1. ZNAAJ I MESTO RASADNIARSTVA U UMARSTVU I P.A. i H. Iz rasadnika se ve decenijama isporuuju sadnice za: - poumljavanje goleti, popunjavanje prirodnog podmlatka u visokim umama, melioraciju degradiranih visokih i izdanikih uma i ikara, zatitu zemljita od erozije, zatitu poljoprivrednih povrina, zatitu od vetra, ulepavanje pejzaa radi razvoja turizma i umske rekreacije. Pored umskih rasadnika razvili su se rasadnici topola i vrba. U njima se posebnim tehnolokim i tehnikim postupcima proizvode sadnice raznih tipova, od klasinih, po karakteru slinim umskim kulturama, do plantaa kao najintenzivniji oblik proizvodnje drveta. Izdvojili su se i rasadnici za proizvodnju ukrasnog drvea, bunja i povijua. Za sve navedene delatnosti nuno je da se u prvom redu raspolae osnovnim gradivnim materijalom: visoko kvalitetnim i pravilno odgajanim sadnicama umskog ili ukrasnog drvea i bunja. U svim rasadnicima se tei da se postignu jedinstveni ciljevi, proizvodnja visokokvalitetnih sadnica u uslovima visoke produktivnosti i ekonominosti proizvodnog procesa. Kvalitet sadnica je osnovno cilj i njemu moraju biti podredjeni produktivnos i ekonominost. Sadni materijal oznaava sve biljke razmnoene i odgajane u rasadniku, odgovarajuih osobina propisanih standardom, koje pripadaju deklasiranoj vrsti ili kultivaru. Posle gajenja u rasdaniku koje moe da bude od 1 do 10 godina i vie, sadni matrerijal se presauje na stalno mesto gde nastavlja sa razvojem ispunjavajui razliite funkcije u zavisnosti od tipa objekta. Pod sadnim materijalom u irem smislu moga se shvatiti i biljke iz ume, iz prirodnog podmlatka (divljake), koje se mogu upotrebiti odmah za sadnju. Meutim, bolje je da se predhodno koluju u rasadniku, jer imaju slabije razvijen korenov sistem i nadzemni deo. Za ekonomska i zatitna poumljavanja koriste se umske sadnice manjih dimenzija, sa visinom od nekoliko desetina santimetara najvie. Starost umskih sadnica liarskih i brzorastuih etinarskih vrsta obino je 1-2 god (bagrem, crni bor), a spororastuih vrsta 4-5 god (smra jela). Zasadi topola i vrba podiu se pomou znatno viih sadnica. Za topolove plantae koriste se sadnoc sa visinom preko 5m. Zasadi se podiu na dubokim aluvijalnim zemljitima. Za poumljavanje se koriste biljke iz sejalita (generativnim putem) ili oilita (vegetativnim putem). One se u procesu proizvodnje u rasadniku rasauju samo jedanput. Takve biljke (presaenice) su obino bolje razvijene i obezbeuju vei uspeh u poumljavanju. Za potrebe pejzane arhitekture koriste se due gajene sadnice u rasadniku sa visinom preko 1m (drvorede, solitere, za grupe u zamenu za propale biljke), takoe se koriste i sadnice koje vie odgovaraju umskim sadnicama. Sadnice za ozelenjavanj proizvode se generativnim i raznim metodama vegetativnog razmnoavanja. Rasadnikom se podrazumeva posebno ureena povrina zemljita na kojoj se kroz sistem tehnoloko tehniokih postupka proizvode sadnice za odgovarajuu privrednu granu. Razlikujemo: Privremene umske rasadnike (osnivaju se tamo gde su povrine za poumljavanj ograniene. Osnivaju se na samim objektima koji se pouljavaju ili u njihovoj neposrednoj blizini. U njima se proizvode samo nekoliko vrsta drvea, a veliine su o nekoliko ari do pola hektara. Ureenje ovih rasadnika je jednostavno); stalni umski rasadnici (osnivaju se radi pokrivanja potrebe za poumljavanje velikih podruja u jednom duem roku. Osnovi odeljci u umskom rasadniku su sejalite i ponekad pikirite, to znai

da se sadnice razmnoavaju generativno i na teren se plasiraju bez ili sa jednim presaivanjem. Proizvodi se vei broj drvenastih vrsta, a ree bunastih. Povrina im se kree od nekoliko desetina hektara, u njima se koristi vei broj alata, orua,a radovi su mehanizovani, primenjuju se mere za odravanje plodnosti zemljita); rasadnici ukrasnog drvea i bunja (osnovni zadatak im je proizvodnja odraslih sadnica sa pravilno formiranim nadzemnim delom, stablom i korenovim sistemom za potrebe pejzane arhitekture. Proces proizvodnje ukrasnih taksona obuhvata dva segmenta: razmnoavanje i formiranje. Generativno razmnoavanje se primenjuje kada je vano obezbediti genetsku varijabilnost; za renaturalizaciju predela, a vegetativno za kulturne forme kod kojih je poterebno da se obezbedi uniformnost proizvedenih sadnica. formiranje sadnica se obavlja u kolama, gde se tokom 2 do 3 presaivanja orezuje koren i kruna pinsiranjem i orezivanjem. Asortiman je raznovrstan, a taksoni su u manjim serijama. Prostorno dominiraju odeljci za formiranje sa mreomputeva i staza, u odeljku za razmnoavanje postoje objekti sa vetakim uslovima; plastenici, staklenici, ograene leje). 18. PROIZVODNJA SEMENA UKRASNOG DRVEA I BUNJA SA OSVRTOM NA PROIZVODNJU UMSKOG SEMENA Semenski materijal za ovu svrhu sakuplja se sa drvea i bunja odraslih na zelenim povrinama, u naselju, oko i izvan njega, u park-umama, prirodnim sastojinama i kulturama. Izvor semena su i botanike bate, arboretumi kao i biljke u rasadniku, drvee i bunje u vetrobranim pojasevima, drvoredima i ivim ogradama. Opti kriterijumi za sakupljanje semena ukrasnog drvea i bunja: Stabla i bunovi sa kojih se sakuplja seme treba da se odlikuje dobrim fenotipskim svojstvima, zdravstvenim stanjem, vitalnou i dekorativnou. Matina biljka treba da poseduje sve osobine koje opravdavaju njenu dalju reprodukciju. Ozbiljne tete ine insekti nagrizajui pupoljke i asimilacione organe, jer biljka sa smanjenom asimilacionom povrinom daju slabije razvijen semenski materijal, sa smanjenom sposobnou klijanja. Prednost treba dati, pri izboru matinih stabla ili bunova, onim individuama koje nisu osetljive na rane jesenje i kasne prolene mrazeve, a dobro i redovno plodonose. Iz njihovog semena se mogu dobiti biljke nasledno preodreene za kasnije otvaranje pupoljaka, to ima znaaj za podizanje parkova i umskih kultura. Pri izboru matinih biljaka, treba obratiti panju na individualne karakteristike u vezi sa poetkom listanja i cvetanja. Ranolistajue i ranocvetajue individue mogi jedino da se oplode od strane ranolistajuih i ranocvetajuih individua. Seme sakupljeno sa ovakvih biljaka dae potomstvo sklono ranom otvaranju pupoljaka. Potrebno je poznavati i raspored polova kod biljaka. Ova bioloka odlika neophodna je za pravilan izbor matinih stabla u vezi sa uslovima opraivanja i buduim kvalitetom semena. U odsustvu mukih stabala, na materinskom stablu neke dvodome biljke dolazi do pojave partenokarpije. Razvija se samo semeni omota ili plodni, ali bez unutranjeg sadraja. Seme iz istih i veih populacija drvea i bunja, po pravilu daje potomstvo koje ima izgleda da lii na roditeljske individue. Zahvaljujui strano oplodnji, seme e najverovatnije biti visoke klijavosti, proizvedeno potomstvo je fenotipski ujednaeno. Seme sa usamljenih individua, po pravilu bie samooplodno, a kao posledica bie neujednaeno potomstvo i slabiji proizvodni rezultat u rasadniku. Usamljene individue u

ijoj blizini se nalaze jedinke srodnih vrsta, zbog mogueg ukrtanja, mogu raati hibridno seme, koje najee ima nisku klijavost i ne daje potomstvo slinom majinom. Meutim hibridno seme moe da ima vrednost kao polazni materijal za nove oblike mutante, koji su zanimljivi pejzanij arhitekturi. Vrednost semenskog izvora se moe najbolje proveriti ispitivanjem semena na oglednoj parceli. Na taj nain se mogu unapred utvrditi proizvodni rezultati (klijavost, energija klijanja, procenat preivelih sadnica iz date koliine semena na kraju godine) i utvrditi da li je potomstvo zadralo osobine roditeljskih stabla ili je ono po svojim osobinama iznad ili ispod vrednosti roditeljskih stabla. Ponekad ako je materinska biljka uslovima koji nisu najpovoljniji, ne mora imati najbolje fenotipske osobine, ali njena genetska konstitucija moe biti srazmerno dobra, tako da daje seme dobrog kvaliteta i dobrih naslednih osobina. Seme koj se koristi u umskim rasadnicima za proizvodnju sadnica za poumljavanje goleti i melioraciju degradiranih uma mora da potie iz semenskih objekata (semenskih sastojina, ili semenskih plantaa). U umama su izdvojene najlepe populacije etinara i liara, tzv. semenske sastojine, ocenjene na bazi fenotipa, sa pretpostavkom da dobar fenotip daje dobar genotip. Ove sastojine se izuzimaju iz redovnog gazdovanja, na propisan nain obeleavaju i posle sprovoenja odgovarajuih postupaka priznaju i registruju kao semenski objekti. Semenski objekti introdukovanih vrsta su vetakog porekla i predstavljeni su uspelim umskim kulturama, zahvaljujui dobro odabranom semenu i prilagoavanju lokalnim uslovima klime i zemljita. U zavisnosti da li potie iz semenskih sastojina ili semenskih plantaa, seme se kod nas deli na normalno i selekcionisano. Provencija oznaava odakle seme potie, dali iz neposrednog ili prvobitnog semenskog izvora. Termin se ne odnosi samo na prirodne sastojine, ve i na kulture domaih i stranih vrsta koje su registrovane za proizvodnju semena. Poreklo oznaava geografski lokalitet ili stanite na kome su roditeljska stbla ili sastojina autohtone. Regionom provenijencije se podrazumeva podruje ili vie podruja sa srazmerno slinim ekolokim uslovima u kojima se nalaze kulture alohtone ili autohtone vrste van njenog prirodnog areala, koje su tu posaene u vidu kultura, a koje pokazuju sline fenotipske i genetike karakteristike. Odabrana sastojina predstavljala bi fenotipsku superiorniu sastojinu u odnosu na usvojen prosek za preovlaajue stanine uslove, a prema kriterijumima koji se koriste kod bonitiranja. Semenska plantaa sastojine podignute vetakim ili generativnim putem, poreklom od selekcionisanih individua, osnovana i ureena tako da se samoopraivanje i nepoeljne kombinacuje izmeu komponenata svedu na minimum, u kojoj je svaka komponenta indentifikovana, na osnovu testova potomstva oiena od genetikih nepoeljnih komponenata, merama gazdovanja spreeno ili smanjeno opraivanje polenom izvan plantae i u kome je osnovni cilj gazdovanja stvaranje uslova za esto i obilno raanje semena koje se lako bere. 46. OKULIRANJE I ABLAKTACIJA Okuliranje predstavlja grupu metoda heterovegetativnog razmnoavanja, gde je plemka jedan pupoljak okce sa manjim ili veim delom kore i drveta ili samo kore tit.

