UNIVERZITET U NOVOM SADUPRIRODNO - MATEMATIKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAMI HOTELIJERSTVO

REGIONALIZACIJA NEMAKE PO PROIZVOAIMA SAOBRAAJNIH

SREDSTAVA I PO BROJU PRODATIH NOVIH VOZILA

-seminarski rad-

Profesor: Asistent:

Dr. Jasmina orevi Milan Cvetanovi

Studenti:

Goran LazareviAleksandar StojanoviTamara BeiIrena TadiEmina TrifunovAna Gvozdenac

Novi Sad,2008.

UVOD

Saobraaj je organizovano kretanje transportnih jedinica na mrei saobraajnica. Osnovna podela saobraaja je na:

1. Kopneni saobraaj :1.1. drumski1.2. elezniki

2. Vazduni saobraaj

3. Vodni saobraaj :3.1. reni3.2. pomorski

Meutim, saobraaj postoji samo ako postoje transportne jedinice koje se kreu po zajednikoj mrei. U transportne jedinice ubrajaju se automobili, kamioni, autobusi, vozovi, avioni, brodovi itd. Od samog poetka svog razvoja pa sve do dananjih dana, najbrojnije, najpopularnije i narodu najdostupnije saobraajno sredstvo je automobil. Poeci razvoja automobila seu u sam kraj 19. veka, tanije u 1886. godinu. Te godine Karl Benz je u Manhajmu konstruisao prvi automobil. Neto kasnije, ovaj naunik je zajedno sa jo jednim poznatim pronalazaem, a to je bio Gotlib Daimler, razvio motor sa unutranjim sagorevanjem koji je razvijao veliku brzinu i na taj nain su ova dva velika inenjera postavili osnove za motorizovani privatni prevoz.

Svi ovi pronalasci su se dogodili na teritoriji dananje Nemake i upravo zbog toga ne traba da udi to je Nemaka danas jedan od najveih svetskih proizvoaa saobraajnih sredstava. Jedna od prvih asocijacija za svakoga kada se spomene Nemaka svakako su automobili. Na teritoriji ove drave posluju neke od najpoznatijih svetskih fabrika automobila, kamiona i autobusa, prepoznatljive ve decenijama po kvalitetu svojih proizvoda, rekorderi po prodaji i broju zaposlenih. Ti giganti automobilske industrije su Mercedes, Volkswagen, Audi, Bmw, Opel, Porsche, zatim medju proizvoaima komercijalnih vozila (kamioni i autobusi) treba istai Mercedes, Man, Neoplan, Setra, Berkhof i drugi.

Zbog svega ovoga mi smo se odluili da nam tema seminarskog rada bude automobilska industrija u Nemakoj. Pokuaemo da prikaemo raspored fabrika putnikih automobila po dravama Nemake uz regionalizaciju tih drava po broju fabrika. Rad e takoe sadrati regionalizaciju Nemake po broju prodatih novih vozila po saveznim dravama u toku 2006. i 2007. godine.

2

NEMAKA

Nemaka se nalazi u Srednjoj Evropi i ima veoma povoljan geografski poloaj, jer povezuje zapadnu, atlantsku Evropu sa istonom, kontinentalnom Evropom. Ima izlaz na dva mora - Severno i Baltiko. Njen povoljan geografski poloaj potvruje i to da se nalazi na dve najvanije unutranje vodene saobraajnice Evrope - na Dunavu i Rajni. Granii se sa Danskom, Poljskom, ekom, Austrijom, vajcarskom, Francuskom, Luksemburgom, Belgijom i Holandijom. Povrina Nemake iznosi 357.021 km2 i po tome je etvrta drava u Evropi. Po broju stanovnika (83.536.115 st.) ona je na prvom mestu u Evropi, ne raunajui evropski deo Rusije. Po ureenju je savezna parlamentarna republika koju ini 16 drava. lan je i jedan od osnivaa Evropske unije. Glavni grad je Berlin (Davidovi, 1999).

