projekat: „potraga za političkom odgovornošću“ · sadrŽaj 1. uvod 2. metodološke napomene...

Projekat: „Potraga za političkom odgovornošću“

Analiza stranačkih ponuda

Beograd, februar 2012. godine

Quest for Political Accountability Project

SADRŽAJ

1. Uvod

2. Metodološke napomene

3. Rezime

4. Ključni nalazi

a) Ekonomija i životni standard

b) Bezbednost, red i sigurnost

c) Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala

d) EU integracije

e) Kosovo


1. UVODAnaliza čiji su najvažniji nalazi pred Vama, nastala je u okviru projekta „Potraga za političkom odgovornošću“, koji zajednički realizuju Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN) i CRTA. Projekat se realizuje uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu. U ovoj analizi bavili smo se analizom programa relevantnih političkih stranaka u Republici Srbiji, koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj Skupštini (DS, DSS, SRS, SNS, G17/URS, LDP, SPS) sa ciljem da se utvrde osnovna načela i prioriteti stranaka. Jedan deo će se odnositi na njihove zvanične programe i izborne platforme (koje u trenutku pisanja imaju samo LDP i SNS), dok će se drugi deo bazirati na rezultatima koje smo dobili u dubinskim intervjuima sa predstavnicima ovih političkih stranaka.1 U ovoj fazi realizacije projekta su, osim uporedne analize stranačkih programa, urađeni dubinski intervjui sa predstavnicima relevantnih političkih stranaka i advertajzing/PR agencija i fokus grupne diskusije (ukupno 12) gde su ciljne grupe bili građani u različitim gradovima u Srbiji, sa drugačijim političkim preferencijama.

1 Uprkos našoj želji i brojnim pokušajima, SRS nije pristala da učestvuje u ovom projektu, bez posebnog obrazloženja.


2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAU okviru analize stranačkih programa korišćena su dva metodološka pristupa: 1) kvantitativna metoda, analiza sadržaja i 2) kvalitativna metoda - dubinski intervju sa predstavnicima političkih stranaka. Analiza sadržaja spada u grupu sekundarnih saznajnih metoda, pa smo ovaj metod koristili, zbog toga što je obrađivan tekst pisan slobodnim stilom, pa se tako, pomoću ovog metoda na sistematičan i objektivan način dolazi do podataka o karakteristikama i sadržaju tema. Prilikom istraživanja, korišćen je i uporedni metod kako bi se istražile teme koje su u stranačkim programima međusobno uporedive. Na taj način smo želeli da sagledamo sličnosti odnosno razlike u odnosu stranaka prema najvažnijim prioritetima. Kvalitativno istraživanje u vidu dubinskih intervjua omogućilo nam je dopunu i konkretizaciju stranačkih programa. Kroz set pitanja koje smo ponudili stranačkim funkcionerima, dobili smo jasniju sliku i preciznije odgovore o stranačkim prioriteta i ciljevima koje nameravaju da postignu u predstojećoj kampanji.Uporednom analizom, obradili smo pet aktuelnih tema u okviru ekonomske i političke platforme relevantnih stranaka koje se odnose na: 1) ekonomiju i životni standard; 2) bezbednost i sigurnost; 3) borbu protiv korupcije; 4) evropske integracije; 5) Kosovo. Brojna istraživanja pokazaju da ove teme građani navode kao najveće probleme u Srbiji i kao prioritete na kojima treba raditi. Analiza stranačkih programa pokazala je da su i stranke veliki deo svojih programa posvetile ovim temama. Upravo iz ovih razloga, pet pomenutih tema čine okosnicu svih istraživačkih faza u okviru projekta.Prilikom analize programa političkih stranaka, kao osnovni izvori podataka korišćene su zvanične internet stranice I zvanični programski dokumenti koji su na njima dostupni. Utvrđeno je da se u pojedinim segmentima partijskih programa navode veoma slični prioriteti i osnovna načela, bez obzira na praktične politike koje stranke vode. Ono što je karakteristično za sve analizirane programe, jeste da se zalažu za demokratsko uređenje bazirano na podeli vlasti, demokratskim nezavisnim institucijama i ostvarivanju prava i sloboda građana.

Srpska napredna stranka i Liberalno demokratska partija objavile su Belu knjigu i Preokret koje na izvestan način predstavljaju izborne programe. Stoga smo, kada je o ovim strankama reč, umesto zvaničnih programa, za analizu koristili ova dokumenta. Programi stranaka, uglavnom, su objavljeni u skorije vreme, (u prethodne 2-3 godine) pa se na aktuelan način bave temama koje dominiraju u ovdašnjem javnom mnjenju. Jedino se izdvaja program G17 plus koji je objavljen pre osam godina (2004. godine) kada su okolnosti u kojima se Srbija nalazila bile drugačije, pa su samim tim i rešenja koja je ova stranka nudila


drugačija u odnosu na trenutni kontekst. Danas je stranka G17 plus članica Ujedinjenih regiona Srbije, koji na svojoj internet prezentaciji navode opšte ciljeve i načela, ali ne i zvaničan program. Ujedinjeni regioni Srbije su pripremili platforme koje se odnose na tri konkretne oblasti - decentralizaciju, ekonomiju i poljoprivredu, i one su izete u obzir prilikom analize navedenih tema.Kao potporu analizi programa, dubinski intervjui su sprovedeni sa portparolima i drugim predstavnicima pomenutih stranaka. Sve relevantne stranke su pristale na saradnju, osim Srpske radikalne stranke koja je, bez posebnog obrazloženja, odbila da sarađuje sa nama na ovom projektu.


