Primena prava

Primena prava je svaka radnja koju pravni subjekti vr e u skladu sa pravnim normama. U ovom procesu u estvuju svi, veoma esto potpuno nesvesni te injenice. Ipak, primena prava je u pojedinim slu ajevima slo en proces i to iz dva razloga norme ponekad nisu dovoljno jasne i odre ene, jezik sam po sebi nije savr en okolnosti, pravne injenice na koje se norme odnose nisu nesporno utvr ene, ili kada su i utvr ene, nu no ih je PRAVNO KVALIFIKOVATI tj. podvesti ih pod termine iz norme (ta nije iz pretpostavke dispozicije) pravo ostvaruje izvesne ciljeve i vrednosti U ovakvim slu ajevima proces primene te e na slede i na in: utvrditi i jezi ki izraziti injenice konkretnog slu aja koji se re ava prona i va e u normu koja se odnosi na dati sklop pravnih injenica doneti odluku o pravnim posledicama (pravno rasu ivanje je prakti ki usmereno)

Primena je pronala enje op te norme va e eg prava koja e kroz sopstvenu konkretizaciju re iti slu aj iz svakodnevnog ivota. Stoga pravilna primena zavisi od ispravnosti dva postupka 1. ispravno (ta no) konstatovanje injenica (tzv. fakti ko pitanje) 2. ispravno podvo enje tih injenica ba pod onu normu koja im odgovara (pravno pit.); pravno pitanje zapravo glasi: da li za konstatovanu injenicu postoji i ako postoji koja je, pravna norma, tj. da li pravo sadr i i koju meru za jednu konstatovanu injenicu Misaona ema po kojoj se ostvaruje veza izme u injenica i pravnih pitanja prilikom primene prava je tzv. pravni silogizam. Velika premisa je op ta norma, mala premisa je injeni no stanje koje treba pravno kvalifikovati. Ono to je specifi no u pravnom rezonovanju nije izvo enje zaklju ka, ve je to na in utvr ivanja samih premisa.

dokazi, pretpostavke, fikcije

Prvi korak u utvr ivanju premisa pravnog silogizma je utvr ivanje pravno relevantnih injenica konkretnog slu aja (predmet dokazivanja) Utvr ivanje ovih injenica (p)odre eno je - naro ito u upravnom i sudskom postupku - pravilima dokazivanja. Sredstva kojima se utvr uje postojanje takvih injenica nazivaju se dokazi Neposredni i posredni dokazi (prema vezi sa injenicama koje dokazuju) Dva pristupa oceni dokazne vrednosti dokaza (slobodna ocena i zakonska teorija) Zna aj tehnika i procedura dokazivanja za pravnu sigurnost. Izuzeci od obaveze dokazivanja odre enih pravnih injenica 1) pravne pretpostavke

izvesne pravno relevantne injenice se smatraju istinitim i bez potrebe da se dokazuju osloba aju tereta dokazivanja onoga kome idu u prilog dve vrste pravnih pretpostavki: oborive (npr. pretpostavka nevinosti) i neoborive (pretpostavka poznavanja zakona) svrha pravnih pretpostavki: postoje te ko e kod dokazivanja nekih injenica; odre ene pravne vrednosti treba sna nije za tititi

2) pravne fikcije pravu stvarnost saobra avaju pravnoj stvarnosti

va enje prava

Va enje zna i da norma postoji, tj. da ima obaveznu snagu za one ije pona anje reguli e. Va enje prava zna i da su pravne norme obavezuju e. Moralno, fakti ko i pravno va enje Sistemsko (pravno) va enje Pravna norma va i ako pripada sistemu va e ih normi koji je zasnovan ustavom koji se efektivno primenjuje Sistem pravnih normi je u celini va e i kada je podr an od strane najve e, najja e sile u dru tvu tj. kada je efikasan. Ovde se pre svega vodi ra una o efikasnosti onih najva nijih, osnovnih normi, normi koje su temelj jednog pravnog sistema. Ove norme, Herbert Hart naziva "pravilom priznanja". Dakle, odre ena norma va i (postoji) ako pripada pravnom sistemu koji je efikasan. A njena pripadnost tom sistemu ogleda se u njenoj saglasnosti sa "vi im" normama toga sistema. Svaki posmatrani nivo ili sloj pravnih normi zasniva svoje va enje na vi em sloju normi, koji utvr uje na in njihovog dono enja (organ, odnosno postupak), a katkada delimi no i njihovu sadr inu. Ali u isto vreme posmatrani nivo normi i sam utvr uje uslove dono enja jednog ni eg sloja normi koje prema tome iz njega izvla e svoje va enje pravo kao sistem hijerarhijski povezanih normi.