Predstavlja standardnu tehniku za razmnoavanje veeg broja ukrasnih vrsta u toku vegetacionog perioda, kada je podloga aktivna. Najiru primenu nalazi u razmnoavanju sortnih rua. U voarstvu je osnovni metod za jabuke, kruke, ljive..orah. Okuliranje se izvodi aktivnim pupoljkom (u doba prolene mezge) i spavajuim pupoljkom (u doba letnje mezge). T okuliranje predstavlja preovlaujui metod u okuliranju. Tehnika se sastoji u umetanju pupoljka sa titom kore i drveta u T-rez napravljen na podlozi. Tokom prve dve nedelje razvija se kalusno tkivo, a praznina izmeu dva kambijuma popunjava se kalusnim mostom. Kambijum izmeu podloge i plemke poinje da se razvija kada kalusno tkivo zahvati ivicu postojeeg kambijuma. etvrta faza srastanja je uspostavljanje vaskularne veze, obino traje due i kod veine vrsta zavri se do poetka zime. Vreme okuliranja je veoma vano zbog lakog odvajanja jezika kore dobijenih T-rezom i zbog smetanja plemke. Pravi termin zavisi od vrsta, roda, meteorolokih prilika , razvijenosti korena. Sistem za navodnjavanje u toku sunog perioda moe da pobolja odvajanje kore od drveta. Obrnuto T okuliranje u sutini je isto kao i T- okuliranje, samo je horizontalni rez na podlozi ispod vertikalnog. Pri krojenju okca kalemar dri prut osnovom ka sebi i otpoinje rez 1 cm iznada pupoljka. Po krojenju plemke na treba odstranjivati drvo ispod tita kore. Horizontalni rez na podlozi pravi se 5-10 cm od nivoa tla, a odozdo nagora pravi se 4 cm dug vertikalni rez. Posle umetanja plemke, najbilje je da se spoj uvee uom polietilenskom trakom. Krstasti rez predstavlja jo jednu varijantu T-reza koji se primenjuje kada je plemka sa velikim pupoljkom, pa nedozvoljavaju da jezici kore legnu na tit plemke. Fokerova metoda plemka je slina plemci kod T-okuliranja, dok je priprema podloge bitno drugaija. Rezom na podlozi ne stvara se dep za umetanje plemke, ve se ostranjuje deo kore i drveta istim postupkom kojim se kroji plemka. Ovde se stvara bre srastanje podloge i plemke, jer je kontakt kambijum na kambijum bolje ostvaren. Prednosti Fokerove metode nad T-okuliranjem: - poveava se procenat prijema taksona kod kojih je prijem nizak, - termin kalemljenja je mnogo dui, jer ne zavisi od mezge. U praksi to moe da znai da se kalemljenje moe izvriti jo u martu, aprilu i maju korienjem prologodinjih prutova sakupljenih sredinom zime i skladitenih u hladnjai, a onda ponovo od juna do kraja septembra koristei ovogodinje letoraste, - manja su oteenja od mraza, jer je kontakt vaskularnih tkiva podloge i plemke mnogo ire ostvaren pre zime, - obezbeuje veu uniformnost, bujniji kulturni izdanak, sa veim brojem dugih bonih grana, - ova metoda moe da se primeni u periodu mirovanja vegetacije, kao sobno kalemljenje Okuliranje granicom (kopuliranje u T-rez) ova metoda predstavlja spoj izmeu kopuliranja (obinog spajanje) i okuliranja. Plemka se priprema kao za kopuliranje, a na podlozi se pravi klasian T-rez. Podloga mora da bude u stanju intenzivnog kretanja sokova (mezge), poto se kora odvaja od drveta. Primenjuje se kao alternativa za okuliranje kod vrsta koje imaju tanke grane. Drugi razlog za primenu je kada ima veliki broj nerealizovanih sadnica u posudama. Tada se moe izvriti zamena kultivara atraktivnijim.

Poto su podloge 5-6 godina starije na njih se okuliraju 15-35 granic na istu biljku, da bi se to pre dobio formirani bun za prodaju. Metod se izvodi od sredine jula do poetka septembra. Plemke sa dva ili vie pupoljka kroje se od srednjih delova prute. Donji rez plemke je klasian kosi rez, dug oko 2cm. Na podlogama na otvorenom pravi se T-rez 5-10 cm od tla. Po spajanju, podlogu i plemku treba uvezati polietilenskom trakom. Okuliranje na prozor ili prsten je posebna tehnika koja se koristi za orah, karije, smokvu, dudove, kesten..u toplijim klimatskim podrujima. tit kore je kvadrat 3 cm duine i irine sa pupoljkom u sredini ili tit predstavlja ceo prsten kore irine 3 cm koji se skida, tako da se letorast prstenije i prekida uz pomo uspravnog reza sa suprotne strane od pupoljka. Podloga se isto tako priprema, tako to se skida kvadratni deo kore ili prsten. Kod uvezivanja treba prekriti sve rezove, a pupoljak ostaviti slobodan za ta su najpogodniji lepljiva traka ili PVC folija. Ova metoda izvodi se za vreme mezge. Letnja mezga je bolji termin jer su pupoljci u stanju mirovanja, dok se kora lako odvaja od drveta. U prolee ascedentno kretanje sokova utie na lako odvajanje kore od drveta ali istovremeno aktivira pupoljke to je nepovoljno za uspeh kalemljenja. Ablaktacija plemka se spaja sa podlogom, dok je na sopstvenom korenovom sistemu, a veza se prekida posle srastanja podloge i plemke. Oko matine biljke odgajaju se podloge, direktnom setvom ili se saksije sa podlogama ukopavaju u zemlju oko matine biljke. Ako se kalemi na krunu potrebno je napraviti stalke za podloge koje se rasporeuju oko stabla plemke. Na pogodnoj grani matine biljke odabrane za plemku napravi se uzduni elipsoidni rez duine 4-6 cm. Indentian rez se napravi na stablu podloge na istoj visini. Oba reza priljubljuju se jedan uz drugi (kambijum na kambijum), uvezuju i premazuju kalemarskim voskom. Posle srastanja, to se vidi po obrazovanju kalusa, pleka se otrim noem presee nie od mesta spajanja, a podloga iznad mesta spajanja. Ove preseke treba premazati kalemarski voskom. 2. OPTI KRITERIJUMI ZA IZBOR STANITA ZA RASADNIK U izboru stanita za rasadnik uestvuje grupa specijalista koju sainjavaju rasadniar, pedolog, fitopatolog, entomolog, graevinac, urbanista, prostorni planer. Treba analizirati vie lokaliteta po istim kriterijumima koji obuhvataju: tip zemljita, granulometrijski sastav, dubinu, pH vrednost A i B horizonta, nivo podzemne vode, oceditost, reljef, klimatske uslove iz najblie meteoroloke stanice. Istu analizu tereba obaviti i pri rekonstrukciji i proirenju postojeeg rasadnika. Prilikom osnivanj rasadnika treba traiti mesto koje u sebi sjedinjuje to vie povoljnih prirodnih, ekonomskih i drugih uslova. Proizvodnja sadnica umskog, ukrasnog drvea i bunj odvija se na otvorenom prostoru. Razvie biljaka ne preputa se iskljuivo uslovima spoljanje sredine, ve se regulie odgovarajuim tehnolokim postupcima. Rasadnik treba svhvatiti kao mesto (stanite) odreeno nizom spoljanjih inilaca. Ekoloki inioci pored naslednih, odreuju pravac i intenzitet svih procesa od kojih zavisi rastenje i razvie sadnica. Kvalitet proizvodnja sadnica u rasadniku treba da se zazniva na dobrom poznavanju unutranjih inilaca rastenj i razvia i spoljanjih faktora koji deluju u datoj sredini. Od ekolokih inilaca od presudnog su interesa uslovi klime i zemljita. Njihovo delovanje moe biti modifikovano uslovima reljefa (nadmorska visina, nagib i ekspozicija), pa je potrebno poznavati i promenu klimatsko-edafskih uslova pod uticaje orografskih inilaca. Pojedini ekoloki inioci mogu se neutralisati tehnolokim ili agrotehnikim merama: preterana insolacija-zasenom, nedostatak hranljivosti zemljita-organskim i

mineralnim ubrivom, uticaj vetra-vetrobranim poajsevima, nepovoljna pH vrednostkalcifikacijom ili unoenjem sumpora... Primena ovakvih mera ima smisla samo ako bitno ne utie na ekonominost proizvodnje. Ranije korienje zemljita moe uticati na njegovu vrednost za rasadniarsku proizvodnju. Treba utvrditi da li je zemljite bilo nivelisano i da li je ta radna operacija bila vezana za neke probleme. Od interesa je utvrditi da li se prilikom ranijeg korienja zemljita voda zadravala na povrini ili na manjoj dubini, da li je izgraen drenani sistem u kakvom je stanju i da li se time reio problem. Zdravstveno stanje biljaka i prisustvo tetnih insekata u zemljitu i vegetaciji u okolini treba utvrditi fitopatolokim i entomolokim pregledom. Koliina i sastav korovske vegetacije moa da predastavlja znatan problem, posebno ako su u pitanju agresivni viegodinji korovi kao to su pirevina i zubaa. Za dobro poslovanje rasadnika neophodna je dobra saobraajna mrea. Uobiajen transport sadnica obavlja se vozom ili kamionom, ali su najpoeljniji kamioni hladnjae, pa su neophodni propisno izgraeni i odravani lokalni i regionalni putevi povezani sa magistralnim. Postojanje infrastrukture i mogunost prikljuenja na elektro mreu, vodovod i telefonska veza vana su pitanja i ne treba ih izgubiti iz vida pri odluci za jednu od potencijalnih lokacija. Dobro je da se ublizini nalazi i pumpa za gorivo i isporuka gasa. Udaljenost servisa za popravke i odravanje mehanizacije i ureaje treba da je manja od 50 km, a nabavka rezervnih delova i popravka na rashladnim ureajima mora da se obavi za 1-2 dana. U cenu zemljita treba uraunati i sredstva koja se moraju uluiti da bi se dobili optimalni uslovi za razvoj biljaka. Ponekad je zato bolje kupiti skuplje zemljite u koje ne treba mnogo ulogati u meliorativne radove. Ispitati namene okolnog zemljita i mogunos otkupa ili iznajmljivanja zbog eventualnog irenja. Posete okolnim rasadnicima je korisno, jer moe da ukae na specifine probleme lokalnog karaktera uoene tokom dugogodinje prakse kako bi se oni izbegli u predstojeoj proizvodnji. 10. ORUA ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJITA Osnovna obrada zemljita izvodi se raznim vrstama plugova, od kojih je najei roani plug. Pored raonog pluga postoje i diskosni (radni deo je u obliku diska), tanjirasti (radni deo je u obliku tanjira) i izel plugovi (radni deo je u obliku motiica). U sluaju da se na izvesnoj dubini nalazi vodnonepropusni sloj, pre oranja vri se podrivanje razljitim tipovima podrivaa. Osnovno deo raonog pluga je pluno telo. Vri deformaciju, drobljenje, prevrtanje i premetanje zemljine plastice (trake zemljita na koju nailazi pluno telo). Delovi raonog pluga su: Raonik koriste se dva tipa: trapezoidni i u obliku dleta. Raonik se uvuje na kozlac pomou zavrtnja. Ivice otrice raonika sa pravcem kretanja pluga sklapa ugao od 35-42. Raonik se izrauje od specijalnih kvalitetnih elika, a pre upotreb se mora dobro okovati i naotriti. Pluna daska njena radna povrina podeljena je na dva dela: prednji grudi i zadnji krilo. Izrauje se od troslojnog elika, tako da je srednji sloj meki, to obezbeuje elastinoost. Postoje etiri tipa plunih dasaka: cilindrina daska, poluspiralna daska, spiralna i kulturna. Cilindrina daska dobro drobi ali slabije premeta plasticu. Poluspiralna

i spiralna dobro prevru ali slabo drobe plasticu, dok kulturna objedinjuje dobre osobine prva tri tipa. Plaz je pravougaona elina ploa na donjem delu kozlaca uz zid brazde. Ona prima bone sile plastice na povrinu raonika i plune daske i spreava pomeranje plunog tela prema neoranom delu. Kozlac vezuje raonik, plunu dasku i plaz sa ramom pluga. Deo kozlaca na koji se vezuju pluna daska i raonik naziva se sedlo. Sa suprotne strane istog kraja je mesto za privrivanje plaza, a na suprotnom kraju kozlac se vezuje za ram uz pomo zavrtnja ili stege. Pomoni radni delovi su: Crtalo je radni deo pluga za vertikalno, uzduno obrezivanje plastice. Postoje: diskosni i crtalo u obliku seiva. Pretplunik je slian plunom telu, samo je manji i nema plaz. Korienjem predplunika gornji sloj plastice sa biljnom masom se ree i baca na dno brazde, a pluno telo tada bolje drobi plasticu. Pero je elina letva koja se sa zadnje strane vezuje za kraj plune daske. Pero nastavlja rad plune daske-oblikovanje izorane plastice. Podriva uloga mu je rastresanje podoraninog sloja nestrukturnih zemljita. Podela raonih plugova: prema premetanju plastice: raoni plug za glatko oranje i ravnjaci; prema konstrukcije: obrtai, balansni i plugovi sa dva rama; prema nainu dizanja plugova: vune, noene, polunoene i prema broju plunih tela: jednobrazdne i veebrazdne Podrivai su masivna prikljuna orua sa jednim ili vie radnih tela kojima se kidaju (bez premetanja) tvrdi i zbijeni dubinski slojevi. 47. RAZMNOAVANJE KULTUROM TKIVA (ITORIJAT, VRSTE KULTURE, PREDNOSI I MANE, OPREMANJE LABORATORIJE) Kultura tkiva je metod vegetativne reprodukcije u kojoj se biljna tkiva razvijaju na vetakim hranljivim supstratima medijumima u sterilnim uslovima. Sinonimi za ovu metodu su IN VITRO u staklu razmnoavanje ili mikropropagacija zbog veliine propagula. Eksplant je deo biljke kojim se osniva kultura tkiva. Medijum je rastvor organskih soli mikro i makro elemenata, ugljenih hidrata, fitohormona i vitamina sa ili bez potpornih komponenata na kome se razvija eksplant. Sterilizacija je proces eliminacije mikroorganizama. Subkultura je prenos biljnog tkiva sa jednog medijuma na drugi. Istorijat: 1838. Schwann-ova i Schleiden-ova teorija o totipotentnosti elije, po kojoj je biljna elija autonomna i sposobna da reprodukuje celu biljku; 1902. Haberlandt ostvaruje prvi pokuaj gajenja biljnog tkiva IN VITRO. On gaji korenove paradajza na medijumu od ekstrata kvasca; 1928. Went otkriva auksin; 1934. Gautheretova kultura kambijalnih tkiva argarepe i duvana smatra se prvom pravom kulturom biljnog tkiva; 1936. LaRue ostvaruje embrio-kulturu razliitih golosemenica; 1950. Ball regenerie organe iz kalusnih tkiva Sequoia sempervirens; 1953. Tulecke proizvodi haploidni kalus iz polena Ginkgo biloba;

