Arheološki institut

ArheologijA u SrbijiprojektiArheološkoginstitutau2012.godini

PriredileDraganaAntonovićSnežanaGolubović

VesnaBikić

Beograd 2014

3

IzdavačArheološkiinstitut

Beograd,KnezaMihaila35/IV11000Beograd,Srbija

e-mail:institut@ai.ac.rswww.ai.ac.rs

Tel.+381112637191

Za izdavačaSlavišaPerić

UredniceDraganaAntonovićSnežanaGolubović

VesnaBikić

KorekturaSelenaVitezović

Grafički dizajn i prelomvojislavfilipović

Tekstoviobjavljeniuovomzbornikuprezentovanisunanaučnomskupu„RadArheološkoginstitutau2012.i2013.godini“održanomnaViminacijumu27.novembra2013.godine.

ISBN 978-86-80093-86-4

3

SAdržAj

DraganaAntonović,SnežanaGolubović,VesnaBikić,Uvod 5

ĐurđaObradović,IvanaStojanović,MikroprospekcijaterenananeolitskomnalazištuSlatina–Turskačesma,Drenovac 12

SelenaVitezović,Pavlovac–KovačkeNjive:preliminarniizveštajanalizekoštaneindustrije 16

AleksandarBulatović,DraganMilanović,ArheološkaistraživanjanalokalitetuBubanjkodNovogSelau2012.godini 20

AleksandarBulatović,VojislavFilipović,ArturBankof,SlobodanMitrović,SondažnorekognosciranjeKovačevićapećinekodKrupnja2012.i2013.godine 24

DraganaAntonović,MomirVukadinović,AnaCicović,PraistorijskirudniknalokalitetuPrljuša,MaliŠturac:istraživanje2012.godine 28

AleksandarKapuran,AleksandarBulatović,StefanMilošević,IstraživanjanekropoleKriveljskiKamen–BunariMokranjskesteneuseveroistočnojSrbijitokom2012.godine 32

AleksandarBulatović,AleksandarKapuran,JelenaTodorović,PetarStevanović,NekropolaranogbronzanogdobanalokalitetuMeaništeuRanutovcukodVranja 36

AleksandarBulatović,SelenaVitezović,DraganMilanović,LokalitetMeaništeuRanutovcu–naseljeizgvozdenogdoba 40

IvanVranić,ArheološkaistraživanjalokalitetaKaleuKrševici2012.godine 44

IvanaPopović,StefanPop-Lazić,BojanPopović,VujadinVujadinović,EmilCabunac,ArheološkaiskopavanjauSremskojMitrovici2012.godine–Lokalitet85 50

NemanjaMrđić,MladenJovičić,NalazmamutanalokalitetuNosak 54

SnežanaNikolić,IvanBogdanović,LjubomirJevtović,Arheološkaistraživanjaviminacijumskogamfiteatrau2012.godini 58

SašaRedžić,MladenJovičić,IlijaDanković,IskopavanjanalokalitetuNadKlepečkom(Viminacijum) 62

4 5

SašaRedžić,MladenJovičić,IlijaDanković,DvenovoistraženevilerustikesaViminacijuma–istraživanjanalokalitetitimaNadKlepečkomiRitutoku2011/2012.godine 66

VujadinIvanišević,SonjaStamenković,ZaštitnaarheološkaiskopavanjanalokalitetimaKameniticaiPazarišteuMalojKopašnici 70

StefanPop-Lazić,MajaŽivić,BojanPopović,VujadinVujadinović,Gamzigrad–FelixRomuliana:iskopavanja2012.godine–Kula15 74

StefanPop-Lazić,BojanPopović,VujadinVujadinović,Gamzigrad–FelixRomuliana:iskopavanja2012.godine–Severnonaselje 78

VujadinIvanišević,BernardBavant,IvanBugarski,Caričingrad–arheološkaistraživanjau2012.godini 82

NatašaMiladinović-Radmilović,Antropološkaistraživanjau2011.i2012.godini 86

4 5

Uvod

Arheološkiinstitutjeiu2012.godiniimaorazvijenudelatnost,kaoiranijihgodina.NjegovisaradnicibilisuangažovaninavišenaučnihprojekatauokviručetvorogodišnjegprojektnogciklusaMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvoja,brojnimsistematskimarheološkimistraživanjimafinansiranihodstraneMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvailokalnihzajedni-ca,kaoizaštitnimiskopavanjimanatrasiautoputaE75Koridora10.Nastavljenjeradnanekolikoevropskihprojekata,saradnjasainstitucijamaizinostranstvaiobradaipublikovanjegrađeizbrojnihmuzejaširomSrbije,aliistotakosuzapočetiinoviprojekti.ObogatojaktivnostisvedočeizdanjaAr-heološkoginstituta.

NaučniprojektiSaradniciArheološkoginstitutasuangažovaninasedamnaučnihprojekatakojefinansiraMini-

starstvoprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

UokviruArheološkoginstitutaizvodesečetirinaučnaprojekta:1.ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnog

Balkanaurazvojuevropskepraistorije(OI177020),rukovodilacdrSlavišaPerić;2.Romanizacija,urbanizacija i transformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnog i rezidencijalnog

karakteraurimskimprovincijamanatluSrbije(OI177007),rukovodilacdrIvanaPopović;3. Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva (OI177021),rukovodilacdrVujadinIva-

nišević.4.IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekulture,

stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digita-lizacijei3Dvizualizacije(III47018),rukovodilacdrMiomirKorać.

SaradniciInstitutasuuključeniujoštrinaučnaprojektakojiserealizujunaFilozofskomfakul-tetuUniverzitetauBeograduiuIstorijskominstitutuuBeogradu:

1.BioarheologijadrevneEvrope:ljudi,biljkeiživotinjeupraistorijiSrbije(III47001),rukovodilacprof.SofijaStefanović;

2.KulturnepromeneipopulacionakretanjauranojpraistorijicentralnogBalkana(OI177023),ru-kovodilacprof.DušanMihailović;

3.Etnogeneza Srba u srednjem veku (rani srednji vek) – Uporedna analiza istorijsko-kulturnognasledja, genetskog materijala i predmeta materijalne kulture sa aspekta analitičke hemije(III47025),rukovodilacdrTiborŽivković.

MeđunarodniprojektiisaradnjaUokvirurazgranatemeđunarodnesaradnjeu2012.godinijerealizovanodevetmeđunarodnih

projekata,odkojihjevećinavišegodišnjih:

1.Arheološkaistraživanjanaseobinskihsistema,sahranjivanjairudnihresursaubronzanomdobuseverozapadneSrbije(ArheološkiinstitutuBeogradu,BrooklynCollege,TheCityUniversityofNewYorkiZavodzazaštituspomenikakultureValjevo);

6 7

2.T-PAS“TouristPromotionoftheArchaeologicalSitesalongtheroutefromAquileiatoViminaci-um”,projekatevropskezajednice–CultureProgramme2007-2013;

3.AdriKlab-AdriaticIonianKnowledgeLaboratory(učesnicisuItalija,BosnaiHercegovina,Hr-vatska,CrnaGora,Srbija);

4.SEE Danube Limes Brand (učesnici su Italija, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska,Srbija,Bugarska,Rumunija);

5.OpenArch(učesnicisuŠpanija,Holandija,Italija,Švedska,Nemačka,Finska,VelikaBritanija,Srbijaidr.;projekatEvropskeUnijekojiobuhvata11partnera);

6.ArchaeoLandscapesEurope,projekatevropskezajednice–CultureProgramme2007-2013,podvođstvomRömisch-GermanischesKomissionizFrankfurta(okupljaoko40institucijaizbrojnihevropskihzemalja).

7.Romuliana,Gamzigrad,projekatsistematskogistraživanjausaradnjisaRömisch-GermanischeKomission,FrankfurtamMain(DeutscheArchäologischesInstitut).

8.„Religious,civilianandmilitaryarchitectureofRomanantiqueandlateantiquesettlementsontheEasternlimesbetween1stand5thcentury:theterritoryofpresent-daySerbiaandneighbo-uringareas”(2012-2016),projekatArheološkoginstitutaiDipartimentodiStoria,DisegnoeRe-staurodell’ArchitetturadellaSapienza–UniversitàdiRoma(Rim,Italija)

9.Caričin grad, projekat sistematskog istraživanja u saradnji sa Centre national de la recherchescientifique(CNRS),Paris(Francuska).

Saradniciinstitutasu,krozpojedinačnoangažovanje,učestvovalinaiskopavanjimauinostran-stvu,aliirealizovalinizposlovanaobradikamenog,koštanogikeramičkogmaterijala,kaoinapoljuarheometrije,posebnofizičko-hemijskeanalizestaklaianalizekamenihspomenikasasledećiminsti-tucijama:WestfälischeWilhelm-Universität,SeminarfürUr-undFrühgeschichte,Münster–projekatPrähistorischebronzefunde(Nemačka);Römisch-GermanischesZentralmuseumMainz (Nemačka);AristotleUniversityofThessaloniki(Solun,Grčka);NacionalenarheologičeskiinstitutsmuzeiodBul-garskaakademiananaukite(Sofija,Bugarska);Istoričeskifakultet,Sofijskiuniverzitet„Sv.KlimentOhridski“(Sofija,Bugarska);Odelekzaarheologijo,FilozofskifakultetuLjubljani(Slovenija),Uni-verzanaPrimorskem,ZRSKoper–InštitutzadediščinoSredozemlja(Slovenija),FilozofskifakultetuSkopjuiN.U.Muzej,Kumanovo(BJRMakedonija).

Saradnjasadomaćiminstitucijamaizoblastinauke,prosveteikulturePoredzajedničkihprogramaarheološkihiskopavanja,u2012.godinisarađivalismosasledećim

institucijamanaobradimaterijala,kaoiuraznimdrugimistraživanjima,presvegauoblastiarheome-trije(petrološke,hemijske,fizičko-hemijskeanalizeitd.):NarodnimuzejuBeogradu,Filozofskifakul-tetuBeogradu–Odeljenjezaarheologiju,FakultetzafizičkuhemijuuBeogradu,Rudarsko-geološkifakultetuBeogradu–LaboratorijazaSEM-EDS,MuzejgradaBeograda,RepubličkizavodzazaštituspomenikakultureuBeogradu,ZavičajnimuzejuKnjaževcu,NarodnimuzejuKruševcu,Narodnimu-zejuLeskovcu,MuzejKrajineuNegotinu,NarodnimuzejuNišu,ZavodzazaštituspomenikakultureuNišu,IstraživačkastanicaPetnica,NarodnimuzejuPožarevcu,MuzejSremauSremskojMitrovici.

6 7

OdrednicezaenciklopedijskaizdanjaNastavljen je radsaradnikaArheološkog institutaupisanjuodrednicazaSrpsku enciklopediju

(uizdanjuMaticesrpske,SrpskeakademijenaukaiumetnostiiZavodazaudžbenikeizBeograda)iProsopografijuranohrišćanskearheologije(PersonenlexiconzurChristlichenArchäologie,RömischesInstitutderGörres-Gesellschaft,PontificoInstitutodiArcheologiaCristiana,Roma).

IskopavanjaArheološkiinstitutsvojimaktivnostimapokrivacelopodručjeSrbije,obuhvatajućinajznačajnije

spomenikekulture.U2012.godininastavljenjeradnasistematskimizaštitnimarheološkimiskopava-njima,sondažnimrekognosciranjimaigeofizičkojprospekcijiterenanaseledećimlokalitetima(karta):

1.Slatina–Turskačesma,seloDrenovac(Paraćin);sistematskaistraživanjauokviruprojekta„Stal-naarheološkaradionica–srednjePomoravljeuneolitizacijijugoistočneEvrope“,usaradnjisaZavičajnimmuzejemuParaćinu,rukovodilacSlavišaPerić;istraživanjevršenosredstvimaMini-starstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

2.Bubanj,Novoselo(Niš);sistematskoistraživanje,usaradnjisaNarodnimmuzejemuNišu,ruko-vodilacAleksandarBulatović;istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeiUpravezaobrazovanje,kulturu,omladinuisportgradaNiša.

3.KovačevićapećinakodKrupnja;sondažnorekognosciranje,usaradnjisaBrooklynCollege,NewYork,rukovodiociArturBankofiAleksandarBulatović;istraživanjevršenosredstvimaMinistar-stvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeiBruklinkoledža.

4.Prljuša,MaliŠturac,Rudnik(GornjiMilanovac);sistematskoistraživanje,usaradnjisaMuzejemrudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, rukovodilac Dragana Antonović; istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeiopštineGornjiMilanovac.

5.Kriveljskikamen-Bunar(Bor);sistematskoistraživanje,usaradnjisaMuzejomuBoru;rukovodi-lacIgorJovanović;istraživanjevršenosredstvimaOpštineBor.

6.Mokranjskestene(Negotin);sistematskoistraživanje,usaradnjisaMuzejomuBoru;rukovodilacAleksandarKapuran;istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinfor-macionogdruštvaRepublikeSrbijeiOpštineNegotin.

7.Meanište-Ranutovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraživanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacAleksandarBulatović;investicionoistraživanje.

8.Kale,seloKrševica(Bujanovac);sistematskoistraživanje,usaradnjisaNarodnimmuzejemuBe-ograduiNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacPetarPopović;istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

9.Sirmijum(SremskaMitrovica);sistematskoiskopavanjeusaradnjisaMuzejemSremauSrem-skojMitrovici,rukovodilacIvanaPopović;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeiopštineSremskaMitrovica.

8 9

8 9

10.Viminacium–NadKlepečkom,Kostolac(Požarevac);zaštitnoiskopavanjeArheološkoginsti-tuta i Centra za nove tehnologije, rukovodilac Miomir Korać; istraživanja vršena sredstvimaTE-KOKostolac.

11.Viminacium–Amfiteatar,Kostolac(Požarevac);sistematskoiskopavanjeArheološkoginstitutaiCentrazanovetehnologije,rukovodilacMiomirKorać;istraživanjevršenosredstvimaMini-starstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije,Centrazanovetehno-logijeiizdonacija(Grantameričkogambasadora itd.).

12.Mala Kopašnica-Kamenitica (Leskovac); zaštitno istraživanje u okviru Zaštitnih arheološkihistraživanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuLeskovcu,ruko-vodiociVujadinIvaniševićiSonjaStamenković;investicionoistraživanje.

13.MalaKopašnica-Pazarište(Leskovac);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistra-živanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuLeskovcu,rukovodi-ociVujadinIvaniševićiSonjaStamenković;investicionoistraživanje.

14.Romuliana,seloGamzigrad(Zaječar);sistematskoistraživanjeusaradnjisaNarodnimmuzejemuZaječaru,Römisch-GermanischesKomission,FrankfurtamMainiDeutscheArchäologischesInstitut(Nemačka),rukovodilacStefanPop-Lazić;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeinemačkogpartnera.

15.Caričingrad(Lebane);sistematskoiskopavanjeusaradnjisaNarodnimmuzejemuLeskovcuiCentrenationaldelarecherchescientifique(CNRS),Paris(Francuska),rukovodiociVujadinIvaniševićiBernarBavant;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeifrancuskogpartnera.

16.KućišteiSuviRid,seloDekutince(VladičinHan);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharhe-ološkihistraživanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacSofijaPetković.

IzdavačkadelatnostIzdavaštvoidaljepredstavljajednuodnajznačajnijihdelatnostiArheološkoginstituta,kojase,

presvega,prepoznajepočasopisuStarinariserijiPosebna izdanja.

U2012.godiniizdatojenekolikopublikacija:• Старинар (новасерија)LXII(2012)(уредникСлавишаПерић).–326стр.:илустр.;30cm.

YUISSN0350-0241• Arheologijaiprirodnenauke=Archaeologyandscience7(2011)(glavniiodgovorniurednik

MiomirKorać).–398str.:ilustr.;28cm.ISSN1452-7448

SerijaPosebnaizdanja(Monographs):• MarkoPopović,Maglički zamak.–Beograd:Arheološkiinstitut;Kraljevo:Zavodzazaštituspo-

menikakulture,2012.–253str.:ilustr.;28cm.–(Posebnaizdanja).ISBN978-86-80093-79-6• The Pontic-Danubian Realm in the Period of the Great Migration,editedbyVujadinIvanišević

andMichelKazanski.–Paris:CollègedeFrance,CNRSCentrederechercheD’HistorieetCi-vilisationdeByzance;Beograd:Arheološkiinstitut,2012.–403.str.:ilustr.;30cm.–(Posebna

10

izdanja;51.Monographies/CollègedeFrance,CNRSCentrederechercheD’HistorieetCivi-lisationdeByzance,ISSN0751-0594;36)ISBN978-86-80093-78-9(AI);978-2916716-31-2(ACHCByz)

• АлександарБулатовић,ЈовицаСтанковски,Бронзано доба у басену Јужне Мораве и у долини Пчиње.–БеоградАрхеолошкиинститут;Куманово:Н.У.Музеј,2012.–452str,:ilustr.;30cm.–(Посебнаиздања;52)ISBN978-86-80093-80-2

Ostalaizdanja:• IvanaPopović,Sirmium : mermerne skulpture = Sirmium: marble sculptures.–Beograd:Arheo-

loškiinstitut;SremskaMitrovica:BlagoSirmijuma,2012.–132str.:ilustr.;26cm.ISBN978-86-84457-11-2

• ArheologijauSrbiji:projektiArheološkoginstitutau2011.godini,priredileVesnaBikić,Sne-žanaGolubović,DraganaAntonović.–Beograd:Arheološkiinstitut,2012.–112str.:ilustr.;24cm.ISBN978-86-80093-83-3

BibliotečkarazmenaUokviruredovnebibliotečkerazmene,kaoiputempoklona,BibliotekaArheološkoginstitutaje

u2012.godiniobogatilasvojfondsa551novompublikacijom,odtogaje300monografijai251sveskaperiodike.

DraganaAntonovićSnežanaGolubović

VesnaBikić

10

12 13

Sl.2.Mikroprospekcija–ParcelaXII,pogledsaistoka

12 13

ĐurđaObradović,ArheološkiinstitutBeogradIvanaStojanović,ArheološkiinstitutBeograd

MikroproSpekcijA terenA nA neolitSkoM nAlAzištu SlAtinA - turSkA čeSMA, drenovAc1

RevizionaistraživanjaneolitskognalazištaSlatina-TurskačesmauseluDrenovackodParaćinapokrenutasu2004.godineuokviruprojektaArheološkoginstitutauBeograduStalna arheološka ra-dionica - srednje Pomoravlje u neolitizaciji jugoistočne EvropepodrukovodstvomS.Perića(Perić2009;Перићидр.2013).Tokom2012.godinenanalazištuuDrenovcuorganizovanajemikroprospekcijaterena.Izvršenojesistematskosakupljanjematerijalauseveroistočnomdelunalazištakakobisesa-gledaliobrascirasprostiranjapovršinskihnalazaiuporedilisarezultatimadosadašnjihiskopavanjaigeofizičkihistraživanja2.Akcenatjestavljennaanalizurasprostiranjanalazavinčanskekultureipro-verumogućnostiregistrovanjastarčevačkognaseljanaosnovupovršinskihnalaza(budućida jedo-sadašnjimrevizionimistraživanjimastarčevačkikulutrnislojkonstatovannanajmanje2mrelativnedubine).Uovomradućemopredstavitipreliminarnerezultateistraživanja.

Sakupljanjepovršinskihnalazavršenojeuokviruparcela,poprincipukvadratnemreže1x1m(sl.2).Izborparcelajebiouslovljenvegetacijomiodobrenjempristupaparcelama.Istraženapovršinajedanasizloženaintenzivnimpoljoprivrednimradovima.Istraženoje19parcela,kojesuserazlikovalepooblikuiveličini(sl.1).Ukupnaistraženapovršinaiznosioko2ha.Formiranajebazapodatakasapodacimaoprisustvuikoličinirazličitihvrstaarheološkihnalaza(lep,fragmentigrnčarijeidrugikera-mičkipredmeti,životinjskekosti,koštaneikamenealatke).Najbrojnijenalazečinefragmentigrnčarijeihronološkoopredeljivanjejevršenouglavnomnaosnovunjihovihtipološkihodlika.Predviđenojedaseunarednojfaziistraživanjaizvršiprostornastatističkaanaliza,kakobismosagledalivarijacijeuobrascurasprostiranjanalazaiodnoseizmeđurazličitihvrstamaterijalauokviruistraženogprostora.StatističkaanalizaiprostornoprikazivanjegustinenalazaćeseizvršitipomoćuprogramaPAST(PA-leontologicalSTatistics).Ovirezultatićeseuporeditisarezultatimadosadašnjihistraživanjaikoristitikaopolazištezaplaniranjebudućihistraživanja.