3. REZIMEU izveštaju su predstavljeni najvažniji nalazi dobijeni analizom stranačkih programa relevantnih političkih partija u Srbiji. Cilj ovakvog metodološkog pristupa (kombinacija analiza sadržaja i dubinskih intervjua) je da se utvrdi odnos između osnovnih načela i prioriteta političkih stranaka u Srbiji i prioriteta građana. Uporednom analizom, obradli smo pet aktuelnih tema u okviru ekonomske i političke platforme relevantnih stranaka koje se odnose na: 1) ekonomiju i životni standard; 2) bezbednost i sigurnost; 3) borbu protiv korupcije; 4) evropske integracije; 5) Kosovo. Ono što treba naglasiti je da je Program stranke G17 plus vremenski najstariji (2004), te da je ova stranka danas članica Ujedinjenih regiona Srbije.Nalazi su predstavljeni u pet poglavlja u skladu sa temama koje smo obrađivali. Pitanje ekonomije i ekonomskog razvoja zemlje centralno je, ne samo kod građana Srbije, već i kod političkih partija. Uopšte uzev, ciljevi stranaka, kada je o ovoj temi reč, veoma su slični, ako ne i isti. Političke partije u Srbiji zalažu se za tržišnu privredu i jaku i stabilnu ekonomiju koja će građanima omogućiti bolji životni standard. Ono što se razlikuje jesu praktične politike i rešenja za koje se stranke zalažu i o ovome će biti više reči u narednom poglavlju . Sledeća tema, bezbednost i sigurnost države i građana koji u njoj žive, nudi raznovrsnije poglede stranaka. Ponuđen je čitav spektar različitih rešenja, od članstva u NATO (LDP) do očuvanja teritorijalnog integriteta kao najvišeg bezbednosnog interesa (DSS). Borba protiv korupcije u stranačkim programima većine stranaka nije dobila poseban odeljak u kome bi se ponudila konkretna rešenja. Međutim, sve stranke rešavanje problema korupcije i organizovanog kriminala vide u izgradnji pravne države i jakih i stabilnih institucija. Srpska radikalna stranka jedina se izdvaja kao „protivnik“ ulaska u EU dok se ostale stranke, makar načelno, u svojim programima zalažu za nastavak evropskih integracija. Status Kosova najdetaljnije je obrađen u programu Demokratske stranke Srbije, iako se ovo pitanje ne problematizuje u posebnom poglavlju.


4. Ključni nalaziNalazi su predstavljeni u pet poglavlja: a) ekonomija i životni standard; b) bezbednost, red i sigurnost; c) borba protiv korupcije i organizovanog kriminala; d) evropske integracije i e) Kosovo. Navedene teme izabrane su s obzirom na prethodno istraživačko iskustvo koje nam govori da su upravo to teme koje građani vide kao prioritetne. U momentu pisanja ovog izveštaja, samo dve stranke izašle su sa dokumentima koji se mogu tretirati kao izborne platforme za predstojeće izbore. Liberalno demokratska partija objavila je Dogovor za Preokret, dok je Srpska napredna stranka u oktobru 2011. godine predstavila Belu knjigu. Programi (novi ili dopunjeni dokumenti) ostalih stranaka pisani su u periodu od 2008 - 2010 godine, sa izuzetkom stranke G17 plus čiji program datira iz 2004. godine. Razlike postoje i u formi pisanja stranačkih programa. Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija imaju kraće i uopštene programe u kojima su data samo osnovna načela i glavni ciljevi za koje se zalažu, dok se problematizacija politika odvija u stranačkim telima. S druge strane, Srpska napredna stranka i Srpska radikalna stranka objavile su veoma obimne programe u kojima je data detaljna razrada politika i ciljeva ovih političkih partija. Programi SPS-a i DSS-a podeljeni su u nekoliko celina: politička načela, ekonomska načela, socijalna načela itd.Ono što je karakteristično za sve analizirane programe, jeste da se zalažu za demokratsko uređenje bazirano na podeli vlasti, demokratskim nezavisnim institucijama i ostvarivanju prava i sloboda građana.

a) Ekonomija i životni standardGlavni prioriteti građana jesu poboljšanje materijalnog statusa i otvaranje novih radnih mesta, dok kao osnovne probleme navode nezaposlenost i nizak životni standard. Ujedno, nalazi sa fokus grupa (urađenih u prethodnoj fazi ovog projekta), pokazuju da su ove teme za njih i najvažnije. Pitanje ekonomije i ekonomskog razvoja zemlje jedno je od centralnih pitanja, ne samo u javnosti, već i u programima svih stranaka. Njegovo rešavanje na adekvatan način značilo bi veću otpornost naše zemlje na ekonomsku krizu koja potresa svet,


ali i bolji standard za sve građane. Ciljevi stranaka su, uopšte uzev, slični, iako su ekonomske politike za koje se zalažu, različite. DS smatra da je motor uspešne privrede inicijativa pojedinca, ali i podsticanje malih i srednjih preduzeća, porodičnog biznisa i lokalne privrede, razvoja sektora usluga, informatičkih tehnologija i znanja, ulaganje u saobraćajnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu, obrazovanje radne snage, dobre infrastrukture i kvalifikovane radne snage. Smatraju da je neophodno obezbediti više radnih mesta, bolja radna mesta i životni standard koji porodici omogućava slobodan izbor načina života.