Karta 1. Poloaj Nemake u Evropi

Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-nemacka

Nemaka se protee od visokih planina Alpa (najvia taka Cugpic 2.962 m) na jugu do obala Severnog i Baltikog mora na severu. Izmeu njih, u centralnom delu nalaze se planine srednjih visina: varcvald (1.493 m), Bavarska uma (1.456 m), Rudna gora (1.215 m) i Harc (1.142 m). Na severu preovlauju nizije gde je i najnia taka

3

(Viltermar na - 3,54 m). Uz obalu Severnog mora nalazi se niz Istono-Frizijskih ostrva, a u Baltiku su najvea ostrva Rigen i Usedom (Davidovi, 1999).

U Nemakoj postoji est velikih slivova reka: Rajna (865 km toka kroz Nemaku), Dunav (647 km), Elba (727 km), Odra (187 km), Vezer i Ems. Najvee jezero je Bodensko jezero na granici sa vajcarskom. Klima je uglavnom umerena, pod uticajem Atlantika i Golfske struje. Uz severne obale klima je vlana tokom cele godine. Padavine se uglavnom izluuju u obliku kie u severnim delovima, dok je u junom delu zemlje sneg redovna pojava. Prosena temperatura ide od 0,5C u februaru do 17 C u julu.

Nemaka ima preko 80 miliona stanovnika. Od tog broja, oko 6.750.000 stanovnika su strani dravljani, u koje spadaju izbeglice, inostrani radnici i njihove porodice. Najbrojniji su Nemci, narod germanskog porekla, a od nacionalnih manjina najbrojniji su Turci (oko 2 miliona). Ostale znaajne manjine su Rusi, Italijani, Poljaci i Srbi. Glavni i najvei grad Nemake je Berlin sa oko 3,5 miliona stanovnika. Ostali vei gradovi su Hamburg (1,7 miliona), Minhen (1,3 miliona), Keln (970.000), Frankfurt na Majni (650.000), tutgart, Dortmund, Diseldorf, Hanover, Bremen, Lajpcig... Oblast sa najveom koncentracijom stanovnitva je Rajna-Rur sa 11,7 miliona stanovnika i gustinom naseljenosti oko 1000 st/km2 (Davidovi, 1999).

Nemaka je trea ekonomska sila sveta, posle SAD i Japana. Takoe je i jedan od najveih svetskih izvoznika. Veoma je bogata prirodnim bogatstvima i tehnoloki je dosta jaka. Najvie izvozi maine, vozila, hemikalije, metale, industrijske proizvode i tekstil. Najvanija privredna grana su usluge, dakle tercijarni sektor, u kojem radi 71 % zaposlenih u Nemakoj. Bruto nacionalni dohodak 2007. godine je iznosio 3,3 milijarde dolara, to je oko 40.500 dolara po glavi stanovnika (http://sr.wikipedia.org/wiki/nemacka/ekonomija).

Slika 1. Zastava Nemake

Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/nemacka

4

Kao to smo ve napisali, Nemaka je po ureenju savezna parlamentarna republika koju ini 16 drava. Te drave su:

Redni broj

Naziv drave Glavni grad drave

1. Baden - Virtemberg tutgart2. Bavarska Minhen3. Berlin Berlin4. Brandenburg Potsdam5. Bremen Bremen6. Hamburg Hamburg7. Hesen Visbaden8. Meklenburg verin9. Donja Saksonija Hanover10. Severna Rajna - Vestfalija Diseldorf11. Rajna Palatinat Majnc12. Sarland Sarbriken13. Saksonija Drezden14. Saksonija - Anhalt Magdeburg15. lezvig - Holtajn Kil16. Tiringija Erfurt

5

REGIONALIZACIJA NEMAKE PO PROIZVOAIMA SAOBRAAJNIH SREDSTAVA I PO BROJU PRODATIH NOVIH

VOZILA

Audi je proizvoa automobila sa seditem u Ingoltatu (Bavarska). Od 1964. godine veinski vlasnik kompanije je Volksvagen grupacija, sa 99,7 % vlasnitva. Slogan Audija na nemakom glasi "Vorsprung durch Technik" , to znai "prednost kroz tehniku".

