SEMINARSKI RAD

Predmet: Informacioni sistemi malog biznisa

Procesori za obradu teksta

Mentor: Student:Prof Jovan Živadinović Radović Vukota

Fakultet za preduzetnički biznisBeograd

Vrbas, decembar 2010.

Sadržaj:

UVOD..........................................................................................................................................3

1. PROCESORI ZA OBRADU TEKSTA...............................................................................3

2. UNOS TEKSTA I DOKUMENT.........................................................................................4

2.1. MENJANJE IZGLEDA TEKSTA....................................................................................6

2.2. STRUKTURA DOKUMENTA.........................................................................................7

2.2.1. RAD SA GRAFIKOM.....................................................................................................9

2.2.2. PRIMER KAKO SE IZRAĐUJE INDEKS STRANICA............................................9

2.3. POVEZIVANJE I UGRAĐIVANJE OBJEKATA........................................................10

3. WORD U POSLOVNOM OKRUŽENJU.........................................................................11

3.1. PRAĆENJE PROMENA U DOKUMENTU..................................................................12

4. AUTOMATIZOVANJE POSLOVA U WORDU.............................................................12

5. ONLINE PROCESORI ZA OBRADU TEKSTA.............................................................13

ZAKLJUČAK..........................................................................................................................14

LITERATURA.........................................................................................................................15

Indeks........................................................................................................................................16

2

Uvod

Od pamtiveka čovek zapisuje svoje misli, osećanja, ideje. Glagol pisati je najverovat-

nije nastao od staroslovenskog psati, u značenju urezivati. U starija vremena su pojmovi pismo

i pismeno označavali slovo. Dugo su se pisalo ručno na papiru1 ili na životinjskoj koži. Ručno

pisanje je bilo isuviše sporo, posebno ako se želelo napraviti više od jedne kopije. Tako su i

knjige pisane ručno na papiru, pa su stoga bile prava retkost dostupne malom broju ljudi.

Mnogo godina ljudi su tražili načina kako da naprave više kopija (identičnih primeraka). Iz te

potrebe je nastalo štamparstvo2

Za beleženje je čovek koristio razna sredstva i materijale3, radio je to ručno ili mašinski

– ali tek je s pojavom kompjutera i programa namenjenih za obradu teksta to postalo izuzetno

lako i brzo.

1. Procesori za obradu teksta

Programi za obradu teksta (eng. text processor) namenjeni su korisnicima da bi na

jednostavan način uređivali, oblikovali i ispisivali tekst. Oblikovanja sežu od jednostavnih

promena vrsta i veličina slova do izrade složenih dokumenata s tablicama i slikama. Mnogo je

i dodatnih mogućnosti kao što je provera gramatike i pravopisa, izravno slanje dokumenta

elektronskom poštom, kreiranje makronaredbi te jednostavno povezivanje takvih dokumenata

sa sličnim programima. Sve promene su direktno vidljivo (WYSIWYG4), pa je rad u njima in-

tuitivan.

Danas postoje mnogi programi za obradu teksta čije su mogućnosti slične, no našu

pažnju najviše su privukli Microsoft Word iz paketa Microsoft Office i Writer iz OpenOf-

fice.org programskog paketa. MS Word jer je vodeći program za obradu teksta dok je Writer

zanimljiv jer pripada skupini Open Source programa što znači da je besplatan i da omogućuje

svim zainteresovanim osobama izravno sudelovanje u njegovom razvoju. Od objavljivanja

1 U istoriji je zabeleženo da su stari Egipćani otkrili materijal pod nazivom papirus, na kome se moglo pisati. Pa-pirus je izrađivan lepljenjem i spajanjem osušenih drški biljke papirus. Za beleženje i čuvanje simbola na pa-pirusu, koristilo se mastilo iz sipe, a kao držalja za prenošenje koristila se šuplja stabljika bambusa ili pero. Kas-nije su papir otkrili Kinezi, i on se dalje godinama usavršavao.2 http://sr.wikipedia.org/sr/3 u značajnom broju indoevropskih jezika se pojam slova i bukve izražava veoma sličnim rečima, na osnovu čega se izvlači zaključak da se u indoevropskoj zajednici prvo pisalo na bukovoj kori.4 WYSIWYG (what you see is what you get) je skraćenica sa značenjem: “to što vidiš to i dobijaš.”

