procesna postrojenja gmrs, pumpne... · web viewna hidroforu se nalaze dva priključka dn100 za...

XIII. PUMPNA STANICA

Projektni zadatak 13

Uraditi projekat postrojenja pumpne stanice za industrijsku vodu, kapaciteta V= 28 m3/h.Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnološko-tehnički opis 2. Tehnološka šema pumpne stanice3. Proračun mašinsko-tehnološke opreme4. Grafička dokumentacija, raspored opreme (layout).

Tehnološko-tehnički opis

Pumpna stanica za industrijsku vodu namenjena je za snabdevanje glavnog proizvodnog pogona neophodnom vodom. Voda iz pogona hemijske pripreme vode transportuje se u prijemni rezervoar zapremine 20 m³. On obezbeđuje dvočasovnu potrebu postrojenja, u slučaju ispada (kvar, remont) postrojenja hemijske pripreme vode. Tehnološka šema pumpne stanice, data je na Slici 1.U rezervoaru je predviđen minimalni nivo tečnosti, koji ostaje u rezervoaru, kao i maksimalni nivo ispunjenosti prijemnog rezervoara vodom. Pri dostizanju maksimalno dozvoljenog nivoa kontrola nivoa LC-1 daje zvučni signal da se ventil V-11 zatvori, tj. da se zaustavi punjenje prijemnog rezervoara. Postojanje donjeg nivoa tečnosti u rezervoaru sprečava povlačenje mulja u usisni cevovod, a gornji nivo tečnosti obezbeđuje odušak, tj. prostor za isparenje i zaostalu količinu vazduha u rezervoaru. Prilikom punjenja i pražnjenja prijemnog rezervoara, vazduh ulazi/izlazi u/iz rezervoara za skladištenje vode kroz U-cev, [38].

Voda se iz rezervoara transportuje do pumpe usisnim cevovodom prečnika DN100. Ispred pumpe P-1 nalazi se ventil V-2, DN100, a ispred pumpe P-2, ventil V-4, DN100.

Radna pumpa je pumpa P-1, dok je pumpa P-2 rezervna pumpa paralelno vezana sa njom. Uvek radi samo jedna pumpa, pri čemu su ventili ispred i iza druge pumpe zatvo-reni. One se naizmenično uključuju i isključuju posle određenog vremena - radna postaje rezervna, a rezervna postaje radna pumpa. Pumpe su postavljene na betonsku osnovu izdignute 240 mm od podnožja.

Za transport vode predviđene su dve centrifugalne pumpe, sledećih karakteristika: Q= 8 l/s = 28,8 m3/h -protok

H= 52,5 m -napor pumpeN= 11 kW -snaga el. motoran= 1.450 min-1 -broj obrtaja.

Iza pumpe P-1 nalazi se ravni zaporni ventil V-3, DN100 sa nepovratnom klapnom K-1, a iza pumpe P-2 ventil V-5, DN100 sa nepovratnom klapnom K-2, DN100. Nepovratne klapne imaju ulogu da spreče povratak tečnosti u prihvatni rezervoar, u kome je pritisak manji nego u hidroforu, a koja bi mogla izazvati hidraulični udar i na taj način oštetiti pumpu.

Voda dalje ide potisnom cevnom deonicom prečnika DN100 do hidrofora zapremine V=3 m³. Hidrofor služi za automatsko snadbevanje vodom. Izrađen je od čeličnog lima Č.0361, a oblikom i dimenzijama je usklađen standardu JUS M.E2 100. Sa unutrašnje strane posuda je zaštićena premazima koji garantuju sanitarnu ispravnost vode, a sa spoljne strane je antikorozivno zaštićena. Na hidroforu se nalaze dva priključka DN100 za punjenje i pražnjenje i jedan otvor za ispuštanje vode u slučaju da se hidrofor prazni radi kontrole, zamene membrane i sl.

Nivo vode u hidroforu se kontroliše pomocu davača nivoa LC-2, koji signal šalje do regulacionog ormana. Kada je hidrofor napunjen R, isključuje pogonski motor PM-1, odnosno PM-2, u zavisnosti od toga koji je bio uključen. Kada se hidrofor isprazni LC-2 salje signal R-u da uključi PM-1, ukoliko je on neispravan, uključuje se PM-2, koji pokreće pumpu P-2.Iza hidrofora se nalazi sabirni element – razdelnik, iz koga se voda prosleđuje posebnim cevovodima do potrošača 1 i 2, sa protocima 3,8 l/s i 4,2 l/s, respektivno.

Osnove o elektroinstalacijama

Elektro projektom su predviđena dva elektromotora pojedinačne snage 7,5 kW. U okviru projekta pumpne stanice mora se uzeti u obzir sledeće:Potrošači: Elektromotorni pogon; P=7,5 kW; U=380 V; f = 50 Hz, motor vezan u vezu zvezda – trougao.Signalizacija: U=220 V; f=50 Hz.Osvetljenje prema važećim propisima: U=220 V; f=50 Hz.Potrošnja: Jedno vreme radi samo jedan motor: P=7,5 kW + osvetljenje + signalizacija. Istovremeni rad oba elektromotora nije dozvoljen.Električne komande i razvodna tabla treba da sadrže sve potrebne osigurače.

Slika 13.1. Tehnološka šema pumpne stanice: PI – manometar, V – zaporni ventil, K – nepovratna klapna, LC - kontrola nivoa vode bez indikacije, R – regulacioni orman, PM –

pogonski elektromotor, P – centrifugalna pumpa, UK – usisna korpa.

Opis regulacije rada pumpi:Regulacioni orman (R) prima signal od kontrole nivoa LC2. Kada je hidrofor napunjen, R isključuje pogonski motor PM-1, odnosno PM-2, u zavisnosti od toga koji je bio uključen. Kada se hidrofor isprazni LC-2 šalje signal R-u da uključi PM-1, ukoliko je on neispravan, uključuje PM-2, koji pogoni pumpu P-2.(U rezervoaru vlada atmosferski pritisak prez= 1 bar, a u hidroforu je nadpritisak phid= 6 bar)

Dimenzionisanje cevovoda

Određivanje prečnika usisnog cevovoda

v*1=1 m/s – orjentaciona vrednost brzine strujanja u usisnom delu cevovoda, usvojena prema preporukama

V=0,0078 m³/s – zapreminski protok fluida (vode) kroz cevovod

= 0,0996 m – računska vrednost prečnika usisnog cevovoda.

Na osnovu izračunate vrednosti za d1* usvaja se bešavna cev DN100, NP40, materijal izrade Č.1212.

Stvarna brzina strujanja u usisnom delu cevovoda:

v1= = = 0,993 m/s ~ 1 m/s

Vrednost Rejnoldsovog broja:

Re1= = = 98.770 pa je režim strujanja u cevima turbulentan.=1,00610-6 m²/s – kinematska viskoznost za fluid (vodu) na temperaturi od 20 ºC.

Vrednost apsolutne hrapavosti δ(mm) za čelične bešavne cevi kreće se u intervalu od (0,1 0,2) mm. Za cevi posle određenog vremena eksploatacije usvaja se vrednost od δ = 0,2 mm.