Osniva ove kompanije je August Horh. Kompanija je osnovana 1899. godine u gradu Cvikau. Amblem Audija ine etiri

isprepletana prstena koji predstavljaju Auto uniju. Ova fabrika je jedan od najveih svetskih proizvoaa automobila i u toku 2007. godine prodato je oko 780.000 vozila ove marke irom sveta. Najpoznatiji modeli ove fabrike su A3, A4, A6, A8, S8, R8, Q7, Q5 i drugi. Model A3 proizvodi se u pogonima u Ingolstatu, ali i van Nemake, u Brazilu i Belgiji. Audi A4 u proizvodi se u Ingolstatu (Bavarska), A6 u Nekarsulmu (Baden Virtemberg), ba kao i A8. Model S8 proizvodi se u Nekersulmu kao i R8 ali svaki od modela koji se proizvode u Nekersulmu je u posebnoj fabrici. Modeli Q5 i Q7 prave se u Zufenhausenu (Baden Virtemberg) ali i u Slovakoj (www.audi.com).

Karta 3. Nemake savezne drave u kojima Audi ima fabrike

6

Na prethodnoj karti se vidi da Audi svoju proizvodnju automobila obavlja u dve savezne drave - u Bavarskoj i u Baden Virtembergu. U fabrici u Bavarskoj se proizvode ukupno dva modela automobila (A3 i A4), dok se u fabrikama u Baden Virtembergu pravi ukupno est modela (A6, A8, S8, R8, Q5 i Q7).

Opel je nemaki proizvoa automobila koji posluje kao deo General Motors-a. Kompanija Opel je osnovana 21. januara 1863. godine, a automobile je poela da pravi 1899. godine. Ovu kompaniju je osnovao Adam Opel i ona po njemu i nosi ime. U sastavu General Motors-a je od 1929. godine. Sedite Opela je u Riselhajmu (Hesen). Opelov znak predstavlja munju ili na nemakom "Blitz". Ova fabrika je do sada na svetsko trite izbacila veliki broj modela automobila. Dosta modela se proizvodi van Nemake, ali neki od njih se prave i u pogonima u Nemakoj. Opel Zafira se proizvodi u Bohumu (Severna Rajna-

Vestfalija), ali i u Poljskoj, Brazilu i Tajlandu. Opel Vectra se proizvodi u Riselhajmu (Hesen), kao i u Engleskoj, Brazilu, Egiptu. Opel Insignia u Riselhajmu (Hesen), Opel Astra u Kaiserslauternu (Rajna Palatinat), Opel Corsa u Eisenahu (Tiringija), Opel Tigra u Bohumu (Severna Rajna Vestfalija), Opel Meriva u Kaiserslauternu (Rajna Palatinat) i Opel Combo u Eisenahu (Tiringija) (www.opel.de).

Karta 4. Nemake savezne drave u kojima Opel ima fabrike

7

Na prethodnoj karti se vidi da Opel svoju proizvodnju automobila obavlja u etiri savezne drave - Severna Rajna-Vestfalija, Hesen, Rajna Palatinat i Tiringija. U fabrici u Severnoj Rajni-Vestfaliji proizvode se dva modela (Zafira i Tigra), u Hesenu se prave takoe dva modela (Vectra i Insignia), isto kao i u Tiringiji (Corsa i Combo) i Rajni Palatinat (Astra i Meriva).

BMW je fabrika automobila koja je osnovana 1916. godine. Sedite ove kompanije je u Minhenu (Bavarska). Automobili koje pravi ova fabrika odlikuju se visokim performansama, u pogledu brzine, izdrljivosti i sigurnosti. U vlasnitvu ove kompanije su i dve fabrike automobila iz Engleske, odnosno dva brenda, Mini i Rols Rojs. BMW je u poetku proizvodio samo motorcikle, a automobile pravi od 1929. godine. Logo kompanije se sastoji od belih i plavih boja, koje se nalaze i

na zastavi Bavarske, u kojoj se nalazi BMW. Ovaj proizvoa je jedan od najveih na svetu i u toku 2007. godine proizveo je oko 1,3 miliona automobila. BMW ima veliki broj modela koji se uglavnom sklapaju u Nemakoj. BMW serije 1 proizvodi se u Lajpcigu (Saksonija) i Regensburgu (Bavarska), serija 3 u Lajpcigu (Saksonija), Minhenu (Bavarska) i Regensburgu (Bavarska), serija 5 u Dingolfingu (Bavarska), serija 6 takoe u Dingolfingu, serija 7 u Dingolfingu, M3 se pravi u Regensburgu i Garhingu (Bavarska), dok se modeli X3, X5, X6, Z4 prave u SAD (www.bmw.com).

