavnika fakulteta u sastavu univerziteta; po jedan predstavnik instituta u sastavu univerziteta;

3) predstavnici studentskog parlamenta univerziteta, i to jedna ~etvrtina od ukupnog broja predstavnika fakulteta i instituta iz ta~. 1) i 2) ovog stava; 4) predstavnici osniva~a, i to jedna ~etvrtina od ukupnog broja predstavnika fakulteta i instituta iz ta~. 1) i 2) ovog stava. Mandat ~lanova saveta univerziteta traje dve godine. ^lanove saveta univerziteta iz reda predstavnika osniva~a imenuje osniva~. Kada je osniva~ Republika, ~lanove saveta univerziteta iz reda predstavnika osniva~a imenuje Vlada. Na konstitutivnoj sednici verifikacija mandata ~lanova saveta. ^lan 104. Savet univerziteta: 1) donosi statut univerziteta; saveta univerziteta vr{i se

2) usvaja finansijski plan, izve{taje o poslovawu i godi{wi obra~un univerziteta; 3) investicije; 4) donosi godi{wi program rada univerziteta; 5) razmatra pitawa studentskog standarda i daje predloge nadle`nim organima za unapre|ivawe stawa u toj oblasti; 6) donosi akt univerzitetskih katedara; o obrazovawu univerzitetskih centara i odlu~uje o kori{}ewu sredstava univerziteta za

- 31 7) donosi odluku predlog ve}a univerziteta; 8) univerzitet; 9) 10) 11) 12) bira i razre{ava rektora i prorektora univerziteta; bira predsednika saveta; bira generalnog sekretara univerziteta; obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta. o dodeqivawu po~asnog doktorata na

donosi odluku o osnivawu organizacije ~iji je osniva~

Savet univerziteta donosi odluke ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova, a o pitawima iz ta~. 9), 10) i 11) tajnim glasawem. ^lan 105. Ve}e univerziteta ~ine dekani fakulteta, direktori instituta i po jedan redovni profesor sa svakog fakulteta u sastavu univerziteta. Statutom univerziteta mo`e se odrediti i ve}i broj ~lanova ve}a univerziteta iz reda redovnih profesora, odnosno nau~nih savetnika. Rektor i prorektori su ~lanovi ve}a univerziteta po funkciji. Rektor je predsednik ve}a univerziteta po funkciji. ^lan 106. Ve}e univerziteta: 1) utvr|uje predlog statuta univerziteta;

2) daje mi{qewe o predlogu normativa i standarda uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz buxeta, kao i o materijalnim sredstvima za wihovo ostvarivawe, na predlog fakulteta; 3) utvr|uje normative i standarde nastave; 4) donosi program nau~nih istra`ivawa, odnosno program umetni~kih projekata univerziteta; 5) utvr|uje mati~nost fakulteta za osnovne, magistarske i doktorske studije i davawe doktorata; 6) univerzitet; 7) sprovodi postupak za dodeqivawe po~asnog doktorata; 8) daje mi{qewe o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta i koji pla}aju {kolarinu; 9) donosi pravilnik o postupku davawa saglasnosti na odluku o izboru u zvawa nastavnika; donosi nastavni plan i program studija koje organizuje

- 32 10) donosi pravilnike o radu univerzitetskih centara i univerzitetskih katedara; 11) preispituje odluke stru~nih organa univerziteta iz ~lana 100. ovog zakona, na zahtev fakulteta; 12) najmawe jednom godi{we razmatra izve{taj o ostvarivawu programa nau~nih istra`ivawa koji donosi univerzitet; 13) predla`e savetu univerziteta obrazovawe univerzitetskih centara i univerzitetskih katedara; 14) nadle`nosti; 15) daje saglasnost na nastavne planove osnovnih, magistarskih i doktorskih studija fakulteta; 16) obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta. razmatra i priprema odluke za savet univerziteta iz svoje