1955. Miller otkrie kinetina (citokinina), fitohormona koji utie na deobu elije; 1957. Skoog & Miller otkrivaju mogunost regulisanja formiranja organa (korena i izdanka) promenom odnosa citokinina i auksina; 1971. - Takebe prvi dobija biljku iz protoplasta; 1987. Grbi i Stilinovi osnivaju laboratoriju za kulturu tkiva na umarskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Vrste kultura (prema tipu eksplanta) Kultura intaktne biljke Setva semena na hranljive medijume i razvoj klijavca na njima koji se razvijaju u novu biljku. Primenjuje se kod orhideja, gde seme ne moe da proklija ako ne stupi u simbiotske odnose sa odreenim gljivicama u vrlo kratkom vremenu ogranienom malom koliinom hranljivih materija. Embrio kultura razvoj eksplantiranog zrelog ili nezrelog embriona na sterilinim medijumima. Kultura organa (kultura izdiferenciranih tkiva) razvoj tkiva pojedinih organa in vitro: Kultura meristema ili kultura vrhova izdanka. Najee su to meristemi pupoljaka, vegetacione kupe sa lisnim primordijama. Kultura kalusa (kultura neizdiferenciranih tkiva) dobija se tako to se izolovano izdiferencirano tkivo stimulie in vitro da razvije kalusno tkivo iz koga se razvijaju adventivni pupoljci ili somatski (pseudo) embrion. elijska kultura razvoj biljke iz pojedinane elije koja se dobija iz kalusa ili suspenzije elije mehaniki ili uz pomo enzima. Metod sa veoma visokim faktorom multiplikacije, ali esto problematina zbog elijskog zida koji utie na pravac morfogeneze. Veoma esto izdvojena elija ne daje somatski embrion ve amorfno tkivo. Kultura protoplasta eksplant je elija kojoj je enzimski digestiran zid. Protoplast mnogo ee daje somatske embrione nego amorfno tkivo. Prednosti mikropropagacije: I pouzdan nain da se odgaji zdrava visokokvalitetna sadnica potpuno osloboena virusa; II brz nain za masovnu reprodukciju unutarvrsnih taksona, sa faktorom multiplikacije od 1000 do nekoliko stotina miliona; III moe se obavljati tokom cele godine bez sezonski variranja u kvalitetu; IV mogunost uvanja eksplanata na niskim temperaturama due vreme moe potpuno da zameni kolekcije matinih biljaka; V veoma pogodan nain za meunarodni promet biljaka. Poiljka viestrukih izdanaka u epruveti daje mogunost proizvodnje daleko veeg broja sadnica, nego poiljka reznica iste mase ili zapremine; VI povrina odeljka za razmnoavanje je neuporedivo manja... Mane mikropropagacije I poetna ulaganja u opremanje laboratorije mogu da budu veoma visoka 15.000 250.000 $ zavisno od veliine laboratorije i sloenosti izabranog postupka; II dotatni trokovi za visokostrunu radnu snagu III postoji niz taksona ko kojih nije postignut komercijalni uspeh sa razmnoavanjem in vitro; IV pri uvoenju novih taksona esto je potrebno dugo i naporno tragati za pravim sastavom medijuma, odnosno mikro i makro elemenata, organskih soli (vitamina, auksina i citokinina), pH vrednosti..

V kod pojedinih taksona javlja se problem kod prenoenja razvijenih eksplanata na prirodne podloge. Opremanje laboratorije Laboratorija se obino sastoji od tri glavne prostorije: Prostorija za pripremu medijuma kuhinja (20 m) sadri : autoklav (papinov lonac) za sterilizaciju posua, opreme i medijuma; analitiku i tehniku vagu sa mogunou merenja 0.001g slue za odmeravanje potrebnih koliina komponenti medijuma; magnetna mealica sa grejnom ploom slui za meanje komponenti medijuma i jihovo zagrevanje i za sterilizaciju biljnog tkiva uz pomo rastvora Na-hipohlorita; aparat za destilaciju i dejonizaciju vode; orman za hemikalije drveni ili metalni treba da su podesni da se posebno odvoje organske od neorganskih komponenti; friider - zamrziva za uvanje termolabilnih hemikalija na temperaturama ispod nule i koncentrovanih rastvor; sudopera sa toplom i hladnom vodom ili u veim laboratorijama neophodne su maine za prane sudova; pH metar odreena pH vrednost je esto presudna za uspeh kulture; laboratorijsko posue: laboratorijske ae od vatrostalnog stakla, epruvete sa poklopcima od polipropilena koji nije toksian, plastine kutije sa poklopcem dizajnirane za kulturu tkiva, petri posude, elenmajer za sterilizaciju destilovane vode, menzure, birete, teglice Mason ili Kilner tipa sa poklopcem na navoj; pribor: stalci za epruvete otporni na visoke temperature, pincete, makaze, skalpeli za izdvajanje eksplanata i subkulturu. Prostorija za osnivanje kulture i transver (9 m) u njoj su smetene jedna ili vie laminarnih komora snabdevenih HEPA filterom koji ima osobinu da ne proputa estice krupnije od 0.3 mikrona. Komora ima fluorescentno svetlo i neobavezno UV lampu koja ima baktericidno i fungicidno dejstvo. piritus lampa slui za sterilizaciju instrumenata koji se predhodno uvhomvima uranjaju u alkohol (etanol 95%), a zatim dre na plamenu. Incinerator je sve ea zamena za sterilizaciju otvoreni plamenom. Ovo je grejalica sa keramikim jezgrom u ijem centru je otvor u koji se ubacuju instrumenti na 5-7 sec. Temperatura unutranjosti je 872C to je dovoljno da ubije mikroorganizme. Binokular za eksplantiranje meristema bonih pupoljaka ili za eksplantiranje embriona za kulturu tkiva, uvelianje treba da je 5-30x. Prostorija za gajenje i razvoj kulture (28 m ) teba da obezbedi povoljan reim osvetljenja, odgovarajue trajanje dana i noi (16:8 h), odgovarajuu temperaturu u rasponu od 22-24C. Prostorija trema da ima svoj sistem za provetravanje i zagrevanje to moe da se obezbedi i aparatom za klimatizaciju. Fluorescentno svetlo svojim kvalitetom sasvim zadovoljava, a koriste se intenziteti iznad 1000 lux-a. Pored tri osnovne prostorije moe da ima neobaveznih-prateih: hladnjaa za uvanje eksplanata za buduu upotrebu, prostorija za pranje odee i presvlaenje. Vrlo je vano da svi podovi i zidovi budu laki za ienje, za tu svrhu su najbolje keramike ploice. Hodnici izmeu prostorija treba da su dovoljno iroki za prolazak kolica sa tokovima za prenos kultura. 3. KLIMA I RASADNIARSKA PROIZVODNJ (TOPLOTNI USLOVI) Za proces proizvodnje sadnog materijala od velikog je znaaja da se biljke dobrih genetskih osobina proizvode pod takvim uslovima klime, odnosno mikroklime, koja im omoguava brz porast, normalno razvie i dobro zdravstveno stanje. Za rasadniarsku proizvodnju, bilo da je ona klasina ili se sadnice proizvode u kontejnerima, poeljna je

blaga klima sa dugim vegetacionim periodom i ravnomernim rasporedom padavina. Treba izbegavati podruja u kojima se javljaju ekstremne temperature i nagle promene, kao i ona sa estom pojavom grad, jakim i hladnim vetrovima Toplotni uslovi na razvoj sadnica utiu dvojako: preko brzine rastenja i trajanja priraivanja sadnica u toku jedne sezone. Sa poveanjem temperature do izvesne granice, pri normalnim uslovima svetlosti i vlanosti, sadnice se bre razvijaju. Preko odreene vrednosti T-vazduha (preko 32 C) intenzitet fiziolokih procesa opada, a samim tim i porast sadnica. Generalno opseg temperature vazduha koje podstiu rast i razvoj sadnica je od 4 do 36C, ali za pojedine vrste i fazu razvoja u kojoj se sadnica nalazi moe manje ili vie da varira. Razliiti delovi biljke takoe mogu da imaju razliite zahteve prema temperaturi, npr cvetni pupoljci su neniji od lisnih. T-vazduha ispoljava svoj uticaj na trajanje rastenja biljaka preko duine vegetacionog perioda. Ukoliko je vegetacioni period dui i ostali uslovi sredine povoljni, tada sadnice za krae vreme dostignu odgovarajue razmere. U rasadnicima na veim nadmorskim visinama, gde je vegetacioni period krai, sadnice se razvijaju sporije. Od posebnog su znaaja temperaturni ekstremi, bilo da je re o niskim T ili o visokim T. Niski T-ekstremi koji se javljaju preko zime u vreme mirovanja vegetaciuje mogu da nanesu tete sadnicama. Oteenja se ispoljavaju u propadanju izbojaka ili celih biljaka posebno egzota introdukovanih iz blae klime. Za etinara i zimzelene liare karakteristine su tete koje nastaju zbog isuivanja tkiva, jer koren ne moe da usvaja vodu iz zamrznutog zemljita, a transpiracija se odvija u izvesnoj meri. esta otapanja i zamrzavanja zemljita mogu mehaniki da iscepaju koren ili da izbace sadnicu van zemljita, posebno ako je predhodne jeseni presaena nedovoljno duboko. Kod vrsta sa tankom korom moe da doe do mrazopuca na stablu u kolama. Pojedine vrste tokom zimskog perioda mogu da podnesu veoma niske temperature. Picea obvata, Pinus silvestris, Betula pubescens, Populus tremula bez posledica podnose temperature koje su nie od -45C. Iste te, a posebno manje ostljivije vrste, mogu da otete temperature koje su svega nekoliko stepeni ispod nule, ako su one u oseljivim aktivnim fazama razvia. Oteenja su vezana za neodrvenjena tkiva sa visokim procentom vode. Voda ispod take mrenjenja prelazi u led i mehaniki oteuje tkivo. Kristali leda formiraju se ili u meuelijskim prostorima (ekstracelularno zamrzavanje) ili u eliji (intercelularno zamrzavanje). Vrste otporne na niske temperature po pravilu podnose ekstracelularno zamrzavanje. Postoje dva mehanizma koja u biljnom organizmu spreavaju formiranje kristala leda ispod take mrenjenja vode: snienjem take mrenjenja (antifriz efekat) i odravanjem vode u tenom stanju ili bar u beskristalisanom stanju ispod take mrenjenja (super hlaenje). ista voda zamrzava se na 0C, dok je ta vrednost nia ako je u vodi rastvorena neka supstanca. Taka mrenjenja veine sonih zeljastih tkiva je od -1C do -4C. Snienje take mrenjenja postie se veim ueem rastorenih supostanci ili smanjenjem koliine vode u tkivu Pozni proleni mrazevi mogu ozbiljno otetiti ponik i presaenice koje su otvorile pupoljke. Ovi mrazevi se ee javljaju na junim ekspozicijam, gde vegetacija sa prolea kree ranije. Rani jesenji mrazevi takoe su tetni jer od njih propadaju jo neodrveneli letorasti. Sadnice oteene ranim jesenjim mrazevima ee oboljevaju od napada bakterije Botrytis cinerea. Pozni proleni i rani jesenji mrazevi mogu biti izazvani prodorom hladnih vazdunih masa iz drugih krajeva. Ovi mrazevi pojavljuju se u mrazitima. To je est