Karta 5. Nemake savezne drave u kojima BMW ima fabrike

8

Na prethodnoj karti se vidi da BMW svoju proizvodnju obavlja u dve savezne drave - Bavarskoj i Saksoniji. U fabrici u Saksoniji proizvode se dva modela (serija 1 i serija 3), a svi ostali modeli se prave na etiri lokacije u Bavarskoj (serija 1, serija 3, serija 5, serija 6, serija 7 i M3). Te etiri lokacije su Minhen, Regensburg, Dingolfing i Garhing.

Volkswagen je jedan od najveih svetskih proizvoaa automobila, tanije nalazi se na treem mestu, iza Tojote i General Motorsa. Ova kompanija, ije je sedite u Volfsburgu (Donja Saksonija), osnovana je 1938. godine, a osnovali su je Ferdinand Pore i Adolf Hitler. Jedan od prvih i najomiljenijih modela bila je uvena "buba" koju je Ferdinand Pore konstruisao za Adolfa Hitlera i ona je vremenom postala pravi "narodski" auto i proizvedena je u rekordnoj koliini. Jedan broj ovih automobila proizvoen je i u Sarajevu. Ova kompanija ima fabrike svuda po svetu, od SAD i Kanade, preko Meksika, zemalja June Amerike, Afrike, Kine do Evrope u kojoj je

najvei broj postrojenja naravno u Nemakoj. Najpoznatiji modeli VW i gradovi u kojima se proizvode su: Golf 4 (Volfsburg - Donja Saksonija), Golf 5 (Volfsburg), Golf 6 (Volfsburg), Jetta (Volfsburg), Multivan (Hanover - Donja Saksonija), Passat B6 (Emden - Donja Saksonija i Mosel - Saksonija), Passat B7 (iste fabrike kao i kod B6), Phaeton (Dresden - Saksonija), Tiguan (Volfsburg) (www.volkswagen.com).

Karta 6. Nemake savezne drave u kojima VW ima fabrike

9

Na prethodnoj karti se vidi da VW svoju proizvodnju automobila obavlja u dve savezne drave - Donjoj Saksoniji i Saksoniji. Veina modela se proizvodi u Donjoj Saksoniji (Golf 4, Golf 5, Golf 6, Jetta, Multivan, Passat B6, Passat B7, Tiguan) i to na tri lokacije - u Volfsburgu, Hanoveru i Emdenu. U Saksoniji se proizvode tri modela (Passat B6, Passat B7, Phaeton) i to na dve lokacije - Mosel i Dresden.

Mercedes je verovatno i najpoznatiji proizvoa automobila u svetu. Osim automobila, ovaj gigant sa seditem u tutgartu (Baden - Virtemberg), proizvodi i kamione i autobuse. Kompaniju je osnovao Karl Benz 1871. godine. Mercedes je upravo i proizveo prvi automobil na svetu. Mercedes se danas prodaje u oko 130 zemalja sveta. Danas se Mercedesova vozila smatraju za najbezbednija na svetu. Osim u Nemakoj, Mercedes ima fabrike za proizvodnju automobila u velikom broju drava sveta. U

pogonima u Nemakoj proizvode se sledei modeli: A klasa u Ratatu (Baden Virtemberg), B klasa takoe u Ratatu, C klasa u Bremenu (Bremen) i Sindelfingenu (Baden Virtemberg), CL klasa u Sindelfingenu, CLK klasa u Bremenu, CLS klasa u Sindelfingenu, E klasa u Bremenu, Sindelfingenu, tutgartu i Zufenhausenu (Baden Virtemberg), GLK klasa u Bremenu, S klasa u Sindelfingenu, SL klasa u Bremenu, SLK klasa u Bremenu (www.deimler.com).

Karta 7. Nemake savezne drave u kojima Mercedes ima fabrike

10

Na prethodnoj karti se vidi da Mercedes svoju proizvodnju automobila obavlja u dve savezne drave - Baden-Virtembergu i Bremenu. Veina modela se proizvodi u pogonima u Baden-Virtembergu (A klasa, B klasa, C klasa, CL klasa, CLS klasa, E klasa i S klasa) i ti pogoni su smeteni u tutgartu, Sindelfingenu, Ratatu i Zufenhausenu. U Bremenu se proizvode C klasa, CLK klasa, E klasa, GLK klasa, SL klasa i SLK klasa.