SPS se, u delu nazvanom Ekonomska demokratija, zalaže za koncept socijalne tržišne ekonomije, a kao najvažniji ekonomski cilj postavlja „punu zaposlenost, u uslovima ekonomske stabilnosti“. Zalažu se za tržišnu privredu, ali sa „državom u ulozi korektora negativnih efekata, što podrazumeva sprečavanje i ublažavanje negativnih cikličnih tendencija, u očuvanju makroekonomske stabilnosti, u sprečavanju monopola, u obezbeđenju javnih dobara, u redistribuciji dohodaka radi očuvanja socijalne sigurnosti, u otklanjanju velikih razlika u regionalnom razvoju i u brizi o blagostanju celokupnog stanovništva“ 2. Njihovi prioriteti su izvozno orijentisana ekonomija, puna saradnja sa finansijskim institucijama EU i ostalim finansijskim institucijama, podsticanje domaće štrednje i makroekonomska, cenovna stabilnost. SPS je protiv kapitalizma u kome, kako kažu, postoji beskrupulozna trka za profitom, koja pojedincima omogućava raskošan i bogat život zasnovan na eksploataciji obespravljenih radnika. SNS u Beloj knjizi, delu koji se odnosi na ekonomiju, navodi da je Srbiji neophodna reforma ekonomskog sistema. Razvoj ekonomije, SNS temelji na razvoju ekonomske politike koja treba da počiva na principima ekonomske demokratije. Neka od osnovnih načela ekonomskog programa jesu: 1) uspostavljanje vladavine prava, efikasnog javnog sektora i privredne strukture; 2) odgovorno upravljanje javnim finansijama i razvojno korišćenje novca poreskih obveznika; 3) socijalna sigurnost, ravnopravnost i solidarnost. U Beloj knjizi se navodi i da je važan zadatak SNS u reformi ekonomskog sistema „izgradnja moderne i dinamične privredne strukture i stvaranje uslova da odgovorni za zloupotrebe u privatizaciji budu sankcionisani uz

2 Program Socijalističke partije Srbije, 2010. godina; preuzeto: http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf; posećeno dana 25.01.2012. godine


http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf

obimnu reformu partijsko- državne birokratije“3. Poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana i to je i ekonomsko i političko opredeljenje ove stranke.

SRS kao polaznu tačku u ovoj oblasti i pretpostavku razvoja društva vidi koncept liberalne tržišne privrede. Intervencionizam države vide samo u meri definisanja nivoa cena preko poreskog mehanizma, sistema carinske zaštite i stvaranja uslova za ulaganja u oblastima definisanim politikama. „Liberalna tržišna privreda, sa privatnom svojinom kao osnovnim polazištem, treba da ostvari sledeće ciljeve: povećanje ekonomske efikasnosti, revitalizaciju tržišnog mehanizma; smanjivanje uloge i rashoda, neprofitabilne i neefikasne države“4. Smatraju da se privatizacijom moraju rešiti brojni problemi nedostatka pravne države, nepoštovanja osnovnih zakona i poslovnih osnova, neefikasne i nestabilne monetarne politike, nedostatka kapitala i štednje za razvoj, neefikasnog bankarskog sistema itd.Ekonomska politika za koju se zalaže DSS oslanja se na nekoliko tačaka: 1) poboljšanje pravnog i ekonomskog ambijenta za nesmetano funkcionisanje slobodnog tržišta i tržišne utakmice; 2) preduslovi zdrave nacionalne privrede su racionalizacija državnog aparata i smanjenje javne potrošnje; 3) novi privredni sistem zasniva se na privatnoj, državnoj i zadružnoj svojini, slobodnom tržištu rada i kapitala; 4) privatizacija se treba izvršiti bez odlaganja, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti i socijalne pravde; 5) iz privatizacionih sredstava neophodno je popuniti penzione fondove i zaštititi interese starih vlasnika; 6) programe restruktuiranja velikih preduzeća moraju pratiti programi razvoja malih i srednjih preduzeća; 7) socijalnu politiku treba da vodi država, a ne privreda; 8) država treba da donese program za smanjenje nezaposlenosti; 9) poreska opterećenja moraju biti jednaka i pravična; 10) poreska politika mora biti podsticajna kako bi omogućila brži ekonomski razvoj nedovoljno razvijenih područja; 11) podsticati domaća i strana ulaganja i jačanje konkurentnosti srpske privrede na svetskom tržištu; 12) uravnoteženost regionalnog razvoja i razvoj infrastrukture.5

3 Srpska napredna stranka, Bela knjiga “Programom do promena”, oktobar 2011; preuzeto: http://sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf, posećeno dana 25.01.2012. godine

4 Program Srpske radikalne stranke, oktobar 2009. godine; preuzeto: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-program.pdf, posećeno dana 24.01.2012. godine

5 Program Demokratske stranke Srbije, 2007. godina; preuzeto: http://dss.rs/dss-izbliza/program/, posećeno dana 24.01.2012. godine