3

prve verzije OpenOffice-a, polovinom oktobra 2000. godine, programeri su intenzivno radili

na izmenama, dopunama i uklanjanju primećenih grešaka. Kompanija Sun Microsystems se

obavezala da materijalno i organizaciono podržava projekat, a da zauzvrat preuzima najbolje

ideje i ugrađuje ih u komercijalni paket StarOffice Productivity Suite.5

Mada su ovi programi namenjeni za uređivanje tekstualnih sadržaja za razmenu na pa-

piru ili u elektronskom obliku, ova klasa programa sadrži i elemente DTP programa (pro-

grama za stono izdavaštvo). Glavna karakteristika tog pristupa je potpuna kontrola nad sadrža-

jem teksta uobličenog u rečenice i pasuse, pri čemu se tekstu dodeljuju razni atributi izgleda

(oblik fonta, poravnanje, metrika na stranici), strukture (tekst, naslovi, fusnote, zaglavlja,

sadržaji...) i preloma (margine, stranice, razmaci, prelom reči, tabulacija, grafički dodaci...).

Oba programa vrlo su moćni alati sličnih mogućnosti. U svom radu ću na primeru

Microsoft Word-a objasniti i prikazati osobine jednog takvog programa za obradu teksta.

2. Unos teksta i dokument

Rad u Word-u započinjemo kreiranjem novog praznog dokumenta ili otvaranjem već

postojećeg. Izrada novog Word-ovog dokumenta je jednostavna i svodi se na upisivanje teksta.

Najpre definišemo dimenzije papira: najčešće će za naš region to biti A4 (21x29,7 cm). Ori-

jentacija papira može biti uspravna (Portrait) ili položena (Landscape). Kada podesite

položenu orijentaciju papira, to znači da ćete tekst kucati po dužini papira. Ovakav format se

najčešće koristi kada treba da umetnete neku veću sliku ili tabelu. Zatim podesite margine i to

za svaku ivicu papira zasebno. Obično se za desnu stranu stavlja veći prazan prostor kako bi

takav papir mogao da se umetne u registrator ili fasciklu, a da sadržaj ostane netaknut. Doku-

mentu dodeljujemo ime i spremamo ga pod tim imenom. 6

Datoteka koja nastaje u programu za obradu teksta naziva se dokument. Svaka da-

toteka, ovisno o programu u kojem je nastala, ima uz ime i određeni tip ili nastavak.7 Tako da-

toteka kreirana u programu Word 2010 ima nastavak .docx, za razliku od ranijih verzija Word

programa (npr. Word 97-2003) u kojima je nastavak datoteke .doc. Datoteka nastala u pro-

gramu Writer iz OpenOffice.org paketa ima nastavak .sxw.

5 Mihaljev B.: OpenOffice.org 2 – uputstvo za upotrebu, PC-Press, Beograd, decembar 2005.6 Microsoft Press: Microsoft Word Version 2002 Korak po korak, CET Computer Equipment and Trade, Beograd, 2001.7 Odnosi se na Windows operativni sistem.

4

Word je dobar alat za izradu jednostavnih Web strana (iako se ne može meriti sa pro-

gramima za tu namenu koje koriste web dizajneri), pa tako dokumente možemo spremiti i kao

web strane, tj. sa nastavkom .htm ili .html.

Slika br. 1: Podešavanje stranice dokumenta

Valja još napomenuti da dokument u Word-u 2007 i 2010 možemo spremiti (sačuvati)

i u formatu .pdf (Portable Document Format). U tom formatu se distribuiraju elektronske kn-

jige, pa se najčešće taj format koristi i prilikom predaje teksta u štampariju.8

8 Tyson H.: Microsoft Word 2010 Bible, Wiley Publishing, Inc., 2010.

5

2.1. Menjanje izgleda teksta

Tekst se u dokumentu pojavljuje u tipografskom liku slova jednog fonta. Tipografski

lik slova fonta, ili jednostavno font, je potpun skup znakova koji ima isti dizajn. Pored diza-

jna, deo fonta je i veličina svakog znaka. Veličina fonta teksta meri se tipografskim tačkama

(jedna tipografska tačka je jednaka približno 1/28 cm, odnosno 1/72 inča).

Arial

Georgia

Impact

Bodoni Black

Comic Sans MS

Monotype Cursiva

Slika 2: Primeri različitih fontova

Tekst možete da naglasite pomoću specijalnih efekata fonta: polucrni lik, kurziv, sva

velika slova ili senke. Tekst možete takođe da naglasite menjanjem njegove boje u doku-

mentu.