- Za određivanje vrednosti koeficijenta trenja, koristi se Modiev dijagram ( - Re) - zavisnosti koeficijenta trenja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti:

/d= 0,2 / 100= 0,002Na osnovu već poznate vrednosti Re1= 98.770 sa Modievog dijagrama ( - Re), očitava se = 0,025

Određivanje prečnika potisnog cevovoda

v*2=1,5 m/s – orjentaciona vrednost brzine strujanja u potisnom delu cevovoda, usvojena prema preporukama.

V = 0,0078 m³/s – zapreminski protok fluida (vode) kroz cevovod

= 0,081 m – računska vrednost unutrašnjeg prečnika potisnog cevovoda.

Na osnovu izračunate vrednosti za d2* usvaja se bešavna cev DN100, NP40, materijal izrade Č.1212.

U daljem toku proračuna koristiće se praktično isti nazivni precnik DN100, za usisni i potisni cevovod.

Dužina trase usisnog i potisnog cevovoda:L1 = 6580 mm -dužina usisnog cevovoda pumpeL2 = 3880 mm -dužina potisnog cevovoda pumpeL= L1+L2=10.480 mm-ukupna duzina cevovoda

Lokalni gubici i trenje u cevovodu :Cevovod ima tri kolena pod uglom 90o Vrednost lokalnog otpora za koleno obično iznosi

ξk= 0,1 – 0,2Usvaja se : ξk= 0,15

Otpori u račvama, uzimaju se u obzir preko koeficijenta otpora: ξ r = 1,14

Otpor ventila uzima se u obzir preko koeficijenta otpora: ξ v = 2 - 8Usvaja se: ζv = 4

Koeficijent otpora klapne je ξkl = 1,5.Koeficijent otpora usisne korpe je ξuk = 2,5.

Određivanje pada pritiska i snage pumpe

Δpuk= (λ + 2ξk + ξr + ξv + + ξuk ) + gh + (phid–prez)

Δpuk= (0,025 + 20,15 + 1,14 + 4 + 1,5 + 2,5) + 1.000

9,811,95 + (6 – 1)105 = 523.873 Pa

Protok iznosi: Q = 28 m3/h = 7,8 l/s = 0,0078 m³/sPad pritiska iznosi: Δpuk = 523.873 Pa

Snaga pumpe iznosi: N = = = 6,28 kW

Na osnovu toga izabrana je pumpa za vodu Tip : VPN 100, sledećih karakteristika :Q= 8 l/s = 28,8 m3/h -protok H= 52,5 m -napor pumpeN= 11 kW -snaga el. motoran= 1.450 min-1 -broj obrtaja.

Izbor hidrofora

Usvaja se vertikalni rezervoar (hidrofor) zapremine V = 3 m³; spoljašnjeg prečnika D = 1.200 mm; visine H = 2.700 mm; radnog pritiska do 6 bar.

Proračun rezervoara hidrofora

Proračun debljine zida cilindričnog omotača, JUS M.E2.253

Korišćeni parametri:Proračunski pritisak p = 6 barProračunska čvrstoća σ0.2 za materijal Č.0361 K = 205 N/mm² Stepen sigurnosti pri proračunskoj temperaturi S = 1,5Spoljašnji prečnik cilindričnog omotača Ds = 1200 mmUkupan koeficijent slabljenja lima v =0,7

Dodatak na dozvoljeno odstupanje dimenzija omotača C1 = 0,3 mmDodatak na koroziju i habanje materijala omotača C2 = 1 mm

mm s=5,5 mm

Proračun debljine zida danca, JUS M.E2.252

= 1,8 -koeficijent oblik adanca

= = 2,64 + 0,3 + 1 = 4,26 mm

Usvaja se prva veća standarda debljina lima : s = 4,5 mm.Raspored opreme (layout), pumpne stanice dat je na Slici 2.

Slika 13.2. Dispozicija opreme u pumpnoj stanici kapaciteta 28 m3/h, 1-cevovod DN100 (114.3 3.6 mm), 2 – cevovod DN100 (108 3.6 mm), 3 – ventil DN100, 4 – ventil DN100, 5 – klapna DN100, 6 – usisna korpa, 7 – pumpa, 8 – elektromotor, 9 – hidrofor, 10 – razdelnik, 11 – rezervoar za prihvat vode, 12 – cev za pražnjenje rezervoara.

////////////////////////////////////////////////

8. PRIRODNI GAS I TEČNI NAFTNI GAS. Transport gasa: elementi transportnog sistema (cevi, fitinzi, pumpe i kompresori). Projektovanje gasnih instalacija i GMRS – glavnih merno regulacionih stanica i izbor standardne opreme, [3], [11, 12, 13], [14, 15], [18]...............Može da prikažeš GMRS, nalazi se u knjizi Procesni Sistemi i Postrojenja, Ovde je kompletan proj, sa proračunom, ali mislim da je to jako teška materija za studente, pa obradi u principu samo sledeće:

-Tehnički Opis

PRORAČUN OPREME I CEVNE ARMATURE-Izbor prečnika cevi na ulazu u GMRS-Izbor prečnika cevi na izlazu iz GMRS-Izbor dogrejača gasa: objasniti da se gas mora dogrevati na liniji visokog pritiska, jer za 1 bar, redukcije pritiska, smanjuje se temperature gasa za 0,4 oC. Gas se dograva da se nebi smrzla instalacija.

-Sl. 11 Šema GMRS

-Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom.

XI. PROJEKAT GLAVNE MERNO REGULACIONE STANICE ZA GAS

PROJEKTNI ZADATAK 11

Uraditi mašinski projekat glavne meno regulacione stanice za gas (GMRS).

Mašinskim projektom je potrebno obraditi sledeće:

Tehnički opis, Proračun opreme i cevne armature, Šemu glavne merno regulacione stanice za gas, Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom.

Glavnu merno regulacionu stanicu potrebno je projektovati za sledeće parametre:

Maksimalna časovna potrošnja.....................................35.000 Sm3/hMinimalna časovna potrošnja.........................................3.500 Sm3/hMaksimalni ulazni pritisak (pulmax)............................................50 bar

Minimalni ulazni pritisak (pulmin)..............................................12 barIzlazni pritisak (pizl)....................................................................4 bar

GMRS izvesti sa tri linije (dve radne i jednom rezervnom).U sklopu GMRS predvideti prostor za smeštaj uređaja za odorizaciju.

Radni fluid je prirodni gas koji se sastoji iz sledećih komponenti:

CH4.........................................................................................87,82%C2H6..........................................................................................7,96%C3H8..........................................................................................0,58%CmHn.........................................................................................0,03%N2..............................................................................................2,36%CO2...........................................................................................1,25%

100%

TEHNIČKI OPIS

Glavne merno regulacione stanice su objekti koji povezuju magistralni gasovod sa gasovodom gradske mreže, u kojima se vrši filtriranje, dogrevanje, redukcija pritiska i merenje protoka prirodnog gasa.

Armatura i oprema GMRS i kotlarnice smeštene su u zidanom građevinskom objektu, međusobno odvojene nepropusnim za gas i vatrootpornim zidom. Pod prostorije u kojoj je smeštena armatura GMRS je od negorivog materijala koji ne varniči, a krov je izrađen od lakog materijala. Vrata se otvaraju u polje (dimenzije 205x150cm), dodirne površine su obložene materijalom koji ne varniči. Provetravanje prostorije vrši se prirodnim putem pomoću ventilacionih otvora postavljenih pri podu i na najvišim tačkama objekta. Visina objekta je 3.5m a spoljni zidovi nemaju otvore za prozore.

