Margaret Miel

PROHUJALO SA VIHOROM

PRVI DEO

I

Skarlet O'Hara nije bila lepa, ali to ljudi nisu ni primeivali kad bi ih zanele njenedrai, kao to je to sada sluaj sa blizancima Tarlton. Na njenom licu su se suviejasno sudarale nene crte njene majke, primorske aristokratkinje francuskog porekla,i otre crte njenog oca, Irca, rumena i punokrvna lica. Ali je njeno lice i pored togabilo privlano sa iljatom bradom i snanom donjom vilicom. Oi su joj bilebledozelene, bez i najmanjeg traga smee boje, oiviene crnim, dugim trepavicamapri kraju lako povijenim uvis. Iznad njih guste crne obrve dizale su se u koso navie iudno ocrtavale kosu prugu na njenoj kao cvet magnolije beloj koi, koju ene naJugu tako visoko cene i eirima, velovima i dugim rukavicama tako briljivo uvajuod vatrenog sunca Dordije.

Dok je toga sunanog aprilskog popodneva 1861. sedela sa Stjuartom i BrentomTarlton u sveoj hladovini na tremu Tare plantae svoga oca pruala jearobnu sliku.

Njena nova haljina od zelenog muslina sa cvetiima, irila je svojih jedanaestmetara tkanine preko obrua krinolina i savreno odgovarala sandalama od zelenogmarokena sa niskom petom, koje joj je otac nedavno doneo iz Atlante. Haljina jedivno ocrtavala taj najtanji stas u sve tri susedne pokrajine, tesno pripijeni struk jeisticao prsa, lepo razvijena za devojku od esnaest godina. Ali i pored sve ednostinjenih rairenih sukanja, skromnosti njene glatke kose uvijene u punu, i porednepominosti njenih ruica koje je drala sklopljene na krilu, njena prava prirodanije se mogla prikriti. Njene zelene oi, i pored briljivo podeene blagosti lica, bilesu nemirne, samovoljne, pune ivota, i jako su odudarale od njenog krutog dranja.To ponaanje bilo joj je nametnuto blagim opomenama njene dobre majke istroom disciplinom njene Mami{1}, ali oi su bile isto i samo njene.

I s jedne i s druge strane pored nje sedeli su blizanci nemarno prekrtenih, snanorazvijenih nogu u izmama do kolena, i uz smeh i razgovor, udobno zavaljeni unaslonjae, posmatrali sunce kroz svoje ae pune likera od nane. Ti mladii oddevetnaest godina, visoki est stopa i dva palca, dugih kostiju i snanih miia,preplanula lica i kose boje tamnog ilibara, vesela i drska pogleda, odeveni uistovetne plave kapute i jahae akire boje slaice, liili su jedan na drugog kakosamo dva klubeta pamuka mogu biti slina.

Napolju je kasno popodnevno sunce bacalo svoje kose zrake na dvorite i raskono

obasjavalo drenove naikane cvetovima koji su, kao vrste bele mase, odudarali odpozadine mladog zelenila. Konji dvaju blizanaca bili su privezani u aleji, behu tokrupne i snane ivotinje, rie kao i kosa njihovih gospodara, a oko njihovih noguigrali su se mravi i ilavi hrtovi koji su Stjuarta i Brenta pratili kud god su ili. Netopo strani, kao to i dolikuje aristokrati, leala je velika doga iarana crnim pegama sanjukom na apama i strpljivo ekala da mladii pou kui na veeru.