O pitawima iz svoje nadle`nosti ve}e univerziteta odlu~uje ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova. ^lan 107. Saglasnost na odluku fakulteta o izboru u zvawe nastavnika, na predlog teme doktorske disertacije i na referat o podnetoj doktorskoj disertaciji daje ve}e univerziteta, odnosno stru~ni organ koji ono ovlasti. ^lan 108. Organi upravqawa na fakultetu jesu: dekan i savet fakulteta. Stru~ni organ fakulteta je nau~no-nastavno, odnosno nastavno-umetni~ko ve}e fakulteta (u daqem tekstu: ve}e fakulteta). Fakultet mo`e imati i druge stru~ne organe, u skladu sa svojim statutom. ^lan 109. Dekan rukovodi radom fakulteta. Fakultet ima jednog ili vi{e prodekana. Izbor dekana obavqa se bez konkursa, na dve godine, iz reda profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu. Izbor prodekana obavqa se bez konkursa, na dve godine, iz reda profesora i docenata koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu. Fakultet ima i studenta prodekana.

- 33 ^lan 110. Dekana fakulteta bira i razre{ava savet fakulteta. Kandidate za dekana predla`e ve}e fakulteta. Kandidat za dekana predla`e kandidate za prodekana iz reda nastavnika fakulteta. Isto lice mo`e biti izabrano za dekana, odnosno prodekana najvi{e dva puta. ^lan 111. Savet fakulteta ~ine: 1) ~etrnaest predstavnika fakulteta, i to dvanaest predstavnika koje bira ve}e fakulteta i dva predstavnika koje biraju ostali zaposleni, na na~in utvr|en statutom fakulteta; 2) 3) ~etiri predstavnika studentskog parlamenta fakulteta; ~etiri predstavnika osniva~a.

Mandat ~lanova saveta fakulteta traje dve godine. ^lanove saveta fakulteta iz reda osniva~a imenuje osniva~. Kada je osniva~ Republika, ~lanove saveta fakulteta iz reda osniva~a imenuje Vlada. Na konstitutivnoj sednici verifikacija mandata ~lanova saveta. ^lan 112. Savet fakulteta: 1) donosi statut fakulteta; 2) usvaja finansijski plan, izve{taje o poslovawu i godi{wi obra~un fakulteta; 3) 4) odlu~uje o kori{}ewu sredstava fakulteta za investicije; donosi godi{wi program rada fakulteta; saveta fakulteta vr{i se

5) donosi odluku o obrazovawu unutra{wih organizacionih jedinica, na predlog ve}a fakulteta; 6) 7) bira i razre{ava dekana i prodekana fakulteta; bira predsednika saveta;

8) odlu~uje o prigovorima podnetim u postupku izbora u zvawe nastavnika, odnosno saradnika; 9) fakulteta. Savet fakulteta donosi odluke ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova, a o pitawima iz ta~. 6) i 7) ovog ~lana tajnim glasawem. obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta i

- 34 ^lan 113. Ve}e fakulteta ~ine nastavnici i saradnici fakulteta. Broj ~lanova, trajawe mandata, sastav i na~in izbora ve}a fakulteta utvr|uju se statutom fakulteta. Dekan i prodekan su ~lanovi ve}a fakulteta po funkciji. Dekan je predsednik ve}a fakulteta po funkciji. ^lan 114. Ve}e fakulteta: 1) utvr|uje predlog statuta fakulteta;

2) donosi nastavni plan osnovnih, magistarskih i doktorskih studija po odsecima, grupama ili smerovima, uz saglasnost univerziteta; 3) donosi nastavni plan i program specijalisti~kih studija i drugih oblika stru~nog obrazovawa i usavr{avawa; 4) donosi program nau~nih istra`ivawa, odnosno umetni~kih projekata fakulteta; 5) odlu~uje o organizovawu magistarskih i doktorskih studija i oblicima stru~nog obrazovawa i usavr{avawa na stranom jeziku; 6) 7) 8) odobrava teme magistarskih teza i doktorskih disertacija; donosi odluke o osnivawu ili ukidawu katedara; donosi pravilnike o radu organizacionih jedinica;

9) bira predstavnike fakulteta, odnosno instituta u sastavu fakulteta za savet fakulteta i savet univerziteta; 10) predla`e univerzitetu mati~nost fakulteta za osnovne, magistarske i doktorske studije; 11) daje mi{qewe univerzitetu o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta i koji pla}aju {kolarinu; 12) utvr|uje mere za podsticawe razvoja izrazito uspe{nih i darovitih studenata; 13) najmawe jednom godi{we razmatra izve{taj o ostvarivawu programa nau~nih istra`ivawa koji donosi fakultet; 14) razmatra i priprema predloge o pitawima o kojima odlu~uje savet fakulteta; 15) obavqa i druge poslove utvr|ene statutom fakulteta.