Preliminarnirezultatiukazujunadominacijuvinčanskegrnčarije.Osimneolitskejavljajuseumalombrojuifragmentigrnčarijeizmlađihperiodapraistorije,antičkogisrednjevekovnogperioda.DosadašnjimiskopavanjimananalazištuuDrenovcu,osimneolitskih,konstatovanisunalazioprede-ljeniuprelazniperiodkasnobronzano-ranogvozdenodoba(SondaXV).

Naosnovupreliminarneanalizematerijalapoparcelamauočenesurazlikeukoličiniigustininalazanapovršini.Količinanalazaserazlikujeuodnosunapoložajparcele unaselju;naparcelamauperifernojzoninaselja(I,XIV,XVIIiXXI)registrovanajemanjagustinanalaza.Međutimtrebaimatiuvidudasevarijacijeubrojnostipovršinskihnalazanemoguuvekinterpretiratitikaorazlikeuinten-1Tekstpredstavljarezultatradanaprojektu„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnog

Balkanaurazvojuevropskepraistorije”(OI177020)Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.2GeofizičkaistraživanjananalazištuuDrenovcusuizvedenausaradnjisaRömisch-GermanischeKomission,Frankfurt(2009-2012)iCen-

tromzanovetehnologijeViminacijum(2012–2013).PodacikorišćeniuradusupreuzetiizIzveštaj o izvedenim geofizičkim istraživanjima na arheološkom lokalitetu Drenovac kod Paraćina(2013),dokumentacijaArheološkoginstitutaBeograd.

14 15

zitetuživota,negomoguodražavatirazlikeudubininajmlađegkulturnogsloja.Ovopitanjeilustrova-ćemonaprimerusituacijenaparcelamaVIII,IXiXVIIIlociranihucentralnomdelunaselja.Uokviruovihparcelaregistrovan jemalibrojnalaza,uglavnomfragmenatagrnčarijedok jeprisustvo lepa-ostatakaruševinskogslojazabeleženosasamonekolikoprimeraka.Količinanalazajeusuprotnostisarezlutatimageofizičkihistraživanjakojimajepotvrđenopostojanjegustoraspoređenihobjekata.Na

osnovuzaštitnihiskopavanja2012.godine3uovomdelunalazišta(RovoviI-IV,sl.1)utvrđenojedasenajmlađivinčanskikulturnislojjavljateknarelativnojdubiniod0.80-0.90m,ispodgotovosterilnogsloja.Dakle,stratigrafskasituacijajeuslovilanedostataknalazanapovršiniinijeposledicanenaselje-nostiprostoranaštaukazujugeofizičkaistraživanjaiiskopavanjanaovojlokaciji.

Uokvirunaselja(parceleV,X,XV)izdvajasenekolikozonasavećomgustinomnalazalepaikeramike(sl.3).Ovekoncentracijemožemodovestiuvezusaprisustvomruševinskogsloja,najvero-vatnijeostacimavinčanskihobjekata,zakojemožemopretpostavitidasenalazenadubinizahvaćenojpoljoprivrednimradovima.Tokombudućihistraživanjatrebatestiratiukojojsemerizonekoncentra-cijeruševinskogslojanapovršinipreklapajusaobjektimaregistrovanimgeofizičkimistraživanjima.3Utokuletnjekampanje2012.godine,uporedosamikroprospekcijomterena,nanalazištuuDrenovcuizvršenasuizaštitnaiskopavanjana

dvelokacije.Ucentralnomdelunaselja,istraženisurovoviI-IV,uzoninamenjenojizgradnjitemeljazaštitnekonstrukcijeuokvirukojejeplaniranoistraživanjeiprezentacijaostatakaneolitskearhitekture.Nadrugojlokacijiuistočnomdelunalazišta,predviđenojzagradnjuzgradearheološkogistraživačkogcentra,otvorenajesondaXVIII(dimenzije20x15m).Iskopavanjimajeutvrđenodanaovojlokacijinemakulturnogsloja,odnosnodasenalazivanzoneneolitskognaselja.

Sl.1.NalazišteuDrenovcu-položajparcelaisondi

14 15

Priinterpretacijirezultatamikroprospekcijeterenatreba imatiuvidu iuticajprirodnihfaktora (npr. nagib terena i različiti tipovivegetacije) na grupisanje i vidljivost mate-rijala. Preliminarnom analizom materijalasaparcelalociranihnapadinskimstranama(parceleV,XX)uočavasevećagustinanala-zaupodnožjupadine.

Kada je rečovinčanskommaterijalu,registovano je prisustvo ranovinčanskog ikasnovičanskog materijala na površini, štomože da ukaže na razvijenu horizontalnustratigrafiju i otvara pitanje istovremenostiobjekata vidljivih na geofizičkom snimku.Naosnovupodatkaohronološkojpripadno-sti materijala možemo razmotriti relativnohronološke razlike između različitih delovanalazištaiiskoristitikaopolazištezatestira-tanje stratigrafijenaodređenim lokacijamaunaselju.

Na osnovu dosadašnjih iskopavanja igeofizičkog istraživanjananalazištuuDre-novcu nisu utvrđene granice prostiranjastarčevačkog naselja4. Mikroprospekcijomterenauseveroistočnomdelunalazištapri-sustvostarčevačkegrnčarijekonstatovanojenadveparcele(VI,XIII).Revizionimiskopa-vanjimanisuistraženeovezoneistratigrafi-jauovomdelunalazištanamnijepoznata,takodasupodacidobijenimikroprospekci-jomznačajnizabudućustrategijuistraživa-njaranoneolitskognaselja.

Bibliografija:Perić 2009 – S.Perić,TheOldestCulturalHorizonofTrenchXVatDrenovac,СтаринарLVIII:29–50.Перић и др. 2013 – С. Перић,Ђ.Обрадовић,О.Перић,РевизионаархеолошкаистраживањананеолитскомналазиштуСлатина–ТурскачесмауДреновцукодПараћина,Етно – културолошки зборник XVII:83–86.

4Uokvirurevizionihistraživanjastarčevačkikulturnislojjekonstatovannadvelokacije–sondaXV(Perić2009)iXVI(Dnevnikiskopavanja,lokalitetSlatina–TurskačesmauDrenovcu2007-2011,dokumentacijaArheološkoginstitutaBeograd).

Sl.3.ParcelaXV-prostornoprikazivanjegustinenalaza:lep(levo)ikeramika(desno);PAST(matrixplot)

16 17

Sl.1.Upotrebljeniastragali(vinčanskakultura)odkrupnihungulataiovikaprina;astragaliugornjemredu,osimupotrebljenihpovršina,imajuiperforacije.

16 17

SelenaVitezović,ArheološkiinstitutBeograd

pAvlovAc – kovAčke njive: preliMinArni izveštAj AnAlize koštAne induStrije1

LokalitetKovačkeNjiveuPavlovcuistraživanjeuokviruprojektazaštitnihiskopavanjanaKori-doru10odoktobradodecembra2011.godine.Otkrivenisubogatiostacimaterijalnekultureizrazli-čitihperiodaodpraistorijedosrednjegveka,alivećinompripadajustarčevačkojivinčanskojkulturi:keramičkipredmeti(posude,figurine,žrtvenici,tegovi),ikamenaartefakta.Prikupljenjeifaunalnimaterijal,kojije,međutim,slaboočuvan,uslednepovoljnihtafonomskihuslova,naročitouslednepo-voljnepHvrednostizemljišta,kojajedoveladoznatnogoštećenjapovršinakostijuidopropadanjadelamaterijala(cf.Gordon&Buikstra1981;Lyman&Fox1989;Lyman2001,417ff.).

Izdvojenojeukupnookoosamdesetkoštanihartefakata(detaljnimpregledomfaune;uključenisukakogotovealatke,takoifragmentisatragovimaupotrebeiotpaciodproizvodnje),kojisuanalizi-ranisatehno-tipološkogaspekta(cf.Vitezović2011).

Od sirovina, zastupljeni su samo kosti i rogovi,dokpredmetiodljušturaškoljkiizubanisuotkriveni.Preovlađujudugekostiirebrarazličitihživotinja,ređesejavljajuastragalusiidrugekosti,anajčešćesekoristemetapodijalnekostiitibijeovikaprina.Odrogova,pre-ovlađujujelenji.

Uobahorizonta,starčevačkomivinčanskom,pri-sutan je standardni repertoar neolitske koštane indu-strije:šilaodpodužnocepanihdugihkostiju,ponekadsazadržanomepifizomnabaznomdelu(T.I/5),šilaodpodužnoraskoljenihrebara,zatimspatuleistrugačiodrazličitihsegmenatarebara(T.I/6),kaoidletaodrazli-čitih,pretežnodugihkostijukrupnihsisara.

Ustarčevačkojkoštanojindustrijiposebnotrebapomenuti spatule-dleta (T. I/2), izrađivane od gotovocelih tibijaovikaprina,naglašeno istrošene iuglačaneodupotrebe, tehno-tipkarakterističanupravoza ranii srednji neolit Balkana (cf. Stratouli 1998; Vitezović2011). Pored toga, jedna igla se izdvaja po neobičnojtehnologijiizradeperforacije(T.I/4)–umestobušenjakružnimilipolukružnimpokretima,primenje-najetehnikaisecanja,čimejestvorenaizduženaperforacija.Ovakva,dostaarhaičnatehnikasesreće,naprimer,nalokalitetimauGrčkoj(cf.Stratouli1998),doknacentralnomBalkanudosadnijebilapoznata.1OvajradjerezultatprojekatakojefinansiraMinistarstvoprosvete,naukeitehnološkograzvoja„ArheologijaSrbije:kulturniidentitet,inte-

gracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije”(OI177020)i„BioarheologijadrevneEvrope-ljudi,životinjeibiljkeupraistorijiSrbije“(III47001).

Sl.2.Drškaodmetapodijalnekosti(vinčanskakultura).

18 19

Dvenaglašenoistrošenemandibuleverovatnotakođepripadajustarčevačkomhorizontu.Pred-metiodove,sasvimneuobičajenesirovine,iskorišćenisukaonekavrstapodmetača,odnosnoradnepovršine,uobradimekihorganskihmaterijala(cf.Christidou1999;Maigrot2003),mogućekože(cf.Russell1990).

Uokviruvinčanskoghorizon-ta takođese izdvajanekolikoneuo-bičajenihpredmeta.Nađenajejednaspatula-kašika (T. I/1), kompletnoočuvana, izrađena od mandibule,nepravilnokružnog,gotovopotpunopljosnatogrecipijenta,dostauglača-na i istrošena upotrebom. Spatule-kašikesuredaktipmeđuvinčanskimkoštanim predmetima, i pokazujudostavisokrasponvarijacijakakouizboru sirovina, tako i u konačnimformama.

Jednadrškaizrađenajeodme-tapodijalnekostinekekrupneživoti-nje (najverovatnije govečeta); dija-fizajepažljivopresečenaiprirodnašupljina iskorišćena za usađivanjenekealatkemanjihdimenzija.Spo-ljašnjost drške je naglašeno uglača-naiispoliranaodupotrebe.Drškeodkoštanih sirovina su slabo poznate,delimičnoizbogtogaštoihjeteškoidentifikovatibezpažljivogpregledafaunalnogmaterijala.

Prisutnoje inekolikoupotre-bljenihastragala(odovce/koze–T.I/3, jelena i govečeta), većinom saperforacijama, različito raspoređe-nim, koji su verovatno korišćeni zaposlove vezane za preradu vlakana(cf.Vitezović2007).

Nekolikosegmenatarogovasatragovima obrade (sečenja, ljušte-nja, početih perforacija), koji pred-stavljajukomadesirovine,odnosno,otpatke od proizvodnje, takođe pri-

T.I.1)spatula-kašika(vinčanskakultura),2)spatula-dleto(starčevačkakultura),3)upotrebljeniastragal(vinčanskakultura),

4)iglasaperforacijom(starčevačkakultura),5)šiloodmetapodijalnekosti(vinčanskakultura),6)strugačodrebra(vinčanskakultura).

18 19

padavinčanskomhorizontu.Podaciopreradikoštanihsirovinauokvirustarčevačkognaseljasune-potpuni.

UkoštanojindustrijisalokalitetaKovačkeNjivepreovlađujusitnekućnealatke(šila,igle,pred-metizaglačanje),doksumasivnealatke(poputčekićailisekira)potpunonepoznate,aosimjednogfragmentovanogartefakta,nemaniukrasnihpredmeta.Topokazujedasuustarčevačkomivinčan-skomnaseljubilezastupljeneaktivnostivezanezapreradukože,krznaibiljnihvlakana,azavinčanskonaseljejošsevezujuiposloviokoprikupljanjaipreraderogova.Daljeinterpretacijekarakteraistraži-vanogdelanaseljanaKovačkimNjivamabićemogućetekposleanalizekremeneikameneindustrijeikeramičkihartefakata.

Madasrazmernomalobrojna,koštanaindustrijasaKovačkihNjivadopunjujedosadpoznatire-pertoartehno-tipovaiuvinčanskojiustarčevačkojkoštanojindustriji,iproširujepodatkeodistribu-cijidosadpoznatihtipova.

Bibliografija:Christidou 1999–R.Christidou,Outils en os néolithiques du Nord de la Grèce: étude technologique.Thèsededoc-torat,UniversitédeParisI-Nanterre,Paris.Gordon, Buikstra 1981 –C.GGordon,J.E.Buikstra,SoilpH,BonePreservation,andSamplingBiasatMortu-arySites,American Antiquity46/6:566-571.Lyman 2001 –R.LeeLyman.Vertebrate taphonomy,Cambridge,2001(1stpubl.1994).Lyman, Fox 1989 –R.L.Lyman,G.L.Fox,ACriticalEvaluationofBoneWeatheringasanIndicationofBoneAssemblageFormation,Journal of Archaeological Science16:293-317.Maigrot 2003–Y.Maigrot,Etude technologique et fonctionnelle de l’outillage en matières dures animales. La station 4 de Chalain (Néolithique final, Jura, France).ThèsedeDoctorat.UniversitédeParisIRussell 1990–N.Russell,Thebonetools.In:Selevac. A neolithic village in Yugoslavia,eds.R.Tringham,D.Krstić,LosAngeles,UCLA:521-548.Stratouli 1998–G.Stratouli,Knochenartefakte aus dem Neolithikum und Chalkolithikum Nordgriechenlands.BonnVitezović 2007–S.Vitezović,Koštana industrija u neolitu srednjeg Pomoravlja.Magistarskateza,Filozofskifa-kultet,UniverzitetuBeogradu.Vitezović 2011–S.Vitezović,KoštanaindustrijaustarijemisrednjemneolitucentralnogBalkana.Doktorskadisertacija,Filozofskifakultet,UniverzitetuBeogradu.

20 21

Sl.2.IstočniprofilsondeII.

20 21

AleksandarBulatović,ArheološkiinstitutBeogradDraganMilanović,ArheološkiinstitutBeograd

ArheološkA iStrAživAnjA nA lokAlitetu bubAnj kod novog SelA u 2012. godini1

Tokomseptembra2012.godineokončanajepetakampanjaarheološkihiskopavanjanalokali-tetuBubanjuNovomSelukodNiša.2TimistraživanjimazavršenisuradoviusondamaIiII.Dosa-dašnjimiskopavanjimaukupnojeistraženooko80m²,akampanjomu2012.godinikonstatovanoje13noviharheološkihcelina.Takođe,započetojeotkopavanjegornjegrecentnogslojaunovojsondiIII(udužiniod9m),kojasenaistokunadovezujenasonduII.Akcenatprilikomiskopavanjajebionautvrđivanjuprostornograsporedaarheološkihcelina izrazličitihperiodairelativno-hronološkihodnosapojedinihstambenihhorizonata.Takavmetodološkipristupisistematskoprikupljanjeuzorakazaarheozoološke,arheobotaničke,kaoidrugeanalizepronađenihmaterijalnihostatakaomogućavajasnijesagledavanjedinamikenaseljavanjanalokalitetu.

UsondiIistraženјеslojkojipripadasrednjemneolitu(starčevačkakultura),kaoitrislojaizperiodaranogeneolita(Bubanj-HumIkultura).Neposrednoiznadslojazdravice,odnosnolesneze-mlježutebojemestimičnojekonstatovanslojnabijenezemljetamnomrkebojeukojemsuotkrivenipokretninalaziizstarčevačkekulture.Očitojetajslojbionapojedinimmestimadevastiranizgradnjomobjekatainivelacijomterenauranomeneolitu,pajeiztograzlogasamodelimičnoočuvan.Iznadtogslojanalaziseslojzemlježuteboje,aodlikujegamanjibrojnalazaizranogeneolita,tesepretpostavljadaslojpredstavljahorizontnivelacijenaseljaizranogeneolita.Iznadnjegakonstatovanjeslojtamno-mrkezemlje(najmlađafazaizranogeneolita),kojijeistraženprethodnihgodina(Милановић2011,Сл.4,испунаобјекта26).U južnomdelusonde,međutim,starčevačkislojnijeregistrovan,većseiznadzdravicenalazioslojsivepepeljastezemlje,kojemjepripadaloinekolikojamaukopanihuzdra-vicu(sl.1).Utomslojuijamama,kojipredstavljajunajstarijihorizontnaseljavanjaizranogeneolitanaBubnju,otkrivenisubrojninalazifragmenataposuda,zatimživotinjskekosti,kaoioružjeioruđeizrađenoodokresanogiglačanogkamena,kostiikeramike.

Tokomistraživačkekampanje2012.godineusondiIInajprejeokončanoistraživanjekasnoe-neolitskih,apotomiranoeneolitskihineolitskihstambenihhorizonata(sl.2)(Bulatović,Milanović2012).Najpre jedokumentovandeoplitkoukopanestambenestrukturečiji jezapadnideo istražentokomprethodnihkampanjausondiI.Repertoarkasnoeneolitskihnalaza,poredfragmenatakeramič-kihposudaiživotinjskihkostiju,obuhvataidelovekamenihžrvnjeva,keramičkepršljenkeižetone,kremenealatke, ređekameneprojektile ikoštanealatke.ObjekatpripadaKocofeni-Kostolacgrupi.Starijikasnoeneolitskihorizont(ČernavodaIII)usondiIIjeveomaslabouočljiv,apronađenojesveganekolikokarakterističnihfragmenataposuda.

1Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentral-nogBalkanaurazvojuevropskepraistorije”(OI177020)Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

2RukovodilacistraživanjajeA.Bulatović,ačlanoviarheološkeekipebilisu:M.Stojić,T.Trajković-Filipović,D.Milanović,S.Vitezović,J.Bulatović,S.AntićiP.Milojević.

22 23

UsondiIIsukonstatovana,neposrednojedanispoddrugog,dvaranoeneolitskasloja-mlađi,slojzemljetamnomrkebojeistariji,slojpepeljastezemljesivomrkeboje.Potvrđenojedaseranoeneolitskirovpružaouistompravcu(severozapad-jugoistok)iusondiII(sl.3).TekusevernomdelusondeIrovblagoskrećekazapadu.Uovomstambenomhorizontunisuregistrovanenadzemnestrukture,većneko-likojama,odkojihjepremasadržajuistrukturinajznačajnijibioobjekat69kojipripadaBubanj-HumIkulturi.Ovajamasanajbrojnijiminajraznorodnijimnalazimasadržalajerazličitekeramičkeposude,fra-gmentelepasaotisci-ma pruća i vidljivimostacima organskematerije,rečneoblut-ke, životinjske kosti,okresane kremene iglačane alatke, kera-mički teg, keramičkeduvaljke, keramičkipršljenak, kamenusekiru-čekić sa zapo-četom perforacijom,alatkuod roga i dru-go.

U južnom delusondeII,neposrednona zdravicu naležesloj rastresite zemljesvetlomrke boje, sasporadičnim star-čevačkim nalazima,dok se u centralnomi severnom delu son-deiznadzdravicena-lazi sloj kompaktnezemlje mrke boje, sabrojnijim starčevač-kimnalazima.