REGIONALIZACIJA NEMAKE PREMA BROJU MODELA

PUTNIKIH AUTOMOBILA KOJI SE PROIZVODE U NJENIM SAVEZNIM DRAVAMA

Karta 8. Regionalizacija prema broju modela automobilaLegenda:

- bez proizvodnje automobila

- 1-5 novih modela automobila

- 6-10 novih modela automobila

- vie od 10 novih modela automobila

Na prethodnoj karti prikazana je regionalizacija Nemake prema proizvodnji novih modela automobila u njenim saveznim dravama od strane fabrika Audi, Opel, BMW, Volkswagen i Mercedes. Moe se zakljuiti da u najveem broju drava ne postoji proizvodnja automobila, i to u ak 7 saveznih drava (lezvig-Holtajn, Hamburg, Meklenburg, Brandenburg, Berlin, Saksonija-Anhalt i Sarland). Zatim, u pet drava proizvodi se izmeu jedan i pet modela (Severna Rajna-Vestfalija, Rajna Palatinat, Hesen, Tiringija i Saksonija). U tri savezne drave proizvodi se izmeu est i deset modela (Bavarska, Donja Saksonija i Bremen). Konano, drava u kojoj se proizvodi najvei broj modela i u kojoj je auto industrija najrazvijenija jeste Baden-Virtemberg.

11

REGIONALIZACIJA NEMAKE PREMA BROJU PRODATIH NOVIH AUTOMOBILA TOKOM 2006. I 2007. GODINE

Tabela 2. Broj prodatih automobila u Nemakoj tokom 2006. godine po saveznim dravama

Saveznadrava

Broj prodatih automobila u toku 2006. godine (x 100)I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno

Baden-Virtemberg 83,5 90,9

115,7

119,2

118,3

117,3

121,2 104,6 99,8

113,9

111,8 97,8 1294.0

Bavarska 59,3 65,8 87,1 83,0 87,8 84,8 87,2 76,6 78,6 90,6 86,3 72,0 959,1

Berlin 84,3 89,8 108,1103,

5109,

0110,

5101,

5 95,1 90,1104,

5119,

0 92,8 1208,2

Brandenburg 82,6 91,2 126,9109,

0119,

8120,

8118,

2 108,6108,

2115,

7128,

3102,

9 1332,2

Bremen 75,0 78,0 94,5 96,3 100,5 96,5101,

0 98,8108,

6101,

0 89,5 77,6 1117,3

Hamburg 87,1 90,9 107,2105,

0110,

9108,

7105,

1 103,1 95,5112,

8116,

8101,

2 1244,3

Hesen 86,6 89,3 117,7104,

3113,

0113,

6106,

8 95,9 93,9110,

4104,

6 84,9 1221,0

Meklenburg 67,7 74,7 94,8 89,0 99,0 95,4 98,2 98,1 91,2 99,2 105,4 87,0 1099,7

DonjaSaksonija 88,4

105,6

125,9

116,4

122,3

122,2

124,1 116,7

109,8

122,8

123,7 97,9 1375,8

Sev. Rajna-Vestfalija 79,8 84,9

115,9

101,9

108,1

108,4

100,6 101,8 97,6

107,4

106,2 93,0 1205,6

RajnaPalatinat 85,5 87,7

112,7

108,2

109,6

110,0

110,0 104,0

100,3

120,3

114,1 96,7 1259,1

Sarland 76,6 76,7 108,2105,

2102,

7101,

3101,

1 89,3108,

4122,

7104,

5 99,0 1195,7

Saksonija 66,5 69,9 103,9 95,1 94,9100,

1 97,0 90,4 87,8 95,6 96,9 86,4 1084,5

Saksonija -Anhalt

100,4

110,5

142,3

121,0

121,8

125,9

130,6 125,8

124,5

131,2

144,9

125,5 1504,4

lezvig -Holtajn 74,4 77,8

102,2 96,6

102,4

100,8 95,1 97,3 87,8 99,8 96,8 81,1 1112,1

Tiringija 59,1 65,3 89,3 82,7 89,0 93,5 87,4 80,8 80,7 86,5 91,9 75,7 981,9Izvor: http://www.statistikportal.de/Statistik-Portal/en