http://dss.rs/dss-izbliza/program/

http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-program.pdf

http://sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf


LDP smatra da postoje tri izvora investicija u ekonomiji: 1) domaća štednja; 2) privlačenje investicija iz sveta koji ima raspoloživ novac i poslovnu ambiciju; 3) tranzicioni fondovi EU. Da bi se postigla ekonomska stabilnost, potrebne su jasne i efikasne institucije i stabilni zakoni. Osnovni ciljevi ekonomske politike ove stranke, kako je definisano u Preokretu, bili bi: privredni rast od 7% godišnje koji bi smanjio stopu nezaposlenosti, inflacija od 2%, dvovalutni sistem, uvođenje poreskih stimulansa za izvoz, fiskalna podrška za agrar, prvo zapošljavanje i prvi stan, olakšice za svakog prijavljenog radnika sa prosečnom platom, uvođenje obaveze države da sve svoje obaveze prema privredi plaća u roku od 60 dana. Neophodno je da se javna preduzeća transformišu u akcionarska društva, a da se mala i srednja preduzeća osposobe za nove poslove, tehnologiju i dinamičan izvoz. LDP nudi konkretna rešenja i preokret vidi u: upola nižim doprinosima i porezima za one koji se prvi put zapošljavaju, upola nižim porezima i doprinosima na sve plate i primanja koja se isplaćuju do iznosa prosečne plate, novom Zakonu o radu, strogom kažnjavanju svakog izbegavanja plaćanja doprinosa za radnike, potpunom oslobađanju od plaćanja poreza na doprinose koji zaposleni uplaćuju u privatno penziono osiguranje do iznosa od 5.000 dinara, podršci udruživanju i klasterima malih i srednjih preduzeća za razvoj i izvoz, ukidanju sadašnjeg oblika Nacionalne službe za zapošljavanje, poreskom podsticaju za privatne agencije i biroe za zapošljavanje i firme za upravljanje ljudskim resursima6. U programu G17 Plus se, kao jedno od osnovnih načela stranke navodi ekonomski prosperitet. Po njima, razvoj nacionalne privrede treba da bude zasnovan na stabilnom dinaru i niskoj inflaciji, stimulativnim porezima i odgovornim javnim finansijama, snažnom bankarskom sistemu i jakom privatnom sektoru, slobodnoj konkurenciji bez monopola uz ograničenu državnu intervenciju. Takođe, kada je o privredi reč, G17 plus se zalaže za koncept socijalne tržišne privrede, a siguran ekonomski rast, po njima, bazira se isključivo na tehnološkoj obnovi, otvaranju novih radnih mesta, povećanju proizvodnje i izvoza. Preciznije, po njima postoje četiri osnovna stuba tržišta koja treba braniti, a to su: 1) privatna svojina; 2) slobodna inicijativa; 3) stabilna valuta i 4) takmičarsko okruženje.

U ekonomskoj platformi Ujedinjenih regiona Srbije, takođe se navode privredni razvoj i zapošljavanje kao osnovni ciljevi ekonomske politike. Tri ključne tačke privrednog razvoja su: 1) smanjenje birokratije i ukidanje nepotrebnih procedura, 2) poreska reforma i podrška malim i srednjim preduzećima, 3) intenzivniji i ravnomerniji razvoj saobraćajne infrastrukture.

6 Liberalno demokratska partija DOGOVOR ZA PREOKRET , 2011. godina; preuzeto: http://www.ldp.rs/upload/documents/2011/Izborna%20platforma%20%20DOGOVOR%20ZA%20PREOKRET.pdf ; posećeno dana 25.01.2012. godine


http://www.ldp.rs/upload/documents/2011/Izborna%20platforma%20%20DOGOVOR%20ZA%20PREOKRET.pdf


Ono što se može zaključiti kada je reč o ekonomskim platformama koje relevantne stranke nude, jeste da je za većinu stranaka zajedničko zalaganje za koncept tržišne privrede, investicije, smanjenje inflacije, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda. S druge strane, SPS se zalaže za koncept socijalne tržišne ekonomije i takozvani kontrolisani državni intervencionizam, sa državom u ulozi korektora negativnih efekata. G17 plus se, takođe, zalaže za socijalno tržišnu privredu, dok i DSS u neku ruku podrazumeva intervenciju države u ovom delu svog programa, a koja se odnosi na socijalnu politiku koju po njima treba da vodi država, a ne privreda.Ključne reči: liberalno tržište, puna zaposlenost, bolji životni standard, podrška malm i srednjim preduzećima, investicije.

b) Bezbednost, red i sigurnostDruga tema koju smo izdvojili, vezuje se za red, sigurnost i bezbednost zemlje i građana koji u njoj žive. I dok su pojedine stranke u svojim programima načelno pisale o ovoj temi ili se njom nisu posebno bavile (SNS), druge su problem bezbednosti videle duboko ukorenjenim u nama samima i sistemu vrednosti, a u najvećoj meri rešavale ga ulaskom u NATO (LDP), zalagale se za zaštitu građanina kao pojedinca i unapređivanje institucija koje treba da ga štite (DS), ili za protektivnu moć države (SPS). U pojedinim programima se, kada je o bezbednosti reč, isticao značaj vojske i policije (SRS) ili se ceo koncept bezbednosti i bezbednosnih interesa Srbije ogledao u očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje (DSS).DS navodi da je unapređivanje svih institucija koje štite sigurnost i prava građana, od ustanova pravne države, do regulisanja radnog prava, socijalne sigurnosti i penzionog osiguranja, obaveza ove stranke. To unapređivanje će, po njihovom mišljenju, doprineti primerenom i beskompromisnom reagovanju na sve vidove nasilja nad građanima ili nad njihovom imovinom.U programu SPS stoji da “socijalisti prepoznaju proširenje i produbljenje koncepta bezbednosti do koga je došlo u poslehladnoratovskom periodu. U tom smislu, posebnu pažnju posvećujemo konceptu ljudske bezbednosti koji je usredsređen na blagostanje i kvalitet svakodnevnog života građana, ne odričući pri tome izuzetan značaj tradicionalnih koncepata bezbednosti, zasnovanih na obaveštajnoj i protektivnoj moći države. Socijalisti smatraju da Srbija treba da razvije


koncept vojne neutralnosti. Vojnu neutralnost vidimo kao izraz iskrene opredeljenosti Republike Srbije za politiku mira, dobrosusedske saradnje, bezbednosti i stabilnosti u regionu Balkana, Evrope i u svetu“.7 SNS se u programu nije detaljnije bavila ovom oblašću, iako se ističe da će Srbija biti „bezbedna kuća“ za sve njene građane, ali i strance koji poštuju zakone zemlje i ponašaju se u skladu sa njima.

