P R O M O C I J E

31April 2012. www.serbianmirror.com

Pro{log meseca je u restoranu “Sandys” u ^ikagu, odr`anaveoma uspe{nba promocija osmog albuma po redu, SlaviceMomakovi} - Miljanovi}, pod nazivom “Kao violina”.

Ova cenjena i ugledna interpretatorka narodnih pesama jepo ko zna koji put potvrdila kvalitet svoga pevanja, kao i~injenicu da njeno ime zauzima posebno mesto u negovanjulepe srpske narodne pesme.

Na promociji albuma Slavice Momakovi} Miljanovi}, pris-ustvovao je veliki broj njenih prijatelja i kolega, koje je tokomsvog dugogodi{njeg rada sticala na ovim prostorima.

- Mnogo mi zna~i podr{ka svih ljudi koji su do{li i uveli~aliovaj dogadjaj. Moja porodica, moj suprug Nenad i sin Stefan bilisu uz mene, moji dragi kumovi Branka i Dra{ko Konstantinovi},2 orkestra dragih kolega do{li su da me podr`e. Bila sam ganu-ta njihovom pa`njom i ljubavlju – rekla je za Ogledalo SlavicaMomakovi} Miljanovi}.

Tim povodom, ~estitke Slavici Momakovi} Miljanovi}uputili su: Produkcija Grand i Sa{a Popovi}, kao i produkcijskaku}a Gold iz Srbije. Koleginice i kolege Merima Njegomir, JasnaKo~ija{evi}, Zoran Kalezi}, @ika Anti}, Slavica Mik{i}, BobanProdanovi}, Sladjana Risti}, Zorica Teodosijevi}...

Promociji su prisustvovali saradnici sa albuma i kolege:Dragan i Mirjana Negovanovi}, Sa{a Ku{evi} Neboj{a Ostoji} –Ostoja, Ne{a Veljkovi}, Aleksandar i Bane Djordevi}, IvanJovi~i}, Sveta Tomi} - kauboj, kao i Niku Feraru cimbalista – RTVBukure{t i Bogdan Pavlikovski, Violinista RTV Var{ava.

Slavica je svojim rasko{nim glasom, uz pratnju odli~nihmuzi~ara prijatno iznenadila sve prisutne blokom ruskih cigan-skih pesama uz koje se igralo i skandiralo.

Tom prilikom uru~ene su Slavici i mnoge zahvalnice, izmed-ju ostalih od Srpske narodne odbrane, u znak priznanja zauspe{no predstavljanje i {irenje srpske narodne pesme naameri~kom kontinentu. Slavljenica je dobila i gramatu zadugogodi{nju saradnju od Srpskog radija ^ikago, kao i mnogedruge.

- Poseban je to ose}aj kada vidite da neko prati i vrednujeva{ rad. Velika mi je ~ast da mi je ukazalna tolika pa`nja i priz-nanje. Takodje su me svojim prisustvom obradovali srpskimediji, Sa{a @igi}, urednik Radio Avale, koji je snimao programza RTS, Slavica Petrovi}, urednik va{eg lista Ogledalo, MiloradRavasi urednik Srpskog Radija ^ikago, Mila Filipovi} novinar. Svisu oni uveli~ali moju promociju i u~inili me sre}nom. Moram daistaknem da su me jako obradovali moji dugogodi{nji prijatelji,koji su mi poru~ili slavljeni~ku tortu za 100 judi. To su: KatarinaV, Mira K, Jela i Vlada P, Nela i Jovo B. Torta je bila prava atrak-cija. Vlasnici restorana Sendis Sretena i Slavo Damjanovi} bili suna visini, hrana je bila odli~na,- ka`e Slavica Momakovi}Miljanovi} i nastavlja zahvaljivanje svima koji su uveli~ali ovusve~anost slede}im re~ima:

- Hvala svima koji su prisustvovali promociji, kao isvima{irom sveta koji su mi uputili ~estitke, od srca se zahvaljujem napodr{ci, ukazanom poverenju, ljubavi i prijateljstvu. Bez njih nebih bila ovo {to jesam, bez njih ne bih trajala. Oni su mojistubovi uspeha. Moram jo{ jednom da se zahvalim mojimkolegama {to su svirali brilijantno, i omogu}ili mi da programbude izuzetno kvalitetan, da otpevam pesme sa najnovijegCD-a”kao Violina”, zatim ruske ciganske pesme, pesme zaigru... Hvala svima {to ste deo mog “Muzi~kog Neba! Sve VasVoli Va{a Slavica Momakovi}!

Mi se Slavici zahvaljujemo takodje i `elimo joj jo{ punouspeha, jer ona to zaista zaslu`uje.