sluaj kada je rasadnik ili jedan njegov deo nalazi u reljefskim depresijama, ako je osnovan u dolini reke ili pored drugih vodenih masa, pa ak i na nagnutim stranama, kada neka visoka prepreka see padinu popreno, zadravajui tako hladan vazduh koji se kree niz padinu i nedozvoljavajui njegovo dalje oticanje nanie. Parkovskim sadnicama oteenja pod uticajem niskih temperatura mogu sniziti vrednost zbog propadanja terminalnog izbojaka i deformacije nadzemnog dela. Kod liarskih vrsta ovakva oteenja su manje neugodna nego kod etinarskih vrsta. Ispravljanje jednog od bonih izbojaka, da bi preuzeo ulogu unitenog terminalnog izbojka, kod etinara ne daje uvek zadovoljavajue rezultate. Za pozne prolene i rane jesenje mrazeve primenjuje se pokrivanje leja u kojima se gaje osetljive vrste senilima od letvica ili plastinim folijama. Zadimljavanje paljenje gomila valnog lia ili salame predstavlja jedan od tradicionalnih naina zatite. Putanje zalivnog sistema u pogon predstavlja noviji nain zatite, koji se zasniva na latentnoj topolti vode. Meavina vode i estica leda odrava temperaturu oko nule u blizini biljnog tkiva. Maliranje povrina na kojima su sadnice spreava pojave estih zamrzavanja i otapanja zemljita. Mal regulie temperaturu zemljita, istovremeno kao izolator spreava uticaj niskih temperatura vazduha i spreava odavanje zemljine toplote. Mla u znatnoj meri redukuje pojavu korova i istovremeno slui kao izvor organskih materija za zemljite. Materijali za mal su uglavnom biljnog porekla lie, slama, piljevina, kora, treset, etine, ali to moe da bude kamena vuna ili grubi pesak. Zbog debalansa izmeu usvajanja vlage i transpiracije pokrivanje zimzelenih vrste crnim folijama koje smanjuju transpiraciju, takoe je jedan vid zatitnih mera od niskih temperatura tokom zime. Skoranju inovaciju predstavlja upotreba pene, koja privremeno izoluje biljke i spreava oteenja od prolenih mrazeva. Pena je kombinacija aktivne supstance, stabilizatora i proteinske materije-elatina. Pena se nanosi preko ponika dan pre oekivanog mraza, a nekoliko sati od izlaska sunca pena se potpuno razlae. Visoke temperature takoe su nepovoljne za razvoj biljaka. Preterana trnspiracija biljaka i zagrevanje povrinskog sloja zemljita izazivaju poremeaj u normalnom odvijanju fiziolokih procesa u biljkama i brzo isparavanje vlage iz zemljita. Na temperaturam iznad 40C prestaje rast kao rezultat izmenjene metabolike ravnotee. Nivo disanja mnogo je vii od nivoa fotosintetike aktivnosti i dolazi do iscrpljivanja rezervi hrane. Due trajanje moe trajno da narui kondiciju sadnice. Oteenja su karakteristina za tek presaene sadnice izloene toplom, suvom i vetrovitom vremenu. Oprljivanje sadnica tokom ekstremno topolog vremena je obino rezultat debalansa izmeu transpiracije i mogunosti usvajanja vode. Odraslije sadnice pri presadnji iz kole u kolu mogu usled intenzivne solarne radijacije na junoj strani da stradaju od pucanja kore. Ometanje rasta korena uglavnom nastaje kao posledica visokih temperatura na povrini zemljita. Najrasprostranjeniji nain zatite od visokih temperatura je zasena, koja se najee primenjuje u odeljcima za razmnoavanje. Pucanje kore moe se spreiti na nekoliko naina. Pre presadnje treba obeleiti stranu koja je bila izloena jugu, a pri sadnji u drugi odeljak obeleenu stranu ponovo eksponirati ka jugu. Pri ankerovanju kolac treba da se nalazi sa june strane, kako bi senka u podne

zatitila stablo od pripeke. Najpouzdaniji nain zatite stabla je oblaganje tranom pokrivkom tokom prvih godinu dana ili dve po presadnji. Pokrivka se postavlja jednostruko, da deo sunevih zraka prodire do stabla. 19. UROD (UZRAST MATINE BILJKE, DELOVI KRUNE,PERIODICITET I OBILNOST-PROGNOZE I PROCENE) Vano je razmotriti pitanje kvaliteta semena u odnosu na uzrast materinske biljke i delova krune gde se obrazovalo, kao i pitanje estine i obilnosti raanja umskog i ukrasnog drvea i bunja. Poetak raanja zavisi od vrste i spoljanjih uslova pod kojima se biljka razvija. Po pravilu ranije poinju da raaju vrste sa lakaim semenom (vrba, jova, topola, breza), a kasnije sa teim (bukva, hrast..). slino se ponaaju i etinarske vrste. Ranije poinju da raaju hameciparis, tuja, neto kasnije crni i beli bor, a dosta kasno jela i limba. Ako uporedimo vrste sa semenom iste veliine, vidimo da ranije raaju vrste svetlosti, a kasnije vrste senke. Vrste kotunjavih plodova ranije raaju od vrsta sa jabuastim. Od spoljanjih uslova koji utiu na raanje presudni su: koliina svetlosi i toplota (preko intenziteta asimilacije), plodnost zemljita. Jako i hranljivo zemljite podstie vegetacioni porast, a odlae raanje. Biljke na junim, jugo-istonim i jugo-zapadnim ekspozicijama ranije raaju i imaju vei prinos. Drvee poinje da raa kada dostigne kulminaciju tekueg prirasta u visinu. Ako zbog bolesti, oteenja, loe ishrana i drugih razloga visinski prirast stagnira ili pada, plodonoenje nastupa ranije. bunaste vrste fiziki sazrevaju ranije negde izmeu 3-5 godine. One raaju ee, obino svake godine. Neke vrste drvea (javor, brest) raaju svake godine ili skoro svake godine. Svake druge i tee godine raaju borovi, a ree jela, smra, hrast, bukva.. Uslovi za plodonoenje povoljni su u parkovima, drvoredima, vrtovima i skverovima. Da bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje, dobro ja da izabrana biljka raa svake godine ili bar u jednakim vremenskim intervalima. Vremenski razmak izmeu dva uruda je krai kod vrsta sa sitnijim semenom, kao i kod vrsta svetlosti. inioci koji utiu na ponavljanje uroda i obilnost jesu toplota i svetlost. Izmeu godina punog uroda (semenskih godina) javljaju se godine umerenog ili slabog uroda. U vezi sa neravnomernim plodonoenjem u godinama uroda i odsustvom plodonoenja javlja se potreba za fenolokim osmatranjima. Fenoloka osmatranja treba obaviti bar tri puta u toku vegetacije: u periodu cvetanja, u peiodu obrazovanja ploda odnosno iarica, i na 15-30 dana pre sazrevanja semena, tj. berbe. Na osnovu prvog osmatranja pojave cvetova i obilnost cvetanja predvia se urosd, kod vrsta ije seme sazreva u periodu duem od jedne godine, urod se predvia na osnovu obrazovanja jednogodinjih, nezrelih iarica odnosno plodova. Godine obilnog cvetanja ne moraju da znae obilana urod, jer cvetove mogu unititi pozni proleni mrazevi, opraivanje mogu onemoguiti dugi kini periodi, a obrazovane plodove mogu unititi insekti. Iz tih razloga vri se drugo po redu osmatranje, kada su se ve obrazovali plodovi ili iarice. Na 15-30 dana pre sazrevanja tj. sakupljanja plodova obavlja se tree po redu osmatranje i ono predstavlja stvarnu procenu. Korisno je takoe da pored uroda se predvidi stepen punozrnosti i stepen oteenja semena insektima. Kada se radi o liarskoj vrsti, treba odsei jednu granu sa plodovima i presecanjem utvrditi procenat praznih i oteenih zrna.

Za etinare se postupak sastoji u tome to se obere jedna ili nekoliko iarica, pa se uzdu preseku otrim noem. Prerezivanjem semenki koje se nalaze na ravni preseka, ispita se njihov sadraj. 51. GUSTINA SEJANJA Gustina sejanja izraava se koliinom semena iskazanom u jedinicama mere za teinu, a ree brojem semenki ili ploda koje se seje po dunom metru brazde. Ponekad se iskazuje po kvadratnom metru ili aru rasadniarske povrine. Optimalan normativ predstavlja najbolju gustinu za datu vrstu. On nije uvek jednak ni za istu vrstu, jer zavisi od kvaliteta i drugih osobina semena i od odgajivanja koja se primanjuju u proizvodnji sadnica te vrste. Optimalan broj kvalitetnih sadnica uslovljen je i njihovim ravnomernim rasporedom u redu. U sluaju suvie retkog sejanja, zemljite nije racionalno iskorieno. Jedan deo semena, naroito onih vrsta sa sitnim semenom i slabom klicom nisu u stanju da svaka pojedinano probije sloj zemlje iznad sebe. U sluaju vrlo gustog sejanja dolazi do prenatrpanosti sadnica u lejama. Sadnice se razvijaju nepravilno: stabalca su tanka, a visoka, sa nerazgranatim korenovim sistemom, a njihov izgled i zdravstveno stanje esto ne zadovoljavaju. To nastaje kao posledica konkurencije oko svetlosti, vode i hranljivih materija. Kod rasaivanje biljaka u kolu, a naroito kod poumljavanja , sadnice iz gustog sklopa se slabije primaju i njihova smrtnost je znatna. U uslovima povoljne gustine u sejalitu svaka sadnica ima dovoljno prostora za svoj nesmetani razvoj, a pored toga one se uzajamno tite od pripeke, mraza i drugih nedaa. Pored normativa, zasnivanih na iskustvu, mogu se koristiti i formule za njihovo odreivanje. Krstieva formula za normativ setve : T = 100.000+tn/Kr*Sn*p (g/m) T koliina semena u grmima potrebna za setvu jednog m leje tn apsolutna masa semena Kr procenat semena koje se oekuje da proklija u rasadniku. Ovaj podatak se najpravilnije odreuje na osnovu steenog iskustva u rasadniku sa datom vrstom, ukoliko se ne raspolae sa takvim iskustvom, moe se uzeti podatak o laboratorijskoj klijavosti umanjen za 30-50% ili podatak o energiji klijanja. Sn povrina potrebna za proizvodnju 10.000 sadnica po m. Ovaj podatak zavisi koliko biljaka treba proizvesti po m, a uslovljen je od same vrste i tehnike gajenja sadnica te vrste u rasadniku. p procenat istoe semena druga formula (Stocker i Jons): T = A*B/C*D*E*F (kg) T koliina semena u kg potrebna za sevu A povrina za setvu u m B broj sadnica koje se treba proizvesti po m C broj zrna u kg pri vlanosti semena u trenutku setve D istoa semena u %, izraena u obliku decimala E procenat laboratorijske klijavosti, izraena u obliku decimala F procenat sadnica koje e preiveti godinu u odnosu na ukupan broj proklijalih semena. Ovaj podatak se odreuje pomou steenog iskustva. Optimalna koliina semena za setvu zavisi od osobine semena (apsolutne mase, procenat klijanja i istoe) i od tehnike proizvodnje odreene na osnovu biolokih osobina date vrste (brzina rastenja).

4. KLIMA I RASADNIKA PROIZVODNJA (ATMOSVERSKI TALOZI I VETAR) Za proizvodnju sadnog materijala od interesa su koliina i karakter padavina po mesecima, godinja suma padavina, srednja relativna vlanost po mesecima, vreme obrazovanja snega, njegova debljina i vreme otapanja snega. Sa gledita normalnog odvijanja proizvodnog procesa najkorisniji oblik padavina su kie umerenog intenziteta i trajanja. Intenzivni pljuskovi i grad mogu naneti mehanika oteenja na biljkama, koja su utoliko vea ukoliko su asimilacioni organi i izbojci neniji. Spiranje zemlje i naruavanje leja, zbijanje povrinskog sloja zemljita su dalje negativne posledice usled padavina velikog intenziteta. Sneg ukoliko se u prolee dugo ne zadri koristan je za proizvodnju sadnica, poto zimi titi biljke, kao i seme posejano predhodne jeseni od jakih mrazeva i otklanja opasnost od mraznog ogoljavanja zemljita. Slua kao izvor vlage u zemljitu, ako se krajem zime polako topi i ako zemlja ispod njega nije smrznuta, u zemljitu dobro obraenom predhodne jeseni omogueno je tada maksimalono upijanje vlage. U zavisnosti od veliine, grad moe da priini manje ili vee tete, od manjih oteenja asimilacionih organa, do teta na objektima. U novije vreme u voarskim plantaama upotrebljavaju se protivgradne mree posebne konstrukcije koje su ujedno i zasena, pa bi ovo iskustvo moglo da se primeni i za rasadnike ukrasnih biljaka. U rasadnicima koji su na podrujima sa estim maglama razvoj sadnica je mnogo bolji nego to bi se to oekivalo iz podatka o koliini padavina, pa i dane sa maglom treba uzeti u obzir kada se bira mesto za rasdanik, ili se izraunavaju koliine potrebne vode. U umskim rasadnicima, gde atmosverski talozi predstavljaju jedini izvor vlage za sadnice, nedostatak padavina najee postaje kritian faktor u procesu proizvodnje sadnog materijala i limitirajui inilac za odgajivanje veeg broja vrsta. Uporeujui raspored padavina sa kalendarom radova u rasadniku, moe se utvrditi da li vodenih taloga ima dovoljno u periodima obavljanja odgovarajuih faza proizvodnog procesa. Pravac, intenzitet i estina vetrova znaajni su za proces proizvodnje sadnica. Po uticajem jakih i stalnih vetrova stabla i krune odraslih sadnica dobijaju karakteristian oblik koji im smanjuje tehniki kvalitet, dolazi do lomljenja izbojaka preko zime kada su kratki, to je veoma tetno kod kalemljenoh sadnica, a zemljite se brzo isuuje. U ovakvim situacijama potrebno je podii vetrobrani pojas od drvea ili od drvea i bunja zajedno upravan na pravac duvanja dominirajueg vetra. iva ograda oko rasadnika ili pojas u rasadniku takoe predstavlja jedan vid zatite od vetra. Prilikom podizanja vetrobranog pojasa treba voditi rauna da su delovi zamljita neposredno do pojasa zasenjeni oko rasadnika. Vetrobrani pojasevi mogu da slue kao izvor semenskog i vegetativnog reproduktivnog materijala, ukoliko su sastavljeni od vrsta interesantnih za proizvodnju sadnica. 20. SAZREVANJE I OSIPANJE SEMENA Sazrevanje semena se odvija uporedo sa sazrevanjem plodnog omotaa. Razlikuju se dva stadijuma zrelosti: fizioloka (nepotpuna) i tehnika (potpuna) Seme kod fizioloke zrelosti, kod veina vrsta, ima razvijen embrion sposoban da izraste u biljku, ali se hranljive materije jo nalaze u postojanim oblicima niti je njegova semenjaa ovrsnula. Seme se mora odmah upotrebiti za setvu, poto oblici u kojima se nalaze hranljive materije i nedovoljna ovrsnula semenjaa ne dozvoljavaju da se ostavi na uvanje, jer je podloni kvarenju i truljenju. Ovaj stadijum traje kratko i okom se teko prepoznaje (1-2 nedelje)