- 35 -

VII. REPUBLI^KI SAVET ZA RAZVOJ UNIVERZITETSKOG OBRAZOVAWA^lan 115. Vlada obrazuje Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovawa (u daqem tekstu: Republi~ki savet). ^lan 116. Republi~ki savet ~ine rektori i prorektori univerziteta u Republici i deset ~lanova koje imenuje Vlada. ^lan 117. Republi~ki savet ima predsednika koji se bira iz reda ~lanova Republi~kog saveta. ^lan 118. Republi~ki savet razmatra pitawa interesa za razvoj univerzitetske delatnosti, i to: i donosi odluke od

1) utvr|uje predlog uslova za po~etak rada i obavqawa delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta; 2) materijalni polo`aj univerziteta i fakulteta i u~e{}e univerzitetskog obrazovawa u dru{tvenom proizvodu; 3) razvoj i kapacitete univerzitetskog obrazovawa; programa 4) u~e{}e univerziteta u ostvarivawu nau~noistra`iva~kog rada od zna~aja za Republiku; 5) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom.

Republi~ki savet donosi poslovnik o svom radu.

VIII. NOSTRIFIKACIJA I EKVIVALENCIJA^lan 119. Licu koje je u inostranstvu steklo visoko obrazovawe, specijalisti~ko obrazovawe, akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti ili nau~ni stepen doktora nauka nostrifikuje se diploma, u skladu sa ovim zakonom.

- 36 U postupku nostrifikacije diplome utvr|uje se stepen i vrsta stru~ne spreme i stru~ni naziv koji pripada imaocu diplome ste~ene u inostranstvu, kao i prava u pogledu nastavka studija i zapo{qavawa. U postupku ekvivalencije izjedna~ava se strana {kolska isprava sa ispravom ste~enom u Republici u pogledu prava za nastavqawe studija. ^lan 120. Ve}e odgovaraju}eg fakulteta sprovodi postupak nostrifikacije diplome, odnosno utvr|uje ekvivalentnost strane {kolske javne isprave. Ukoliko u Republici nema odgovaraju}eg fakulteta, odnosno studijske grupe, nostrifikaciju diplome, utvr|ivawe stru~nog naziva, kao i utvr|ivawe ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave obavqa univerzitet. Za obavqawe poslova iz stava 2. ovog ~lana univerzitet obrazuje komisiju iz reda univerzitetskih nastavnika odgovaraju}eg stru~nog profila. Uslovi i postupak nostrifikacije diplome, odnosno utvr|ivawe ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave bli`e se ure|uje statutom univerziteta i fakulteta. ^lan 121. Fakultet, odnosno univerzitet trajno ~uva dokumentaciju o obavqenoj nostrifikaciji diplome, odnosno utvr|enoj ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave i o tome vodi evidenciju. Sadr`aj obrasca i na~in vo|ewa evidencije iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar prosvete i sporta.

IX. EVIDENCIJA I JAVNE ISPRAVE^lan 122. Fakultet vodi: mati~nu kwigu studenata, evidenciju o izdatim diplomama i zapisnik o polagawu ispita. Univerzitet vodi kwigu promovisanih doktora nauka, kwigu po~asnih doktora, kao i evidencije iz stava 1. ovog ~lana kada neposredno organizuje odre|ene programe obrazovawa. Evidencija iz st. 1. i 2. ovog ~lana vodi se na srpskom jeziku, na }irili~kom pismu. Na teritoriji op{tine u kojoj je u slu`benoj upotrebi i