UočenesurazličitestatigrafskeodlikeusondiIIuodnosunasonduI.Površinaistraženason-domII(istočnoodrova)bilajeposvemusudećiperiferijaranoeneolitskognaseljasaukopanimja-mamazaodlaganjeotpadaidrugeaktivnosti.Takvasituacijauslovila jeboljuočuvanostneolitskogkulturnogslojaudeluvanprostoraograničenogrovom(usondiII).Budućimradovimabićeproverenapretpostavkadajeistočnideoplatoa(kojijepreostaozaistraživanje)bioperifernideoranoeneolitskognaseljaidaovdeiubudućetrebaočekivatistambenestrukturekojepripadajuneolitskomikanoeneo-litskomnaselju.

Sl.1.Osnovananivousterilnezemljeipresekkrozranoeneolitskeobjekte71i73usondiI.

22 23

Bibliografija:Bulatović, Milanović, 2012– А.BulatovićiD.Milanović,Preliminarnirezultatiarheološkihiskopavanjanalo-kalitetuBubanjuNovomSeluu2011.godini,uArheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beograd:22–25.Милановић 2011 –Д.Милановић,НасељеЧернаводеIIIкултуреналокалитетуБубањ,Старинар LXI/2011:101–119.

Sl.3.Situacijauosnovi23.o.s.sakasnoeneolitskimnivoomstanovanjausondiIIisituacijanakonuklanjanjakasnoeneolitskihostatakaipražnjenjaranoeneolitskogobjekta34-rovausondamaIiII.

24 25

Sl.1.PozicijaKovačevićapećinenatopografskojkarti477_2_2_Zvornik.

24 25

AleksandarBulatović,ArheološkiinstitutBeogradVojislavFilipović,ArheološkiinstitutBeograd

ArturBankof,BrooklynCollege,TheCityUniversityofNewYork,USASlobodanMitrović,BrooklynCollege,TheCityUniversityofNewYork,USA

SondAžno rekognoScirAnje kovAčevićA pećine kod krupnjA 2012. i 2013. godine1

ArheološkosondažnorekognosciranjeKovačevića iliCerovačkepećine izvršeno je tokom jula2012.i2013.godine,uokvirumeđunarodnogprojektasrpskogiameričkogmultidisciplinarnogtima.PećinasenalaziuseluCerova,7kmseveroistočnoodvarošiceKrupanj,uzaseokuKovačevići,nade-snojstraniKovačevićareke,dvadesetakmetaravišerečnogkorita(sl.1).Rečjeosloženomspeleološ-komobjektusadvaulaza(sl.2),relativnoprostranomglavnomkanalukojiihpovezuje,dokjejužnoodmanjegulazadugačkisistembočnogkanaladužineskoro1km(Кличковићидр.2007,90).

Pećina je,naosnovupovršinskihnalaza iodranijepoznatakaoznačajnopaleontološkoiarheološkonalazište,aliunjojdosadanisuvršenastručnaistraživanja.PećinasekodStojićaiCerovićanavodikaovišeslojanlokalitetsanala-zimaodmlađegneolitadopoznoggvozdenogdoba(Стојић,Церовић2011,74).Prilikomprvogobilaskalokaliteta2011.godine,sapovršinesusakupljeniulomcikeramikeizperiodapraistorije,antikeisrednjegveka,а2012.i2013.godinepre-duzetasuimanjasondažnaistraživanjauprostranojdvoraninavelikomulazuupećinu.Tomprilikompostavljenajeson-dapovršine6m2,kojajeza11radnihdanatokomobegodineistraženadodubineodoko2m.Usvakomotkopnomslojubilo jevelikihkomadakrečnjačkogkamenja,koji suotpalisasvodapećine.Usondi jeregistrovanajednamanjajamaikoncentracijausitnjenoglepaigariuseveroistočnomuglusonde.Uprvadvaotkopnaslojanalazisekeramikaizsred-njovekovnog, antičkog i perioda starijeg gvozdenog doba.Analogije za keramiku starijeg gvozdenog doba (sl. 3/11)nalazimo na brojnim lokalitetima u okruženju (Стојић,Церовић2011,T.XIII,T.LVI/2–7,T.CVIII/11–16).

Odtrećegotkopnogslojanajbrojnijisufragmentikeramikeizeneolitskogperioda(sl.3/1–5)kojisutakođenađeniiuzonilepaigari,madanekolikofragmenataizslojasvojomformomukazujeinaranobronzanodoba,poputposudasadrškamakojeneznatnoprelazeobodiravnihobodaukrašenihsagornjestraneotiscimaprstaunizu(sl.3/6-8).Uistomnivou,registrovanesubrojneživotinjskekosti,1TekstjerezultatprojekataMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbijeArheologija Srbije: kulturni identitet, integra-

cioni faktori, tehnološki procesi i uloga centralnog Balkana u razvoju evropske praistorije(OI177020).

Sl.2.Plandelaosnovepećine.

26 27

nekolikokoštanihšila(sl.3/10),aliiperforiraniočnjakkanina(sl.3/9)kojijeverovatnoslužiokaopri-vezak.Uotkopnimslojevima2,3i4,alinajvišeu3.sloju,nalazisekeramikakojabisemoglaopredelitiuperiodpoznogeneolita,akojukarakterišuzvonasteposudenalik„terinama“iširoketrakastedrške.

Sl.3.Pokretnimaterijalotkrivenusondi.

26 27

SličneposudenalazimonagradiniOstenjakuLikodri(Булатовићидр.2013,T.IV/7),kojasenalazinasamo6do7kmistočnoodKovačevićapećine.Uotkopnimslojevima4i5preovlađujematerijalizpoznefazestarijegeneolita(sl.3/1–4),analazisemoguopredelitiuBubanj-Salkuca-Krivodolkom-pleks,itopreupoznufazukojajeparalelnasalasinjskomkulturom.AnalogijenalazimonabrojnimnalazištimaBubanj-Salkuca-Krivodolkompleksa,odobližnjihlokaliteta(Благојевић2005,Т.IV/2,3,T.V/4,T.X/1,3,T.XII/2,4;Стојић,Церовић2011,T.XLVIII,T.LIII,T.LIV/3–8,T.LV;Булатовићидр.2013,Т.I/1,T.II/2,Т.III/2,4–5,Т.IV/1),prekoPomoravlja(Булатовић1997,Т.I/1,2,5),doPelagonijenajugu(Гарашанин,Симоска1976,T.IV/15,16,V/19,VI/21).

Nakrajutrebapomenutidajeprilikompovršinskekolekcijematerijalaotkrivenoisečivoodkvalitetnesirovine(sl.3/12),kojepokarakteristikamaretušapodsećanamlađepaleolitskeindustrijeokresanogkamena.2

IskopavanjaKovačevićapećinezavršenasunarelativnojdubiniodoko2mpoštoseuposlednjih30cmnijepojavljivaopokretniarheološkimaterijal,alisenaosnovupomenutogsečivamožepretpo-stavitidaseunižimslojevimanalazeostaciizperiodastarijegkamenogdoba.

Bibliografija:Благојевић 2005 – М. Благојевић, Керамичке посуде из раноенеолитске куће са локалитета Ливаде,Каленић,уКолубара4,М.Благојевић(ур.),Београд:31–73.Булатовић 1997–А.Булатовић,ЕнеолитскистамбениобјекатсаналазиштаПањевачкириту Јагодини,Гласник Српског археолошког друштва13:71–77.Булатовић и др. 2013–А.Булатовић,А.Банкоф,В.ФилиповићиС.Митровић,Сондажнорекогносцирањелокалитета Остењак у селу Ликодра код Крупња. у: Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама, В. Филиповић, Р. Арсић и Д. Антоновић (ур.), Београд,Ваљево:77–84.Гарашанин, Симоска 1976  – М. Гарашанин, Д. Симоска,  Контролни ископувања на Шуплевец и некоипроблеминагрупатаШуплевец-Бакарногумно, Macedoniae Acta Archaeologica 2:9–41.Кличковић и др. 2007–М.Кличковић,Д.Павићевић,Д.Нешић,М.Мијатовић,С.Огњеновић,Б.Грубач,Ковачевићапећина–заштитаиревизија,Заштита природе57/1-2:89–102.Стојић, Церовић 2011–М.Стојић,М.Церовић,Шабац.АрхеолошкаграђаСрбијеVII,Београд,Шабац.

2Zahvaljujemoseprof.drDušanuMihailovićusaFilozofskogfakultetaUniverzitetauBeogradunainformacijinakonuvidaupokretnima-terijal.

28 29

Sl.1.Prljuša,MaliŠturac,deolokalitetageofizičkiispitanmetodomsopstvenogpotencijala(pogledsasevera).

28 29

DraganaAntonović,ArheološkiinstitutBeogradMomirVukadinović,Institutzavodoprivredu„JaroslavČerni“Beograd

AnaCicović,Muzejrudničko-takovskogkrajaGornjiMilanovac

prAiStorijSki rudnik nA lokAlitetu prljušA, MAli šturAc iStrAživAnje 2012. godine1

LokalitetPrljušanaMalomŠturcu,kakojevišeputanaglašenouposlednjihpargodina,najvećijepoznatipraistorijskirudnikujugoistočnojEvropi.Otkrivenpre30godina,iskopavanod1981.do1989.,ponovoseistražujeod2010.godine(Antonović,Vukadinović2012).

Nakonuspešnihgeofizičkihistraživanjau2011.godini,odlučenojedaseispitadonjideolokali-tetakojidosadanijebiopredmetistraživanja.Rečjeostrmomterenu,površine1,4ha,kojiseprostireispodlinijenakojojsenalazeokna4i6otkrivenaosamdesetihgodinaprošlogveka,pasvedopodnožjalokaliteta,odnosnood936mdo890mnadmorskevisine,gdenemavidljivihtragovarudarenja(sl.1).Iskustvoizdrugihzemaljasavećomtradicijomuistraživanjimapraistorijskogrudarstvakažeda1Članakpredstavljarezultatradanaprojektima„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacen-

tralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020)i„KulturnepromeneipopulacionakretanjauranojpraistorijicentralnogBal-kana”(OI177023)Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.IstraživanjejeobavljenosredstvimaMinistarstvakultureiinformisanjaRepublikeSrbijeiOpštineGornjiMilanovac.

Sl.3Nakovnjizausitnjavanjerudeotkriveniudonjemdelulokaliteta.

30 31

jeeksploatacijarudenarudištimakojasusenalazilanastrmimpadinazapočinjalananižimkotama.Otvaranjemnovihokananavišimkotamazatrpavanasuvećiscrpljenanižaokna.Takavnačinradadovodiojedostvaranjadebelihnaslagaiznadnajstarijihrudarskihradova.SpretpostavkomdajenaistinačinvršenaeksploatacijarudenaPrljušiidaseunjenimnajnižimdelovimamoždanalazestarirudarskiradoviispoddebelihnaslagasipara,pomenutapovršinaispodkote936mispitanajegeofizič-kommetodomsopstvenogpotencijala(SP).

Ispitivanjejeobavljenopočetkomjuna2012.godine,nakonobilnihkiša,štojenaročitopogo-dovalouprimeniplaniranemetode.Merenjejeorganizovanoduždvadesetdvaparalelnopostavljenaprofilapribližneorijentacijezapad-istok,dužinedo140m,nameđusobnomrastojanjuod5metara.

Sl.2.KartasopstvenogpotencijalaukombinacijisageodetskomsituacijomlokalitetaPrljuša:1.novorudarskooknoiz19.veka,2.geofizičkiprofili1–5(0mjenazapadnom,50mna

istočnomkraju),3.starirudarskiradovidetektovani2011.godine,4.okno4iz1987.godine,5.okno5iz1987.godine,okno6iz1987.godine,7.površinaispitanametodomsopstvenog

potencijala(plavapoljapredstavljajuanomalijskezone–potencijalnarudarskaoknasakrivenaispoddebelihnaslagasipara).

30 31

Mernetačkedužprofilasubilenarastojanjuod5mtakodajeformiranaosnovnaćelijamrežemernihtačakaod5x5m.2Merenjedužprofila,naukupno616tačaka,obavljanojesadveelektrodeupokretu,izmeđutačakanarastojanjuod5misakorakomod5metra.Primenjenojemerenjetzv.“gradijentasopstvenogpotencijala”.Kodmetodemerenjagradijentapotencijalamerisesukcesivnorazlikapoten-cijalameđususednimtačkamadužprofilabezprimenebaznetačke.

Konstatovano je više anomalijskih zona sa izraženim negativnim vrednostima od –45 do –25mVkojemogudapredstavljajumestastarerudarskeaktivnostiiliostatkeorudnjenja(sl.2,plavadotamnoplavaboja).Naročitojeinteresantazonajužnoodplatformeokna6/87,približneveličine10x15m,kojasenalaziuneposrednojblizinianomalijedetektovanegeoelektičnimskeniranjemnovembra2011.,protumačenekaorudarskooknočijijeotvorotkriventokomistraživanja1987.godine(Anto-nović,Vukadinović2012,104, fig.6).Ispod915mnadmorskevisinedetektovano jevišeanomalijasaizraženimnegativnimvrednostimaod–45do–25mV,kojemoždapredstavljajuostataknajstarijeeksploatacijerude(sl.2).

Dokjevršenoispitivanjemetodomsopstvenogpotencijalaregistrovanisuiprikupljanikamenirudarskibatovi.Primećenje,uproseku,pojedanrudarskibatporedsvaketačkeumrežipokojojjevršenomerenjeSP.Premaproračunu,napovršinidonjegdelapadinePrljušaujunu2012.godinesenalazilooko600komadarudarskihbatova,pasespravompretpostavljadasedanasuslojevimanacelomlokalitetunalazioko2000rudarskihbatova.Međuprimercimarudarskihalatkikojesupriku-pljene tokom istraživanja 2012. godine najinteresantniji su nalazi malih nakovanja za usitnjavanjerude(sl.3).Ovavrstaalatadosadanijeregistrovanananašimpraistorijskimrudnicima,ali jezatonalaženaprilikomistraživanjarudnikauFrancuskojiItaliji(Ambertetal.2007,185-186,fig.3/2,4,6).Takođe,naPrljušisubrojnipolufabrikatiifinalnoobrađenibatovibeztragovaupotrebeštonavodinazaključakdajeproizvodnjabatovaobavljananasamomlokalitetu.

IakodosadanijepotvrđenoegkzaktnimanalizamadajerudasaPrljušebilakorišćenauproi-zvodnjibakarnihibronzanihpredmeta,veličinalokaliteta,brojkamenihrudarskihbatovaijošuvekvidljiva rudnaokna istraženananačinkakose to radiloupraistorijiukazujuda jeovaj rudnikbioeksploatisanuvećemobimuidajetuverovatnoiskopanavelikakoličinkarbonatnerudebakrazapo-trebepraistorijskemetalurgije,štoPrljušusvrstavaurednajvećihstarihrudnikaujugoistočnojEvropi.

Bibliografija:Ambert et al. 2007–P.Ambert,J-R.Bourhis,J.Happ,Cabrieres(France):minesetmetallurgieauIIIomille-naireB.C.:apportsdelametallurgieexperimentale,in:PRAE: in Honorem Henrieta Todorova,M.Stefanovich,ChristinaAngelova(eds.),Sofia:181–190.Antonović, Vukadinović 2012–D.Antonović,M.Vukadinović,EneolithicminePrljuša–MaliŠturac:archae-ologicalandgeophysicalinvestigations,СтаринарLXII(2012):95–106.

2PrimerenjimasukorišćenenepolarizovaneelektrodekanadskeproizvodnjefirmeSCINTRECSipreciznimilivoltmetarNI 77/79 Multi-metersaulaznomimpedansomod10MΩ.

32 33

Sl.3.

32 33

AleksandarKapuran,ArheološkiinstitutBeogradAleksandarBulatović,ArheološkiinstitutBeograd

StefanMilošević,FilozofskifakultetUniverzitetauBeogradu

iStrAživAnjA nekropole kriveljSki kAMen – bunAr i MokrAnjSke Stene u SeveroiStočnoj Srbiji tokoM 2012. godine1

TokomsistematskihistraživanjasrednjovekovnenekropolenalokalitetuKriveljskiKamen-Bu-nar,kojajeotkrivenanaoko500mjugoistočnoodlokalitetaČokaluBalaškodBora,konstatovanojedasenaistommestunalazilaijednapraistorijskanekropolaizbronzanogdoba,Urnenfeldertipa(Капуран и др. 2013).2 Istraživanjima su otkri-vene četiri kružne kamene grobne konstrukcije(sl.1), od kojih samo jedna nije pretrpela deva-stacijuukopavanjempokojnikaizsrednjegveka,budućudasusenalazileodmahispodpovršine.

Deo praistorijske nekropole obuhvaćenistraživanjima predstavljaju četiri grobne kon-strukcije koje su pripadale pokojnicima iz me-talurških zajednica paraćinske kulturne grupe,čije je prisustvo konstatovano na više lokalitetauokoliniBora.Preliminarneanalizeosteološkogmaterijala ukazuju na visoki stepen oksidacijeorganskihmaterija,velikufragmentacijukostiju,tragovešljakenakostima,kaoijedanslučajveo-maretkebiritualnesahraneuurnibr.3,ukojojsu konstatovani spaljeni i nespaljeni ostaci po-kojnika.3Neuobičajeni tragovi žutebojekoji sudetektovaninaspaljenimostacimaskeleta,istogsuhemijskogsastavakaozgurakojasetakođena-lazilauokvirugrobnihkonstrukcijanasusednimnekropolamaTrnjaneiBorskojezero(Jovanović,Janković 1987-1990; Капуран, Миладиновић-Радмиловић2011).4Osimurnisaspaljenimpo-kojnicima koje su se nalazile u okviru grobnih1Tekst je rezultat projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije „Arheologija Srbije: kulturni identitet,

integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije”(OI177020)i„Kulturnepromeneipopu-lacionakretanjauranojpraistorijicentralnogBalkana”(OI177023).

2IstraživanjasrednjevekovnenekropolejevodioM.VuksanizIstorijskogmuzejauBeogradu,zajednosakustosimaMuzejarudarstvaimeta-lurgijeuBoru.PraistorijskunekropolusunastavilidaistražujustručnjaciizArheološkoginstitutauBeograduiMuzejauBoru.

3AnalizuosteološkihnalazajeuradilaNatašaMiladinović-RadmilovićizArheološkoginstititauBeogradu.4AnalizeSEMmikroskopijomobaviojeNikolaVukovićsaRudarskotehnološkogfakultetaUniverzitetauBeogradu.

Sl.1.

34

konstrukcija(sl.2),ukulturnomslojujekonstatovanakeramikaizpoznogeneolita–Kocofenikultur-negrupe,starijeggvozdenogdoba–Basarabigrupe,iantičkogperioda.

PraistorijskanekropolaBunarječetvrtaporedunekropolaizbronzanogdobakojasenalazilauneposrednojokoliniBoraiukojojsusesahranjivalipripadnicirudaraimetalurgaizistočnihoblastiKučajskihplanina.OvopodručjekojepredstavljanajvećeorudnjenjebakrauEvropi,imalojeekonom-skipotencijalzarazvojeksploatacijeipreradesulfidnihruda,doksuzajedniceuoblastimaneposrednouzobaleCrnogTimokarazvijalepretežnopoljoprivrednuproizvodnjuitimepružalemetalurzimalogi-stikuuhrani.

U 2012. godini nastav-ljenasu istraživanja ina loka-litetuMokranjskestene–Pot-kapina u ataru sela Mokranjekod Negotina (Janković, Jan-ković 1976; Popović, Kapu-ran 2011; Kapuran, Milošević2013; Булатовић и др. 2013).Što se tiče konstatovane kul-turne stratigrafije produžetaksondeiz2011.godinepokazujenaslojavanjaizperiodaZlotskei Verbičoara grupe, kao i Ko-cofeni i Bubanj-Salkuca kom-pleksa.

Vizantijskom periodu,pored keramike, pripadajunalazi fibula, češljeva od ko-sti, staklenih posuda, novca iraznih predmeta od gvožđa.Periodu antike pripada jednalatenizovana dačka bronzanafibula i određeni tipovi kera-mičkihposuda.

Najznačajnije rezulta-te istraživanja u 2012. godinipredstavljaotkrićevelikogbrojanalazavrpčastekeramike(sl.3).Onasenalazilausvimfazamaposto-janjanaseljauKocofeniju.ArheozoološkeanalizenalazaizhorizontaKocofenikulturepokazujukakosurazličitevrstedomaćihživotinjakorišćenezaishranuisekundarnesirovine,alineizavučutereta,dokjeodređenbrojkostijupripadaodivljimlovnimvrstama.Kozeiovcesuklanesamoudubokojsta-rostidabiseštovišeiskoristilizamlekoivunu.Kostiživotinjasusekoristileizaizradumotika,šilaiamuleta.

