principi javne uprave - sigma · evropska komisija (ek) je istakla šest ključnih pitanja reforme...

Izdanje 2017. godine

Creating Change TogetherA joint initiative of the OECD and the EU,

principally �nanced by the EU

Uprave

PrincipiJavne

Odobrila za štampu Karen Hil, rukovodilac Programa SIGMA. Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije (EU). Njega ne treba smatrati dokumentom koji predstavlja zvanična stanovišta EU, organizacije OECD ili njenih zemalja članica, kao ni partnera koji učestvuju u Programu SIGMA. Mišljenja koja su ovde izneta, kao i argumenti koji su upotrebljeni, pripadaju autorima.Ovim dokumentom, kao ni korišćenim mapama ne dovodi se u pitanje status ili suverenitet bilo koje teritorije, povlačenje međunarodnih granica, kao ni naziv bilo koje teritorije, grada ili područja.

© OECD 2017 – Korišćenje ovog materijala, u digitalnom ili štampanom obliku, regulisano je Uslovima korišćenja koji se mogu naći na veb stranici OECD-a http://www.oecd.org/termsandconditions.

1Sadržaj

SadržajPredgovor Johanesa Hana, Komesara za evropsko susedstvo i pregovore o proširenju, EK 2

Predgovor, Mari Kiviniemi, zamenice Generalnog sekretara, OECD 3

Uvod 4

1. Strateški okvir reforme javne uprave 7

2. Izrada i koordinacija politika 11

3. Javnoslužbenički sistem i upravljanje kadrovima 15

4. Odgovornost 19

5. Pružanje usluga 23

6. Upravljanje javnim finansijama 27

Beleške 32

Pročitajte više o Principima javne uprave 33

2 Predgovor Johanes Hahn

Predgovor

Evropska komisija (EK) veliku pažnju posvećuje sprovođenju temeljnih reformi na samom početku procesa proširenja. Ovakav pristup doprinosi jačanju kredibiliteta politike proširenja i povećava njenu transformacionu snagu.

Reforma javne uprave (RJU) predstavlja stub procesa proširenja, zajedno sa vladavinom prava i ekonomskim upravljanjem. Sva tri stuba su usko povezana i predstavljaju višestruko značajna pitanja od presudne važnosti za uspeh političkih i ekonomskih reformi i za izgradnju osnove za primenu pravila i standarda Evropske unije (EU). Javna uprava koja dobro funkcioniše neophodna je za demokratsko upravljanje. Ona takođe direktno utiče na sposobnost vlasti da pružaju javne usluge te da podstiču konkurentnost i rast.

RJU treba da vodi ka povećanoj transparentnosti, odgovornosti i delotvornosti, te da obezbedi više pažnje za potrebe građana i privrednih subjekata. Adekvatno vođena i profesionalna državna uprava, bolje planiranje i koordinacija politika, pouzdani upravni postupci i unapređeno finansijsko upravljanje u javnom sektoru od presudnog su značaja za funkcionisanje države i za sprovođenje reformi potrebnih za evropske integracije. Države

treba da više rade na unapređenju javnih uprava na svim nivoima na osnovu nacionalnih strategija. Potrebno je snažno političko opredeljenje da usmerava reformske procese.

Svesna izazova s kojima se suočavaju države proširenja, EK jača svoju podršku za RJU. EK nastoji da maksimalno iskoristi postojeće mehanizme i forume da bi pospešila reforme, bilo kroz strukture Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pregovore o pristupanju ili kroz inicijative koje EK namenski vodi u određenim državama. EK takođe uvodi jedan strukturisaniji dijalog o politici na temu RJU sa državama kandidatima i po tencijalnim kandidatima preko Posebnih grupa za RJU.

Principi javne uprave koji su predstavljeni u ovoj publikaciji rezultat su dugoročnog uspešnog partnerstva između EK i SIGMA i u velikoj meri će olakšati napredak u ovoj zahtevnoj oblasti.