U stadijum potpune zrelosti semena hranljive materij prelaze u teko rastvorljiva jedinjenja, semenjaa ovrsne, embrion eventualno dovri svoje razvie. Seme u ovam stadijumu posle potrebne dorade moe se odmah posejati ili ostaviti na uvanje na dui vremenski period. Kod veine vrsta tehnika zrelost se moe prepoznati preko vidljivih pokazatelja: boji, vrstoi, suvoi ljuspi i brakteja iarica, unutranjem ili spoljanjem izgledu semena. iarice odnosno plodovi ne moraju, na istoj biljci, da sazrevaju u isto vreme, sazrevaju u jednom uskom vremenskom okviru. Preterano zrelo seme ne mora biti potpuno razvijeno, to moe da bude posledica nekih smetnji u oploenju, loe ishrane, oteenja insektima. Ovakvo seme tokom uvanja se kvari, truli, a embrion propada. Vreme sazrevanja zavisi od roda ili vrste, a u okviru vrsta od staninih uslova i vremenskih prilika u toku sazrevanja. Na sledne osobine takoe utiu na ovu bioloku pojavu. Bez obzira na to to je seme posle potpunog satrevanja fizioloki samostalno u odnosu na matinu biljku, ono jo neko (izvesno) vreme ostaje na granama. ir, bukvica ubrzo posle sazrevanja opadaju na zemlju, iarice jele se raspadaju, dok se iarice borovca i duglazije, odmah otvaraju, a seme se rasejava vetrom. Plodovi lipe, javora i jasena ostaju po sazrevanju na granama vie nedelja, a anjvie mesec-dva. iarice nekih vrsta iz rodova: Picea, Cedrus, Larix ostaju zatvorene na granama do prolea, pa sa nailaskom toplog vremena otvaraju i isputaju seme. Kod nekih vrsta, alepski bor, primorski bor, iarice ostaju zatvorene dugo godina po sazrevanju, na stablima. Serotinija pojava da seme nakon sazrevanja ostaje na granama i desetinama godina. Autohorija samorasejavanje; Alohorija rasejavanje putem medijuma; Hidrohorija vodom (jova); Anemohorija vetrom (jasen, javor); Zoohorija ivotinjama; entomohorija insektima; ornitohorija pticama; Antropohorija ovekom. 45. KOPULIRANJE Ovaj nain heterovegetativnog razmnoavanja, sa podlogom odgajanom na otvorenom, predstavlja dormantan nain za unutarvrsne taksone drvea, ree bunja. Izvir plemki: Matinjak na otvorenom se osniva u samom rasadniku ili blizu njega. Za ovo je potrebna dopunska povrina. Pri osnivanju matinjaka treba voditi rauna o mestu sa aspekta kvaliteta zemljita, izloenost vetru, zakorovljenosti, opasnosti od mraza tokom vegetacije, glodara... reba izvriti fumigaciju zemljita, ako postoji sumnja da su prisutni patogeni mikroorganizmi. Razmak izmeu biljaka zavisi od toga da li se eli matinjak u vidu ive ograde (1x1) ili u redove (2x2). Po osnivanju matinjaka biljke se u njemu nesmetano razvijaju godinu dana da bi se dobro ukorenile, to obezbeuje intenzivan rast letorasta sledee godine. Letorasti se orezuju od starijeg drvete tokom zime prve godine posle sadnje. Dobar nain da se formiramatinjak je da se tokom tri godine formira iva ograda visoka 1.8 m, tako da se prve godine oree na 1.4 m, druge na 1.6 m, a tree 1.8 m. etvrte i narednih godina kada se sakupljaju prutovi sa plemkama orezuje se na 1.8 m. Najnie grane su na 60 cm od zemlje da bi se omoguila obrada zemljita. Svake godine u februaru matinjak se orezuje, tako to se donje grane orezuju na 30-45 cm. Zatieni matinjak ovde se matine biljke razvijaju u posudama u zatienom prostoru ili u zemljitu iznad koga se podiu konstrukcije sa staklom ili plastikom. Na ovaj nain dobijaju se plemke ranije ili se u redovnom terminu dobija vie materijala za plemku.

Sadnice iz kola obezbeuju izvor plemki u veini rasadnika. Prutovi se reu sa 2-3 godinjih sadnica du stabla ili u kruni redukujui broj ramenih grana, kada letorasti du satbla nisu pogodni za plemku. Glavna prednost ovog izvora je to to ne treba izdvajati posebne povrine niti vriti sadnju matinih biljaka. Nabavka sa strane kod ovog izvora najvanije je biti siguran, da je izvor pouzdan to se tie zdravstvenog stanja (virusi) i autentinosti taksona. Drugi vaan detalj je obezbediti adekvazan transport. Sakupljanje i skladitenje koje obezbeuje dobre rezultate obuhvata sledee postupke: 1. pre sakupljanja proveriti autentinost taksona, 2. makazama odsei zdrave, snane, jednogodinje, dobroodrvenele letoraste duge 6090cm 3. poravnati prutove u bazi i vezati ih po 25-50 komada u snopove, 4. ime taksona napisti na vodootpornim etiketama, 5. snopove pobosti u dobro dreniran supstrat do dubine 15-20 cm obezbeujui dobar kontakt izmeu supstrata i prutova, da bi se izbeglo isuivanje. Ovako trapljenje je dosta nepouzdano, a rashladni ureaji pruaju daleko bolje uslove. Za skladitenje prutova- letorasta mogu da poslue obini friideri ili hladnjae za uvanje sadnica sa golim korenom. Postoje dva naina uvanja plemki u rashladnim ureajima u kutijama sa supstratom ili u ovlaenim, plastinim vreama sa unutranje strane. Skladite se na temperaturi od 1-2C. Optimalno vreme kopuliranja na otvorenom je od kraja februara do kraja marta. Moe se produiti i na april, ako su zime izuzetno duge, pa nema nagovetaja bubrenja pupoljaka ili vrste koje imaju kasno olistavanje. Obino spajanje i engleska varijanta kopuliranja Predhodna priprema podloge obavlja se makazama, tako to se prevruje na 10-12 cm od zemlje. Pripremi se onoliki broj podloga koliko se moe nakalemiti za 1-2 sata rada. Na preostalom delu podloge noem se iseku boni izdanci, a suvom jutanom tkaninom izbriu neistoe na kori. Priprema plemki kalemarskim noem se odstranjuju neodrveneli vrhovi i oteeni delovi pruta, a zatim se seku delovi pruta duine 10-12 cm sa 3-5 pupoljaka. Gornji rez treba da je odmah iznad pupoljka, kos nanie od pupoljka. Kalemar pravi kosi rez oko 5cm, vodei rauna da po napravljenom rezu sa suprotne strane na polovini duine reza ostane pupoljaka kao poslednja rezerva u sluaju oteenja eksponiranog dela plemke. Po ostvarenom kosom rezu, za englesku varijantu, na 1/3 od gornjeg kraja reza pravi se jeziak, tako to se paralelno osi, plemka useca oko 1 cm duboko. Priprema podloge je slina ako je njen prenik slinih dimenzija kao plemka. Tada se pravi kosi rez iste duine (i na njemu jeziak za englesku varijantu). Ako je podloga deblja, pravi se plitak kosi rez. Jeziak se pravi na cm od vrha podloge skoro paralelno sa osom podloge. Spajanje podloge i plemke izvodi se tako da se obezbedi max kontakt kambijuma. Vezivanje se izvodi polietilenskom trakom duine 25-30 cm. Premazivanje spoja obavlja se toplim ili hladnim voskom. Uklanjanje veziva obavlja se poetkom juna, kada su letorasti plemke dugi 12-20 cm. Kalemljenje pod koru Koristi se za taksone sa debelom korom. Vreme kalemljenja je u vreme prolene mezge (ascedentno kretanje sokova iz korena ka pupoljcima. Zona kambijuma je puna sokova, a

nove elije kambijuma nisu vrsto meusobno spojene, pa se kora lako odvaja od drveta), kada se lake odvaja kora od drveta. Priprema podloge poinje osveavanjem horizontalnog reza prevrene podloge. Vrh noa, seivom upereno nagore zabode se na 5-6 cm nie od vrha podloge, zatim se povlai na gore do vrha, ime se dobija vertikalni rez. Rez ne treba da prodire u drvo. Vrhom noa za kopuliranje odvajaju se levo i desno od reza jezici kore. Plemka se zavlai izmeu jezika odozdo dok iznad horizontalnog reza ne ostane 3-5 mm kosog reza (obrnuto slovo U) plemke. Vezivanje, premazivanje je isto kao kod obinog spajanja. Sedlasto kalemljenje se primenjuje kada ke podloga deblja od plemke. Osnova plemke ulazi u mali zarez podloge koji omoguava bolje uvezivanje. Podloga se priprema tako to se korenom okrene ka sebi, a onda se na oko 4 cm nie od reza kojim je prevrena pravi rez dubok 4 mm pod uglom od 30 koji odgovara kratkom rezu plemke. Zatim se pravi ravan rez od prevrenog kraja do napravljenog kosog reza ime se formira urez sedlo. Ako se na podlozi i plemci naprave po jedan uzduzni i po dav horizontalna reza, ondaje to presedlasto kalemljenje. Klinasto kalemljenje kozija noga, triangulacija primenjuje se kod liarskih vrsta i kada je podloga znatno deblja od plemke. Na plemci se naine dva kosa reza upravna jedan prema drugom, stvarajui tako iseak u obliku kozje noge- trouglast. Podloga se popreno preree tamo gde e se obaviti kalemljenje i rez dotera, izglaa hipom. Zatim se na podlozi pomou dva reza izree klinasti iseak, takoe u vidu kozje noge. Ako su rezovi pravilno napravljeni, trouglasti iseak plemke ispunjava trouglasti usek na podlozi. Bono kalemljenje je metod sa neprevrenom podlogom. Ovim nainom se kaleme uglavnom etinari i zimzeleni liari. Sa podloge na mestu kalemljenja uklanjaju se etine odnosno listovi s tim to se ne sme otetiti kora. plemke su 8-14 cm dugake i ne treba da budu tanje od 5 mm. Na donjem kraju plemke naini se dug kosi rez 3-4 cm, a na donjem delu tog reza samo sa suprotne strane naini kratak kosi rez ne vei od 5 mm. Donji deo plemke je zato blago zailjen. Na podlozi naini se vrlo kratak kosi rez koji ide u dubinu 5 mm. Zatim se klizajuim kretanjem noa kroz koru i drvo, paralelno sa uzdunom osom podloge, naini uzduni rez i idui nanie prema kratkom rezu, tako da se dobija povrina koja odgovara rezu na plemci. Zatim se vri pvezivanje i premazivanje kalemarskim voskom. U sluaju kada su i podloga i plemka tanke koristi se varijanta bonog kalemljenja, tzv kalemljenje u boni zarez. Plemka se ree koso kao i kod bonog spajanja, tako odrezana plemka se klinasto zailji. Duina plemke iznosi 5-8 cm. Na podlozi naini se seivom samo jedan boni rez sa blagim naklonom ka njenoj uzdunoj osovini. Rez zalazi vrlo plitko u drvo. Kalemljenje u procep ili u poluprocep podloga se najpre odree na visinu gde e se kalemiti, a potom se hipom podloga razree u u vretikalnom pravcu po celom preniku (procep) ili polupreniku (poluprocep). Plemka je klinasto urezana, a ako je debela onda se ree na sedlo. Potom se u procep umetnu dve, a u poluprocep jedna plemka. Vri se vezivanje i premazivanje kalemarskim voskom. 5. KLIMA I RASADNIKA PROIZVODNJA (SVETLOST, TETNI GASOVI) OPTA PRAVILA PRI IZBORU STANITA ZA RASADNIK, MERE ZA POPRAVLJANJE KLIMATSKIH USLOVA U RASADNIKU