DSS kao prvenstveni bezbednosni interes Srbije vidi u očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje. “Želimo samostalno da smanjujemo rizike po bezbednost zemlje i da, u bliskoj budućnosti, postanemo ključni činilac mira u regionu i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.“8 DSS je protiv pristupanja Srbije u NATO, ali je za pristupanje Srbije Programu Partnerstva za mir. Kada je o vojsci reč, DSS se u svom programu zalaže za stepen profesionalizacije vojske i reforme u skladu sa bezbednosnim izazovima i rizicima, kao i uspostavljanje potpune civilne i parlamentarne kontrole vojske. SRS u svom programu posebno tumači značaj, funkcije i ulogu policije i vojske, dok su prava i slobode građana (pravo na život, sloboda i bezbednost ličnosti, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, sloboda kretanja i nastanjivanja, misli i savesti ili veroispovesti, pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, svojine ili nasleđivanja, nacionalnih manjina i ostala) posebne celine u programu ove stranke. Kada je o policiji reč, u programu se navodi da će se “Srpska radikalna stranka zalagati za delatnost policije koja se zasniva na visokom profesionalizmu, dezideologizaciji i depolitizaciji”. Policija treba da deluje preventivno. Radikali se zalažu za profesionalizaciju vojske kojom bi se onemogućila njena zavisnost od političkih partija. Takođe, po njihovom mišljenju “vojska i sve odgovorne državne institucije radi odbrane Srpstva i zaštite građana moraju neprekidno preventivno delovati “9. Za LDP, NATO znači mir, sigurnost i bezbednost za ceo Balkan. Po njima je NATO deo odgovora na pitanje unutrašnje sigurnosti i bezbednosti, „ne tako što će nam iza leđa stajati nosači američke vojske, nego tako što ćemo se kroz sistem pridruživanja NATO i mi transformisati, menjajući sistem vrednosti unutar same Srbije.

7 Program Socijalističke partije Srbije, 2010. godina; preuzeto: http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf; posećeno dana 25.01.2012. gpdine

8 Program Demokratske stranke Srbije, 2007. godina; preuzeto: http://dss.rs/dss-izbliza/program/, posećeno dana 24.01.2012. godine

9 Program Srpske radikalne stranke, oktobar 2009. godine; preuzeto: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-program.pdf, posećeno dana 24.01.2012. godine





Nasilje i ugrožavanje bezbednosti je ukorenjeno duboko u nama, u politici, pogrešno postavljenom školskom sistemu, našim ugroženim porodicama, javnom životu”10. G17 Plus težište sistema bezbednosti u Srbiji vidi u zaštiti pojedinca, građanina koji je osnovni činilac društva i koji kao takav “iziskuje izgradnju sistema u koji je uključena delatnost svih javnih službi države: policije i vojske, pravosuđa, zdravstva, privrede, obrazovanja i drugih”. Kada je o vojsci reč, ova stranka se zalaže za visoku profesionalizaciju vojske uz adekvatno rešavanje materijalnog položaja njenih pripadnika. G17 plus se jasno protivi negativnoj selekciji kadrova u policiji i „zalaže se za depolitizaciju i profesionalnost, odnosno civilni model u kome je policija servis građana”11. Zaštita pojedinca, građanina Srbije, blagostanje i kvalitet života navode se kao prioriteti DS, SPS, ali i G17 plus. I dok LDP kao ključni faktor mira i bezbednosti ne samo za Srbiju, već i za ceo Balkan vidi u pridruživanju Srbije NATO, DSS pristupanje Srbije ovoj međunarodnoj organizaciji ne podržava. Ova stranka bezbednosni interes cele zemlje vidi u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta. SRS je u okviru svog programa posebne celine posvetila vojsci i policiji Srbije koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo da deluju preventivno, dok se SNS nije posebno bavila ovom temom u okviru svoje Bele knjige. Ključne reči: sigurnost i prava pojedinaca, koncept ljudske bezbednosti, pravna država, profesionalizacija vojske i policije, NATO.

c) Borba protiv korupcije i organizovanog kriminalaBorba protiv korupcije je još jedan segment sa kojim se srećemo u stranačkim programima i koga građani navode kao jedan od najvažnijih prioriteta za predstojeću kampanju. Sve političke stranke navele su u svojim redovnim ili izbornim programima da je među osnovnim ciljevima iskorenjivanje korupcije u svim podsistemima društva.

10 Liberalno demokratska partija DOGOVOR ZA PREOKRET, 2011. godina; preuzeto: http://www.ldp.rs/upload/documents/2011/Izborna%20platforma%20%20DOGOVOR%20ZA%20PREOKRET.pdf ; posećeno dana 25.01.2012.

11 Program G17 plus, 2004 godina; preuzeto: http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/programzavladu.pdf ; posećeno dana 25.01.2012.


http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/programzavladu.pdf%2025.01.2012



DSS je u programu među neposrednim ciljevima delovanja, između ostalog, navela iskorenjivanje korupcije u svim segmentima društva, posebno u državnoj upravi i privredi12. Iako se svrstava u ciljeve odnosno prioritete stranke, u programu ne postoji posebni odeljak koji se bavi korupcijom i borbom protiv korupcije. Na sličan način i DS tretira ovaj prioritet. Među ciljevima DS, u programu se navodi da se zalažu za nekorumpiranu i efikasnu vlast koja ne pokušava da nametne svoj monopol13. U daljem tekstu ne postoji plan kako se boriti protiv korupcije, stoga možemo zaključiti, s obzirom na uopštenu formu programa, da će se pitanjem borbe protiv korupcije baviti u stranačkim telima.