Johanes HanKomesara za evropsko susedstvo i pregovore o proširenju, EK

Predgovor Johanes Hahn, Komesar za Evropsku politiku susedstva i za pregovore o proširenju, EK

Predgovor Mari Kiviniemi 3

Predgovor

Dobro upravljanje i funkcionalna javna uprava ključni su za izgradnju i održavanje poverenja u vladu, kao i za stvaranje neophodnih strukturnih reformi kojima se poboljšavaju životni standardi u društvu. Relevantnost dobre uprave postala je naročito očigledna tokom globalne finansijske krize. Ograničena sredstva usmerila su razgovore na državnom i međunarodnom nivou ka temi učinka vlasti, čime se jasno pokazalo da dobro upravljanje ima značajan uticaj na uspešnost pretvaranja dostupnih sredstava u sistemske rezultate i ishode.

Ovo je poznat izazov za vlade država koje nastoje da se integrišu u Evropsku uniju (EU) jer proces pristupanja zahteva sprovođenje temeljnih reformi u često ograničenim finansijskim okolnostima.

OECD i Evropska komisija (EK) svoje snage ujedinjuju već više od 25 godina putem inicijative SIGMA. Inicijativa pruža podršku jačanju javnih uprava i sprovođenja reformi upravljanja u državama čije je pristupanje EU moguće i u državama u susedstvu EU.

Principi javne uprave rezultat su te uspešne saradnje. Oni kombinuju dinamiku procesa pristupanja EU sa ekspertizom u upravljanju koju ima OECD i spajaju decenije iskustva Organizacije

za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i država članica EU, koje uključuju i prethodne države u pristupanju. Principi daju detaljnu definiciju dobre javne uprave kojoj bi države trebalo da teže. Po prvi put, Principi vladama i kreatorima politika predstavljaju okvir za praćenje putem koga mogu pratiti sprovođenje potrebnih reformi tokom vremena.

Zbog usmerenosti na sprovođenje reformi i prikupljanja dokaza o radu vlasti, Principi ne predstavljaju samo set zahteva već pomažu i u kreiranju vizije RJU, te glavnim donosiocima odluka služe kao ispomoć u reformama.

Uopšte uzev, novi, ojačan okvir za RJU će na jedan bolji način usmeriti zajedničke napore vlada, EK i OECD-a ka unapređenju funkcionisanja javnih uprava.

Mari Kiviniemizamenica Generalnog sekretara, OECD

Predgovor Mari Kiviniemi, zamenica Generalnog sekretara, OECD

4 Uvod

Uvod

REFORMA JAVNE UPRAVE JE KLJUČNA U PROCESU INTEGRACIJE U EVROPSKU UNIJU

Javna uprava koja dobro funkcioniše predstavlja preduslov za transparentno i delotvorno demokratsko upravljanje. Kao temelj za funkcionisanje države, ona određuje sposobnost vlada da pružaju javne usluge i podstiču konkurentnost i rast. Ona takođe ima ključnu ulogu u procesu evropskih integracija (EI) time što omogućava sprovođenje presudnih reformi i delotvoran dijalog o pristupanju Evropskoj Uniji (EU). Stoga, kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da države izgrade jaku nacionalnu javnu upravu koja ima

kapacitet da sledi Principe dobre javne uprave i da delotvorno prenose i sprovodi pravne tekovine EU (acquis).

Da bi pojačala svoj fokus na reformu javne uprave (RJU), Evropska Komisija (EK) je istakla šest ključnih pitanja reforme i bolje integriše reforme u proces proširenja kroz Posebne grupe za RJU i jačim povezivanjem sa pregovorima o pristupanju. Tih šest ključnih reformskih oblasti predstavljaju osnov Principa javne uprave.

CILJ I FOKUS PRINCIPA JAVNE UPRAVE

Principi definišu ono što u praksi podrazumeva dobro upravljanje, te navode osnovne zahteve koje države treba da ispune tokom procesa EI. Oni uključuju i okvir za praćenje kojim se omogućava redovna analiza napretka postignutog u primeni Principa i postavljanje relevantnih merila za zemlju.

Koncept „dobre uprave” postepeno su definisale države EU i on je uključen u Povelju o osnovnim pravima EU . Pojam „evropskog upravnog prostora” utvrdila je SIGMA 1999. godine . On je obuhvatio elemente kao što su pouzdanost, predvidljivost, odgovornost i transparentnost, kao i tehnička i upravna sposobnost, organizacioni kapacitet, finansijska održivost i učešće građana.