PROMOCIJA ALBUMA “KAO VIOLINA”SLAVICE MOMAKOVI] MILJANOVI]

Slavica Momakovi} Miljanovi} sa orkestorom saradnicima na albumu “Kao violina”.Aleksandar Sa{a Djordjevi} - klavijature, Ne{a Veljkovi} - harmonika , Ivan Jovi~i} - violina,

Sveta kauboj - klavijature i gitara

Sa poznatim cimbalistom Niku Feraru, koji jeizveo bravurozan program na svom instrumentu,

izazvao veliki aplauz i uveli~ao ve~e. Slavica sa prijateljima

Povelja SNO predao je predsednik Slavko Panovi}

Specijalna torta za slavljenicu

32 April 2012.

R A Z G O V O R S P O V O D O M

Nekada{nja zanatska radnja porodice

Ne{kovi}, iz okoline Novog Sada, prerasla

je u veoma uspe{no preduze}e "Fermes",

koje zapo{ljava preko 50 ljudi i bavi se proizvod-

njom mesinganih delova u instalaciji vode. Na{u

pa`nju privukao je jedan njihov veoma lep i kvalite-

tan proizvod, slavski sve}njak. Tim povodom raz-

govaramo sa vlasnikom gospodinom Ne{kovi}em.

Mo`ete li nam re}i ne{to vi{e o va{ojfirmi?

- Firma je nastala 1984 godine, kada je otac

napustio društveno preduze}e i osnovao zanatsku

radnju, prvo u domenu metalostrugarskih usluga a

kasnije i u livenju obojenih metala. Poslu se

priklju~ujemo brat i ja pa 1992. godine, zanatska

radnja prerasta u preduze}e i fokusira se delatnost

na proizvodnju mesinganih delova u instalaciji

vode.

Budu}i davama nije pri-marno pravljenjesve}njaka, da liste to zapo~eli izljubavi i posve}e-nosti prema na{ojveri i tradiciji, iliste jednostavnoosetili da je tomo`da prilika zadobar posao?

- Ideja za

izradu sve}njaka je

potekla od supru-

ge i prvi sve}njak je napravljen kao poklon našim

kumovima, bez namere da se komercijalno bavimo

izradom sve}njaka, ali se pojavilo interesovanje za

njima pa se krenulo u dalju proizvodnju.

Va{i sve}njaci zaista izgledaju izuzetno,nadamo se da }e na{i ~itaoci mo}i sa slika barmalo da vide od te lepote, da li je te{ko naprav-iti jedan takav sve}njak, i koji je proces da sedodje do gotovog proizvoda?

- Sam proces izrade zapo~inje sa livenjem

sve}njaka od mesinga, sledi mašinska obrada, poli-

ranje i pozlata. Malo mašinskog rada, dosta ru~nog

rada, galvanska pozlata i dolazimo do gotovog

proizvoda, koji se svakako razlikuje od modela koji

se nude po radnjama, da ne pravimo poredjenje sa

onima napravljenim u Kini.

@eleli bi smo da va{ proizvod krasi vit-rine i domove na{ih ljudi {irom Amerike, da limislite da je to mogu}e i kako?

- Bila bi nam ~ast da pored Srbije, zemalja

u okru`enju i Evrope sve}njak nadje mesto i u

domovima širom Amerike.

Zato koristim ovu priliku da pozovemo sve

zainteresovane, prodavnice ili pojedince na sarad-

nju. Mogu nas kontaktirati preko va{eg lista ili

direktno na telefon firme.

Takodje `elim da na{im ljudima {irom sveta

uputim iskrene ~estitke povodom na{eg najve}eg

poraznika Vaskrsa, i da ih pozdravim hri{}anskim

pozdravom: HRISTOS VASKRSE!

Hvala na ~estitkama u ime na{ih ~itaoca,

kojima iskreno preporu~ujemo ove unikatne

mesingane sve}njake, sa utisnutom slikom sveca,

za{titmika ku}e. Sigurni smo da }e zauzimati

posebno mesto u va{im domoivima.

Telefoni i email preko koga mo`ete naru~iti

ove jedinstvene sve}njake u Srbiji su

021/826-476, ili 021/ 826-800,

ili preko na{e redakcije na

773.744.0373e-mail: fermes@eunet.rs

SVE]NJAK KAO UKRAS VA[E KU]E

33April 2012. www.serbianmirror.com

V R E M E P L O V

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

1. aprila, 1824. Rodjen je srpskislikar Branko Radi~evi}, lirski pesnik mla-dosti i ljubavi i patriotskog zanosa. Kaoodu{evljeni pristalica jezi~ke reforme VukaStefanovi}a Karad`i}a, prvi je po~eo dapeva na narodnom jeziku i u duhu srpskenarodne poezije. Pesni~kim slobodamaozna~io je prodor u novu epohu. Pesme su

mu pune vedrine, vitalnosti, ali je u nekimpesmama predosetio sopstvenu preranusmrt. U svojoj najpoznatijoj pesmi “Dja~kirastanak”, opevao je Sremske Karlovce iradosti dja~kog doba. Umro je u Be~u1853. a kasnije je sahranjen na Stra`ilovu.