Dužinu reda na stranici kontrolišete određivanjem leve i desne margine, a dužinu stran-

ice određivanjem gornje i donje margine. Tekst možete poravnati na četiri načina: levo, desno,

u centar ili poravnato s obe strane. Poravnanje pasusa u odnosu na obe margine stranice krije

rizik ružnog izgleda i smanjene čitljivosti dokumenta ukoliko zbog dugih reči pri prelomu

dođe do prevelikih razmaka u redu. To je posebno izraženo ako prelamate višestubačne tek-

stove. Jedini princip da izbegnete taj problem je hifenacija, postupak rastavljanja reči na kraju

reda koji podleže pravopisnim pravilima jezika na kojem pišete.

Za efikasnu komunikaciju podjednako su bitni i tačnost informacija u dokumentu i nje-

gov izgled. Za kreiranje vizuelno dopadljivih dokumenata mogu se koristiti Word-ovi profe-

sionalno osmišljeni šabloni. Šablon (engl. template) je dokument u kojem se čuvaju tekst,

stilovi, formatiranje, makroi i informacije o stranicamna da bi se koristili u drugim dokumen-

tima.

6

Za dokumente kao što su bilteni koristimo stupce. Stubac (engl. column) je blok teksta

koji ima sopstvene margine. Dokument se može podeliti na dva, tri ili više stubaca teksta.

2.2. Struktura dokumenta

Svaki dokument podeljen je na celine koje nazivamo pasusi (eng. paragraph). Pasus je

osnovna jedinica preloma teksta, a prepoznaje se po unetom znaku za kraj pasusa (taster EN-

TER). Veličina odlomka nije unapred određena; to može biti samo nekoliko znakova ili neko-

liko stranica. Pasus se sastoji od reči odnosno znakova, a znak može biti slovo, simbol, broj ili

znak interpunkcije. Znakove oblikujemo vrstom pisma koju nazivamo font.

Tokom menjanja izgleda dokumenta možete koristiti sopstvene stilove. Stil je skup

formatiranja teksta i pasusa koji možete da primenite na tekst u celom dokumentu. Stilovima

znakova formatirate izabrane reči i redove teksta u pasusu, dok se stilovima pasusa formati-

raju celi pasusi, uključujući uvlačenja, poravnanja i tabulatore.

Dugi dokumenti mogu sadržavati sadržaje i indekse da bi se lakše nalazile informacije.

Sadržaj (eng. table of contents) se po pravilu nalazi na početku dokumenta i u njemu se

navode glavni naslovi i podnaslovi u dokumentu sa odgovarajućim brojevima stranica. Da

biste efikasno napravili sadržaj, neophodno je da pravilno rukujete stilovima naslova. Sadržaj

dokumenta u Word-u je spisak naslova do željenog nivoa hijerarhije stilova grupe Heading.

Indeks se obično nalazi na kraju dokumenta i u njemu su po abecednom redu nave-

dene glavne teme, nazivi i izrazi koji se koriste u dokumentu sa odgovarajućim brojevima

stranica. Svaka stavka u indeksu naziva se odrednica (engl. entry). Odrednicu indeksa možete

da napravite za reč, izraz ili simbol, a možete da napravite i odrednicu koja se odnosi na neku

drugu odrednicu i naziva se unakrsna referenca (engl. cross-reference). Možete koristiti i in-

deks sa više nivoa: on sadrži teme sa srodnim podtemama. Stavka podteme u indeksu se

naziva pododrednica. Na kraju seminarskog rada sam dodao indeks kao primer kako se on

izrađuje.

Kada citirate svoje izvore možete da umetnete primedbe u fusnote ili endnote. Fusnote

(eng. footnotes) se pojavljuju na kraju svake stranice koja sadrži citirane izvore. One su nu-

merisane po redu. Endnote (engl. endnotes) su kao i fusnote, samo što se nalaze na posebnoj

stranici na kraju dokumenta. Takođe se mogu koristiti i obeleživači (eng. bookmarks) radi

lakšeg kretanja kroz dokument.

7

Upotreba glavnog dokumenta (eng. master document), koji sadrži skup srodnih pod-

dokumenata, je još jedan vid pomoći prilikom rada sa dugim ili složenim dokumentima.