Iako su opšti kriterijumi dobrog upravljanja univerzalni, Principi su izrađeni za države koje teže pristupanju EU i primaju pomoć EU putem Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA). Zahtevi acquis-a, uz ostale smernice i uputstva EU predstavljaju srž Principa u onim oblastima u kojima postoji acquis. U drugim oblastima, Principi se izvode iz međunarodnih standarda i zahteva, kao i iz dobre prakse država članica EU i Organizacije za

ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Države treba da postignu usklađenost sa ovim osnovnim Principima kao minimalno merilo dobre uprave.

Pažnja koju vlada posvećuje svakom od Principa može varirati od države do države u zavisnosti od strukture upravljanja, administrativne kulture, glavnih izazova s kojima se dotična država suočava, od prethodnih reformi, kao i ključnih izazova specifičnih za datu zemlju. Ovaj okvir uspostavlja koherentan paket uslova za sve države, dok istovremeno svakoj dozvoljava određeni stepen fleksibilnosti u utvrđivanju izazova i ciljeva RJU.

Principi obuhvataju oblast javnog sektora koja se naziva „državna uprava”. Kao naziv koji se u velikoj meri koristi u državama Zapadnog Balkana, on upućuje na dva osnovna elementa iz oblasti koju obuhvataju Principi: „javnu upravu” na „državnom“ (nacionalnom ili centralnom) nivou. Principi takođe obuhvataju nezavisna ustavna tela, kao što su parlament i pravosudne institucije u okviru njihovih ovlašćenja da vrše nadzor i kontrolu rada državne uprave.

*Videti beleške, str.32

Uvod 5

Stepen do kojeg dotična država kandidat ili potencijalni kandidat primenjuje ove Principe u praksi predstavlja pokazatelj kapaciteta njene nacionalne javne uprave da delotvorno sprovodi acquis,

u skladu sa kriterijumima koje je definisao Evropski Savet u Kopenhagenu (1993.) i u Madridu (1995.).

OKVIR ZA ANALIZU I PRAĆENJE

Principi su dopunjeni okvirom za praćenje, što omogućuje procenu stanja javne uprave u određenom trenutku, kao i napretka ostvarenog tokom vremena. Okvir za praćenje odlikuje se paketom sveobuhvatnih kvalitativnih indikatora, sa jednakim fokusom na preduslovima za uspešne reforme (dobri zakoni, politike, strukture i procedure) i na stvarnom sprovođenju reformi i potom njihovih rezultata (kako uprava funkcioniše u praksi). Da bi se analizirao napredak koji zemlja ostvaruje u primeni Principa, ovi indikatori mere zrelost relevantnih komponenti javne uprave, dajući celokupnu vrednost između 0 (najniža) i 5 (najviša).

Za svaki Princip, analitički okvir uključuje definiciju metodološkog pristupa i navodi izvore informacija koji su konsultovani za analizu i prikupljanje podataka. Celokupni pristup prepoznaje to da nijedno pojedinačno merenje ne može u potpunosti da obuhvati složena društvena pitanja povezana sa organizacionom promenom i promenama u

društvenom ponašanju. Budući da se RJU bavi gotovo isključivo takvim pitanjima, neophodno je pribaviti što više informacija iz administrativnih izvora, a potom ih aktivno upoređivati da bi se dobila izbalansirana procena. Prema tome, ovi indikatori se sastoje od kombinacije pod-indikatora koji počivaju na različitim metodologijama.

SIGMA prikuplja dokaze i podatke neophodne za praćenje učinka i napretka u zemljama tokom procesa procene RJU. Okvir može koristiti i vladama (npr. institucijama koje koordiniraju ili sprovode agendu RJU) ili lokalnim ekspertskim organizacijama ili organizacijama civilnog društva.

6 Uvod

Principi obuhvataju ključne horizontalne slojeve sistema upravljanja koji određuju celokupno funkcionisanje javne uprave:

Izrada i koordinacija politika2

Javnoslužbenički sistem i upravljanje kadrovima3

Odgovornost4

Pružanje usluga5

Upravljanje javnim finansijama6

Strateški okvir reforme javne uprave1

Strateški okvir reforme javne uprave

1

8 Strateški okvir reforme javne uprave

Strateški okvir reforme javne upravePR

INC

IPI

Vlada je izradila i donela delotvoran program za reformu javne uprave kojim su obuhvaćeni ključni zahtevi.

Princip 1:

Reforma javne uprave se sprovodi svrsishodno; ciljevi reforme su utvrđeni i redovno se prate.