- 37 latini~ko pismo, evidencija se vodi i na latini~kom pismu. Tekst na latini~kom pismu ispisuje se ispod teksta na }irili~kom pismu. Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne mawine mati~na kwiga studenata i evidencija o izdatim diplomama vodi se na srpskom jeziku na }irili~kom pismu i na jeziku i pismu nacionalne mawine. Mati~na kwiga studenata, kwiga promovisanih doktora nauka i po~asnih doktora trajno se ~uvaju. Sadr`aj obrasca i na~in vo|ewa evidencije propisuje ministar prosvete i sporta. Na osnovu podataka univerzitet izdaje javne isprave. iz evidencije fakultet, odnosno

Javne isprave, u smislu ovog zakona, jesu: studentska kwi`ica (indeks); diploma o ste~enom visokom obrazovawu, stru~nom nazivu specijaliste, akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, nau~nom stepenu doktora nauka; i uverewe o savladanom programu stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa. Univerzitet, odnosno fakultet izdaje javne isprave na srpskom jeziku, na }irili~kom pismu. Na teritoriji op{tine u kojoj je u slu`benoj upotrebi i latini~ko pismo, univerzitet, odnosno fakultet izdaje javne isprave i na latini~kom pismu. Tekst na latini~kom pismu ispisuje se ispod teksta na }irili~kom pismu. Kad se nastava na univerzitetu, odnosno fakultetu ostvaruje na jeziku nacionalne mawine i na nekom od svetskih jezika javne isprave se izdaju na obrascu koji je {tampan dvojezi~no: na srpskom jeziku na }irili~kom pismu i na jeziku i pismu na kome se izvodi nastava. Sadr`aj obrasca javne isprave propisuje ministar prosvete i sporta. ^lan 123. Diplomu o ste~enom visokom obrazovawu, akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti i nau~nom stepenu doktora nauka potpisuju dekan fakulteta i rektor univerziteta kada diplomu izdaje fakultet koji je u sastavu univerziteta. Diplome iz stava 1. ovog ~lana overavaju se suvim `igom univerziteta. Diplomu fakulteta. Diplome koje izdaje univerzitet potpisuje rektor univerziteta. Kada univerzitet organizuje studije zajedno sa stranim univerzitetom ili me|unarodnom organizacijom, diplomu potpisuje rektor univerziteta i ovla{}eno lice te organizacije. o stru~nom nazivu specijaliste potpisuje dekan

- 38 ^lan 124. Diploma o ste~enom visokom obrazovawu, akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, stru~nom nazivu specijaliste i nau~nom stepenu doktora nauka ogla{ava se ni{tavom: 1) 2) ako je izdata od neovla{}ene organizacije; ako je potpisana od neovla{}enog lica;

3) ako lice nije polo`ilo sve ispite na na~in i po postupku utvr|enom zakonom i nastavnim programom fakulteta, odnosno univerziteta; 4) ako nije izdata na propisanom obrascu.

Fakultet, odnosno univerzitet ogla{ava ni{tavom diplomu iz razloga utvr|enih u stavu 1. ta~. 2) do 4) ovog ~lana. Ministar prosvete i sporta po slu`benoj du`nosti ogla{ava diplomu ni{tavom iz razloga utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana. ^lan 125. Fakultet, odnosno univerzitet ogla{ava ni{tavom diplomu o ste~enom akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, ako utvrdi da magistarska teza nije rezultat samostalnog nau~nog rada. Fakultet, odnosno univerzitet ogla{ava ni{tavom diplomu o ste~enom nau~nom stepenu doktora nauka, ako utvrdi da doktorska disertacija ne predstavqa originalni nau~ni rezultat u odre|enoj nau~noj oblasti. Ministar prosvete i sporta po slu`benoj du`nosti ogla{ava ni{tavom diplomu iz razloga utvr|enih u st. 1. i 2. ovog ~lana. ^lan 126. Univerzitet, odnosno fakultet izdaje novu javnu ispravu, posle progla{ewa originala javne isprave neva`e}im u "Slu`benom glasniku Republike Srbije", na propisanom obrascu, na osnovu podataka iz evidencije koju vodi. Javna isprava iz stava 1. ovog ~lana ima zna~aj originalne javne isprave. Na javnoj ispravi iz stava 1. ovog ~lana stavqa se naznaka da se radi o novoj javnoj ispravi koja je izdata posle progla{ewa originala javne isprave neva`e}im. Na~in stavqawa naznake iz stava 3. ovog ~lana bli`e ure|uje ministar prosvete i sporta.