Sl.2.

34

Periodusrednjegeneolita,odnosnoBubanj-Salkuce,pripadajunalazi izposlednjegkulturnogsloja,kojiležinazdravici.Poredkeramičkihposudaotkrivenesuidvefragmentovanezoomorfnefi-gurine.

Bibliografija:Булатовић и др. 2013 – А. Булатовић, А. Капуран и Г. Јањић, Неготин, културна стратиграфија праисторијских локалитета у Неготинској Крајини,Београд, Неготин.Janković, Janković 1976 – Đ.JankovićandM.Janković, MokranjekodNegotina,Kamenolom–višeslojniloka-litet,Arheološki pregled18:22–23. Jovanović, Janković 1987-1990 –B.JovanovićiI.Janković, NekropolaparaćinskegrupeuTrnjanimakodBre-stovačkebanje,Zbornik radova Muzeja rudarstva i metalurgije 5/6,:1–20.Kapuran, Milošević 2013 – A.Kapuran,andS.Milošević,RockshelterMokranjskeStene–ANewlatePrehisto-ricSiteinEasternSerbiaRegion,Archaeologia BulgaricaXVII,2(2013):17–37.Капуран, Миладиновић-Радмиловић 2011 – А. Капуран, Н. Миладиновић-Радмиловић, Некропола наБорскомјезеру:новиприлозиосахрањивањуубронзаномдобу,СтаринарLXI:114–153.Капуран и др. 2013 – А.Капуран,Н.Миладиновић-Радмиловић,И.Јовановић,Кривељскикамен–Бунар,некрополаурненфелдеркултуреусевероисточнојСрбији,Зборник Народног музејаXXI/1:149–160Popović, Kapuran 2011– P.PopovićandA.Kapuran,LaTombedeMokranje, inD.Magureanuatal.(eds.),Archeology: making of and practice:Studies in honor of Mirchea Babes,Pitesti:297–304.

36 37

Sl.1.Južnideonekropole,pogledsajuga.

36 37

AleksandarBulatović,ArheološkiinstitutBeogradAleksandarKapuran,ArheološkiinstitutBeograd

JelenaTodorović,BeogradPetarStevanović,Mladenovac

nekropolA rAnog bronzAnog dobA nA lokAlitetu MeAnište u rAnutovcu kod vrAnjA1

SeloRanutovacnalazi seoko5kmsevernoodVranja,a lokalitetMeaništenaseveroistočnojperiferijisela,naterasiJužneMoraveudaljenojodsavremenogkoritaoko500mkazapadu.Lokalitetjeuliteraturipoznatod2007.godine(Булатовић2007,112–116),aiskopavanjanaovomlokalitetuobavljenasu2012.godineuokviruzaštitnihistraživanjanaautoputuE75.Tomprilikomotkrivenasudvakulturnahorizonta–nekropolaspaljenihpokojni-kaizranogbronzanogdobainaseljeizgvozdenogdoba.Nekropolasenalazilanajužnojperiferijilokaliteta.Njenugroženideojeupotpunostiistražen,dokistočnaperi-ferijanekropolezalaziudeolokaliteta,kojinijebiodi-rektnougroženizgradnjomautoputa,panijenibiopred-viđenzaistraživanje.Južnideonekropolejebioznatnobolje očuvan od severnog, koji je bio oštećen brojnimukopimaizgvozdenogdobaisavremenimpoljoprivred-nimradovima. Razmakizmeđuovadvadelaiznosiojeoko20minatomprostorunijebilonalaza,pasepretpo-stavljadajerečodvazasebnadelanekropoleizpribližnoistogperioda.

Nanekropolisukonstatovana23grobasaostaci-ma spaljenih pokojnika (13 u severnom i 10 u južnomdelu),koji supoloženiuplitke jame,azatimpokrivenikamenimkružnimkonstrukcijamaprečnika1–2m.Okonekih grobnih konstrukcija nalazio se prsten prečnika1,5–3mnačinjenodkrupnijegkamenja(sl.1).Une-kimgrobovimaostacipokojnikasupokriveniposudama(šolje,zdele),agotovousvimgrobnimcelinamanalazilisuseipriloziuvidurazličitihtipovaposudaodpečenezemlje.Premabojiistanjukostijumožesezaključitidasupokojnici,unekimslučajevimazajednosaposudama,spaljivaninaveomavisokojtemperaturikojajedostizalaipreko1000Co,azatimsuostacisalomačepolaganinagrobnamesta.1TekstjerezultatprojekataMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije„ArheologijaSrbije:kulturniidentitet,in-

tegracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020).

Sl.2.Modelpeći(žrtvenik)izgroba20,južnideonekropole.

38 39

Unekimgrobovimasu,kaoprilozi,konstatovaniiminijaturnimodelipećiodpečenezemlje,uliteraturičestonazivaniilampama,akodjednogodnjihjegornjideomodelovanuoblikuptice(sl.2)(Bulatović2013,1–13).DosadasutipredmetiuglavnomnalaženikaoslučajninalaziiliunaseljimaizranogbronzanogdobausevernojGrčkojiMakedoniji,asamouArhontikujejedantakavpredmetnađenuzgrobdeteta(Papleuqumion-Papanqimon,Pilalh-Papasterion1998,88).Odposudaot-krivenihuobadelanekropolenajzastupljenijesupoluloptastezdeleišolje,kaoikruškolikipeharisa

dvelučnedrškekojeprelazeobod(sl.3).Razlikeizmeđuovadvadelanekropolesuteštosuujužnomdeluuočeneloptasteamforedugogcilindričnogvratasačetiritunelastedrške,kaoioštraprofilacijanapeharima,aobodišoljaizdelačestosuukrašenirožastimplastičnimnastavcima,štonijeprimećenousevernomdelunekropole.Osimnavedenihkeramičkihformiizobadelanekropole,unjenomsever-nomdelujekonstatovanaposudanavisokojšupljojstopi,zatimdvojnaposudaiaskos,štoukazujenaintenzivnekulturneuticajesajuga,kojisunakeramiciizjužnogdelanekropoleznatnomanjeuočlji-vi.Overazlikeukazujunamogućnostdaizmeđuovadvadelanekropolepostojeizvesnehronološkerazlikeuokviruranogbronzanogdoba,štosepouzdanomožeutvrditijedinometodamautvrđivanjaapsolutnestarosti.

Sl.3.Peharizgroba7,severnideonekropole.

38 39

JednanekropolainhumiranihpokojnikanakojojjeotkrivenoinekolikogrobovasaspaljenimpokojnicimaiprilozimauvidupeharasadvedrškekaouRanutovcu, istraženajenaseveruGrčke,adatovanajeuvreme25–18.vekapren.e.(Маniatis,Ziota2011,461–478).Upribližnoistiperioddatovani su minijaturni modeli peći sa lokaliteta na severu Grčke, slični primercima iz Ranutovca(Papleuqumion-Papanqimon,Pilalh-Papasterion1998,87;Hansel,Аslanis2010,55).

Stilsko-tipološke karakteristike posuda sa nekropole iz Ranutovca gotovo su identične onimaevidentiranimuzajednicamaizranogbronzanogdobanateritorijidanašnjeMakedonijeiseverneGrč-ke.Kulturnamanifestacijakojajedefinisananatojteritoriji,ugrčkojliteraturisenazivaArmenohorikulturnomgrupom,auPelagoniji,Karamanigrupom(Sanev1999,127–136).NjenhronološkiodnossakulturnomgrupomBubanj–HumIII,čijijeuticajtakođeuočennaposudamaizRanutovca,naročitoujužnomdelunekropole,nijeegzaktnoutvrđen,alisesmatradasupribližnoistovremene,odnosnodasemogudatovatiuranobronzanodoba.

Bibliografija:Булатовић2007–A.Булатовић,Врање, културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији,Београд,Врање.Bulatović 2013–A.Bulatović,OvenmodelsfromEarlyBronzeAgesettlementsinCentralandSouthernpartsoftheBalkanpeninsula,Archaeologia BulgaricaXVII,1(2013):1–13.Hansel, Aslanis 2010–B.Hansel,I.Aslanis,Das Prähistorische Olynth, Ausgrabungen in der Toumba Agios Mamas 1994–1996,PrähistorischeArchäologieinSüdosteuropaband23,Rahden/Westf.Маniatis, Ziota 2011–Y.Maniatis,Ch.Ziota,Systematic14CdatingofauniqueEarlyandMiddleBronzeAgeCemeteryatXeropigadoKoiladas,WestMacedonia,Greece,Radiocarbonvol.53,nr.3:461–478.Papleuqumion-Papanqimon,Pilalh-Papasterion1998 – A. Papleuqumion-Papanqimon,A.Pilalh-Pa-pasterion,AnaskafhArcontikon 1994 (τομέας), ToarcaiologikoergosthMakedoniakaisthQrakh8,Qessalonikh:83–90.Sanev 1999–V.Sanev,PotteryinFavourofDesignatingtheCulturalBordersoftheEarlyBronzeAgeinMace-donia, Macedonia and the Neighbouring Regions from 3rd to 1st millennium b.c.,Skopje:127–136.

40 41

Sl.2.Skeletkonjaujami41,starijegvozdenodobaHaB.

40 41

AleksandarBulatović,ArheološkiinstitutBeogradSelenaVitezović,ArheološkiinstitutBeograd

DraganMilanović,ArheološkiinstitutBeograd

lokAlitet MeAnište u rAnutovcu – nASelje iz gvozdenog dobA1

IskopavanjanalokalitetuMeaništeuRanutovcu,oko5kmsevernoodVranja,obavilajeekipaArheološkoginstitutaizBeograda2012.godineuokviruzaštitniharheološkihistraživanjalokalitetaugroženihizgradnjomautoputaE75.Osimnekropoleizranogbronzanogdoba,nalokalitetusuevi-dentiraniiistraženiostacinaseljaizgvozdenogdoba.Tragoviovognaseljaprviputsukonstatovanisazapadnestranelokalnogputakojisenalaziuzau-toput,2000.godine,azatimiprilikomrekognos-ciranja terena, 2002. godine, oko 70 m zapadnoodautoputa.Toukazujedajepraistorijskonaseljebilosmeštenonaistočnojpadinibrdanakojojsedanasnalaziselo,kaoinadeluteraseJužneMo-rave sa istočne strane autoputa. Na ugroženomdelulokaliteta,kojisenalaziuzistočnuivicuau-toputaE75uširiniod25m,istraženajepovršinapreko 400 m2 i tom prilikom konstatovano je 29objekatakojipripadajugvozdenomdobu.Najvećibrojobjekatajesukružniukopiprečnika1,2–2,5m,dubinedo1,5m,uglavnomkruškastogprese-ka,sauskimotvoromiširokimnivelisanimdnom.Većinompripadajunajmlađemhorizontunaselja,odVIdoIVvekapren.e.,i,sudećipremaoblikuisadržaju,služilisuzaskladištenjehrane,apotomkao otpadne jame (sl. 1). U pojedinim ukopimakonstatovani su ostaci pšenice, ječma i sočiva, anajčešćejezastupljenoproso.2

Od stambenih objekata evidentirane su iistraženedvezemuniceiznajstarijegperiodana-selja(starijegvozdenodoba,fazaHaB).Zemunica1približnojekružnogoblika,prečnikaoko4midubinedo0,8m,saisturenimulazomsazapadnestrane,dok jedrugauoblikuosmice,dužine4,2

1Radjerezultatprojekta„ArheologijaSrbije:kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020)Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

2ZahvaljujemosenapodacimaD.Filipović,kojajeobavilapaleobotaničkuanalizuuzorakasalokaliteta.

Sl.1a.Zemunica2,saseveroistoka,starijegvozdenodobaHaB.

42 43

m,širinedo2midubineoko1m,saisturenimulazomsaseverozapadnestrane,širine0,6m(sl.1a).Tragovijamicazadrvenokoljekonstatovanisuokozemunice2,kaoiunutarzemunice1,pooboduobjekta.Razdaljinaizmeđuovedvezemunicebila jeoko12m.Neposrednouzzemunicu2,sanje-ne jugozapadnestranenalazilaseovalna jamadužineoko2m, ispunjenaživotinjskimkostimai tostriktnoodabranimskeletnimelementima:radisegotovoisključivolobanjamamužjakadivljesvinje(najmanješestjedinki)ilobanjama,donjimvilicama,desnimkarlicamailopaticamajelena(najmanješestjedinki).Premasadržaju,јаmаsetretirakao„specijalni“depozitritualnogkaraktera(Булатовић,Булатовић2013,100-101).Osimovejameneobičnogsadržaja,oko8mjugozapadnoodnjeotkrivenjeobjekatkojegčinedvejame–južna,ovalnogoblika,dužine2,2m,širine1,8m,dubineoko0,7miseverna,približnokružnogoblika,prečnika1,7–2,10m,dubine1,8m.Jamesubileispunjenelepom,garežiifragmentimakeramike,ausevernojjaminaoko1mrelativnedubinebiojepoloženskeletkonja(sl.2).Premapatološkimpromenamanakostimazaključenojedasekonjkoristioza jahanje(Bulatovićetal.2013,6–7).

Međukeramičkimnalazima,ustarijemnaseljugvozdenogdobanajzastupljenijaformajestezdelauvučenogoboda,ajavljajuseikruškolikeamforeipehari,poluloptastešolje,lonciidr.Najzastupljeni-jatehnikaukrašavanjajestekanelovanje,azatimotiskivanjenazubljeniminstrumentom.Zanimljivjenalazfragmentamatslikanekeramikeizzemunice1,kojijekarakterističanzanalazištapoznogbron-zanogiranoggvozdenogdobananalazištimausevernojGrčkojiMakedoniji.Sličanfragmentzajedno

Sl.1.Završnaosnovasonde1,jameizVI-Vvekapren.e.

42 43

sa keramikom identičnih karakteristika kao u zemunici1 u Ranutovcu nađen je u tumulu u Strnovcu kod Ku-manova,kojijedatovanuperiodHaA-B1starijeggvoz-denogdoba(Станковски2008,135–151).Mlađihorizontnaseljakarakterišekeramikaizrađenanavitlu,kojastil-sko-tipološkiodgovarakeramicisa istodobnih lokalitetauPovardarju,kaoiuobližnjojKrševici(Mitrevski2000,25-36,Pl.1;Popović2005,141-174,Pl.I–IV).Nekolikofragmenataposudačijajepovršinaprevučenacrnimfir-nisomioslikanapalmetamacrveneboje (sl.3)ukazujudanaseljeegzistiraikrajemV,odnosnouIVvekupren.e.

Bibliografija:Булатовић, Булатовић 2013 – J. Булатовић, A. Булатовић, Ритуални карактер депозита животињскихостатакаизјаменагвозденодобномналазиштуРанутовацкодВрања,36. скупштина Српског археолошког друштва, 30. мај–1. јун 2013. године: програм, извештаји и апстракти,НовиСад:100–101.Bulatovićet al. 2013–J.Bulatović,A.Bulatović,N.Marković,PalaeopathologicalchangesinanearlyIronAgeHorseskeletonfromthecentralBalkans,Serbia,Patterns of skeletal pathology in wild and domestic animals in the past and present:the Fifth International Conference of the ICAZ Animal Palaeopathology Working Group,Osteoarc-haeologicalResearchLaboratory,DepartmentofArchaeologyandClassicalStudies,UniversityofStockholm,Sweden:6–7.Mitrevski 2000–D.Mitrevski,The ancient Macedonian town at Vardarski rid,Skopje.Popović 2005–P.Popović,Kale-Krševica:investigations2001-2004,interimreport,Зборник Народног музејаXVIII-1:141–174.Станковски 2008–J.Станковски,TумулотIодтумуларнатанекрополакајселотоСтрновац,општинаСтароНагоричане,Macedoniae acta archaeologica18:135–152.

Sl3.Fragmentgrčkekeramikeslikanecrvenombojom,jamaizV/IVvekapren.e.

44 45

Sl.1.„Kućnižrtvenik“(2004godina)isondaS13−15.

44 45

IvanVranić,ArheološkiinstitutBeograd

ArheološkA iStrAživAnjA lokAlitetA kAle u krševici 2012. godine1

ArheološkilokalitetKalenalaziseuataruselaKrševica(SOBujanovac)uPčinjskomokruguujužnojSrbiji.2Iakojepoznatjošizšezdesetihgodinakadasuobavljenamanjasondažnaistraživanjaistečenaprvasaznanjaokarakteristikamamaterijalnekultureihronologiji(Микулчић,Јовановић1968),savremenasistematskaistraživanjasprovodesetekod2001godine.Dosadašnjirezultatipoka-zalisudaseradioutvrđenomnaseljuizIViprvepoloviniIIIvekapren.e.kojepostilsko-tipološkimodlikamamaterijalnekulturedalekovišeodgovaraantičkomkontekstukasnoklasičnogiranoheleni-stičkogperiodanegogvozdenomdobukontinentalnogBalkana(Поповић2012).Takonalaziarhitektu-re,kaoštojegrađevinasasvodomuokviru„hidro-tehničkogkompleksa“(Popović,Vukadinović2012)ilibedemiodpravilnotesanihkamenihkvadera,ćerpičaikrovnihopeka,svedočeosveobuhvatnompoznavanjutehnikamediteranskegradnje.Istomožedasekažezalokalnu„sivuheleniziranukerami-ku“kojapooblicimaistilu(kantarosi,skifosi,hidrije,lekaneisl.)odgovarakeramicizasvakodnevnuupotrebuusevernojGrčkoj,aliidrugimcentrimapoputAtine(Антић,Бабић2005;Вранић2009).LokalitetpredstavljaveomaneuobičajenupojavuuarheološkomnasleđugvozdenogdobasateritorijedanašnjeSrbiještojedovelodotogadaistraživanjaprerastuuvišegodišnjiprojekatkojiinterpretirakontaktesamediteranskimsvetomiaktivnuulogugrčkematerijalnekultureuizgradnjiidentitetanaBalkanu.

SličnanalazištakojasečestonazivajuhelenizovanimnaseljimapoznatasuuRepubliciMake-doniji,Bugarskoj,severnojGrčkojiAlbaniji,čimesepokazalodauunutrašnjostipoluostrvaudrugojpoloviniImilenijumapren.e.postojeveomakompleksniodnosirazličitihlokalnihzajednicasmedite-ranskimsvetomkojirezultirajuširokomrasprostranjenošćumaterijalnekulturekojaseuslovnomoženazvatigrčkom(Archibald2000;2004).Ovakavkontekstdanaspredstavlja izuzetnoaktuelnutemuuarheološkoj i istorijskoj literaturikoja istražujeposledice isprepletanostikolonijalne i imperijalnepolitikeantičkih„civilizacija“irazličitogdelovanjalokalnogstanovništvakakonaMediteranutakoiuširemzaleđu,kojarezultiradalekokomplikovanijomsituacijomodjednostranogširenjagrčkihuti-caja3.KrševicakaojednoodnajsevernijihnalazištapomenutihkarakteristikanaBalkanuimavažnomestouovimistraživanjima.

Kampanjaiz2012.godineufokusujeimalanastavakradovanaakropoli.Planistraživanja,kojisedoslednoprimenjuje,jestedaseovdenavećojpovršiniočisti,definišeiprivremenokonzerviranaj-mlađaarhitektonskafaza(prvapolovinaIIIvekapren.e.).Ovakvimpristupomomogućićesedabudu-1Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentral

nogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020)Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.Materijalnasredstavazaterenskeradove,gdeporedInstitutaučestvujuNarodnimuzejiFilozofskifakultetizBeograda,kaoiNarodnimuzejizVranja,obezbedilojeMinistarstvokultureiinformisanjaRepublikeSrbijekrozprogramzasufinansiranjeprojekatauoblastikulturnognasleđa–Arheološki lokalitet „Kale“ u Krševici.Ukampanjiiz2012.godine,poredpotpisanog,učestvovalisu:dr.PetarPopović(rukovodilac),NenadRadojčić,dr.AleksandarKapuran,AcaĐorđević,AleksandarNikolić,JovanMitrović,AleksandarBandovićiNenadLazarević.