U zonu između teksta i gornje i donje ivice stranice moguće je postaviti sadržaje u ko-

jima se mogu naći ručno uneti ili automatizovani podaci. Zaglavlje (engl. header) i podnožje

(engl. footer) se kontrolišu nezavisno od teksta, a uobičajena uloga im je da nose neku

posebnu informaciju koja se ponavlja.

Dokument može sadržavati i tabele. Tabela se koristi za grupisanje i organizo-

vanje informacija u dokumentu u sažet i dosledan format koji je jednostavan za čitanje. Nu-

meričke informacije se mogu predstaviti i u obliku grafikona na kojima su podaci prikazani

pomoću kosih linija, stubića, delova kruga ili nekog drugog markera za predstavljanje brojeva

i drugih vrednosti. Grafikoni se izrađuju na osnovu podataka iz tabela.

Tabela br. 1: Primer tabele u Word-u

Redni broj Naziv programa Proizvođač Cena

1. Microsoft Word Microsoft 60 dolara

2. Writer OpenOffice.org besplatan

Grafikon br. 1: Primer jednog grafikona

U Word možete da umetnete i grafiku i da je modifikujete da biste napravili vizuelno

dopadljivije dokumente i saopštili informacije koje je teško izraziti u tekstualnom obliku.9

2.2.1. Rad sa grafikom

9 Microsoft Press: Microsoft Word Version 2002 Korak po korak, CET Computer Equipment and Trade, Beograd, 2001.

8

U Word možete da umetnete i grafiku kako biste izradili vizuelno dopadljiv dokument.

Grafika je slika ili nacrtani objekat. Za umetanje grafike i crtanje raznih objekata možete da

koristite opcije na paleti alatki10 Drawing. Slika je fotografija, skenirana slika, bitmapa ili

sličica iz kolekcije gotovih sličica (ClipArt). Nacrtani objekti prave se u Word-u i u njih

spadaju oblici AutoShapes, dijagrami, krive, linije, nacrtani objekti WordArt-a.

Dijagram 1.: Primer kako izgleda jedan dijagram

2.2.2. Primer kako se izrađuje indeks stranica

Poslovi definisanja pojmova i uređenja indeksa obavljaju se na kartici Index u dijalogu

Insert / Reference / Index and Tables. Reference indeksa se obeležavaju u dijalogu Mark Index

Entry koji se otvara prečicom Alt+Shift+X ili klikom na Mark Entry u dijalogu za kontrolu in-

deksa. Odabrana reč označava se klikom na Mark a sve njegove pojave u tekstu automatski se

obeležavaju klikom na Mark All. Dijalog ostaje otvoren tokom višestrukog označavanja.

Moguće je definisati i referencu na drugi pojam u indeksu (koji će biti označen kao “kom-

pjuter vidi računar”); možete definisati i hijerarhiju složenih pojmova, kombinovanjem jednog

glavnog i više pomoćnih stavki u indeksu. Referenca u tekstu se obeležava kao skriveno polje

(ključna reč polja je XE) koje možete videti ako ste u dokumentu uključili vidljivost skrivcnog

10 Paletu alatki je zamenio ribbon u verzijama Word 2007 i Word 2010.

9

Obuća

Papuče Patike Radne cipele

teksta. Kad je referenciranje završeno, postavite se na kraj dokumenta, pa uđite u glavni dija-

log za kontrolu indeksa; izaberite opcije izgleda i načina postavljanja gotovog indeksa (npr. iz-

aberite broj kolona); na kraju kliknite na OK i posao je završen. Naravno, ako nastavite da ure-

đujete dokument, biće potrebno da kasnije osvežite indeks, što ćete učiniti obeležavanjem

celog indeksa i pritiskom na F9.11

2.3. Povezivanje i ugrađivanje objekata

Word je sastavni deo Microsoftovog Office paketa i odlično sarađuje s drugim pro-

gramima iz tog paketa. Šta to znači? Informacije se mogu umetati iz jednog Office programa u

drugi, za šta je zaslužna Microsoftova tehnologija povezivanja i ugrađivanja objekata, OLE

(engl. object linking and embedding). OLE omogućava da se datoteka napravljena u jednom

programu umetne u dokument koji je napravljen u drugom programu. Na primer, može se

umetnuti Excel-ova datoteka u Word-ov dokument. Objekt koji se umeće naziva se izvorna

datoteka, koja je napravljena u izvornom programu. Datoteka u koju umećete informacije

naziva se odredišna datoteka.