2. aprila, 1965. Umro je srpskifiziolog Ilija Djuri~i}, predsednik Srpskeakademije nauka i umetnosti i u dva navra-ta rektor Beogradskog univerziteta. Napisaoveliki broj eksperimentalnih nau~nih rado-va iz oblasti fiziologije mi{i}a, endokrinih`lezda, krvi i anfilaksije. Jedna ulica uBeogradu nosi njegovo ime.

3. aprila, 1915. U Valjevu jeumrla srpska slikarka Nade`da Petrovi},profesor Akademije likovnih umetnosti u

Beogradu. Smatra se za~etnikom modernogsrpskog slikarstva. Starija sestra knji`evni-ka Rastka Petrovi}a.

4. aprila 1860. U Beogradu rod-jen Vojislav Ili}, pesnik koji se smatraosniva~em moderne poezije u srpskojknji`evnosti.

5. aprila, 1865. Umro je srpskikompozitor, pijanista i horovodja KornelijeStankovi}. Prou~avao je i bele`io do tadasamo usmenom tradicijom sa~uvano srpskocrkveno pojanje.

6. aprila, 1941. Nema~ke fa{isti~kesnage napale su u II Svetskom ratuJugoslaviju i Gr~ku. Napad na Jugoslavijupo~eo je bombardovanjem Beograda, naUskrs, u ranim jutarnjim ~asovima. Grad jegotovo razoren, a `ivote je izgubilo oko 12000 ljudi.

7. aprila, 1929. Radio Beograd jeprvi put prenosio sportsku utakmicu u

Jugoslaviji. Reporter Rade Stoilovi} preno-sio je drugo poluvreme susreta beogradskihfudbalskih ekipa BSK – Jugoslavija.

aprila, 1943. Umro je srpski pisaci diplomata Jovan Du~i}, ~lan Srpske kral-jevske akademije. NJegovi posmrtni ostacipreneti su u otad`binu iz Amerike, gde jeumro u emigraciji, u jesen 2000. godine~ime je ispunjena poslednja Du~i}eva `elja,da bude sahranjen u rodnom Trebinju.

aprila, 1963. Donet je ustav kojimje naziv Federativna Narodna Republika

Jugoslavija promenjen u Socijalisti~kaFederativna Republika Jugoslavija, a JosipBroz progla{en do`ivotnim {efom dr`ave.

11. aprila, 1842. Beogradskitrgovci, bra}a German, okon~ali su gradnjuprve srpske ladje “Knez Mihailo”. Majstoriiz Carigrada po~eli su gradnju 1840. uBrzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogaoda se koristi i u vojne svrhe, na njemu jebilo mesta za osamnaest topova.

12. aprila 1941. Nema~ke trupeu{le su u Beograd.

14. aprila 1883. Rodjen srpskipisac Sima Pandurovi}, jedan od osniva~asrpske moderne.

16. aprila, 1346. Srpski kraljDu{an Stefan Nemanji} u Sksanju krunisan

za cara. Istovremeno progla{ena srpskapatrijar{ija s prvim srpskim patrijarhomJoanikijem.

aprila, 1872. Rodjena srpskaslikarka nema~kog porekla BetaVukanovi}. Bila je profesor na Beogradskojumetni~koj {koli i jedan od osniva~adru{tva srpskih umetnika “Cvijeta Zuzori}”.

18. aprila, 1867. Poslednji turskizapovednik Ali Riza pa{a predao jeklju~eve Beograda knezu MihailuObrenovi}u, {to je bio zavr{ni ~in u dugom

procesu politi~kog oslobadjanja Srbije odOtomanskog carstva.

23. aprila, 1867. Rodjen srpskipublicista i knji`evnik, Ja{a Prodanovi},jedan od osniva~a Jugoslovenske repub-likanske demokratske stranke.

24. aprila, 1815. u Takovu, podvodjstvom Milo{a Obrenovi}a, po~eo II

Srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanakokon~an sporazumom kojim je Srbija dobi-la samoupravu. Milo{ Obrenovi} se kasnijeizborio za polo`aj autonomne kne`evine inaslednog kneza.

aprila, 1987. Slobodan Milo{evi},tada{nji predsednik Predsedni{tva Savezakomunista Srbije, posetio Kosovo Polje i

dao podr{ku Srbima sa Kosova koji su se`alili na sve agresivniji nacionalizamkosovskih Albanaca. Ta podr{ka,simboli~no izra`ena re~enicom “Niko nesme da vas bije”, ozna~ila po~etak srpskogpopulisti~kog talasa na ~ijem }e ~elu unarednih 13 godina biti Milo{evi}.

25. aprila, 1765. Rodjen je srpskipesnik-guslar Filip Vi{nji}, koji jeopevao

sve zna~ajnije dogadjaje iz Prvog srpskogustanka. Njegove pesme zabele`io je VukStefanovi} Karad`i}.