Princip 2:

Obezbeđena je finansijska održivost reforme javne uprave. Princip 3:

Reforma javne uprave ima snažne i funkcionalne strukture za koordinaciju, kako na političkom tako i na administrativnom (službeničkom) nivou, kojima se usmerava proces izrade i sprovođenja reforme i kojima se tim procesom upravlja.

Princip 4:

9

OK

VIR

ZA

PRA

ĆEN

JEStrateški okvir reforme javne uprave

• Utvrđivanje prioriteta RJU u ključnim horizontalnim planskim dokumentima

• Koherentnost planskih dokumenata RJU

• Sveobuhvatnost sistema za izveštavanje i praćenje RJU

• Troškovi aktivnosti RJU (%)

• Uspostavljanje organizacione i upravljačke odgovornosti za RJU

• Reformska orijentacija planskih dokumenata RJU

• Kvalitet konsultacija o planskim dokumentima RJU

• Stopa realizacije aktivnosti RJU (%)

• Ispunjenje ciljeva RJU (%)

• Stvarni troškovi planirane RJU

PREDUSLOVI USPEŠNIH REFORMI (dobri zakoni, politike, strukture i procedure)

SPROVOĐENJE REFORMI I NJEGOVI ISHODI

Primeri indikatora:

Izrada i koordinacija politika

2

11 Izrada i koordinacija politika


Institucije centra vlade ispunjavaju funkcije koje su presudne za dobro organizovan, dosledan i kompetentan sistem kreiranja politika.

Princip 1:

Uspostavljene su jasne horizontalne procedure za upravljanje nacionalnim procesom evropskih integracija i sprovode se pod koordinacijom nadležnog tela.

Princip 2:

Postoji usklađeno srednjoročno planiranje politika, sa jasnim ciljevima za celu vladu i usklađeno je sa finansijskim okolnostima u kojima se vlada nalazi; sektorske politike ispunjavaju vladine ciljeve i dosledne su srednjoročnom budžetskom okvirom.

Princip 3:

Redovno praćenje vladinog rada omogućava javni nadzor i obezbeđuje da je vlada u stanju da ostvaruje svoje ciljeve

Princip 5

Vladine odluke se pripremaju na transparentan način i zasnivaju se na profesionalnom rasuđivanju administracije; obezbeđena je pravna usklađenost odluka.

Princip 6

Postoji usklađen srednjoročni sistem planiranja za sve procese koji su relevantni za evropske integracije i integrisan je u domaće planiranje politika.

Princip 4:

PRIN

CIP

I

Izrada i koordinacija politika 12

Procedure za evropske integracije i institucionalno ustrojstvo predstavljaju sastavni deo procesa izrade politika i obezbeđuju sistematski i blagovremeni prenos pravnih tekovina EU.

Princip 9

Izrada politika i proces izrade pravnih akata zasnovani su na dokazima i ministarstva redovno koriste procenu njihove svrsishodnosti.

Princip 10

Politike i zakonodavstvo su izrađeni na inkluzivan način koji omogućava aktivno učešće društva i koordinaciju različitih pogleda unutar vlade.

Princip 11

Zakonodavstvo je dosledno po svojoj strukturi, stilu i terminologiji; zahtevi koji se odnose na izradu pravnih akata primenjuju se dosledno u svim ministarstvima; zakonodavstvo je dostupno javnosti.

Princip 12

Parlament nadzire vladino usvajanje politika.Princip 7:

Organizaciona struktura, procedure i raspoređivanje zaposlenih u ministarstvima obezbeđuju sprovođenje usvojenih politika i propisa i ispunjavaju vladine ciljeve.

Princip 8

PRIN

CIP

I

13

OK

VIR

ZA

PRA

ĆEN

JE


Primeri indikatora:

• Institucionalizacija aranžmana koordinacije između institucija centra vlade

• Dostupnost smernica resornim ministrima tokom procesa planiranja politike

• Usklađenost između dokumenata na centralnom nivou planiranja

• Blagovremenost podnošenja stavki ministarstava za dnevni red redovnih sednica vlade (%)

• Korišćenje osnovnih analitičkih alatki i tehnika za procenu potencijalnih efekata novih zakona čiji je predlagač vlada

• Celovitost finansijskih procena u sektorskim strategijama

• Stopa realizacija vladinih planova za preuzete zakonodavne obaveze u vezi sa EI (%)

