programsko_upravljanje_masinama1

7/29/2019 Programsko_upravljanje_masinama1

1/43

Programsko upravljanje masinama

(PUM-a)

Profesor:Slavkovic V. Radomir


2/43

Konvencionalne masine

- Generalno klasifikuju se na:

univerzanle

Specijalne

Koeficijent automatizacije

IvIc

Ic

Koeficijent fleksibilnosti

izbor tehnoloske opreme

- priprema ili izbor uredjaja

(bregaste ploce, cilindricne krivulje)

aktivnosti pri rucnom upravljanju

Ic

Iv

Im

Im

IvIcIvIc


3/43

univerzalne masine:

specijalne masine:

0

Iv

1

1

Iv

0

- dosta veliko

- neznatno

0Im (dosta malo)

0Im


4/43

Metode upravljanja masinama

rucno upravljanje

upravljanje SAU

- programsko

- adaptivno


5/43

Rucno upravljanje masinama alatkama

Pri rucnom upravljanju proizvodni radnik transformise informacije sacrteza izradka u odredjene pokrete ruku vrseci upravljanje radnim

ciklusom masine preko pomeraja njenih radnih organa. Radnik tada

koristi svoje iskustvo i znanje o obradnom procesu, izvrsenju pojedinih

elementarnih operacija, koriscenju rezima obrade, mogucnostima

masine alatke i dr. Prema primeru 1. preko rucice 1 i nonijusa 2proizvodni radnik bira polozaj alata dok vizuelno prati precnik iradka na

skali 5 preko mernog uredjaja 4.

Rucnim upravljanjem masina obezbedjena je velika fleksibilnost

sistema. Pri promeni crteza, odnosno pri izradi drugog izradka, bez

velikih poteskoca prelazi se na izradu istog. Ipak rucno upravljanje

utice negativno na proizvodnost masine, a i teze se ostvaruje potreban

kvalitet izradka.


6/43

Rucno upravljanje masinama alatkama


7/43

Sistemi automatskog upravljanja sa upravlajckim vratilom izvodi se u 3

kategorije:

1. sa upravljackim vratilom konstantne brzine2. sa upravljackim vratilom promenljive brzine

3. sa pomocnim vratilom

Sistemi automatskog upravljanja


8/43

Stepen automatizacije I fleksibilnosti

masina sa SAU

tezi - 1

tezi - 1

IpIvIc

IpIc

IpIvIc

IpIvIc

Im


9/43


10/43

Blok sheme SAU masinama alatkama

a otvoreni b zatvoreni c - adaptirani


11/43

Sistemi programskog upravljanja

mehanicki sistemi sa UV

sistemi ciklicnog upravljanja (SCU)

kopirni sistemi (KSU)

numericki sistemi upravljanja NC


12/43

SAU sa upravljackim vratilom konstantne brzine

Mehanicki sistemi sa UV-kv konstantne brzine, sa UV promenljive brzine I sa pomocnim

vratilom


13/43

SAU sa upravljackim vratilom promenljive brzine


14/43

SAU sa pomocnim vratilom


15/43

Nosioci programa kod SPU sa UV

a bregaste ploce

b dobosi sa granicnicima

c dobosi sa zlebovima


16/43

Kopirni sistem AU

- mehanicki

- hidraulicni

- elektro hidraulicni

- foto elektricni

a krut KSU b elektrican KSU


17/43

Elektro hidraulicni sistem kopirnog upravljanja


18/43

Fotoelektricni kopirni sistem AU


19/43

Ciklicni sistemi upravljanja (CSU)(sistemi granicnog ili kombinovanog upravljanja )

- busene karte

- granicnici

Blok sema sistema ciklicnog upravljanja masinama (SCU) I karakteristicni ciklusi

pri: a) struganju, b) glodanju


20/43

Nacin zadavanja programa (CSU)

1 razvodna ploca

2 cepovi za uspostavljanje kontakata

3 horizontalne sine

4 vertikalne sine


21/43

Postavljanje granicnika na masine (SCU)

a - linijski raspored

b - kruzni raspored

1-prethodni granicnik, 2-granicnik za tacno pozicioniranje, 3-podesivi granicnik,

4-letva za podesavanje granicnika pomocu lenjira, 5-prekidaci za upravljanje


22/43

Razvodna ploca sa funkcionalnim celinama (sema)


23/43

Sema kombinovanov SPU automatskim

revolverom strugom


24/43

Sistem numerickog upravljanja

Razvoj tehnologije numerickog upravljanja masinama alatkama najvaznija je

tehnoloska aktivnost 50-tih godina devetnaestog veka u tehnologiji

masinogradnje, jer je opredelila pravac automatizacije proizvodnje

metalopreradjivacke industrije. Prema definiciji udruzenja elektronskih industrija

(EIA- Electronic Industries Association, SAD), numericko upravljanje smatra se

procesom gde se direktnim unosenjem numerickih podataka kao ulaznih

velicina upravlja funkcijama masine

( kodirane velicine koje se sastoje od brojeva, slova, znakova I drugih simbola).