12

Prema podacima iz prethodne tabele uoavamo da je u toku 2006. godine najvie automobila prodato u saveznoj dravi Saksonija-Anhalt, ak 150.440 komada, i to u novembru mesecu (14.490 vozila). Nasuprot ovome, najmanje automobila u toku 2006. godine prodato je u saveznoj dravi Bavarska (95.910 komada). Takoe se uoava da je u svim dravama, osim Hesena, najmanja prodaja automobila u januaru mesecu, dok je u Hesenu to u decembru. U ak deset od ukupno esnaest drava, prodaja je najvea u drugoj polovini godine, u periodu jul - decembar.

Karta 9. Regionalizacija prema broju prodatih vozila u toku 2006. godine

Legenda:

- manje od 100.000 prodatih vozila

- 100.000 - 110.000 prodatih vozila

- 110.000 - 120.000 prodatih vozila

- 120.000 - 130.000 prodatih vozila

- vie od 130.000 prodatih vozila

Na prethodnoj karti izvrena je regionalizacija Nemake prema broju prodatih automobila u toku 2006. godine. Najmanji broj automobila (manje od 100.000) prodat je u Bavarskoj i Tiringiji. Neto vie automobila (100.000 - 110.000) prodato je u Meklenburgu i Saksoniji. Srednje vrednosti prodaje (110.000 - 120.000) postignute su u Bremenu, Sarlandu i lezvig-Holtajnu. Najvei broj saveznih drava karakterie se prodajom izmeu 120.000 i 130.000 i to su Baden-Virtemberg, Berlin, Hamburg, Hesen, Severna Rajna-Vestfalija i Rajna-Palatinat. Rekorderi po prodaji automobila u toku 2006. godine (vie od 130.000 komada) jesu Brandenburg, Donja Saksonija i Saksonija-Anhalt.

13

Tabela 3. Broj prodatih automobila u Nemakoj tokom 2007. godine po saveznim dravama

Saveznadrava

Broj prodatih automobila u toku 2007. godine (x 100)I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno

Baden-Virtemberg 79,7 80,2 93,2

100,0

103,9 99,9

104,9 99,2

101,9

101,8 90,6

100,6 1155,9

Bavarska 75,7 77,5 84,2 93,1 97,0 95,7 102,7 100,0109,

8110,

1 86,3 96,6 1128,7

Berlin 94,1 98,1 122,9118,

7131,

9132,

5117,

1 119,4135,

6134,

0119,

2109,

6 1433,1

Brandenburg 76,4 75,5 87,8 95,1 105,4108,

0107,

4 110,0105,

3 90,4 83,1 88,6 1133,0

Bremen 119,1119,

5132,

2134,

2136,

9127,

2124,

9 126,0135,

8137,

8132,

2149,

8 1575,6

Hamburg 91,8 94,4 100,4105,

4111,

7112,

0103,

2 104,9113,

5109,

1110,

4103,

3 1260,1

Hesen 76,4 74,4 88,4 80,8 87,1 87,2 80,6 79,1 91,2 87,4 82,0 81,5 996,1

Meklenburg 61,4 61,4 76,5 95,6 111,1125,

2147,

3 157,3123,

3101,

8 70,5 75,6 1207,0

DonjaSaksonija 79,2 72,2 90,0 96,4

106,4

100,3

105,8 105,4

106,1 92,2 81,1 91,0 1126,1

Sev. Rajna-Vestfalija 81,1 80,6 91,8 88,4 93,3 92,8 85,7 90,3 91,0 95,5 90,5 93,7 1074,7

RajnaPalatinat 80,3 78,6 89,5

103,5

109,7

108,1

110,3 114,6

114,0

113,4 92,1 94,6 1208,7

Sarland 78,9 79,5 85,8 88,6 90,7 88,2 85,2 84,5 87,1 84,5 84,2 92,8 1030,0

Saksonija 80,4 82,2 95,9 102,8113,

1111,

5101,

5 105,1117,

2112,

0 98,8115,

3 1235,8

Saksonija -Anhalt

112,7

112,4

125,7

133,4

144,8

144,4

148,4 147,9

144,1

138,2

123,2

142,7 1617,9

lezvig -Holtajn 66,8 63,8 80,6 97,1

110,4

117,9

134,6 138,2

115,8 98,8 76,5 82,0 1182,5

Tiringija 76,6 79,7 86,3 92,4 102,1 99,4 94,3 95,1 94,5 93,6 83,2 98,7 1095,9Izvor: http://www.statistikportal.de/Statistik-Portal/en