• Otvorenost vladinog procesa odlučivanja

• Percepcija jasnoće i stabilnosti vladinog kreiranja politike od strane privrednika (%)

• Korišćenje hitnog postupka za usvajanje predloga zakona čiji je predlagač vlada (%)

PREDUSLOVI ZA USPEŠNE REFORME (dobri zakoni, politike, strukture i procedure)


Javnoslužbenički sistem i upravljanje kadrovima

3

15 Javnoslužbenički sistem i upravljanje kadrovima

Javnoslužbenički sistem i upravljanje kadrovima

Delokrug službeničkog sistema je adekvatan, jasno definisan i primenjuje se u praksi.Princip 1:

Uspostavljen je okvir politika i pravni okvir za profesionalan i koherentan službenički sistem i primenjuje se u praksi; institucionalno ustrojstvo omogućava dosledne i delotvorne prakse upravljanja ljudskim resursima u javnoj upravi.

Princip 2:

Zapošljavanje javnih službenika zasnovano je na zaslugama i jednakom tretmanu u svim fazama zapošljavanja; kriterijumi za raspoređivanje na niže rangirano radno mesto i prekid radnog odnosa za javne službenike su eksplicitno postavljeni.

Princip 3:

Sistem plata za javne službenike zasniva se na sistematizaciji radnih mesta; pravičan je i transparentan.

Princip 5:

Obezbeđeno je stručno usavršavanje javnih službenika; ono obuhvata redovno obučavanje, pravičnu ocenu rada, mobilnost i unapređenje na osnovu objektivnih i transparentnih kriterijuma i zasluga.

Princip 6:

Postoje mere za promovisanje integriteta i sprečavanje korupcije, kao i za obezbeđivanje discipline u javnoj upravi.

Princip 7:

Sprečen je direktni ili indirektni politički uticaj na više rukovodeće pozicije u javnoj upravi.Princip 4:

PRIN

CIP

I

16

OK

VIR

ZA

PRA

ĆEN

JEJavnoslužbenički sistem i upravljanje kadrovima

Primeri indikatora:

• Postojanje centralnog, sposobnog tela za koordinaciju

• Dostupnost i korišćenje podataka o državnoj upravi

• Adekvatnost zakonodavnog okvira za zapošljavanje državnih službenika na položaju po zasluzi

• Objektivnost kriterijuma za prekid radnog odnosa u propisima koji regulišu službenički sistem

• Pravo na žalbu sudu u slučaju otpuštanja ili raspoređivanja na niže rangirano radno mesto

• Vreme potrebno da se zaposli državni službenik

• Stopa zadržavanja novih državnih službenika u sistemu (%)

• Odluke o otpuštanju koje je potvrdio sud (%)

• Praktična primena procedura zapošljavanja državnih službenika na položaju

• Percepcija postupanja po zaslugama u javnom sektoru (%)

PREDUSLOVI ZA USPEŠNE REFORMI (dobri zakoni, politike, strukture i procedure)


Odgovornost4

18 Odgovornost

Odgovornost

Celokupna organizacija centralne vlade je racionalna, sledi adekvatne politike i propise i omogućava adekvatnu unutrašnju, političku, pravosudnu, društvenu i nezavisnu odgovornost.

Princip 1:

Pravo pristupa javnim informacijama propisano je zakonodavstvom i dosledno se primenjuje u praksi.

Princip 2:

Postoje funkcionalni mehanizmi za zaštitu prava pojedinca na dobru upravu, kao i zaštitu javnog interesa.

Princip 3:

Javni organi preuzimaju odgovornost u slučajevima kršenja propisa i garantuju obeštećenje i/ili adekvatnu nadoknadu.

Principi 5:

Pravično postupanje u upravnim sporovima zagarantovano je putem internih upravnih žalbi i sudske kontrole.

