1

Karakteristike i poloaj zemalja u razvoju Nerazvijene zemlje (zemlje tzv. treeg sveta), ili prema terminologiji Ujedinjenih nacija zemlje

u razvoju, predstavljaju veliku grupu zemalja sa niskim ili srednjim nacionalnim dohotkom po

stanovniku, relativno nerazvijenom privrednom strukturom i relativno malim ueem u svetskoj

proizvodnji i trgovini. Njihov izvoz ine uglavnom proizvodi nie tehnologije i nieg stepena

obrade, kao i relativno mali broj izvoznih proizvoda.

Ipak, treba imati u vidu da se radi o izrazito heterogenoj grupi zemalja, koje se i same meusobno razlikuju u velikoj meri prema ekonomskim karakteristikama, pa ne postoji jedinstven stav o tome koje sve zemlje ine ovu grupu. Treba imati u vidu i to da zemlje prelaze iz jedne u drugu kategoriju zemalja u skladu sa dostignutim stepenom razvoja, pa se neke bive zemlje u razvoju sada svrstavaju u grupu razvijenih zemalja. Takav je, na primer, sluaj sa etiri Azijska tigra (Hong Kongom, Singapurom, Junom Korejom i Tajvanom). Za zemlje koje po svojim karakteristikama vie ne spadaju u zemlje u razvoju, ali jo uvek ne mogu biti okarakterisane ni kao razvijene, koristi se naziv novoindustrijalizovane zemlje. Njihove zajednike osobine su: srednji nivo BDP per capita, relativno visoke stope privrednog rasta, ubrzani razvoj industrije u poslednjim decenijama zasnovan na jakoj izvoznoj orijentaciji i velikom prilivu stranog kapitala, znaajno smanjenje udela poljoprivrede u privrednoj strukturi... U ovu grupu sada spadaju zemlje kao to su: Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Juna Afrika, Turska itd. Prema nekim klasifikacijama, u grupu zemalja u razvoju spadaju i zemlje u tranziciji, tj. zemlje koje poevi od 1990-ih transformiu svoj ekonomski sistem iz centralno planskog u trino kapitalistiki, mada se najuspenije od njih (kao to su: Poljska, eka, Slovaka, Maarska i Slovenija) ve smatraju razvijenim zemljama. Ostale evropske zemlje u tranziciji su: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Estonijua, Letonija, Litvanija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Srbija, Makedonija, Albanija, Moldavija. Posebnu grupu unutar grupe zemalja u razvoju ine tzv. najnerazvijenije ili najmanje razvijene ekonomije. Najvei broj ovih zemalja pripada Subsaharskom regionu, ali ih ima i u Aziji. To su zemlje koje iz razliitih istorijskih okolnosti nisu uspele da pokrenu svoj ekonomski razvoj i ije je uee u svetskoj privredi i trgovini, ako i tokovima kapitala zanemarljivo. Osnovne ekonomske karakteristike su: jako nizak nivo BDP po stanovniku (esto ispod 500 dolara), visok nivo siromatva, visok udeo poljoprivrede u privredi i zaposlenosti, nerazvijena industrija (zasnovana uglavnom na korienju raspoloivih prirodnih resursa), spoljnotrgovinska zatvorenost... Posebnu podgrupu zemalja u razvoju ine zemlje izvoznice nafte: Venecuela, Ekvador, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati... Ove zemlje su lanice grupe OPEC (Organisation of Petroleum Exporting Countries), koju ini jo nekoliko zemalja u razvoju, a koje zajedno imaju oko 80% svetskih naftnih rezervi i proizvode oko 50% sirove nafte u svetu. Zbog zasnovanosti njihovih privreda na proizvodnji i izvozu ovog stratekog proizvoda, njihov ekonomski poloaj u svetskoj privredi se esto razlikuje od ostalih zemalja u razvoju, a podloan je fluktuacijama u koliini i ceni nafte na svetskom tritu. Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD). Deklaracija o uspostavljaju

novog meunarodnog ekonomskog poretka Poetak organizovane zajednike akcije zemalja u razvoju usmerene ka unapreenju njihove ekonomske pozicije u svetu se vezuje za ezdesete godine prolog veka. Prvo zasedanje UNCTAD