Svetlost: preterano insolirani poloaji nisu povoljna mesta za rasadnik, jer je na njim reim vlage i toplote manje povoljan za proizvodnju sadnica. Preterana insolacija teti sadnicama skoro svih vrsta, naroito u ranim stadijumima razvia. Sadnice nekih vrsta (belog i crnog bora) razvijaju se u rasadniku pod punom insolacijom, dok sadnice jele zahtevaju zatitu od preteranog osunavanja. Jedana od najvanijih mera u procesu proizvodnje kvalitetnih sadnica je pravilno regulisanje intenziteta svetlosti i pravac dopiranja svetlosti do krune sadnica za sve vreme njihove proizvodnje u rasadniku. Za proces proizvodnje osnovno je da se sadnicama omogui dovoljan i ravnomeran priliv svetlosti, a da dejstvo ovog inioca, kao eventualnog nosioca velike koliine toplote, ne bude ispoljeno na tetan nain po njihovo razvie. Osvetljavanje prostora u gradu, bilo da se radi o poboljanju uslova ivota ili iz bezbednosti, drastino se poveava, pa su poneke biljke izloene neprekidnom fotoperiodu. Primeeno je da ovakve situacije, kao i kvalitet vetakog osvetljenja mogu da budu tetni za biljke, pa pojedini autori govore o svetlosnom zagaenju. Svaki faktor koji utie na rast i razvoj kao to je temperatura ili vlaga moe da modifikuje uticaj svetlosti. Biljke reaguju razliito, ali kontinualna svetlost uz ostale faktore u granicama korisnog dejstava, utie na izduivanje internodija i poveanje povrine lista, a formiranje i odravanje hlorofila je oteano. Tenja da se rasadnici ukrasnog drvea i bunja osnivaju u blizini naseljenih mesta suoava se sa opasnou prisustva tetnih gasova u atomsferi. etinarske sadnice su osetljivije od liarskih na tetne gasove, mlae osetljivije od starijih. Reenje bi u tom sluaju bilo, da se u takvim uslovima planira proizvodnja ili uvode u proizvodnju sadnice vrsta otpornih na tetne atmosferske gasove ili otporni genotipovi date vrste, jer e te vrste sainjavati osnovu ozeljavanja tog podruja. Zagaivai vazduha koji oteuju drvee i bunje su prvenstveno hemijski. To su gasovi koji utiu na tok biohemijskih procesa u biljci. Primarni izvori zagaenja u gradu su saobraaj, termoelektrana i industrija, a polutanti: sumpordioksid, ozon, fluoridi, oksidi azota.. Sumpordioksid negativno utie na sintezu belanevina, a oteenja mogu biti direktna kada se koncentracija sumpora povea do toksinih doza. Tada se hloroplasti degeneriu, a elija atrofira i propada. Akutno oteenje od sumpordioksida ogleda se u jakim oegotinama na licu lista i izmeu nerava. Mlai listovi su osetljiviji. Ozon je prirodno prisutan u gornjim slojevima atmosfere i tamo ima zatitnu ulogu. Makroskopski uticaj ozona ispoljava se kao prevremena starost, redukcija biomase, pojava iroko rasprostranjenih hloroza i nekrotinih alteracija na liskama. Fluoridi se akumuliraju u hloroplastima, elijskom zidu, jedru i citoplazmi. Fluoridi u dejstvu sa enzimima utiu na mnoge metabolike procese. Kod liara oteenja su u obliku pega i nekroza na vrhu i marginama lista. Kod etinara nekroza poinje na vrhovima etina ovogodinjih letorasta. Oksidi azota oteenja su slina oteenjima sumpordioksid, a najosetljivije vrste su: Picea pungens, Pinus strobus, Rhododendron spp, Robinia pseudoacacia, Tilia americana. U izboru stanita za rasadnik treba da uestvuje grupa specijalista koju sainjavaju rasadniar, pedolog, fitopatolog, entomolog, graevinac, urbanista, prostorni planer. Treba analizirati vie lokaliteta po istim kriterijumima koji obuhvataju: tip zemljita, granulometrijski sastav, dubinu, pH vrednost A i B horizonta, nivo podzemne vode, oceditost, reljef, klimatske uslove iz najblie meteoroloke stanice. Prilikom osnivanj

rasadnika treba traiti mestokoje u sebi sjedinjuje to vie povoljnih prirodnih, ekonomskih i drugih uslova. Treba izbegavati vetrovita mesta (umanjuju tehniku vrednost, oteuju kalemove, isuuju zemljite), tople poloaje zatienih sa svih strana, mrazne jame, poloaje na viim nadmorskim visinama, preterano humidna podruja (izazivju pojavu gljiva). Zatita od vetra postie se podizanjem vetrobranih pojaseva ili ivih ograda upravno na duvanje dominantnog vetra. Koriste se brzorastue, razgranate, otporne vrste sa malim zahtevima prema stanitu: Acer-i, lunjak, grab, lipe, Cornus-i, leska, kalina, jova, breza, vrba.. Zatita od mraza postie se maliranjem i putanje sistema za zalivanje preko noi. 34. RAZMNOAVANJEM DELJENJEM I VAZDUNIM POLEGANJEM Deljenje predstavlja najjednostavniji nain autovegetativnog razmnoavanja. Izvodi se u matinjacima na bogatim, strukturnim, humusnim i dovoljno vlanim zemljitima, tako to se u prolee ili u jesen matina biljka, koja je u stanju mirovanja, izvadi, opere ili otrese od zemlje i otrim aovom, noem ili makazama podeli na nekoliko novih. Nadzemni deo se prekrati, a koren oree. Nove biljke se posade i naredne sezone mirovanja prekrate na panj, da se povea broj letorasta, koji se obrzuje ispod nivoa zemlje i time brzo postigne kvalitet potreban za prodaju biljke. Po vaenju iz matinjaka i deobe, nove biljke se presauju u odeljak za formiranje ili ako su podeljeni delovi dovoljno veliki, prodaju. Deo novih biljaka sade se u matinjak, kao materijal za sledei ciklus proizvodnje. Kod perena predstavlja jedan od osnovnih naina vegetativne reprodukcije. Deljenjem mogu se razmnoavati: Amorfa fruticosa, Buxus sempervirens, Hypericum spp, Syringa spp, Mahonia spp, Philadelphus spp, Sorbia tomentosa.. Vazduno poleganje je metoda koja se izvodi tokom aprila meseca sa prologodinjim letorastima ili u kasnu jesen sa poluodrvenelim letorastima. Na matinij biljci izdvoje se izdanci dugi 15-30cm. Donji deo letorasta: zasee se odozdo po duini oko 5 cm, a u zasek se stavi pare drveta ili mahovine; prstenuje se skidanjem kaia kore debljine 1cm ili se strangulira icom. Sva tri posatupka imaju za cilj usporavanja ili blokiranja descedentnog kretanja rastvorenih organskih materija, produkata fotosinteze, ija je direktna posledica potpora formiranja adventivnih korenova neposredno iznad mesta tretiranja. Po ozleivanju mesto se tretira fitohormonom. Posle zavrenog stimulisanja, izdanak se omota na mestu tretmana vlanim tresetom i plastinom folijom koja se vrsto uvee izolir trakom i eventualno preko nje obavija alumofolija. Uloga alumofolije je poveanje etioliranja izdanaka, ime se stimulie proces rizogeneze. Posle nekoliko nedelja do vie meseci korenovi postaju vidljivi kroz prozirnu foliju. Po formiranju ila, vri se odsecanje ispod mesta tretmana. Vreme od odsecanja do uspostavljanja funkcije novostvorenih korenova je veoma kritian momenat. Treba obratiti panju na odnos korena i dela iznad njega i eventualni nesklad ukloniti sasecanjem dela letorasta, ili posle presadnje u posudu biljku staviti pod mist ili u pkrivenu leju sa hladnim i vlanim uslovima. 64. MORFOLOKI KRITERIJUMI KVALITETA SADNICA ZA NJIHOVU STANDARDIZACIJU Klasiranje sadnica prema visini, kao pokazatelj kvaliteta uvedeno je krajem XIX veka. Posle nekoliko decenija utvrdilo se da ovaj kriterijum nije dovoljan. Porast u visinu moe

se stimulistai azotnom ishranom ili veom gustinom biljaka po jedinici povrine. Kasnije su se koristile sve vee i druge karakteristike sadnica: prenik korenovog vrata, ukupna masa sadnice ili nekog njenog dela i slino. Opti izgled sadnice, opis korenovog sistema u drugi kriterijumi nali su primenu u praksi. Pokazalo se da relativan odnos izmeu pojedinuh morfolokih obeleja mogu imati veu vrednost za svrstavanje sadnica u kvalitetne razrede: - odnos visine prema debljini korenovog vrata, - odnos mase nadzemnog dela : masi korenovog sistema. Morfoloke karakteristike kao kriterijum zavisi od niza inilaca: - nasledne osobine, - stanini uslovi rasadnika, - proizvodna tehnologija, - krupnoa semena, gustina biljaka po proizvodnim povrinama. JUS standardi za umske sadnice: Sadnice se dele u I i II klasu na bazi visine i prenika korenovog vrata, uz opis korenovog sistama. Odnos stablo-koren kod etinarskih sadnica (crnog i belog bora) ne treba da je vei od 70, a odnos mase nadzemnog dela prema masi korena 3-4. za sadnice liarskih vrsta, kao dobar kriterijum je ste prenik korenovog vrata. EU standardi: Zemlje EU imaju zajedniki klasifikacioni sistem za jele, evropski ari, smre i borovce. Sadnice se svrstavaju u klase na osnovu visine uz odgovarajui prenik korenovog vrata: Jela: H = 10-15 cm i R = 4mm; H = 15-25 cm i R = 5mm. Smra : H = 15-25 cm i R = 4mm; H = 25-40 cm i R = 5 mm. USA ameriki standardidanas su obavezni za sve proizvoae. Kod sadnica ukrasnog drvea panja se posveuje odnosu izmeu prenika stabla i visine, kao i odnos ova dva paremetra prema radijusu korenovog sisteme (vliine busene ili bale). Takoe se propisuje odnos izmeu prenika sadnice i prenika busena. Za zimzelene i etinarske vrste kriterijum je odnos izmeu visine i irine sadnica, a za listopadne broj i duina izdanaka, grana. 6. ZEMLJITE I RASADNIKA PROIZVODNJA Pravilan izbor zemljita ja najvaniji inilac pri osnivanju rasadnika jer je zemljite najea podloga u kojoj se sadnice razvijaju usvajajui vodu i mineralne materije za izgradnju i odravanje svog organizma. U rasadnicima se koriste i drugi supstrati (pesak, humus, perlit, kompost...) sami ili u meavini sa zemljom zbog povoljnih fizikih osobina za nicanje semena ili oiljavanje reznica. Nove tehnologije omoguavaju proizvodnju bez kontakta sa zemljitem rasadnika do kraja proizvodnog procesa primenom posuda razliitih dimenzija. Za odrivi razvoj sadnice neophodno je da supstrat ispunjava tri uslova : da obezbedi izvor mineralnih materija, da obezbedi izvor vode i da prui potporu. Pedoloka analiz je neophodna osnova za organizovanje rasadnike proizvodnje. Na osnov nje preduzimaju se mere melioracije. Pored poetne analize, neophodno je obavljati analize svremena na vreme kako bi se ustanovilo koliko su se osobine zemljita pogorale zbog obavljanja proizvodnje i ta treba preduzeti da bi se one popravile. Za rasadniku proizvodnju od znaaja su: dubina i propusnost zemljita, granulometrijski sastav, toplotni uslovi, vodno-vaszduni kapacitet, pH vrednost i hranljivost zemljita.