U izbornom programu LDP, borba protiv korupcije se spominje u okviru prioriteta "sređivanja" institucija gde se napominje da ovako ozbiljnu borbu mogu voditi samo efikasne institucije. Kao najbolji način da se korupcija sistemski suzbije, LDP navodi povlačenje države iz svih poslova u kojima postoje široka i diskreciona ovlašćenja političara i državnih službenika, mogućnost da se donose odluke koje pogoduju pojedincima i svođenje obima javnih nabavki na razumnu i ekonomsku opravdanu meru14.Kao što je već naglašeno, URS nema izbornu platformu ili program na koji bi se osvrnuli, pa smo pitanje borbe protiv korupcije istražili u okviru programa G17 plus koji datira iz 2004. godine. U programu se u okviru Jačanja demokratskih institucija, kao i u okviru Pravosuđa, navodi da je Srbiji potrebna beskompromisna borba protiv korupcije koju je u stanju da izvrši samo jaka pravna država. U tekstu se navodi da svaki nezakonit rad i korupcija moraju biti daleko strožije sankcionisani. SNS posvećuje dosta pažnje borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u svojoj izbornoj platformi i ovo pitanje postavlja kao jedan od osnovnih ciljeva i glavnih prioriteta političkog delovanja. U Beloj knjizi se navodi da su brza i dostupna

12Program Demokratske stranke Srbije, 2007. godina; preuzeto: http://dss.rs/politicka-nacela/ posećeno dana 24.01.2012.

13 Program Demokratske stranke , 2010. godina; preuzeto: http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf posećeno dana 25.01.2012.

14 Liberalno demokratska partija DOGOVOR ZA PREOKRET, 2011. godina; preuzeto: http://www.ldp.rs/kampanja/izborna_platforma_ldp.1318.html, posećeno dana 24.01.2012.


http://www.ldp.rs/kampanja/izborna_platforma_ldp.1318.html

http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf

http://dss.rs/politicka-nacela/

pravda i nulta tolerancija prema kriminalu i korupciji osnove programskih ciljeva SNS. U tom smislu, SNS je u Platformi za borbu protiv korupcije i kriminala definisala pet ciljeva:

“1) eliminisanje koruptivnih odnosa između kriminalno stečenog i tajkunskog kapitala i politike; 2) Srbija više ne sme biti na mapi tranzitnih ruta za trgovinu narkoticima, a u njoj će proizvodnja i trgovina opojnih droga biti smanjena na najmanju moguću meru; 3) u borbi protiv korupcije, Srbija će biti primer u regionu, sa rezultatima jasno vidljivim građanima, privredi i stranim investitorima; 4) Srbija će imati dekriminalizovanu i profesionalnu državnu upravu; 5) Srbija će biti država u kojoj je stvoren stabilan i bezbedan ambijent bezbednosti kao rezultat delovanja svih segmenata sistema.“ 15 SNS jednim od efikasnih vidova borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala smatra materijalno i kadrovsko jačanje nezavisnosti regulatornih tela.SRS sistemsku korupciju smatra „najvećim zlom“ i smatra da je ona zastupljena u svim segmentima srpskog društva. Zastupaju stav da se u borbi protiv korupcije mora postupati rigorozno, strogim kaznama i „sasecanjem u korenu“ svakog vida ove pojave. Da bi građani povratili poverenje u institucije vlasti, SRS zahteva pokretanje postupka protiv nosilaca vlasti za koje se utvrdilo da su korupcijom došli do određenih dobara. Potrebna je permanentna kontrola rada svih javnih službi. SPS se zalaže za doslednu primenu zakona – „jednako prema svima i prema svakome“16. U Programu ove stranke navodi se da će podržati državu i njene organe u smanjivanju korupcije i kriminala kroz modernizaciju policije, tužilaštva i pravosuđa, promenu zakonskih propisa i strože pravne i ekonomske mere u sankcionisanju svih vidova kriminala i korupcije. Osim SNS, nijedna stranka ne svrstava problem korupcije u poseban odeljak, međutim, sve su kroz tekst programa navele da su neophodne jake institucije koje bi mogle da se bore protiv korupcije i kriminala. Osim jačanja pravne države i demokratskih institucija, pojedine političke partije navode i neophodnost strožijih kazni za prestupnike. Ovaj metod SPS, SRS i URS vide kao najefikasniji u sprečavanju korupcije na svim nivoima društva.Ključne reči: pravna država, nezavisne institucije, dosledna primena zakona, sankcije.

15 Srpska napredna stranka, Bela knjiga “Programom do promena”, oktobar 2011.godine; preuzeto : http://sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf, posećeno dana 24.01.2012.