26. aprila 1910. Rodjen je srpskiknji`evnik muslimanske veroispovesti,Me{a Selimovi}, ~lan Srpske akademijenauka i umetnosti, knji`evnik koji je svo-jim delima dospeo na sam vrh doma}e lit-erature.

29. aprila, 1929. umro srpskivojvoda Stepan Stepa Stepanovi}, general iministar vojske 1908. i od 1911. do 1912.^in vojvode dobio posle pobede nad aus-trougarskom vojskom u Cerskoj bici, uavgustu 1914. Godine.

DOGODILO SE U APRILU

34 April 2012.

O G L A S I

M A L I O G L A S I

PONUDE ZA POSAO

Tra`i se osoba za rad na recepciji, neophodno znanje engleskog jezika

pozovite Saru na tel: 773.202.7062

******

Tra`e se energi~ni ljudi za rad u marketin{kom delu na{eg lista.

Zainteresovani pozovite redakciju Ogledala

na te: 773.744.0373

*****TRA@IM POSAO

Odgovorna i vredna `enska osoba tra`i posao ~uvanja dece.

Pozovite 847-877-0689

******IZDAJE SE STAN

Na jezeru Sheridan/ Hollywood stan sa 2 spava}e i 2 kupatila,

osvetljen, balkon, tra`i se cimerka koja

Mo`e da ima svoju spava}u sobu sa kuplatilom.

Na nekoliko meseci, ili na du`i period.

cena povoljna, po dogovoru. Tel 773. 771. 4411

*****NA PRODAJU

Prodajem Stan u Beogradu kod Vukovog Spomenika,

u Sin|eli}evoj ulici (nekada{njoj Vuka Kard`i}a), 73 kvadrata

Sa{a (708)467-0304

(708)214-7202

35April 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

P r i p r e m i o : Z o r a n M a r i n k o v i }

Ko bi rekao da martovsko suncemo`e dobrano da omek{a asfalt,u~vrsti subjektivan ose}aj da ste

pod sa~em.Ko bi mogao da pretpostavi da }e

Dragoslav [ekularac sti}i na „Marakanu”pre Milutina [o{ki}a. Potonji bez zadr{kei uvijanja prihvati slikanje, razgovor u[ekijevom ambijentu.

- Za{to – ~udi se, [o{ki}.- Stadionjeste Zvezdin, ali nekako i moj. Proveosam ovde mnogo vremena, {to malo ljudizna, nov~ano pomogao izgradnju.

- Na{a generacija nema ose}aj pri-padnosti, svojatanja na{eg ili njihovog sta-diona. Jedno vreme smo igrali na istom sta-dionu, Partizanovom.

- Ne samo to, pregr{t vremenasmo provodili zajedno. Dru`ili se, izlazili –setno veli, [o{ki}.

- Beograd tad nije imao dva mil-iona `itelja ve} 500.000. Dve kafane, dvediskoteke.

- Jedan bar – s osmehom podse}a,[ole.

- (Smeh)... Jeste, jedan bar.Nadjemo se kod Gradske kafane, potomobrnemo krug. Rastajali smo se jedino uvreme treninga. On na Partizanovom, ja naZvezdinom. Voleo sam da zano}im, igramkarte s Miladinovi}em, Jusufijem,Vasovi}em. [ole se ~uvao, pre jedanaestbio u stanu. Da ne gre{im du{u, bio jeizuzetan sportista. Veliki profesionalac.

- Na{ `ivot je bio lep, ba{ lep...Pe{ice smo i{li na treninge, utakmice.[ekija, se}am se, od Hilandarske gde jestanovao do stadiona pratilo je vi{e navi-ja~a nego na mnogim dana{njim utakmica-ma. Mene od Vo`dovca...

- @iveli smo s navija~ima,Zvezdinim i Partizanovim. Nismo se pla{ilida im pri|emo, pri~amo. Po{tovali su nasi jedni i drugi.

BEZ MILOSTI, BEZ PARDONA

Mitske li~nosti neizbledelih imenanostalgi~no su se prisetili s ko{avom pro-hujalih vremena.

- Igrali smo pred krcatim tribina-ma, ne retko publika sa atletske staze pos-matrala je derbi. Bilo je i triplih premija,~udo jedno – energi~no spaja dlanove upredelu grudi, [ekularac.

- Probijala se i tad ograda, ali odinercije. Od mase. Gledaoci se u talasima,{to on re~e, sjure do atletske staze. Stanu,ne prave nered.

Dvojica veli~anstvenih svedokabrojnih „ve~itih derbija” prijateljstvo suzamrzavali jedino na utakmici.

- Igrali smo bez milosti, bez par-dona – poskakuje na fotelji, [ekularac.

- Provocirali smo jedni druge,grubo startovali. Kad me, kad se samo

setim, moj pobratim Miladinovi} oplete,„sve moje ~etiri” odlete u vis! Volim daka`em, svi o`iljci na ovim mojim nogamadelo su najboljih prijatelja.