Prostor oko GMRS ograđen je žičanom ogradom visine 2.5m. U tom prostoru su urađene unutrašnje saobraćajnice i pešačke staze radi lakšeg pristupa objektima GMRS i kotlarnice. Ulaz i izlaz gasa izvedeni su podzemno. Nadzemni deo instalacije odvojen je od podzemnih gasovoda dielektričnim komadima za podzemnu ugradnju. Nadzemni deo instalacije GMRS je uzemljen a prirubnički spojevi električki premošteni bakarnom pletenicom (ili pocinkovanom limenom trakom).

Armatura GMRS smeštena je u zidanom objektu u prostoriji koja je od kotlarnice odvojena nepropusnim, vatrootpornim zidom.

Sva armatura, cevi i fitinzi, od ulaza pa do izlaznog dela regulatora pritiska gasa je prema ANSI 300. Iza regulatora pritiska sva armatura i spojni elementi su PN16.

Regulaciona grupa sastoji se od filtera, dogrejača, blokadnog ventila, regulatora pritiska, sigurnosno odušnog ventila, protivpovratne klapne, propusnih ventila (slavina), manometara i termometara.

Regulaciona grupa sastoji se od tri linije, dve radne i jedne rezervne. Linije su dimenzionisane za 50% maksimalnog kapaciteta, za minimalni ulazni pritisak 12 bar i izlazni pritisak 4 bar.

Merna grupa sastoji se od dve radne linije i dva obilazna voda.

Merna linija je dimenzionisana za 50% maksimalnog kapaciteta i izlazni pritisak od 4 bar, kao i izlazna grupa sa elektromotornim ventilom (ograničavač protoka).

Na ulaznom i izlaznom delu gasovoda postavljeni su priključci za telemetriju.Zbog nečistoća u čvrstom i tečnom stanju koje sadrži gas, da ne bi došlo do oštećenja i

nepravilnog rada regulacione i merne armature, na ulazu regulacione linije postavljen je gasni filter.

Fini filter je sa sakupljačem kondezata i diferencijalnim manometrom, pomoću koga se vrši kontrola zaprljanosti uloška filtera. Prilikom zamene uloška filtera gas se propušta kroz rezervnu liniju.

Ispuštanje kondezata vrši se putem odmuljnih ventila i cevi izvan objekta GMRS.Prilikom redukcije pritiska gasa, gas ekspandira što za posledicu ima pad temperature

(Joule-Thomson-ov efekat). Kod velikih redukcija pritisaka gasa ovaj efekat može dovesti do pojave leda u instalaciji, koji je posebno opasan u regulacionim i sigurnosnim uređajima. Zato je neophodno vršiti dogrevanje gasa pre redukcije (ispred regulatora pritiska), naročito kod GMRS-a. Dogrevanje gasa vrši se indirektno, putem tople vode, u dogrejačima gasa. Dogrejači su snabdeveni sa ventilom sigurnosti i ventilom za odmuljivanje.

Regulator pritiska služi za redukciju pritiska gasa koji vlada u magistralnom gasovodu, na pritisak gasa gradske mreže.

Regulatori pritiska su dimenzionisani za 50% od maksimalnog za ulazni pritisak od 12-50 bar i izlazni pritisak 4 bar.

Blokadni ventil od previsokog pritiska, koji je ugrađen ispred regulatora pritiska, povezan je impulsnim vodom sa gasovodom iza regulatora pritiska. Naregulisan je tako da automatski blokira, zatvori dovod gasa, u slučaju da pritisak iza regulatora poraste za 10% iznad pritiska otvaranja ventila sigurnosti.

Ventil sigurnosti koji je ugrađen na delu spred protivpovratne klapne, dimenzionisan je za kapacitet koji je 1% od maksimalnog kapaciteta GMRS. Pritisak otvaranja ventila sigurnosti je 15% viši od radnog pritiska iza regulatora.

Merenje protka prirodnog gasa u GMRS vrši se pomoću turbinskog merila protoka sa korektorom pritiska i temperature, koji treba da budu izbaždareni od strane ovlašćene radne organizacije.

Merilo protoka gasa je odabran tako da može korektno da meri protok gasa pri maksimalnom i minimalnom protoku.

Kao pogonsko gorivo u kotlovima, koji snabdevaju dogrejače gasa toplom vodom, koristi se prirodni gas iz GMRS. Gas se uzima iza regulatora pritiska GMRS, sa pritiskom od 4 bar. S obzirom da na gasnu rampu kotlova treba dovesti gas pod pritiskom do 100 mbar, potrebno je izvršiti redukciju pritiska gasa sa 4 bar na 100 mbar. Regulaciona stanica je tipizirana, te se za nju neće vršiti proračun.

Za ovo je predviđena regulaciona grupa, koja je izvedena dvolinijski, od kojih je jedna linija radna a druga rezervna. Regulatori pritiska su sa blok-ventilom sigurnosti od previsokog pritiska. Iza regulatora su ugrađeni manometar i odušni ventil sigurnosti.

Za praćenje stanja pojedinih parametara, kao što su: pritisak, temperatura i protok gasa, zaprljanost filtera, u okviru Glavne merno regulacione stanice, izvedeni su priključci za telemetriju, pomoću kojih se vrši prenos podataka do Telemetrijskog centra.

Iz tih razloga ovim projektom predviđeni su priključci na ulaznom i izlaznom gasovodu za priključenje davača temperature i davača pritiska i to:

diferencijalni manometar na filteru gasa je sa davačem za telemetriju, sigurnosni blokadni ventil je sa dvopoložajnim (on/off) davačem, korektor pritiska i temperature, na merilu protoka gasa, je sa NF - impulsnim

davačem, komandovanje regulatorom protoka gasa putem telemetrije.

Svi davači za telemetriju treba da budu u "EX" sigurnosnoj zaštiti.Za potrebe snabdevanja dogrejača gasa toplom vodom, u sastavu objekta GMRS

izgrađena je i kotlarnica. Prostorija u koju je smeštena kotlarnica odvojena je od prostorije GMRS nepropusnim, vatrootpornim zidom. U kotlarnici su predviđena dva prozora dimenzije 150x100cm i jedan prozor dimenzije 150x200cm, a koji su smešteni na spoljnjim zidovima. Visina kotlarnice je 3.5m. Spoljna vrata su dvokrilna dimenzije 205x150cm.

Svi prolazi cevovoda kroz zid, između GMRS i kotlarnice, izvedeni su tako da je obezbeđena nepropusnost na tim mestima.

U sastavu objekta kotlarnice nalazi se i prostorija za smeštaj opreme za telemetriju.Ventilacija kotlarnice vrši se prirodnim putem, pomoću ventilacionih otvora (definisani

su u proračunu). Dozračni otvori su postavljeni pri podu kotlarnice a odzračni otvor se nalazi u najvišoj tački objekta, na spoljnjem zidu.

Za snabdevanje dogrejača prirodnog gasa toplom vodom, predviđeni su toplovodni kotlovi sa gasnim gorionicima.

Gasni gorionici se isporučuju zajedno sa gasnom rampom, koja nije predmet ovog projekta.