16 Program Socijalističke partije Srbije, 2010. godina; preuzeto sa : http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf., posećeno dana 24.01.2012.





d) EU integracijeProces integracije Srbije u Evropsku uniju i težnja za punopravnim članstvom u zajednici, je tema koja je, osm problema Kosova najzastupljenija u medijima. Stoga, političke stranke. Uglavnom, kao prioritet naglašavaju (ne)ulazak u EU, pri čemu je u svakom programu političke stranke detaljno obrazložen stav prema evropskim integracijama. Analizirajući program DSS, dolazimo do zaključka da je pomenuta stranka jedna od pristalica ulaska u EU, ali uz poštovanje određenih uslova i Ustava Srbije. Naime, DSS u programu naglašava da se zalaže za saradnju sa evropskim državama, učešće u radu evropskih organizacija i uključenje u evropske integracione procese sa krajnjim ciljem da Srbija postane punopravni član EU. Međutim, Republika Srbija mora voditi nezavisnu spoljnu politiku koja se bazira na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava, na Ustavu, a posebno na Preambuli Ustava Srbije. Kako u Ustavu Srbije piše da je Kosovo sastavni deo Srbije i da se ni pod kojim uslovima ne može priznati nezavisnost Kosova, jasno je da je DSS veći prioritet očuvanje Kosova od priključivanja Srbije EU. Svakako, ova stranka navodi da je jedan od ciljeva i ulazak u EU, ali ne pristajući na uslovljavanje evropske zajednice. U posebnom odeljku Evropska integracija u programu DS ne navodi se detaljan plan pristupanja ili eventualni uslovi prilikom učlanjivanja u EU. Programski cilj je uključivanje zemlje u EU u najbržem realnom roku. Jedina obaveza Srbije koja se navodi u programu jeste afirmisanje evropskih vrednosti i priprema zemlje za istinsku evropsku integraciju.

U programu LDP objašnjava se poseban put kojim bi Srbija trebalo ići kako bi lakše postala članica evropske zajednice. Ono što je karakteristično za ovu stranku, jeste naglašavanje da pristup EU ne označava samo bankomat za evropske fondove već je potrebno dovesti Evropu u Srbiju, a ne Srbiju u Evropu. Ovim se podrazumeva da je potrebno usaditi evropski mentalitet u građane kako bi se uspostavili normalni odnosi sa susedima i kako bi ljudi zarađivali onoliko koliko rade. Način ulaska u EU, LDP vidi kroz članstvo u NATO, navodeći da Srbija ne bi bila samo vojna baza svetskim silama, već bi na taj način zagarantovala trajni mir i bezbednost na Balkanu. Osim toga što bi ulaskom u NATO izašli iz izolacije i stalne balkanske neizvesnosti, Srbija bi, takođe, sebi omogućila brži ulazak u EU. Analizirajući programe stranaka, primećeno je da je LDP


jedina stranka na političkoj sceni Srbije koja propagira ulazak u NATO i jedina koja ovu alijansu vidi kao prečicu za ulazak u EU.Na sličan način kao DSS, pristupanje evropskoj zajednici vidi i SNS. Iako se kroz medije redovno provlači stav da će Srbija morati da bira između Kosova i Evropske unije, SNS je među svojim osnovnim načelima navela oba prioriteta. U posebnom odeljku izbornog programa, Bele knjige, Međunarodna politika i EU, navodi se da će se pomenuta stranka zalagati za nacionalno odgovornu, miroljubivu spoljnu politiku koja će se zalagati za članstvo u EU, intenziviranje saradnje sa Rusijom, Kinom i Japanom, kao i za poštovanje Dejtonskog sporazuma. Osim pomenutih partija, i SPS se na isti način zalaže za pristupanje EU. Oni smatraju da Srbija može i treba dati doprinos izgradnji evropske zajednice, stoga daje punu podršku i doprinos pregovorima oko članstva Srbije u EU. Takođe, navode se elementi evropske politike na kojima se zasniva delovanje, a to podrazumeva otvorene granice, podršku procesu priključenja, harmonizaciju političkog, ekonomskog i socijalnog sistema Srbije sa propisima i standardima EU, poštovanje konvencija u oblasti ljudskih prava i poštovanje granica Republike Srbije potvrđenih važećim međunarodnim ugovorima u skladu sa principima OEBS-a.

G17 Plus se zalaže (u programu iz 2004) za ulazak Srbije u EU navodeći da mesto Srbije jeste u Evropi, i da će ova zemlja pre ili kasnije ispuniti uslove za njeno članstvo. Takođe, navodi se da pitanje KiM i Vojvodine mora biti rešeno u okvirima Srbije, na demokratskim osnovama i sa perspektivom ulaska u EU. Danas, među glavne ciljeve URS navodi pridruženje Evropskoj uniji i ubrzano dostizanje evropskih standarda. Jedina stranka suprotnog stava od pomenutih jeste SRS koja u okviru svog programa ne navodi posebno mišljenje o članstvu u Evropskoj uniji. U okviru podnaslova Odnos prema međunarodnim organizacijama, ne spominje se članstvo Srbije u EU, osim u smislu da bi Srbija bila član međunarodnih organizacija koje bi poštovale volju i interese Srbije. Imajući u vidu i izlepljene plakate SRS po ulicama Beograda sa sloganom NE u EU, dolazi se do jasnog zaključka da pomenuta stranka ne podržava ovu ideju i ne vidi budućnost Srbije unutar evropske zajednice. SRS se jedina izdvaja kao "protivnik" pristupanju EU. Takođe, ono što se izdvaja kao različitost među stavovima stranaka jeste LDP-ov plan pristupa EU, gde se važna uloga pridaje članstvu u NATO. Postoji dosta sličnosti u stavovima Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije, jer ove partije naglašavaju važnost ulaska Srbije u EU u najbržem mogućem roku, pritom ne navodeći posebne uslove za članstvo. S druge strane, SNS, SPS i DSS u stranačkim i izbornim programima navode da je osim članstva Srbije u EU, veoma važno i očuvanje teritorijalnog integriteta i Kosova u okvirima Srbije. Takođe, za ove partije je karakteristično i važnost poštovanja Dejtonskog sporazuma, i puna saradnja sa Rusijom, Kinom i SAD-om.