Dubina i propusnost zemljita u odeljcima gde klijavci ostaju godinu do dve, a oiljenice do godinu dana dovoljna je dubina od 30-40cm. U odeljcima za formiranje, posebno u treoj koli gde se formiraju sadnice velikih dimenzija dubina zemljinog sloja treba daje 100-120cm. Fiziki duboka zemljita mogu biti bioloki plitka zbog sloja gline ili podzemne vode u viim horizontima. Granulometrijski sastav-zemljite treba da je sposobno da zadri vlagu, da ima dovoljno aktivne povrine za fiziko hemojske-reakcije i da ima dobru vodopropustljivost. Zemljita sa ueem sitne frakcije od 15 do 25% imaju te osobine, to su ilovasta zemljita(peskovita ilovaa, ilovaste peskue), pa su ona najpogodnija za proizvodnju sadnica. Kod vaenja sa busenom (za etinare i zimzelene liare) pogodna su neto spojenija zemljita, da se busen ne bi raspao. Glinovita zemljita su plodna, ali su slabo propustljiva za vodu, loe aerisana, hladna i bioloki malo aktivna. Ona nisu pogodna za veinu vrsta i kultura. Sa aspekta pripreme, teka i tvrda zemljita su tea za obradu, jer prilikom oranja ili riljnja nastaju grudve koje se tee sitne, pa je obrada skuplja. Po kinom vremenu rad je otean jer se zemljite lepi za alat i orua, a posle kie stvara se pokorica, pa je potrebno praenje koje se moe obavljati samo pri umerenom stepenu vlanosti koji je kod ovakvih zemljita kratkotrajan. Peskovita, rastresita zemljita su siromanija, ali se lake obrauju. Koren sadnica je razgranatiji, a zbijanje zemlje pod uticajem mehanizacije manje. Sa poveanjem frakcija peska, poveava se i kolebanje sadraja vlage i rastvorenih mineralnih materija, pa vrednost ekstremno peskovitih zemljita zavisi od nivoa podzemnih voda. Skeletna zemljita su nepovljna (skelet ne sme da je prisutan u gornjih 40-50cm). ienje skeleta je skupo, skelet ometa razvoj korena, oteuje alat i onemoguava formiranje busena. Toplotni uslovi su presudni za nicanje semena, oiljavanje reznica i regeneraciju korenovog sistema posle presaivanja. Kod proizvodnje u zatvorenim objektima toplota supstrata se moe regulisati, ali kako je za staklenike, plastenike i ograene leje vezana samo prva faza proizvodnje razmnoavanje, preostaje mnogo vei segment proizvodnje koji se odvija na otvorenom gde se toplotni uslovi teko mogu kontrolisati. Na toplotu supstrata u kolama utiu ekspozicija, nadmorska visina i fizike osobine (teka i vlana zemljita su hladna). Vodno-vazduni kapacitet zemljita sa dobrom strukturom po pravilu imaju povoljan vazduni kapacitet. Vazduh je u zemljitu neophodan za disanje korena i semena. Nivo podzemne vode ne sme da je u zoni korena jer se tada koren loije razvija i pati od raznih oboljenja, tkivo usporeno sazreva, a list opada kasnije, to poveava opasnost od ranih jesenjih mrazeva i dovodi do odloenog vaenja sadnica. Stagnirajua voda se drenira ili, ako postoji nepropusni sloj gline, zemljite se podriva. Dozvoljen nivo podzemne vode zavisi od granulometrijskog sastava, pa je za peskovita zemljita 2m, za ilovasta 3-4m, a za glinovita 4-6m. U sluaju nedostatka vlage, neophodno je akumulirati zimsku vlagu pravilnom obradom zemljita (grubom u jesen i finom obradom u prolee). Redovnim uklanjanjem korova, plevljenjem, okopavanjem ili herbicidima spreava se bioloko isparavanje, odnosno troenje vlage od strane korovskih biljaka. Navodnjavanje u rasadniku je neophodno i ne treba ga se odricati, ali sve navedene mere treba koristiti u cilju racionalnog korienja vode.

pH vrednost zemljita veina klijavaca etinara najbolje se razvija kada je reakcija zemljita kisela sa pH vrednou 4.5-5.0. Beli, crni bor i duglazija tolerantniji su prema slabo kiselim i neutralnim zemljitima. Thuja plicata razvija se bolje na pH 5.5-6.5 nego na kiselijem i Juniperus virginiana izuzetno dobro podnosi i alkalna zemljita. Kod liarskih sadnica uticaj pH na rast i razvie uglavnom se svode na praktina iskustva. Koncentracija vodonikovih jona zemljita za proizvodnju liara je oko 6. Ponik moe da se razvija u dosta irokom rasponu pH. Rastvorljivost jona aluminijuma, gvoa, mangana i cinka poveava se sa poveanjem kiselosti zemljita, pa moe doi do pojave toksinosti. Pristupanost kalijuma, kalcijuma i magnezijuma smanjuje se sa smanjenjem pH vrednosti. Kalcifugne vrste se veoma dobro razvijaju i pri niskim pH vrednostima (Rhododendron, Castanea vesca optimalne vrednosti 3.8-6.7). sa druge strane kalcifilne vrste dobro podnose i alkalna zemljita 6.6-8.5 (Maclura pomifera, Platanus occidentalis, Crategus crus-galli, Cercis canadensis, Morus, Juglans nigra). Neutralizacijom kiselih zemljita stvara se povoljna sredina za razvoj bakterija i drugih zemljinih mikroorganizama koji pretvaraju azot, fosfor i kalijum iz organskih, nepristupanih komponenata u neorganske oblike koje biljke koriste. Za neznatne korekcije mogu se upotrebiti kisela ili bazona ubriva, a ako su promene vee upotrebljava se krenjak za poveanje pH, a sumpor, aluminijumsulfat ili kalcijumsulfat za sniavanje pH. Dobar i jednostavan indikator kiselosti zemljita su ruiasti klonovi hortenzije, koji u elijama cveta sadre pigment delfinidin. Kod njih se sa poveanjem raspoloivog aluminijuma u zemljitu, ispoljava plava boja. Biljka moe da apsorbuje aluminijum iz zemljita samo pri niskim pH vrednostima. Hranljivost dovoljna koliina elemenata biljne ishrane obino postoji samo u zemljitima novooformljenih rasadnika na kojima predhodno nije bilo poljoprivrednih kultura. Ranije ili kasnije obino se ispoljava nedostatak nekog makro ili mikro elementa. Ovaj nedostatak se na sadnicama ispoljava kao lake ili tee uoljivi simptomi. U procesu proizvodnje zemljite se snano iscrpljuje, a istovremeno se pogoravaju fizike osobine. Vaenjem sadnica sa busenom povrinski sloj se iznosi, ime se pogorava struktura, zemljite osiromauje, pa je kvalitet sadnica iz godinu u godinu loiji. Odravanju plodnosti treba posvetiti posebnu panju unoenjem organskih(stajnjak, kompost, zeleno ubrenje, treset, usitnjena kora drveta), organo-mineralnih, mineralnih ili mikrobiolokih ubriva. Praksa plodoreda i ugara danas se retko primenjuje. Ugar se sastoji u odmaranju polja u jednoj godini, kada se na polje sa koga su povaene sadnice vrila setva zeljastih leguminoza (detelina, lucerka..), a kada su one u punom cvet vreno je zeleno zaoravanje. Ove vrste kao azotofiksatori obogaivale su zemljite azotom, a faza cvetanja u kojoj su zaoravane odlikuje se izbalansiranim odnosom mikro i makro elemenata u tkivu. Plodored se ogleda u smenjivanju taksona koje imaju razliite nutritivne potrebe prema pojedinim elementima ishrane pa ne dolazi do deficita samo jednog hraniva. Okvirne vrednosti sadraja organskih i mineralnih materija u zemljitu pogodnom za proizvodnju ukrasnih sadnica je sledea: organskih materija...20%, istog humusa...5-8%, azota...0.5%, P2O5...2-3.8%, K2O...2%. 11. ORUA ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJITA

Su veoma raznovrsni po oblicima radnih delova i po nainu rada. Radni delovi mogu da budu u obliku: zuba, motiica, tanjira, diskova, daski za ravnjanje, valjci. Radni delovi orua za dopunsku obradu zemljita mogu se kretati: translatorno, oscilatorno rotaciono ili su statini. Od orua za dopunsku obradu zemljita slue razne: drljae, kultivari, tanjirae, rotacione sitnilice, valjci. Drljae slue za povrinsku dopunsku obradu, dalje usitnjavanje, ravnjanje, pokrivanje baenog ubriva, razbijanje pokorice i unitavanje korova. Razlikuju se: klinasta drljaa i klatea. Klinasta drljaa sastoji se iz rama (od pljosnatog ili ugaonog elika) za koji su vezani na vrhu zaotreni zubi (kvadratnog, okruglog ili ovalnog preseka) ram sa zubima naziva se krilo. Drljaa se sastoji iz vie krila, a najee su trokrilne ili etvorokrilne drljae. Po nainu dizanja iskljuivo su noene. U zavisnosti od veliine i mase zuba, kao njihovog meusobnog razmaka drljae mogu da budu: lake, srednje i teke. Kod pojedinih reenja mogue je menjanje ugla zuba, tako da se okretanjem zuba napred postie bolje drobljenje i podrivanje u zemljite, a okretanjem unazad manje se gue korovom i blago sabijaju zemljite. Klatea drljaa po konstrukciji je noena. Sastoji se od dve ili vie poprenih greda na kojima su jaki klinovi. Grede su u vezi sa prikljunim vratilom traktora koji ih pomera levo-desno, pri emu klinovi veoma energino sitne grudve tekih zemljita. Kultivari slue za dublju dopunsku obradu posle osnovne obrade zemljita. Prema irini obrade kultivari mogu da budu poljski, kad se obrauje cela povrina ili za meurednu obradu. Radni delovi kultivara su motiice razliitog oblika. Poljski kultivari mogu se u zavisnosti od oblika motiica, podeliti na kultivare sa uzanim (kopljastim) motiicama, zemljite se dublje obrauje (20cm) i rastresa i na kultivae sa irim motiicama, slue za pliu (8cm) obradu i podsecanje korova. Rastojanje izmeu motiica je najee 20cm. esto se kultivari izrauju kao kombinovana orua za kompletnu pripremu zemljita za setvu (setvo spremai). Kltivari za meurednu obradu obrauju pojasev zemljita izmeu dva reda sadnica. Kultivari sa jednostranim motiicama podesni su za redove u odeljcima za razmnoavanje i prvoj koli jer tite mlade sadnice od zatrpavanja. Tanjirae su orua za dopunsku obradu zemljita sa radnim organomu obliku diska (tanjira) prenika 40-70cm. Na osovini, koj je kvadratnog preseka, rasporeeni su naizmenino diskovi i aure koje odreuju rastojanje izmeu tanjira. Svaki tanjir ima ista koji slui za skidanje zalepljene zemlje. Tanjirae imaju dva ili etiri krila koji su pod uglom od 65-70. One bolje zaoravaju biljne ostatke i uneto startno ubrivo od drljaa i kultivara. Vrlo se retko koriste u prolee jer vlanije dublje slojeve izbacuju na povrinu ime se gubi akumulirana zimska vlaga. Prema nainu vezivanja krila razlikujemo nekoliko tipova tanjiraa: tanjirae jednostrukog dejstva, tanjirae dvostrukog dejstva, simetrine i asimetrine. Rotacione sitnilice (rotofreze, freze,rotovatori) su orua sa dopunsku i osnovnu obradu zemljita kod kojih je osnovni radni deo horizontalni rotor upravan na pravc kretanja sa kukastim motiicama koje obrtajem rotora usitnjavaju zemljite. Uglavnom su noene. Motiicama odseeno zemljite odbacuje se prema poklopcu gde se dalje drobi, a podesivi zadnji deo poklopca slui kao ravnja obraenog zemljita.

Valjci su orua koja mogu da se upotrebe pre setve za razbijanje zaostalih grudvi i sabijanje vazdunih depova. Mogu se koristiti i posle setve radi boljeg uspostavljanja kontakta izmeu semena i estica zemlje kao i poboljanja kapilarnog priliva vode u zonu izvrene setve. Glatki valjci izraeni su od elinog lima i uplji su. Neki od njih imaju otvor za sipanje vode radi poveanja mase i pritiska na zemljite. Mogu biti noeni ili vueni. Rebrasti valjci razlikujemo sa poprenim ili uzdunim rebrima. Prstenasti valjci na osnovi imaju nanizane prstenove u zavisnosti od oblika i rasporeda prstenova mogu bite: kembrid valjci sa naizmenino postavljenim glatkim i zvezdastim prstenovima; kroksal valjci sa razliitim tipovima i masama zvezdastih prstenova; paker valjci sa prstenovima meu kojih postoji izvesno rastojanje. Reetkasti valjci krimleri na osnovi imaju rozete na izvesnim odstojanjima na kojama su spiralno privrene deblje eline ice krunog ili kvadratnog preseka. 41. FITOHORMONI I REGULATORI RASTENJA Fitohormoni i regulatori rastenja koriste se u rasadnicima za podsticanje obrazovanja korenovog sistema stimuliu oiljavanje pojavom adventivnih korenova i razvoj latentnih korenovih zaetaka. Fiting 1909 uvodi termin fitohormon, 1928 Went otkriva auksin, 1935-1939 Hitchcoch i Zimmerman otkrivaju da nezasieni gasovi povoljno utiu na razvoj adventivnih korenova (etilen), kao i niz kiselina: naftilsiretna, indolbuterna, indolpropionska. Osnovni razlozi za upotrebu fitohormona su: poveava se procenat oiljavanja; ubrzava se razvoj kporena; poveava se broj i razvoj ila; postoji odreena uniformnost kod oiljenica. Uticaj komercijalnih fitohormona je zavisan od roda, vrste, pa i od sorte. Prirodan auksin u sterilnim uslovima je postojan nekoliko meseci, dok u nesterilnim uslovima brzo dolazi do bakterijskog raspadanja i osetljiv je na svetlo (razlae ga). U sastav komercijalnih fitohormona ulaze: a) aktivna supstanca (hemijsko jedinjenje koje izaziva obrazovanje korenova) indolbuterna kiselina IBA naftilsiretna kiselina NAA indolsiretna kiselina IAA b) inertni nosa ima zadatak da to finije raspodeli malu koliinu aktivne supstance alk c) neobavezni dodaci nisu neophodni ali mogu da potpomau: fungicidi, biljni ekstrati, na bazi bora Efekti: prevazilaenje patuljastog rasta, ubrzavanje vegetativnog razvoja, ubrzavanje cvetanje, ubrzavanje klijanje, otklanjanje dormantnosti semena. Primena fitohormona pri razmnoavanju zelenim reznicama: a) delotvoran je u malim koncentracijama, a u velikim tetam; b) trajanje tretiranja zavisi od koncentracije rastvora (nekoliko sekundi u jakim rastvorima, 12-24 h u slabim); c) rezultat je ubrzano oiljavanje zelenih reznica i vei % oiljavanja; d) fitohormoni aktiviraju sposobnost oiljavanja, ali je ne mogu stvoriti; e) koncentracija je manja kod neodrvenelih reznica; f) od tretiranja fitohormonima, mogu se oekivati pozitivni rezultati, samo ako su usklaeni i ostali inioci: stepen zrelosti reznica, supstrat, voda, vlanost, svetlost, toplota;