2http://www.kale-krsevica.com/3na pr.Gosden2004;Hodos2006;Dietler,Lopez-Ruiz2009

46 47

ćaiskopavanjanižihslojevabuduizvedenametodom„širokogiskopa“kojadalekoboljeodsondažnihistraživanjamožedaodgovorinadalekokompleksnijapitanjaohronološkimodnosimaustarijimfa-zama.Radiloseudvesonde:S13−15(6x13,3m)iS10−11(4x9,5m),ukupnepovršineod117,8m2.Iskopavanjasevršeposistemu„junita“ilistratigrafskihjedinica.

SondaS13−15nadovezujesenaiskopiz2003.i2004.godine.TadajesaspoljašnjestranezidaIX („južna prostorija“ iz 2003.), građenog tehnikom suhozida, otkriven jedan „kućni žrtvenik“ (s.j.10)–ravnazaglačanapovršinaodterakotekružnogoblika,prečnika1,35m,saborduromipravilnoraspoređenimjamamazastubovesaspoljašnjestrane(2004.godina).Površinaležinaslojunabijenezelenkastezemlje(s.j.9)sakojomčinijednuarhitektonskucelinu(sl.1).Ciljistraživanja2012.godinebiojedase,proširenjemiskopaiz2003.i2004.,utvrdidaljeprostiranjeoveceline.Pokazalosedaze-lenkastanabijenazemlja(s.j.9)zalaziuprostoriskopasondeS13−15u2012.godini.Utvrđenojedasenajverovatnijeradiopodniciodnepečenezemljenekogoštećenogobjektaodlakogmaterijalakojajeunekojodposlednjihfazapridodatasaspoljašnjestranezidabr.IX.Podnicajezatrpanamoćnimslojemtamnerastresitezemljesapunopokretnihnalazameđukojimadominirajufragmentikrovnihopeka(s.j.5).Nakonuklanjanjaslojasaopekamautvrđenojedasepodnica,kojajeupojedinimzo-namaprekrivenatankimslojemlomljenogkamena,prostiresamodojužnihdelovasondeS13−15(uzprofilS15−S15’).Uostalomdelusondepovršinajeoštećenainijejemogućedefinisati.Drugaiskopa-vanasonda,S10−11,smeštenajeuneposrednojbliziniprethodne.Uzapadnomdeluotkrivenojene-kolikoslojevasaobiljempokretnogarheološkogmaterijala.Tragoviarhitekturenisukonstatovani,alisvakakomogudaseočekujunavećojdubini.Uistočnomdeluobaiskopaotkrivenjezidodlomljenog

Sl.2.Srebrninovac.

46 47

kamenagrađenutehnicisuhozidakojipredstavljarecentnustrukturu(s.j.3),najverovatnijemeđuilipodzidvinogradaizdvadesetogveka(sl.3).

UsondiS13−15pronađenjenajznačajnijipokretninalazkampanje2012.godini−jedansre-brniobolčijeporekloidatiranjejošuveknijeutvrđeno.NajverovatnijeseradionovcugrčkoggradaTorone(sl.2).Sobziromdajenađennagornjojpovršinipodnice(s.j.9),datiranjenalazajeodpre-sudnogznačajazarazumevanjehronologijenajmlađegrađevinskefaze.Međupokretnimnalazimauobemasondamadominiralokalnoproizvođena„sivaheleniziranakeramika“kojukarakteriševelikastandardizacijaioblicikojisupoznatiizgrčkogimediteranskogsveta.Istegodineotkrivenoje4.462fragmentakojisuobrađeniiunetiukompjuterskubazupodatka.Oblicisuutvrđenikod398komada:zdele(154),loncisajezičastimdrškamarađenirukom(58),hidrije(41),pitosi(34),skifosi(27),tanjiri(19),kantarosi(16),oinohoe(krčazi;12),činije(12),amfore(11),loncirađeninavitlu(7),tave(3),pi-raunosi(2),minijaturneposude(1)ilončići(1).Izdvojenojeivišedesetinafragmenataimportovanihfirnisovanihposuda(atičkeilisevernoegejskeprovenijencije),mnogobrojnikeramičkitegovizarazbojpiramidalnogiviolinastogoblika,nekolikogvozdenihklinovaidrugihkorodiranihifragmentovanihpredmetaodovogmetala, jednaoštećenaolovnapločica,fragmentovanistaklenipredmet(najvero-vatnijedrškaposude)ikomadazgure.Usvimslojevimaprisutnajeivećakoličinaživotinjskihkostiju.

Poslenekolikogodinaukojimajezbogizuzetneatraktivnostiarhitektonskihnalazaistraživanjebilofokusiranonapodgrađeiproblemiskopavanja,interpretacijeikonzervacijegrađevinesasvodom(Popović,Vukadinović2012),tokom2012.godinepažnjajeponovoposvećenaakropoli.Iskopavanje

Sl.3.SondeS10-11(levo)iS13-15(desno).Upozadinirecentnizid(s.j.3).

48

najmlađihfazaživotauovojzoni (prvapolovinaIIIvekapren.e.)u logističkomsmislupredstavljadalekolakšiposao.Međutim,možedasekažedasupitanjanakojaseiskopavanjimatražeodgovorajednako važna za razumevanje gvozdenog doba, kao i već pomenutog problema uloge kontakta sagrčkimsvetomunastankuiživotunaselja.PoložajlokalitetaudoliniJužneMorave,kaoičinjenicadaprestanakživotamožedasedatujeuprvupolovinuIIIvekapren.e.,otvarajumogućnostzaveomakonkretnoistraživanjeposledicatzv.keltskenajezdenaBalkanu.

Bibliografija:Антић, Бабић 2005 − И. Антић, С. Бабић, Прелиминарни резултати типолошко-статистичке обрадекерамичкогматеријаласалокалитетаКале-Кршевица,Зборник Народног музеја XVIII–1: 213–228.Аrchibald 2000–Z.H.Archibald,Space,Hierarchy,andCommunityinArchaicandClassicalMacedonia,The-ssaly,andThrace, in:Alternative to Athens: Varieties of Political Organization and Community in Ancient Greece,R.Brock,S.Hodkins(eds.),Oxford:212–233.Archibald 2004−Z.H.Archibald,InlandThrace, in: An Inventory of Archaic and Classical Poleis: An Investigation Conducted by The Copenhagen Polis Centre for the Danish National Research Foundation,M.N.Hansen,T.H.Nielsen(eds.),Oxford:885–899.Dietler, Lopez-Ruiz 2009–M.Dietler,C.Lopez-Ruiz(eds.),Colonial Encounters in Ancient Iberia: Phoenician, Greek, and Indigenous Relations.Chicago,London.Gosden 2004–C.Gosden,Archaeology and Colonialism – Cultural Contacts from 5000 BC to the Present. Cambrid-ge.Hodos 2006 –T.Hodos, Local Responses to Colonization in the Iron Age Mediterranean, London,NewYork.Микулчић, Јовановић 1968–И.Микулчић,М.Јовановић,ХеленистичкиопидумизКршевице,Врањски гласник IV:355–375.Поповић 2012–П.Поповић,ЦентралниБалканизмеђугрчкогикелтскогсвета,у:П.Поповић,Централни Балкан између грчког и келтског света, Кале − Кршевица 2001-2011,Београд:10−51.Popović, Vukadinović2012–P.Popović,M.Vukadinović,WaterSupplySystematKrševica(4thcenturyBC),Старинар LXI/2011:155−170.Вранић 2009 – И. Вранић, Теоријско-методолошки проблеми тумачења керамичког материјала салокалитетаКалеуКршевици,Зборник Народног музеја XIX–1:163–204.

48

50 51

Sl.4.Kasnoantičkinivopodae.

50 51

IvanaPopović,ArheološkiinstitutBeogradStefanPop-Lazić,ArheološkiinstitutBeograd

BojanPopović,ArheološkiinstitutBeogradVujadinVujadinović

EmilCabunac

ArheološkA iSkopAvAnjA u SreMSkoj Mitrovici 2012. godine – lokAlitet 851

Višegodišnjaistraživanjalokaliteta85ucentruSremskeMitroviceodvijajusenaprostoruse-verozapadnogdelakompleksacarskePalate (Jeremić2009,475,488).Upitanju jeotvorenprostor-trgizmeđudvevećegrađevinenastaleuperiodutetrarhije,odkojihjezapadnainterpretiranakaohorreum,doknamenagrađevinesaportikom,sondažnoistraživanekrajem60-ihgodinanalokalite-tu37,nijejošuvekjasnodefinisana(Јеремић, Поповић 2009; Popovićet al. 2012, 38–41). Tokom sred-njeg veka ovaj prostor takođe imaizuzetan značaj kao manastirskikompleks.Uprotekledvekampanjeistraživanjasuimalazaciljispitiva-njeprostora istočnoodzidovama-nastirskog kompleksa (sl. 1). Ovajprostor je istraživanuvišenavrataprethodnihgodina,kadasesačetirivećesondestiglodorazličitihnivoa,čijajevisinskarazlikanegdeivećaodtrimetra.Iskopavanjasurađenaširokimiskopomradijasnijegsagle-davanjahronološkirazličitih,naro-čitopoznoantičkihcelina.

Zatečenu arhitekturu sred-njevekovnog horizonta predstav-ljaju kapela, od koje je očuvanatemeljna zona sa kontraforima uosnovi,obimnizidočuvanudužiniod20m,kaoiulicasanjegoveistoč-nestrane,takođeočuvanaudužiniod20m. Istraživanja suuglavnom1Članakpredstavljarezultatprojekta„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijalnogkarak-

teraurimskimprovincijamanatluSrbije“(177007-1),Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.1.Osnovalokaliteta85–istraživanapovršina2012.godine.

52 53

bilaskoncentrisananaprostorsrednjevekovnekomunikacije,odnosnoispodnje(sl.2).Tokomrani-jihistraživanjajekonstatovanodaseobimnizidnalazinadslojemrušenjakasnoantičkearhitekture.Međutim, nije bilo jasno da li su srednjevekovna komunikacija i zid istovremeni, ili ulica prethodiizgradnjizida.Ovogodišnjimistraživanjimajetoirazlučeno,kadajenajednomdeluiskopakonstato-vanodanajstarijafazakomunikacijepodilazipodzid.Tokomiskopavanjauliceuočenojedaonaimavišefazaobnove,odnosnovišeslojevakojisesastojeoddevastiranogantičkogmaterijala,fragmento-vanihopeka,komadadekorativnearhitektonskeplastike,fragmenatazidnogipodnogmaltera,sitnogšljunkaiproslojakaglinesasitnimpeskom.Istimaterijal(spolijeantičkearhitekture,delovipodovaodhidrostatičkogmaltera,antičkaopeka)korišćenjeiuizgradnjiobimnogzida,kojijetokomistraži-vanjarazgrađensvedosevernogprofilaiskopa.Unjegovomjezgruotkrivenjeideoskulpturerimskogbožanstvaizvajanenajverovatnijetokomantoninskogperioda(sl.3).Otkrivšidvasrednjekovnanovca,odkojihjedanpredstavljaterminus ante quem non zanastanakkomunikacije,dobilismočvrstelemenatzadatovanjeuliceuXIVvek.

Srednjevekovnakomunikacijajenastalanaslojevimašutaantičkihgrađevina(negdedelovizi-dova,malteriopeka,negdesamofragmentovaneopekeuslojumrkerastresitezemlje).Međumateri-jalomranovizantijskogisrednjevekovnogperiodaretkosepojavljujufragmentipečaćenefinoglačane

Sl.2.Srednjovekovnakomunikacija.

52 53

keramike i toudelovima lokalitetagdesutokomprethodnihistraživanjaotkrivenekućeodkolja.Ovegodinesuotkriveniukopizadireke,uosnovipodae(drugapolovinaIVveka)use-vernomdeluiskopa(sl.4).Nadovimnivoomnisuuočeniostacizapečenezemljekojibipoticaliodstrukturekolibanačinjenihodlakogmaterijala.Uslojevimaiznadpodae,brojnisunalaziproizvodaipolufabrikataodrogovaikostiju,kojipotičuizpe-riodakrajaIViranogVveka.Glačanakeramikafinefaktureisivebojepečenjasetakođepojavljujezajednosaovimmateri-jalom.NajmlađinovacotkrivennadnjimjeminimaskrajaIVveka,kojazajednosanovcimacarevaValentinijanaIiValensa(otkrivenimispodpodae)upućujenaperioddrugepolovineIVvekakaovremekadajenastaoovajpod.Nivoilipodepredstav-ljadeoistogkonceptakojimjeosmišljennastanakdvaaneksaprizidanihuz istočno liceulazauhorreum.Zarazlikuodovadvaaneksačijisupodoviprekrivenimozaicima,podejeveo-manemarnosagrađenodfragmenataopekavezanihkrečnimmalterom.Usevernomdelulokalitetanivoležinažutommrv-ljenomkrečnjakuilikrečnommalteru,dokujugoistočnomdelulokalitetaležinaslojusitnogšljunkaipeska.Znatnojeoštećenukopimaijamama,takodasefinalnizastornijemogaojasnouočiti.Samonaosnovunivoakojisekrećeokokote80.20m,možemopretpostavitidaonpredstavljacelinusaaneksi-ma.Samavezanijeuočena.Njujezasadajedinomogućesagledatisamoispodsrednjevekovnekapele,naonimdelovimakojinisuranijeistraživani.

NovirezultatiistraživanjaseverozapadnogdelakompleksacarskepalateuSirmijumusubacilinovosvetlonarazumevanjekarakteraovogprostora.Uzevšiuobzirranijaotkrićanalokalitetu37,gdejekonstatovanvećiobjekatsaportikomivelikiobjekatinterpretirankaohorreumnazapadnojstranilokaliteta85,možesezaključitidasusredišnjiiistočnideolokalitetaodperiodatetrarhijesvedopo-znogIVvekapredstavljaliotvoreniprostor,nadkojimseupoznojanticiformiranaseljekarakterisanograđevinamaodlakihmaterijala–kolja.

Bibliografija:Jeremić 2009 – M.Jeremić, TheSirmiumImperialPalaceComplex,inlightoftherecentarchaeologialInvesti-gations,u:Dioklecijan, Tetrarhija i Dioklecijanova palača o 1700. obljetnici postojanja–zbornikradova,N.Cambi,J.Belamarić,T.Marasović(ur.),Split:471–499. Јеремић, Поповић 2004 – М. Јеремић, И. Поповић, Археолошка истраживања Сирмијума у СремскојМитровици на локалитетима 79 и 85 у периоду од 2000–2003. године, Старинар LIII–LIV (2003–2004):281–288.Popović et al. 2012–I.Popović,S.Pop-Lazić,B.Popović,V.Vujadinović,ArheološkaiskopavanjauSremskojMitrovici2011.godine–Lokalitet85,u:Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beograd:38–41.

Sl.3.Skulpturaotkrivenausrednjevekovnomzidu.

54 55

Sl.1.Kostimamuta1.

54 55

NemanjaMrđić,ArheološkiinstitutBeogradMladenJovičić,ArheološkiinstitutBeograd

nAlAz MAMutA nA lokAlitetu noSAk1

Tokomrutinskogobilaskaprofiladužseveroistočnogobodapovršinskogkopa„Drmno“navišemestauočenesupresečenemineralizovanekostikrupnihživotinja.Preliminarnimispitivanjimautvr-đenojedasena9mestaduž150metaradugogprofilanalazepaleontološkiostaciodkojihnajmanjepetpripadajumamutima(Mammuthus sp.).Nanajmanje4lokacijekonstatovanesugrupekostiju.Lo-kacijesumeđusobnoudaljeneizmeđu16i30mštojeukazalonatodaseradiovišejedinki.

Novootkrivenalokacijaudaljenaje1900modmestaotkrićamamutaiz2009.godine(Listeretal.2012).Visinskarazlikauodnosunanjuuapsolutnimkotamaiznosioko20m.

PaleontološkaistraživanjanalokalitetuNosakbilasuzaštitnogkaraktera.2Usloviradasubiliveomaspecifičnijersuistraživanjasprovedenanaveštačkiformiranomplatou,naprosečnojdubiniod20mispodsadašnjepovršinezemlje.Ukupnojeistraženo10sondi,površine900m2saprosečnomdubinomizmeđu1,6–1,8m.

Preliminarnoiskopavanjesprovedenonaprvojuočenojlokacijipokazalojedaseneradiopoje-dinačnimkostima–otkrivenesudugekostiprednjihizadnjihnogu,višepršljenovaikljovamamuta.Kostinisuuanatomskompoložajuvećsujošupleistocenudislociraneuširemkrugu.Rekognosciranjeokolnogterenaukazalojenaprisustvosmrvljenihpaleontološkihostatakauzonigdejevećizvršenouklanjanjejalovine,naprostoruodskorotrihektara.

Uslednemogućnostidaseizvršeregularnaiskopavanjaidokumentovanjenalaza,mehanizacijapovršinskogkopa„Drmno“formiralajeveštačkiplato1,5-2miznadpovršinesakostima.Površinapla-toaiznosi0,32hektara(200x16m).Prilikomformiranjaplatoauklonjenojepreko100.000m3zemlje.

Tokomistraživanjadefinisanjedeonekadašnjegekosistemaiskupninalazmamutastavljenjeuprostornikontekst.Otkrivenojeprekotristotinekostijukrupnihpleistocenskihsisaraunekolikoceli-na.Prvucelinučinirečnokoritosaobalama.Druguitrećucelinučineprostorsavanesevernoijužnoodrečnogtoka.Kostimamutaotkrivenesuusvetriceline.

Vodenitokpredstavljamanjuravničarskurekukoja jemogla imatibujičneperiodesudećipolinearnim koncentracijama kostiju duž obale. Na desnoj obali otkrivena je masa izmešanih kostijukrupnihsisarameđukojimasu identifikovanekostimamuta, jelena,konja ibizona.Uneposrednojblizinikonstatovanajelobanjasaoštećenomkljovommamuta3kojuverovatnonebitrebalostavitiukontekstbujičnognanosa.

1Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor-istraživanjematerijalneiduhovnekulture,stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije”(III47018IRS),Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije..

2Sve radove finansirao je Površinski kop „Drmno“. U istraživanjima su učestvovali saradnici sa Prirodno-matematičkog fakulteta Uni-verziteta u Novom Sadu koje je predvodio prof. dr Slobodan Marković. Opredeljenje paleontoloških ostataka izvršila je prof. dr VesnaDimitrijević,OdeljenjezaarheologijuFilozofskogfakultetauBeogradu.PomoćprilikomistraživanjapružilisuSašaRedžić,IlijaDankovićiSonjaVuković–Bogdanović,kaoiNikeLiscaljet.

56 57

Prostorsavaneuzdesnuobaluvodotokapokrivenjegrupisanimkostimakojepripadajumamuti-ma,konjimaijelenima.Najznačajnijukoncentracijučiniskorostotinukostijuodkojihvećinapripadamamutu1(sl.1).Identifikovanesudvekljovesadelovimalobanje,dugekostinogu,višepršljenova,obelopaticeinizrebara.Tragovinakostimasugerišudasukostinakonsmrtijedinkebarnekovremeostalenapovršiniizloženeatmosferskimuticajima.Napojedinimkostimauočenisutragovikojiuka-zujunatodasuhijenejeleirazvlačiledelovetela.Znatandeokostijuuništenjeradombagera.

Nalevojobalivodotokaotkrivenajeznatnomanjakoličinakostiju.Većinapripadamamutima.Nađenisudonjavilicailobanjasafragmentovanomkljovom(mamut2-sl.2),kaoimanjibrojzasadanedefinisanihkostijuobloženihkrečnjačkimnaslagama.Većideoskeletauništenjeradombagera.

Tačanbrojjedinkibićepoznatnakonzavršenihanaliza.Najmanjibrojodraslihjedinkijetri3,anajvećipet4.RentgenskimsnimanjimanaVojnomedicinskojakademijiuBeogradu,međunalazimajeidentifikovanaijednakljovamladunčetamamuta.Obrojuindividuaostalihživotinjskihvrstazasadasenemoženištasasigurnošćuzaključiti.

Konačnodatovanjelokalitetauslovljenojezavršetkomanalizanaprekostotinuuzetihuzoraka.Zasadajegotovaanalizasamojednog,metodomluminiscencije,idobijenajestarostod180.000godi-na(Markovićetal.2013).