- Ne znam da li se on se}a dogov-

ora sa mojim kumom Zoranom(Miladinovi}) da na zvani~noj utakmicijedan s drugim izmene pas, s tim da...

- Ne, ne, ne... Dodao sam loptu,on je vratio...

- Da zlo bude veliko, utakmica sepomirljivo zavr{ila. Bez golova. Gledaocisu mislili da je rezultat dogovoren.(Smeh)...

- I, danas tvrdim: „ve~iti derbi” jejedna jedina utakmica koja ne mo`e da senamesti. Garantujem `ivotom! Re~ je ote{ko opisivoj sportskoj mr`nji, ste~enoj jo{u mla|im kategorijama.

To obja{njava sijaset anegdota,[ekular~eve nesta{luke na zagrevanju.Utakmici.

- Voleo sam da se munem me|

njih, da provociram. [to je partizanovcedovodilo do ludila. Krenu, zatim, da meguraju i vra}aju na moju polovinu. A jasam verovao u vrad`bine i smatrao da ihtako maleri{em.

- Sve je to bilo bezazleno, detinje– pravda, utisak je, drugu Zvezdinu zvez-du, [o{ki}.

- Najprikladnije re~eno, sve je

bilo u funkciji razbijanja treme, pobede.Slu{aj majstore, kad izgubi{ utakmicu ve}sutradan se pojavi{ u gradu. Posle porazaod Partizana, najmanje nedelju dana neizlazi{ iz stana.

- Bilo je ~arki i una{e doba, nikad mr`nje. Najednom derbiju, kod severnetribine, do{lo je do ko{kanja.Pokojni Meli}, meni mnogodrag ~ovek, krenuo je naJovanovi}a. Prislonio samruku na njegove grudi, pos-toji fotografija, u nameri daspre~im sukob. Sever jeprosto proklju~ao. E, sad,za{to sve ovo pri~am.Maravi} je ubrzo {utnuo sadvadesetak metara, imao je~ist i jak udarac, ja nekako

i{~upao loptu. Sever je aplaudirao, dugo -ka`e [ole.

PROVOKACIJAMA RAZBIJALI TREMU

Te{ko je, s ove vremenske distanceposmatrano, poverovati da je Milutin [o{ki}sa simpatijama gledao na [ekular~evevragolije, majstorije u me|usobnim susreti-ma. Ovaj krepki sedamdesetpetogodi{njakuverava u suprotno.

- U`ivao sam u njegovim driblinz-ima, proigravanjima. Ne samo ja, verujte.Bio je majstor s loptom, ni{ta manjeuspe{an i – majstor provokacija.

[ekularac ne pamti na~inereme}enja [o{ki}eve koncentracije, {aljivo

veli:- Ko bi to znao?! Ne se}am se {ta

sam ju~e jeo, pio. Ne{to sam mu dobaci-vao, sigurno. On je pedantan, gospodstven.A, golman!? Oni su posebni, mnogo se raz-likuju od igra~a. Ne samo po dresu, rukavi-cama. Bio je i daleko...

Dobro}udni asovi neprolaznevrednosti nisu se zbog toga ljutili jedan na

drugog.- Znalo se da sam {aljivd`ija.

Ponekad sam mo`da i preterao, ali nikadnisam bio li~an – sle`e ramena, [ekularac.

- On se {alio i na sopstveni ra~un,{to je njegova veli~ina. Ko bi se na njegove{ale naljutio, znalo se, nije dobra osoba.Znate, bez njega bi bilo dosadno. Mnogo...Drugo vreme, drugi ljudi. Publika.

- Vremena ne bih upore|ivao.Dana{nja generacija ima svoju mladost,karijeru. @ivot. Pogledaj nas, jedvahodamo...

Sporo se, istina, kre}u. Ali njihoveo~i nemaju vodnjikavost starosti ve}mladala~ki, ~udnovato plamte. Sna`nostiskaju ruku, valjda, da bi ostavili utisak jo{uvek jaka ~oveka. Da u njima struji `ivot.

- Kako ti je zdravlje – upita nakraju najcenjenijeg srpskog golamana,[ekularac.

- Dva plus...- Ccc, onda si dobar... Kad se

osvrne{, oduvek je to bila tvoja najboljaocena. Zar ne?

O GROMADAMA KOJIH VI[E NEMA

Biologija ~ini svoje, na`alost,ispisnika je sve manje. Za kim najvi{e`alite?

[EKULARAC: @ao mi je {to vi{enisu s nama Rajko Miti}, Ljuba Spaji},Bora Kosti}, Laza Tasi}... Bili su mojoslonac, velika podr{ka kad sam zapo~injaokarijeru u prvom timu. Kad, recimo, idanas vidim Rajkovu sliku... Jedne jedineZvezdine legende. Mi, preostali, samodopunjujemo klupsku istoriju. Cenio samBobeka, Milutinovi}a, Miladinovi}a,Belina. [teta, bili su to predivni ljudi.