Broj u bilo kojem brojnom sistemu

m

m

n

n

n

nAaAaAaAaAaN

....,.....1

1

0

0

1

1


25/43

Karakteristicni brojni sistemi


26/43

Sistemi kodiranja

informacija

ISO/R840DIN66024


27/43

BCD kod i jedinice mera kolicine informacija

BCD kod svako decimalno mesto interpretira se binarnimbrojem

D = 999; B = 1001 1001 1001

Najmanja kolicina informacija je:B i A ( 0 ili 1 )

byte = 8 bita

1Kb = 1024 byte = byte1Mb = 1048576 byte = byte

1Gb = 1073741824 byte = byte

10

220

2

302


28/43


29/43

Klasifikacija prema tehnoloskom zadatku

upravljanja

pozicioni sistemi NC konturni sistemi NC

kombinovani sistemi NC

Pozicioni sistemi NC

a - koordinate putanja; b linijska putanja 45 ; c linearan putanja


30/43

Primeri primene pozicionog NC


31/43

Konturni sistemi NC

Putanja alata pri konturnom glodanju

Primeri konturnog glodanja

a) 2D

b) 3D

c) 4D


32/43

NC sistemi zavisno od povratne sprege

Mogu biti:

- otvoreni

- poluzatvoreni

- kvazi zatvoreni

- Zatvoreni

a otvoreni; b poluzatvoreni; c kvazi zatvoreni;

d zatvoreni NC - sistem


33/43

Koordinatni sistemi NC masina

a) smer osa i osnovni koordinatni sistem sa kruznim koordinatama,

b) smer osa za pokretan alat ili pokretan obradak


34/43

Primeri koordinatnih sistema NC masina


35/43

Interpolacija putanje alata

- Linearna

- Kruzna

- Parabolicna

- Sferna i sl.

Princip interpolacije:

RSinyy

RCosxx

RTTRTL

RL

TR

02

02

2

2

2

824

2


36/43

Linearna i kruzna interpolacija

nN

yyytnyty

nN

xxxtnxtx

APA

APA

Linearna:

Kruzna:

v

i

A

v

i

A

tt

AyA

t

A

t

xA

tix

N

ytvyty

tiyN

xtvxtx

dttxT

ydtvyty

dttyT

xdtvxtx

0

0

00

00

2

2

2

2


37/43

Nosaci programa pri NC upravljanju

Busene kartice

Busene trake

Magnetne trake

Floppy

CD, CDr, CD-Rw

Flesh

DVD


38/43

Uobicajeni nacin unosenja informacija pri

NC upravljanju


39/43


40/43

CD i DVD kao nosac programa

U principu rada nema velikih razlika izmeu ova 2 standarda. Razlike se

ogledaju u veem kapacitetu DVD-a i nekim konstrukcionim detaljima. Zato seumesto termina DVD ponekad koristi termin kompakt disk sa velikom

gustinom zapisa /high density compact disk/. U tabeli dole, dat je uporedni

pregled najvanijih karakteristika CD i DVD ureaja.

DVD CD

prenik diska 120 mm (4.6 ina) 120 mm

struktura 2 sloja po 0.6 mm 1 sloj od 1.2 mm

min. duina jame 0.4 mikrona 0.83 mikrona

talasna duina lasera 635 - 650 nm 780 nm

kapacitet:

2 sloja jednostrano:4 sloja, 2 na strani:

9.4 GB8.5 GB17 GB

640 MB

gustina traka 34000 po inu 16000 po inu

gustina bitova 96000 po inu 43000 po inu

brzina prenosa 11 Mbit/s 1.2 do 4.8 Mbit/s


41/43

FLASH

memorija kao nosac programa

FLASH imaju tu osobinu da se reprogramiraju u samom sistemu. To nas liava

ugradnje podnoja, vaenje memorije i vraanje, pri emu moe da se oteti neki od

pinova, a moe nam se desiti i da ip stavimo naopako u podnoje. Karakteristike

idealne memorije su visoka gustina, trajnost ouvanja sadraja, kratko vreme

oitavanja i upisivanja, niska potronja i niska cena. Klasine tehnologije izrade

memorija mogu da objedine vie ili manje ovih karakteristika, za razliku od FLASH

memorija koje obuhvataju sve njih. Praktino, pojavili su se svi formati prenosivih

modula, kao tosu SmartMedia cards, CompactFlash cards, i Memory Stick cards.

(pogledati dijagram trinog uea ovih reenja)


42/43

Magnetni diskovi kao nosioci informacija

Magnetni diskovi predstavljaju dalji napredak u razvoju cilindricnih memorija.

Magnetni disk poseduje veci broj kruznih ploca na istoj osovini. Ploce su

aluminijumske i sa obe strane presvucene finom feromagnetnom legurom koja

ima izuzetne magnetne osobine.


43/43

KRAJ

programsko_upravljanje_masinama1

Documents