Svekostisuizmeštenesalokalitetauključujućilobanjeikljoveuposebnokonstruisanimsanducima.Skupninalazvelikogbrojakostijuna relativnomalomprostoru,kojinesumnjivopripadane-

kolicinijedinkispadauretkepaleontološkenalazečakiusvetskimrazmerama.Iskopavanjakojasu3Određenpremabrojuotkrivenihlobanja.4Premagrupisanjukostiju.

Sl.2.Lobanjamamuta2.

56 57

definisalarekusapriobalnimzonamapovezalasusveujedinstvenipaleontološkikontekst(Sl.3.Situ-acijasondi).Iakojelokalitetuznatnojmeriuništenradombageraodmahjebilojasnodajekarakteru mnogome drugačiji kada se poredi sa otkrićem celog očuvanog mamuta iz 2009. godine. MamutVika(Mammuthus trogontherii)otkrivenjeucelostizahvaljujućitomeštojeostaozaglavljenupeskuuzobalupradelteMorave(Listeretal.2012).Zahvaljujućitomeživotinjajeočuvanaucelosti,uana-tomskompoložaju.Toštojeutonulaublatozaštitilojujeodgrabljivacaistrvinara.TelaživotinjakojesupronađenenalokalitetuNosakostalasuizloženamesožderimakojisurazvuklidelovetela.Svedosadaidentifikovanekostipripadajubiljojedima.Neizvesnojedalisemeđuneidentifikovanimkostimanalazeionepredatoraiakosutragovinjihovihzubakonstatovaninakostimamamuta1.Drugiproblempredstavljatoštojevećinakostijuobloženakrečnjačkimkošuljicama–konkrecijamadebljineido25mm,tesebezadekvatnihintervencijailirentgenskihsnimakanemoguosteološkiispitati.

Naistraženomprostoruprikupljenisupodaciodizuzetnogznačajazarazumevanjeprirodnesredi-nenaprostoruPodunavljaudužemperiodu,štojedoprinelopraćenjuevolutivnihtokovakrupnihsisara.

Bibliografija:Lister et al. 2012 – A.M.Lister,V.Dimitrijević,Z.Marković,S.Knežević,D.Mol,2012.Askeletonof‘steppe’mammoth (Mammuthus trogontherii (Pohlig)) from Drmno, near Kostolac, Serbia. Quaternary International276–277,129–144.Marković et al. 2013 –S.B.Marković,M.Korać,N.Mrđić,J-P.Buylaert,C.Thiel,S.J.McLaren,T.Stevens,N.Tomić,N.Petić,M.Jovanović,Đ.A.Vasiljević,P.Sümegi,M.B.Gavrilov,I.Obreht,PalaeoenvironmentandgeoconservationofmammothsfromtheNosakloessepalaeosolsequence(Drmno,northeasternSerbia):Initialresultsandperspectives,Quaternary International(2013),http://dx.doi.org/10.1016/j.quaint.2013.05.047.

Sl.3.Položajsondiidistribucijapaleontološkihostataka.

58 59

Sl.1.Planviminacijumskogamfiteatranakonarheološkihistraživanja2012.godine.

58 59

SnežanaNikolić,ArheološkiinstitutBeogradIvanBogdanović,ArheološkiinstitutBeograd

LjubomirJevtović,ArheološkiinstitutBeograd

ArheološkA iStrAživAnjA viMinAcijuMSkog AMfiteAtrA u 2012. godini1

Sistematska arheološka istraživanja viminacijumskog amfiteatra započeta su 2007. godine.Dosadašnja iskopavanja obuhvatala su osnovne delove amfiteatra. Određen je gabarit objekta,koji je izgrađen početkom II veka i korišćen do kraja III, odnosno početka IV veka. Na prostoruamfiteatraotkrivenesu iceline izkasnoantičkogperioda, kada amfiteatar više nije korišćen kaoobjekat spektakla. Izdvaja se nekropola skeletnosahranjenih pokojnika, koja je formirana iznadsamog amfiteatra (Nikolić, Bogdanović 2012;Nikolić,Bogdanovićinpress).

Tokom 2012. godine iskopavanja su bilausmerena na više lokacija unutar objekta, a umanjemobimuseradiloiuokvirupovršinekojaseprostireuzsamamfiteatar(sl.1).

U centralnom delu objekta istraživanja subila skoncentrisana na zapadni i središnji deoarene(kv.E–F/5–6),gde jeotkrivenovišecelina.Usredišnjemdeluarenedelimičnojeotkrivenvećirov(sl.2),kojisepružapodužojosiamfiteatraipripadaperioduupotrebeovogobjekta.Istraženadužina rova iznosi 16,90 m, dok njegova širinavariraod2,40do3,05m.Uzsevernuijužnuivicurova konstatovana su dva kanala i više pravilnoraspoređenih rupa od drvenog kolja. U okviruarene istraženi su kasnoantički ukopi različitihdimenzija,kao i tri groba,koja seprostiru iznadukopaipripadajukasnoantičkojnekropoli.

Useveroistočnomdeluamfiteatra(kv.H/4)nastavljeno je otkrivanje zida arene, koji je uovomdeluuglavnomočuvanutemeljnojzoni.Ukv. I–H/3 završeno je istraživanje ukopa, koji se

1Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekul-ture,stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije“(III47018),Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.2.Rovuareni(gledanosaistoka).

60 61

prostiruuzgradskibedemikojisuoštetilipovršinusacrvenozapečenomzemljom.Uokviruukopadefinisanisuostacidrvenihstubova,kojidelompredstavljajukonstrukcijutribinaamfiteatra,adelomčinepodupiračeoplatetemeljnogrovagradskogbedema.

Uistočnomdeluobjekta(kv.J–K/6)završenasuistraživanjaulazauamfiteatar(sl.3).Poputzapadnog,iistočniulazsučiniladvaradijalnopostavljenazidaširine1,50m,građenaodlomljenogškriljca vezanog krečnim malterom. Dužina istočnog ulaza iznosi oko 14,80 m. Njegova širina kodulaza u arenu iznosi do 4,15 m, dok u istočnom delu širina dostiže 6,20 m. Sa unutrašnje strane,premasamomulazu,obazidasuimalapočetiripilastera.Zidovisusenaistočnomkrajuzavršavali„T“proširenjima,uzkojajeprizidanpojedanstubizgrađenodkamenaiopekavezanihkrečnimmalterom.Premaarenijeulazbioflankiransadvemanjeprostorije.Unutarulazakonstatovanasudvanizaukopasaostacimadrvenihstubova,kojisuparalelnisazidovimaulaza.Izmeđuovadvanizaukopaotkrivenisusegmentidvepovršineodlomljenecrvenke,kojeseprateiistočnoodulaza.Naosnovurasporedacelinaizdvajajuserazličitefazeuizgradnjiulaza,odnosnosamogamfiteatra.

Ujugoistočnomdeluamfiteatra(kv.I–J/7)ciljiskopavanjabiojedefinisanjeizgledatribina.Naovommestusuistraženiukopiijamezadrvenestubove,kojesusenalazileunutarnjih.Naosnovu

Sl.3.Istočniulazuamfiteatar(gledanosaseveroistoka).

60 61

položaja celina konstatovano je da su drveni stubovi raspoređeni u četiri lučna niza paralelna saogradnimzidomareneidapredstavljajudeokonstrukcijedrvenihtribina.

Posebna pažnja bila je usmerena na površinu južno od istočnog ulaza (kv. H–J/7–11), gdesu geofizička istraživanja ukazivala na postojanje zida i komunikacije, koja se prostire upravno nazid.Iskopavanjimanaovommestuotkrivenje istočnigradskibedem.Bedemjeočuvanutemeljnojzoni,koja jegrađenaod lomljenogškriljcavezanogkrečnimmalterom,anjegovaširina iznosi2,40m. Prilikom praćenja bedema, na 28,70 m odistočnogulazauamfiteatar,otkrivenajekapijagrada, koja je flankirana sa dve pravougaonekule (sl. 4). Širina prolaza kapije je 5,00 m, aspoljašnjedimenzijekulaiznose7,00x4,40mi6,30x4,35m.Istraživanjimajeobuhvaćenideoulice,kojaodkapijevodikazapadu.Ulicajeotkrivenaudužiniod14,75m,anjenaširinaiznosi5,00m.

Na0,65mistočnoodbedema(kv.J–K/7)istražen je deo odbrambenog rova, čiji presekimaoblikslova„V“.Istraženjeudužini7,70m,anjegovaširinaugornjojzoni jeoko3,80m.Očuvanadubinarovaiznosi2,00m.

Umanjemobimuvršenasu iskopavanjaseveroistočno(kv.I/2,J/2–3iK/3–4)iistočnood amfiteatra (kv. K/4–8). Na ovom prostoruotkriveno je više celina, a izdvajaju se dva,delimično istražena objekta (objekti 1 i 2)građenaodlomljenogkamenaiopekavezanihmalterom.

Naosnovumnogobrojnogpokretnogarheološkogmaterijala,amfiteatar,kaoiostaleistraženeceline, vezuju se zaperiododpočetka IIdokraja IVvekanoveere.U tomperiodudolazidonizagraditeljskihpoduhvata,kojićeusledrazličitihistorijskihprilikaznatnopromenitiizgledViminacijumainjegovogurbanističkogplana.

Bibliografija:Nikolić, Bogdanović 2012–S.Nikolić,I.Bogdanović,Istraživanjaviminacijumskogamfiteatrautoku2011.godine,uArheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beograd2012,42–45.Nikolić, Bogdanović in press –S.Nikolić,I.Bogdanović,RecentexcavationsontheamphitheatreofViminacium,in Proceedings of the XXIInd International Congress of Roman Frontier Studies held in Ruse, Bulgaria (September 2012),inpress.

Sl.4.Ortogonalnaprojekcija3Dmodelagradskekapije(Ž.Jovanović,CentarzanovetehnologijeViminacijum).

62 63

Sl.3.Nalazidatovaniuperiodrazvijenogbronzanogdoba:a.keramičkaurnanapostolju,zdelaišolja,b.antropomorfnefigurinepronađeneuokviruostavekeramičkihpredmeta.

62 63

SašaRedžić,ArheološkiinstitutBeogradMladenJovičić,ArheološkiinstitutBeogradIlijaDanković,ArheološkiinstitutBeograd

iSkopAvAnjA nA lokAlitetu nAd klepečkoM (viMinAcijuM)1

Zaštitna iskopavanja na viminacijumskom lokalitetu Nad Klepečkom, ugroženom napredova-njempovršinskogkopaDrmno,kojatrajuod2008.godine,vršenasu i tokom2012.godine.NakonutvrđivanjatraseistočnekomunikacijeViminacijumatokomranijihkampanja,injenogprepoznavanjakaoputakojijevodiokaVelikomGradištu(Pincum)(Redžić,Danković2012,54–57),kaociljpostavlje-nojeubiciranjetrasesaobraćajnicekaRamu(Lederata), pričemujeposebnapažnjaobraćenanalevuobalupresahlerekeKlepečke(sl.1).

Jedinikonkretandokazzapostojanjekomunikacijenaovomprostorupružilojeotkrićedvepa-ralelnetrakepeskaisitnozrnogšljunka,udužiniod15m.Onoštoupućujenapomisaodaseradioostacimaizuzetnonemarnograđenogputajepostojanjenizaodpetgrobova,orijentisanihidentično1Članakpredstavljarezultatradaprojekta„IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekulture,

stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije“(III47018),Mini-starstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.1.ArheološkecelineistraženenalokalitetuNadKlepečkomtokom2012.godine.

64 65

kaoipomenutetrake,kojisupronađenisanjihovesevernestrane.Sondekojesustrateškipostavljenenapravcupružanjanavodnogputanisuzarezultatimaleotkrićenjegovihnovihsegmenata,alisudo-veledopronalaskanovihgrobovakojiindirektnoupućujunapostojanjesaobraćajnice.

UokviruantičkenekropoleotkrivenenalevojobalirekeKlepečke,istraženoje15grobovain-humiranihpokojnika,kao i13onihkojisubilikremirani.Nekropolu jenaosnovugrobnihprilogamogućedatovatiuIIvek.Potrebnojeizdvojititrigroba,jedanzbogjedinstvenekonstrukcije,adrugadvazbogluksuznogkarakteragrobnoginventara.Načinomgradnjezakojinepostojepoznateanalo-gije,izdvajasegrobtipaMalaKopašnica–SaseII,ukomejenadpokrivačemdonjegetažasagrađenaplatformaodulomakaopekakojajemoglaimatisvrhupostamentanadgrobnogspomenika.Naovuinterpretacijuupućujuobrađenikomadikrečnjakaotkrivenineposrednouzplatformu.Nedalekoodopisanoggrobanađenisuostaciinhumiranepokojnicesahranjenesaručnompreslicomizrađenomodbronzeićilibara,vretenomodkostisapršljenkomodstakla,kaoikoštanomšivaćomiglom(sl2,a).Ovakvipredmeti,naročitopreslice,suuzapadnimdelovimacarstvapronalaženiugrobovimapripadni-cadobrostojećihsocijalnihslojeva,tj.matrona.(Ambre.Trasparenzedall’Antico2007,263)Utrećemgrobu,konstruisanomodopeka,uprkostomeštojeopljačkan,otkrivenisuprsteninaušnicaodzlatasaumecimaodzelenestaklenepaste(sl.2,b).Svenavedenomoglobidaupućujenazaključakdasuuovimgrobovimasahranjenipripadniciporodicevlasnikaobližnjevilla rustica-e,atomeupriloggovoriinepostojanjedrugihobjekatanaseobinskogkarakteraublizininekropole.

Zapotrebepomenutevileverovatnosuslužilaičetiribunaranađenanaovomprostoru.Dvaseposebnoizdvajajubudućidajeunjihovimnajnižimzonamaupotpunostiočuvanadrvenaoplata,tesunatajnačinpružilibitnepodatkeonačinugradnjeovihelemenataruralneinfrastrukture.

PrilikomredovnihinspekcijaradovakojevršimehanizacijakopaDrmno,nabrduNosakkojejedominantnatačkauovomdeluviminacijumskogager-a,otkrivenjeobjekatkojisenenalaziublizininijednedosadadokumentovaneantičkesaobraćajnice,kaonidrugiharheološkihostataka.DatovanjeuprvupolovinuIIIveka.

Poredarheološkihostatakaizperiodaantike,nalevojobalirekeKlepečkeotkrivenisubrojninalazikojipotvrđujukontinuitetnaseljavanjaovogprostoraodeneolitadosrednjegveka.

Sl.2.a.Pokojnicasahranjenasaluksuznimpriboromzapredenjevune,b.nalaziizopljačkanoggrobaskeletnosahranjenogpokojnika.

64 65

Međunalazimaizperiodapraistorijeizdvajajuseonidatovaniurazvijenobronzanodobakojipripadajumaterijaludubovačko-žutobrdskekulture.PrvagrupanalazaotkrivenajeprilikomradovapomoćnemehanizacijepovršinskogkopaDrmno.Radiseosahranikremiranogpokojnikaizvršenojukeramičkojurnikojasenalazilanapostoljuod istogmaterijala ibilazatvorenazdelom.Prilikompražnjenjaurneunjojjeotkrivenaijednašoljaodpečenezemlje(sl.3,a).Drugibitannalazizovogperiodapredstavljaostavaukojojjebilopohranjeno25keramičkihpredmetameđukojimasenajvišeističudveantropomorfnefigurine(sl.3,b).Porednjihotkrivenesudvefigureptica,13posuda,šestminijaturnihpostamenata,jedanpoklopacijednaperla.

SrednjovekovnecelinenalokacijiNadKlepečkomčinetristaništai16peći,odkojihjedevetkalotastog oblika od zapečene zemlje, a sedam ima pravougaono ložište i konstrukciju od ramskogškriljca.Ujednojodpotonjihotkrivenjekeramičkilonac,datovanuXIvek.2

ZaštitnaiskopavanjanalokalitetuNadKlepečkomsukaoiuranijimkampanjamadalaznača-jandoprinospoznavanjuširegradsketeritorijeantičkogViminacijuma,aliiživotanaovomprostoruuvremenimakojasuprethodilaikojasuusledilanakonperiodarimskedominacije.Istraživanjanapravcuprostiranjapovršinskogkopaćebitinastavljenaitokom2013.godine.

Bibliografija:Ambre. Trasparenze dall’Antico 2007–M.L.Nava,A.Salerno(ed.),Ambre. Trasparenze dall’Antico, Electa–Mondadori,Milano.Redžić, Danković 2012 – S.Redžić,I.Danković, IstraživanjafunerarnihcelinanalokacijiNadKlepečkom,uArheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beo-grad:54–57.

2NaosnovuusmenogsaopštenjadrVesneBikić,kojojseovomprilikomzahvaljujemo.

66 67

Sl.3.VilanalokalitetuRit–planvileifotografija(pogledsasevera).

66 67

SašaRedžić,ArheološkiinstitutBeogradMladenJovičić,ArheološkiinstitutBeogradIlijaDanković,ArheološkiinstitutBeograd

dve novoiStrAžene vile ruStike SA viMinAcijuMA – iStrAživAnjA nA lokAlitetitiMA nAd klepečkoM i rit u toku 2011/2012. godine1

TokomdugogodišnjegistraživanjaViminacijumadosadajeotkrivenvećibrojvilarustika(Jo-vičić2011).NajvećibrojvilapripadaperioduIVveka,atosuobjektinalokalitetimaBurdelj,Livadekod Ćuprije, Rudine, Na Kamenju i Stig. Izuzetak predstavljaju vila na lokalitetu Nad Klepečkom,istražena2010.godine,kojajedatovanauprvupolovinuIIveka,kaoiobjekatistražen2004.godinenalokalitetuRit,kojijedatovanuIIipočetakIIIveka.Upravonaovimlokalitetima,uokviruzaštitnihiskopavanjakrajem2011.iutoku2012.godineistraženesudvenovevile(sl.1).

1Članakpredstavljarezultatradaprojekta„IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekulture,stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije“(III47018),Mi-nistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.1.Viminacium–položajistraženihvilauodnosunacivilnonaseljeilegijskilogor.

68 69

LokalitetNadKlepečkomnalaziseistočnoodvojnoglogoraicivilnognaseljaiod2008.godinenanjemusevršeistraživanjazaštitnogkarakteranaprostorukojijeugrožennapredovanjempovršin-skogkopaugljaDrmno.Dosadasuistraženiostaciakvedukta,castellum aquae,nekropolaisuburbanonaselje(Mrđić,Jovičić2012,50–53;Redžić,Danković2012,54–57).Udecembru2011.godinenaovojlokacijidelimičnosuistraženiostacivilevećihdimenzija.Vilasenalazilanaudaljenostiod2150mistočnoodlegijskoglogora,udolininekadašnjerekeKlepečke,naulazuuprirodniusekkojisenazivaJerinDo.Istraženedimenzijevileiznose31,70x22m(sl.2).Prostorijevilebilesuraspoređeneuobli-kuslovaL.Istraženojepetprostorijaobjekta,akonstantovanojedaihjevilamoglaimatijošnajmanjetoliko.JužnideovilesastojaoseodcentralnevelikeprostorijeI,dim.10,40x3,20m,kojasegrejalasistemomhipokaustaodkogajeotkriveno44stubića.Zapadnoiistočnoodoveprostorijenalazilasepojednamanjaprostorija.Uistočnojsunađeniostaciprefurnijuma.Zid8kojisasevernestranezatvaraoveprostorije,nastavljasekaistokugdejeistraženudužinioddodatnih13m.Uzapadnomdeluvileistraženesudveprostorijesaostacimapodniceodopeka,ostacimaodvodnogkanala,kaoimasivnogpostamentastuba.Zid9kojiovajprostorzatvarasazapada,nastavljasekaseveru,gdejeistraženudu-žiniod12,5m.Prostorizmeđujužnogizapadnogkrilaobjektamogaojepredstavljatiostatkeunutraš-njegatrijumainatomprostoru,severnoodprostorijeI,nađenjeslojkrovnogšuta.Zidovivileočuvanisuuvisiniod0,50do0,70m,agrađenisuodpravilnoređanihkomadaramskogškriljcaimaltera.Napojedinimmestimanađenisusamonegativizidova.Zarazlikuoddobroočuvanihostatakaarhitekture,

Sl.2.VilanalokalitetuNadKlepečkom–planvileifotografija(pogledsaistoka).