Izmeu pasa, konja i blizanaca postojala je izvesna slinost, dublja nego to je onakoja dolazi od stalnog drugovanja. Svi su bili zdrave, bezbrine mlade ivotinje, puneljupkosti i vatrenosti. Mladii su bili isto tako ivi i osetljivi kao i konji koje su jahali,osetljivi i opasni ali ujedno i blagi i posluni prema onima koji umeju da postupaju snjima.

lako je sve troje mladih na tremu bilo jo od detinjstva naviklo na udoban ivot naplantai, iako su ih jo od ranog detinjstva sluili robovi koji su pred njima kleali,nita na njihovim licima nije odavalo tromost ni mekutvo. Imali su snagu i hitrinuljudi sa sela koji itav ivot provode na sveem vazduhu i vrlo malo lupaju glavu okodosadnih stvari iz knjiga. ivot u pokrajini Klejton u Severnoj Dordiji bio je jonov, i prema merilima to su vaila u Augusti, Savani i u arlstonu, jo sirov.Staloeniji i sporiji delovi Juga gledali su sa izvesne visine i s podsmehom nastanovnike gornjih krajeva Dordije, ali tu, u Severnoj Dordiji, nije bilo niegazazornog ako se nisu poznavale prefinjenosti klasine kulture samo ako je ovekdovoljno spretan u stvarima koje neto znae. A za stvari koje neto znae smatralose: gajiti dobar pamuk, jahati dobro, biti dobar strelac, igrati lepo, umeti zabavljatidame i moi podnositi pie kao pravi dentlmen.

Blizanci su u svim tim stvarima bili odlini, a bili su isto tako izvanredni i u svojojnesposobnosti da naue bilo ta to se nalazi izmeu korica knjiga. Njihova jeporodica imala vie novaca, vie konja i vie robova nego ijedna druga u tome kraju,ali su mladii bili slabiji u gramatici nego mnogi od njihovih siromanih susedaseljaka.

To je i bio razlog to su Stjuart i Brent toga aprilskog popodneva besposliili natremu Tare. Bili su nedavno isterani sa Dordijskog univerziteta, etvrtoguniverziteta koji ih je izbacio u toku dve godine. Njihova starija braa, Tom i Bojd,vratili su se kui zajedno s njima, jer nisu hteli da i dalje ostanu u jednom zavodugde za blizance nema mesta. Stjuart i Brent su svoje najnovije isterivanje smatraliza izvrsnu alu, a Skarlet, koja nije od svoje volje otvorila nijednu knjigu otkako je

prole godine izila iz Akademije u Fejetvilu, mislila je, kao i oni, da je stvar vesela. Ja znam da ni vi, a ni Tom, ne marite mnogo to ste isterani ree ona.

Ali, kako stoji stvar sa Bojdom? On izgleda kao da voli da ui, a vi ste ga odvukli sauniverziteta u Virdiniji, u Alabami, u Junoj Karolini, pa sad i sa univerziteta uDordiji. On na taj nain nee nikad moi da zavri.

Oh, pa on moe da ui pravo i u kancelariji sudije Parmali u Fejetvilu odgovori Brent nemarno.

A osim toga i nije ba velika teta. Mi bismo svakako morali doi kui i preisteka semestra.

A zato? Pa zbog rata, urkice. Rat moe da plane svakog dana, a ti valjda ne misli da

bismo mi ostali u koledu i kad je rat, zar ne? Vi dobro znate da nee biti nikakvog rata ree Skarlet sa izrazom dosade.

To su samo prazni razgovori. Ali Vilks i njegov otac rekli su mome tati jo prolenedelje da e nai izaslanici u Vaingtonu doi do... ovaj... nekog prijateljskogsporazuma o Konfederaciji sa gospodinom Linkolnom. A osim toga Jenki se stranoboje da se biju s nama. Nee biti nikakvog rata, i meni je ve dosta tih pria.

Nee biti rata! uzviknue blizanci besno, kao da im je neko neto oteo. Hoe, draga moja, razume se da e biti rata ree Stjuart. Jenki se moda

boje nas, ali posle naina na koji ih je general Boregar prekjue bombardovanjemizbacio iz tvrave Samter{2}, oni e morati ili da se biju, ili e veito ostati kukaviceu oima celog sveta. Pa Konfederacija ...

Skarlet napui usta u znak dosade i nestrpljenja. Ako samo jo jednom ujem tu re rat , ja idem u kuu i zatvoriu vrata.