Za obezbeđenje cirkulacije tolpe vode kroz kotlove i dogrejač, predviđena je pumpna grupa sa dve linije, jedna je radna a druga je rezervna, Š55].Jedna linija se sastoji od propusnih ventila i pumpe.

PRORAČUN OPREME I CEVNE ARMATURE

Izbor prečnika cevi na ulazu u GMRS

Qmax = 17.500 Sm3/h - maksimalni protok gasa po jednoj mernoj liniji

Pulmin = 12 + 1,0133 bar - minimalni apsolutni pritisak na ulazu u GMRS

Piz = 4 + 1,0133 bar - apsolutni pritisak na izlazu iz GMRS

Tul = 5 + 273,15 K - temperatura gasa na ulazu u GMRS

Tiz = 15,5 + 273,15 K - temperatura gasa na izlazu iz GMRS

Wmax = 20 m/s - maksimalna brzina strujanja

Unutrašnji prečnik cevovoda se računa po formuli:

Du = 156,62 mm

Usvaja se čelična bešavna cev ^.1212 JUS C.B5.221, dimenzije 219,1 x 5,9 mm.

Stvarna brzina strujanja je:

Dus = 219,1 – 2 5,9 mm

Ws = 11,416 < 20 m/s

Izbor prečnika cevi na izlazu iz GMRS

Unutrašnji prečnik cevovoda se računa po formuli:

Du = 257,057 mm

Usvaja se čelična bešavna cev ^.1212 JUS C.B5.221, dimenzije 273 x 6,3 mm.

Stvarna brzina strujanja je:

Dus = 273 – 2 6,3 mm

Ws = 19,49 < 20 m/s

Izbor filtera za gas:

Na osnovu maksimalne količine i minimalnog pritiska gasa iz dijagrama za filtere gasa odabran je filter DN200 ANSI300 sa filcanim uloškom sa stepenom prečišćavanja 98% čestica 5m tip 1020 "Energosistem" dimenzije DN200 ANSI300.

Izbor regulatora pritiska:

Za postavljene uslove rada stanice, na osnovu podataka proizvođača opreme, odabira se aksijalni regulator pritiska AxR DN80/150 ANSI300 sledećih karakteristika:

Q = 21300 Sm3/h,

Pul = 12 – 50 bar,Piz = 4 bar.*Proizvođač je "Energosistem".

*Lit. Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. : Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005. *Biblioteka TF.ZR

Izbor dogrejača gasa:

Potrebna količina toplote za zagrevanje gasa određuje se preko sledećih parametara:

Qg = 17500 Sm3/h - maksimalni protok gasa

cp = 1,95 kJ/Sm3K - specifična toplota pri datim uslovima

P1 = 50 bar - maksimalno moguć ulazni pritisak

P2 = 4 bar - izlazni pritisak

t1 = 5 oC - temperatura gasa na ulazu u stanicu

t2 =15,5 oC - temperatura gasa na izlazu iz stanice

0,4 K/bar - prosečan pad temperature gasa usled redukcije pritiska

Qw = 273,948 kW

*Usvaja se dogrejač gasa topla voda 90/70 oC, DN200 ANSI300, tip 1040 "Energosistem".*Lit. Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. : Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005. *Biblioteka TF.ZR

Izbor kotla:

Na osnovu izračunate količine toplote potrebne za dogrevanje gasa (273,948 kW) po jednoj radnoj liniji, što ukupno iznosi 548 kW, odabrana su dva toplovodna kotla "PODVIS" nominalne snage 400 kW. U normalnom režimu rada dovoljno je da samo jedan kotao radi, dok drugi služi kao rezerva. Pri punom opterećenju oba kotla će biti uključena kao radna.

Qk = 400 kW - snaga kotla

cpv = 4,195 kJ/kgK - specifična toplota vode za tsr =80 oC

T = 20 K - razlika temperatura

Maseni protok vode je:

M = 4,768 kg/s

Wv = 1,5 m/s - brzina tople vode kroz izmenjivač

v = 971,8 kg/m3 - gustina vode

Potreban prečnik cevi je:

du = 0,065 m du = 65 mm

Usvaja se cev dimenzije 88,9 x 3,2 mm

Izbor pumpe:

Izbor pumpe vrši se na osnovu protoka tople vode i otpora celokupnog sistema za dogrevanje gasa i grejanje pomoćnih prostorija.

Protok tople vode se računa prema obrascu:

Vp = 1,72 104 l/h

Iz kataloga proizvođača pumpi "SEVER", odabrana je cirkulaciona pumpa CV80 DN80 NP16.Izbor ekspanzione posude:

Veličina ekspanzione posude se određuje na osnovu količine vode u sistemu, koji predstavlja ukupnu količinu vode u cevima, izmenjivaču i kotlu.

Za projektovanu instalaciju količina vode u sistemu iznosi:V = 1400 l

Povećanje zapremine vode iznosi:Vd = V 0,029 Vd = 40,6 l

Usvaja se ekspanziona posuda zapremine 50 l.

Ventilacija GMRS

Prostorije u objektima stanica u kojima su ugrađene gasne instalacije moraju imati gornje i donje otvore za provetravanje. Donji otvori se smeštaju na 15 cm iznad poda, a gornji na najvišoj tački prostorije.

Ukupna površina gornjih otvora mora da iznosi najmanje 1% od površine poda prostorije, a ukupna površina donjih otvora ne sne biti manja od 80% od ukupne površine gornjih otvora. Gornji otvori su opremljeni zaštitnim rešetkama sa otvorima veličine do 1 cm2.

App = 13,58 8,7 App = 118,146 m2 - površina poda prostorije

Ago = 0,01 App Ago = 1,181 m2 - površina gornjih otvora

Usvajaju se dva otvora dimenzije 60 x 100 cm koji se nalaze na spoljnjim zidovima na najvišoj tački u obijektu.

Ado = 0,8 Ago Ado = 0,945 m2 - površina donjih otvora

Usvajaju se dva otvora dimenzije 100 x 50 cm koji su ugrađeni u spoljna metalna vrata.

Slika 11-1. Šema glavne merno regulacione stanice za gasUputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom

Puštanje gasa u instalaciju: Nakon izvršenog ispitivanja, ako su svi uslovi ispunjeni instalacija se može pustiti u pogon. Pri puštanju instalacije u rad, treba uvođenje gasa izvršiti tako da se spreči stvaranje eksplozivne smeše gas-vazduh. To se može postići ili ubacivanjem inertnog gasa na ulazu u GMRS, koji će služiti kao odeljivač gasa i vazduha, ili gas puštati u

instalaciju što manjom brzinom (laganim itvaranjem ventila) da se, što je moguće više smanji mogućnost stvaranja eksplozivne smeše u kontaktnoj zoni gasa i vazduha.

Na izlaznom kolektoru i odušnim ventilima vrši se ispuštanje gasa iz instalacije. Pri ispuštanju, kontroliše se sadržaj gasa u izlazećem vazduhu pomoću analizatora smeše gas-vazduh (detektora gasa). Kada se detektorom utvrdi da je u izlazećoj smeši sadržaj vazduha minimalan, zatvaraju se izduvni ventili. Na taj način instalacija je ispunjena gasom.