Ključne reči: evropske integracije, EU, evropske vrednosti, harmonizacija.


e) KosovoPitanje statusa Kosova i Metohije zastupljeno je na dva načina u stranačkim programima. S jedne strane, kod nekih političkih partija, ovom pitanju posvećena su posebna poglavlja u okviru Programa i detaljnije se njime bave (SNS, SPS), dok se druge stranke statusom Kosova i Metohije bave samo načelno u svojim programima, a rešavanje pitanja statusa analiziraju u okviru svojih stranačkih tela i u skladu sa aktuelnim dešavanjima na terenu17.Ono što je zajedničko nekim relevantnim političkim strankama u Srbiji jeste da rešenje ovog pitanja vide jedino i isključivo u okviru Rezolucije Saveta bezbednosti OUN br. 12 44. Eksplicitno takav stav u svom programu zauzimaju SPS, SNS i DSS. Takođe, ove tri stranke zalažu se za održiv povratak raseljenog srpskog i nealbanskog stanovništva. SPS smatra da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo srpskog identiteta i državnosti i smatraju rešavanje ovog problema najvećim nacionalnim i državnim pitanjem. Zalažu se za rešenje koje je potrebno pronaći uz saglasnost svih uključenih strana i uz posredovanje međunarodne zajednice, pogotovo EU. Ovakav stav zauzima i SNS, ali insistira na tome da „najvažnije odluke koje određuju budućnost države i nacije, moraju biti potvrđene od strane građana na referendumu“18. Zastupaju stav da se nasiljem ne može rešiti stanje na terenu i da je jedino održivo sporazumno rešenje koje je prihvatljivo i za srpsku i za albansku stranu.

Demokratska stranka Srbije pitanju statusa Kosova ne posvećuje odvojeno poglavlje, ali se celokupna programska orijentacija zasniva na poziciji koju zastupa povodom ovog problema. Neposredni cilj političkog delovanja DSS u predstojećem periodu 19 je očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom. Zalažu se za poštovanje Ustava uključujući i Preambulu.

17 Program stranke G17 plus je iz 2004. godine i s obzirom na promenjene okolnosti i na događaje koji su se odigrali nakon toga, ne može se smatrati relevantnim i iz tih razloga se u ovom poglavlju neće obrađivati.

18 Srpska napredna stranka, Bela knjiga “Programom do promena”, oktobar 2011. godine; preuzeto: http://sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf, posećeno dana 24.01.2012. godine

19 Program Demokratske stranke Srbije, 2007. godina; preuzeto: http://dss.rs/dss-izbliza/program/, posećeno dana 24.01.2012.





DS je mišljenja da „priroda procesa u kojima se nalazimo ne dopušta pisanje zaokruženih i gotovih programa.“ Iz tog razloga pitanjem statusa Kosova i Metohije se ne bave detaljno već to ostavljaju za raspravu u stranačkim telima gde će to pitanje biti podložno „neprekidnom osavremenjavanju i dopunama“.20 SRS, takođe, u programu ne navodi eksplicitno svoj stav po pitanju Kosova i Metohije. Prva tačka Programa SRS bavi se ujedinjenjem srpskih zemalja i navodi se: „cilj Srpske radikalne stranke je ujedinjenje celokupnog srpskog naroda i obrazovanje državne zajednice na kompletnoj srpskoj nacionalnoj teritoriji, koja će obuhvatiti Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu“21. Iz ovakve postavke, implicitno se dolazi do zaključka da SRS Kosovo i Metohiju tretira kao isključivo srpsku teritoriju. U posebnim delovima programa iskazana je težnja za očuvanjem srpskog naroda, razvojem nacionalne svesti i patriotizma, kao i za očuvanjem srpskih manastira na Kosovu i Metohiji. Konkretne strategije i rešenja za status Kosova, nisu navedena u programu ove stranke.

Drugi pristup ovom pitanju zastupa LDP u Deklaraciji Preokret. Smatraju da treba promeniti kosovski kurs i posvetiti se ulasku Srbije u EU. Takav stav obrazlažu na sledeći način: „nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ni ta istina, ni ta stvarnost. Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata '99. i kumanovske kapitulacije nakon koje se Srbija sa Kosova povukla. Zbog toga strategija i Kosovo i EU znači ni Kosovo ni EU“.Izuzev LDP, sve stranke u Srbiji ujedinjene su u stavu da je Kosovo sastavni deo Srbije, te da se sva pitanja moraju rešavati u okviru Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti. Proglašenje nezavisnosti smatraju nelegalnim činom i kršenjem pomenute rezolucije, ali se zalažu za mirno rešavanje problema putem pregovora i uz saglasnost svih zainteresovanih snaga. LDP zastupa poziciju da se u cilju brže integracije EU mora promeniti dosadašnja politika prema Kosovu i da se prizna realnost na terenu. Zaključak do koga dolazimo je da, s obzirom aktuelnost i značaj pitanja, političke partije u svojim Programima ne daju konkretne preporuke i stavove za koje se zalažu, već ovo pitanje ostaje samo načelno određeno.

20 Program Demokratske stranke „Vreme je za novi program“, 2010. godina; preuzeto: http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf, posećeno dana 24.01.2012.

21 Program Srpske radikalne stranke, oktobar 2009. godine; preuzeto: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-program.pdf, posećeno dana 24.01.2012.



http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf

Ključne reči: teritorijalni suverenitet, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, povratak raseljenog srpskog i nealbanskog stanovništva, pregovori zainteresovanih strana, potvrda na referendumu.


projekat: „potraga za političkom odgovornošću“ · sadrŽaj 1. uvod 2. metodološke napomene...

Documents