Nikad mi nijedna re nije toliko dodijala koliko rat osim, moda, rei secesija .Tata govori o ratu ujutru, u podne i nou, a sva gospoda koja dolaze da ga poseteviu na sva usta: tvrava Samter, prava Drava, i Eb Linkoln{3}, da meni prostodoe da vritim. A i mladii samo o tome razgovaraju, o tome i o njihovoj slavnojvojsci. Ovoga prolea nije bilo nimalo veselo ni na jednoj zabavi zato to mladii nemogu da govore ni o emu drugom. Ja sam presrena to je Dordija priekala daproe Boi pa da istupi iz Saveza, jer bi nam inae propale i sve boine zabave.

Ako jo jednom izgovorite re rat , ja idem u kuu.Ona je ozbiljno mislila ono to je govorila, jer nije nikako mogla dugo da izdri

razgovor kome nije ona glavni predmet. Ali se smeila dok je govorila, svesnopravila duboke jamice na obrazima brzo trepui dugim trepavicama kao leptirkrilima. Mladii su bili oarani, to je ona i elela, pa pourie da se izvine to su bilidosadni. I nisu mislili nimalo loije o njoj zato to je to ne zanima. Naprotiv, to im sedopadalo. Rat je muki posao a ne enski, i oni su njen stav shvatili kao dokazenstvenosti.

Poto je uspela da razgovor skrene sa dosadnog predmeta rata, ona se sa velikiminteresovanjem vrati na njihov sadanji poloaj.

ta vam je rekla majka kada je saznala da ste vas dvojica ponovo isterani?Mladii se osetie nelagodno, setivi se kako se drala njihova majka kad su, pre tri

meseca, doli natrag kui sa univerziteta u Virdiniji. Pa ree Stjuart jo nije ni imala prilike da nam neto kae. Tom i nas

dvojica otili smo od kue pre nego to je ona ustala, pa je Tom otiao da posetiFontenove a mi smo doli ovamo.

Zar vam nije nita rekla sino, kad ste stigli? Sino smo imali sree. Ba pre no to emo stii doveli su novog pastuva koga

je majka kupila u Kentakiju prolog meseca, te je u kui bio itav dumbus. Zna,Skarlet, silan je to konj! Treba da kae svome tati da doe da ga vidi to pre. Ve naputu je ugrizao konjuara i pogazio dva mamina crnca koji su ili po njega na stanicuu Donsboro. A ba pre nego to smo mi stigli on je bio skoro poruio talu i napolaubio Stroberija, maminog starog pastuva. Kad smo doli mama je bila u tali skesom punom eera, stiavala ga i, za divno udo, imala uspeha. Crnci su visili sagreda i buljili oi: silno su se bili preplaili, mama je samo govorila konju, kao da jeovek, a on je jeo iz njene ruke. Niko iv ne ume tako sa konjima kao ona. Kad nas jevidela rekla je: Za ime sveta, ta vas etvorica opet traite kod kue? Gori ste odmisirske kuge! Na to je konj stao da frke i da se propinje, te ona brzo ree: Odlazite odmah odavde! Zar ne vidite da je nervozan, slatki moj mali. A sa vamaetvoricom u se pozabaviti sutra ujutru. Na to smo mi otili u krevet, a jutros smoumakli pre nego to nas je uhvatila i ostavili Bojda da se nosi s njom.

ta mislite, da li e istui Bojda?

Skarlet, kao i ostali svet iz toga kraja, nije mogla nikako da se navikne na nainkojim mala gospoa Tarlton doteruje u red svoje sinove, po potrebi i biem poleima.

Bietris Tarlton je bila jako zaposlena ena, jer je imala na svojim leima ne samoveliku plantau pamuka, stotinak crnaca i osmoro dece, nego i farmu za odgajivanjekonja, najveu u dravi. Bila je plahovite naravi, te su je esti ispadi njena etiri sinalako dovodili u gnev, i d