Puštanje u rad:

Puštanje u rad regulacione linije: Pre puštanja gasa u regulacionu liniju, proveriti da li su otvoreni ventili (poz. 7) na impulsnim vodovima od blok ventila sigurnosti (poz. 5) i regulatora pritiska (poz. 6). Lagano, i ne potpuno, otvoriti ventil (poz. 1). Ovo je veoma važno za pravilno funkcionisanje blok-ventila sigurnosti i regulatora pritiska. Šema instalacije data je na sl.8.

Ako je sve u redu, manometar (poz. 8) iza regulatora pritiska, treba da pokazuje pritisak od 4 bar. Otvaranjem ventila (poz. 10) iza protivpovratne klapne (poz. 9), gas dospeva u kolektor ispred mernih linija.

Napomena: Na ovaj način izvršiti puštanje u rad regulacione linije I i regulacione linije II. Regulaciona linija III je rezervna linija i pušta se na isti način po potrebi.

Puštanje u rad merne linije: Merna linija pušta se u rad otvaranjem ventila (poz. 15) ispred merila protoka (poz. 16) i ventila (poz. 17) iza njega. Zatim se otvaraju ventili (poz. 18) ispred i (poz. 20) iza ograničavača protoka (poz. 19) i na taj način je gas pušten u gradsku mrežu koja se nalazi iza GMRS.

Napomena: Na ovaj način izvršiti puštanje u rad i merne linije II.U toku eksploatacije, potrebno je redovno kontrolisati zaprljanost filtera (poz. 2).

Kontrola zaprljanosti filtera (poz. 2) vrši se diferencijalnim manometrom (poz. 3). Očitavanjem vrednosti pritiska na njemu može se ustanoviti stepen zaprljanosti filtera. Kada vrednost pada pritiska kroz filter dostigne 1 bar, treba promeniti ili očistiti uložak filtera. Pre vršenja čišćenja ili promene uloška filtera, treba zatvoriti ventile (poz. 1) i (poz. 10) i gas pustiti preko rezervne linije. Čišćenje uloška filtera dozvoljeno je samo vršiti na otvorenom prostoru, i što je moguće dalje od izvora paljenja. Ispuštanje kondezata iz filtera vrši se pomoću ventila (poz. 11), (poz. 12), (poz.14) i cevi (poz. 13), koja se nalazi izvan zgrade GMRS.

Otvaranjem ventila (poz.11), a zatim ventila (poz. 12), kondezat, zajedno sa izvesnom količinom gasa, ulazi spiralno u cev (poz. 21), koja je na vrhu perforirana. Gas, koji je lakši, izlazi kroz otvore na vrhu cevi a kondezat ostaje na dnu. Otvaranjem ventila (poz. 14) vrši se ispuštanje kondezata (koji nije više pod pritiskom) u za to unapred pripremljenu posudu.

Puštanje u rad kotlarnice: Napomena: Ovo uputstvo ne obuhvata puštanje u rad kotlova, jer je to obaveza isporučioca kotlova, koji će dati uputstvo za rukovanje i održavanje njegove opreme.

Pre puštanja u rad kotlarnice potrebno je instalaciju za toplu vodu (kotlovi, dogrejači gasa, toplovodi sa pumpama) napuniti vodom. Prilikom punjenja instalacije vodom voditi računa o tome da ne ostane vazduh u instalaciji. Zato tokom punjenja treba otvoriti odzračne ventile na toplovodima (poz. 37), i na kotlovima ako postoje.

Puštanje gasa do slavina (poz. 28) ispred gasne rampe gorionika kotla vrši se na sledeći način:

Prvo treba otvoriti ventil (poz. 21 ili 22) na kolektoru GMRS, (u zavisnosti koja je merna linija u funkciji), a zatim lagano, na radnoj liniji redukcione podstanice za kotlarnicu, otvarati ventil (poz. 23) ispred filtera (poz. 24) i regulatora pritiska (poz. 25) i ventil (poz. 26) iza regulatora. Pritom kontrolisati stanje pritiska iza regulatora na manometru (poz. 27). Otvaranjem slavina (poz. 28) gas se propušta do gorionika kotlova.

Za dalje puštanje u rad gasne rampe gorionika kotlova koristiti uputstvo dato od strane proizvođača kotlova !

Uputstvo za prekid rada: Prekid rada linije I: Zatvoriti slavine (poz. 10), (poz. 1) i protivpožarnu slavinu u šahtu ispred GMRS, a potom prekontrolisati pritisak na manometru (poz. 8).

Prekid rada linije II: Postupiti po istom postupku kao i za liniju I.

Uputstvo u slučaju požara: U slučaju požara, iz bilo kog razloga, u stanici, kod potrošača ili u neposrednoj blizini stanice, ZATVORITI DOVOD GASA u protivpožarnom šahtu ispred GMRS.

/////////////////////////////////////////////////////////

X. PODSTANICA TOPLOVODNOG GREJANJA

PROJEKTNI ZADATAK 10

Projektovati podstanicu za toplovodno grejanje proizvodnog pogona. Pogon se greje

pomoću radijatora i kalorifera. Na liniji radijatora potrebno je obezbediti toplotnu snagu: Q1 =

350 kW, a na liniji kalorifera Q2 = 100 kW.

Kao energent koristi se vodena para pritiska p = 4 bar.

Potrebno je:

- Izvršiti proračun i izbor opreme za podstanicu toplovodnog grejanja,

- Nacrtati šemu postrojenja podstanice sa regulacionim krugovima,

- Dati specifikaciju opreme za podstanicu toplovodnog grejanja.

PRORAČUN I IZBOR OPREME ZA PODSTANICU TOPLOVODNOG GREJANJA

Izbor izmenjivača toplote:

Na osnovu potrebne toplotne snage za: - liniju radijatora Q1 = 350 kW

- liniju kalolifera Q2 = 100 kW

Ukupna toplotna snaga je:

Q = Q1 + Q2 = 450 kW

Usvaja se standardni cevni izmenjivač toplote para - voda, toplotne snage Q=450 kW, pritisak vodene pare p = 4 bar, zagrevne površine Ai = 4 m2.

Izbor cirkulacione pumpe za radijatorsko grejanje:

Protok vode:

G1 = 15000 kg/h

Usvaja se cirkulaciona pumpa za vodu sledećih karakteristika:

V1 = 16,5 m3/h, p = 0,5 bar

Izbor cirkulacione pumpe za kalorifersko grejanje:

Protok vode:

G2 = 4285 kg/h

Usvaja se cirkulaciona pumpa za vodu sledećih karakteristika:

V2 = 5,5 m3/h, p = 0,5 bar

Dimenzionisanje ekspanzione posude:

V = 630 l

Usvaja se zatvorena ekspaziona posuda zapremine V = 650 l, sa sigurnosnim ventilim DN40 NP6.

Proračun cevovoda za paru:

Priključni cevovod od razdelnika p = 4 bar do izmenjivača toplote.

Prečnik cevovoda:

d = 0,064 m.