- 39 ^lan 127. Lice koje nema diplomu o ste~enom visokom obrazovawu, stru~nom nazivu specijaliste, akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, nau~nom stepenu doktora nauka ili uverewe o savladanom programu stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa, a evidencija o tome, odnosno arhivska gra|a je uni{tena ili nestala, mo`e podneti zahtev op{tinskom sudu na ~ijem podru~ju je sedi{te ili je bilo sedi{te fakulteta, odnosno univerziteta, radi utvr|ivawa ste~enog obrazovawa, odnosno stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa. Zahtev sadr`i dokaze na osnovu kojih mo`e da se utvrdi da je to lice zavr{ilo studije, odnosno program stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa i potvrdu da je evidencija, odnosno arhivska gra|a uni{tena ili nestala. Potvrdu da je arhivska gra|a uni{tena ili nestala izdaje fakultet, odnosno univerzitet na kome je lice steklo obrazovawe, odnosno stalno stru~no obrazovawe i usavr{avawe, ili druga organizacija koja je preuzela evidenciju, odnosno arhivsku gra|u. Ako takva organizacija ne postoji, potvrdu izdaje Ministarstvo prosvete i sporta. ^lan 128. Re{ewe o utvr|ivawu ste~enog obrazovawa, odnosno stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa iz ~lana 127. ovog zakona donosi op{tinski sud u vanparni~nom postupku. Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana zamewuje diplomu, odnosno uverewe koje izdaje fakultet, odnosno univerzitet.

X. NA^IN FINANSIRAWA I POSLOVAWE UNIVERZITETA

^lan 129. Osnovne, magistarske i doktorske studije, kao i nau~ni, odnosno umetni~ki rad koji se obavqa u ciqu podizawa kvaliteta nastave na univerzitetu, odnosno fakultetu finansira Republika kao osniva~, prema normativima i standardima uslova rada iz ~lana 132. ovog zakona. ^lan 130. Republika obezbe|uje sredstva fakultetu, odnosno univerzitetu ~iji je osniva~, za: 1) materijalne investiciono odr`avawe; tro{kove poslovawa, amortizaciju i

- 40 2) 3) plate zaposlenih, u skladu sa zakonom; opremu;

4) obavqawe nau~nog, odnosno umetni~kog rada koji je u funkciji podizawa kvaliteta nastave; 5) 6) podmlatka; 7) 8) 9) 10) rad sa darovitim studentima; me|unarodnu saradwu; izvore informacija i informacione sisteme; druge namene, u skladu sa zakonom. nau~no i stru~no usavr{avawe nastavnika i saradnika; podsticawe razvoja nastavno-nau~nog i nastavno-umetni~kog

Sredstva se iskazuju i evidentiraju u skladu sa jedinstvenom buxetskom klasifikacijom. ^lan 131. Univerzitet, odnosno fakultet sti~e sredstva za sprovo|ewe programa u okviru svoje delatnosti na osnovu ugovora koji zakqu~uje sa Vladom. Sredstva za obavqawe delatnosti u toku jedne {kolske godine obezbe|uju se na osnovu godi{weg programa rada univerziteta, odnosno fakulteta. ^lan 132. Normative i standarde uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz buxeta, kao i materijalna sredstva za wihovo ostvarivawe utvr|uje Vlada, po pribavqenom mi{qewu univerziteta. ^lan 133. Univerzitet, odnosno fakultet ~iji je osniva~ Republika utvr|uje visinu {kolarine za studente koji pla}aju {kolarinu i visinu naknade za pojedine usluge i radwe koje vr{i univerzitet, odnosno fakultet. Sastav i strukturu {kolarine za studije koje organizuje univerzitet odnosno fakultet utvr|uje univerzitet, odnosno fakultet op{tim aktom. ^lan 134. Sredstva koja univerzitet, odnosno fakultet ~iji je osniva~ Republika ostvari od {kolarine, naknade tro{kova za studije, za inovacije