[O[KI]: @alim za svakim koji seotisnuo u neki bolji svet. Ne mogu emoci-je i tugu da podelim na vi{e njih, ali ZoranMiladinovi} je meni bio najbli`i. Po~elismo zajedno, kasnije se i okumili. Svakigubitak je bolan, {to rekoste, biologija ~inisvoje. Neko ode ranije, neko kasnije.

O NAJDRA@EM DERBIJU

[EKULARAC: Svaka pobeda jedraga, nema razlike.

[O[KI]: Mo`da kup utakmicakoju smo dobili na penale. Odbranio samdva jedanaesterca, postigao odlu~uju}i gol.Dra` je u tome {to za penal-rulet nisam jabio planiran ve} ^ebinac. EliminacijuZvezde sam do`iveo raspolu}enih emocija.Radovao sam se zbog pobede, bio tu`an {tosam savladao najve}eg golmana tog vreme-na, mog idola Bearu.

[EKULARAC: ]uti, da ga nisidao [pic bi ti se... Ko zna i da li bismosad ovde pri~ali!

izvor: Sportski `urnal

36 April 2012.

P O R O D I C A

Heljda je zahval-na `itarica.Uspeva na

razli~itim zemlji{tima –lakim, peskovitim i te{kimtlima. Kratkog je vegetacionog perioda ibrzog rasta. Sazreva za otprilike tri mese-ca od ~asa sejanja, pa je vrlo pogodna kaopre...dusev, jer brzim rastom prigu{ujekorov. Heljda ima jednu vrlo zanimljivuosobinu koju nema nijedna druga `itarica.Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000krupnih i mirisnih, belih, ru`i~astih icrvenih cvetova, slo`enih u grozdastecvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih radopose}uju p~ele. Cvetovi se razvijaju neu-jedna~eno tako da vreme cvetanja traje i dotrideset dana.

Stoga napredniji poljoprivrednicikoriste tu prirodnu simbiozu p~ela i heljdedvojako: dovoze ko{nice p~ela i povecava-ju prinos heljde maksimalnom oplodnjom,koja ponekad mo`e biti i do 50 posto ve}aod one bez pomo}i p~ela. U nekim zeml-jama seju heljdu ponajpre zbog meda, jerje heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen.Heljda je u Evropu prenesena iz Azije uvreme krsta{kih ratova u 15. veku. Zrnoheljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima,mineralnim solima i vitaminima.

Najbogatije je ugljenim hidratima(72,9 odsto), belan~evinama (11,7 odsto) tebiljnim uljem (2,4 procenata). Od mineral-nih sastojaka najvi{e ima kalijuma (448mg%) i fosfora (282 mg%) te kalcijuma(114 mg%), a nisu zanemarljive ni koli~inemagnezijuma, natrijuma i gvo`|a. Heljdasadr`i belan~evine, masti, vitamine, fosfor,gvo`|e, kalcijum, mikroelemente kao {tosu jod, cink, brom i drugi, organske kise-line i rutin, supstancu iz grupe vitamina P,koja predstavlja izvanredno lekovito sredst-vo za mnoge bolesti savremenog doba. Tosu, pre svega, hipertenzija, odnosnopovi{en krvni pritisak, reumatizam,glaukom, dijabetes i bolesti koje nastajukao posledica radioaktivnog zra~enja.

Po vitaminskom sastavu zrnoheljde sli~no je ostalim `itaricama: sadr`i

goto-vo sve vita-mine grupe B te znatne koli~ine nijacina.Osim gastronomskih osobina, mnogi je poprehrambenim vrednostima vi{e cene odpirin~a. Energetska vrednost 100 g jestivogdela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal.Dodamo li tim biohemijskim i energetskimkarakteristikama heljde i njenu lakusvarljivost, prava je {teta {to se ova vred-na `itarica zapostavlja, malo proizvodi ite{ko nabavlja izvan podru~ja uzgoja. Aupravo je idealna namirnica za osobe sporeme}enom probavom, za decu i starijeosobe, posebno u kombinaciji s pirin~em iostalim `itaricama. Me|u svim ostalimzrnevljem koje zemlja rada, neveliko, crno,trouglasto zrno heljde sasvim je posebno.Posmatraju}i ga, ne mo`ete se oteti utiskuda se nalazite pred savr{enim projektomprirode, koji je bru{en i oblikovan upravonjenim silama i koji krije ne{to zna~ajno.