Razlika između povezivanja i ugrađivanja je u vrsti veze koja se održava između

izvora i odredišta. Povezani objekat je objekat koji održava direktnu vezu sa izvornom da-

totekom. Povezani podaci čuvaju se u izvornoj datoteci: odredišna datoteka prikazuje samo

predstavu povezanih podataka. Ugrađeni objekat je objekat koji postaje deo odredišne da-

toteke i prestaje da bude deo izvorne datoteke.

Povezani objekat se ažurira samo onda ako ažuriramo izvornu datoteku i to kada otvo-

rimo odredišnu datoteku koja sadrži povezani objekat. Ugrađeni objekat možemo menjati ko-

risteći izvorni program.12

3. Word u poslovnom okruženju

11 Grbić D.: Microsoft Office Word 2003 – napredne tehnike, PC-Press br. 108, Beograd, februar 2005.12 Microsoft Press: Microsoft Word Version 2002 Korak po korak, CET Computer Equipment and Trade, Beograd, 2001.

10

Jedan od čestih poslovnih zadataka je pisanje pošte i njeno slanje klijentima. Rešenje je

u Word opciji Mail Merge (kombinovanje pošte) za pravljenje cirkularnih pisama i odgovara-

jućih nalepnica. Proces kombinovanja pošte sastoji se od uzimanja podataka iz jednog doku-

menta, izvora podataka, i njihovog kombinovanja sa drugim, odnosno glavnim dokumen-

tom. Izvor podataka je dokument, tabela, baza podataka ili datoteka koja sadrži personalizo-

vane informacije (imena, adrese i brojeve telefona) koje se umeću u glavni dokument. Glavni

dokument sadrži tekst koji se ne menja i polja za kombinovanje (engl. merge fields) – rez-

ervisana mesta koja pokazuju Wordu gde da umetne informacije iz izvora podataka. Kada u

glavni dokument umetnete polje za kombinovanje, tokom kombinovanja pošte (engl. mail

merge) Word uzima informacije iz izvora podataka i umeće ih u glavni dokument. Cirkularno

pismo je glavni dokument u procesu kombinovanja pošte, koji sadrži isti tekst za svakog pri-

maoca.

Dokument sa podacima možete da koristite i za štampanje poštanskih nalepnica ili

koverata za vaše pošiljke. Postupak izrade poštanskih nalepnica sličan je kombinovanju pošte.

Obrasci su jednostavno sredstvo za prikupljanje informacija, npr. obrasci za ankete,

fakture ili porudžbine. Pomoću njih možete da postavljate spewcifična pitanja i dobijete

odgovore u formatu kojem želite, kao što je da/ne ili kratak komentar. Obrasci (engl. forms)

mogu da budu štampani ili onlajn dokumenti sa uputstvima, pitanjima i poljima (prazninama)

u koja korisnici unose svoje odgovore. Dodavanjem polja uz pitanja svaki dokument možete

da transformišete u obrazac. Polja obrasca (engl. form fields) su unapred definisana mesta na

koja korisnici unose odgovore na pitanja u obrascu.

Dokument možete da podelite svojim saradnicima radi njihovih komentara i ispravki.

Word omogućuje elektronsko distribuiranje dokumenta radi iščitavanja, ispravljanja i komen-

tarisanja. Takođe mogu i da umeću komentare.13 Komentari (engl. comments) su pasivne

poruke čija jedina namena je da, u vidu elektronskih ceduljica, sačuvaju razne kratke informa-

cije povezane sa određenim mestom u dokumentu. Komentar možete napisdati sami sebi kao

podsetnik ili da biste nešto napomenuli kolegi sa kojim zajedno radite na dokumentu. Komen-

tar ne utiče na sadržaj i izgled dokumenta, jer se vidi isključivo na ekranu a na papiru tek op-

ciono.14

13 Microsoft Press: Microsoft Word Version 2002 Korak po korak, CET Computer Equipment and Trade, Beograd, 2001.14 Grbić D.: Microsoft Office Word 2003 – napredne tehnike, PC-Press br. 108, Beograd, februar 2005, str. 14