68 69

pokretninalaziuvilibilisumalobrojni.Radiseofragmentimakeramikeiostacimakonstrukcijskihde-lovauvidugvozdenihklinova.Nažalost,zbogugroženostiovelokacijekaoizbogekstremnihvremen-skihuslova,nijebilomogućeupotpunostiistražitiobjekat.Međutim,tokomjunaijula2012.godine,naudaljenostiod130-150mseverozapadnoodvile,istraženajenekropolakremiranihiinhumiranihpokojnikanakojojsuverovatnosahranjivanistanovnicivileiimanjauznju.Naosnovupokretnihna-laza,kaoivremenatrajanjanekropolevilasemožedatovatiuIIvek.

Drugavila istražena jena lokalitetuRitu sklopuzaštitnih iskopavanjauperioduod junadoavgusta2012.godine.Samlokalitetobuhvatavećupovršinukojasenalazisevernoiseveroistočnoodlegijskoglogora.Prvaistraživanjanatojlokacijisprovedenasutokom2004.godine.Na300mseve-roistočnoodlegijskoglogora,sondažnosuistraženiostaciobjekatakojisuopredeljenikaoostacivilerustike(Mikićetal.2006,21–26).IstraživanjauRitunastavljenasuujunu2012.godineitokomtrimeseca,naudaljenostiodoko560msevernoodlegijskoglogora,istraženisuostacinovogobjekta.Radiseovilipravougaoneosnove,dimenzija18,3x13m,kojasesastojiodšestprostorijaiulaznogatrijumasapopločanjem(sl.3).Usevernomdelunalazilesusetriprostorije.Južnideovileprvobitnosesastojaooddveprostorije,apregradnjomjedobijenaitreća.Izatrijumavilepopločanjesenastav-ljakaseveru,odnosnopredstavljaprilaznustazuodkamenaškriljca,krečnjakaiopeke,istraženuudužiniod4,15m,širineod2,8do3,4m.Zidovisubiligrađeniodškriljca,opekeimaltera,dokjekodpregradnihzidovazabeleženoizidanjeodkamenautehnicisuhozida.Očuvanavisinazidovaiznosimaksimalnodo0,60m.Uprostorijamavilenađenjevećibrojpokretnihnalaza.Poredvelikogbro-jafragmenatakeramikeigvozdenihklinova,nađenjevećibrojpredmetazasvakodnevnuupotrebu(novac,žišci, fibule,delovipojasnihgarnitura,noževi, fragmentifigurinaodterakote...),aposebnotrebaistaćifragmentbronzanevojničkediplome.NaosnovupokretnihnalazavilajedatovanauprvupolovinuIIIveka.IspodistočnogdelavilenađenasudvagrobakremiranihijedangrobinhumiranogpokojnikaizperiodaIIveka,doksuispodprostorijaizidovazapadnogdelavileistraženiukopibogatiarheološkimmaterijalom,kojitakođepripadajuperiodupreizgradnjeobjekta.

Iskopavanjenovootkrivenihvilatokom2011.i2012.godineznačajnojedoprinelosaznanjuosuburbnimzonamaantičkogViminacijuma.Dobijenisuvažnipodaciorasprostiranjuvilarustikauokolinigrada.PronalazaknovihvilaizIIIIIIvekapokazujenamdasuonebilezastupljeneuvelikojmeriipreIVveka.

Bibliografija:Jovičić 2011 –M.Jovičić,Vile rustike na teritoriji Viminacijuma,Masterrad,FilozofskifakultetUniverzitetauBeogradu.Mikić et al. 2006 – M.Mikić,V.Stojanović,N.Mrđić,PrimenagradiometrazapotrebezaštitniharheološkihistraživanjanaViminacijumu–lokalitetRit,Arheologija i prirodne nauke 2:21–26.Mrđić,Jovičić 2012 – N.Mrđić,M.Jovičić,IstraživanjeantičkognaseljanalokalitetuNadKlepečkomu2011.godini,u:Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beograd:50–53.Redžić, Danković 2012 – S.Redžić,I.Danković,IstraživanjafunerarnihcelinanalokacijiNadKlepečkom,uArheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beo-grad:54–57.

70 71

Sl.1.MalaKopašnica–Kamenitica,nekropola.

70 71

VujadinIvanišević,ArheološkiinstitutBeogradSonjaStamenković,ArheološkiinstitutBeograd

zAštitnA ArheološkA iSkopAvAnjA nA lokAlitetiMA kAMeniticA i pAzArište u MAloj kopAšnici1

TokomzaštitniharheološkihiskopavanjauMalojKopašnici, izvedenih2012.godineusklopuradovanaKoridoru10,nalokalitetuKameniticasuistraženiostacinekropoleudužiniod300mipro-sečnojširiniodoko25m,anapotesuPazarištedeonaseljanapovršini40x50metara.

RimskanekropolanapoložajuKameniticasmeštenajenaulazuuGrdeličkuklisuru,približno13kmjužnoodLeskovca.Pozicioniranajeispodomanjeguzvišenja,naširokojterasikojasenaseve-ruizapaduspuštakaJužnojMoravi.Iskopavanajeudvanavrata,60-ihgodinaprošlogvekai2003.godine.Prilikomovihiskopavanjaotkrivenojeukupno175grobovaspaljenihidvagrobainhumiranihpokojnika.Istraženisuidelovinaselja,čimejeustanovljenazapadnagranicanekropole(Zotović1964,106;Фидановски,Цвјетићанин2005,51,61,67).

Sobziromnanepoznaniceuveziprostiranjaigranicerimskenekropole,tokomzaštitnihistraži-vanja2012.godinecelatrasaautoputakrozMaluKopašnicuistraženajeuširokomiskopu(sl.1).Ot-krivenisuostacitrimemorijei349grobova(313saostacimaspaljenihpokojnikai36sainhumiranimpokojnicima),kaoideloviogradnogzidanekropoleirimskogputa.

Najčešći vid grobova spaljenih pokojnika su dvoetažni grobovi, tipa Mala Kopašnica–Sase II,kojisuuvećinislučajevaukopavaninaredove.Prisutnesuijednostavnepravougaoneiliovalnerake,grobovizidaniodopekaiurne.Užimstranamavećinagrobovaorijentisanajeupravcuseverozapad–jugoistok,aretkoupravcusever–jug.Naosnovupriloga,grobovispaljenihpokojnikadatovanisuuperiod2–3.veka.Groboviinhumiranihpokojnikanalazesepojedinačnonačitavomprostoruiskopnepovršine.NajgušćesuraspoređeniistočnoodmemorijeII.Ukopavanisuuglavnombezredaiorijen-tisaniupravcusever–jugiseverozapad–jugoistok.Pokojnicisunajčešćepolaganiujednostavnerakeukopaneuzdravicu.Rakesuponekadozidanekamenom,opekama,tegulamaiimbreksima.GrobovisainhumacijompripadajumlađemhorizontusahranjivanjanaKameniticikojijeopredelјenuprvuidelomdrugupolovinu4.veka.

Posebnostovenekropolepredstavljaotkrićetrizidanememorije.Dvememorije(IiIII)sujedno-stavnegrađevinekvadratneosnovesačuvanesamoutemeljima.Dalekovišepodatakapružilajememo-rijaII(sl.2),unutarkojesudefinisanedveceline–centralnaodajainaknadnoprizidanasevernapro-storija.Ujužnomdelumemorijeotkrivenojepetgrobova.NajstarijijegrobtipaMalaKopašnica-SaseII.Mlađemhorizontusahranjivanjapripadajudvagrobazidanaodopeka(sl.3)saostacimaspaljenihpokojnika,najverovatnijebračnogparabogatogstatusa,naštaukazujunakitideloviodećeodzlataisrebraizdrugepolovineikraja3.veka.Poslednjemhorizontusahranauokvirumemorijepripadajudvagrobainhumiranihpokojnika,odkojihjejedanopredeljenuprvupolovinu4.veka(Stamenković2013,149).1Članakpredstavljarezultatprojekta„Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva“(br.177021),Ministarstvaprosvete,naukei

tehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

72 73

GrobovinaKameniticisubogatiprilozima.Tokomiskopavanjasprovedenih2012.godineevi-dentiranojepribližno5.000nalazaizgrobova.Ugrobovimaspaljenihpokojnikaseosimkeramičkihposuda,lampi,staklenihposuda,nakitaodstaklenepaste,novca,fibula,delovapojasa,izdvajajujednabronzanaposuda, izuzetanprimerakimportovanogmača,aposebnovelikibrojpredmetaodzlata isrebra,odkojihsunajbrojnijedijademe.Ugrobovimasainhumacijomnajčešćiprilozisunovac,kera-mičkeposude,uglavnomkrčazi,zatimfibule,kopčeiperle.

Postojanjegrobovaspaljenihiskeletnosahranjenihpokojnikanajednommestuinjihovopre-klapanje uz bogat i dobro datovan arheološki materijal omogućiće sagledavanje prelaska sa jednognačinasahranjivanja–incineracije–nadrugi,inhumaciju.Promenanačinasahranjivanjaodigralasenajverovatnijepoduticajemhrišćanstva,itokrajem3.ipočetkom4.veka.

Zahvaljujućiiskopavanjimaiz2012.godineustanovljenesuigranicenekropolenaistokuise-veroistoku,poštojenaPazarištuistražendeonaseljapotvrđenostacimaarhitektureivelikimbrojemotpadnih jama.Duboki slojevinaplavinapotvrdili sučesta izlivanjaJužneMorave,koja susvakakoodredilanjegovegranice.Nalazimanovcaikeramičkihposudaovajdeonaseljajedatovanu4.vek.Severnoodnekropoleotkrivenisuostacirimskogputa,kojidanasčinegranicuizmeđuistraženogdelanekropoleisavremenihkućauMalojKopašnici.

Sl.2.MalaKopašnica–Kamenitica,memorijaII.

72 73

Meštani idanasu selunalaze tragove rimskognaselja, i to: severnoodnekropole,napotesuMoravištekojisepružaskorodoobaleJužneMorave,južnoodnjenauzvišenjuCrkvište–Branik,kaoijugoistočnonapotesuŽirovapadina,gdesunalaženiulomcivodovodnihkeramičkihcevi.

Registrovani tragovimaterijalne kulture poka-zujudajepovršinarimskognaseljamogladaiznosipri-bližno20hektara.Naosno-vu rezultata istraživanjanekropole, od 60-tih godi-na prošlog veka do danas,ustanovljenojedaseradiovećemgrobljunakojem jenađeno526grobovaspalje-nihiinhumiranihpokojni-ka.

Većina autora sta-novništvo ovog rimskognaseljavezujezaDardance.Poštosuautohtonistanov-nici pokojnike sahranjivalina velikoj i prilozima bo-gatoj nekropoli, ističe senjihovvišisocijalniimate-rijalnipoložaj.Blizinarud-nikazlata,olovaisrebrauoblastiRupljanavodinapretpostavkudajeovakavsocijalnistatusstečenupravozahvaljujućirudnombogatstvuovogpodručja(Stamenković2013,54,61).

IstraživanjauMalojKopašnicidoprinelasujasnijemsagledavanjurimskognaselja,aposebnosuosvetlilaznačajnuulogupomenuteautohtonezajedniceuprivrednomidruštvenomživotuusrediš-njimdelovimaGornjeMezije.

Bibliografija:Фидановски, Цвјетићанин 2005–С.Фидановски,Т.Цвјетићанин,РимскавилаинекрополаналокалитетуКаменитица–МоравиштеуМалојКопашницикодГрделице,у:Археолошка истраживања Е–75,М.Брмболић(ур.),Београд:49–122.Stamenković 2013–S.Stamenković,Rimsko nasleđe u Leskovačkoj kotlini,Beograd.Zotović 1964–Lj.Zotović,MalaKopašnica–rimskanekropolaspaljenihpokojnika,Arheološki pregled6:106.

Sl.3.MalaKopašnica–Kamenitica,grobzidanodopekaucentralnojodajimemorijeII.

74 75

Sl.2.FelixRomuliana:osnovakasnoantičkekonstrukcijeuzjužnibedemmlađegutvrđenja.

74 75

StefanPop-Lazić,ArheološkiinstitutBeogradMajaŽivić,NarodnimuzejZaječar

BojanPopović,ArheološkiinstitutBeogradVujadinVujadinović

gAMzigrAd – felix roMuliAnA iSkopAvAnjA 2012. godine – kulA 151

Arheološkaistraživanjakule15obavljenasuuokvirupredradnjiplaniraneobnoveirevitaliza-cijekuleuskladusaplanomkonzervatorskeprezentacijearhitektonskihcelinaGamzigrada.Unutraš-njostjeranijesondažnoiskopavanaradiprikupljanjapodatakaonačinukonstrukcijeidubinitemeljakule(Vasić1997,89),dokjeulazukuluistraživanseptembra2011.godine.

Ciljistraživanja2012.godinesastojaoseudefinisanjuhronologijedelovaarhitektonskogsklopaportikaisamekule,međusobnogodnosapojediniharhitektonskihcelina,kaoiispitivanjahorizona-taživotanaovomprostorutokompozneantike.

Kula 15 je jedna odčetiri ugaone kule mlađefortifikacije i nalazi se nanjenom jugo zapadnomuglu (sl. 1). Spolja je še-snaestostrana,doksaunu-trašnje strane ima kružnuosnovu, prečnika neštopreko19m(19,1m).Krunazida je najočuvanija iznadsamogulazauiiznosi9m.Prosečna visina očuvano-sti je oko 5m. Za razlikuod drugih uglova mlađefortifikacije gde su ulaziu ugaone kule postavljenineposredno uz kule stari-jegutvrđenja,ulazkule15je udaljen 4,50 metara odjugozapadne ugaone kule(XI) starije fortifikacije.Stoga je u osi ulaza podi-gnutstubacčijajefunkcija1Članakpredstavljarezultatprojekta„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijalnogkarak-

teraurimskimprovincijamanatluSrbije“(177007-1),Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.1.FelixRomuliana:Kula15–istraženiprostor2012.god.

76 77

biladanosisvodnukonstrukcijuportika.Stubacuosnovidimenzija3,20x3,20metaragrađenjeujez-grulomljenimkamenomvezanimkrečnimmalterom,doksulicaodtesanogkamenalokalnogporekla.

Na prostoru portika istraživanja su započeta u nivou kasnoantičkog horizonta. U najmlađemistraživanomhorizontuuz južnibedemmlađefortifikacijeuočenisuostacidrvenekonstrukciječijisuvertikalninosačipodignutinadhorizontalnimgredama(sl.2).Uzbedemjeoslonjenoiognjišteodhorizontalnopoređanihopekaukojemjeotkrivenaijednacelaposuda.Naosnovupokretnogmate-rijala(uglavnomfragmenatakeramičkihposuda)ovajhorizontsedatujeuperiodpozneantike(krajIV–Vvek).

Kasnoantički hori-zont jenastaonadslojevi-ma nivelacije šutom i viš-kom malternog materijalaod gradnje mlađeg utvr-đenja kojim je zasut ceoprostor portika, dok final-nizastorportikanijekon-statovan. Sudeći po nivoubaze stupca portika pret-postavljeni izvorni nivokorišćenja portika bi mo-gaobitinižiodnivoaulazaukuluzanekih30cm(štoodgovara vrednosti jednerimskestope).

Prostor unutraš-njosti kule je podeljen na4 segmenta, pri čemu jeu kampanji 2012. godineiskopavanouseverozapad-nom segmentu. Konstato-vanojedanajmlađihorizontukuličineranovizantijskislojeviuvidutamnerastresitezemljesasitnimšutomukojemsenalazekeramika,životinjskekosti,neštostakla,polufabrikataodrogaipločicalisku-na.Odmetalnihpredmetanađenojeneštogvozdenihklinovaiklamfi,gvozdenihalatki(dleto,svrdlonoževi,ključ).Poredtoganađenjeijedanprivezakbronzanenaušnicesaukrasomodstaklenepasteuvidurozeteinekolikočešljeva.Ranovizantijskislojsadržisporadičnoitragovegorenjakojeprateinalazigvozdenešljake,alizasadabezčvrstihtragovametalurškeaktivnostiunutarkule.

KasnoantičkihorizontdrugepolovineIViVvekakarakterišetakođerastresitislojnasipanjašu-tom,dokostaciintenzivnijegkorišćenjakulenisuuočeni.Otkrivenjemanjibrojpredmeta,uglavnomodgvožđa(klinovi,stilus,ključ-prsten),ajavljajuseiulomciukrasnihoplataodkvalitetnijegkamenaistaklenetessera-e.

Sl.3.FelixRomuliana:osnovastupcaunutarkule15.

76 77

Obahorizontasusporadičnoprekidanaintenzivnijimnaslojavanjemšutaodobrušavanjakule.Unutarkuletakođenisuotkrivenitragovipoda,većsamonivosamalterom,ulomcimaopekai

kamena,akojiodgovaranivouulazaukulu.Ovajnivoležinanivelacionomslojužuteglineipotičeizvremenaizgradnjesamekule.

Odkonstruktivnihelemenatakuleotkrivenisuostacijednogodstubaca–nosačaspratnekon-strukcije(sl.3).Stubacjeuosnovitrapezoidan,očuvanunivoubazenačinjeneodvećihblokovalo-kalnogandezita.Unutrašnjostjelivenaodneobrađenogkamenai lomljenihopeka,vezanihčvrstimhidrostatičkimmalterom.

Sudećiponivoimagradnjeukojimasuzatečeniistraženideokule15iprostorportika,(nepo-stojanjefinalnogzastorapodovauportikuiunutarkule),možesezaključitidapojediniarhitektonskielementinisuupotpunostidovršeni,štoćesvakakobitijasnijenakonokončanihistraživanja.

Bibliografija:Vasić 1997–Č.Vasić,Odbrambeni sistemi Gamzigrada,Doktorskadisertacija,FilozofskifakultetUniverzitetauBeogradu.

78 79

Sl.1.PoglednaiskoplokalitetaVilasajuga.

78 79

StefanPop-Lazić,ArheološkiinstitutBeogradBojanPopović,ArheološkiinstitutBeograd

VujadinVujadinović

gAMzigrAd – felix roMuliAnA iSkopAvAnjA 2012. godine – Severno nASelje1

U2012.god.okončanjevišegodišnjiprojekatsaradnjesaRimsko-germanskomkomisijomNe-mačkogarheološkoginstituta(Römisch-GermanischesKomission,DeutscheArchäologischesInstitut).UposlednjojgodiniprojektaistraživanojenaprostoruSevernognaselja,vanbedemaRomulijane.Na-kontrogodišnjekampanjeokončanasusistematskaiskopavanjaobjektakodseverozapadnoguglapala-te,kojijezbogsvogprostornogsklopaidimenzija(30x24m)radnonazvanVila(Pop-Lazić,Popović,Vujadinović 2012, 76–77).Radilo se sa pet sondi odkojihsusatrinajvećeistra-živanjabilausmerenanaot-krivanje jugoistočnog delau kome se očekivao glavniulaz u objekat (sl. 1). Dvemanje sonde su postavlje-ne u severozapadnom deluiznadspojazidovaV iVIII,odnosno južnom delu Vileradiustanovljavanjastepenaočuvanosti južnog zida Vile(zid XII). U jugoistočnomdelu konstatovani su ostaciatrijumakojisučinilačetiristupcaotkrivenaunjihovimtemeljnim zonama, a kojisuerozijomtla izmešteni izoriginalnih pozicija premajugoistoku. Temelji stubacasuodkrupnoglomljenogka-menavezanogkrečnimmalterom,njihovazidnamasajeveomarastrešena,severoistočnistubackojijenajočuvanijijedimenzija1,30x1,15m.Konkretniostaciulazanisuotkriveniuslederozijeterenakojajenaovomdelulokalitetanajjačeizraženaalise,sudećipoarhitektonskomsklopuiuočenimostacimastubacaatrijuma/predvorja,možesmatratigotovosigurnimdaseulaznalaziouovomdeluVile.

1Članakpredstavljarezultatprojekta„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijalnogkara-kteraurimskimprovincijamanatluSrbije“(177007-1),Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.3.Unutrašnjostjužnekule.

