Predstavljenje podataka iz MySQL baze na web pomou PHP-a

Predstavljenje podataka iz MySQL baze na web pomou PHP-aSADRAJ2SADRAJ

31. OSNOVE PHP-A

62. POVEZIVANJE SA MySQL POMOU PHP

83. LISTA STUDENATA I LISTA PROFESORA

94. BRISANJE PODATAKA O STUDENTIMA I PROFESORIMA

105. DODAVANJE PODATAKA O STUDENTIMA I PROFESORIMA

126. IZMENA PODATAKA ZA STUDENTA I PROFESORA

137. PRIKAZ OCENA STUDENATA I PROSENE OCENE

148. UPIS OCENE

179. ZAKLJUAK

18LITERATURA

1. OSNOVE PHP-A

PHP je skriptni programski jezik pomou kojeg se moe kreirati HTML stranica na serveru (server-side) pre nego to je ona poslata klijentu. Ovim nainom generisanja sadraja klijent ne moe videti kod (skriptu) koji je generisao sadraj koji gleda, ve ima pristup istom HTML kodu.

PHP je jedan od najnaprednijih i najkorienijih server-side skriptnih tehnologija danas u upotrebi. On je svojom sintaksom slian mnogim drugim slinim jezicima, ak ima istoznane (iste po sintaksi i funkcionalnosti) funkcije kao i neki drugi jezici kao to su C ili Perl.

Vrlo bitna karakteristika PHP-a u odnosu na bilo koji drugi jezik je razdvajanje server-side koda od statikog HTML-a. Tako u PHP-u koritenjem govorimo serveru da se izmeu njih nalazi PHP kod i da je potrebno prvo njega izvriti i tek nakon toga poslati generisani HTML tog koda zajedno sa ostatkom statikog HTML koda klijentu. Ovo je osnova server-client mrene komunikacije putem TCP/IP.

PHP datoteka jednostavno sadri skup instrukcija koje se izvravaju jedna za drugom, od prve do poslednje gde sledi kraj programa. U PHP datoteci, blok koji je okruen jezikim strukturama se smatra PHP kodom i izvrava se, a ostatak (van tih znakova) se smatra tekstom koji jednostavno treba da se ispie na standardni izlaz, bez interpretiranja.

Primer jednog PHP programa:

Na ovaj nain, na standardnom izlazu se na kraju pojavljuje sledei tekst:

Zdravo svete!

Promenljive pre svog imena obavezno moraju sadrati znak $. Tako PHP govori prevodiocu da se radi o promenljivoj, a ne o tekstu. Promenljive u PHP-u su case-sensitive. To znai da program razlikuje velika i mala slova:

"$mojeime" nije isto to i "$MojeIme"U PHP-u ne postoje fiksni tipovi podataka. Naime, nije potrebno definisati tip promenljive pre njenog korienja promenljiva se moe deklarirati bilo kada unutar skripte i pridruivati joj razliite tipove podataka tokom izvoenja skripte. Isto tako moe se menjati tip podataka neke promenljive jednog te istog sadraja.

Tipovi podataka koje podrava PHP su:

Cijeli brojevi (integer)

Realni brojevi (floating-point numbers)

Tekstualni podaci (String)

Nizovi

Objekti

Kontrolne strukture odreuju tok skripti. One su zaduene za logiku aplikacija.

If else je najee koritena kontrolna struktura.

Switch uzima za argument nekakav izraz i onda gleda da li je on jednak jednom od zadatih sluaja. Ukoliko nije jednak ni jednom od njih, izvrava default akciju ili ne izvrava nita.

Forme i prihvat informacija iz forme

Posmatrajmo sam izgled HTML forme:

Form tag ima tri parametra. Prvi je ime. Drugi parametar je metoda slanja forme. Od nega zavisi hoe li podaci poslati formom biti vidljivi korisniku pri odlasku na stranicu koja obrauje formu ili ne. Naime, podaci iz forme alju se skupa sa zahtevom za stranicu koja obrauje formu.

Ukoliko se koristi method="post", informacije e biti nevidljive korisniku i do njihovih vrijednosti moete doi samo putem skripte. Ukoliko se koristi method="get", informacije iz forme nalazit e se u URL-u pri otvaranju stranice koja obrauje formu.