Ova biljka predstavlja jedan odprirodnih lekova za vremena koja dolaze.Rutin se dobija iz cvetnih izdanaka heljde;u periodu cvetanja sadr`aj rutina u biljci seznatno pove}ava i dosti`e i do 2,5 odsto.Ovaj dragoceni sastojak koristi se i kaosredstvo koje pove}ava elasti~nost kapilara,pobolj{ava njihovu propustljivost. Narodnamedicina preporu~uje cvet heljde kao lekprotiv ka{lja i slu`i u gornjim disajnimputevima. ^aj od lista i cveta heljdeupotrebljava se za arterosklerozu, naro~itoako je kombinovana s povi{enim krvnimpritiskom. Od heljdine prekrupe mo`e sespremati zdrava i ukusna kafa, koja spadau vrhunske dijetetske proizvode.Preporu~uje se u normalnoj ishrani dece iodraslih, a posebno umnih radnika, jer ja~amemoriju i koncentraciju. U Rusiji je zovuhranom studenata. Ka{a od heljde je takodelek protiv bolesti `eluca i creva, a poma`ei pri nervnim rastrojstvom, malokrvnosti igojaznosti.

HHEELLJJDDAA JJAA^̂AA

MMEEMMOORRIIJJUU

Sastojci:

- }ure}i file bez kostiju 250g- tikvice 150g

- njegu{ka pr{uta 30g-neutralna pavlaka

-{areni biber

-ulje- krompir 200g

-maslac-mleko-per{un

- so

Priprema:Dragi moji, ovo jelo }etepripremiti tako {to }etena zagrejanom tiganjunajpre propr`iti }ure}i filedok ne porumeni sajedne strane. Kadaokrenete file, dodajtenjegu{ku pr{utu i tikvice.Tek kada se dobropropr`i, ja volim dadodam neutralnupavlaku, so, biber, vege-tu i per{un po `elji.Prome{ajte i ostavite dase kr~ka jo{ sedam min-uta na blagoj vatri.Vide}ete, bi}e sjajno, aza to vreme ispasirajtekuvani krompir, doda-jte mleko, so i maslacpo `elji. Pripremljenojelo servirate u tanjir, akao prilog dodajte pire.

@elim vam prijatanobrok!

Kuvar slavnih

Va{a Ana

Folk zvezda Ana Bekuta~esto koristi }uretinu u

ishrani. Jedno od omiljenihjela joj je file sa tikvicama ipr{utom koji sama, kakoka`e, vrlo rado sprema.

]uretina sa tikvicamai pr{utom u pireu

37April 2012. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E - M E D I J I

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Srecno dobijanje sina Sladjani i Marku Stevanovi}u, a malomAleksi, dug i sre}an `ivot `elesvi iz srpskog pozori{ta iredakcije Ogledalo.

Sre}an ro|endan dr Tatjani Pavlovi} i dug `ivot `eli suprug @ivojin sa decom.

Iskrenim ~estitkama pridru`uje se na{a redakcija.

Sre}an ro|endan Luki Eleku, `eli kumi} Aleksandar jr sa tatom.

Sre}an ro|endan Jeleni Pavlovi},dug `ivot pun sre}e,

zdravlja i veselja od srca su po`eleli mama Tanja i tata @ika Pavlovi}.

Sre}an ro|endan Biljani i Dimitriju Stefanovi}, `eli redakcija

Olgici Ivanovi} sre}an rodjendan i prijatanboravak u ^ikagu `eli redakcija Ogledala.

Stari kraj

Bojim se puta u stari kraj

gde Zoki još na }ošku visi

i o penziji nešto sri~e

mada svi znamo da su to bezvezne

pri~e

Bojim se da }e Pera opet da mi pri~a

kako Ameri sve kontrolišu

sve sem njegovu pišu

kojoj se `ene još po`udno mole

Mada svi znamo da su mu sestru

izbola dva druga koji je u zatvoru

još vole

Bojim se pri~a o bombardovanju

jer smo svi u nepovratnom stanju

Racija

Bojim se da ne

upadnem

u neku

kombinaciju

jer su svi izbegli opštu raciju

A ja na ulici stao

jer ništa nisam znao

A oni `ure da ispune kvotu

i na putu se nadem nekom skotu

On me besno pita što ga to gledam

i sru~i me pendrekom na plo~nik

ledan

Poetski kutak Borka Jovanovi}a

IZ MALOG MOZGA

Sre}no dobijanje sina Jovani i Slobi, sre}no dobijanje unuka Mileni i Marinku, a malomAndriji dug `ivot i bezbri`no detinjstvo po`eleoje presre}ni ujak iz ^ikaga, Marko Pajagi} saMa{om. Iskrenim ~estitkama pridru`uje seSlavica sa redakcijom Ogledala.

Jednog dana, dok je drvose~a sekao granujednog drveta iznad reke njegova sekiraupadne u vodu. Kada je zaplakao, pojavi seBog i upita za{to pla~e. On je odgovorio damu je sekira upala u vodu, i da mu jepotrebna jer tako zaradjuje za @ivot. Bogsidje u reku i pojavi se sa zlatnom sekirom.“Je li ovo tvoja sekira?” – upita Bog.Drvose~a odgovori: “Nije.”Bog ponovo sidje i pojavi se sa srebrnomsekirom.“Je li ovo tvoja sekira?” – upita Bog.