Princip 4:

PRIN

CIP

I

19

OK

VIR

ZA

PRA

ĆEN

JEOdgovornost

Primeri indikatora:

• Snaga osnovnih mehanizama odgovornosti između ministarstava i podređenih organa

• Adekvatnost zakonodavstva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

• Sveobuhvatnost praćenja sprovođenja zakonodavstva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

• Javna dostupnost sudskih presuda

• Obuhvaćenost svih tela koja vrše javna ovlašćenja režimom javne odgovornosti

• Prenos ovlašćenja za donošenje odluka među ministarstvima

• Aktivan pristup centralne vlade u obelodanjivanju setova podataka (%)

• Realizacija preporuka ombudsmana (%)

• Poverenje građana u nadzorne institucije (%)

• Stopa rešavanja sporova pred prvostepenim upravnim sudom (%)



Pružanje usluga5

21 Pružanje usluga

Pružanje usluga

Postoji i primenjuje se politika javne uprave koja je orijentisana ka građanima.Princip 1:

Dobra uprava je ključni cilj politike i na njoj se zasniva pružanje javnih usluga, propisana je u zakonodavstvu i dosledno se primenjuje u praksi.

Princip 2:

Postoje mehanizmi koji obezbeđuju kvalitet javnih usluga.Princip 3:

Obezbeđena je dostupnost javnih usluga.Princip 4:

PRIN

CIP

I

22

OK

VIR

ZA

PRA

ĆEN

JEPružanje usluga

Primeri indikatora:

• Postojanje politike pružanja usluga i mera u kojoj se primenjuje

• Postojanje centralne koordinacije projekata digitalne uprave

• Centralno praćenje učinka u pružanju usluga

• Zakon prepoznaje, a budžet omogućava elektronski potpis

• Adekvatnost okvira politika za korisnike javnih usluga sa posebnim potrebama

• Obnavljanje ličnih isprava

• Ukidanje ili preinačavanje odluka upravnih organa od strane upravnog suda (%)

• Korišćenje alata i tehnika za upravljanje kvalitetom.

• Interoperabilnost osnovnih registara

• Percepcija građana o vremenu i troškovima pristupa javnim uslugama (%)


SPROVOĐENJE REFORME I NJEGOVI ISHODI

Upravljanje javnim finansijama

6

24 Upravljanje javnim finansijama


Vlada objavljuje srednjoročni budžetski okvir za nivo opšte države koji se temelji na pouzdanim prognozama i obuhvata period od najmanje tri godine; svi korisnici budžetskih sredstava poštuju ovaj okvir.

Princip 1:

Budžet se utvrđuje u skladu sa nacionalnim pravnim okvirom, uz sveobuhvatno navođenje rashoda koji su u skladu sa srednjoročnim budžetskim okvirom i koji se poštuju.

Princip 2:

Ministarstvo finansija ili ovlašćeni organ trezora na centralnom nivou kontroliše trošenje sredstava sa jedinstvenog računa trezora i obezbeđuje likvidnost.

Princip 3:

Postoji jasna strategija upravljanja javnim dugom i sprovodi se tako da se poštuje ciljani iznos ukupnog duga države kao i da se troškovi otplate duga drže pod kontrolom.

Princip 4:

Obezbeđeni su transparentnost budžeta i nadzor nad njim.Princip 5:

Operativnim okvirom za internu kontrolu definišu se odgovornosti i ovlašćenja, a korisnici budžetskih sredstava ga primenjuju u skladu sa propisima kojima se uređuju upravljanje javnim finansijama i javna uprava u celini.

Princip 6:

PRIN

CIP

I

Upravljanje javnim finansijama 25

Operativni okvir za internu reviziju odražava međunarodne standarde, a korisnici budžetskih sredstava ga primenjuju u skladu sa propisima kojima se uređuju upravljanje javnim finansijama i javna uprava u celini.

Princip 8:

Svaka javna organizacija sprovodi internu reviziju u skladu sa dokumentima politike interne revizije, na način koji je adekvatan za tu organizaciju.

Princip 9:

Propisi o javnim nabavkama (uključujući i javno-privatna partnerstva i koncesije) usklađeni su sa pravnim tekovinama EU, obuhvataju dodatne oblasti koje nisu propisane pravnim tekovinama EU, usklađeni su sa odgovarajućim propisima u drugim oblastima i propisno se sprovode.

Princip 10:

Postoje centralni institucionalni i administrativni kapaciteti za delotvornu i efikasnu izradu, sprovođenje i praćenje politike javnih nabavki.

Princip 11:

PRIN

CIP

I

Svaka javna organizacija sprovodi internu kontrolu u skladu sa dokumentima politike finansijskog upravljanja i interne kontrole.