Ime

Prezime

Ovu formu je potrebno sauvati u datoteku forma.html. U isti folder treba sauvati datoteku obrada.html sa sledeim sadrajem:

PHP kod moe biti organizovan u funkcije i klase, i moe se organizovati u vie datoteka. PHP je bogat funkcijama za manipuliranje mnogo razliitih tipova sadraja. Ono to PHP stavlja jo vie ispred ostalih web skriptnih tehnologija je njegova podrka za baratanje irokom paletom baza podataka.

Funkcije u PHP-u se definiu sledeom sintaksom bilo gdje u skripti.

esta upotreba PHP-a je kod izrada formi. Prvo to treba uraditi kod izrade forme je formirati formu u HTML-u a zatim joj dodeliti funcije pomou PHP-a.

2. POVEZIVANJE SA MySQL POMOU PHP

Pre nego to preuzmemo sadraj iz nae MySQL baze i ubacimo ga na na web sajt, prvo moramo znati kako se uspostavlja veza sa MySQL bazom, koristili smo program mysql, koji je dozvoljavao da ostvarimo tu vezu. PHPu, meutim, nije potreban specijalan program da bi ostvario tu vezu; u sam jezik je ugraena podrka za povezivanje sa MySQL bazom. Sledea PHP funkcija uspostavlja vezu: mysql_connect(, , ); Gde predtsavlja IP ili hostname kompjutera na kome se nalazi MySQL sa kojim elimo da uspostavimo vezu ("localhost", ako se pokree na istom kompjuteru).

Funkcija mysql_connect, vraa broj kao potrvdu da je uspostavljena veza. Poto elimo da uspostavimo obinu vezu, mi emo prihvatiti tu vrednost.Evo primera kako moemo uspostaviti vezu sa nasim MySQL sevrverom: mysql_connect("localhost", "root", "mypasswd");

Kao to smo ve rekli fukncija se sastoji od tri vrednosti koje su karakteristine za svaki MySQL server. Ono to je vano ovde primetiti je da se vrednost koju vraa mysql_connect, uva u promenljivoj $dbcnx.

Posto je MySQL server potpuno zaseban deo, moramo predvideti mogunost da je server "nedosutpan" ili da postoji posebna dozvola pristupa ili da username/password nije ispravan. U tom slucaju mysql_connect nee vratiti nikakav indikator (da veza nije uspostavljena). Umesto toga, prijavie greku. Da bi premostili taj problem koristimo if iskaz : $dbcnx = @mysql_connect("localhost", "root", "mypasswd"); if (!$dbcnx) { echo( "Trenutno nije moguce pristupiti " . "serveru sa bazom." ); exit(); }

Uveli smo tri nova trika u ovom delu koda. Prvo, ubacili smo @ ispred mysql_connect funkcije. Mnogo funkcija, ukljuuje mysql_connect i automatski ispisuje "runu" poruku o greci kada je neispravno. Ubacivanjem znaka @ isped imena funkcije, omoguavamo da mi sami upiemo nau porku za greku (koja e imati mnogo lepi oblik).

Dalje, stavili smo znak uzvika pre promenljive $dbcnx u uslovu sa if iskazom. Operator ! u PHP znai negaciju, koja u sutinu prebacuje netaan iskaz u taan ili obrnuto. Prema tome, ako je ova konekcija neuspena vraa "netano", $dbcnx e se vrednovati kao tano i to e uticati da se iskaz iz naeg if iskaza izvri.

Ako se uspostavi veza, identifikator konekcije, sauvan u $dbcnx e pokazati "tano" (svaki broj sem nule u PHP, predstavlja tanu vrednost), pa e !$dbcnx biti netano i if iskaz se nee izvriti. Sve funkcije prestaju da se itaju na tom mestu. To je dobra rekacija na loe uspostavljenu vezu sa bazom.

Sledei korak je uspostavljanje veze sa bazom sa kojom elimo da radimo. Poto je ve kreirana, sada emo samo nastaviti rad sa naom bazom Vicevi. Izbor baze u PHP je uz pomo sledee konstrukcije :

mysql_select_db("niivt")or die(mysql_error());Kada krene, funkcija e automatski uzeti link identifikator za poslednju ostvarenu vezu. Funkcija vraa tano, kada je uspeno i netano kada se javi greka.

Poto je veza uspostavljena i izabrana baza, sada smo spremni da ponemo sa korienjem potadaka sauvanih u bazi. 3. LISTA STUDENATA I LISTA PROFESORA Lista se kreira tako sto se uita cela tabela o profesorima ili studentima a zatim se pomou for petlje ita red po red i prikazuje u html formatu.