Metode primene: - u obliku praka, najee talk ili retko aktivni ugalj snopovi reznica se stavljaju 2-3 cm u praak i prilikom sadnje se koristi sadiljka da ne bi spao; - u bliku rastvora: tablete (IAA, IBA, NAA) + voda, snpoii reznica potope se u rastvor 2-3 cm u u trajanje od 24h (za etinare je dovoljno 15 h). Rastvor treba drati u staklenim, plastinim ili u emajliranim sudovima; - u obliku paste gela retko se koriste. 7. OROGRAFSKI USLOVI I RASADNIKA PROIZVODNJA Klimatski i edavfski uslovi se mogu znatno izmeniti zbog orografskih (nadmorske visine, ekspozicije i nagiba). U zavisnosti od ovih inilaca reljefa menjaju se u rasadniku uslovi svetlosti, toplote, vlanosti vazduha, vlage i toplote zemljita. Nadmorska visina sa porastom nadmorske visine pogoravaju se uslovi za proizvodnju sadnog materijala. Temperatura vazduha je nia, vegetacioni period krai, rani jesenji i pozni proleni mrazevi ei, oteenja od snega vea. Vegetacioni period od 150 dana predstavlja limit ekonominosti proizvodnje. Nagib za rasadnike su pogodni lokaliteti sa ravnim ili blago nagnutim ( 10 gr, pinjol > od 500gr, kesten 400kom, bukva 500kom, ir 1000kom) Radni uzorak (deo prosenog dobijen etvrtanjem, slui za odreivanje pojedinih pokazatelja sitno seme 1kg, krupno 150gr, bukva i hrast 200 kom, kesten 300 kom) Odreivanje istoe semena istoa semena je odnos mase istog semena (T) i bruto mase, semenki zajedno sa otpacima i primesama (TRU izraena u procentu (T/TRU %). Radi se paralelno na dva uzorka. Iz prosenog uzorka izdvoji se radni i izmeri se njegova teina, a zatim se stavi na staklenu plou i izdvajaju se sledee komponente:

isto seme vrste koja se ispituje obuhvata zrele i neoteene semenke, normalne veliine, semenke manje od normalnih (nedozrele ili neisklijale), izlomljene semenke vee od prvobitne duine, bolesne i od parazita oteene, seme sa zdravim embrionom i krila i ostale delove koji se ne odvajaju od semena. druge vrste semena drvea i bunja sa istim frakcijama kao i predhodne ostale vrste semena (poljoprivredne i korovske vrste) sa istim frakcijama kao i predhodne interne materije koje sadre izlomljena zrna manja od prvobitne duine, delovi krila koji se lako odvajaju, prazne (ture) semenke svih vrsta, semenke sa oteenim embrionom i ostale materije (pesak, kamenje, zemlja, cvetovi, lie, ljuspe, etine) Posle razdvajanja na ove etiri komponente kod oba uzorka vri se merenje teina dobijenih komponenata. Rezultati moraju da odgovaraju teini poetnog uzorka kada se obraunava % istoe, zatim se saberu oba uzorka i uzme srednja vrednost. Ako 2 merenja jako odstupaju, radi se tree pa ako se ono kree u granicama neka od predhodna dva, na osnovu njih se izraunava srednja vrednost. Utvrivanje zdravstvenog stanja Zaraenost semena se ispituje na radnom uzoku: Gljive: zaraenost semena se utvruje: makroskopski: golim okom ili lupom, prvo se odredi spoljna zaraza, a presecanjem semena i unutranja (25%zaraenog semena ja slaba zaraza, do 50% srednja, preko 50% jaka). mikroskopski: u epruveti se seme pomea sa destilovanom vodom i malo alkohola, zatim se kap posmatra na mikroskopu i utvruje broj reproduktivnih organizama po 1 cm kubnom i vrsta organizama. fitopatoloka analiza (obuhvata determinaciju fitopatogenih uzronika propadanja semna) obavlja se na hranljivoj podlozi. Prema naim propisima ako se konstatuju Sclerotinia, Fusarium, Pythium seme se ne sme upotrebiti bez dezinfekcije Insekti: odreuje se spoljanja i unutranja zaraenost, najbolje rendgenom Odreivanje vlanosti semena Izraava se u % u odnosu na teinu radnog uzorka za vlagu koji se posebno uzima i laboratoriji isporuuje u staklenoj boci napunjenoj do vrha i zalivenoj voskom. Vlanost se odreuje suenjem u sunici na T 105C (jelu, smru, kedar); 130C (empres, ari, bor, duglazija) ili metodom destilacije toluolom i elektronskim aparatom. Apsolutna masa semenki masa 1000 semenki. to je vea, vea je i vrednost semena za setvu. Dobija se na osnovu zbira vrednosti dobijenih merenjem 2x500 zrna. Upotrebna vrednost semena: (istoa x klijavost) / 100 = % 63. MERILA ZA KVALITET SADNICA I STANDARDIZACIJU, GENETSKI I FIZIOLOKI KRITERIJUMI KVALITETA Proizvodnja sadnica mora da zadovolji 3 osnovan uslova: 1. visok kvalitet (najvaniji zbog produktivnosti i ekonominosti) 2. visoka produktivnost po jedinici rasadnike povrine 3. ekonominost proizvodnog procesa Ciljevi se mogu ostvariti samo ako je kvalitetan reprodukcioni materijal, ukoliko su povoljni uslovi sredine i ako se potuju ekonomski zakoni proizvodnje.

umske sadnice su u rasadniku najvie nekoliko godina, parkovske oko 10 godina, a kada se presade oekuje se da one obavljaju svoju f-ju u ekosistemu. Kvalitet sadnice se razliito procenjuje: proizvoa ima svoja merila kvaliteta koje zasniva na osobinama sadnica u rasadniku, dok korisnik sadnice ceni prema uspehu koji sa njima postie na terenu (preivljavanje i razvoj sadnice). Vano je da se utvrde parametri koji se mogu izmeriti kvantifikovati. Problem se moe javiti ako je isporuka nepravilna, pa i najkvalitetnije sadnice mogu upropastiti, ako su loe izvaene, loe uvane, nepropisno prevoene. Zato sadnice proizvodimo u posudama ili sa busenom to smanjuje opasnost isporuke ali se mogu javiti problemi kao to su raspadanje busena ili ogranien rast u posudama. Bioloki kriterijumi kvaliteta: Genetski kriterijumi: Sadnice sa dobrim naslednim osobinama zadovoljavaju ciljeve proizvodnje (osavremeniti proizvodnju ureenim semenski objektima i pravilnim izborom matinih biljaka). Sadnice vegetativnog porekla genetski su verne kopije matinih biljaka, a kod sadnica iz semena vaan je izbor matinih biljaka sa kojih se seme uzima. Fizioloki kriterijumi kvaliteta: su sadraj vlage, vodni bilans, vodni potencijal, pritisak turgora i druge osobine znaajne za preivljavanje sadnica. Potencijal regeneracije korenovog sistema: sposobnost razvoja korena u rasadniku i razvoj novih ila posle presadnje Sposobnost odupiranja stresovima: nakon presadnje (ili nastavlja normalan razvoj nakon stresa ili dolazi do slabljenja, oteenja ili potunog propadanja biljke). Uticaji od kojih zvisi fizioloka kondicija sadnica: ishrana, snabdevenost vodom, nasledne osobine, (sadnice dobijene iz semena koje su poreklom iz suvljeg areala otpornije su na suu nego one koje su iz vlanijeg podruja). Kondicioniranje sadnica (prilagoavanje): otpornost se poveava: - slabim vodnim stresovima u rasadniku pojaava se otpornost sadnice na suve uslove - specifinim tehnikama orezivanja - vano je da biljke preu u stanje mirovanja u pravo vreme. Sadnice u sudovima manje pate od oka nakon presadnje 15. KRENJE, IENJE I OGRAIVANJE RASADNIKA Ograda rasadnika treba da bude praktina, da zadovolji funkciju zatite, ali i da izgleda lepo. ive ograde u sistemu vetrobranih pojaseva tite sadnice i zemljite. umski rasadnici na podruju kra ograuju se kamenim zidom ili zidom u cementnom malteru. U umskim podrujima najednostavnije su ograde od letvica ili oblica, mada one ne pruaju sasvim sigurnu zatitu. Rasadnici se mogu ogradti bodljikavom icom, zatagnutom izmeu stubova duine 2-3 m i debljine 16-20 cm. Rastojanje izmeu stubova je 2.5-3 m, a broj redova bodljikave ice bar 5-6. izgled takve ograde, ak i u kombinaciji sa ivom ogradom nije ba najprivlaniji. Dobra ograda je od pletene iane-mree sa okcima ne veim od 4 cm. Sama ica je debljine 2mm. Stubovi mogu biti drveni ili betonski, promera 12x12 cm, duine blizu 2m, od ega se u zemlju ukopava oko 50cm. Stubovi su na razmaku 2.5-3m. Iznad stubova se radi zatite moe postaviti bodljikava ica. iva ograda u kombinaciji sa ogradom od pletene mree, predstavlja dobru zatitu. Vrste za ivu ogradu treba birati meu autohtonim vrstama koje se lako odravaju na datom

stanitu, dobro orezuju i odravaju eljeni oblik: dole treba da je ira, a pri vrhu ua. Nepravilno orjentisane, mogu predstavljati mrazne jame. Prilikom osnivanja ive ograde, zemljite treba dobro i veoma duboko obraditi, sa unoenjem organskih i mineralnih ubriva. Za sadnju treba upotrebiti jake dvo ili trogodinje sadnice. Sade se na razmaku 2030 cm. Kod dvoredne ive ograde razmak izmeu redova je 50-60 cm, a biljke se sade u obliku trougla. Negovanjem treba nastojati da ograda bude to gua. Na kraju prve vegetacije, sadnice treba skratiti skoro do zemlje, da bi se razvio vei broj izdanaka. Prikraivati treba i narednih godina, ali uvek neto iznad mesta gde su orezane predhodne godine. Vrste pogodne za ivu ogradu: smra, jela, tija, tisa, kleka, javor, grab, brest, glediija, dud, imir, kalina, drem, glog, jorgovan, maklura, pajasmin.. ive ograde su prebivalite ptica i ostalih korisnih organizama koje igraju znaajnu ulogu u biolokoj kontroli tetne entomofaune. Meutim one mogu biti smetnja pri kretanju mehanizacije, u njima se mogu razviti patogene gljivice i tetni insekti, njihovo korenje moe podriti u leje.. Pre izgradnje podzemnih cevovoda za dopremanje vode do svih mesta za korienje u rasadniku, izgradnje drenanog sistema, ograivanje rasadnika i izgradnje objekata, teren za budui rasadnik mora biti oien od drvea i bunja da ne bi ometali kasnije operacije. Nadzemne delove treba posei, a panjeve i ile, kao i kamenje treba ukloniti. Materijal dobijen seom moe se ponekad unoviti, iskoristiti za ogrev ili spaliti (izvan rasadnika), a pepeo rasturiti po itavoj povrini. Korov se moe iskoristiti za pravljenje komposta. Jame zaostale posle krenja i ienja valja zakopati. Ako se rasadnik osniva na poljoprivrednom zemljitu, odmah po skidanju useva treba plitko zaorati da bi se ubrzala humifikacija organskih zaostataka. 35. RAZMNOAVANJE ZAGRTANJEM I ZAGRTANJEM U POSUDAMA Vrste sposobne za ovu metodu treba da imaju jaku izdaniku sposobnost, kada se skrate na panj. Izdanci treba da su intenzivnog rasta kako bi svakokodinje davali nove biljke. Zragrtanje je pogodna metoda za one vrste sa kratkim izdancima koji se ne mogu savijati ka zemlji. Izvodi se tako to se prvo osniva matinjak na humoznom, peskovitijem ili lako ilovastom zemljitu. Biljke prenika 8-10 mm u korenovom vratu sade se u redove na odstojanju 100120 cm, a rastojanje u redu je 30-40 cm. Redovi se orjentiu u prvcu sever-jug radi ravnomernijeg osunavanja. Prve godine biljke u matinjaku se ukorenjavaju i slobodno razvijaju. Druge godine rano u prolee biljke se odsecaju na panj, 2-3 cm iznad zemlje. U maju te godine, kada su izdanci dugi 20-30 cm na njih se motikom do polovine visine nabaci fina zemlja. U zemlji ne sme da ima kamenia ili grudvi, jer mora da se uspostavi potpun kontakt supstrata i izdanka zbog etioliranosti i vlage. Vano je odrediti pravo vreme zagrtanja. Ako se zagrne ranije neni izdanci mogu da se otete posebno na teim zemlj