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije NV65, gde je:

- protok vodene pare,

w = 30 m/s - brzina strujanja vodene pare, = 2,16 kg/m3 - gustina vodene pare pri p = 4 bar.r = 2133 kJ/kg - toplota isparavanja

Slika 10-1. - Šema postrojenja podstanice toplovodnog grejanja

SPECIFIKACIJA OPREME ZA PODSTANICU TOPLOVODNOG GREJANJA

Poz. Naziv Jed. mere

Količina

1 2 3 4Cevovod za dovod vodene pare p=4 bar, nazivnog

1.

prečnika NV65, materijal izrade Č.1214- Regulacioni ventil za paru, sa elektromotornim pogonom, DN32, NP16, p = 4 bar, G = 760 kg/h (KVS = 16)- Ravni zaporni ventil za paru DN65, NP16- Odvajač nečistoće DN65, NP16- Termometar u mesinganoj čauri 0 – 300oC- Manometar opsega 0 – 10 bar

m

kom.kom.kom.kom.kom.

10

14111

2

Izmenjivač toplote para-voda, toplotne snage Q = 450 kW, pritisak pare p = 4 bar, zagrevne površine Ai = 4 m2,- Ravni zaporni ventil DN40, NP6- Kondezni lonac DN40, NP6 - Cevovod za kondezat NV40

kom.kom.kom.

m

13124

3Zatvorena ekspanziona posuda, zapremine V = 650 l, sa odgovarajućim priključcima i sigurnosnim ventilom DN40 NP6. kom. 1

4.

Razdelnik tople vode, 160 x 1800 mm sa 6 priključaka. - Ravni zaporni ventil DN100, NP6 - Ravni zaporni ventil DN65, NP6- Ravni zaporni ventil DN50, NP6- Cirkulaciona pumpa V1 = 5,5 m3/h, p = 0,50 bar- Cirkulaciona pumpa V2 = 16,5 m3/h, p = 0,50 bar- Termometar u mesinganoj čauri opsega 0-120oC- Ravni zaporni ventil DN15, NP6

kom.kom.kom.komkom.kom.kom.kom.

11542242

5.

Sabirnik tople vode sa 160 x 1250 mm sa 5 priključaka - Ravni zaporni ventil DN65, NP6- Ravni zaporni ventil DN50, NP6- Hvatač nečistoće DN65, NP6- Hvatač nečistoće DN50, NP6

kom.kom.kom.kom.kom.

12211

1 2 3 4- Ravni zaporni ventil DN100, NP6- Odzračni sud (O.S) 160 x 1250 mm, sa produžetkom cevovoda 18 , dužine 2 m i ventilom DN10, komplet.

kom.

kom.

1

26. Cevovodi prema JUS C.B5.122

- Čelične bešavne cevi Č.1212, nazivnog prečnika:

7.

NV40NV50NV65NV100- Pomoćni materijal potreban za montažu (hamburški lukovi, šelne, oobujmice, materijal za zavarivanje, skele za montažu) uzima se 80 % od predhodne stavke.- Čišćenje i bojenje cevovoda pre izolacije sa zaštitnom bojom dva premaza.- Izolacija cevovoda, izmenjivača toplote, ekspanzione posude, rezervoara za kondezat, razdelnika i sabirnika, mineralnom vunom debljine 40 mm i oblaganje Al limom debljine 1 mm- Probni rad instalacije sa regulisanjem opreme prema radnim uslovima.

Automatika: - Mikroprocesorski upravljački uređaj MR5005, Feniks ili sličan. - Trokraki regulacioni ventil sa elektromotornim pogonom DN32 (KVS = 16). - Granični cevni termostat CTG – 2.- Mikroprocesorski upravljački uređaj MR5023, Feniks ili sličan.- Prostorijski temperaturni senzor PTS – 1/ Pt.- Cevni temperaturni senzor CTS - 1.

mmmm

m

m2

kom.

kom.kom.

kom.kom.kom.

18152614

73

60

1

11

112

……………………………………………….

XII. KOMPRESORSKO POSTOJENJE

Projektni zadatak 12

U jednom pogonu nalaze se kompresori (radni i rezervni) kapaciteta po 1000 mn3/h,

natpritiska 10 bar. Temperatura vazduha u prostoriji je 20°C. Na izlazu iz kompresora vazduh je temperature 70°C, a zatim se uvodi u rezervoar komprimovanog vazduha (pufer) u kome se ohladi do 40°C. Kompresori se isključuju kada se postigne 10.1 bar, a uključuju na 6.1 bar

natpritiska u rezervoaru. Od rezervoara do razdelnika, preko reducir-ventila snabdevaju se potrošači. Reducir-ventil redukuje pritisak vazduha sa 10 na 3 bar, odnosno 6 na 3 bar natpritiska [11]. Potrošač A koji se nalazi na 50 m od razdelnika uzima 60% vazduha (lokalni otpori su 1 = 12), a potrošač B se nalazi na 120m (lokalni otpori su 2 = 25 ) i uzima 40% vazduha. Smatrati da su cevi položene u jednoj ravni, a koeficijent trenja u cevima je 0,045.

Potrebno je:

a) nacrtati šemu postrojenja sa naznačenim regulacionim krugovima i mernim instrumentima;

b) dimenzionisati cevi za vazduh od kompresora do potrošača tako da se kod potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar. Ukoliko to nije moguće, ili cevi budu predimenzionisane, predložiti drugo rešenje;

c) odrediti snagu motora za kompresore, ako je stepen korisnosti kompresora 0,65.

Proračun cevovoda, pada pritiska i snage kompresora:

b) l. Prečnik cevi na deonici od kompresora do rezervoara

Zapreminski protok:

,

gde su: - kapacitet kompresora pri normalnim uslovima

Slika 12.1 - Šema kompresorskog postrojenja

(p0=1.013 bar, T0 = 273 K).Napomena: p0 =1,013 bar, ali se u inženjerskim proračunima obično uzima da je

p01,0 bar, pa zbog toga računamop1 = p0 + pn =1,0 + 10,0 = 11,0 bar – pritisak kompresora, T1 = 70 +273 = 343K – temperatura vazduha na izlazu iz kompresora

Prečnik cevovoda:

,

gde je;w = 20 m/s – preporučena brzina strujanja u potisnom cevovodu za mali klipni

kompresor.Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN50 (57x2,9mm). Unutrašnji prečnik cevi iznosi:du1 = 57 – 2 x 2,9 = 51,2 mm, a stvarna brzina strujanja vazduha u potisnom cevovodu iznosi:

.

2. Prečnik cevi na deonici od rezervoara do reducir-ventila

Zapreminski protok:

,

gde su:

- kapacitet kompresora pri normalnim uslovima

p1 = p0 + pn =1.0 + 10.0 = 11.0bar – pritisak, T1 = 40 +273 = 313K – temperatura vazduha na izlazu iz rezervoara.

Napomena: Za dimenzionisanje cevovoda uzima se maksimalna vrednost pritiska. Prečnik cevovoda:

,

gde je;w = 20 m/s – preporučena brzina strujanja u potisnom cevovodu za mali klipni

kompresor.Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN50 (57 x 2,9mm). Unutrašnji prečnik cevi iznosi:du1 =57 – 2 x 2,9 = 51,2 mm, a stvarna brzina strujanja vazduha u potisnom cevovodu iznosi:

.

3. Prečnik cevovoda na deonici od reducir-ventila do razdelnika komprimovanog vazduha

Zapreminski protok:

,

gde su:

- kapacitet kompresora pri normalnim uslovima p1 =

1.0 + 3,0 = 4,0 bar – pritisak, T1 = 40 +273 = 313 K – temperatura vazduha na izlazu iz rezervoara.