Princip 7:

26 Upravljanje javnim finansijama

PRIN

CIP

I

Sistem pravnih lekova je usklađen sa standardima pravnih tekovina EU koji se odnose na nezavisnost, pravičnost i transparentnost i omogućava brzo i kompetentno rešavanje žalbi i sankcije.

Princip 12:

Javne nabavke u skladu su sa osnovnim principima jednakog tretmana, zabrane diskriminacije, srazmernosti i transparentnosti, i njihovim sprovođenjem obezbeđuje se najefikasnije korišćenje javnih sredstava i na najbolji mogući način koriste moderne tehnike i metode javnih nabavki.

Princip 13:

Javni naručioci imaju adekvatne kapacitete i praktične smernice i mehanizme da obezbede profesionalno upravljanje celokupnim ciklusom javne nabavke.

Princip 14:

Nezavisnost, mandat i organizacija vrhovne revizorske institucije utvrđeni su i zaštićeni ustavno-pravnim okvirom i poštuju se u praksi.

Princip 15:

Vrhovna revizorska institucija primenjuje standarde neutralno i objektivno i time obezbeđuje visokokvalitetne revizije koje imaju pozitivan uticaj na rad javnog sektora.

Princip 16:


27

OK

VIR

ZA

PRA

ĆEN

JEUpravljanje javnim finansijama

Primeri indikatora:

• Snaga fiskalnih pravila

• Jasnoća nacionalnih računovodstvenih standarda i doslednost međunarodnim standardima

• Potpunost normativnog okvira za internu kontrolu

• Pravo na žalbu u postupcima javnih nabavki

• Usklađenost metodologije revizije sa Međunarodnim standardima vrhovnih revizorskih institucija

• Kredibilnost srednjoročnih planova prihoda (%)

• Razlika između stvarnog i planiranog stanja javnog duga (%)

• Kvalitet izveštaja interne revizije

• Realno vreme obrade žalbi u sistemu javnih nabavki

• Percepcija delotvornosti vrhovnih revizorskih institucija kod građana (%)



28 Beleške

1. “EK (2014), Enlargement Strategy and Main Challenges 2014-2015” [Strategija proširenja i glavni izazovi 2014-2015.], Dopis Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona; COM(2014) 700 final, 8.10.2014, EK, Brisel, https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_ documents/2014/20141008-strategy-paper_en.pdf.

2. Član 41. Pravo na dobru upravu. 1) Svako ima pravo da institucije, tela, kancelarije i agencije Unije njegove/njene pred-mete obrađuju nepristrasno, pravično i u razumnom roku. 2) Ovo pravo uključuje: pravo svake osobe na saslušanje pre preduzimanja bilo kakve pojedinačne mere koja bi na nju mogla nepovoljno da utiče; pravo svake osobe na pristup svom dosijeu, uz poštovanje zakonitih interesa poverljivosti te službene i poslovne tajne; obavezu uprave da obrazloži svoje odluke. 3) Svako ima pravo da mu Zajednica nadoknadi svaku štetu koju mu nanesu njene institucije ili njeni službenici prilikom obavljanja dužnosti, u skladu sa opštim načelima zajedničkim svim zakonima država članica. 4) Svako može da piše institucijama Unije na jednom od jezika Ugovora i mora dobiti odgovor na istom jeziku.

3. OECD (1999), European Principles for Public Administration [Evropski principi za javnu upravu], SIGMA Papers, br. 27, OECD Publishing, Pariz: https://doi.org/10.1787/5kml60zwdr7h-en.

Beleške

https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2014/20141008-strategy-paper_en.pdf

https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2014/20141008-strategy-paper_en.pdf

https://doi.org/10.1787/5kml60zwdr7h-en

Pročitajte više o Principima javne uprave 29

Pod-principi koji određuju zahteve pod svakim od Principa za analizu učinka neke zemlje u odnosu na Principe dati su u celosti u Principima javne uprave, koji su dostupni u digitalnom obliku na sajtu OECD/SIGMA:

www.sigmaweb.org

Pročitajte više o Principima javne uprave

Za više informacija:

OECD/SIGMA2 Rue André Pascal75775 Paris Cedex 16France

mail to: [email protected]: +33 (0) 1 45 24 82 00

www.sigmaweb.org

SERB

IAN

principi javne uprave - sigma · evropska komisija (ek) je istakla šest ključnih pitanja reforme...

Documents