11

3.1. Praćenje promena u dokumentu

Kada formirate neki važan dokument, pa vremenom dođe do potrebe da promenite deo

sadržaja, sigurno ćete poželeti da sačuvate i prethodnu verziju. To će vam možda biti potrebno

zbog arhiviranja, zbog praćenja razvoja ili iz nekog drugog razloga; prva ideja će biti da doku-

ment sačuvate pod drugim imenom (opcija Open As Copy), a zatim da promene uradite na

kopiji. Druga česta pojava je kontrola ispravki: poslali ste dokument svom saradniku na uvid,

ali niste sigurni da ćete se složiti sa svim njegovim sugestijama; neke izmene ćete verovatno

prihvatiti, a neke odbaciti. Paralelno otvaranje dve verzije dokumenta, unakrsna provera i

dugotrajno kopiranje sadržaja se baš i ne čini efikasnim načinom izvođenja ovog posla.

Word ima priklade alate koji će efikasno premostiti ove probleme, čuvajući trag o

promenama u jednom dokumentu. Cena upotrebe ovih alata je izvesno uvećanje veličine da-

toteke dokumenta. Ali korist u fazi pripreme dokumenta je ipak veća: sve razlike se lako kon-

trolišu direktno u programu, a moguće su i sve restauracije do stanja kada je praćenje promena

prvi put uključeno i promene zapisane. Kada dokument dostigne svoj konačni sadržaj i izgled,

podaci iz arhive se mogu eliminisati.

4. Automatizovanje poslova u Wordu

Mnoštvo komandi možem zameniti makroima koji taj proces automatizuju i pojednos-

tavljuju tako što smanjuju broj potrebnih koraka i tako štedi vreme. Makro je zapisan niz ko-

mandi (pritisaka na tastere i uputstava) sa kojima se postupa kao sa jednom komandom.

Makroe možete da koristite za automatizaciju mnogih poslova, npr. za izradu cirkularnih

pisama, formatiranje teksta i sl.15

Sub Auto_Open()′ povećanje korisne radne površine′ na najveću mogućuWith ActiveWindow .DisplayHeadings = False .DisplayHorizontalScrollBar = False

15 Microsoft Press: Microsoft Word Version 2002 Korak po korak, CET Computer Equipment and Trade, Beograd, 2001.

12

.DisplayVerticalScrollBar = False End WithApplication.DisplayStatusBar = FalseApplication.WindowStatew = x1MaximazesEnd Sub

Slika br. 3: Primer jednog makroa u Word-u

Principi automatizacije koji su odavno ugrađeni u Microsoft Office danas su industri-

jski standard koji se proširio u softverskoj praksi. Glavni jezik programiranja u sistemu

Microsoft Office zove se Visual Basic for Applications (ili skraćeno VBA). Mada to nije jedini

način programiranja u Office programima, preovlađuje u svakodnevnim primenama: vaši lični

makroi će uvek biti zapisani kao VBA procedure.16

5. Online procesori za obradu teksta

U skorije vreme su se pojavile web aplikacije za obradu teksta, tabelarne proračune i

prezentacije. One se nikako ne mogu nazvati onlajn verzijama svojih Office rođaka – pre bi se

reklo da su u pitanju nadogradnje u formi robusnih web alata za pregledanje i lagano uređi-

vanje dokumenata. Navešću dve: Microsoft Office Web Apps i Google Docs.17

Zaključak

Danas je teško zamisliti bilo kakav kancelarijski posao bez pomoći Office programa.

Pomoću njih izrađujete, uređujete i prikazujete tekstualna dokumenta, pomažu vam da pravite

dokumente profesionalnog kvaliteta jer omogućuju da upisujete i formatirate tekst, ispravljate

16 Grbić D.: Programirani Office – Uvod u VBA, PC-Press broj 119, Beograd, februar 2006.17 Joksimović G.: Microsoft Office Web Apps, Svet kompjutera br. 311, Beograd, avgust 2010.

13

greške i pregledate dokument pre nego što ga odštampate ili distribuirate. Doba pisaćih mašina

je prošlost a savremeno doba zahteva brzinu i učinkovitost. Današnji programi za obradu tek-

sta su moćne softverske mašine s mogućnostima kojih mnogi njihovi korisnici nisu ni svesni.