Prečnik cevovoda:

,

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN80 (88,9 x 3,2 mm).Unutrašnji prečnik cevi iznosi:d3 =88,9 – 2 x 3,2= 82,5 mm,a stvarna brzina strujanja vazduha u potisnom cevovodu iznosi:

4. Prečnici cevovoda od razdelnika komprimovanog vazduha do potrošača

Gustina vazduha pri pritisku p = 4.0bar i T = 40 + 273 =313K iznosi:

,

gde je;Rg = 287 J/kgK – gasna konstanta za vazduh

Potrošač A

U zadatku se traži da se kod potrošača ostvari minimalni natpritisak p=2,5 bar, pa je pA

=1,0 + 2,5 = 3,5 bar.Zapreminski protok vazduha za potrošač A:

.

Prečnik cevovoda:

,

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN65 (76,1 x 2,9 mm).

Unutrašnji prečnik cevi iznosi :duA=76.1 – 2 x 2.9 = 70.3 mm, a stvarna brzina strujanja:

.

Potrošač B

Zapreminski protok vazduha za potrošač B:

.

Prečnik cevovoda:

,

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN50 (57 x 2,9 mm).Unutrašnji prečnik cevi iznosi:duB=57 – 2 x 2,9 = 51,2 mm, a stvarna brzina strujanja je:

.

5. Padovi pritiska u cevovodima

Potrošač A

Pad pritiska u cevovodu:

,

pA = 14813 Pa 0,15 bar,gde su:

= 0.045 – koeficijent trenja u cevovodu,LA= 50 m – dužina cevovoda,dA= 70.3 mm – unutrašnji prečnik cevovoda,= 12 – lokalni otpori.

pA,krajnje= 4 – 0,15 = 3,85 bar > 3,5 bar – zadovoljen je uslov postavljen u zadatku, da se kod potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar.

Potrošač B


,

pB = 69383 Pa 0,7 bar,

pB,krajnje = 4 – 0,7 = 3,3 bar < 3,5 bar – nije zadovoljen uslov postavljen u zadatku, da se kod potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar. Zato se uzima prva veća standardna vrednost cevi.

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN65 (76,1 x 2,9 mm).Unutrašnji prečnik cevi iznosi :duB= 76,1 – 2 x 2,9= 70,3 mm , a stvarna brzina strujanja je:

.


,

pB = 15232 Pa 0,15 bar,

pB,krajnje= 4 – 0,15 = 3,85 bar > 3,5 bar – što zadovoljava uslov postavljen u

zadatku.

c) Određivanje snage motora za kompresore

Gustina vazduha za p = 11.0 bar i T = 70 + 273 = 343 K iznosi:

.

Maseni protok vazduha:

.

Napor kompresora iznosi:

.

Snaga motora za kompresore:

gde je =0,65 – stepen korisnosti kompresora.Usvaja se standardna snaga elektro-motora P= 55 kW………………………………………………………………………………………….

1. СТАБИЛНИ ВИЈЧАНИ (ЗАВОЈНИ) КОМПРЕСОР

1. Водећи вијак2. Вођени вијак3. Кућиште4. Ваљкасти лежај5. Куглични лежај6. Конични лежај7. Носач лежаја8. Осовински заптивач9. Лабиринтни прстен10. Зупчасти пар

мултипликатора11. Кућиште

мултипликатора12. Предњи поклопац13. Задњи поклопац

ТИП КОМПРЕСОРА

ПОДРУЧЈЕ КАПАЦИТЕТА M3/MIN*

СНАГА НА ВРАТИЛУ КОМПРЕСОРА KW*

РАДНИ БР. ОБРТАЈА ПОГОНСКОГ ВИЈКА MIN-1

TD53M, TD53R 0,6-3,6 3,6-25,9 2523-12615

TD75M, TD75R, TD75MP 1,1-7,2 6,1-50,7 1783-8913

TD95M, TD95R, TD95MP 1,7-11,6 10,2-78,0 1407-7037

TD132M, TD132R, TD132D 3,3-22,4 18,8-139,7 1013-5065

TD190M, TD190D 6,9-46,5 38,4-285,1 704-3519

9. СТАБИЛНИ КОМПРЕСОРСКИ АГРЕГАТ ХЛАЂЕН ВАЗДУХОМТ

ИП

АГР

ЕГА

ТА

Кап

ацит

ет m

3 /min

Мак

сим

ални

рад

ни

Мас

а c

ca k

g

УГРАЂЕНИ КОМПРЕСОР ЕЛ. МОТОР

L M

M

A M

M

H M

M

ПО

ТРО

ШЊ

А У

ЉА

C

CA

L/8

H

ОЗН

АК

А

БР.

И

ПРЕ

ЧН

ИК

Ц

ИЛ

ИН

ДРА

ХО

Д К

ЛИ

ПА

M

M

КО

Л. У

ЉА

C

CA

L

СН

АГА

НА

В

РАТ

ИЛ

У K

W

СН

АГА

K

W

БРО

Ј О

БРТ

АЈА

M

IN-1

Е1МК-2034 Р

3 10

1050

MK

-203

0

2X150 1x125

110 10 24 30

1000

1620

1230

1190

0,35

Е1МК-2044 Р

4,25 10

1100

MK

-204

0

2X175 1x150

110 10 30 37

1000

1660

1230

1190

0,40

Е1МК-2064 Р

6 10

1400

MK

-206

0

2X210 1x175

110 15 45 55

1000

1880

1320

1225

0,50

VEŽBE

Rade se odabrani zadaci iz Literature i Zbirke zadataka [6, 7, 8, 9, 10],(u lit. i zbirkama zadataka na kraju u prilogu, nalaze se tabele i dijagrami, kao i podaci za izbor standardne opreme, u Lit. [16]str.83-84 – podaci za izbor stabilnih klipnih i vijčanih kompresora. Lit. [1]str.125-175 – standardna mašinsko-tehnološka oprema itd. ……….Na vežbama se rade odabrani zadaci iz sledećih Zbirki : -Tolmač, D. : Proizvodno procesni sistemi – Zbirka rešenih zadataka,-Tolmač, D. : Mašine i Uređaji – Rešeni zadaci: ( rade se odabrani zadaci iz...Razmenjivača toplote),

U knjizi (Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema – proizvodni sistemi), su dati podaci za izbor standardnih pumpi, cevovodi razmenjivači toplote i dr.)

Na vežbama se takođe rade odabrani zadaci iz Zbirke:-Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni Sitemi - Zbirka rešenih zadataka, (iz ove zbirke rade se odabrani zadaci iz.....pumpe i cevovodi, naftovodi, gasovodi, parovodi).

PROJEKTNI ZADATAK – Sastoji se u izradi projekta npr. (Projekat GMGS, Projekat kompresorske stanice, Projekat pumpne stanice, Projekat podstanice toplovodnog grejanja).......................Ova četiri projekta se razrađuju na predavanjima, a nastavnik po izboru podeli studentima jedan od ova četiri (npr. ako grupa ima 12 studenata: rade se svi projekti, od jednog projekta daju se tri projekta sa različitim podacima jednoj grupi i tako redom...............................................

ISPIT: pismeni + usmeni.Uslov za izlazak na ispit... urađen i odbranjen projektni zadatak.