A-PDF WORD TO PDF DEMO: Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

http://www.a-pdf.com/?wp-demo

2

je odrano 1964. godine u enevi, a od tada se ta konferencija pod okriljem Ujedinjenih nacija odrava svake 4 godine. UNCTAD razmatra pitanja od znaaja za ekonomski razvoj zemalja u razvoju, kao to su: trgovina primarnim proizvodima, poloaj nerazvijenih zemalja u svetskoj trgovini, mogunost diversifikacije privredne i izvozne strukture, priliv kapitala u zemlje u razvoju, transfer tehnologije iz razvijenih zemalja, uloga i ponaanje transnacionalnih kompanija u privredana zemalja u ravoju, problem spoljnog duga i sl. lanice UNCTAD nisu samo zemlje u razvoju, ve i sve razvijene zemlje, pa UNCTAD predstavlja mesto gde skoro sve zemlje sveta zajedniki rade na reavanju ekonomskih problema nerazvijenih zemalja. Ipak, dosadanji rezultati UNCTAD su relativno skromni, njegove odluke su neobavezujue, a veina zemalja u razvoju se i dalje suoava sa svim navedenim problemima. Na inicijativu UNCTAD, Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 1974. godine usvojila Deklaraciju o uspostavljanju novog meunarodnom ekonomskog poretka, koja sadri irok spektar mera i predloga kojima se moe unaprediti poloaj zemalja u razvoju u svetskoj privredi. Osnovni principi novog poretka su: sloboda zemalja da same opredeljuju ekonomski i drutveni sistem, pun suverenitet drave nad njenim prirodnim bogatstvima, regulisanje i kontrola delovanja multinacionalnih kompanija, vei priliv kapitala u zemlje u razvoju pod povoljnijim uslovima, preferencijalni tretman izvoza nerazvijenih zemalja, podsticanje transfera tehnologije iz razvijenih zemalja, praviniji odnos cena sirovina i primarnih proizvoda na svetskom tritu. Ipak, treba imati u vidu da je vrednost Deklaracije vie politike i retorike, nego praktine prirode, pa ni njeno usvajanje u UN nije znaajnije doprinelo poboljanju ekonomskog poloaja zemalja u razvoju. Spoljna zaduenost Problem spoljne zaduenosti spada u jedan od osnovnih problema zemalja u razvoju. Veliki rast zaduenosti ovih zemalja se vezuje za sedamdesete i poetak osamdesetih godina XX veka. Niz nepovoljnih tendencija se tada odrazio na drastian rast duga: rast cene nafte (naftni okovi 1973. i 1979. godine), pad cena sirovina na svetskom tritu, poveanje kamatnih stopa u svetu itd. Meutim, problem visoke zaduenosti je pre svega rezultat unutranjih razloga: neodgovorne ekonomske politike zemalja dunika, troenja pozajmljenog kapitala za tekuu potronju (a ne za investicije), neuspeha u razvoju privrede i izvoznog sektora i sl. Od eskternih razloga (za koje nisu odgovorne nerazvijene zemlje) treba pomenuti protekcionizam razvijenih zemalja u oblastima primarne proizvodnje u kojima komparativne prednosti imaju zemlje u razvoju, kao i relativno neodgovorno odobravanje zajmova od strane investitora iz razvijenih zemalja koji nisu vodili dovoljno rauna o kreditnoj sposobosti dunika. Poetkom 1980-ih jedan broj zemalja dospeva u situaciju da nije u mogunosti da izmiruje narasle obaveze po svom dugu, pa proglaava moratorijum (prekidanje izvravanja spoljnofinansijskih obaveza), kao to je bio sluaj sa: Poljskom, Meksikom, Brazilom ... Tako je poela meunarodna dunika kriza, ije su posledice osetile ne samo zemlje u razvoju (zbog prekida priliva stranog kapitala kojim se finansirao ekonomski razvoj i deficit tekueg bilansa), ve i razvijene zemlje (zbog problema u kome su se nali poverioci zbog nemogunosti naplate svojih potraivanja). Reenje meunarodne dunike krize pronaeno je kroz refinansiranje starog duga novim zaduivanjem i otpis dela spoljnog duga zemljama u razvoju, uz naglaavanje potrebe breg ekonomskog rasta kojim bi se poveala kreditna sposobnost nerazvijenih zemalja.

3

Pri analizi stepena zaduenosti nije bitan samo apsolutni iznos duga, ve i sledei pokazatelji koji

ukazuju na nivo zaduenosti i sposobnost zemlje da izmiruje svoje obaveze po spoljnom dugu: - odnos spoljnog duga i BDP, - odnos spoljnog duga i vrednosti godinjeg izvoza, - odnos godinjih obaveza po spoljnom dugu (vrednost godinjih anuiteta) i vrednosti

godinjeg izvoza. Iako ne postoje jedinstvene vrednosti navedenih indikatora po kojima bi se ocenjivao stepen zaduenosti zemlje, prema Svetskoj banci zemlja je visoko zaduena ako je: odnos spoljnog duga i BDP iznad 80% i/ili odnos spoljnog duga i godinjeg izvoza iznad 220%. Takoe, odnos godinjih obaveza po dugu i godinjeg izvoza ne bi trebalo da bude vei od 25-30%.