prostorno va enje

Va enje svakog pravnog propisa vezano je za odre enu teritoriju, tj. svaka norma va i na odre enoj teritoriji ili jo preciznije primenjuje se na pojedince koji ive ili se zateknu na datom prostoru. Granice primene odre ene norme, odre ene su granicama unutar kojih vlada dr avna vlast koja je norme donela ili iza njih svojom silom stala. Odstupanja:postoje delovi teritorije u svakoj dr avi na kojima se ne primenjuje pravo te, ve pravo neke druge dr ave; postoje pojedinci koji su, iako se nalaze na teritoriji date dr ave, izuzeti od primene pravnih normi te dr ave; u oba slu aja radi se o primeni na ela eksteritorijalnosti; Drugi va niji izuzetak od op teg na ela teritorijalnosti prava sadr an je u mogu nosti koju ve ina pravnih poredaka danas priznaje da se u tzv. slu ajevima sa elementom inostranosti primenjuju norme stranog prava (osnov va enja strane norme)

vremensko va enje

1) po etak va enja (stupanje na snagu) norme u principu ne stupaju na snagu u trenutku dono enja, ve se pravnim subjektima ostavlja jedna period vremena izme u usvajanja norme i po etka njenog va enja koji treba da im poslu i da se upoznaju sa sadr ajem norme. Prema na em ustavu ovaj period vremena (tzv. vacatio legis) treba da traje najmanje sedam dana Mogu e je da se po etak va enja ve e za neki momenat pre nego to je sama norma usvojena. Tada je re o normi sa povratnom snagom. Za jedan propis ka emo da ima povratnu snagu kada se primenjuje na pravne odnose, poslove i injenice koji su nastali pre njegovog usvajanja. Ako bi zakon imao povratnu snagu tada bi ivot, sre a i ast gra ana, li enih svake garancije, bili ve ito u pitanju; ivelo bi se u jednoj trajnoj neizvesnosti; dru tvo ne bi bilo mogu e". Tako e, ono to retroaktivno va enje dodatno ini nedoli nim je da u takvom slu aju pravo tretira oveka kao objekat, jer pori e i obesmi ljuje da je njegova volja i njegova sloboda medijum posredstvom kojeg se pravo primenjuje u dru tvenim odnosima. Ukoliko pojedincu u trenutku preduzimanja kakve radnje nisu poznate pravne posledice te radnje, odnosno ukoliko se one naknadno menjaju, kao to se to de ava kada se norme primenjuju retroaktivno, tada se zadire u ura unljivost i slobodu oveka, jer se njegovim radnjama pripisuju posledice koje pojedinac niti je mogao niti eleo da proizvede

2) prestanak va enja Kada se norma izdaje sa ograni enim trajanjem, tj. va i samo jedno unapred odre eno vreme - prestanak va enja se vezuje za protek toga odre enog vremena; Kada i ezne odnos koji je norma ure ivala; Trenutak kada jedna norma prestaje da va i naj e e se u pravu izri ito odre uje jednom potonjom normom (tzv. abrogacija). Mogu e je, tako e, da pravne norme i pre utno izgube svoje va enje (tzv. derogacija) postoje slede e tri situacije: pravilo "potonji zakon ukida raniji" (lex posterior derogat legi priori) kada na snagu stupi jedna norma ija je sadr ina suprotna nekoj ve postoje oj normi, ali normi iste pravne snage koja nije izri ito ukinuta; pravilo da "posebna norma ukida op tu" (lec specialis derogat legi generali). To zna i da norma koja je izuzetak od op teg pravila "ukida" va enje op teg pravila kada je u pitanju doti ni izuzetak. Re "ukida" ovde ima u i smisao nego kada se ka e da "kasniji zakon ukida raniji". Jer po prvom principu potpuno prestaje, ukida se va enje ranije norme, dok po drugom principu posebna norma ne ukida va enje op te. Op ta norma va i i dalje, osim za slu aj, za izuzetak, koji se reguli e posebnom normom. Na taj na in ovde se uistinu i ne radi o prestanku va enja jedne (op te) norme, ve o su avanju domena njene dotada nje primene. pravilo da vi i zakon ukida ni i (lex superior derogat legi inferiori) Prestanak va enja norme izobi ajavanjem