LITERATURA:

[1] Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema – proizvodni sistemi, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.[2] Bogner, M.: Projektovanje termotehničkih i procesnih sistema, SMEITS, Beograd, 2007.[3] Tolmač, D. : Mašine i Aparati, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.[4] Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj., Blagojević, Z. : Teorija projektovanja sistema – Projektovanje, Investicije, Reinženjering, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2007.fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.[5] Tolmač, D. : Uvod u Teoriju Sušenja sa Primerima iz Prakse – procesna postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2007.[6] Prvulović, S., Tolmač, D. et al. : Racionalno korišćenje otpadne toplote u procesnoj industriji u cilju održivog razvoja, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad, projekat br. 114-451-3888/2013-03.

[7] Tolmač, D. : Mašine i Uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2006.[8] Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni Sitemi - Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012. [9] Tolmač, D. : Proizvodno procesni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2006.[10] Bogner, M., Petrović, A. : Konstrukcija i proračun procesnih aparata, Mašinski fakultet, Beograd, 1991.[11] Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.[12] Prvulović, S., Tolmač, D., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2014. [13] Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005.[14] Bogner, M., Isailović, M. : Prirodni gas, Eta, Beograd, 2005.[15] Bogner, M. : Propan i Butan, Eta, Beograd, 2008. [16] Tolmač, D., Radovanović, Lj. : Sistemi hidrauličnih i pneumatskih mašina, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007.[17] Bogner, M., Stanojević, M. : O Vodama, Eta, Beograd, 2006.[18] Bogner, M. : Kompresorska Postrojenja, Eta, Beograd, 2008..........................................................

U narednim str. data su četiri projektna zadatka, sa različitim podacima:

1.Glavna merno regulacione stanise za gas (GMRS),2. Podstanica toplovodnog grejanja3. Kompresorska stanica4. Pumpna stanica

PROCESNA POSTROJENJA

PROJEKTNI ZADATAK

Izraditi mašinski projekat postrojenja: Glavne merno regulacione stanise za gas (GMRS), sledećih karakteristika:

- maksimalna časovna potrošnja je 35000 Sm3/h ...(23000, 25000, 28000, 30000, 33000, 35000, 38000, 40000)- minimalna časovna porošnja je …3500 Sm3/h ......(2300, 2500, 2800, 3000, 3300, 3500, 3800, 4000)- maksimalni ulazni pritisak je …………….50 bar- minimalni ulazni pritisak je ………………12 barizlazni pritisak je …………………………..4 bar.

Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnički opis2. Proračun opreme i cevne armature3. Šema glavne merno regulacione stanice za gas4. Specifikacija opreme5. Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom6. Tehnički uslovi izgradnje merno-regulacionih stanica za gas.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.2. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2008.3. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja Sistema – projektovanje, investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007. 4. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.5. Tolmač, D. : Mašine i uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2006.6. Tolmač, D., Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2014.7. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012.8.Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. : Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005.

Kandidat: Predmetni nastavnik

………………………………………… Prof. dr Slavica Prvulović


PROJEKTNI ZADATAK

Izraditi projekat postrojenja: podstanice toplovodnog grejanja, koja služi za zagrevanje proizvodnog pogona, sledećih karakteristika: Proizvodni pogon se greje pomoću radijatora i kalorifera,

- toplotna snaga na liniji radijatora iznosi Q1=350 kW,....... (450, 550, 650, 750, 850, 950, 1000, 1100, 1200) kW, a na liniji kalorifera iznosi ........................Q2=100 kW, .......(150, 200, 250, 300, 350, 400, 450, 500, 550) kW.- kao energent koristi se vodena para pritiska p= 4 bar.


1. Tehnički opis2. Proračun i izbor opreme za podstanicu toplovodnog grejanja3. Šema postrojenja podstanice toplovodnog grejanja4. Specifikacija mašinsko-tehnološke opreme za podstanicu5. Energetske potrebe 6. Tehnički uslovi za instalacije centralnog grejanja7. Grafička dokumentacija.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.2. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2008.3. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja Sistema – projektovanje, investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007. 4. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.5.Tolmač, D. : Mašine i Uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2006.6. Tolmač, D., Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2014.7. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012.




PROJEKTNI ZADATAK

Izraditi projekat kompresorske stanice. U jednom pogonu nalaze se kompresori (radni i rezervni), kapaciteta po 1000 mn

3/h, …(700, 800, 900, 1250, 1500, 1750, 2000, 2250) m3/h,natpritiska 10 bar. Temperatura vazduha u prostoriji je 20°C. Na izlazu iz kompresora vazduh je temperature 70°C, a zatim se uvodi u rezervoar komprimovanog vazduha u kome se ohladi do 40°C. Kompresori se isključuju kada se postigne 10.1 bar, a uključuju na 6.1 bar, natpritiska u rezervoaru. Od rezervoara do razdelnika, preko reducir-ventila snabdevaju se potrošači. Reducir-ventil redukuje pritisak vazduha sa (10 na 3) bar, odnosno (6 na 3) bar, natpritiska. Potrošač A koji se nalazi na 50 m,…(20, 25, 30, 35, 40, 45) m, od razdelnika uzima 60% vazduha (lokalni otpori su 1 = 12), a potrošač B se nalazi na 120 m, …(70, 75, 80, 90, 100, 110) m, (lokalni otpori su 2 = 25 ) i uzima 40% vazduha. Smatrati da su cevi položene u jednoj ravni, a koeficijent trenja u cevima je λ = 0,045. Stepen korisnosti kompresora je η = 0,65Dimenzionisati cevi za vazduh od kompresora do potrošača tako da se kod potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar. Ukoliko to nije moguće, ili cevi budu predimenzionisane, predložiti drugo rešenje.


1. Tehnički opis2. Proračun cevovoda, pada pritiska i snage kompresora, izvršiti izbor kompresora3. Šema postrojenja sa naznačenim regulacionim krugovima i mernim instrumentima4. Specifikacija mašinsko-tehnološke opreme5. Energetske potrebe 6. Tehnički uslovi za instalacije razvoda komprimovanog vazduha7. Grafička dokumentacija.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.2. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2008.3. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja Sistema – projektovanje, investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007. 4. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.5. Tolmač, D. : Mašine i uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2006.6. Tolmač, D. Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2014.7. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012.8.Bogner, M. : Kompresorska Postrojenja, Eta, Beograd, 2008.




PROJEKTNI ZADATAK

Uraditi projekat postrojenja pumpne stanice za industrijsku vodu, kapaciteta V= 28 m3/h,.....(5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40) m3/h.


1. Tehnološko-tehnički opis2. Tehnološka šema pumpne stanice, opis regulacije rada pumpi3. Dimenzionisanje cevovoda 4. Određivanje pada pritiska i snage pumpe i izbor pumpe5. Proračun rezervoara hidrofora6. Specifikacija mašinsko-tehnološke opreme 7. Tehnički uslovi za opšte cevovodne instalacije.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.

2. Tolmač, D. : Mašine i aparati , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.3. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M.

Pupin", Zrenjanin.2008.4. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja

Sistema – projektovanje, investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007.

5. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.6. Tolmač, D. : Mašine i uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin,

2006.7. Tolmač, D. Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M.

Pupin", Zrenjanin.2014.8. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički

fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012.



procesna postrojenja gmrs, pumpne... · web viewna hidroforu se nalaze dva priključka dn100 za...

Documents