80 81

TokomistraživanjaovogprostoraVile,utragovimajekonstatovanoipostojanjestarijeg-starče-vačkogsloja.NakonrušenjaVileovajprostorjekorišćenzasahranjivanje,uprostoruatrijumakonsta-tovanojedesetgrobovadoksuuseverozapadnomdelunađenadvagroba.Pokojnicisupoloženipremaosnovnompravcuzapad–istokuzvećeilimanjeodstupanjepremaseveruilijugu.Prilikomformira-njagrobnihrakakodglaveilinogupokojnikajepoloženonekolikoopekailikamenova.Premanalazuostavebronzanognovca,kaoijednebronzanepojasnekopčevremeukopavanjaovenekropolemožeseopredelitiusamkrajIViprvupolovinuVvekanašeere.Usledslabeočuvanostislojevaipojedinihde-lovaarhitekture,pitanjenameneovogobjektaidaljeostajeotvoreno.Nalazipećiizranijihkampanjaupućujunapretpostavkudajeupitanjuobjekatukojemseodvijalazanatskadelatnost.Sdrugestrane,organizacijaprostoradajepovodazarazmišljanjedajeupitanjustambeniobjekat.Međutim,uobjektunijeotkrivenainfrastrukturakojabiupotpunilaovupretpostavku(vodovodniikanalizacionikanali,sistemgrejanja,kućnepeći).StogaćetekdetaljnaanalizasvihaspekataovoglokalitetaipoređenjesadrugimsličnimobjektimauCarstvu,datipovodazapreciznijeipouzdanijezaključke.

Iskopavanja Istočne Kapije severnog naselja započeta su sa ciljem definisanja hronologije iosnovnihkarakteristikaarhitekturekojajeuočenanageofizičkomsnimku.Nanjemuseprepoznaju

Sl.2.Geofizičkisnimakprostorasevernognaselja.

80 81

kapijasadvaobjektaseverno i južnoodulaza(uslovnonazvanihkulama),obimnizidnaselja idvavećaobjektazapadnoodkapije(sl.2).Istraživanjasubilakoncentrisananajednuodprostorijajužnogobjekta,južnukuluiobimniziduzkulu.Južnakulajeuslovnonazvanakulomsobziromdadebljinezidovairastojanjameđuzidovimaneodgovarajutipičnojfortifikacionojarhitekturi.Debljinezidova,veličineprostorijekaoidubinatemeljnestopeupućujunaobjekatkojinijeimaoznačajnijuvisinu.Naistočnojstraniovagrađevinajepovezanasaobimnimzidomnaselja,odnosnoonpredstavljaistočnizidjužnekule,štojepotvrdadasuobimnizidikulagrađenikaojedinstvengrađevinskikoncept.Unutarjedneodprostorijamestimičnojeočuvanpododopeka(sl.3).Usledkretanjatlazidovisunagnutikaistoku,odnosnokapotokuuneposrednojblizini,aatipičankasnoantičkimaterijal(ulomcikeramičkihposuda)jeotkriveniznadpoda.Sasevernestranejeistraženakomunikacija,širokaoko4,50m,kojajevodilaodulazaIstočnekapijeunutarbranjenogprostoraSevernognaselja.Načinjenajeodusitnjenihkomada kamena i sitnog grumenja maltera mešanog sa glinovitom nabijenom smonicom. Stoga semožerećidajepredstavljalastazučijojgradnjinijeposvećenaznačajnijapažnja.

Zapadnoodkulenarastojanjuod6,50metaraistraženajejednaodprostorijauistočnomtraktujužnebarake.Zidoviovogobjektasuočuvanisamoutemeljnojzoni,gdejeobjekatukopanuslojsavećimbrojemfragmenatakeramičkihposudaiusitnjenoglepa.Debljinazidovavariraoko0,50miupitanjujeuglavnomkamenizlokalnihkamenoloma.Unutarprostorijenijekonstatovanpod,kojijeverovatnobioslabijestrukture,tejeiuništenusledspiranjaterena.Iovdepokretnimaterijalnijedaopovodazapreciznijeodređenjevremenanastankaobjekta.

Pitanjenamenezgradakojeuokvirujuistočniulazunaseljeidugačkihbarakaostajeotvoreno.Jednaodmogućnostijedasupredstavljaleprostorzaprivremenismeštajonihkojisuobavljalivelikegrađevinskepoduhvateuneposrednojblizini.Preciznijeodređenovremenastankasevernognaselja,kojećeproistećiizdetaljnijihistraživanjasigurnoćepružitipouzdanijezaključke.

Bibliografija:Pop-Lazić et al. 2012 –S. Pop-Lazić,B.Popović,V.Vujadinović,Gamzigrad–FelixRomuliana: iskopavanja2011.godine,u:Arheologija u Srbiji:projekti Arheološkog instituta u 2011. godini,V.Bikić,S.Golubović,D.Anto-nović(ur.)Beograd2012:74–77.

82 83

Sl.1.Građevina18.

82 83

VujadinIvanišević,ArheološkiinstitutBeogradBernardBavant,CNRS

IvanBugarski,ArheološkiinstitutBeograd

cAričin grAd – ArheološkA iStrAživAnjA u 2012. godini1

IstraživanjaCaričinoggradanastavljenasuuokviruprogramasistematskihiskopavanjaSevernepadineGornjeggradasafrancuskimpartnerimaiprogramaistraživanjafortifikacijeAkropoljazapo-trebekonzervacijeirestauracije(Ivanišević,Bavant2012),asprovedenasuisondažnaiskopavanjauSevernompodgrađu.

NaSevernojpadiniGornjeggradanastavljenojepraćenjeosnovaobjekatauzbedemAkropolja.Definisanesuosnovevišegrađevina,raznihdimenzija,ajednaodnjihjeistražena.Tagrađevina(obje-kat18)smeštenajeuzsambedem,izmeđupravougaonekuleiugaonepotkovičastekule.Uosnovisepokazujekaosuhozidanapravougaonaprostorijadimenzija11,9x7,45msaatrijumom(sl.1).Sudećipremamoćnomruševinskomslojulepaikrovnogmaterijala,građevinajeimalaspratnukonstrukcijuikrovodcrepa.Dvaredakamenadelilasuunutrašnjiprostornatridela.Zadnjideokućečiniojeatri-jum,čijajezapadnastranatakođeistražena.Dvorištedimenzija6,9x5,51mjeujugozapadnomuglubilopokrivenopločamaodškriljcapostavljenimnaza-ravnjenustenu.Uzsevernizidprostorijeiuistočnomdelu atrijuma nalazio senatkriveni portik, deli-mično naslonjen na spolj-no lice severnog bedemaAkropolja. Posebno je za-nimljivamanjapolukružnaplatformaujugozapadnomdelu dvorišta, uz bedem.Nalazisenamestugdesuuočene popravke spoljnoglica bedema Akropolja.Mogućejedasusetunala-zile neke kasnije zazidanenišeilipoterna.Uzzapad-nu stranu kuće nalazio sekanalprosečneširine0,35

1Članakpredstavljarezultatradanaprojektu“Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva“(OI177021)Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.2.ObjekatpodignutnatemeljimapotkovičastekulenajužnombedemuAkropolja.

84 85

midubinedo0,3mkojijeodvodiovoduizdvorištaisakrovovakućanasever,kaglavnojkomunika-ciji.Drugiobjekatkojizavređujepažnjujevelikagrađevinauistočnomdeluiskopa.Rečjeojedinojzgradipodignutojutehniciopus mixtumnaovomprostoru.Definisanjedeojužnogzida,doksuusre-dištugrađevine,čijedimenzijenisumoglebitiutvrđene,otkrivenadvazidanastuba.

RadovinabedemimaAkropoljatakođesudonelirezultatekojimenjajuslikuotrajanjufortifika-cije.Konstatovanjenizprepravkinanjenojjužnojstrani.Zidovipotkovičastekulepovađenisudote-melja,izuzevdelovauzsamjužnibedemAkropolja(sl.2).Dimenzijekule–dužina5,38m,širina4,65m,debljinazida1,65m–skorosepoklapajusmeramaparalelnekulenasevernombedemuAkropolja.Saunutrašnjestranebedemaotkrivenasu,kazapadu,tripilastrastepeništa,akaistokudva,budućidajeiprilaznostepeništebilopovađenokaoisamakula.Ceoprostorkulebiojeiznivelisan,najverovatnijeudrugojpolovini6.veka,inanjenommestujepodignut,usuhozidu,manjiobjekatnepravilnečetvo-rougaone osnove sa širimprolazimauistočnomiza-padnom zidu. Unutrašnjadužina istočnogzida izno-si7,09m,južnog5,03mizapadnog5,14m,anjihovadebljina je0,6m.Podnicajebilaodnabijenezemlje.Sa zapadne i istočne stra-ne,uočenisuostacidrugihobjekata uz spoljno licejužnogbedemaAkropolja.

Najznačajniji re-zultati ipak su postignutitokom istraživanja Sever-nog podgrađa. Na osnovuanalize LiDAR snimakai starih aerofotografija,te obilaska terena, pret-postavljeno je postojanjenovestrukturegrada-prostranogSevernogiIstočnogpodgrađabranjenogbedemom.Napomenutimsnimcimajasnoserazaznajutragoviodbrambenihstrukturakojeuviduplaštauokvirujuseverneiistočnepadinepodnoranijepoznatihokviragrada.Radiproveresnimakaianalizestruktura,postav-ljenajeprobnasondanasevernojpadini„vangrada“,na50modbedemaGornjeggrada.Sondajedalaodličnerezultate.Odmahispodhumusaotkrivenisuostacinovogbedemagradaudužiniod5,50m.Ustanovljenojedaseradiozidanjupuneširineod1,60m,sauvučenimnišamazarasteretnelukove,dimenzija1,3x0,8m,kojisunajverovatnijenosiligornjedelovebedema(sl.3).Bedemjezidanuteh-niciopus mixtum.Ista„struktura“otkrivenajesredinomprošlogvekaprilikomistraživanjavelikihtermi,kadajujeĐ.Mano–Zisiidentifikovaoupravokaobedem(Мано-Зиси1957:315,319,сл.9).S

Sl.3.NovibedemSevernogpodgrađaCaričinoggrada.

84 85

obziromdaseradiojedinstvenojkonstrukcijikoja,sasvimjeizvesno,uokviruješirokedeloveseverneiistočnepadine,možesezaključitidajerečonovombedemugrada,kojiještitiopodgrađepovršineodčak4,5ha.

Bibliografija:Ivanišević, Bavant 2012–V.Ivanišević,B.Bavant,Caričingrad–Arheološkaistraživanjau2011.godini,u:Ar-heologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2011. godini V.Bikić,S.Golubović,D.Antonović(ur.),Beograd:97–99.Мано-Зиси 1957–Ђ.Мано-Зиси,ИскопавањанаЦаричиномГраду1955.и1956. године,Старинар7–8(1957):311–328.

86 87

Karta1.Položajpraistorijskih,antičkihisrednjovekovnihlokalitetasahumanimosteološkimmaterijalom.

86 87

NatašaMiladinović-Radmilović,ArheološkiinstitutBeograd

AntropološkA iStrAživAnjA u 2011. i 2012. godini1

Tokom2011.i2012.godineizvršenesuantropološkeanalizenapreko300inhumiranihispa-ljenihpokojnikasačitavognizazaštitnihisistematskiharheološkihiskopavanjakojejepreduzeoAr-heološkiinstitutusaradnjisadrugiminstitucijama(Karta1).Rečjeousamljenimslučajevima,gru-pamagrobovaičitavimnekropolamaizpraistorijskog,antičkogisrednjovekovnogperioda(Капуран,Миладиновић-Радмиловић2011;Капуранидр.2013;Miladinović-Radmilović2011;Miladinović-Radmilović2012a;Miladinović-Radmilović,Bikić2012;Петковић,Миладиновић-Радмиловић2013;Шпехаридр.2013).

Jednoodznačajnihistraživanja2012.godineodnosilosenapraćenjeianalizuučestalostiidis-tribucijecribrae orbitaliaenaskeletnimostacimasanalazištaizSirmium-aI–Vveka(Миладиновић-Радмиловић2012b).

Cribra orbitalia jepatološkostanjeipokazateljsubadultnogstresa,aliiuspešnametodazaodre-đivanježivotnihuslovaarheološkihpopulacija.Kodnasseveomačestojavljanaskeletnimostacima.Većinaautorasmatradasepojavacribrae orbitaliaevezujezaanemijuizazvanunedostatkomgvožđa.Faktorikojiutičunaovakvuvrstuanemijesu:lošaineadekvatnaishrana,nehigijenskiusloviživota,

1Članakpredstavljarezultatradanaprojektima„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidenci-jalnogkarakteraurimskimprovincijamanatluSrbije“(177007-1)i“Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva“(OI177021),Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

Sl.1.Cribra orbitalia(individuamuškogpola,stara9godina;Sirmium,Lokalitet76,grob2(Iindividua)).

88 89

hroničnegastrointestinalnebolesti,gastrointestinalneiparazitskeinfekcije,trovanjeolovom,prome-neunutricionimnavikama,kaoiishranabogatafitatimakojisprečavajuapsorpcijugvožđa.2Morfološ-keosteološkepromenekojekarakterišucribra orbitalia-uuočavajusenasuperiornimsvodovimaorbitauvidumalihrupičastihlezija(sl.1i2).Tepromeneobičnosurezultathipertrofijediploë(središnjegporoznogdelakostilobanje),štouzrokujestanjivanjeiporoznostspoljašnjegkorteksakosti.Promenesemoguuočitikododraslihosobaidece,asličnokaoiperiostitis,mogubitiuaktivnomizaraslomsta-nju.Zaraslaiaktivnacribra orbitaliarazlikujusepopovršinikostikojajezahvaćena,prečnikušupljinakojenastajuidebljiniporoznekosti.

Istraživanjasuobuhvatilaukupno334individue(223odrasle–66,8%,34juvenilne–10,2%i77dečijihindividua–23,1%)sa29lokalitetauSirmium-u.Samokod91individuebilesusačuvanefrontalnekosti.Ukupnaučestalostcribrae orbitaliaeiznosilaje14,3%(koddečijihindividuaukupnaučestalostcribrae orbitaliaeiznosilaje31,8%,kodjuvenilnih28,6%,akododraslihosoba6,45%).

Vrlovisokaučestalostcribrae orbitaliaeurazdobljuizmeđuprveičetvrtegodineživotaposledi-casupotrošenihzalihagvožđaiprestankadojenja.Naime,saprestankomdojenjaiuvođenjemtvrdehranedetebivaizloženoširokomspektrugastrointestinalnihpatogenakojiuzrokujudijareju.Dijarejaima dve izrazito negativne posledice na zdravlje deteta: smanjuje apetit i znatno povećava gubitakmagnezijumaigvožđa.Rezultattogajeanemijakojasemorfološkikarakterišekaocribra orbitalia.Usavremenimpopulacijamaanemijauzrokovananedostatkomgvožđavrloretkouzrokujesmrt.Uarhe-ološkimpopulacijamatačanuzroksmrtiseretkokadamožetačnoodrediti.Važnoje,međutim,istaćidajenajvećimortalitetdečijihindividuauSirmijumubiouuzrastuInfansI(NB–7godina)–55,8%.U2Fitati sujedinjenjapoznataposvojojsposobnostidavezujuminerale,posebnodvovalentnekatjonekaoštosugvožđe,cinkikalcijumina

tajnačinihučinenedostupnimzaapsorpciju.Fitataimanajvišeužitaricama,orasimaileguminozama.Međutim,akosevitaminC(imaganajvišeusvežemvoćuipovrću)konzumirazajednosanamirnicomkojasadržigvožđeilicink(kogafitatimnogovišeapsorbijunegoFe),apsorpcijaFeiZnseznačajnopovećava.

Sl.2.Cribra orbitalia(individuaženskogpola,stara14godina;Sirmium,Lokalitet76,grob4).

88 89

perioduodprvedočetvrtegodineživota,kadajeučestalostcribrae orbitaliaenajveća,mortalitetjebio27,3%.Slučajeviaktivnecribrae orbitaliaenisuzabeleženikoddečijihindividuauSirmijumu.

Kododraslihosobacribra orbitaliaječešćakodženskih(9,5%ili2/21)negokodmuškihindi-vidua (4,9% ili2/41).Razlika je statističkiznačajna.Razlog ležizapravourazlici izmeđumuškog iženskogorganizma.Naime,poznatojedaženeureproduktivnomperioduvrločestoimajunižinivogvožđauorganizmu,štojedirektnopovezanosaženskomfiziologijom.Menstruacija,trudnoća,po-rođajilaktacija,faktorisukojinajvišedoprinosepovećanojredukcijigvožđauženskomorganizmu.

Ukupnaučestalostcribrae orbitaliaeuSirmijumuuperioduI–Vveka,kaoštojevećistaknuto,iznosilaje14,3%.Procenjenojedaseanemijajavljakod10%populacijeurazvijenimzemljamaikod25%do50%populacijeuzemljamaurazvoju.Uobepopulacijenajčešćiuzrokanemijejenedostatakgvožđa,kojijebezsumnjenajčešćiobliknekognutritivnognedostatka.Naosnovutogamoglibismozaključiti,madauzoraknijedovoljnovelik,dajekvalitetživotauantičkomSirmijumubionazavidnomnivou,dajecribra orbitalia najverovatnijeposledicapromenaunutricionimnavikamadečijihindivi-dua,samefiziologijejuvenilnihiodraslihženskihindividua,hroničnihgastrointestinalnihbolesti,aumanjojmeri,kodsiromašnijegdelapopulacije,inehigijenskihuslovaživota,zaraznihbolesti,parazit-skihinfekcijailošeishrane.

BudućidasuistraživanjapokazateljasubadultnogstresauSrbijiveomaoskudnaidanepostojidovoljanbrojanalizakojesebavetimproblemom,ciljnamjedaunarednimistraživanjimauovakvuvrstuispitivanjauključimoihumaniosteološkimaterijalsaostalihlokalitetaunašojzemlji.

Bibliografija:Капуран, Миладиновић-Радмиловић 2011 – А. Капуран, Н. Миладиновић-Радмиловић, Некропола наБорскомјезеру.Новиприлозиосахрањивањуубронзаномдобу.СтаринарLXI/2011:141–153.Капуран и др. 2013–А.Капуран,Н.Миладиновић-РадмиловићиИ.Јовановић,Кривељскикамен–Бунар–НованекрополаурненфелдеркултуреуоколиниБора.Зборник Народног музеја XXI–1: 145–156.Miladinović-Radmilović 2011–N.Miladinović-Radmilović,Sirmium – Necropolis.Beograd,SremskaMitrovica.Miladinović-Radmilović 2012a–N.Miladinović-Radmilović,AnalysisofhumanosteologicalmaterialfromtheeasternpartofsiteNo.37inSremskaMitrovica.СтаринарLXII/2012:181–204.Миладиновић-Радмиловић 2012b–Н.Миладиновић-Радмиловић,Учесталостидистрибуцијаcribraeorbi-taliaeуСирмијуму,Саопштења XLIV:229–236.Miladinović-Radmilović, Bikić 2012–N.Miladinović-Radmilović,V.Bikić,FiveDecapitationsfromtheSiteRajićevaUlicainBelgrade,14th Annual Conference of the British Association for Biological Anthropology and Osteo-archaeology,14th–16thSeptembar2012,BournemouthUniversity,UK.Петковић, Миладиновић-Радмиловић 2013–С.Петковић,Н.Миладиновић-Радмиловић,НекипримерипогребногкултанакасноантичкојнекрополиуРавни(Timacum Minus)кодКњажевца.Етно – културолошки зборник, КњигаXVII,Сврљиг:47–60.Шпехар и др. 2013 –П.Шпехар,Н.Миладиновић-Радмиловић,С.Стаменковић,КасноантичканекрополаналокалитетуДавидовац–Црквиште.СтаринарLXIII/2013:269–286.

CIP-КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд

902/904:061.6(497.11)”2012”(082)(0.034.2)902.2(497.11)”2012”(082)(0.034.2)

ARHEOLOGIJAuSrbiji[Elektronskiizvor]:projektiArheološkoginstitutau2012.godini/priredileDraganaAntonović,SnežanaGolubović,VesnaBikić.-Beograd:Arheološkiinstitut,2014(Beograd:Arheološkiinstitut).-1elektronskioptičkidisk(CD-ROM):tekst,fotogr.,graf.prikazi;12cm

Sistemskizahtevi:Nisunavedeni.-Nasl.sanaslovnogekrana.-Tiraž100.-Bibliografijauzsvakirad.

ISBN978-86-80093-86-4

a)Археолошкиинститут(Београд)-Истраживања-2012-Зборнициb)Археолошкаистраживања-Србија-2012-ЗборнициCOBISS.SR-ID206195468