- 41 znawa i stru~no obrazovawe i usavr{avawe, od osniva~kih prava, naknade za polagawe stru~nog ispita, kao i od drugih naknada utvr|enih ovim zakonom, ~ine prihod univerziteta, odnosno fakulteta. Za pru`awe drugih nau~nih i umetni~kih usluga, kao i za obavqawe drugih poslova, univerzitet i fakultet sti~u sredstva na osnovu ugovora sa korisnicima tih usluga. Univerzitet i fakultet sti~u sredstva iz ~lana 130. stav 1. ta~ka 1) ovog zakona u srazmeri sa ostvarenim prihodom. Sredstva se iskazuju i evidentiraju u skladu sa jedinstvenom buxetskom klasifikacijom.

XI. KAZNENE ODREDBE^lan 135. Nov~anom kaznom od 21.000 do 70.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fakultet, odnosno univerzitet, ako: 1) ostvaruje nastavni plan i program koji nije donet u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 19); 2) upi{e studente preko broja utvr|enog za upis (~lan 32. stav 1); 3) upi{e studenta koji se nije prijavio na konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija (~lan 33. stav 1); 4) upi{e studenta koji nije polagao kvalifikacioni, prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti na fakultetu i studenta koji nije ostvario pravo na upis (~lan 34. st. 1. i 4). Nov~anom kaznom od 3.500 do 20.000 dinara kazni}e se i odgovorno lice na fakultetu, odnosno univerzitetu za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 136. Nov~anom kaznom od 21.000 do 70.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fakultet, odnosno univerzitet ako: 1) primi u radni odnos nastavnika, odnosno saradnika koji ne ispuwava uslove utvr|ene ovim zakonom (~l. 72. do 76) ili bez konkursa; 2) ne objavi konkurs za izbor nastavnika, odnosno saradnika u roku utvr|enom ~lanom 81. ovog zakona; 3) izborno ve}e ne obrazuje komisiju za pripremu izve{taja u roku utvr|enom ~lanom 82. ovog zakona; 4) komisija ne pripremi izve{taj o izboru nastavnika, odnosno saradnika u roku utvr|enom ~lanom 84. stav 1. ovog zakona;

- 42 5) (~lan 122). Nov~anom kaznom od 3.500 do 20.000 dinara kazni}e se i odgovorno lice na fakultetu, odnosno univerzitetu za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana. ne vodi na propisan na~in ili neuredno vodi evidenciju

XII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lan 137. Univerziteti i fakulteti usaglasi}e svoju organizaciju i op{te akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 138. Odredbe podzakonskih akata koje su se primewivale do stupawa na snagu ovog zakona, a nisu sa wim u suprotnosti, primewiva}e se do dono{ewa propisa na osnovu ovog zakona. ^lan 139. Republi~ki savet konstituisa}e se u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Saveti i ve}a univerziteta i fakulteta konstituisa}e se u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 140. Mandat rektora, prorektora, dekana i prodekana imenovanih do stupawa na snagu ovog zakona traje do 30. septembra 2002. godine. ^lan 141. Postupci za izbor nastavnika i saradnika koji su sprovedeni u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine ("Slu`beni glasnik RS", broj 20/98), podlo`ni su preispitivawu. Predlog za preispitivawe mo`e podneti odgovaraju}a katedra, kao i dekan fakulteta. Predlog za preispitivawe nije mogu} kada je re~ o postupcima za izbor u kojima su ve} u~estvovala nadle`na izborna ve}a. O prihvatawu predloga za preispitivawe nadle`no izborno ve}e odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova ve}a. Sastav