Drvose~a ponovo re~e: “Nije.”Bog ponovo sidje dole i

pojavi se sa gvozde-nom sekirom.“Je li ovo tvoja seki-ra?” – upita Bog.Drvose~a odgovori:

“Da.”Bog je bioodu{evljendrvose~inimpo{tenjempa mu

dade sve tri sekire i tako drvose~a sre}anode ku}i.Nakon nekog vremena, dvrose~a je {etao sasvojom suprugom po obali, kad mu `enaupadne u reku. On zaplaka, a Bog se pono-vo pojavi i upita ga za{to pla~e.“Oh, Bo`e, `ena mi je upala u reku !”Bog sidje dole i pojavi se sa JenniferLopez.“Je li ovo tvoja `ena ?” – upita Bog.“Da!” – re~e drvose~a.Bog se naljuti, “Slagao si ! To nije ta~no !”Drvose~a odgovori: “Oh, oprosti mi Bo`e.U pitanju je nesporazum. Vidi{, da samrekao da Jennifer Lopez nije moja `ena, tibi se pojavio sa Catherine Zeta Jones.Nakon {to bih ja rekao da ni ona nije moja`ena, ti bi se pojavio s mojom `enom. Ikad bih ja rekao da to jeste moja `ena, tibi rekao da mi daje{ sve tri. Bo`e, ja samsiroma{an, i ne bih se mogao brinuti o svetri supruge, i zbog toga sam rekao da jemoja supruga Jennifer Lopez !”POUKA: Kad god muskarci la`u, to je izdobrog i ~asnog razloga i za dobrobit svih!

38 April 2012.

V E D R A S T R A N A

Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac

VODORAVNO:H, s, OR, riznicar, izvariti, usvojitelj, tonaza, a, vodja, avet, Sarina, i,ovcetina, o, ve, oto, Staka, ol, kr, Anand, reskati, Estonija, isto, anal, ei, osa, o.

UUSSKKRR[[NNJJAA UUKKRR[[TTEENNIICCAA

MMAAGGII^̂NNII KKVVAADDRRAATT 55XX55VODORAVNO i USPRAVNO:

1. VASKRS,

2. Upletene niti,

3. Deo {kolskog name{taja,

4. Vrsta muzi~ara (Ivan Ivanovi} Djus),

5. Po~etak trke.

RE[ENJE:1.USKRS, 2.splet, 3.klupa, 4.reper,5.start

PO ^EMU RAZLIKUJEMO

MU[KARCE I @ENE...NA SOPSTVENOM VENCANJU? @ena prvo pla~e, a onda nazdravlja. Mu{karac seprvo napije pa tek onda pla~e.PO BROJU ^ARAPA? @ene nose razli~ite ~arape: ispod kolena, iznad kolena, s hal-terima, samolepljive, a bez haltera, najlon i obicne, s likrom i bez likre, s crtom, bezcrte...Mu{karci nose standardne bele ~arape (kad nose patike) i crne (kad nose cipele).PO ORJENTACIJI U PROSTORU? @ena }e se orijentisati prema prodavnicama, amu{karac prema kafanama.U POGLEDU DECE? @ena zna sve o svojoj deci. Zna kada imaju zakazano kodzubara, zna kada imaju trening, zna sve njegove drugare i simpatije, razume sve nji-hove strahove... Deca? Mu{karci nemaju sasvim jasno definisan stav o tim malim

stvorenjima u ku}i.U SHVATANJU VREMENA? @enama je sasvim mormalno da u 2 ujutro zapo~nurazgovor na temu “Kuda vodi ova na{a veza?” Za mu{karce je 2 ujutro pravo vremeza spavanje.PO NADIMCIMA? Kada Goca, Maja, Tanja i Ana odu na ru~ak, one }e oslovljavatijedna drugu sa Goco, Majo, Tanja i Ana. Kada Milan, Darko, Dejan i Boris odu napi}e, promeni}e imena u Glavonja, Debeli, Matori i Dileja.U SLAGANJU BOJA? @ene se razumeju u boje i uvek znaju da ih slo`e. Mu{karcimisle: “Crvena je lepa boja, i roze je lepa, ko ka`e da ne idu zajedno?”U UREDNOSTI? @ene ostavljaju stvari na stepenicama da bi ih pokupile u povratku.Mu{karci preska~u preko njih sve dok im se ne ka`e da ih podignu.U PROSTORU? @ene uvek znaju gde im {ta stoji. Mu{karci nikada ne znaju gde imse {ta nalazi. A i za{to bi? Pa, tu je `ena koja u svakom trenutku zna gde je {tasklonila.U RAZGOVORU? Mu{karac po~nje recenicu... a `ena je zavr{ava.

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

39April 2012. www.serbianmirror.com

B I Z N I S