Možete ih koristiti za izradu i ažuriranje raznovrsnih poslovnih i ličnih dokumenata. Pored

toga, kao što sam već i napomenuo, nude mnoge funkcije za stono izdavaštvo (mada ipak ne

mogu da stoje rame uz rame sa specijalizovanim programima za DTP) koje omogućuju da se

poboljša izgled dokumenata da bi bili dopadljivi i laki za čitanje. Bez obzira na to da li treba

da napišete pismo, dopis, faks, godišnji izveštaj, bilten ili knjigu, ovi programi su dovoljni

efikasni i fleksibilni da brzo i lako proizvedu profesionalna dokumenta.

Microsoft Word je suvereni vladar na polju programa za obradu teksta. Razlog tome ne

leži samo u njegovom kvalitetu, već i u monopolskom položaju Microsofta. Writer iz paketa

OpenOffice.org je solidan program koji je lokalizovan na srpski jezik i sposoban je da se uh-

vati u koštac s bilo kojim zadatkom, a uz to je i besplatan. S obzirom da većina korisnika ko-

risti tek neznatni deo bogatstva koje nude ovi programi, zašto preduzeća – pa čak i vlada i

državne službe – izdvajaju toliki novac za nešto što bi i besplatna inačica isto tako dobro obav-

ila?

Literatura

14

1. Mihaljev B.: OpenOffice.org 2 – uputstvo za upotrebu, PC-Press, Beograd, decembar

2005.

2. Microsoft Press: Microsoft Word Version 2002 Korak po korak, CET Computer

Equipment and Trade, Beograd, 2001.

3. Grbić D.: Programirani Office – Uvod u VBA, PC-Press broj 119., februar 2006.,

Beograd

4. http://www.sr.wikipedia.org/sr/

5. Grbić D.: Microsoft Office Word 2003 – napredne tehnike, PC-Press br. 108, Beograd,

februar 2005.

6. Tyson H.: Microsoft Word 2010 Bible, Wiley Publishing, Inc., 2010.

7. Joksimović G.: Microsoft Office Web Apps, Svet kompjutera br. 311, Beograd, avgust

2010.

Indeks

15

AutoShapes, 9bookmarks: obeleživač, 7cirkularnih pisama, 11, 12Cirkularno pismo, 11ClipArt, 9comments: komentari, 11cross-reference: unakrsna referenca, 7dokument, 4, 5, 6, 7, 10, 11, 12Drawing, 9Endnote: endnota, 7endnotes: endnota, 7entry: odrednica, 7footer: podnožje, 8footnotes: fusnota, 7form fields: polja obrasca, 11forms: obrazac, 11Fusnote: footnote, 7Google Docs, 13Grafika, 9Grafikon, 8header: zaglavlje, 8hifenacija: rastavljanje reči na kraju reda, 6Indeks, 7, 16Index: indeks, 9Izvor podataka, 11izvorna datoteka, 10kombinovanje pošte: Mail merge, 11Komentari, 11Landscape: Položeno, 4Mail Merge: kombinovanje pošte, 11Makro, 12Mark All, 9Mark Entry, 9master document: glavni dokument, 8merge fields: polja za kombinovanje, 11Microsoft Office Web Apps, 13, 15Microsoft Word, 3obeleživači: bookmark, 7object linking and embedding: povezivanje

i ugrađivanje objekata, OLE, 10Obrasci: form, 11

odredišna datoteka, 10odrednica: entry, 7onlajn dokumenti, 11Open Source, 3OpenOffice, 3, 4, 8, 14, 15OpenOffice.org, 3, 4, 8, 14, 15paragraph: pasus, 7pasusi: paragraph, 7pdf, 5podnožje: footer, 8Polja obrasca: form fields, 11polja za kombinovanje, 11Portable Document Format: PDF, 5Portrait: Uspravno, 4Povezani objekat, 10povezivanja i ugraživanja objekata: object

linking and embedding, OLE, 10Programi za obradu teksta, 3Referenca, 9Sadržaj: table of contents, 2, 7StarOffice Productivity Suite, 4Stil, 7Stubac: column, 7Sun Microsystems, 4Šablon: Template, 6Tabela, 8table of contents: sadržaj, 7template: šablon, 6text processor, 3Tipografski lik slova fonta: Font, 6Ugrađeni objekat, 10unakrsna referenca: cross-reference, 7Veličina fonta teksta: tipografska tasčka, 6Visual Basic for Applications: VBA, 13web aplikacije, 13Web strana: html, htm, 5WordArta, 9Writer, 3, 4, 8, 14WYSIWYG, 3Zaglavlje: header, 8

16