- 43 izbornog ve}a odre|uje se prema zvawu koje su ~lanovi imali u momentu stupawa na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, a nadle`nost prema ~lanu 86. stav 5. ovog zakona. Nadle`no izborno ve}e mo`e odlu~iti da se postupak izbora ponovi u celini ili delimi~no. Ponovni postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona. Nadle`no izborno ve}e odlu~uje o predlogu za preispitivawe u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Ukoliko nastavnik i saradnik nisu u postupku preispitivawa izabrani u odre|eno zvawe, imaju pravo da ostanu u prethodno ste~enom zvawu do isteka izbornog perioda. Postupci za izbor nastavnika i saradnika zapo~eti u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine koji nisu okon~ani, okon~a}e se po odredbama ovog zakona, a rokovi po~iwu da teku od stupawa na snagu ovog zakona. Odluke o preuzimawu nastavnika, odnosno saradnika sa drugog univerziteta, odnosno fakulteta, donete u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, ostaju na snazi ako ih nadle`no ve}e fakulteta potvrdi ili ne ospori u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Ako izborno ve}e fakulteta ne potvrdi odluke o preuzimawu, preuzeti nastavnici, odnosno saradnici imaju pravo da se vrate u radni odnos u istom statusu u kome su bili na dan preuzimawa na fakultet, odnosno univerzitet sa koga su preuzeti. Nastavnici i saradnici, kojima je radni odnos prestao nezavisno od wihove voqe u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, zasnivaju radni odnos na fakultetu na li~ni zahtev, u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona, u zvawu u kome su bili do prestanka radnog odnosa, a izborni period im se nastavqa od stawa u kome su bili u momentu prestanka radnog odnosa. ^lan 142. Nastavnici i saradnici, izabrani ili ponovo izabrani u zvawe u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, zadr`avaju sva prava i du`nosti nastavnika, odnosno saradnika prema tada ste~enom zvawu. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, nastavnici i saradnici, koji su izabrani u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, u~estvuju u radu izbornih ve}a prema zvawima koja su imali u momentu stupawa na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, a najdu`e za period od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Nastavnici i saradnici, koji su izabrani u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, a u ~ijem izboru su u~estvovala nadle`na izborna ve}a, u~estvuju u svemu u radu izbornih ve}a prema tim zvawima. Izuzetno, oni ne u~estvuju u postupku odlu~ivawa po osnovu predloga za preispitivawe, shodno ~lanu 141. stav 2. ovog zakona. Nastavnik, odnosno saradnik fakulteta koji je pre stupawa na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine bio izabran u nastavno, odnosno saradni~ko zvawe, ostvaruje prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom.

- 44 Nastavnici i saradnici koji su na osnovu odredaba ~l. 160, 161, 162. i 164. Zakona o univerzitetu iz 1998. godine stekli odre|ena prava, zadr`avaju ste~ena prava. ^lan 143. Odluke o nostrifikaciji diploma i o utvr|ivawu ekvivalencije donete za vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, ostaju na snazi, ali podnosilac zahteva za nostrifikaciju ili ekvivalenciju mo`e u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona zahtevati obnovu postupka. Obnovqeni postupak sprovode ve}a fakulteta ili nadle`ni organi univerziteta, u skladu sa ovim zakonom. ^lan 144. Licu koje na dan stupawa na snagu ovog zakona ima zvawe asistenta - pripravnika, vreme na koje je biran produ`ava se za dve godine. ^lan 145. Sufinansiraju}i student nastavqa studije u svojstvu koje ima na dan stupawa na snagu ovog zakona. Ako student iz stava 1. ovog ~lana ispuni uslov za upis u narednu godinu studija, sti~e svojstvo studenta koji se finansira iz buxeta. Ako student iz stava 1. ovog ~lana ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija, sti~e svojstvo samofinansiraju}eg studenta. ^lan 146. Studentima na koje je pri upisu {kolske 2000/2001. godine primewen ~lan 51. Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, u {kolskoj 2001/2002. godini vra}a se status koji su imali i na wih se primewuju odredbe ovog zakona. ^lan 147. Do konstituisawa studentskog parlamenta na univerzitetu i fakultetu, predstavnike studenata u organe upravqawa, kao i studenta prorektora i studenta prodekana, privremeno biraju ve}a univerziteta i fakulteta.

- 45 ^lan 148. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o univerzitetu ("Slu`beni glasnik RS", broj 20/98). ^lan 149. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".