14

Po podacima iz prethodne tabele uoavamo da je najvie automobila u toku 2007. godine prodato u saveznoj dravi Saksonija-Anhalt, ukupno 161.790 komada, i to u julu mesecu (14.840 vozila). Nasuprot ovome, najmanje automobila u toku 2007. godine prodato je u saveznoj dravi Hesen (99.610 komada). Uoava se da je najmanja prodaja u svim dravama u prva dva meseca godine, u januaru i februaru. Najvea prodaja automobila u etrnaest od ukupno esnaest saveznih drava je u drugoj polovini godine (period jul - decembar).

Tabela 10. Regionalizacija prema broju prodatih vozila u toku 2007. godine

Legenda:

- manje od 100.000 prodatih vozila

- 100.000 - 110.000 prodatih vozila

- 110.000 - 120.000 prodatih vozila

- 120.000 - 130.000 prodatih vozila

- vie od 130.000 prodatih vozila

Na prethodnoj karti izvrena je regionalizacija Nemake prema broju prodatih automobila u toku 2007. godine. Za razliku od 2006. godine, kada je najmanje vozila prodato u Bavarskoj i Tiringiji (manje od 100.000), 2007. godine najmanje je prodato u Hesenu. Neto vie automobila (100.000 - 110.000) prodato je u Severnoj Rajni-Vestfaliji, Sarlandu i Tiringiji. Srednje vrednosti prodaje (110.000 - 120.000 vozila) postignute su u Baden-Virtembergu, Bavarskoj, Brandenburgu, Donjoj Saksoniji i lezvig Holtajnu. Prodajom izmeu 120.000 i 130.000 vozila karakteriu se Hamburg, Meklenburg, Rajna-Palatinat i Saksonija. Rekorderi po prodaji automobila u 2007. godini (vie od 130.000 vozila) su drave Berlin, Bremen i Saksonija Anhalt.

15

ZAKLJUAK

Poredei ove dve karte regionalizacije po broju prodatih automobila u toku 2006. i 2007. godine, dolazi se do zakljuka da je u obe godine rekorder po broju prodatih vozila savezna drava Saksonija-Anhalt. Ostale drave su beleile rast ili pad prodaje, a jedan broj drava stagnira unutar jedne kategorije. Tako na primer, Bavarska i Tiringija, koje su 2006. godine prodale najmanje vozila (manje od 100.000) belee rast prodaje, Tiringija 2007. prodaje izmeu 100.000 i 110.000, a Bavarska ak izmeu 110.000 i 120.000 vozila. Njihovo mesto u 2007. godini, sa najmanjom prodajom automobila, zauzela je savezna drava Hesen.

Takoe, rast prodaje belee i drave Meklenburg, Saksonija, Bremen i Berlin. Negativnim trendom, dakle padom prodaje odlikuju se drave Sarland, Baden-Virtemberg, Severna Rajna-Vestfalija, Brandenburg i Donja Saksonija. Drave koje su manje-vie zadrale prodaju na nivou iz 2006. godine jesu lezvig-Holtajn, Hamburg, Rajna-Palatinat i Saksonija-Anhalt.

Uopteno gledano, prodaja automobila u Nemakoj kao celini ima uzlazni trend poslednjih nekoliko godina, pa tako i u poreenju 2006. i 2007. godine. Meutim, zbog posledica svetske ekonomske krize i pada kupovne moi stanovnitva, oekuje se da tokom 2008. i narednih godina doe do pada prodaje automobila.

16

LITERATURA

Dr. Rade Davidovi, "Regionalna geografija Evropskih drava", Univerzitet u Novom Sadu, 1999. godine,

http://sr.wikipedia.org/sr-nemacka

http://sr.wikipedia.org/wiki/nemacka/ekonomija

http://sr.wikipedia.org/wiki/nemacka

www.audi.com

www.opel.de

www.bmw.com

www.volkswagen.com

www.deimler.com

http://www.statistikportal.de/Statistik-Portal/en

17